TEHNOLOŠKO – METALURŠKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

TEMA:

Hemija terpena familije Lamiacea

STUDENT: MENTOR:

Marko Jonović 4007/2013 Dr Slobodan Petrović

Beograd,2014

2

Sadržaj

Uvod...................................................................................................................3 1. Etarska ulja...............................................................................................5 2. Opšte o terpenima.......................................................................................7

2.1. Monoterpeni........................................................................................12 2.1.1. Aciklični monoterpeni................................................................12 2.1.2. Monociklični monoterpeni.........................................................15 2.1.3. Biciklični monoterpeni..................................................................17

2.2. Seskviterpeni...........................................................................................19 2.3. Diterpeni .............................................................................................22 2.4. Triterpeni................................................................................................23 2.5. Tetraterpeni.......................................................................................24 2.6. Politerpeni.........................................................................................25

3. Familija Lamiaceae (Usnatice)................................................................26 3.1. Opšte o familiji Lamiaceae...............................................................26 3.2. Najkarakterističnije biljne vrste........................................................28 3.3. Značaj biljnih vrsta familije Lamiaceae...........................................28

3.3.1. Rtanjski čaj...............................................................................28 3.3.2. Izop............................................................................................29 3.3.3. Vranilovka................................................................................29 3.3.4. Ruzmarin...................................................................................30 3.3.5. Matičnjak..................................................................................30 3.3.6. Majoran....................................................................................32 3.3.7. Bosiljak.......................................................................................32 3.3.8. Majčina dušica..........................................................................33 3.3.9. Lavanda.....................................................................................34 3.3.10. Metvica............................................................................35 3.3.11. Žalfija...............................................................................35 3.3.12. Pačuli...............................................................................37

3.4. Karakteristični terpeni .....................................................................37 4. Hemijsku sastav biljaka..........................................................................38 Zaključak ...........................................................................................................49 Literatura ..........................................................................................................50

3

Uvod Dobro je poznato da su biljke najveći izvor bioaktivnih fitohemikalija i

antioksidativnih nutrijenata [1]. U današnje vreme je široko prihvaćeno da određene klase

jedinjenja na biljnoj bazi kao što su dietetska vlakna, fenolne kiseline, flavonoidi, vitamini,

antimikrobni agensi, kao i neurofarmakološki agensi imaju preventivnu ulogu u delovanju na

neke česte bolesti kao što su rak, kardiovaskularni i neurodegenerativni poremećaji [2;3;4]. U

modernoj eri nauke o hrani, hrana, koja pored normalne nutritivne vrednosti ima preventivno

dejstvo na bolesti i psihološke benefite, je poznata kao ’’funkcionalna hrana’’[5]. Termin,

psihološka funkcionalna hrana prvi put se pojavio u ’’Nature News’’-u 1993. pod imenom

’’Japan istražuje granice između hrane i lekova’’.

U poslednjih nekoliko decenija, bitni naučni dokazi omogućeni su primenom širokog

opsega farmakoloških i nutraceutičkih aktivnosti medicinskih biljaka [6;7;8]. Pod ovim

aktivnostima se podrazumevaju antioksidativno, antikancerogeno, antiupalno. Od nedavno,

etarska ulja i ekstakti dobijeni iz biljaka dobijaju dosta priznanja kao potencialni izvori

prirodnih i bezbednijih antioksidanasa i bioaktiva [6;7;8;9;10;11;12;13;14].

Sa tačke gledanja praktične primene, etarska ulja se definišu kao mirišljava smeša

uljane prirode, dobijena uskljušivo iz biljnih organa: cveća, lišća, stabiljaka, korenja, rizoma,

plodova i semenja[6;7;15]. Etarska ulja su uglavnom tečna, aromatična sa prijatnim mirisom.

Termin ’’eterično ulje’’ se uglavnom koristi u kozmetičkoj i parfemskoj industriji kao

sinonimi za parfemno ulje, bazu ili smešu.

Hemijski, etarska ulja su kompleksne i veoma promenjljive smeše čiji sastavni deo

čine dve grupe jedinjenja: terpeni i aromatična jedinjenja. Terpeni su nezasićeni ugljovodonici

čija struktura je vezana za proste molekul izoprena. Oni koji imaju formulu C10H16, su oni koji

su sastavljeni od dve izoprenske jedinice povezane vezom glava-rep [16;17]. Etarska ulja za

razliku od terpena C10H16 često sadrže komplikovanije ugljovodonike istog sastava, ali veće

molekulske mase. Njihov sastav se može predstaviti opštom formulom (C5H8)n. Za

monoterpene n=2; za diterpene (C20H32) i seskviterpene (C15H24) n je veće od 2. Iako etarska

ulja sadrže veliki broj različitih jedinjenja, najviše sadrže monoterpene [18].

Familija Lamiaceae je poznata po bogatstvu vrsta sa lekovitim osobinama, koje su

upotrebljavane još od davnina i većina ovih vrsta je sa Mediteranskog područija [19]. Biljke iz

familije Lamiaceae su uglavnom aromatične u svim delovima biljke, mođu kojima su i

popularne začinske biljke kao što su: žalfija, majčina dušica, ruzmarin, origano, nana,

lavanda... [7;13]. Aromatična etarska ulja su sadržana u lišću. Iako je bilo opisano nekoliko

4

nekoliko toksičnih komponenata u biljaka familije Lamiaceae, važnost većine biljaka ove

familije je komercialno ispitivana u kulinarskoj i industriji etarskih ulja više od 75 godina

[20;21;22;23;24;25]. Etarska ulja iz biljaka familije Lamiaceae su upotrebljavana za lečenje

različitih bolesti kao što su intestinalni poremećaj i bronhitis [6;26].

5

1. Etarska ulja Etarska ulja predstavljaju složene smeše prirodnih proizvoda jakog mirisa dobijenih iz

raznih delova biljaka (cveta, korena, semena, kore, stabla, smole i sl.). Sakupljaju se u

sekretnim ćelijama, šupljinama, kanalima o epidermalnim ćelijama [6;13;31;32]. Ona su

karakterističnog prijatnog mirisa, potpuno isparljiva i ne ostavljaju mrlje na papiru. Biljni

materijal iz koga se etarska ulja dobijaju može biti svež, delimično osušen ili osušen

[13;19;33]. Iako je danas poznato više od 3000 različitih etarskih ulja, oko 150 ima veću

primenu, naročito u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji.

Ekstrakcija etarskog ulja najviše zavisi od stepena difuzije ulja kroz biljno tkivo do

površine biljke, odakle se ulje može odvojiti različitim procesima. Postoje različite metode, u

zavisnosti od stabilnosti ulja, za ekstrakciju ulja iz biljnog materijala. Ekstrahovana ulja se

mogu razlikovati po kvalitetu, količini i hemijskom sastavu u zavisnosti od nekoliko faktora:

agroklimatskih uslova, biljnog organa odakle je ekstrahovano, starosti i vegetativnog ciklusa

biljke [37;38].

Etarska ulja se najčešće dobijaju destilacijom vodenom parom. Iako je ovo opšti način

dobijanja, on nije primenjiv ako su sastojci termolabilni, odnosno podložni promenama pod

uticajem temperature. Osim destilacije vodenom parom koriste se i destilacija vodom, kao i

destilacija vodom i vodenom parom. Ova tri postupka spadaju u postupka hidrodestilacije.

Ostale metode koje se koriste za izolaciju etarskog ulja uključuju one koje koriste tečni CO2

ili mikrotalase, destilaciju ključalom vodom i vrelom parom na niskom i visokom pritisku

[35;36]. Destilacija pod smanjenim pritiskom se koristi za dobijanje etarskih ulja čiji se

kvalitet pogoršava destilacijom na povišanoj temperaturi. Etarska ulja dobijena parnom

destilacijom se najčešće koriste u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Radi dobijanja kvalitetnih ulja veoma često se koriste i različiti postupci ekstrakcije.

Ekstrakcija kore prelivanjem na hladno se koriste kod izvesnih vrsta agruma (limun,

pomarandža, bergamot), pri čemu se etarsko ulje izdvaja posle ispiranja vodom i

centrifugiranjem. U ovom postupku različit biljni materijal se iscrpljuje isparljivim

rastvaračima (pentan, heksan) u kojima se rastvara etarsko ulje, zatim se rastvarač

predestiliše. Na ovaj način dobija se ’’concrete’’, uobičajene čvrste konzistecije i nerastvorljiv

u alkoholu. Daljim tretiranjem dobija se ’’absolut’’, rastvorljiv u alkoholu na hladno. U

kozmetici se često koristi ekstrakcija ’’Enfleurage’’ (anfleraž). Postupak se sastoji u tomoe što

se stavljaju u kontakt mirisni cvetovi sa jednom masnom materijom koja se zasićuje etarskim

uljem. Preko masne podloge više puta se stavljaju sveži cvetovi, tako da se ona obogaćuje

6

etarskim uljem. Zatim se masna materija ekstrahuje rastvaračem (etanol) koji rastvara etarko

ulje, rastvarač upari u vakuumu i kao ostatak se dobija čisto etarsko ulje. Iz nekih cvetova

(pomarandža) etarsko ulje se dobija toplim anfleraž postupkom: digestijom sirovine u

istopljenoj masti ili zagrejanom masnom ulju, iz kog se kasnije etarsko ulje ekstrahuje

etanolom.

U novije vreme za dobijanje određenih vrednijih etarskih ulja koristi se natkritična

ekstrakcija. Ovo je proces ekstrakcije fluidom koji se nalazi u natkritičnoj oblasti (iznad svoje

kritične temperature i pritiska). U natkritičnom stanju fluid je ugušćen i po svojim osobinama

se nalazi između gasa i tečnosti. Kao ekstrakciono sredstvo, najveću primenu ima CO2, koji je

neotrovan, nezapaljiv, relativno jeftin, hemijski inertan i ima povoljne vrednosti kritičnih

parametara i njime se lako rukuje. Omogućen je rad na nižim temperaturama, što se povoljno

odražava na kvalitet ekstrakta, a isto tako je moguće izvršiti selektivnu ekstrakciju i

frakcionisanje ekstrakta, što je bitno u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. U suštini,

moguće je izvršiti separaciju slabo isparljivih i termički degredabilnih jedinjenja, kao što su

etarska ulja. Procesom natkritične ekstrakcije dobijaju se prirodne aktivne supstance izuzetne

tržišne vrednosti (mirisne, začinske i farmakološki aktine supstance) sa posebnom primenom

u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Ova ekstrakcija spada u tkz. ’’čiste tehnologije’’,

bez sekundarnih proizvoda koji zagađuju životnu sredinu. U poređenju sa lako isparljivim

organskim rastvaračima, ekstrakcija sa CO2 ima sledeće prednosti: veći prinos aktivnih

supstanci, duža postojanost, sterilnost i bolja mogućnost standardizacije finalnih proizvoda.

Dobijana etarska ulja se dalje mogu prečistiti različitim fizičko-hemijskim postupcima,

posebno frakcionom destilacijom.

Etarska ulja predstavljaju uglavnom veoma komplaksane smeše raznih ugljovodonika,

alkohola, estara, kiselina, etara i drugih posebno aromatičnih jedinjenja. Kompleksnost

etarskih ulja zadaje pravi izazov pri pouzdanom i tačnom određivanju podataka o hemijskom

sastavu. Prilikom karakterisanja etarskih ulja obavezno se određuju sledeći parametri: gustina

indeks refrakcije, ugao skretanja ravni linearno poralizovane svetlosti , kiselinski,

saponifikacioni i estarski broj, kao i kvalititativan i kvantitivan sastav pomoću GC-MS, GC-

FTIR, HPLC-MS kombinacija. Prema svim farmakopejama neophodna je standardizacija

etarskih ulja, odgovarajuće čuvanje, skladištenje i rigorozna kontrola kvaliteta.

7

2. Opšte o terpenima

Pojam terpeni potiče od terpentina (lat.balsamum terebinthinae). Terpentin, takozvana

,,smola četinara’’, je viskozni balzam lepog mirisa koji teče nakon zasecanja kore nekoliko

četinarskih vrsta (Pinaceae). U sastav terpentina ulaze ,,smolne kiseline’’ i neki ugljeni

hidrati, koje se ranije odnosio naziv terpeni [27]. Uobičajeno, sva prirodna jedinjenja

izgrađena od izoprenskih jedinica i koja većim delom potiču od biljaka se nazivaju terpenima

[28]. Terpenoidi predstavljaju kiseonične derivate terpena.

Terpeni i terpenoidi predstavljaju najbrojniju grupu sekundarnih metabolita biljaka,

morskih organizama i gljiva. Takođe su primećeni i u kamenju, fosilima i u tkivima životinja

[29].

