GORSKI CVET (Ili Najtu`nija pri~a na svetu)

Kako je do{lo prole}e u jednoj visokoj planini, duboko u {umi na jednom malom proplanku nikao je, rastao i razvijao se Gorski cvet.

Bio je doista jedan od najlep{ih cvetova na svetu. Njegov opojni miris {irio se nadaleko. Po{to je bio visoko u planini njega nije mogao niko da vidi. Kako je leto pro{lo i jesen pristigla cvet je po~eo lagano da vene a njegova lepota i njegov miris polako su nestajali. Cvet je na kraju uvenuo i da njegovu lepotu niko nikad nije video niti njegov ~arobni miris osetio.

2

3

CIGAN^E Cigan~e, koje se u blatnjavoj mahali rodilo, u blatu i bedi `ivelo, ~esto hleba nije jelo, a i sada su mu obrazi prljavi. Ali blato, ne mo`e zaprljati ~istu detinju du{u, niti prljav obraz mo`e sakriti iskren de~iji osmeh. Cigan~e, bosim nogama po ledenom putu, komad suvog hleba i ponekad pekmez', `ivot je koga niko ne bi hteo. Ali blato, ne mo`e uni{titi sre}u i ozareno de~je lice, jer o~i koje iz blata vire iskrene su i nasmejane...

4

Da je ovo malo vode tamo Mnogo `ednih ne bi bilo

5

TAMNI OBLACI Tamni oblaci nad Srbijom se viju ko olovo te{ki, ko no} crni; Te{ka tmina nad Srbijom se nadvi svud po putu smra~ilo se. Tamni oblaci nad Srbijom se viju neki vele: Nevreme se sprema; Ozelenela polja, zemlja poorana a sve izgleda kao da je zima. Tamni oblaci nad Srbijom se viju uzavrelo nebo, pomodrela priroda cela; Hiljade munja pomolilo glave da pretvore no} u dan. Tamni oblaci nad Srbijom se viju malo gde izlaz se vidi; Sna`no vetar cvetna polja nji{e al' ne boji se `ito koje klasa.

6

Ponekad je ~udno kako `ivi umiru u mrtvima i kako mrtvi `ive u `ivima

7

REVOLUCIONAR Gotovo je! Nestalo je rumenila i stida na tvom licu, mladi}u! Postao si revolucionar, - pisac istorije.

8

Te{ko vreme prolazi zlo kad se ~eka.

9

MNOGO ]E STRANICA BITI ISPISANO Mnogo }e stranica biti ispisano krvlju ratnika umesto mastila, i mnoge }e se kule sazidati od kostiju njihovih.

10

MLADI SOKOLE

O, mladi sokole, rastao si i stasao pod krilima otaca svojih. Razvi svoja krhka krila i vini se u oblak.

11

DOBRIM LJUDIMA

Dobrim ljudima dogadnjaju se puno lo{ih dela a oni trpe i }ute. Lo{im ljudima dogadjaju se puno lepih dela a ono ih ne prime}uju i galame.

12

13

II

Oprostite, ali ja ne `ivim samo u ovom vremenu

14

15

PESNIK

Pesnik Svetu tajnu nosi: - i jednim delom }e je saop{titi - delom sakriti - a (jednim) delom ne}e mo}i iskazati. _____________

Zapis uz stih: 1) Pokazanu Tajnu ljudi }e: delom razumeti, delom ne(razumeti), delom (i) praviti se da su razumeli i (delom) da nisu razumeli.

16

Moji snovi su Istina i ja osim Istine drugih snova nemam

17

Ovog leta zatvoren u sobi razmi{ljam kako su i prole}e i cve}e i jagode i maline i tre{nje - jedni za drugim: cvali, radjali, sazreli i uveli mimo mene. _____________ Zapis uz stih: 1) Leto provedeno u pisanju.

18

Ono {to ~ovek u `ivotu najvi{e ne voli obi~no mu je za petama A ono {to najvi{e voli ili kratko traje ili se javlje u sjaju iz daljine.

19

KOME DA VERUJEM Ni sam ne znam kome vi{e da verujem dal' jasnom Suncu danju il' ~arobnim zvezdama no}u.

20

pri VIDJENJA

Pado{e guste magle na sve pute moje na sve pute i sve staze. Ni{ta mi drugo ne preosta no da budem strpljiv i sa~ekam prvi sun~ev zrak.

21

OBI^AN ^OVEK

Bilo je trenutaka kad mi je padalo na um da o~erupam, polomim krilo ili ~ak ubijem Andjela u sebi, a koji mi du{u u nebeske visine uznosi samo zato da bih postao obi~an ~ovek.

22

Evo ve} nekoliko dana u mojoj du{i ne mogu da se prelome zima i prole}e.

