[email protected] …crkva i rimski episkop poku{avaju na sve mogu}e na~ine da povrate ... ko u woj vlada. Carevi se smewuju, dr`ave propadaju, a jezik i narod su ti koji

21Februar 2012. www.serbianmirror.com

Ni jedan narod niti jednazemqa na ovoj planeti nemogu se pohvaliti tolikim

brojem svetih qudi iz jednevladarske porodice kao {to je tosrpski narod sa SvetimNemawi}ima.

Zaista, Sveta lozaNemawi}a jeste najbrojnija svetite-qska vladarska porodica na svetu.

Mnogi narodi su imali bro-jne porodi~ne dinastije koje suvladale stotinamagodina i me|u wimaje bilo ~estitih isvetih qudi, ali nijedna nije dostiglatoliki broj svetite-qa.

Ako bi semi kao narod imali~ime ponositi ipohvaliti, to suonda na{i sveti.

Jo{ od peri-oda doseqavawa naove prostore i prvihdodira sahri{}anstvom na{narod je postepenopo~eo da prihvata”novu” religiju kojaje bila temeqtada{weg vladaju}egdru{tva mo}nogVizantijskog carst-va.

Me|utim, odsamog po~etka i sus-reta sa hri{}anstvom, na{ do tadapaganski narod, imao je dodatnoisku{ewe u pogledu primawa novevere koji se ogledao u vidu sukobaizme|u Rima i Carigrada.

Taj sukob tada izme|u rim-skog pape Grgura II i vizantijskogcara Lava III, rezultirao je time da jevizantijski car oduzeo pravo vlastirimskom papi nad hri{}animaSicilije, ju`ne Italije i ~itavogBalkana i predao ih u nadle`nostcarigradskom patrijarhu.

To je bila samo jo{ jedna unizu ve} postoje}ih nesuglasicaizme|u Rima i Carigrada koji sukasnije doveli do raskola i podeleCrkve na zapadnu Rimokatoli~ku iisto~nu Pravoslavnu crkvu.

Od tog perioda i tih doga|ajapa do danas{wih dana, Rimokatoli~kacrkva i rimski episkop poku{avaju nasve mogu}e na~ine da povrateizgubqenu vlast nad ovim delom svetai svim hri{}anima koji ìve na ovompodru~ju.

Ovo je dobrim delom bio ijedan od glavnih uzroka sukoba

na{ih naroda u staroj Jugoslaviji uproteklom vremenu.

I ako su Srbi imali vezu sahri{}anstvom iz perioda dose-qavawa na ove prostore sredinom{estog i po~etkom sedmog veka, moèse smatrati da smo tek od vremenaSvetog Simeona ( velikog ùpanaStefana Nemawe ) i sina muSvetiteqa Save zadobili svoj iden-titet kroz dràvnu i crkvenusamostalnost.

Tvorac i utemeqiva~ srpskedràve veliki ùpan StefanNemawa je kao dete bio kr{tennajpre u Rimokatoli~koj crkvi, dabi kasnije kroz primawe obredapravoslavnog kr{tewa pokazao svojeopredeqewe za pravoslavnu veru {toje kasnije i potvrdio svojim ìvo-tom i delima.

Sveti Simeon je sledovaoDuhu pravoslavqa i u tom Duhuvaspitavao svoju decu i svoj narodpodiùci mnoge svete hramove izadu`bine i revnuju}i za Hrista.

Odgajan i vaspitan u takvomDuhu, najmla|i sin Rastko celogasebe je posvetio sluèwu Bogu isvome rodu.

Sluìti Bogu kroz sluènjebli`wem osnova je hri{}anske verekoji su pos{ovali i sledili SvetiSimeon i Sveti Sava kao i svipotowi svetiteqi iz lozeNemawi}a.

Kao monah i prviArhiepiskop srpski Sava je svomerodu doneo pravi duhovni preo-braàj i svojim ìvotom i delom

utemeqio i ra{irio istinuPravoslavqa.

Kao utemeqiva~isamostalne srpske dràve i crkve,Simeon i Sava ostaju najsvetlijiprimer na{em narodu koji susledili i slede generacije i gen-eracije qudi opredeqenih zaboànsku istinu i mudrost.

Tu mudrost na{ih svetihpredaka primio je i preto~io uslovo pouke i na{ savremenikMilan Medi} koji je zasigurno sas-tavio jedan od ud`benika ~ije bilekcije trebali da znaju i prenose napotowa pokolewa svi oni Srbi kojibi èleli da sa~uvaju svoj identiteti kroz budu}e generacije svojihnaslednika.

Iz tog vrednog ìvotnogdela:” Zave{tawa Stefana Nemawe”,izne}emo vam samo deo jednogpoglavqa koje govori o va`nostio~uvanja jezika, a koje je posebnobitno za nas ovda{we Srbe kojiìvimo daleko od svoje matice idirektno smo izloèni opasnosti iisku{ewu da izgubimo svoj identitet.

Zave{tawe jezika

Re~i Stefana Nemanje – ocaSimeona, izgovorene na samrtnojposteqi, koje je zapisao wegov najm-la|i sin Rastko – Sveti Sava:

“ûvajte, ~edo moje milo,jezik kao zemqu. Re~ se moè izgu-biti kao grad, kao zemqa, kao du{a.A {ta je narod izgubi li jezik,zemqu, du{u?

Ne uzimajte tu|u re~ u svojausta. Uzme{ li tu|u re~, znaj da jenisi osvojio, nego si sebe potu|io.Boqe ti je izgubiti najve}i inajtvr|i grad svoje zemqe, nego naj-mawu i najnezna~ajniju re~ svogajezika.

Zemqe i dràve se ne osvajajusamo ma~evima, nego i jezicima. Znajda te je neprijateq onoliko osvojioi pokorio koliko ti je re~i potro isvojih poturio. Narod koji izgubisvoje re~i prestaje biti narod.

Postoji, ~edo moje, bolestkoja napada jezik kao zaraza telo.Pamtim ja takve zaraze i morijejezika. Biva to naj~e{}e na rubovi-ma naroda, na dodirima jednog nar-oda sa drugim, tamo gde se jezikjednog naroda tare o jezik drugognaroda.

Dva naroda, milo moje, moguse biti i mogu miriti. Dva jezikanikada se pomiriti ne mogu. Dvanaroda mogu ìveti u najve}em mirui qubavi, ali wihovi jezici mogusamo ratovati. Kadgod se dva jezika

susretnu i izme{aju, oni su kao dvevojske u bici na ìvot i smrt. Dok segod u toj bici ~uje jedan i drugijezik, borba je ravnopravna, kadpo~iwe da se boqe i vi{e ~uje jedanod wih, taj }e prevladati. Najposlese ~uje samo jedan jezik. Bitka jezavr{ena. Nestao je jedan jezik, nes-tao je jedan narod.