Četinari, citrusno voće, koriander, eukaliptus, lavanda, limunove trave, ljiljani,

karanfil, kim, mente, ruže, ruzmarin, žalfija, majčina dušica, ljubičice, kao i mnoge druge

biljke ili njihovi delovi (koren, rizom, stablo, lišće, cveće, plod, seme) su dobro poznati po

lepom mirisu, kao začini, ili da imaju specifičnu feromonsku aktivnost [27]. Terpeni su glavni

nosioci ovih osobina.

U industriji postoji široka primenjenost terpena. Na primer, linalol i fenil-etil alkohol

se koriste u industriji parfema. Citral se koristi kao sredstvo protiv komaraca i kao početni

materijal za sintezu vitamina A, mentol i artemisinin se koriste u farmaceutskoj industriji.

Giberalini i brasinosteroidi se koriste kao stimulatori rasta biljaka. Taksol i kukurbitacini su

jedinjenja koja se koriste u lečenju tumora. Forskolin je jedinstveni stimulator adenilatne

ciklaze, koji pokazuje raznovrsnu biološku aktivnost kao što je snižavanje krvnog pritiska,

pozitivan je inotropik, antiglaukom itd. Artemisinin je peroksid seskviterpena sa

potencialnom antimalarskom aktivnošću. Derivati panaksadiola i panaksatriola su

imonostimulansi. Prirodna guma je polimer izoprena. Takođe insekti koriste mnogo molekula

terpenskih derivata za svoju komunikaciju[29].

Tek početkom XIX veka pokušalo se sa određivanjem hemijske strukture pojedinih

sastojaka terpena. Kod ulja terpentina je pronađeno da se odnos C:H atoma može predstaviti

kao 5:8. Ovaj isti odnos je kasnije ustanovljen kod mnogih prirodnih jedinjenja. Sličnost

atomskog sastava je ukazala na verovatnoću postojanja iste strukturne jedinice, što je 1887.

godine ustanovio O.Wallach kao tkz. ’’izoprensko pravilo’’, odnosno da se svi terpeni mogu

uopšteno posmatrati kao da su dobijeni ponavljanjem jedne ili više izoprenskih jedinica.

8

Slika 1. Strukturna formula izoprena [30]

Mnogi terpeni i terpenoidi sadrže 2 izoprenske jedinice, kao štoje to npr. citronelol

(sastojak ružinog ulja).

Slika 2. Struktuna formula citronelola [30]

Uočeno je takođe karakteristično povezivanje izoprenskih jedinica po sistemu ’’glava-

-rep’’, što se može prikazati na sledećoj slici:

Slika 3. Karakteristično povezivanje ’’glava-rep’’ kod terpena [30]

Takav redosled povezivanja se može uočiti kod prirodnog kaučuka.

Slika 4. Redosled povezivanja ’’glava-rep’’ kod kaučuka [30]

9

Danas su, međutim, poznati mnogi primeri povezivanja izoprenskih jedinica po

sistemu ’’glava-glava’’, kao što je npr. kod triterpena skvalena (’’glava-glava’’ kombinacija

dva ’’glava-rep’’ trimera izoprena):

Slika 5. Redosled povezivanja ’’glava-glava’’ kod svalena [30]

U prirodi se veoma mnogo pojavljuje samostalna C5 jedinica (hemiterpeni). Izopren se

emituje iz lišća biljaka mnogih vrsta i može imati ulogu biljnog hormona, slično etenu.

Izopentenol i 3,3.dimetilalil-alkohol se javljaju kod nekih ulja, ili slobodno ili u obliku estara.

Poznato je da acetat 3,3-dimetilalil-alkohola predstavlja alarmni feromon pčela, gde značajnu

ulogu uma njegova velika isparljivost. Do sada je izolovano nekoliko biljnih hemiterpena,

uglavnom u obliku laktona ili alkohola, i ova strukturna jedinica je najčešće prisutna kao

dimetialil-pirofosfat (DMAPP), odnosno C5 alkilujuća jedinica koja se adira na izopentil-

pirofosfat (IPP) i na taj način je uključena u metabolizam drugih sekundarnih metabolita.

Biosintezu različitih klasa terpena u prirodi objasnijo je 1953. L.Ružička. U suštini, postavio

je pravilo po kojem nastaje nekoliko osnovnih struktura (prekursora) koji predstavljaju

osnovne klase terpenskih jedinjenja. Iz njih se kasnijim reakcijam ciklizacije, uvođenjem

različitih funkcionalnih grupa ili reorganizacijom molekula može stvoriti veliki broj različitih

prirodnih jedinjenja u okviru svake klase terpena.

Biohemijski put nastajanja viših terpena počinje od acetil-koenzima A koji prvo daje

acetoacetil-koenzim A, a zatim mevalonsku kiselinu. Iz aktivirane mevalonske kiseline prvo

nastaje izopentil-pirofosfat (IPP), a zatim njegov izomer dimetilalil-pirofosfat (DMAPP).

Adiranjem IPP na DMAPP nastaje geranil-pirofosfat C10PP (GPP).

Daljim povezivanjem (glava-rep) nastaju fosforilovani (C)5 alkoholi i to:

• Geranil-pirofosfat (GPP) kao prekursor monoterpena sa C10

10

• Fernazil-pirofosfat (FPP) kao prekursur seskviterpena sa C15

• Geranil-geranil-pirofosfat (GGPP) kao prekursur diterpena sa C20

• Geranil-farnezil-pirofosfat (GFPP) kao prekursur sesterterpena C25

Formiranje skeleta triterpena sa C30, sterola i tetraterpena sa C40 ne prati u potpunosti

šravilnosst Ružičkinovog povezivanja. Triterpeni (i steroli) nastaju preko skvalena,

jedinjenje koje se formira povezivanjem dve FPP jedinice (2x C15). Tetraterpeni se

formiraju iz fitoena koji nastaje povezivanjem dve GGPP jedinice (2x C20). Subjedinice se

mogu povezivati različitim, ’’glava-glava’’ vezivanjem. Povezivanjem velikog broja C5

jedinica nastaju poliizopreni (politerpeni).

Slika 6. Nastajanje geranil-pirofosfata iz acetil-koenzima A [30]

11

Slika 7. Biogeneza različitih klasa terpena i terpenoida [30]

Na taj način su terpeni podeljeni na više grupa, što je prikazano u tabeli 1.

Tabela 1. Podela prirodnih terpena [30]

12

2.1. Monoterpeni Monoterpeni predstavljaju najzastupljaniju grupu prirodnih terpena. Kao što je prethodno

navedeno, uglavnom nastaju iz geranil-pirofosfata i imaju osnovni skelet sa deset

ugljenikovih atoma. Ovi regularni isparljivi monoterpeni su sastojci lako isparljivih frakcija

etarskih ulja. Za monoterpene je karakterističan niz struktura koje poseduju širok spektar

bioloških dejstava. Prema svojoj strukturi monoterpeni se dele na aciklične , monociklične i

biciklične monoterpene.

2.1.1. Aciklični monoterpeni Aciklični monoterpeni se izvode iz ugljovodonika 2,6-dimetiloktana, pri čemu su

najznačajniji mircen, monoterpen izolovan iz ulja lovorovog drveta i cis-β-ocimen, koji se

nalazi u ulju hmelja

Slika 8. Strukturne formula 2,6-dimetiloktana, α- i β-mircena i cis-β-ocimena [30]

Najvažniji alkoholni derivati monoterpena su geraniol, linalol, nerol i citronelol.

Geraniol i nerol predstavljaju cis- i trens izomere, a izvode se iz α-, odnosno β-mircena.

Geraniol sa nalazi u skoro svim etarskim uljima, najčešće u obliku estra, a najviše se nalazi u

ulju ružinog cveta i u lavandinom ulju. Linalol predstavlja tercijalni alkohol i ima prijatan

miris đurđevka. Citronelol je jedna od osnovnih mirisnih supstanci ulja ruže i geranije. U

nektaru cvetova šipka se nalazi geraniol i nerol. Monoterpeni nektara cvetova su supstance

poznate po tome što privlače insekte (atraktanti).

13

Slika 9. Strukturne formule geraniola, nerola, linalola i citronelola [30]

Poznati su i derivati acikličnih monoterpena sa karbonilnom grupom. Geraniol i nerol

daju citral a, odnosno citral b, čija se smeša naziva citral. Citral ima karakterističan miris

limuna i nalazi se u raznim citrusnim biljkama.

Slika 10. Strukturne formule citrala a, citrala b i citronelala

Citronelal je glavna komponenta ulja lemon-grasa (čak do 85%). Pošto su citral α,β-

nezasićeni aldehidi sa dodatnom dvostrukom vezom, veoma su reaktivni i lako podležu

reakcijama ciklizacije i pollimerizacije. Citronelal je nepostojan i pri stajanju na vazduhu

postepeno se ciklizuje u prirodni monociklični monoterpen izopulegon:

Slika 11. Nastajanje izopulegona iz citronelala [30]

14

Iz citrala a i acetona aldolnom kondenzacijom i dehidratacijom nastaje pseudojonon

koji se pod dejstvom razblažene H2SO4 ciklizujee u smešu α- i β- jonona:

Slika 12. Nastajanje α- i β- jonona iz citrala [30]

Jononi imaju miris ljubičice i koriste se za proizvodnjju sintetičkih mirisa. Nalaze se u

ulju kedra i irisa u obliku odgovarajućih ketona (α- i β- i γ-iron).

Alifatični monoterpeni se lako ciklizuju pod uticajem kiselina. Tako, geraniol se u

početku izomerizuje u monoterpen nerol, koji se dalje ciklizuje u dihidroksi derivat terpena.

Ovaj derivat se može dobiti i pri kiselinskoj hidtataciji limonena, prema sledećoj šemi:

Slika 13. Konverzija geraniola i limonena u cis-terpin [30]

15

2.1.2. Monociklični monoterpeni Osnovni predstavnik monocikličnih monoterpena je mentol, a važniji predstavnici su

terpineni, limonen, eukaliptol i karvon. Svi oni se izvode iz p-mentana (1-metil-4-(1-metiletil)

cikloheksan).

Slika 14. Strukturne formule (-) – menola i p-mentana [30]

Mentol je glavni sastojak ulja nane. Ovaj molekul ima 3-asimetrična atoma ugljenika,

pri čemu je (-) – mentol sa najstabilnijom konformacijom, tj., konformacija stolice sa sva 3

suptituenta u ekvatirojialnom položaju. Ima veliku primenu u medicini, kozmetičkoj i

konditorskoj industriji.

Iz p-mentana se izvode jedinjenja sa dve dvostruke veze, od kojih se neka nalaze u

etarskim uljima. Značajni su α-, β- i γ-terpinen, limonen, i α- i β-felandren.

Slika 15. α-, β- i γ-terpinena i α- i β-felandrena [30]

Sva tri terpinena se nalaze zajedno u mnogim etarskim uljima. Limonen je veoma

reširen u etarskim uljima, i to kako u obliku recemske smeše, tako i u (+) – obliku (ulje

limuna, narandže, kima, omorikinih iglica). Recemska smeša limonena se nalazi u

terpentinovom ulju i naziva se dipenten. On se dobija i sintezom, kao i suvom destilacijom

kaučuka.

16

Dehidratacijom mentola se može dobiti menten, koji se nalazi u ulju timijana:

Slika 16. Dehidratacija mentola [30]

Od nezasićenih alkohola p-mentanove serije značajan je α-terpineol (miris jorgovana)

koji se nalazi u ulju majorana i kamfora:

Slika 17. Strukturna formula α-terpineola i dehidratacija terpina [30]

Terpina nastaje pri dužem stajanju nekih etarskih ulja. Zagrevanjem u prisustvu

kiselina cis-terpin se dehidratiše uz nastajanje eukaliptola (intramolekulski etar), koji se nalazi

u ulju eukaliptusa.

Od ketona p-mentanove serije značajni su keton pmenton, koji je nađen u ulju nane, i

naročito nezasićeni keton karvon (ulje mirođije i kima).

Slika 18. Strukturne formule p-mentona i karvana [30]

17

2.1.3. Biciklični monoterpeni Molekuli bicikličnih monoterpena se sastoje iz dva kondezovana prstena pd kojih je

jedan šestočlani, dok je drugi tročlani (tujan, karan), četvoročlani (pinan) ili petočlani

(kamfan, fenhan).

Slika 19. Strukturne formule tujana, karana, pinana, kamfana i fenhana [30]

Najvažniji predstavnik tujanske serije je sabinen, a pinenske α- i β-pinen. Ova

jedinjenjase nalaze u ulju različitih četinara, posebno bora i terpentina.