23

TUGA

Negde iz daljine Osmehnula mi se tuga, Pomislih Ona se samo na{alila, Ali rekoh: Tugo! Verni moj saputni~e. ________________ Zapis uz stih: 1) Tuga je pozitivno - dobro ose}anje. Da nje nema ni pesme se ne bi pisale. Njen prirodni cilj je stanje

ravnote`e na vi{em nivou. Ona je nesklad koji uzrokuje harmoniju vi{eg reda. 2) Bez blagoslova tuge ni radost ljudska ne mo`e dosti}i (svoj) najvi{i stepen.

24

Dodje mi jedna svetla misao i ode! Znam! Ako je verna, vrati}e se makar jo{ jednom.

25

Mislim kad se meni misli Pevam kad se meni peva Ose}am kad se meni ose}a Ljubim kad se meni ljubi I ni{ta ne prodajem. (Pesni~ko pravilo)

___________ Zapis uz stih: 1) @elim-`ivim-postojim. 2) Postojim, dakle, dok htenja imam. 3) @ivot se iz `elje radja, njome po~inje, i traje dok `elja postoji. 4) @elja je klica stanja i dogadjanja. 5) Ona odredjuje bit egzistencije. 6) Zato (je): `eleti zna~i `iveti. 7) Ne `eleti zna~i: smrt ili Bog. (Nemogu}e je prodati Najvi{u istinu i trgovinu s Njom ne treba ni poku{avati). 8) Prevelika `elja uni{tava (`elju) mo}

njenog ostvarenja.

26

^ISTO SRCE

^isto srce ne mo`e da mrzi ono mo`e samo da voli ili da pati. ___________ Zapis uz stih: 1) Velika du{a.

27

[KOLJKA Ako je {koljka beli biser dala Zalud je tra`iti u djerdan da ga redja ________________________________ Zapis uz stih: 1) [koljka s mukom stvara biser. 2) Ako pesnik pru`a deo ve~ne svetlosti, potrebno je da je ~ovek (sam) u sebe ugradi.

28

Kad je nemir: zaborave se i laste i cve}e, Kad je mir: sve tuge i sva zla nestaju bez traga.

29

NEIZVESNOST 2.9.1984. (stih po snu kazan) Kad poku{a{ (najvi{e) da bude{ to {to (najvi{e) jesi shvari{ da (najvi{e) postoji neizvesnost... ___________ Zapis uz stih: 1) U stvarala{tvu.

30

31

III

[ta je `ivot prema veli~ini trenutka nadahnu}a

32

33

PESNICI SE DRU@E Pesnici se dru`e i sa Bogom i sa ljudima, i moraju se dru`iti i sa Bogom i sa ljudima.

34

Ko luta kao ~ovek medju zvezdama luta}e kao zvezda medju ljudima

35

Svaki ~ovek potajno se sre}i nada: kako }e jednom postati bogat a onda, nakon toga, dugo dugo bezbri`no `iveti.

36

[ta o `ivotu zna onaj ko smrt u du{i nikad nije osetio

37

Svi mi pravu svetsku Istinu znamo jer je u dubini du{e Nosimo; a voljno prihvatamo sudbimu svoju koju nam je ova Istina podarila.

38

Ja ljubim mir al' od mira vi{e Pravdu ljubim.

39

CRNAC

Sunce izabra jednog ~oveka za svoga roba. On je odmah pristao i ni{ta se nije bunio. Po{to je dugo bio na Suncu njegova ko`a postala je crna. Nije dugo izdr`ao jer sun~ev zrak be{e suvi{e vreo. Ne obra}aju}i pa`nju na iznemogla roba a zaokupljeni svojim obi~nim `ivotima ljudi ga pregazi{e kao ~opor divljih svinja {to upla{eno kroz mo~varu tr~i i ne ose}aju}i pod nogama pucanje tanane trske. Smrt crna ~oveka postade zlatna. ___________ Zapis uz stih: 1) U Kosmosu se sve uredno bele`i i nema nikakvih

gubljenja.

40

PRO]I ]E VREME

Pro}i }e vreme Zaboravi}e se mnoge stvari Zaceli}e mnoge rane. Ali rane u du{i osta}e ve~no Ve~no }e vatra iz njih goreti I obasjava}e ~itavi Svemir.

41

Postoje pri~e kratke i duga~ke plitke i duboke. Kratke pri~e mogu biti veoma duboke. ___________ Zapis uz stih: 1) Ponekad re~ ubije misao (ali) i ose}anje. 2) Samo pesnik zna odkle dolazi re~.

42

U ~emu su isti: mo}i - a ne hteti hteti - a ne mo}i.

43

TVOJE JE ZLO

Ko zrno peska, ko kamen~i} u moru - ba~en, tvoje je zlo prema toplini Kosmosa.