Znaj, ~edo moje, da ti bitkaizme|u jezika ne traje dan dva, kaobitka me|u vojskama, niti godinu dve,kao rat me|u narodima, nego vek ilidva, a to je za jezik isto tako malamera vremena kao za ~oveka tren ilidva. Zato je, ~edo moje, boqe izgubitisve bitke i ratove nego izgubitijezik. Posle izgubqene bitke iizgubqenih ratova ostaje narod.Posle izgubqenog jezika nema naroda.

***

ûvajte se, ~edo moje, ino-jezi~nika. Do|u neprimetno, ne zna{kad i kako. Klawaju ti se na svakomkoraku. I zato {to ne znaju tvojjezik, ulaguju ti se i umiqavaju onakokako to rade psi. Nikada im ne zna{{ta ti misle, niti moè{ znati, jerobi~no }ute. Oni prvi koji dolaze daizvide kako je, dojave drugima, i evoti ih, preko no}i domile u neprekid-nim redovima kao mravi kad na|uhranu. Jednog dana tako osvane{opkoqen gomilom inojezi~nika sasvih strana.

Tada doznaje{ kasno da nisumutavi i da imaju jezik i pesme, isvoja kola i obi~aje. Postaju svebu~niji i zaglu{niji. Sada vi{e nemole niti prose, nego traè i oti-maju. A ti ostaje{ na svome, ali utu|oj zemqi. Nema ti druge nego daih tera{ ili da beì{, {to ti se~ini mogu}nijim.

Na zemqu koju tako osvojeinojezi~nici ne treba slati vojsku.Wihova vojska tu dolazi da uzme ono{to je jezik osvojio.

Jezik je, ~edo moje, tvr|i odsvakog bedema. Kada ti neprijateqprovali sve bedeme i tvr|ave, ti neo~ajavaj, nego gledaj i slu{aj {ta tije sa jezikom. Ako je jezik ostaonedirnut, ne boj se. Po{aqi uhode itrgovce neka duboko za|u po selimai gradovima i neka slu{aju. Tamogde odzvawa na{a re~, gde se jo{glagoqa i gde se jo{, kao stari zlat-nik obr}e na{a re~, znaj, ~edo moje,da je to jo{ na{a dràva bez obzirako u woj vlada. Carevi se smewuju,dràve propadaju, a jezik i narod suti koji ostaju, pa }e se tako osvojenideo zemqe i narod opet vratiti,kad tad vratiti, svojoj

SSVVEETTII SSIIMMEEOONN II SSAAVVAA

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Priredio: Nenad Jovanovi}

[email protected]

V E R A

22 Februar 2012.

Zorica Senti}

Imala samjednu pro-davnicu. Zvala

se „Edito”. Radilasam dugo, dugo iludo, i{lo je divno,svega je bilo isuvi{e... novca,

dru{tva, prijatelja, nau~ila sam mnogotoga za to vreme blagodeti. Nau~ila sammnogo, ali sam zaboravila srpski. Bilo jeto u blizini Pariza, gradi} se zvao Bove,i jo{ se uvek tako zove, a pi{e seBeauvais. Tu je moj otac proìveo velikideo svog ìvota. Jedan, manji deo, tre}ipo redu, u Americi. Prvi, onaj deo mla-dosti, deo kada sam se ja rodila, uMakedoniji i u Srbiji.

Se}am se jedne re~enice, neznam za{to ali ~esto je u mojoj glavi:Pre|emo svet traè}i sre}u, a vratimo seku}i da je na|emo. Te re~i me dugoprate, a ne znam da l’ su moje, nije bitno,ja sam ih usvojila. êsto poku{avam dana|em ko je to napisao, ne veruju}i dasam ja... to je nemogu}e! Jedno vremesam mislila da su to Andri}eve re~i... idan danas ne znam ~ije su te toliko isti-nite re~i, i na kraju re{ih da ne traìm.Nekada to {to traìm, prona|e mene...

Jednog dana, moj otac je u tomgradu umro. Pre nego {to smo u{li uavion, on u mrtva~kom sanduku, u deluza prtljag kako bih ga prenela i sahrani-la pored njegove mame u ju`noj Srbiji,re{ila sam da on pro{eta tim gradomposlednji put. I rekla sam mu: Ja }u bititvoje o~i...

Zamolila sam voza~a da me

sledi. Pro{li smo celim gradom. Znam daje on poslednji put video taj grad mojimo~ima. Ili sam ja gledala njegovim. Sadami nije sve jasno, ali mislim da u tomeima i neke istine. A kakve – eh, ne znamsve. Jer od nedavno sam re{ila da sezadovoljim time {to znam. Saznala samda se svakog dana u~i, ali nekada trebada ostane tako da neke stvari prosto nesaznamo... ono {to se ne zna ne boli, ilimanje boli. Bar je tako kod mene.

Kad sam do{la u ulicu gde jebila moja prodavnica, evo kako sampro~itala njeno ime: OtidE. U nekimzemljama ~ita se zdesno na levo. U{lismo u ulicu sa desne strane. Za mene, toje bio znak. OtidE! Pored mog puta... mojznak, }ao Andri}u! Koji bolji znak sammogla da dobijem da znam da me on~uje... da on i ja mo`da moèmo da raz-govaramo...!? Mo`da, sve je to mo`da... Iod tada mnoga „mo`da” su u mojojglavi... mu~e moje misli... ali tada, u tommomentu, re{ila sam da kada se vratim izSrbije... zatvorim tu prodavnicu. Takosam i uradila. I re{ila sam da ceo mojìvot bude onakav kakav sam uvek èlelada bude. I od tada samo, ili skoro pasamo... samo pi{em.

To je bio moj znak. Pored mogputa. Sada, za{to sam ovo napisala? Evojednog „za{to”. Re{ila sam pre par nedel-ja da napi{em knjigu u koju }u da utkamsve svoje doìvljene trenutke, one zakoje verujem da su va`ni. Ne, ne! Neverujem da }u zasluìti Nobelovunagradu, ali za{to da ne sanjam kakoovim re~ima konkuri{em na nekomkonkursu za pri~e.

Danas sam saznala da sam dobi-la nagradu... ne Andri}evu, ali knjièvni

klub koji me je nagradio za moj prviprozni tekst preveden na srpski, zove se– Ivo Andri}. To je, mo`da, tako|e jedanznak pored neke moje druge staze... Da,mo`da. I mo`da samo treba da napi{emtu malu knjigu sa naslovom „kao ja”... jerznam da imam ~ime.

A davno je bilo kada je par pri-jatelja traìlo od mene da im ispri~ammoj ìvot. Za{to bih to radila samo za parprijatelja?