Slika 20. Strukturne formule sabinena, α- i β-pinena i tujona [30]

Tujon predstavlja toksično jedinjenje i određivanje njegovog sadržaja kod etarskih ulja

je veoma značajno. Prisutan je posebno u ulju žalfije i kleke.

Najpoznatiji predstavnik monoterpena je kamfor, ketonsko jedinjenje kamfanske

strukture koje pojačava srčani rad. Nalazi se u kamforovom ulju koje se dobija iz kamforovog

drveta. Ovo tehnički važno jedinjenje koristi se u proizvodnji celuloida, fotografskih filmova,

eksploziva i u medicini. Siteza kamfora iz oksalne kiseline i dietiletra dimetilglutarne kiseline

realizovan je još 1889. Godine. Redukcijom iz kamfora nastaje smeša alkohola boroneola i

izoboroneola. Boronel se nalazi u mnogim etarskim uljima (lavanda, ruzmarin).

18

Slika 21. Redukcija kamfora do boroneola i izoboroneloa [30]

Najširu primenu u hemiji, tehnici i medicini imaju terpentinsko i borovo ulje. Iz njih se

dobijaju Δ3-karen, α- i β-pinen. Δ3-karen se koristi za dobijanje optički aktivnih piretroida, a

pineni posebno za dobijanje cis- i trans-verbenola, koji imaju prijatan kamforski miris i

poseduju agregacione osobine feromona.

Slika 22. Strukturne formule Δ3-karena, cis- i trans-verbenola [27]

Iz α-pinena se lako obrazuje monoterpenski alkohol (-) – borneol, čijom oksidacijom

nastaje kamfor. Terpenski ugljovodonici lako obrazuju unutrašnje i međumolekulske

superokside. Tako, na primer, α-terpinen prelazi u unutrašnji oksid-askardiol, koji se koristi u

hemijskim transformacijama kao inicijator lančane reakcije. Osobine terpenskih

ugljovodonika da obrazuju međumolekulske superamide, je iskorišćen i za dobijanje

visokokvalitetnih boja u slikarstvu.

Iregularni monoterpeni nastaju specifičnim povezivanjem dve jedinice dimetilalil-

pirofosfata. Najvažniji primerci ovih jedinjenja predstavljaju biljne prirodne insekticide,

piretroide. Iz osušenog i samlevenog cveta hrizanteme još u XIX veku su dobijani ekstrakti sa

insekticidnim osobinama. Osušeni svet sadrži od 0,3 do 2% aktivne materije, koja pogodnom

ekstrakcijom (smeša metanol/kerozin) daje ekstrakt piretrum sa sadržajem od oko 25%.

Dobijeni derivat se upotrebljavao u kućnoj higijeni za uništavanje muva i komaraca. Aktivne

supstance u piretrumu predstavljaju optički aktivne estre, izvedene iz hrizantemske (I) i

piretrinske (II) kiseline i hidroksi ketona: piretrolona (III), cinerolona (IV) i jasmolona (V):

19

Slika 23. Strukturne formule hrizantemske (I) i piretrinske (II) kiseline i hidroksi

ketona: piretrolona (III), cinerolona (IV) i jasmolona (V) [30]

2.2. Seskviterpeni Seskviterpeni se nalaze u različitim biljnim uljima i smolama (balzamima). Najveći broj

prirodnih, isparljivih seskviterpenskih jedninjenja su sastojci etarskih ulja. Oni doprinose

farmakološkom delovanju ulja i droge koja ga sadrži. Osnovni aciklični seskviterpeni su

farnezol nerolidol, koji predstavljaju poznate mirisne supstance. Farnezol se nalazi u ulju lipe,

đurđevka i u mošusu.

Slika 24. Strukturne formule farnezola i nerolidola [30]

Bisbolen predstavlja monociklični seskviterpen i nalazi se u ulju kamilice, limuna i

omorike, a kadinen je glavni predstavnik bicikličnih seskviterpena i predstavlja osnovni

sastojak etarskog ulja kleke. Bisbolen može nastati dejstvom kiselina na farnezol ili nerolidol,

a zbog farmakološke aktivnosti predstavlja izuzetno važan seskviterpen.

20

Slika 25. Strukturne formule bisbolena i kadinena [30]

U ovu grupu jedinjenja spadaju i mirisna supstanca dendrolazin, kao i biciklični

diketon akoron (ulje irisa) sa poznatim parfemskim svojstvima.

Slika 26. Strukturne formule dendrolazina i akorona [30]

Veoma karakteristično jedinjenje je vetvan, koje sadrži sedmočlani prsten, a

dehidratacijom prelazi u derivat azulena sa aromatičnim karakteristikama.

Slika 27. Dehidratacija vetivana [30]

Azulen sadrži konjugovane sisteme dvostrukih veza i obojen je u plavo. I derivati

azulena su obojeni (npr. vetivazulen ljubičasto).

Poznato je da hamazulen i (-) – α-bisabolol doprinose antiinflamatornim svojstvima

plavog ulja kamilice.

21

Slika 28. Strukturne formule hamazulena i (-) –α-bisabolola [30]

U ovu grupu terpena spadaju biološki visokoaktivna jedinjenja, kao što su fitoaleksini

koji štite biljke od bolesti, ihtiotoksini koji se odlikuju velikom toksičnošću kod riba, a takođe

brojni seskviterpenski laktoni, npr. glaukolid A koji se odlikuje velikom biloškom aktivnošću,

juvabion koji utiče na metamorfozu insekata, ili α-santonin koji se često upotrebljava na

Dalekom Istoku za suzbijanje intestinalnih parazita, odnosno koristi se kao antihelmintik.

Slika 29. Strukturne formule glaukolida A, juvabiona i α-santonina [30]

Jedan od glavnih sastojaka ulja celera, pored (+) – limonena, je i (+)-β-selinen,

jedinjenje karakteristične seskviterpenske strukture. Karakterističan dugotrajni miris ovog ulja

je prvenstveno zbog prisustva dva laktona, 3-butilftalida i sedanenolida.

Slika 30. Strukturne formule (+)-β-selinena, 3-butilftalida i sedanenolida [30]

22

Feromoni insekata su hemijske supstance seskviterpenske strukture koje služe za

komunikaciju u okviru vrste. Postoje razne vrste feromona, npr. seksualni feromoni, feromoni

za obeležavanje kretanja, feromoni upoznavanja i odbrambeni feromoni. Često se ova

jedinjenja izoluju ekstrakcijom određenih delova insekata i razdvajanjem dobijene smese

hromatografskim tehnikama.

Slika 31. Strukturne formule različitih feromona [30]

2.3. Diterpeni U grupi diterpena najvažniji je primarni alkohol fitol, dobijen prvobitno hidrolizom

hlorofila, koji predstavlja osnovnu komponentu vitamina E i K.

Slika 32. Strukturna formula fitola [30]

U monociklične diterpene spada i vitamin A, kao i smolaste kiseline (npr. abietinska

kiselina), giberelinska kiselina (giberalini – regulatori rasta biljaka) i poznati isekticid cis-

ozova kiselina.

23

U biljakama se diterpeni javljaju kao sastojci smola. Nalaze se i u mlačnom soku

nekih biljaka i prouzrukuje njegovo iritantno i inflamatorno dejstvo.

Slika 33. Strukturne formule cis-ozove kiseline, abietinske kiseline i giberelinske kiseline

Mnogi prirodni diterpeni predstavljaju značajne biološki aktivne lekovite preparate.

Neka diterpenska jedinjenja su izolovana i iz animalnih organizama, a posebno interesantne

srodne strukture, farmakološki aktivnih jedinjenja su otkrivene u morskim organizmima.

2.4. Triterpeni Triterpeni su prirodni terpeni sastavljeni od 6 izoprenskih jedinica i nalaze se većini

biljaka u slobodnom stanju, kao i u obliku glikozida (saponini) ili kao sastojci smola. Preko

4000 triterpenskih jedinjenja je izolovano iz biljaka. Najvažniji su skvalen, koji je izolovan iz

jetrinog ulja ajkula i lanosterol, poznat kao prekursor holesterola.

Slika 34. Strukturna formula skvalena [33]

Slika 35. Strukturna formula lanosterola [30]

24

Steroidi biljaka pokazuju veliku strukturnu homogenost bez obzira na to da li se

javljaju kao fitosteroli, sapogenini, steroidni alkaloidi ili aglikoni kardiotoničnih glikozida.

Veoma rasprostranjeni prirodni triterpeni predstavljaju proizvode iz grupe amirina i

oleana. Tako, na primer, glikozidi amirina ulaze u sastav aktivnih sastojaka ženšena i

kineskog limuna. Povrtarske kulture sadrže veliku grupu (oko 50 jedinica) triterpenske

strukture, koji su poznati pod nazivom kukurbitacini, a odlikuju se gorkim, neprijatnim

ukusom.

Slika 36. Strukturne formule β-amirina i kukurbitacina A [30]

2.5. Tetraterpeni Žuti i crveni pigmenti biljaka i životinja su, u osnovi, tetraterpeni. Do sada je izolovano

preko 180 jedinjenja ovakve strukture. Najvažniji aciklični tetraterpen (8 izoprenskih jedinica)

je likopen, koji predstavlja crveni pigment paradajza i lubenice.

Slika 37. Strukturna formula likopena [30]

Osim likopena najznačajniji tetraterpeni su: karoteni, ksantofili i ksantini, koji se

koriste kao boje u prehrambenoj industriji. Biciklični karoten, koji se nalazi u šargarepi,

sastojise od 3 izomera: α-, β- i γ-karotena. β-karoten je prekursor vitamina A pa se naziva i

provitamin A. Zbog komercijalne važnosti razrađen je i isplativi industrijski postupak siteze

β-karotena. karotenoidi su zajedno sa hlorofilom neophodni za obavljanje fotosinteze.

Slika 38. Strukturna formula β-karotena [30]

25

Lutein predstavlja ksantofil karakteristične ljubičaste boje i nalazi se u hloroplastima,

a kapsantin ksantofil tamnocrvene boje koji je karakterističan za crveni biber.

Slika 39. Strukturne formule luteina i kapsantina [30]

Mnogi karotenoidi se danas biotehnološkim postupkom dobijaju iz algi, gljiva i

bakterija, tehnikom rekombinacije DNK.

2.6. Politerpeni U terpene ove grupe spadaju prirodna jedinjenja, kao što su kaučuk (cis-1,4-poliizopren),

gutaperka (trans-1,4-poliizopren) i poliprenoli.

Slika 40. Strukturne formule kaučuka, gutaperke i poliprenola [30]

26

Ovi prirodni polimeri imaju značajno različite molarne mase i fizička svojstva. Biljke

obično produkuju jedan ili drugi polimer, mada pojedine daju smesu (npr. drvo iz kojeg se

dobija guma za žvakanje).

Komercijalni kaučuk se dobija iz biljke Hevea brasilliensis, Euphorbiaceae. Koristi se

za dobijanje tehničke gume procesom vulkanizacije i zato predstavlja izuzetno važnu

supstancu u gumarskoj industriji.

Gutaperka se ne može vulkanizovati, a njeni hloroformski ekstrakti se koriste kao

sredstva za flastere. Dobija se kao lateks iz biljke Palaquium gutta (Sapotacea). Najčešće se

primenjuje kao izolacioni materijal u elektroindustriji, mada se koristi i za pravljenje loptica

za golf.

Poznato je više od 2000 biljnih vrsta koje produkuju politerpene.

3. Familija Lamiaceae (Usnatice)

3.1. Opšte o familiji Lamiaceae Porodica Lamiaceae sa približno 200 rodova i oko 3200 vrsta rasprostranjena je na gotovo

celoj zemaljskoj kugli, izuzimajući arktičke predele. Većina vrsta je poreklom iz

mediteranskog regiona i raste u predelima sa dosta toplote, tako da mnoge pokazuju manje ili

više kseromorfnu građu [39].