44

45

IV

Kako je lepa priroda kad se budi

46

47

Dan se dugo radja i dugo traje (Zapis iz bolnice 27.9.93.) Posmatram kako se ispiljuje svaki sun~evi zrak...

48

PETLI POJU Petli poju zoru dozivaju a zora nikako da svane

49

ZORA RUJNA

Ne ubija mene crno vino Nit' ubija mene no}ca tamna Al' ubija mene zora rujna. ___________ Zapis uz stih: 1) Ponekad jutro prekine bajkovitu no} (ili merak).

50

Naidje ponekad beznadja vreme

51

U SVITANJE SE BUDIM

U svitanje se budim i zoru ne ~ekam ona sama dolazi tako brzo tako neumitno i sun~evi zraci i dan se topli i po~inje sve da di{e i ptice da pevaju i cvr~ci da cvr~e i sve, sve da `ivi; po~inje velika buka i ko plima neka tiha i {iroka neumitno savladava mir i on se opet povla~i negde daleko, daleko...

52

KO NIJE VIDEO

Ko nije video i osetio kako se radja dan taj nikad ne}e saznati gde su izvori i koreni `ivota.

53

Dan je ~ist kao suza a u lavoru punom bistre vode udavi{e se dve ose

54

55

V

Ki{{{{iiiii.....

56

57

Ki{i... Ki{e su duge Pustite! Neka se ispla~e nebo; do}i }e nam posle toga ~ist, mio i topao zrak.

58

JESEN

I sada jesen nekako brzo dodje list za listom vene i pada slivaju se neprestano zemljane ki{e i surovom lepotom zamirisa cve}e. Opet miri{e duga i dosadna zima opet se ~uje kako svaki list pada uveliko gavran najavljuje dugu no}.

59

U ^AROBNOJ JESENJOJ NO]I

[ta jo{ re}i u ovoj ~arobnoj jesenjoj no}i Da l' samo }utati ili {apatom razbijati magiju njenu Miris jesenjeg dozrelog vo}a no{en toplim povetarcem opija mesec tiho nebom klizi kao ogromnim zaledjenim okeanom Cvr~ci, kao da ih na hiljade ima u neprekidnom tonu pozdravljaju svaki tren ove miline No}as sigurno ne}u spavati jer srce se moje razne`ilo toplo i ogromno postalo No} je a dobro se vide i obrisi planina i svaka kro{nja drveta ko srebrnu krunu da nosi No}as, ni ptice nisu tu`ne...

zato u`ivam u ovoj ~arobnoj jesenjoj no}i.

60

Kako su lepi miris i sve`ina prvog snega

61

TOPLI DAN I odjednom, usred novembra topli dan A za njim i toplo ve~e. K'o zmiju prese~e zahuktalu zimu. Topli povetarac miluje grane i svaki pre`iveli list lagano na zemlju spu{ta. Na nebu se vidi `ar, a ono je plavo ko more A moja soba - postade hladnija od ulice. Bi}e, ka`u, opet tople ki{e

62

Zima. A usred zime Procvetalo drvo.

63

Pade sneg na beli cvet i ohladi ga.

64

Kako je lep dah prole}a kako veliki nagove{taj daje kako budi nadu i dobre misli

65

Plavo sivo zeleno nabujalo vla`no o`ivelo oblak di{e po~inje pravo prole}e

66

@ARKO LETO @arko leto Sunce zalazi Gori brdo Toplo ve~e Ciga sedi na pragu Ni{ta ne razmi{lja Zadovoljan je

67

VE^ERAS

Ve~eras posmatram kako beskrajno umire leto i koje kao kakav div izdi{e Ve~eras pa`ljivo slu{am kako se lagano izvla~i du{a iz travke tanane Ve~eras orasi sami padaju cvr~ci cvr~e bruji cela Vasiona Ve~eras moje je srce veliko i {iroko kao da su mu sve `elje ispunjene.

68

69

VI

Oblaci plavi preplavili ogromnu planinu

70

71

PLANINA

Kora~am stazom i bespu}em Ni o ~emu ne razmi{ljam prazna svest najvi{e mi godi Sre}em u {umi retku sovu to je za mene radost najve}a k'o ko{ara dragulja Pod nogama trava meka pod nosom sve` miris planine a u o~ima: daljina Na planini vetar ja~e duva i latice cveta su ~vr{}e u `binju se kriju U du{i nema straha nema ni mr`nje samo veliko ushi}enje

72

Polja su ~ista blistava bela i sjajna.