Imam dosta znakova i iz drugihpri~a koje su mi ljudi pri~ali. Mahom suto bile ène, jer sam u toj prodavnici,EditO, imala neobi~an na~in rada. Naspratu je bila „privatna prodavnica”. 500èna je pla}alo ulaznicu da se kod mene„obla~i”, i to dosta skupo – godi{njakarta je puno ko{tala. Nisam bila proda-va~ica, ve} neko „uvo”, dok su me nekezvale „Zo la Psy”.

Te su ène pile kafu, }askaju}igrickale ~okoladu i naravno na krajuplatile kaput ili haljinu, ili drangulije kojesam prodavala. Danas ne bih kupila nijednu stvar od svih koje sam tada kupo-vala... ali sada sam neka druga ja!

Dugo bi trajalo da prepri~avamsve o tom periodu mog ìvota. Nemamvremena danas, praznim PC, a da bihispraznila glavu, pi{em.

Tako sam na{la ovaj mali tekst,koji sam doradila... Eto tih znakova...Danas sam saznala da sam dobila„Andri}evu nagradu”. îste}i PC, nai|emna moj stari tekst „Znakovi pored mogputa”. [ta da kaèm, osim... mora}u danapi{em tu knjigu.

@ivot je kratak i ne verujem da}u u ovom ìvotu imati vremena danapi{em sve, iako pi{em petnaest sati

dnevno. Da! Nekada i vi{e! A po{to nemogu, imam prioritete. Re{ila sam dapodelim sa vama moje istinite„momente”. Ne znam sve, ali to {toznam, i to {to volim, èlim da delim,jedno Ne!

Nema smisla da uzmemAndri}ev naslov... mada verujem da bi mion poklonio ili dozvolio... al’ na}i }udrugi!

Neko je rekao „KO TRA@INA]I ]E”. Ja i kada ne traìm, na|em.Treba gledati istinu koju ìvot pi{enekakvim znacima po na{im stazama.Eto, ìvot tako pi{e, ja samo kopiram.PI[EMO SE... to }e biti druga pri~a zasutra.

P.S.Kada sam stigla na aerodrom u

Beogradu, carinik me je upitao:„[ta imate za carinu”?„Mog oca u sanduku”.Jedna èna koja je stajala pored

carinika, valjda je bila stjuardesa, samome je pogledala i spre~ila mi suzu... Bilaje 1998.

Vratila sam se 2OO5....tada je iza{la moja prva knjiga

na srpskom.Na istom aerodromu, sa dva

velika, puna, prepuna kofera.Pita me jedna èna: „[ta imate

za...”Ona, ne zavr{iv{i svoje pitanje...

pogleda me duboko... i pusti onu nev-idljivu, diskretnu suzu.

„Se}am vas se...”Pre nego {to }e da zavr{i

re~enicu, ja je predupredih: „Za carinunemam ni{ta, Bogu hvala. Sada imam...jednu knjigu; Ugasi ti{inu”.

ZNAKOVI PORED MOG PUTA...]AO ANDRI]U

jezi~koj matici i svome mati~nomnarodu.

Zapamti, ~edo moje, da svakoosvajawe i otcepqewe nije tolikoopasno za narod koliko je {tetno zanara{taj. To moè {tetiti samo jed-nom nara{taju, a ne narodu. Narod je,~edo moje, trajniji od nara{taja i odsvake dràve. Kad tad narod }e sespojiti kao voda ~im puknu branekoje ga razdvajaju. A jezik, ~edo moje,jezik je ta voda, uvek ista s obe stranebrane, koja }e kao tiha i mo}na silakoja bregove roni opet spojiti narodu jedno ota~astvo i jednu dràvu.”

Milan Medi}

***Ove pou~ne re~i dragi

~itaoci trebaju da nam sluè za naukkao i mnogi doga|aji iz na{e bliè

i daqe pro{losti koji nam ukazujuna opasnost da }emo ukoliko ne shva-timo va`nost o~uvanja svog iden-titeta ubrzo nestati sa lice zemqekao mnogi narodi pre nas.

Da je Gospod èleo da bude-mo Amerikanci ili Rusi ili nekidrugi narodi, ne bi nas poslao uovaj svet i darovao da se rodimo kaoSrbi daju}i nam zadatak da se ba{ utoj sredini i zajednici ostvarimokao istinska Boìja bi}a.

Odbacivati krst koji nam jedat i prihvatati drugi, to jestodbaciti sopstveni identitet iuzeti tu|i, izraz je slabosti isuprotan je Boìjoj voqi ~ija sesila u nemo}i pokazuje.

Opstati i ostati svoj, jedin-stven i neponovqiv u okruèwu kojepoku{ava da nas uni{ti i pokori narazne na~ine, jeste hri{}anski pod-

vig na koji smo pozvani svi, a kojinam je ostavqen u zave{tawe odna{ih stradalnih svetih predaka.

Mnoge su `rtve podnelina{i stari, kako bi sa~uvali svojidentitet da bismo ga mi prodali za{aku dolara.

@iveti pet vekova podTurskim jarmom i sa~uvati svojuveru, svoj jezik, svoju kulturu i iden-titet mogu samo oni qudi koji imajunepokolebivu veru, jak moral i~vrstu voqu i karakter.

Pogledajte narode sredwe iju`ne Amerike koji su pod uticajem{panskih kolonijalista u potpunos-ti izgubili svoj jezik. Uporeditebrojnost tih naroda koji ìvi u timdràvama i uticaj kojim su biliizloèni, sa brojem Srba koji je ipod kavim robstvom bio toliko vre-mena, pa }e vam sve biti jasno.

Nije brojnost ta koja nas~uva, kao {to misle neki, ve} cvrstavera i svest {ta ~uvamo i branimo, a~ega se odri~emo!

Sveti Simeon i Sava suokupili slovenska varvarska pleme-na daruju}i im pe~at i identitetme|u drugim mo|nim narodima togvremena kroz samostalnu dràvu iPravoslavnu veru i crkvu i mi smoduèni da taj identitet sa~uvamo,oja~amo i predamo u nasle|e budu|imgeneracijama.

Samo tako }e nas poznati ipriznati na karti sveta, kao narodBoìji, narod Svetosavski.

Neka bi sveblagi Gospodmolitvama Presvete Bogorodice,Svetoga Simeona i Save i svihsvetih darovao da se svi Srbi oboè,sloè i umnoè na vekove vekova.Amin.

nastavak sa strane 21

V A [ E P R I ^ E

Zorica Senti}, Francuskinja modni creator i pisac, ìvi i radi u Kanu, a u zadnjih nekoliko godina, na relaciji Nica-Beograd, jer je pokrenula

humanu akciju prikupljanja knjiga u Srbiji, pod nazivom "Darujmo re~" da svako selo ima biblioteku i neumorno radi na tome. Zorica

Senti} je objavila nekoliko zbirki pesama koje su prevedene na ~etiri jezika, pi{e i pri~e. Po{aljite nam i vi svoju pri~u da je objavimo.

V A [ E P R I ^ E

23www.serbianmirror.comFebruar 2012.