Većina predstavnika familije usnatica ima četvorobrido stablo sa naspramnim,

dekusiranim ili vrlo retko naizmenično raspoređenim listovima, najčešće pokrivenim

mehaničkim i žlezdanim dlakama, bez zalistaka. Cvetovi su većinom dvopolni i uglavnom

zigomorfne simetrije, najčešće složeni u zbijene naspramne dihazijume, koji grade prividne

pršljenove u pazuhu listova stabla i brakteja. Zvonasta ili cevasta čašica je obično sa 5 (ređe

4) zubaca, dok je kod nekih predstavnika dvousnata. Krunica je izgrađena iz 5 sraslih listića,

krunična cev je razvijena, otvor krunice je kod većine predstavnika dvousnat. Gornja usna

krunice je dvorežnjevita, a donja trorežnjevita. Ređe je razvijena samo jedna usna. Ponekad je

krunica i aktinomorfna. Andreceum je izgrađen od 4 prašnika, složenih u dva para različite

dužine. Tučak je sa ginobazičnim stubićem, nadcvetan, dvokarpelan, lažnom pregradom

podeljen na 4 okca u kojima se nalazi po jedan anatropan semeni zametak. Plod je

merikarpijum, sastavljen iz 4 orašice [40]. Infrafamilijarnom podelom prema [41] jasno su

definisane dve grupe u porodici Lamiaceae.

U prvu grupu spadaju predstavnici podporodice Nepetoideae. To su većinom aromatične

biljke koje, prema hemijskom sastavu, karakteriše odsustvo iridoidnih glikozida, prisustvo

27

rozmarinske kiseline (tzv. tanin usnatica) i uglavnom veće količine etarskog ulja. Podporodica

Nepetoideae podeljena je u veći broj tribusa sa različitim brojem rodova. Tribus Mentheae

obuhvata rodove Acinos, Mentha, Lycopus, Hyssopus, Origanum, Thymus, Melissa, Satureja i

druge, tribus Salvieae rodove Salvia i Rosmarinus, dok su tribusi Lavanduleae i Catoferieae

monotipski. Rodovi Nepeta, Glechoma, Dracocephalum, Monarda i drugi čine tribus

Nepeteae, a Ocimum, Hyptis i Orthosiphon tribus Ocimeae. U drugu grupu je svrstano šest

podporodica (Caryopteridoideae, Ajugoideae, Chloanthoideae, Wenchengioideae,

Scutellarioideae i Lamioideae), koje, prema hemijskom sastavu, karakteriše odsustvo

rozmarinske kiseline, prisustvo iridoidnih glikozida i male količine etarskog ulja.

Sekretorne strukture usnatica predstavljene su specijalizovanim grupama ćelija na površini

biljnog tela koje se javljaju u obliku višećelijskih kapitatnih i peltatnih žlezdanih dlaka na

reproduktivnim i vegetativnim biljnim organima. Sekrecija žlezdanih dlaka odvija se po

ekstracelularnom, egzogenom tipu. Kod peltatnih dlaka etarsko ulje se luči u subkutikularni

prostor, a kod kapitatnih direktno u spoljašnju sredinu. Samo kod manjeg broja vrsta (Salvia

officinalis, Rosmarinus officinalis) i kod kapitatnih dlaka dolazi do formiranja

subkutikularnog prostora, nedovoljnog za skladištenje čitave količine etarskog ulja, tako da se

deo akumulira u subkutikularnom prostoru, a deo isparava van biljke. Tip, distribucija i

gustina žlezdanih dlaka predstavljaju značajan taksonomski karakter kada je ova porodica u

pitanju, s obzirom da postoji mogućnost variranja kako u okviru istog roda, tako i u okviru

različitih populacija iste vrste [42].

Lekovita svojstva većine aromatičnih rodova podporodice Nepetoideae poznata su od

davnina, o čemu govore i njihova imena koja su iz grčke ili rimske mitologije. Primena

različitih vrsta ove podporodice je i u savremenoj fitoterapiji veoma rasprostranjena i

raznovrsna. Koriste se u lečenju različitih oboljenja gastro-intestinalnog trakta, respiratornih

organa, psihovegetativnih oboljenja srca, migrene, neurednog menstrualnog ciklusa i dr.

Mnoge od ovih biljaka su oficinalne droge brojnih farmakopeja, ulaze u sastav brojnih

komercijalnih fitopreparata, a predstavljaju i polazne sirovine za dobijanje etarskih ulja koja

se koriste u kozmetičkoj i prehrambenoj industriji, kao i za dobijanje različitih farmakološki

aktivnih jedinjenja značajnih za farmaceutsku industriju [43]. Zbog veoma široke primene

aromatičnih biljaka podporodice Nepetoideae, naročito najkomercijalnijih vrsta, kao što su

timijan, matičnjak i pitoma nana, one se i plantažno gaje, radi dobijanja droge i izolacije

etarskog ulja.

28

3.2. Najkarakterističnije biljne vrste

Tabela 2. Najkarakterističnije biljne vrste familije Lamiaceae Latinski naziv Srpski naziv Engleski naziv

Satureja montana Rtanjski čaj Winter savory Hyssopus officinalis Izop Hyssop Origanum vulgare Vranilovka Oregano

Rosmarinus officinalis Ruzmarin Rosemary Melissa officinalis Matičnjak Lemon balm

Majorana hortensis Majoran Marjoram Ocimum basilicum Bosiljak Basil Thymus serdyllum Majčina dušica Breckland thyme

Lavundula angustifolia Lavanda Lavander Mentha pulegium Metvica Pennyroyal Salvia officinalis Žalfija Sage

Pogostemon cablin Pačuli Pachuoli

3.3. Značaj biljnih vrsta familije Lamiaceae

3.3.1. Rtanjski čaj

Rtanjski čaj (planinski čubar, vrijesak) ili lat. Satureja montana je biljka iz porodice

usnatica (Lamiaceae).

To je višegodišnja žbunasta biljka visoka 10-40 cm čiji su donji delovi stabla i grana

odrveneli, poluuspravni ili uspravni. Listovi su kožasti i sjajni linearnolancelastog oblika,

celog oboda pokriveni svetlucavim žlezdama. Cvetovi su dvousni sakupljeni u pazuhu listova,

sa kruničnim listićima bele, ružičaste ili ljubičaste boje. Plod je jajasta i svetlomrka orašica sa

žlezdanim tačkama. Prikupljaju se cvetni vrhovi. Resursi ove biljke u prirodi su jako umanjeni

pa je zaštićena Zakonom [44].

Rtanjski čaj nije dovoljno hemijski proučena biljka i sastav jako varira u zavisnosti od

porekla. Sadrži etarsko ulje (do 2%), tanin (do 7%) i dr. Upotrebljava se u vidu čaja i praha,

koji se koristi kao začin za masna i teška jela.

Koristi se u narodu za lečenje bolesti organa za disanje, varenje i mokraćnog sistema.

Spolja se upotrebljava kod upala kože i sluzokože. Po nekim narodnim travarima ova biljka

ima svojstva opšteg tonika koji jača organizam, ali to nije dokazano kliničkim ispitivanjima.

Veoma se uspešno koristi u lečenju bronhitisa, astme, kašlja i upale disajnih organa kod dece,

kao i u lečenju starih osoba.

29

3.3.2. Izop

Izop (Miloduh, Hisop, izop, sipan, šipant) je višegodišnja žbunasta biljka koja izraste

do 60 centimetara. Stabljike su joj u osnovi drvenaste, a listovi naspramno raspoređeni, mali,

izduženi i na vrhu šiljasti. Kožasti su i sjajni na licu, dok im je naličje prekriveno žlezdama sa

etarskim uljem. Cvetovi su ljubičasti, ili plavičasti, a ređe ružičasti, ili beli. Grupisani su u

prividne klasove u gornjem delu stabljike i grančica. Cveta od juna do septembra [45].

Izop raste samoniklo u prirodi na suvim i kamenitim mestima, a gaji se i kao kulturna

biljka. Za lek se u beru listovi, cvetovi i cela biljka (za vreme cvetanja).

Specifičan miris biljke potiče od eteričnog ulja koga čine terpeni pinen, kamfen,

cineol. Sadrži i tanine, organske kiseline, alkaloide i pigmente. Koristi se kod oboljenja

organa za disanje, posebno kod hroničnog bronhijalnog katara, noćnog znojenja, zatim protiv

grčeva u grudima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, vodene bolesti,

žutice i dr.

3.3.3. Vranilovka

Vranilovka, origanum vulgare, (vranilova trava, vranilovka, crnovrh, crnovrška,

origanj, rigan, sušic, crljena meta, crljena metvica) se sreće na suvim livadama i obroncima,

kamenjarima, šikarama, šumama, sve do 2.000 m nadmorske visine. Najviše je ima na

Suvoboru, Šari, Prokletijama i Đerdapu [46].

Vranilovka je višegodišnja zeljasta biljka, sa snažnim i razgranatim korenom. Stablo je

uspravno, visoko 50 – 80 cm, pokriveno dlačicama i žlezdama usled čega je crvenkasto.

Listovi su jajastog oblika, po obodu celi, dužine oko 4 cm i naspramno raspoređeni na kratkim

drškama. Priperci su sedeći i sa spoljne strane pokrivem žlezdama. Ljubičasti cvetovi su

sakupljeni po 1-3 u klasiće koji grade terminalne metličaste cvasti. Cela biljka veoma prijatno

miriše. Cveta od jula do oktobra. Plod je merikarp jajastog oblika, koji se raspada na 4 sitna

oraščića mrke boje.

Nadzemni deo biljke u cvetu (Origani herba) ima 0,3 – 1,2% etarskog ulja čiji su

glavni sastojci timol i karvakrol (16 – 50%). Osim toga sadrži još tanine i gorke materije.

Herba je sastojak biljnih mešavina koje se koriste kod oboljenja organa za disanje i upala

mokraćnih kanala. Deluje kao blag spazmolitik, ekspektorant, holeretik, stomahik i diuretik.

U narodu, u obliku čaja upotrebljava se i kao lek za jačanje i lečenje bolesti organa za varenje,

a spolja protiv raznih zapaljenja kože i sluznice. Herba ulazi u sastav grudnog čaja, čaja za

znojenje i čaja protiv hemoroida.

30

3.3.4. Ruzmarin Рузмарин (Rosmarinus officinalis; u prevodu sa latinskog „lekovita morska rosa“)

je rod žbunastih višegodišnjih biljaka iz familije usnatica (Lamiaceae) [47].

Ruzmarin ima mirisne zimzelene listove sa sitnim svetloplavim cvetovima. Listovi su

naspramni, sedeći, čvrsti, kožasti, uski, a dugi 2-3 centimetra. Gornja strana listova je

tamnozelena, a donja je sivobele boje i lagano pustenasta. Između ogranaka, na maloj peteljci,

pršljenasto se razvijaju mali ljubičastoplavi cvetovi. Raste u obliku grma i može dostići visinu

do 2 metra. Miris cvetova i cvetnih vrhova grančica je jak i nalik na kamfor, dok je ukus ljut,

pomalo gorak i aromatičan. Cveta od marta do maja, a katkada u septembru cvate i po drugi

put. U cvetovima, listovima i grančicama sadrži eterična ulja, čiji kvalitet zavisi od klime i od

sunčanih i zaštićenih položaja.

Ruzmarin je biljka toplih, južnih krajeva, pa mu prija toplo leto. Raste na čitavom

priobalnom području Mediterana, od Portugala do Male Azije i Crnog mora. Na Balkanu je

takođe rasprostranjen u primorju, po sunčanim i kamenitim krajevima hrvatskog i

crnogorskogobalnog područja i okolnim ostrvima.

Upotrebljavaju se cvetovi ruzmarina (Rosmarini flores), izdanci u cvatu (Rosmarini

herba), a najčešće se sakupljaju listovi (Rosmarini folia). Listovi se sabiru leti, grane se režu i

ostavljaju da se suše. Destilacijom listova ili grančica dobija se ruzmarinovo ulje (Rosmarini

oleum). Cvetovi i biljka u cvatu sakupljaju se u aprilu i maju i suše u hladu. Uz etarsko ulje,

ruzmarin sadrži smolu, tanine, gorke materije i male količine saponina.

Ruzmarin se mnogo koristi u južnoevropskoj kuhinji, premda njegov žestok ukus koji

podseća na kamfor nekima ne odgovara. Ako se štedljivo koristi, izvrstan je začin za supe,

dinstano povrće, meso, sve vrste pečenja i mekih sireva. Najbolje je u jelo staviti jednu

vezicu, koja se izvadi kada jelo poprimi odgovarajuću aromu. Takođe, listići se mogu

odvojiti, sitno naseckati i dodati u gotovo jelo.

3.3.5. Matičnjak Smatra se da je matičnjak poreklom iz područja Sredozemlja. Samoniklo raste skoro u

celoj Evropi, sem krajnjeg severa i juga. U našoj zemlji dobro uspeva, a najpogodnija su

područja sa godišnjom sumom padavina preko 600 mm. Na većim površinama gaji se u

Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj. Pripada familiji Lamiaceae, a u narodu

je poznat kao arboraža, čelina trava, čelinjak, limunka, majčina ljubica, maternjak, amtičnjak,

medenka, melisa, pčelarica, pčelinja metvica, pčelinjak, rojevica [46].