73

PRI^A O KLENU

Bio jednom jedan klen. @iveo je ispod jedne velike zelene vrbe u Ni{avi toploj reci. Jednog letnjeg jutra tiho se pra}akao i kupao a njegove bele krlju{ti savetlucale su na Suncu kao kakva zdela puna srebrnjaka. Kupaju}i se klen je razmi{ljao: - Ja sam najbolja, najbr`a i najlep{a ni{avska riba. Pravi sam sportista: brz, spretan i poletan. Hrabro se kre}em, visoko ska~em i nikad ne pla~em. Ozbiljan sam, nikad se ne sme{im i vrlo retko gre{im. Dok ostale ribe, uglavnom zbog hrane idu po dnu i pognute glave, ja sam ponosan i gord: volim visinu i vode povr{inu.

74

Udubljen u svoje lepe misli, klen kao da se tr`e, mrdnu repom a voda nad njim kao da zavri. - Znam za jednu svoju urodjenu manu, ~esto skupo pla}am ljubav ka visini i {etnju po okolini. Ipak, mislim da sam pametniji od ostalih riba, gord sam jer sam svetao i beo. Jak sam i nisam glup ali znam da mi zbog toga manje ribe stalno spletke ~ine. Klenu se, zatim, misao razvedri: - Crvena mi boja dobar ukus ~ini i zato ~esto, i po mese~ini, hitam po okolini. Ja sam gospodin klen! I dok je klen bio udubljen u svoje misli nehotice iz trave, valjda htede hladne vode piti, u vodu pade jedan skakavac mali. Sudbina je htela da kako buba sko~i - to klenu pade u o~i; i u istom trenu klen se prenu,

75

otvori usta kao ko{, a {ta bi mala buba jo{, nesta kao iskra u bunaru. Klen, dakle, hitro sko~i, njegova se usta zatvori{e i on pljesnu u vodu. Oko sebe sna`no vodu zatalasa, kao pravi dasa; krug do kruga, sve manji pa sve ve}i {iri se naokolo. A sve bube koje posmatra{e ovaj stravi~an prizor sa zaprepa{}enjem govori{e: - To je klen, to je klen! I tog istog jutra, na tom istom mestu dodje ribar stari da ulovi istog klena. Ribaru je poznato da je klen nesmotren, ali otmen, da voli visinu i sun~evu toplinu, da `eli prvi da sazna, ~uje i vidi, da on prvi mamac juri i zato se duri. A zna i to da ga ~esto velike osobine vrlo slabim ~ine, i da nema mnogo dara jer ga iz prvog maha buba vara.

76

I uobi~ajeno, ribar daleko strunu baci, na povr{inu vode mamac udari, ali ni{ta ne ulovi. To u~ini mnogo puta, i sve isto, ni{ta ne ulovi... To ga obeshrabri i shvati da od ulova ovog puta ne}e biti ni{ta, ali re{i da poslednji put strunu zahita. Vetar mu sda pomo`e te jo{ dalje strunu baci. I kad to u~ini, klen vide mamac te se uznemiri. I kad opazi svoj plen, hitro sko~i klen; sklopi{e se usta njemu a struna se zategnu. Kako se struna zate`e, {tap se ribaru nakrivi, umalo ga ne ispusti, a lice mu se ozari. Na glavi od slame {e{ir popravi pa obema rukama {tap tr`e ka sebi. Jo{ jedan korak u vodu dublje zagazi, ~vr{}i stav zauze, pa {tap tr`e bez pauze.

77

A struna ~vrsta, zategnuta, kroz vazduh zvi`di, {eta tamo-amo, a ribar se sme{i: - Kolika je, sad }e, sad }e! Ribaru se u glavi javi{e ve} dobro poznate misli: ako je uhvati, nit' je da je pr`i, niti da je jede, al' on bi da se hvali i mokre ga}e opravda. Kad nad vodom ribar vide glavu velikog klena jako mu se otvori{e o~i i zenice u njima, i on tada re~e: - Vidi klena, velikog do kolena! Borba dugo nije trajala. Kad ribar sebi ribu pribli`i ~vrsto je i spretno za glavu uhvati i klen nemo}an postade tad; otvori usta k'o {to on samo zna, i ~im to u~ini - ribar ga umah od sudbonosne kuke rastavi.

78

I doista, puno se ne namu~i dobru ribu ulovi, pa hitro ku}i da se pohvali. Kako dospe u ~uvarku klen postade spokojan i tih. Samo se dva-tri puta lagano podi`e, a onda opet le`e i u}ita. Razmi{ljao je: - Sad mi je sve jedno, bunjenja nema. Be{e to u reci celi `ivot moj. ___________ Zapis uz stih: 1) Pesma posve}ena klenu - ribi koju sam u Ni{avi naj~e{}e lovio. '77.

79

JABUKA

Rumena jabuka kao najlep{i obelisk stoji na mom dlanu puna mirisa i sve`ine.

80

81

VII O se}anja ose}anja draga ___________ Zapis uz stih: 1) Ose}anja su okamenjeni dogadjaji pro{losti. 2) @ivot postoji dok postoje ose}anja.