Srbija postade deo Evrope, a za Milojapo~e{e mu~ni dani.

Prili~ki Kiseljak, poslednja nedel-ja avgusta, 2020. godine.

Danas se u ~asnoj porodici starineMiloja sprema sve~ani rucak; najmla|i unukNikola polazi sutra u prvi razred. Upred{kolskoj grupi je bio najbolji, odli~nove} govori engleski i nema~ki, od predmetanajvi{e voli Bulovu algebru i programiranje...pa se nadaju da }e i dalje biti uspe{an |ak.I}i }e u prili~ku osnovnu {kolu koja je, odkako je prodata na tenderu, jedna od boljihu distriktu. Novi vlasnik, gospodin RaleBekuli}, koji nije ni {kolu presko~io kada jeu paketu kupovao sve objekte od Radaljevado Senjaka, postigao je dogovor saMinistarstvom prosvete u Lisabonu da seuvede i {esti obavezni strani jezik za prvake,a dva su izborna. Srpski jezik se i daljeizu~ava u sedmom i osmom razredu kaofakultativni predmet, ali fond ~asova jepove}an na dva ~asa u polugodi{tu, s tim {toje svaki u~enik obavezan da u toku {kolo-vanja pro~ita po jednu stranu iz nekog deladoma}ih pisaca. îta}e, naravno, sa Internetajer je biblioteka ukinuta i preure|ena u infor-mati~ki kabinet. Fiskulturna sala je tako|epretvorena u salu za video-konferencije,po{to fizi~ko u {kolama ve} odavno ne pos-toji. Planira se i ponovno uvo|enje istorijekao izbornog predmeta, samo dok se usa-glase jo{ neki stavovi sa albanskom nacional-nom zajednicom u na{em distriktu.

Roditelji su Nikoli ve} kupili novilaptop sa licenciranim softverom, {to jeobavezna oprema za svakog |aka-prvaka, aGPS-ure|aj i navigaciju }e koristiti staru jo{neko vreme, dok \uro ne obnovi kreditnukarticu. Ima neki problem sa karticama, ju~eje ba{ obi{ao svih dvanaest banaka uPrilikama, kaù da se jo{ ~eka izve{taj sacentralne berze malina u Drezdenu, izgleda}e ove godine imati ve}i minus nego obi~no.Do ove godine je uvek po zavr{enoj berbimorao da doplati najvi{e 4-5 hiljada evra nasvojih 50 ari pod malinom, {to i nije bilotako lo{e. Ali ove godine je nalaz evropskeinterdisciplinarne komisije za poljoprivredubio krajnje nepovoljan, {to je oborilo cenuna{e maline na 25 centi za kilogram i svakoli~ina je svrstana u osmu klasu kvaliteta.Razlog za to je {to je na nekoliko poseda uokolini Arilja na|en izvestan broj stubova umalinjacima koji nisu bili u propisanoj svet-lo-plavoj boji sa ùtim zvezdicama a, tako|e,prva ìca u redovima je bila nià za 2,5milimetara od predvi|ene najniè visine.Sre}om, na po{tovanje ljudskih prava bera~anije bilo primedaba, ina~e bi izvoz biosasvim obustavljen.

Sve ove brige brine i deda Milojedok zami{ljen sedi na osun~anoj terasi. Poko zna koji put poluglasno opsova sebi ubrk i baci novine koje je ~itao. Sva{ta je usvom ìvotu pregurao, i ratove, i nema{tinuali ovo, kaè, jo{ nije bilo. Nervira ga i {tosu sve novine u Srbiji na engleskom, moraoje u svojoj sedmoj deceniji da u~i stranijezik. On uvek ne{to gun|a ve} tri godine,od onog dana kada je Srbija kona~no priml-jena u Evropsku uniju. A primljeni smo ujesen 2017. godine, kada je i poslednji

osumnji~eni Srbin isporu~en Ha{kom tri-bunalu. Bio je to neki Grebi} iz Ljubi}akoji je jo{ 1974. dok je sluìo u onda{njojJNA, jednom bosancu Mirsadu ‘zapaliobiciklu’. Za one koji nisu bili u vojsci daobjasnim: to je jedna veoma zabavna igraomiljena u mu{kim spavaonicama, kada senekome ko zaspi pre ostalih, a to su obi~nooni koji ne u~estvuju u popodnevnim ilive~ernjim zezanjima, stavi smotuljak novin-skog papira me|u prste na nogama i zapali.Mu~enik se probudi od bola, a neki minutpre toga po~ne da vrti nogama kao da vozi

‘Tur de Frans’. Svi se, naravno, valjaju odsmeha, osim nevoljnog ‘bicikliste’. Elem,taj Mirsad je tada rekao ‘jebo mater, plati}emi onaj ko je zapalio’ – i Grebi} je sadaplatio. Sre}a te mu je sudio li~no Vojislav[e{elj, koji je ume|uvremenu postaopredsednik Ha{kog suda, te ~ovek nije strel-jan ve} je dobio doìvotnu robiju zbogudruènog zlo~ina~kog poduhvata. Milojese u to vreme bio stra{no prepao jer je i onimao sli~no delo u vojsci, ali izgleda nikonije prijavio: nekom Hrvatu je sipao bromu ~aj, {to bi se verovatno tuma~ilo kaopoku{aj etni~kog ~i{}enja! Za neupu}ene dakaèm: brom ima potpuno suprotno dejstvood ~uvene ‘{panske mu{ice’; a ko nije ~uoni zato...hm, nije sada ba{ umesno daobja{njavam.

Sve u svemu, Srbija od tadapostade deo Evrope, a za Miloja po~e{emu~ni dani. Ustane sa svoje hoklice i ner-vozno {eta s kraja u kraj trema, slatko bizapalio jednu ali ne sme. Pu{enje je uSrbiji ve} tri godine najstroìje zabranjeno!

U tom nai|e snajka Radojka, kaèda sprema za doru~ak gibanicu. Naravno,pe~e na plinsku pe} jer su {poreti na drvaodavno izba~eni iz upotrebe, a i da nisu, drvanema! Austrijska firma koja je kupila Mali~i jo{ par okolnih planina ne dozvoljava prist-up van ogra|enih puteva, ~itavo podru~je jeza{ti}eno za odlaganje nuklearnog otpada.Ali, navikla je Radojka na plin; sada je mu~ito {to }e gibanica biti bez jaja.

- Pa stavi bre neko jaje, na {ta }eda ti li~i gibanica, zna{ da imamo goste!

- Ne bih se ja igrala s tim. Zna{da nemamo sertifikat za onu koku-graorku,ja sam je sama izlegla pa nema kon-trolisano poreklo, ni licencu za jaja. Menise bog’me ne ide u zatvor, nit mi se nosinarukvica gde joj mesto nije.

- Ne brini ti za narukvicu, to jesamo za one {to uzmu milione!