31

Matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm, sa kratkim rizomom i

kratkim podzemnim stolonima prekrivenim mesnatim donjim listovima. Ima veoma razvijen

koren. Podzemni izdanci, kojih ima u velikom broju, razvijaju se vodoravno, a iz njih izbijaju

nova matična stabla. Stablo matičnjaka je jako razgranato, na poprečnom preseku

četvorougaono. Listovi (slika 3) su naspramni (dužine do 7,5 cm, širine do 4 cm), s dugim

lisnim drškama, jajasto-srcolikog oblika, po obodu testerasti, slabo dlakavi,

zelenkastožućkasti. Na listu se nalaze uljne žlezde. Cela biljka ima prijatan miris na limun i

pokrivena je sitnim i finim maljama . Cvetovi su beli do crvenkasti, dužine do 1,5 cm, u grupi

6-10, smešteni u pršljenastim cvastima, u pazuhu gornjih listova. Cveta od juna do avgusta.

Seme je sitno, sjajnomrke boje, jajastog oblika. Masa 1.000 semenki je oko 0,6 g. Klijavost

semena je 85 – 90% i opada sa starošću semena . Listovi matičnjaka se upotrebljavaju kao

prijatan karminativ, stomahik, aromatik, antispazmolitik.

Od matičnjaka se koristi list (ređe vršni delovi biljke u cvetu), koji se sakuplja na

početku cvetanja. List matičnjaka je složenog hemijskog sastava i ceni se prema količini

etarskog ulja. Matičnjak sadrži: etarsko ulje (citral oko 30%, geraniol, linalol, citronelal oko

40% – od koga potiče prijatan miris na limun), tanine ( oko 5%), gorke supstancije i dr.

Listovi sadrže više etarskog ulja od ostalih delova biljke. Etarskog ulja ima od 0,1 do 0,3% i

veoma je isparljivo. Etarsko ulje matičnjaka dobija se destilacijom lišća i herbe pomoću

vodene pare. Koristi se u medicini, farmaciji, parfimerijskoj industriji, kozmetici, za

aromatizaciju napitaka i nekih prehrambenih proizvoda.

Matičnjak se odavno koristi kao važna medonosna, lekovita, mirisna i ukrasna biljka.

U farmakopejama mnogih zemalja oficinalni su i list (Melissae folium) i etarsko ulje

(Melissae aetheroleum) matičnjaka. To je zbog toga što se samim etarskim uljem ne može

zameniti list, koji deluje jače i potpunije. List se upotrebljava kao prijatan karminativ,

stomahik, aromatik, antispazmolitik. Infuz spravljen samo od lista matičnjaka, ili češće

pomešan sa gorkim travama (kičicom, hajdučicom, lincurom ili gorkom detelinom) daje se

protiv otežanog varenja i za pojačanje apetita. Spiritus Melissae aetheroleum utrljava se spolja

protiv neuralgije i reumatizma, jer draži kožu. Matičnjak deluje protiv nesanice, plućnih

oboljenja i malokrvnosti. Olakšava bolove od uboda ose. Matičnjak i njegovo ulje daju se kao

sredstvo za osvežavanje, naročito za vreme trudnoće, tj. deluje kao antiemetik. Vino i kupke

od melise koriste se protiv bolova u toku menstrualnog ciklusa i nervne napetosti. List i

etarsko ulje deluju sedativno, te ulaze u sastav oficinalnog čaja za umirenje (Species sedativae

ili Species nervinae). Melisa ublažava grčeve glatke muskulature i povoljno deluje na rad

srca. Koristi se u industriji mirisa i likera (Francuska) i kao začin.

32

Thomas Coghan u XVI veku ističe da je melisa dosta cenjena vrsta, koja pozitivno

deluje na raspoloženje, i utiče na poboljšavanje koncentaracije i memorije.

3.3.6. Majoran

Majoran, Majorana hortensis (poznat i kao mažurana, babina duša, majeran, majeron, mirišljavak), je dobro poznati stari začin. U starom Egiptu se gajio kao sveta biljka boga Ozirisa. U grčko-rimsko doba bio je sibmol sreće. U Apiciusovom kuvaru (30 g.n.e.) naveden je kao začin široke primene. U evropi se gaji od XIV veka.

Na većim površinama se gaji u Aziji, americi i Evropi, i to najviše u Francuskoj, Italiji, Portugalu, Španiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Kod nas se najviše gaji u Vojvodini [46].

U našim uslovima majoran je jednogodišnja polužbunasta zeljasta vrsta, dok je u Sredozemlju višegodišnja. Stablo je četvorouglasto, uspravno i jako granato, visoko oko 50 cm. Listovi su dlakavi, sitni, sa kratkom drškom, široko eliptičnog oblika, dužine 2,5 cm a širine 1,5 cm. Cvasti su na vrhu grana i sastvljene su od 7 – 9 pršljenova sa sitnim cvetovima bele, roze ili svetloljubičaste boje. Cveta od jula do avgusta. Plod je ispunjen vrlo sitnim, okruglim semenom, tamnomrke boje. Klijavost semena je 95%, ali se veoma brzo gubi, tako da nakon tri godine seme nije za upotrebu.

Biljka sadrži 0,5 – 1,3 % etarskog ulja, tanine, gorke materije i dr. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomoću vodene pare iz cvetnih grančica. Ono je bledožute boje, lako pokretljivo, prijatnog mirisa i neljutog ukusa. Etarsko ulje sadrži borneol, terpineol i druge terpene (do 40%).

Majoran je odavno upotrebljavan kao začinska biljka, i kao lek u narodnoj medicini. U prehrambenoj industriji upotrebljava se nadzemni deo biljke kao začin. U medicini se ređe koristi. Na organe za varenje deluje slično pitomoj nani. Majoran ulazu u sastav raznih čajeva za lečenje organa za varenje, kao sredstvo protiv nervne napetosti, nesanice, hhisterije i drugo. Primrnjuje se spolja, u obliku lekovite masti ili alkoholnog ekstrakta, kao blago sredstvo za umirenje, protiv zapaljenja kože, za lečenje rana i posekotina (zbog delovanja tanina i baktericidnog dejstva etarskog ulja). Od majorana se spravljaju razni melemi i tinkture. Etarsko ulje se koristi u parfemskoj industriji. Majoran je medonosna biljka.

3.3.7. Bosiljak

Bosiljak, Ocimum basilicum (bosilak, bosilek, bosilj, bosilje). Prvobitna domovina

bosiljka je Indija, gde su delovi biljke nađeni u grobnicama iz 3500 g. pre n.e. U starom Rimu

za vreme vladavine Cezara, bosiljak je bio veoma cenjena lekovita, začinska i ukrasna biljka.

U XII veku monasi su ga doneli u srednju Evropu, gde se brzo odomaćio i do danas se mnogo

gaji u vrtovima i baštama. Stobart (1987) ističe da su bosiljak na Zapadu smatrali simbolom

33

plodnosti. Na većim površinama bosiljak se gaji u Poljskoj, Francuskoj, SAD, na Jamajci, u

Indoneziji i Maroku. Poslednjih godina sve više se gaji na plantažama.

Bosiljak je zeljasta biljka. Naziv potiče od grčke reči „basilikon’ – kralj, tj. bosiljak je

smatran kraljem svih lekovitih biljaka. Ima vretenast koren, koji je snažno razgranat. Stablo je

uspravno, 40 – 60 cm visoko, u donjem delu gusto razgranato. Listovi su na lisnim drškama,

jajasti do široko kopljasti (lancetasti). Površina liske je gola, zelena ili sa antocijanom. Cvast

je terminalna, cimozna, dihazijum, koji se sastoji od 17 do 18 pršljenova. Cvetovi su sitni, beli

ili svetloružičasti. Cveta od juna do septembra. Plod je crna ili tamno-braon orašica. Masa

1.000 zrna je 1,2 – 1,8 g. Klijavost semena je 90 – 95%.

Nadzemni deo biljke (Basilici herba) koristi se u narodnoj medicini za lečenje mnogih

bolesti. Sastavni je deo raznih čajnih mešavina za smirivanje kašlja, poboljšanje apetita, kao

diuretik i karminativ. Droga se koristi u prehrambenoj industriji kao začin. U narodu se

bosiljak upotrebljava kao blago sredstvo za umirivanje i otklanjanje nervene napetosti, protiv

nadimanja i tegoba u organima za varenje. Koristi se i protiv nekih crevnih parazita, i to često

zajedno sa belim lukom. Služi i za povećanje mlečnosti majki koje imaju malo mleka. U

nadzemnim delovima bosiljka ima 0,5 – 1 % etarskog ulja. Glavni sastojci etarskog ulja su

metil – kavikol (55%), estragol i eugenol. Od ovog poslednjeg potiče i prijatan miris koji

podseća na karanfilić. Osim glavnih sastojaka etarsko ulje sadrži još cineol, kamfen, linalol,

ocimen i pinen u manjim količinama. Sem etarskog ulja biljka sadrži još vitamin B, (0,1 – 0,2

mg), C vitamin (150 – 250 mg), karotin (1,2 – 2,8 mg) i gorke materije. Etarsko ulje (Basilici

aetheroleum) koristi se u prehrambenoj i parfimerijskoj industriji.

3.3.8. Majčina dušica Majčina dušica je rod višegodišnjih zeljastih biljaka i polužbunova iz

familije Lamiaceae. Vrste ovog roda jako liče jedna drugoj i podjednako se koriste kao

lekovite biljke, dok se jedna vrsta, timijan, uzgaja i koristi kao začinska. pis majčine dušice

najčešće znači opis vrste Thymus serpyllum: zbijeno i gusto busenje sastoji se od poleglih,

vrlo tankih, mestimično za zemlju priraslih, crveno-mrkih izdanaka i vreža iz kojih se dižu

mnogobrojni uspravni ogranci obrasli sitnim jajastim listićima i okruglim cvastima; cvetići su

dvousnati uglavnom ružičaste boje; cveta preko celog leta. Cela biljka je prijatnog i vrlo

aromatičnog mirisa i ukusa. Druga narodna imena za ove biljke su: babina duša, babja dušica,

bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušičina, dušička, materina

dušica, materka, tamjanika itd [48].

34

Lekoviti sastojci nalaze se jedino i isključivo u listu i cvetu majčine dušice. Treba

napomenuti da majčinu dušicu treba brati pažljivo. Nikako se ne sme čupati, jer se time biljka

uništava. Treba odsecati samo gornju polovinu lisnatih grančica u cvetu i to makazama.

Sastav: timol i karvakrol, dva fenolska jedinjenja od kojih potiču lekovitost,

antiseptička moć i svojstven miris ove biljke, imaju svojstvo izvrsnog i

neškodljivog konzervansa.

Upotreba: majčina dušica je omiljen lek ne samo u narodnoj, nego i u naučnoj

medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za lečenje organa za varenje,

ređe i organa za disanje. Majčina dušica ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata koji se

izrađuju bilo u apotekama, bilo u farmaceutskoj industriji, a njeno etarsko ulje i timol daju se

protiv crevnih parazita, naročito protiv dečjih glista. Treba naglasiti da ne treba kuvati

majčinu dušicu, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke kuvanjem brzo i

potpuno izgube. Zbog toga se preporučuje da majčinu dušicu samo poparite ključalom

vodom, odmah poklopite, ostavite da stoji 2 sata. Takođe može se slobodno pripremati i jači

čaj jer majčina dušica ni dužom upotrebom ne izaziva nikakve znake nelagodnosti niti

navikavanja.

3.3.9. Lavanda Лаванда (лавандула, деспик, женски деспик) или лат. Lavandula angustifolia је

биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Расте као низак жбун висине 50-80 цм. Стабљике су многобројне, длакаве и

четвороугаоне. Листови су линеарно-шиљасти, седећи (без лисних дршки) и наспрамно

су распоређени. Цветови су ситни и сакупљени у класолике цвасти и јако лепе

љубичасте боје због чега се гаји и као украсна биљка. Цветови као и читава биљка су

изузетно пријатно миришљави. Због дуготрајног и јединственог мириса лаванда је

данас у домаћинству једна од највише употребљаваних ароматичних биљака [49].

У Србији лаванда није аутохтона врста па се често гаји као лековита и

декоративна биљка, поготово успешно у Сићевачкој клисури.

Од лавандуле се као дрога користи осушен цвет и етарско уље које преписује

наша фармакопеја. Цвет се бере пре него што биљка процвета, а етраско уље се добија

дестилацијом воденом паром из свеже биљке.