82

83

O^I STARICE

Neverovatno, K'o hartija izgu`vano lice a o~i tako bistre kao da su sada rodjene, O~i vesele i pla~ne o~i pune `ivota i `eljne lepote da se nagledaju.

84

Kad si mlad i nezreo sve ti du{u nji{e Kad ostari{ i najlep{e stvari postaju zamorne

85

DUH I BUZDOVAN

U zemlji jednoj dalekoj na jednom lepom dvoru sreto{e se duh i buzdovan. Duh prvi oslovi buzdovana, i re~e mu: "Da li `eli{ da ti i ja podelimo carstvo? Neka tebi pripadnr zemaljsko a meni nebesko. Po{to malo ko od ljudi poznaje nebesko carstvo- zato }e tebe svi po{tovati i tebi darove nositi a malo ko }e za mene znati. Dozvoli da ti budem uz koleno a za uzvrat ne `elim nikakve plate jer meni je plata dovoljna jer je nebeska." Kad vide da je neuverljiv, duh dodade: "To nije samo moja `elja, ve} je to od Boga dato."

86

Buzdovan se duboko zamisli, pa re~e: "Ja sam dovoljno jak, i ono {to pripada samo meni ne `elim ni sa kim da delim." Duh poku{a da mu objasni: "Ja sam od Boga - ti si od ljudi. Predstavnik sam nebeskog a ti zemaljskog. Zar nismo ti i ja oduvek jedno {to se ne mo`e razdvojiti?" Odgovori buzdovan: "Ja ne znam ko si ti ali znam ko sam ja. Ovde sam ja gospodar i bez obzira {to ne razumem ko si ti, meni je ovako lepo." Duh re~e: "Moje carstvo je ve~no, tvoje prolazno." Buzdovan je }utao. Duhu se to nije dopalo i nije mu bilo lako, ali nije `eleo da zame}e kavgu nego da se povu~e.

87

Zadovoljan buzdovan ostade sam i pomisli: "Ovo je poslednja prepreka koja }e mi u vlasti zasmetati. Priredi}u zato veliku gozbu. To sam i ranije uvek ~inio kada sam se otarasio bilo kog ko bi mi zasmetao na putu za presto." Buzdovan je u znak rastanka sa duhom priredio veliki ru~ak. Bilo je mnogo zvanica ali im nije govorio kojim povodom ih zove jer je pretpostavio da mnogi to ne}e ni razumeti. Trpeza je bila prepuna. Gosti su jeli, pili, smejali se, ali na kraju mnogi su ostali zbunjeni jer nisu znali o ~emu se radi. Kad su se gosti razi{li, buzdovan je ostao sam. Ali, kada je njegovo zadovoljstvo bilo najve}e iznenada po~e{e da duvaju neki ~udni vetrovi najpre lagano a onda sve ja~e i ja~e i oduva{e buzdovana kao da je pero u oluji.

88

___________ Zapis uz stih: 1) Pri~a u pesmi govori o odnosu duhovne i svetovne vlasti. 2) Svaka vlast - ma kako silna bila mora da po{tuje i malo duha ili neka od osnovnih duhovnih pravila da bi opstala. 3) Najve}i siromah na svetu je onaj koji tra`i ono {to ve} ima. '76.

89

KRAJ

Ponekad po`elimo da vidimo kraj a kraja nema (ko {to ni po~etka nema) Jer, Postoji samo preobra`aj.

90

91

ZAPIS UZ PESMU

92

93

Gorski cvet (ili Najtu`nija pri~a na svetu)

1.Uporedo sa pisanjem ove pri~e pisao sam i

njeno tuma~enje. 2.Pri~a o cvetu koji je rastao u planini govori,

izmedju ostalog, i o lepoti i razumu koji je pravilno i savr{eno rasporedjen u Prirodi.

3.Priroda je izvanredni Ujedinitelj, Uravnote`itelj i Ispravitelj. Pravilno i izvanredno rasporedila je svoju pamet, snagu i lepotu.

4.Po njenoj savr{enoj organizaciji: lepi cvetovi, lepe `ene, kao i sva lepota uostalom rasuta je po celom Svetu. Svuda je ima a raspored je savr{en.

5.Ali, {to je mo`da najslo`enije i najsavr{enije, Priroda je dobro rasporedila i ljudski duh.

6.^ak se i deca od najsna`nijih, najlep{ih i najpametnijih roditelja radjau kao prose~na i obrnuto.

7.Veliko je Savr{enstvo ravnote`e u Prirodi. 8. Ovom pri~icom od desetak redaka, a koju

mo`e mo`da i najmanje dete da razume ili oseti, poku{ao sam na sa`et na~in da poka`em Veliku mudrost Kosmosa.

94

9.Njome sam poku{ao na neki na~in da dodirnem neke od su{tinskih istina: filosofije, religije, nauke i umetnosti. Uop{te, to je poku{aj dodira svrhe Kosmosa.