Ma, more, kad ja poludim pauzmem i zakoljem prasence. Da jednomslatko jedem, posle tri godine...’bem ti vi{ei tu Jevropu!

- Nemoj se {aliti, deda s tim!

Zna{ kako si pro{ao za ono pile proletos!To vam nisam rekao: Miloje bio

re{io za Vaskrs da ispe~e pile, dojadilo muda stalno jede alge, soju i korn-fleks! Isamo {to je pojurio po dvori{tu jedno ove}epile sa noèm u ruci, stvorila se na kapijipatrola interventne brigade, ambulantnakola i vatrogasci sve sa rotacionim svetli-ma i sirenama. Pola sela se isprepadalo, adedu odvedo{e na prisilnu hospitalizaciju isva mogu}a ispitivanja. Izvukao se tada bezzatvora, ali mu je odre|en obavezni pro-gram inkluzije i resocijalizacije, tako dasvake sedmice dolazi socijalni radnik iproverava da li je deda promenio stav i pri-hvatio evropske norme pona{anja.

Pose}uju, tako|e i kom{ijuJevrema koji je, kad su nam ono ugra|ivali~ipove, pitao gospo|u koja izdaje biometri-jska dokumenta da mu, umesto na levuruku, ~ip ugrade na onu stvar! Miloje opetbesno opsova i pogleda gore prema Mu~nju.

- Zna{ {ta snajka, odok ja sutrakod prijatelja [araklaje na Kati}e da maloodmorim glavu. Nema te Jevrope kojoj onne}e dosko~iti; ima na Kara|or|evom {ancujednu zemunicu u kojoj drì mali lampek,uvek ima dobru doma}u prepe~enicu kojuova ekolo{ka komisija nikad nije prona{la.Bili su jednom u blizini, osetili ne{to, alispasio ga Krcun, na~elnik distrikta i pov-erenik EU, koji i sam navrati na po nekus’vremena na vreme; rekao da su u pitanjuneke hemijske analize. Nedeljom se tuispe~e i jagnjence za dru{tvo, milina jedna.A sve izgra|eno od donacije koju je [arak-

laji} dobio od te iste Jevrope zaIstraìva~ku stanicu, alal mu!

- Stigla si, }ero – obrati se unuciMarini, koja upravo ulazi udvori{te. Marina,lepa devojka, gimnazijalka ve}, ne odgovara,ne ~uje ona ni dedu ni Radojku. U u{imajoj slu{alice, a nao~are nosi sa ugra|enimtablet- ra~unarom, to je pravi modni hit ovegodine, tako da mladi po gradu i ne videjedno drugo a kamoli da ~uju. Ali zato suuvek na vezi sa ‘prijateljima’ sa Fejsbuka;tako i ona, upravo razgovara sa svojomnovom devojkom, Slovenkom koju je upoz-nala u Gu~i. îm zavr{i {kolu planira da seven~aju. Miloje zamalo nije umro kad je ~uoza to, slaba mu je bila uteha {to se iJevremov unuk oènio sa nekim momkomiz Novog Sada. Sve po evropskim zakoni-ma! A ni u Gu~u Miloje vi{e ne ide, otkakoje i tamo zabranjeno pivo i ro{tilj. Pod {atra-ma se sluì samo ~e{ka safalada i brokoli, apije se isklju~ivo Red Bul, koji je i glavnisponzor sabora. Poslednji put kad je bio,tako ga zaboleo stomak od posne hrane daje jednu devojku zamolio za tabletu. Uzeoje tri, dok mu ne reko{e da je to bioEkstazi! Posle je celo ve~e igrao moravacbez obzira {to je na programu bio koncertBe~ke filharmonije i takmi~enje u jodlovan-ju! Nasme{i se, prvi put posle dugo vreme-na, kad se seti toga. Ali za kratko, jer cez-ijumski sat sa dàmije u centru Prilika po~eda izbija dvanaest sati. Odmah potom se sarazglasa za~u Oda radosti, himna Evropskeunije. Svi stado{e mirno, kako je ipropisano, a Miloje se tri puta prekrsti,pokaza {ipak prema zapadu i ovaj putsasvim glasno opsova: preìvela je Srbija itursku imperiju, i austrougarsku, i nema~kuokupaciju... pa vala }e doakati i ovojJevropi, da}e Bog!

Tekst je osvojio prvu nagradu

na konkursu za satiri~nu pri~u na

“Nu{i}ijadi” 2011. godine u Ivanjici.

Ukoliko imate sli~an tekst, pos-

aljte nam ga i mi }emo ga objaviti, a na

kraju godine }emo izabrati i nagraditi

najbolji.

DEDA MILOJE U JEVROPI

OGLEDALO JE LIST KOJI NAS POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU773.744.0373

F E L J T O N

24 Februar 2012.

Nastavljamo feljton o najve}im ljubavima na{ih vladara. O ènama koje su uspele da osvoje srca velikih dràvnika i

motivi{u ih za velike uspehe u ratovima i plemenitosti u miru.

Pouzdanih podataka nema. Legendaveli da su neki Turci presreliNikolu Jovanovi}a s maloletnom

k}erkom Jelenom, njega svezali, a njupo~eli da vuku po ~ardaku. Tad se, kaou pravim velikim bajkama, pojavio spasi-lac, nao~it i crn, s dva druga. [ta je biloposle i sami znate.

Taj Crni, \or|e Petrovi}, trgov-ac jo{ uvek samo u nameri, docnije jepostao vo`d Prvog srpskog ustanka irodona~elnik dinastije Kara|or|evi}.Druga pri~a kaè da je k}erku Bose ijaskiva~kog oberkneza iz sela Maslo{evau [umadiji \or|e Petrovi} ”iz Jagnjilaoteo i odveo doma, kad je jednom do{las kotlovima na vodu”. Rado{ Lju{i},izuzetan poznavalac tog dela srpskeistorije, tvrdi da se taj susret mogaodogoditi u jesen 1785. Zna se da ga jepratila kad je iz Srbije izbegao u Srem(1787).

Utvr|eno je i da su imali sed-moro dece, trojicu sinova i ~etiri k}erke.

Najmla|e dete, sin Aleksandar (ro|en uTopoli 1806, u vreme velikih pobeda uUstanku) knezovao je Srbijom {esnaestgodina, a na presto stupio nepunih devetmeseci posle maj~ine smrti (30. januar1842).

Iako je, razumljivo ne samo zaono vreme, ìvela duboko u senci muà iistorije, ostalo je zabeleèno da je (1808)potplatila Pavla Cuki}a da ubijeKara|or|evu milosnicu koja je,preobu~ena u mu{ko pod imenom Marjan,ìvela s vo`dom u tek oslobo|enomBeogradu.