Осушени цвет се може користити као чај код поремећаја расположења, замора,

несанице, лошег варења - надимања и грчева. Осушен цвет и гранчице се врло успешно

35

користе у купкама (20-100 г на 20л воде) као и инсектицид - у ормарима са рубљем

одбијају мољце.

За спољну употребу користи се етарско уље код поремећаја периферне

циркулације па се додаје препаратима који се утрљавају у кожу. Од етарског уља

лаванде припремају се препарати који се користе као заштита од уједа комараца било

да се употребљавају у специјалним лампама или наносе директно на кожу.

3.3.10. Metvica Metvica, Mentha pulegium (barska nana), se sreće oko reka, jezera i močvara, na

livadama sve do 500 m nadmorske visine. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi

antički pisci kao lekovitu biljku važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega organa za disanje i

varenje [46].

Metvica je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna, visine do 50 cm, veoma

razgranata, po površini obrasla maljama. Listovi su ovalnog ili jajastog oblika, po obodu celi

ili slabo nazubljeni, naspramno raspoređeni na kratkim drškama. Cvetovi su bele ili ljubičaste

boje, sakupljeni u pršljenaste cvasti, postavljene u pazuhu listova. Cveta od juna do

septembra. Plod je merikarp, koji se raspada na 4 okrugle orašice mrke boje.

Herba dobijena od metvice (Pulegii herba) sadrži do 2% etarskog ulja, tanin i gorke

materije. Metvica se u obliku čaja koristi za lečenje organa za disanje i varenje, kao lek za

umirenje, za jačanje kao tonik, protiv astme, velikog i običnog kašlja, protiv nadimanja,

histerije i grčeva. Deluje kao stomahik, karminativ, holagog, spazmolitik i antiseptik. Vrlo je

cenjena u kozmetici i kao medonosna biljka. Ranije se koristila i kao lek protiv reumatizma.

Može da se upotrebljava kao obloga na koži kod ujeda, otoka, protiv bolesti desni i zuba, za

ispiranje usta. Zimi se koristi kao svakodnevni napitak protiv nazeba i gripa. Ulazi u sastav

razrah aromatičnih biljnih smeša. Kao začinska biljka može da se koristi i u kulinarstvu.

Destilacijom pomoću vodene pare dobija se etarsko ulje (Pulegii aetheroleum) u kome ima 70

– 80% ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju daje karakterističan miris.

Pulegon iz ulja služi kao sirovina za sintezu mentola. Etarsko ulje metvice ima primenu u

industriji jeftinih sapuna, uopšte u proizvodnji higijenskih i kozmetičkih preparata.

3.3.11. Žalfija Žalfija, Salvia officinalis (kadulja, beli kaloper, džiger trava, kuš, pitomi pelen), je

poreklom sa severnih obala Sredozemnog mora. U karstnim predelima Hercegovine i Crne

36

Gore veoma je rasprostranjena. Na Iberijskom poluostrvu je rasprostranjena podvrsta

lavandulifolia, čije etarsko ulje ima sasvim različit hemijski sastav od dalmatinske žalfije. Na

Krimu i u planinskim predelima Male Azije raste podvrsta žalfije krupnih listova (ssp. major)

[46].

Stari Grci su je upotrebljavali zbog njenih lekovitih svojstava, pre svega protiv

zmijskog ujeda, za održavanje duhovne svežine i kao tonik. Rimljani su je zvali herba sacra –

sveta trava. U srednjem veku su je upotrebljavali za lečenje kolere, epilepsije i dr. U XVII

veku je bila tako dragocena da su Kinezi davali tri do četiri funte čaja u zamenu za jednu

funtu žalfije.

Od sveg lekovitog bilja Karlo Veliki je najviše cenio žalfiju. U Kapitularima je

zakonom propisao svim državnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti

stotinak raznih vrsta lekovitog bilja, od kojih je na prvom mestu bila žalfija.

U našoj zemlji se uglavnom sakuplja, a u Rusiji, Italiji i SAD gaji se na većim

površinama.

Ona je višegodišnja razgranata biljka iz familije usnatica. Visoka je 50—90 cm. Stablo

je delom odrvenelo i četvorouglasto na poprečnom preseku. Listovi su srebrnozeleni, sitno

naborani, uski, sa duga;kom peteljkom. Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad ružičasto-

beličasti. Cela biljka je vrlo aromatična i svojstvenog mirisa.

Žalfija je jedna od najstarijih u medicini korišćenih biljaka. Navode je svi antički

medicinski pisci. Koristi se list i etarsko ulje. U nadzemnom delu biljke ima 1 – 2,5%

etarskog ulja (najviše u listu), čiji su glavni sastavni delovi tujon (40-60%), cineol (12-15%),

kamfor (8%), borneol (5-7%) i pinen. Etarsko ulje žalfije dobija se destilacijom vodenom

parom iz osušenih zeljastih delova. To je bistra žućkastozelenkasta tečnost, aromatičnog

mirisa i ukusa, na jeziku peče. Biljka sadrži još 3 – 8 % tanina, gorke materije (pikroslavin),

glikozide i smole. Na osnovu ispitivanja koje je obavio Adamović [50], utvrđeno je da na

sadržaj etarskog ulja i tujona veliki uticaj imaju genetski i ekološki faktori. Guenther [51],

ističe da se ulja sa više od 40% tujona smatraju visokokvalititnim.

Žalfija ulazi u sastav velikog broja lekova koji se upotrebljavaju za ispiranje grla i usta

kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jačaju sluzokožu (dejstvo

tanina) i deluju antiseptično (dejstvo etarskog ulja).

Do otkrića antibijotika žalfiju su vkovima upotrebljavali u obliku čaja kao dijaforetik

kod tuberkoloznih bolesnika, jer smanjuje lučenje znojnih žlezdi.

37

Čaj i drugi lekovi načinjeni od žalfije upotrebljavaju se za jačanje organizma pošto

sadrže tanine i gorke materije. Nalaze primenu u kulinarstvu (zbog svojstva da potpomaže

varenje i sprečava stvaranje masnih naslaga) i u kozmetici. Koristi se za izradu preparata za

masnu i osetljivu kožu, kao hidrant, potom za izradu raznih sapuna, deterdženata, šampona,

ulazi u sastav paste za zube. Svež sok dobijen iz listova žalfije može se primeniti kod

epilepsije. Vino sa žalfijom daje se protiv šećerne bolesti. U kupkama se koristi protiv

reumatizma.

3.3.12. Pačuli Pačuli, Pogostemon cablin, medicinska biljka Indije, Kine, Indonezije i Japana,

intenzivno se koristi u parfimeriji (parfemi s punim imenom “Pačuli”) i kozmetičkoj industriji. Ulje je postalo jedno od mirisnih simbola “dece cveća” i hipi pokreta, zajedno sa sandalovinom i jasminom. Ima (pomalo neopravdanu) reputaciju afrodizijaka [52].

Destilacijom nadzemnog dela biljke dobija se tamno i viskozno ulje koje sadrži do 50% seskviterpena (bulnezen, sejšelene) i seskviterpenski alkohol pačulol (do 50%). Sadrži tragove epoksiseskviterpena, ketona i alkaloida.

Naširoko korišćeno u kozmetičkoj i parfemskoj industriji, ima limitirane farmakološke efekte. Deluje kao dobar venotonik i potstiče regeneraciju kože. Dobro deluje kod akni, seboreje i sličnih upalnih bolesti. Primjenjuje se kod hemoroida, proširenih vena i flebitisa. Koristi se za tretiranje ispucale, naborane, suve, upaljene, kao i masne kože s proširenim porama.

3.4. Karakteristični terpeni

Hemijska analiza ulja rtanjskog čaja je pokazala 30 jedinjenja u ulju, a glavne komponente su timol (44,6%), p-cimen (13,4%) i karvakrol (6,2%) [53].

Kod izopa među 30 jedinjenja koja su detektovana kao glavna su se izdvojila 1,8-cineol (36,43%), β-pinen (19,55%), izopinokamfon (15,32%) i trans-izopinokamfon (6,39) [54].

Glavne komponente kod vranilovke su timol (65-75%), p-cimen (6-8,5%), karvakrol (4-6%), γ-terpinen (3,5-5%) [55].

Prilikom analize etarskog ulja ruzmarina, kao glavne komponente izdvojili su se verbinon (23,79%), kamfor (16,89%), bornil acetat (11,62%), 1,8-cineol (10,56%), α-pinen (8,14) i borneol (5,86%) [56].

U ulju matičnjaka najviše je detektovano geraniala (43,2%), nerala (31,5%) i (E)-anetola (12,3%) [57].

38

Kod majorana komponente ulja sa najvćim udelom su : γ-terpinen (19,77%), sabinen hidrat (17,56%) 4-terpinol (14,96%), α-terpinen (13.25%) i sabinen (12,35%) [58].

U ulju bosiljka izdvojili su se eugenol (43,2%), linalol (25,3%), trans-α-bergamoten (6%) i τ-kadinol (5,6%) [59].

Ulje majčine dušice sadrži u najvećem procentu trans-kariofilen (27,7%), γ-murolen (10,5%) i α-humulen (7,5%) [60].

Glavne komponente etarskog ulja lavande su: linalol (25,1%), linalil acetat (22,5%) i allo aeomadendren (5,27%) [5].

Kod metvice u etarskom ulju najviše ima pulegona (68,7%) i piperitona (14,7%) [53].

U etarskom ulju žalfije glavna jedinjenja su: manol (15,41-21,57%), β-tujon (7,95-16,56%), derivati karnosola (6,25-13,09%), kamfor (7,95-10,28%) i viridoflorol (4,48-9,58%) [61].

I u etarskom ulju pačulija najviše su se izdvojili pačuli alkohol (20,7%), α-bulnesen (19,1%), α-gvajen (13,8%), γ-pačulen (9,47%) i β-pačulen (7,45%) [5].

4. Hemijsku sastav biljaka

Tabela 3. Hemijski sastav etarskog ulja rtanjskog čaja [53] Jedinjenje %

Monoterpenski ugljovodonici 27.2 α-tujen 0.6 α-pinen 1.9 kamfen 0.9 β-pinen 1.4 mircen 1.3

α-felandren 0.2 α-terpinen 1.8

p-cimen 13.4 p-menta-1(7),8-dien 0.9

1,8-cineol 0.5 cis-β-ocimen 0.2 γ-terpinen 4.7

Oksidovani monoterpeni 63.3 cis-sabinen hidrat 0.4

linalol 2.5 borneol 2.8

terpinen-4-ol 2.1 α-terpineol 0.6

timol metil etar 1.9 karvakrol metil etar 1.1

timol 44.6

39

karvakrol 6.2 timol acetat 0.6

Seskviterpenski ugljovodonici 8.7 trans-β-kariofilen 3.7

aromadendren 0.2 α-humulen 0.2 β-selinen 0.2

viridifloren 0.3 β-bisabolen 3.7 δ-kadinen 0.4

Oksidovani seskviterpeni 0.7 kariofilen oksid 0.7

Tabela 4. Hemijski sasstav etarskog ulja izopa [54]

Jedinjenje % Monoterpenski ugljovodonici 69.94

α-tujen 0.22 α-pinen 2.57 kamfen 0.1 sabinen 2.9 β-pinen 19.55 mircen 1.95

α-felandren 3.74 α-terpinen 0.35

p-cimen 0.11 1,8-cineol 36.43

trans-β-ocimen 1.03 γ-terpinen 0.63 α-terpinen 0.36

Oksidovani monoterpeni 25.5 linalol 2.5

trans-pinokarveol 0.44 pinokamfon 6.39

izopinokamfon 15.32 terpinen-4-ol 0.33

mirtenal 0.59 Seskviterpenski ugljovodonici 4.54

β-burbonen 0.55 β-kariofilen 1.09

β-kapaen 0.06 aromadendren 0.04

α-humulen 0.24 allo-aromadendren 0.1

germakren D 1.65 biciklogermakren 0.81

Oksidovani seskviterpeni 0.87 spatulenol 0.37

40

kariofilen oksid 0.43 izospatulenol 0.07

Tabela 5. Hemijski sastav etarskog ulja vranilovke [55] Jedinjenje %

Monoterpenski ugljovodonici 30.43 α-tujen 0.86 α-pinen 1.22 kamfen 0.25

β-mircen 1.45 α-felandren 0.37

3-karen 0.15 α-terpinen 2.51

p-cimen 14.7 β-felandren 0.91 γ-terpinen 6.58 terpinolen 0.24

Oksidovani monoterpeni 67.83 borneol 0.58

terpinen-4-ol 1.09 timol 58.13

karvakrol 4.62 Seskviterpenski ugljovodonici 0.88

β-kariofilen 0.73 aromadendren -

α-humulen 0.15 leden -

β-bisabolen - Ostalo

1-okten-3-ol 2.71 3-oktanon 0.71

Tabela 6. Hemijski sastav etarskog ulja ruzmarina [56]