Ve~no i prolazno 1.Pri~a bi trebalo da poka`e na neki na~in i

tragiku obi~nog - uobli~enog i(li) egzistencijalnog, ({)to je uslov ,,dolaska'' u Su{tinsko (esencijalno) i(li) transcedentalno.

2.Tragika dolazi i zbog velike `elje za lepotom. 3.Tragika predmetnog dovodi do Prosvetljenja

i Najvi{ih istina. 4.I Isus je do`iveo tragiku obi~nog ljudskog

`ivota da bi postao, nakon toga, Sveistiniti i neuni{tivi. 5.U pri~i je predstavljen odnos esencije i

egzistencije (obli~ja i Su{tine ili konkretnog i Su{tinskog).

6.Dolaskom do Najvi{ih istina, do najvi{ih stanja svesti - tamo nema tuge, ve} je to sveprisutno bla`enstvo.

7*Da bi se do toga do{lo potrebno je puno tuge i `alosti - a koja je vezana samo za obi~an `ivot, za egzistenciju - za obli~je.

8.Najvi{a ljudska tuga je kada umire lepota. 9.Tema pri~e je umiranje lepote. Lepota je

`rtva - radi dolaska do Istine. 10.Medjutim, tuge u S(s)u{tini nema.

95

11.Ona se javlja samo u egzistenciji i vezana je za konkretno i ograni~eno i tu je njena uloga pozitivna, jer podsti~e put i poma`e ~oveku da prevazidje svoju ograni~enost i vine se u neograni~eno.

12.Tuga podsti~e vi{a stanja svesti i prelazak u Esenciju.

13.Ona izvanredno poma`e stvaraocima u prosvetljenju, jer kod ravnodu{nih bez ove emocije nema ni ,,uspona''.

14*Sva tuge koja se javlja za nestankom egzistencije je u isto tolikoj meri (koli~ini), ako ne i vi{e od toga, pretvorena u Kosmi~ku radost zbog susreta sa Esencijom. Da li je i to vid savr{ene ravnote`e mera?

15.Da li je i Mona Liza o~igledna slika spoja tuge ljudske i radosti Kosmi~ke?

16.Tuga je, dakle, samo trenutna i njena osobina je neve~nost, jer je osobina konkretnog i prolaznog.

17.U Eseniciji nema tuge - postoji samo radost.

18.Savr{eno je to prirodno uravnote`enje: prelaska iz tuge (kao mosta) u Radost.

19.Tuga je, izgleda, neizbe`na spona ~oveka sa Savr{enim.

20.Tuga u svetu kao ne{to su{tinsko ne postoji. Ona nastaje samo kada se u savr{enom rasporedu Istine i lepote odredjeni delovi menjaju.

21*Ona je (ose}ajni) pokazatelj i trenutne neravnote`e - da bi se nakon toga do{lo do najvi{e Kosmi~ke ravnote`e.

96

22.Pri~a predstavlja poruku (i) na ose}ajnom nivou predstavljanja Najvi{ih kosmi~kih istina.

23.Predstavlja na neki na~in i poku{aj obja{njenja Kosmi~ke svrhe lepog, iako nam ponekad izgleda da neke vrednosti (istina ili lepota) nemaju svrhu svog postojanja.

Kosmi~ka svrha

1.Tuge zbog celine Kosmosa nema. 2.Sve {to postoji - sve ima svoju Kosmi~ku

svrhu. Jer, da je nema ne bi ni postojalo. 3.U Kosmosu nema umiranja. 4.Jer, Istina je neuni{tiva. 5.Potoji simboli~ko umiranje ~oveka (u

~oveku) kao kod Isusa, gde On (nakon toga) postaje Obo`en, Okosmo{en ili Osu{ten..

6.Dakle, umiranje obi~nog `ivota da bi se postigao savr{eni `ivot.

7*Sve ima svoju kosmi~ku svrhu i ne treba se brinuti za Su{tinu Sveta, jer u Najvi{oj Su{tini (u Bogu) nema tuge.

8.Mo`da je ~oveku potrebna tuga kao ne{to pomo}no, kao nu`na varnica koja spaja egzistenciju sa Esencijom.

9.Iz odricanja i smrti egzistencije i uni{tenja `elja, a uz pomo} tuge (za tim) koja je i rezultat toga - odnosno proiza{la, dolazi se do Esencije.

10.A mo`da se tuga poni{tava prelaskom u Kosmi~ku radost. Te je i to jedna od savr{enih prirodnih ravnote`a.

97

11.Tako izgleda da se iz tuge radja prosvetljenje i (sveta) misao.

12.Obi~no je ovo stvaraocima dobro poznato.