Bila je to jedina poznataKara|or|eva vanbra~na ljubavna veza.Posle muèvljevog ubistva (1817) zlopati-la se s decom po Rusiji i Besarabiji, po{toknez Milo{ nije dozvoljavao da se vrati uSrbiju. Tek kad je knez Mihailo do{ao navlast, vratila se u Beograd, nakon dvade-set {est godina izbegli{tva, i tu skon~ala.Sahranjena je u Topoli, pored Kara|or|a.

Kara|or|e Petrovi}

KARA\OR\E I JELENA

Princeza Jelena u poznim godinama


Boban Ili}

Kameno doba je pojam koji svestanovnike planete zemlje vezujeza kamen, samo {esnaest kilo-

metara ispod zemljine kore, klju~a kazanod gasova, supstanci i kamena, koji }ejednog dana postati granit i Kristal. Na{aplaneta je ìva, a nau~nici tvrde da }e zadvesta miliona godina postati mrtva.Kamen svetluca i govori. Jezik kamena seodaziva kad su hladne zime i kad kamenpuca. Kamen progovori onda kad sve ìvoza}uti, moj dana{nji sagovornik je kameno-liki ~ovek, Zoran Mojsilov.

Koliko je tvoj lik kamenolik?- Zapamti! Kad sam bio mali

moja majka mi je rekla da imam srce odkamena.

Da li kameno srce zna da kuca ?- Kameno srce ne moè svako da

~uje, ~udni su to otkucaji, u njima vladati{ina kamena i uàrenog metala koji sehladi duboko ispod nas. Kamen je kaoneka nevidljiva re~ zapisana na nebu,grozd od koga se tkaju ornamenti iputokazi na putevima i bogazama.

Gde se tvoja àrka erupcija desi-la?

- U hladnoj Minesoti, gde semojim dletom i duhovnim otkucajimakamenog sata desilo radjanje izmedju menei oblika, koji se izrodio iz mog duhovnog

plavetnila i bojazni da }e se nebo i zemljasresti na kamenu koji govori.

Gde si postao Indijanac?- @ive}i u rezervatu sa

Indijancima, postao sam za njih neki travariscelitelj, koji budi prole}e sa dva kontinen-ta i pretura kamenje sa jednog na drugomesto. Za Indijance je to bio ~in izle~enja

zemlje i kamenja.Kad se pomisli na skulpturu

pomisli se i na kamen, {ta se ra~una?- Ra~una se od svih vizija, ono

{to kao umetnik ostvarim. Realnost ostajezapisana u kamenu, ta komunikacija je zasvakog razli~ita. To je prava slobodnamisao koja od misli postaje delo, to delo

svojom stati~kom energijom umetnostiobuzima i telo publike, koja delo dodirujepogledom.

[ta bi tebi bilo i zna~ilo najve}eostvarenje u svetu umetnosti?

- Uspeh je za mene li~no zado-voljstvo, da od svoje umetnosti mogu daìvim civilizovano i dostojno. Uspeh je i

moj primat i borba za moju filozofsku iumetni~ku stvarnost, ~iji sam deo i ponosansam na to.

Organizovana ti je izlo`ba uNi{u u junu mesecu. Kakva su tvojao~ekivanja?

- O~ekujem ljute paprika i dobarro{tilj, to je moja pro{lost i duh mental-

itet kome pripadam. Raduje me susret sarekom Ni{avom, oblim kamenjem ibezvremenski ose}aj kretanja krozsi}eva~ku klisuru i njene serpentine. Svezajdno i sve to u meni izaziva senzacijui neodoljiv, ve~iti ose}aj povratka svojimkorenima i svom kamenu, sa kojimpri~am i sa kojim se ponosim.

Skulptor Zoran Mojsilov

ÔVEK IZ KAMENA

I N T E R V J U : R a z g o v o r u m e t n i k a s a u m e t n i k o m

Zoran Mojsilov pored svoje skulpture

S P O R T

26 Februar 2012.

Trijumfom na Otvorenom prvenstvuAustralije, Novak \okovi} je per-fektno otvorio “srpsku sportsku

nedelju”, odmah za njim, novu titulu prva-ka Evrope osvojili su i vaterpolisti Srbije.Oni su u finalnoj utakmici na prvenstvukoje je odigrano u Holandiji, pobedilivelikog rivala Crnu Goru rezultatom 9:8(1:1, 2:3, 3:1, 3:3). Tako su se na{i “delfi-ni” revan{irali Crnogorcima za poraz ufinalu Evropskog prvenstva u Malagi 2008.godine. Srbija prethodno zlato osvojila2006. godine u Beogradu, a u me|uvre-menu je pored srebra od pre ~etiri godine,pre dve bila bronzana u Zagrebu.

Na kraju “srpskog sportskog viken-da”, rukometa{i Srbije nisu uspeli da iskoristeprednost doma}eg terena, po{to su u finaluEvropskog prvenstva poraèni od Danske(19:21). Ipak, i srebrna medalja je velikiuspeh, s obzirom da je u poslednjih desetgodina srpski rukomet bio u velikoj krizi.

Novak \okovi} uspeo je dapobedom nad Rafaelom Nadalom sa 3:2 usetovima (5:7, 6:4, 6:2, 6;7, 7:5) obrani tit-ulu na Otvorenom prvenstvu Australije iosvoji svoj tre}i uzastopni i peti Gran slemu karijeri, posle maratonskog, isrcpljuju}eg idramati~nog finala. Me~ izmedju dvojice

najboljih tenisera dana{njice trajao je ~ak petsati i 53 minuta, {to ovaj duel ~ini najduìmu istoriji Otvorenog prvenstva Australije.

Pored odbranjenog trofeja uMelburnu, Novak je nastavio i dominacijuu finalnim duelima protiv Rafaela Nadala,po{to je ova pobeda sedma uzastopna u istotoliko me|usobnih finalnih susreta.

\OKOVI]: ”ISPISALI SMO ISTORIJU!”

Najbolji teniser sveta dobio je tro-fej za svoj tre}i trijumf u Melburnu upra-vo od legendarnog Roda Lejvera, po komearena i nosi ime.

“Ispisali smo istoriju, ali naàlostinismo mogli obojica da pobedimo. Rafièlim sve najbolje i nadam se da }emo imatijo{ mnogo ovakvih finala”, rekao je

\okovi} nakon sedme uzastopne pobede nadNadalom u finalima."Nadal je jedan odnajboljih igra~a svih vremena. Hvala svimakoji su bili uz mene ove dve nedelje,treneru, devojci, mom timu, i svima koji sume pratili tokom cele karijere. Oni su miuvek bili najve}a podr{ka”, rekao je prvo\okovi}.

Nadal je tako|e bio na izmakusnaga, ali je uspeo da ~estita velikom rivalu

na nastavku dominacije.“êstitam Novaku i njegovom

timu. Zasluìli su sve, uradili suneverovatan posao i zasluìli ovu pobedu.Predamnom je cela godina na Turu, a ovoipak jeste fantasti~an po~etak sezone zamene. Nastavi}u da se borim, jo{ mnogogodina je ispred mene i poku{a}u ponovoda osvojim ovaj turnir”, rekao je Nadal.