Jedinjenje % Monoterpenski ugljovodonici 16.21

α-pinen 8.14 kamfen 3.13 β-pinen 1.06 mircen 1.18

α-felandren 0.32 α-terpinen 1.32 γ-terpinen 1.06

Oksidovani monoterpeni 74.69 linalol 3

1,8-cineol 10.56 kamfor 16.89

41

borneol 5.86 terpinen-4-ol 1.56

mirtenal 1.09 verbinon 23.79

bornil acetat 11.62 cis-sabinen hidrat 0.32

Seskviterpenski ugljovodonici 1.26 β-kariofilen 1.11 α-humulen 0.15

Oksidovani seskviterpeni 0.04 kariofilen oksid 0.04

Ostalo pentasiloksan 0.04

Tabela 7. Hemijski sastav etarskog ulja matičnjaka [62]

Jedinjenje % Oksidovani monoterpeni 28

linalol oksid 0.2 linalol 0.7

izopulegol 1.2 citronelal 2.4

mentol 0.4 cis-α-nekrodol 0.6

E-izocitral 1.1 neo-dihidrokarveol 0.4

citronelol 1.1 neral 5.2

geraniol 2.1 metil citronelat T

geranial 8.4 metil geranat 1.6 geranil acetat 2.6

Seskviterpenski ugljovodonici 8.3 α-kopen 1.4

β-(E)-damaskenon 0.2 (E)-kariofilen 6.4 α-humulen 0.3

Oksidovani seskviterpeni 41.3 geranil aceton T β-(E)-farnesen 1.4 β-(E)-jonon 1.2

10-epi-itlicen etar 1.1 italicen epoksid 0.5 kariofilene oksid 18.4

viridiflorol 2.7 fokeinol 0.4

humulen epoksid II 1.6

42

himakalol T allo-aromadendren epoksid T

kariofila-4(12),8(13)-dien-5-β-ol 2.2 α-bisabolol oksid B 1.1

9-epi-14-hidroksi-(E)-kariofillen 1.2 (E)-10,11-dihidroatlanton 3.7

α-bisabolon oksid A 0.8 α-germacra-4(15),5,10(14)-trien-1-ol 0.6

eremofilon 0.7 8-hidroksi eremofilon 0.7

5-(E),9-(E)-farnesil aceton 0.6 (Z, Z)-geranil lonalol 0.2

abietetratrien 0.3 manool 1.5

heptakosan 0.4 Ostalo 5.3

heksadekanska kiselina 5.3 heksil estar salicilne kiseline T

Tabela 8. Hemijski sastav etarskog ulja majorana [58]

Jedinjenje % Monoterpenski ugljovodonici 56.54

α-pinen 2.07 sabinen 12.35

α-mircen 1.99 α-felandren 7.11 α-terpinen 13.25 γ-terpinen 19.77

Oksidovani monoterpeni 37.34 sabinen hidrat 17.56 terpinen-4-ol 14.96 α-terpineol 4.82

Seskviterpenski ugljovodonici 3.27 β-kariofilen 1.92

aromadendren 0.53 leden 0.09

α-kadinen 0.02 biciklogermakren 0.71

Oksidovani seskviterpeni 0.25 spatulenol 0.25 Ostalo 1.49

mentol acetat 0.2 endobornil acetat 0.09

linalil acetat 1.15 geranil acetat 0.23

Neindentifikofanih jedinjenja 1.11

43

Tabela 9. Hemijski sastav etarskog ulja bosiljka Jedinjenje %

Monoterpenski ugljovodonici 5.2 α-pinen 0.2 sabinen 0.4 β-pinen 1.1

β-mircen 1.0 trans-β-ocimen 2.0

γ-terpinen 0.2 terpinolen 0.3

Oksidovani monoterpeni 49.6 1,8-cineol 5.8

linalol 39.1 kamfor 0.3 borneol 0.6

terpinen-4-ol 0.1 α-terpineol 1.3

geraniol 0.5 neril propanoat 0.8

bornil acetat 1.1 Seskviterpenski ugljovodonici 25.2

β-elemen 3.2 trans-α-bergamonten 7.6

α-humulen 1.0 seskviterpen 1 0.9

γ-murolen 4.2 biciklogermakren 1.8

δ-gvajen 1.0 γ-kadien 3.1

seskviterpen 2 1.0 cis-kalamenen 1.4

Oksidovani seskviterpeni 8.2 τ-kadinol 6.7

okidovani seskviterpen 2 0.6 cis-fitol 0.9 Ostalo 11.1 eugenol 11.0

metil eugenol 0.1

44

Tabela 10. Hemijski sastav etarskog ulja majčine dušice [60] Jedinjenje %

Monoterpenski ugljovodonici 9.76 α-pinen 0.51 kamfen 0.35 sabinen 0.21 β-pinen 0.67 mircen 1.64

α-terpinen 0.21 p-cimen 2.11 limonen 1.03

trans-β-ocimen 1.55 γ-terpinen 1.48 terpinolen 0.3

Oksidovani monoterpeni 19.45 1,8-cineol 1.38 cis-tujon 1.89

linalol 0.72 trans-tujon 0.21

kamfor 0.99 borneol 0.56 mentol 0.26

terpinen-4-ol 0.40 α-terpineol 0.52

timol metil etar 0.29 karkvarol metil etar 0.49

timokinon 0.43 geraniol 1.42 geranial 0.50

bornil acetat 0.27 timol 7.26

karkvarol 0.61 terpinil acetat 1.01

Seskviterpenski ugljovodonici 35.07 α-kopaen 0.27

β-burbonen 0.87 β-kubeben 0.64 β-elemen 0.71

β-kariofilen 2.76 β-kopaen 0.42

α-humulen 0.40 allo-aromadendren 0.34

(E)-β-farnesen 2.28 γ-murolen 0.54

germakren D 16.02 epi-bicikloseskvifelandren 0.22

biciklogermakren 0.63 α-murolen 0.52

45

β-bisabolen 3.33 trans-kalamenen 0.97

δ-kadinen 3.73 α-kadinen 0.21 α-kalakoren 0.21

Oksidovani seskviterpeni 34.77 cis-seskvisabinen-hidrat 0.29

elemol 0.29 trans-nerolidol 24.20 kariofilen oksid 1.12 tujopsan-2-α-ol 0.34

viridifloral 0.61 β-kopaen-4-α-ol 0.24

humulen-epoksid II 0.46 β-oplopenon 0.39

1,10-di-epi-kubenol 0.43 epi-α-kadinol 1.47

α-murolol 0.57 α-kadinol 2.45

helifolenol A 0.37 germakra-4(15),5,10(14)-trien-1-α-ol 1.54

Ostalo 0.91 1-okten-3-ol 0.24

3-oktanol 0.24

Tabela 11. Hemijski sastav etarskog ulja lavande [5] Jedinjenje %

Monoterpenski ugljovodonici 7.53 α-pinen 0.28 kamfen 0.21 β-pinen 0.58

β-mircen 0.15 α-felandren 0.11

3-karen 0.97 o-cimen 0.17 p-cimen 0.62 limonen 0.13

(E)-β-ocimen 1.64 (Z)-β-ocimen 2.18

γ-terpinen 0.14 terpinolen 0.35

Oksidovani monoterpeni 68.21 1,8-cineol 3.11

cis-sabinen hidrat 0.13 cis-linalol oksid 0.18

linalol 25.1 cis-2-mentenol 0.23 (+) – kamfor 0.58

46

izoborneol 0.03 lavandulol 1.20

borneol 1.45 (-) - terpinen-4-ol 4.73

α-terpineol 2.76 nerol 0.04

karvon 0.66 linalil acetat 22.5

dihidrolinalil acetat 0.18 bornil acetat 0.23

izobornil acetat 0.07 kuminil acetat 0.22

lavandulil acetat 2.52 timol 0.23

neril acetat 0.77 geranil acetat 1.23

α-kedren 0.06 Seskviterpenski ugljovodonici 14.65

α-kopaen 0.06 cis-α-bergamonten 0.18

β-kariofilen 1.16 α-bergamonten 0.88

α-amorfen 1.15 β-farnesen 3.29

allo-aromadendren 5.27 germakren D 1.51

β-kadinen 0.20 epi-β-santalen 0.11

biciklogermakren 0.05 α-murolen 0.11 α-bulnesen 0.10 β-bisabolen 0.15 γ-kadinen 0.20

β-seskvifelandren 0.08 kalamenen 0.15

Oksidovani seskviterpeni 2.06 kariofilen oksid 1.95

farnezol 1.11 Ostalo 0.87

1-okten-3-ol 0.77 3-oktanol 0.10

Tabela 12. Hemijski sastav etarskog ulja metvice [53]

Jedinjenje % Monoterpenski ugljovodonici 6.1

α-pinen 1.5 kamfen 0.4 β-pinen 1.2

47

mircen 1.6 p-cimen 0.2 limonen 2.3

Oksidovani monoterpeni 92.6 1,8-cineol 0.2 kamfor 0.2 menton 1.5

izomenton 0.8 borneol 0.2

transi-izocitral 2.8 cis-karveol 0.8

pulegon 68.7 karvenon 0.2 piperitin 14.7

izobornil acetat 0.7 karvakrol 0.1

timol acetat 0.2 Seskviterpenski ugljovodonici 0.6

α-kopaen 0.2 β-burbonen 0.1

trans-β-kariofilen 0.1 α-humulen 0.2

Oksidovani seskviterpeni 0.5 kariofilen oksid 0.2

humulen epoksid II 0.3

Tabela 13. Hemijski sastav etarskog ulja žalfije [61] Jedinjenje %

Monoterpenski ugljovodonici 12.74 α-pinen 4.6 Kamfen 3.61 β-pinen 1.18 Mircen 0.51 p-cimen 0.75 limonen 1.52

γ-terpinen 0.17 trans-sabinen hidrat 0.40

Oksidovani monoterpeni 70.80 1,8-cineol 10.03 β-tujon 33.15 α-tujon 8.73

izo-3-tujanol 0.13 trans-pinokarveol 0.30

kamfor 13.16 neo-3-tujanol 0.22

borneol 2.98 terpinen-4-ol 0.58 α-terpineol 0.18

48

bornil acetat 1.02 Seskviterpenski ugljovodonici 1.44

trans-kariofilen 0.51 α-humulen 0.93

Oksidovani seskviterpeni 5.63 kariofilen oksid 0.55

viridifloral 3.13 humulen-epoksid I 0.18 humulen-epoksid II 1.21

murola-4,10(14)-dien-1-β-ol 0.43 14-hidroksi-cis-kariofilen 0.13

Diterpeni 1.48 manol 1.48

Estarski derivati 0.14 metil undekanoat 0.8

metil oleat 0.6 metil oktadekanoat 0.2

Tabela 14. Hemijski sastav etarskog ulja pačulija

Jedinjenje % Monoterpenski ugljovodonici 0.08

α-pinen 0.04 β-pinen 0.04

Seskviterpenski ugljovodonici 74.69 δ-elemen 0.29 β-pačulen 7.45 β-elemen 1.89

β-kariofilen 3.62 α-gvajen 13.8 γ-pačulen 9.47

α-humulen 1.42 α-pačulen 2.32 eremofilen 3.93 α-bulnesen 19.1 β-bisabolen 2.32 Virdifloren 0.19

Oksidovani seskviterpeni 0.04 kariofilen oksid 0.67

t-β-elemonon 2.08 pačuli alkohol 20.7

farnesol 2.15 aromadendren oksid 1.20

nonadekan 0.71 δ-pačulen 0.25

49

Zaključak

• Familija Lamiaceae je bogata biljkama koje imaju velki značaj u medicini,

prehrambenoj i farmaceutskoj industriji kao i u kozmetici.

• U etarskom ulju, kako je prikazano u radu, ima najviše jedinjenja terpenske prirode

(oko 90%), među kojima se najviše izdvajaju monoterpenski ugljovodonici i

oksidovani monoterpeni.

• S obzirom da osobine biljaka, potrebne za navedene oblasti, najviše potiču od etarskog

ulja izdvojenog iz biljaka, može se zaključiti da na te osobine najviše utiču jedinjenja

terpenske prirode kao jedinjenja koja se najviše nalaze u etarskom ulju.