Susret sa Istinom

1.,,Dolaskom'' do Najvi{ih istina ~ovek uvidja da u Kosmosu nije sam, nije izgubljen i nije Bezna~ajan.

2.To je uzrok njegovog poistove}enja sa Najvi{om istinom i njegove Kosmi~ke radosti, i najvi{e radosti koju uop{te ~ovek mo`e da pojmi.

3.To je ~oveku najvi{a uteha ili uteha nad utehama.

4.Pri~a govori o dalekom cvetu koji je ipak uo~en i opisan. Tako i o Najvi{oj istini koja se u religiji zove Bog ne bi moglo ni{ta da se ka`e da je niko nije uo~io ili video.

5.Kad je Cvet (Istina) on je cvet, jednako je lep i kada je sam, i kada je u divljini, i kada je u dru{tvu najlep{ih cvetova u vrtu.

6.Bo`ja ideja je, dakle, lepa uvek, i kada je u maloj kompoziciji, pesmici, a isto tako i kada je uklopljena u velikoj ,,simfoniji''.

7*To {to je doista lepo - ono je lepo i pitanje je da li postoji uop{te razlika medju (tim i takvim Pravim) lepotama.

8.Ili, mo`da je Gorski cvet ~ak lep{i kad je sam, nego kada je u najlep{em vrtu medju hiljadu lepih cvetova.

98

9.Cvet je simbol Kosmi~ke su{tine ili Bo`ijeg mirisa, koji je skriven, dolazi iz daleka (u obliku nejasnih znakova ili tragova), ali je najveli~anstvenije lepote i mo}i.

10.^oveku je, ipak, uz veliki trud mogu}e da do njega ,,dodje''.

11.Najvi{a istina, dakle, nije uvek u sjaju (kao Sunce u zenitu) ve} je ~e{}e skrivena negde daleko ( ,, u planini '' ).

12.Iz tih razloga mnogi traga~i za ovim Mirisom i Svetlo{}u (Lepotom) odlaze i duhom i telom ili u pustinje ili u planine...

13.Osetljiva ~ula stvaraoca i uop{te vidovnjaka Istine pa`ljivo registruju svaku njenu poruku i uspe{no (ih) ~itaju njihovu auru, a koja se nazire iz svake egzistencijalne stvari (predmeta).

14*U auri je zapisana sudbina (pro{losti i sada{njosti) svakog ,,predmeta'' i aura je u su{tini Istina koja, kao ljuska ili ~uva ili razgradjuje predmet.

15.Ona je njegov gospodar. A svaki predmet poseduje svoju auru.

99

Odnos Istine i ~oveka

1.Pri~om sam poku{ao da izrazim ili pojasnim ~itav jedan istinosni ili filosofski sistem o odnosu Esencije i egzistencije.

2.A mo`da je to i najva`nija tema kojom se religije bave: odnos ~oveka i Kosmi~ke istine (ili Boga), jer u religijama ,,nije najva`niji'' ni Bog ni

~ovek, ve} njihov odnos: gde pri tome ne gubi ni Bog ni ~ovek.

3.Mo`da je ovo jedan od najva`nijih i nau~nih problema, a isto tako i umetni~ki. A mo`da je to za ~oveka i najva`niji kosmi~ki problem.

Cvet - simbol skrivene Istine

1.Cvet je skriven, (i) te{ko je do}i do njega -

kao i do Najvi{e istine (najvi{ih misli i ose}anja). 2.Cvet je simbol Najvi{e istine (Najvi{e

spoznaje) i videti Ga zna~i Videti Najvi{u istinu. 3.Ponekad najlep{i cvetovi rastu (nalaze se) na

najzaba~enijim i najneo~ekivanijim mestima u Prirodi. 4.Tako da ih i ljudi i `ivotinje ne prime}uju ili

se ~ak pona{aju prema njima kao da su najru`nije {iblje - ne shvataju}i njihovu Veli~inu.

100

5.Ponekad na najru`nijem djubri{tu raste prelepi cvet.

6.Ponekad najru`nija i najgluplja `ena rodi najpametnije i najlep{e dete.

7*Najlep{i cvet je simbol svih vrednosti koje su u ,,dalekim'' i zabitim krajevima za nepametne i neprosvetljene ljude - koji za to nemaju razumevanja (iz jednostavnog razloga jer nemaju ~ulo za to).

8.Pri~a je posve}ena Lepim `enama (duhovno i fizi~ki) i svemu {to je lepo i vredno, a ostalo nezapa`eno ili neshva}eno.

Zavr{na re~

1.Pri~a predstavlja poruku, a u neku ruku i

protest, da ne treba Najlep{i cvet tra`iti samo i(li) u materjalnom sjaju i izobilju, odnosno u materjalnoj egzistenciji.

2.Ne treba Ga tra`iti ponekad ni previ{e daleko, jer Cvet je ~esto sasvim blizu nas, ili se ~ak nalazi u na{oj du{i.