RUKOMET: ILI] MVP, STANI]

NAJBOLJI GOLMAN!

Kapiten Srbije Momir Ili} izabranje za najkorisnijeg igra~a (MVP), a DarkoStani} za najboljeg golmana Evropskogprvenstva, koje se zavr{ava u Beogradu.Najbolje levo krilo je Valur Gu|en Sigurson

(Island), levi bek MikelHansen (Danska), sred-nji bek (Uro{ Zorman(Slovenija), pivotmenRene Toft Hansen(Danska), desni bekMarko Kopljar(Hrvatska) i desno kriloKristijan Sprenger(Nema~ka).

Najbolji strelaci novi rekorder je KirilLazarov (Makedonija) sa61 golom, a najboljiodbrambeni je ViranMoros ([panija).

Na zavr{nojkonferenciji za nov-inare kada su objavl-jeni najbolji pojedinci,predsednik Evropskerukometne federacije(EHF) Tor Lijanistakao je da }e {ampi-onat u Srbiji ostatiupam}en kao jedan odnajbolje organizovanih,ali i po velikom brojunavija~a u zavr{nici.

Pi{e: Sa{a @ivkovi}

\OKOVI] PONOVO KRALJ MELBURNA

TRI SRPSKA FINALA U JEDNOM DANU, ZLATO ZA VATERPOLISTE, RUKOMETA[IMA SREBRO

S P O R T

Februar 2012. 27www.serbianmirror.com

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Prljavi ve{ se nalazi van ve{eraja uHumskoj 1. Da li je to tako?

Trener Stanojevi} i direktorKrstaji} pri~aju svoju pri~u, da li suizmanipulisani. Od nekog tre}eg ili nekihzna}e se uskoro. I dok oni kao papagajiponavljaju neprestano busaju}i se u prsa,da su partizanovi vojnici, predsednikDjuri} u intervjuu za klubski sajt rekao jedijametralno suprotno upotrebiv{i ~ak ire~, pu~.

Posle 4 {ampionske titule i dveuzastopne duple krune kup i prvenstvo, nazimski odmor su crno-beli oti{li maksi-malno opu{teno sa ~ak 10 bodova u odno-su na rivala sa crveno-bele straneTop~idera. Deset poena vi{ka na polaputa, u okolnostima normalne situacije istabilnosti kluba 99% je nedosti`na razli-ka koja garantuje crno-belima peti uza-stopni naslov prvaka Srbije. A da li }e tobiti tako, vide}emo ve} posle prve utak-mice u prole}nom delu prvenstva, uPazaru protiv istoimenog kluba. Ipak praviiskreni partizanovci su zaprepa{}eni bru-talno{}u kojom pojedinci poku{avaju dauru{e klub.

Prljavi rat ili ne{to

drugo?

Vratimo se korenima de{avanja.Partizan je eliminacijom od Samrokadoìveo najve}i neuspeh za 56 godinaistorije u~e{}a u kupovima Uefa. To jejedina istina koja se ne moè osporitinikakvim frazama, jer u svojoj istorijiPartizan nije eliminisan od slabijeg rivalau Evropi. Da pojasnimo, [amrok jeamaterska ekipa iz Severne Irske koja jejedva skrpila 16 igra~a za revan{ protivPartizana u Beogradu.

Pojedini igra~i tog simpati~nogkluba u ùrbi da ne zakasne na let zaBeograd, do{li su u kelnerskim uniforma-ma pravo sa radnog mesta, i gle ~uda bezproblema odràli lekciju partizanovim pro-

fesionalcima i eliminisali ih iz daljegtakmi~enja.

Takvo ~udo se de{ava u fudbalusvake desete godine. Epilog je trebalo dabude, da trener da neopozivu ostavku i to

iz moralnog i stru~nog razloga.Kod partizanovog trenera to nije

bio slu~aj: za njega su svi krivi za porazsamo ne on, pa po receptu napad jenajbolja odbrana, umesto da preuzmeodgovornost i da analizu neuspeha, kre}esa pritiscima, pretnjama, verbalnimratom, zakazivanjem konferencije za{tampu i uvredama na ra~un upravnogodbora. Dakle po njemu su svi krivi zaispadanje od amaterske ekipe Samroka,samo ne on.

Predsednik i upravni odborumesto da smene trenera poku{avajuneuspe{no da smire situaciju bar dozavr{etka prvenstva i normalno prave pro-fesionalnu gre{ku. Zbog tog sramnogporaza Partizan je izgubio 11 milionaevra, {to je godi{nji budèt i normalno da

je nastala nervoza, pa ~ak i panika uklubu, jer je trebalo na}i sredstva da biklub dalje egzistirao. I pored svega jeizgledalo da je mir postignut, ali odjed-nom nova bomba i povratak haosa u

Humskoj 1.Direktor fudbalskog kluba

Krstaji} saziva konferenciju za {tampu ipita bezobrazno; “Predsedni~e, gde supare”? Pita za pare ~ovek, koji je imaogodi{nja primanja od preko 600.000evra. To pita ~ovek koji je proma{enomprocenom doveo 2 brazilska igra~a sum-nivog kvaliteta za 2,5 miliona evra.Ponovo po receptu “napad je najboljaodbrana”, kriva je uprava za njegovproma{aj.

Izgleda da dva mlada ~oveka ìveu vreme samoupravljanja. Bura i haos sei dalje nastavlja, a kako }e se zavr{itivide}emo na skup{tini kluba, ako jeuop{te bude bilo. Momentalno je svemirno, smenjeni su i trener i direktor, {toje trebalo i ranije uraditi. Posle smene

uprava je reagovala brzo i dovela za tren-era Avrama Granta, koji je kao trenerêlzija doveo klub u finale Kupa {ampi-ona i nesre}no izgubio od ManchesterUniteda na penale.

Epilog poteza u pravom ivelikom klubu je bila munjevita smenagospodina Granta, {to je normalno, u nor-malnom svetu i u normalnoj dràvi.

Nisam siguran koliko je dobartrener Grant, ali vidim da je gospodin idèntlmen, jer kaè: “@ao mi je mladogtrenera, ali je to na{a sudbina, jer gazdetraè rezultate.” Do{ao sam da saPartizanom budem prvak Srbije, a naro~itoda uvedem klub u ligu {ampiona, ako togane do|e, zna se – rastanak.

Da ostavimo Partizan da sam re{isvoje probleme, jer u srpskom sportu napo~etku Nove 2012. godine, ima mnogolep{ih dogadjaja od prljavog ve{a uHumskoj broj 1.