50

Literatura [1] Elless, M. P., M. J. Blaylock, J. W. Huang and C. D. Gussman. 2000. Plants as a natural source of concentrated mineral nutritional supplements. Food Chemistry. 71: 181-188. [2] Siddhuraju, P., and K. Becker. 2007. The antioxidant and free radical scavenging activities of processed cowpea (Vigna unguiculata L.) see extracts. Food Chemistry. 101: 10-19 [3] Fan, J., X. Ding, and W. Gu. 2007. Radical-scavenging proanthocyanidins from sea buckthorn seed. Food Chemistry. 102: 168-177. [4] Liu, H., N. Qiu, H. Ding, and R. Yao. 2008. Polyphenols contents and antioxidant capacity of 68 Chinese herbals suitable for medicinal or food uses. Food Reseach International. 41(4): 363-370. [5] Hussain, A.I., 2009. Characterization of activities of essential oils of some species of Lamiacea, Faculty of science, Universitiy of agriculture, Faisalabad, Pakistan: 14-20, 70-178. [6] Burt, S. 2004. Essential oils: their antimicrobial properties and potential application in foods-A review. International Journal of Food Microbiology. 94: 223-253. [7] Celiktas, O. Y., E. E. H. Kocabas, E. Bedir, F. V. Sukan, T. Ozek and K. H. C. Baser. 2006. Antimicrobial activities of methanol extracts and essential oils of Rosmarinus officinalis, depending on location and seasonal variations. Food Chemistry. 100: 553-559. [8] Edris, A. E. 2007. Pharmaceutical and therapeutic potential of essential oils and their individual volatile constituents: A review. Phytotherapy Research. 21: 308-323. [9] Burt, S. A. and R. D. Reinders. 2003. Antibacterial activity of selected plant essential oils against Escherichia coli O157:H7. Letters in Applied Microbiology. 36 (3): 162– 167. [10] Cantore, P. L., N. S. Iacobellis, A. D. Marco, F. Capasso, F. Senatore. 2004. Antibacterial activity of Coriandrum sativum L. and Foeniculum vulgare Miller Var. vulgare (Miller) essential oils. Journal of Agriculture and Food Chemistry. 52: 7862-7866. [11] Bozin, B., N. Mimica-Dukic, N. Simin and G. Anackov. 2006. Characterization of the volatile composition of essential oils of some lamiaceae species and the antimicrobial and antioxidant activities of the entire oils. Journal of Agriculture and Food Chemistry. 54: 1822-1828. [12] Dastmalchi, K., H. J. D. Dorman, P. P. Oinonen, Y. Darwis, I. Laakso and R. Hiltunen. 2008. Chemical composition and in vitro antioxidant activity of a lemon balm (Melissa officinalis L.) extract. LWT. 41: 391-400. [13] Hussain, A. I., F. Anwar, S. T. H. Sherazi and R. Przybylski. 2008. Chemical composition. Antioxidant and antimicrobial activities of basil (Ocimum basilicum) essential oils depends on seasonal variations. Food Chemistry. 108: 986-995. [14] Kelen, M and B. Tepe. 2008. Chemical composition, antioxidant and antimicrobial properties of the essential oils of three Salvia species from Turkish flora. Bioresource Technology. 99: 4096-4104. [15] Skocibusic, M., N. Bezic and V. Dunkic. 2006. Phytochemical composition and antimicrobial activity of the essential oils from Satureja subspicata Vis. Growing in Croatia. Food Chemistry. 96: 20-28. [16] Guenther, E. 1960. Determination of Physical and Chemical Properties. The essential oils (Vol III). Toronto, New York and London: D. Van Nostrand Comp., INC., pp. 236-262. [17] Pinder, A. R. 1960. The Chemistry of the Terpenes, Chapman and Hall Ltd., London, 5. [18] Seigler, D. S. 1998. Plant Secondary Metabolism. Kluwer Academic Publishers. Boston/ Dordrecht/London, pp 759. [19] Ali, M. S., M. Saleem, Z. Ali and V. U. Ahmad. 2000. Chemistry of Zataria multifora (Lamiaceae). Phytochemistry. 55: 933-936. [20] Simon, J. E., J. Quinn and R. G. Murray. 1990. Basil: a source of essential oils, Advances in New Crops. Timber, Portland, OR, pp. 484–489.

51

[21] Manosroia, J., P. Dhumtanoma and A. Manosroia. 2006. Anti-proliferative activity of essential oil extracted from Thai medicinal plants on KB and P388 cell lines. Cancer Letters. 235: 114-120. [22] Charles, D. J. and J. E. Simon. 1992. A new geraniol chemotype of Ocimum gratissimum L. Journal of Essential Oil Research. 4: 231–234. [23] Lawrence, B. M. 1992. Chemical components of Labiatae oils and their exploitation. In R. M. Harley & T. Reynolds (Eds.), Advances in Labiatae Science: pp. 399-436: Royal Botanic Gardens, Kew. [24] Lawrence, B. M. 1993. Labiatae oils-mother nature’s chemical factory, Essential Oils, Allured, Carol Stream, IL, 1993. pp. 188–206. [25] Martins, A. P., L. R. Salgueiro, R. Vila, F. Tomi, S. Canigueral, J. Casanova, A. P. Da Cunha and T. Adzet. 1999. Composition of the essential oils of Ocimum canum, O. gratissimum and O. minimum, Planta Medica. 65: 187–189. [26] Baris, O., M. Golloce, R. Sahin, H. Ozer, H. Killic, H. Ozkan, M. Sokmen and T. Ozbek. 2006. Biological activities of essential oil and methanol extract of Achillea biekersteinii Afan. (Asteraceae). Tukish Journal of Biology. 30: 65-73. [27] Breitmaier, E., 2006. Terpenes, flavours, fragrances, pharmacea, pheromones. Germany: 1. [28] Ruzicka, L.,1959. Proc. Chem.Soc. London: 341. [29] Bhat, S.V., Naga Sampagi, B.A., Minakshi, S., 2005. Chemistry of natural products. Springer, Berlin: 115. [30] Petrović, S., Mijin, D., Stojanivić, N., 2009. Hemija prirodnih organskih jedinjenja, TMF Beograd: 359-380. [31] Chalchat, J. C. and M. M. Ozcan. 2008. Comparative essential oil composition of flowers, leaves and stems of basil (Ocimum basilicum L.) used as herb. Food Chemistry. 110: 501-503. [32] Anwar, F., M. Ali, A. I. Hussain and M. Shahid. 2009. Antioxidant and antimicrobial activities of essential oils and extracts of fennel (Foeniculum vulgare Mill.) seeds from Pakistan. Flavour and Fragrance Journal. 24: 170-176. [33] Ozcan, M. 2003. Antioxidant activities of rosemary, sage, and sumac extracts and their combinations on the stability of natural peanut oil. Journal of Medicinal Food. 6: 267-270. [34] Asekun, O. T., D. S. Grierson and A. J. Afolayan. 2007. Effects of drying methods on the quality and quantity of the essential oil of Mentha longifolia L. sunsp. Capensis. Food Chemistry, 101: 995-998. [35] Bousbia, N., M. A. Vian, M. A. Ferhat, E. Petitcolas, B. Y. Meklati and F. Chemat. 2009. Comparison of two isolation methods for essential oil from rosemary leaves: Hydrodistillation and microwave hydrodiffusion and gravity. Food Chemistry, 355-362. [36] Donelian, A., L. H. C. Carlson, T. J. Lopes and R. A. F. Machado. 2009. Comparison of extraction of patchouli (Pogostemon cablin) essential oil with supercritical CO2 and by steam distillation. The Journal of Supercritical Fluids. 48: 15-20. [37] Masotti, V., F. Juteau, J. M. Bessiere and J. Viano. 2003. Seasonal and phenological variations of the essential oil from the narrow endemic species Artemisia molinieri and its biological activities. Journal of Agriculture and Food Chemistry. 51: 7115-7121. [38] Angioni, A., A. Barra, V. Coroneo, S. Dessi and P. Cabras. 2006. Chemical composition, seasonal variability, and antifungal activity of Lavandula stoechas L. ssp. stoechas essential oils from stem/leaves and flowers. Journal of Agriculture and Food Chemistry. 54: 4364–4370. [39] Lakić, N., 2013. Aromatične biljke i njihov postdestilacioni ostatak kao potencijalna sirovina za farmaceutsku industriju, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, klinička medicina, Novi Sad: 5-6.

52

[40] Diklić, N., 1974. Rod Melissa L. 1753. U: M. Josifović, urednik. Flora SR Srbije.

Beograd:SANU, Vol.6., 454-455.

[41] Takhtajan, A. (2009): Flowering Plants. Springer Verlag, Berlin.

[42] Lakušić, B., 1995. Sekretorne strukture aromatičnih biljaka. U: Jančić, R., Stošić, D.,

Mimica- Dukić, N., Lakušić, B., Aromatične biljke Srbije. Beograd-Gornji Milanovac: NIP

DEČIJE NOVINE, str. 15-40.

[43] Bisset, N.G. i Wichtl, M. ur., 2001. Herbal Drugs and Phytopharmaceuticals. London,

New York, Washington D.C: CRC Press, Boca Raton.

[44] http://sr.wikipedia.org/srel/Rtanjski čaj

[45] http://serbianforum.org/threads/zacinsko-i-lekovito-bilje.278877/page-17#post-873316

[46] Kišgeci, J., 2008. Lekovite i aromatične biljke, Partenon, Beograd:

[47] http://sr.wikipedia.org/sr-el/Ruzmarin

[48] http://sr.wikipedia.org/sr-el/Majčina dušica

[49]http://sr.wikipedia.org/wiki/Lavanda

[50] Adamović, D.,1998. Effects of genetic and ecological factors on essential oil of Salvia

officinalis L., Medical Plant Report, Vol 5., No 5., Novi Sad

[51] Kišgeci, J., i Adamović, D., 1994. Gajenje lekovitog bilja, Nolit, Beograd.

[52] http://www.terra-organica.hr/paculi-pogostemon-patchouli-etericno-ulje-paculia.html

[53] Nikolić, M., Jovanović, K.K., Marković, T., Marković, D., Gligorijević, N., Radulović,

S., Soković, M. 2014. Chemical composition, antimicrobial, and cytotoxic properties of five

Lamiaceae essential oils, Industrial Crops and Products 61 (2014) 225–232

[54] Džamić, A.M., Soković, D.M., Novaković, M., Jadranin, M., Ristić, M.S., Tešević, V.,

Marin, D.P., 2013. Composition, antifungal and antioxidant properties of Hyssopus officinalis

L. subsp. pilifer (Pant.) Murb.essential oil and deodorized extracts, Industrial Crops and

Products 51 (2013) 401– 407

[55] Bayramoglu,B.,Sahin, S., Sumnu, G., 2007. Solvent-free microwave extraction of

essential oil from oregano, Journal of Food Engineering 88 (2008) 535–540

[56] Okoh, O.O., Sadimenko, A.P., Afolayan, A.J., 2009. Comparative evaluation of the antibacterial activities of the essential oils of Rosmarinus officinalis L. obtained by hydrodistillation and solvent free microwave extraction methods, Food Chemistry 120 (2010) 308–312 [57] Sharopov, F. S., Wink, M., Khalifaev, D. R., Zhang, H., Dosoky, N.S., Setzer, W.N., 2013. Composition and Bioactivity of the Essential Oil of Melissa officinalis L. Growing Wild in Tajikistan, International Journal of Traditional and Natural Medicines, 2013, 2(2): 86-96

53

[58] El-Lateef Gharib, F., Taixieir da Silva, J.A., 2013. Composition, total phenolic content and antioxidant activity of essential oil four Lamiacea herbs, Medical and Aromatic Plant Science and Biotechnology, Global science book. [59] Lucchesi, M. E., Chemat, F.,Smadja, J., 2004. Solvent-free microwave extraction of essential oil from aromatic herbs: comparison with conventional hydro-distillation, Journal of Chromatography A, 1043 (2004) 323–327. [60] Petrović, S.S., Ristić, M.S., Petrović, N.V., Lazić, M.L., Francišković, M., Petrović, S.D., 2014. Hemijski sastav i antioksidativna aktivnost etarskog ulja Thymus serpyllum L., UDK 582.929.4:547.913:66, Hem. Ind. 68 (3) 389–397. [61] Glisic, S., Ivanovica, Ristic, M., Skala, D., 2009. Extraction of sage (Salvia officinalis L.) by supercritical CO2: Kinetic data, chemical composition and selectivity of diterpenes, Jurnal of Supercritical Fluids 52 (2010) 62–70. [62] Jonović, M.,2013. Ekstrakcija ugljenik(IV)-oksidom iz matičnjaka (Melissa officinalis) – kinetika procesa i matematičko modelovanje, TMF Beograd: 23-25.