3.To se odnosi i na dana{njeg ~oveka koji je zaboravio Su{tinsku istinu (Boga) ili Prirodu - planinu. Zaboravio je , dakle, Gorski cvet (Najvi{u istinu).

4.Kao posledica toga u ~oveku se javlja tuga i `al za njim. Tuga u su{tini poma`e ~oveku da bi se sreo sa Bogom. Tuga za Lepotom preobra`ava se u radost susreta sa Bogom.

5.Kao {to u su{tini tuga ne postoji, isto tako, i samo}a ne postoji.

101

6.Onaj ko je s Bogom on je najneusamljeniji. On na neki na~in zadobija dru{tvo i snagu Celokupnog Kosmosa.

7*A {ta }e ~oveku ve}e utehe i radosti od ove. Maj 1977.

102

103

KAMEN^I]I: u {aci sakupljeni

septembra '95 I

Gorski cvet����������..�����.1 1. Cigan~e����������������.3 2. Da je ovo malo vode�����������.4 3. Tamni oblaci����������.����5 4. Ponekad je ~udno������������..6 5. Revolucionar��������������.7 6. Te{ko vreme prolazi����������.�.8 7. Mnogo }e stranica biti ispisano�������.9 8. Mladi sokole��������������10 9. Dobrim ljudima�������..�����..11 II Oprostite��������..�����.13 1. Pesnik����������������...15 2. Moji snovi su Istina�����������..16 3. Ovog leta��������������..�17 4. Ono {to ~ovek u `ivotu��������.��18 5. Kome da verujem����������.��.19 6. priVidjenja���������������.20

104

7. Obi~an ~ovek����������..�.��..21 8. Evo ve} nekoliko dana��������.��.22 9. Tuga����������������..�.23 10. Dodje mi jedna svetla misao�...........................24 11. Mislim����������������.25 12. ^isto srce�������������.��26 13. [koljka����������������.27 14. Kad je nemir������.����..���.29 III [ta je `ivot����������..����.31 1. Pesnici se dru`e����������..��..33 2. Ko luta kao ~ovek medju zvezdama�����.34 3. Svaki ~ovek���������..���.��35 4. [ta o `ivotu zna�����������..�...36 5. Svi mi pravu������������... �..37 6. Ja ljubim mir������������.��38 7. Crnac���������������.�....39 8. Pro}i }e vreme����������.���.40 9. Postoje pri~e������������.��.41 10. U ~emu su isti�������������..42 11. Tvoje je zlo������������.��.43 IV Kako je lepa priroda����������45 1. Dan se dugo radja������������.47

105

2. Petli poju..�����������.����48 3. Zora rujna���������.������.49 4. Naidje ponekad����������.���50 5. U svitanje se budim�������.����..51 6. Ko nije video��������������.52 7. Dan je ~ist kao suza����������.�..53 V Ki{iiiii����������������55 1. Ki{i������������������57 2. Jesen�������������.����.58 3. U ~arobnoj jesenjoj no}i����������59 4. Kako su lepi�����������..���.60 5. Topli dan������������..��.�.61 6. Zima���������..��������.62 7. Pade sneg����������������63 8. Kako je lep dah prole}a�������.���.64 9. Plavo��������������..���.65 10. @arko leto���������������..66 11. Ve~eras�������������.���.67 VI Oblaci plavi���������.����.69 1. Planina�����������������71 2. Polja su ~ista����������.��..��72 3. Pri~a o klenu����������.�.���.73 4. Jabuka�����������������.79

106

VII O se}anja���������..�����..81 1. O~i starice������������.���83 2. Kad si mlad i nezreo�����������.84 3. Duh i buzdovan������������....85 4. Kraj���������������.��..89 Zapis uz pesmu���������.�� 91 1. Gorski cvet���������������93 2. Ve~no i prolazno�������������94 3. Kosmi~ka svrha�����������.��95 4. Susret sa Istinom�����������..�.97 5. Odnos Istine i ~oveka�������..���..99 6. Cvet- simbol skrivene Istine�����..�.�..99 7. Zavr{na re~�������������.......100

107

Izdava~:

NARODNA BIBLIOTEKA � Vuk Karad`i} � Bela Palanka

recenzenti:

Gojko Anti} Zoran @ivkovi} Hristi}

lektor:

Dragana Jovanovi}

Kompjuterska obrada:

Du{an Ton~i}

Korice: Autor

{tampa

�Poligraf� � Pirot tira|: 50 primeraka

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 886.1-1 JOCI], Negovan Pojesija, Negovan Joci}. Bela Palanka Narodna biblioteka � Vuk Karad`i}�, 1997. (Pirot: Poligraf), 101. str., 21. cm Tira` 50. ID- 57209356