Evropa protiv Srbije

Nemojte da se ~udite, jer to jeba{ tako. “Stara dama” uvek nadje razlo-ga da stopira i da nas ne primi u svojufamiliju, jer smo lo{i momci, fali namovo, pa ono… i uvek nadje razlog da kazeNe! Na na{u sre}u ima ne{to tako lepo, ato je sport gde nam Evropa ne moè ba{ni{ta. U Srbiji se odràva prvenstvoEvrope u rukometu. Srbija u~estvuje naprvenstvu Evrope u vaterpolu, teniseriigraju na velikim turnirima. E stara damo,babo jedna, zar ne vidi{ kako te tvojedobre i poslu{ne ~lanove familije, koja seraspada, ta mala Srbija jednu po jednupobedjuje na sportskom terenu. Zar nevidi{ koliko smo dobro organizovaliprvenstvo Evrope u rukometu, pa ti jedi-no ostaje da nas ka`njava{ {to smo boljiod tvojih ~lanica. Zar ne vidi{ sa kolikoàra na{i vaterpolisti i rukometa{i grabeka tituli Evropskog prvaka? Zar ne vidi{ko brani tvoju ~ast na teniskim turnirima{irom sveta.

Glavni akteri: Krstaji}, \uri} i Stanojevi}

28 Februar 2012.

P O R O D I C A

Sastojci:- 200g mlevenog mesa- 100g bele ve{alice- 100g bataka- 100g dimljene ve{alice- 100g kobasice- 100g ra`nji}a

Prilog:- krompiri}i- rendani ka~kavalj

Priprema:Dragi moji, ovo jelo je jedan odnajtraènijih specijaliteta u momrestoranu i priznajem da ga i janajra|e spremam! Ovo veomaukusno jelo sastoji se od dostamesa a koli~ina koju sam vamdala dovoljna je za dve osobe.Meso je najbolje isprìti nateflonu, a jo{ bolje na ro{tiljuukoliko imate takvu mogu}nost.Verujem da svi u kuhinji imateteflon, tako da na ugrejano uljesamo stavite komade mesa ikobasicu. Dobro sve isprìteokre~u}i sa svih strana dokdobro ne porumeni. Za tovreme isprìte krompiri}e inarendajte ka~kavalj. Smatramda je to jako bitno, a to gov-orim i mom osoblju, lepoaranìrati ono {to se sluì natanjiru. Na tanjir postavitekrompiri}e a preko toga leponaslonite meso. Dok je jo{vru}e, narendajte ka~kavaljpreko mesa. Va{a Lepa vam

èli prijatan obrok i verujem da }ete uìvati u pravoj hrani!”

Kuvar slavnih

Va{a Lepa

Januar, 20. 2012.

USrbiji }emo imati dvasmaka sveta. Jedan ponovom, a drugi po

starom kalendaru. U Banja Luciprobali da ubiju Dodika, uBeogradu prete Tadi}u i patri-jarhu Irineju, a onda se pojavlju-je Andjelina sa pri~om o Srbinukoji galami – ja sam ratnizlo~inac. Njen film treba dadodje u Srbiju, a ne i ona. Andjelina Dòlije k}erka Dòna Vojta, koji je zavr{iousta{ku gimnaziju “Alojzije Stepinac” uNjujorku. A mi je oboàvamo kao ludi, i~ekamo da je Rade [erbedìja privede.

Imamo i bez toga mnogouzbu|enja. DS odlu~io da na izbore ne idesa naprednjacima. Da~i} doru~kuje kodObame, pa potom ide u Australiju kodministra policije. Ko bi ga znao za{to?Specijalna komisija dala nacionalnih 500evra pevaljkama za penziju, a nije ih pita-la gde su potro{ile pare iz brushaltera.Ispade da je Lepa Luki} ve}i umetnik odMileta Bogdanovi}a. I jeste – ona odli~noigra poker. Na drugoj strani sirotinja dajeoglase: – Prodajem novog psa. Samo dva-put lajao!? – Menjam dva kanarinca zajednu dobru {evu!?

Sre}no

Marko Lopu{ina

www.lopusina.com

Januar, 30. 2012.

TRI FINALA

Srbi su prvaci sveta!To je svima postalo jasno posle

maratonskog me~a u kome je Novak\okovi} poslednjim zracima snage nadigraoRafaela Nadala. îtava arena u Melburnunavijala je za {panskog tenisera, a onda jemorala da aplaudira Srbinu. Organizatori suga prozvali ÔVEK OD ÊLIKA.

Kada je Nole skinuo majcu ipo~eo da se dere, kako bi iz sebe isteraopsiholo{ki naboj i umor, koji ga umalonije sru{io, izgledao je kao David koji jeupravo pobedio Golijate. Njegova igra nijebio samo me~ sa prebacivanjem male ùtelopte, ve} bitka za ime, ponos i ugled.Nole je to znao i zato je usred ceremoni-jalnog zahvaljivanja lovatorima, koji sunapravili turnir Australijan opet, rekao –ZDRAVO SRBIJO !

Opet je publika po~ela da vri{ti,neki su se bunili, a neki su pozdravljali

patriotski ~in velikog {ampiona. Jo{ zavreme me~a, pri kraju seta, videlo se lepo

kako se krsti i pri~a “Boè,pomozi mi!” I Bog ga je ~uo, ai Sveti Sava ~iji orden Nolenosi.

To je sve bio razlog dabudemo ponosni i da onih 6 satiigranja preìvimo lako i brzo.Pa samo da stoji{ na terenu 6sati naporno je. Da jo{ drì{reket od bambigtona, jo{ je

napornije, a ne sa tr~i{ i pobeduje{. Tusnagu pokazali su i vaterpolisti, koji sunadigrali Crnogorce u Ajdhovenu naEvropskom prvenstvu. Oni su srbovali sana{om himnom i zastavom na tronu.

Za rukometa{e sam znao da }eizgubiti, jer je za njih i nas finalna utak-mica u Evropskom prvenstvu u Beogradubio me~ sa Hrvatima. Tu su se istro{ili,nadigrali ih i pokazali snagu da se nosimosa izvikanim {ampionima. Mo`da je mom-cima sa malom loptom u rukama ponestaomotiv za zlato, mo`da su bili preumorni iisce|eni za veliko finale, ali su nas raz-galili hrabrom igrom protiv boljeg dan-skog tima. Nije mi bilo ào {to smo od trifinala uzeli dva zlata i jedno srebro.Uostalom, ja sam pre me~eva i prognozi-rao da }e biti 2:1.

Rukometa{i su nas digli u nebe-sa kada su sa {ajka~ama iza{li da primemedalje, i potom ih podelili danskim nav-ija~ima. Truba~i su svirali kao da su uGu~i, a svi su se veselili.

To je Srbija, brale – govorio samprijateljima iz Lunda, koji su do{li uArenu da gledaju rukomet.

Oni su, kaù, plakali na utakmi-ci sa Hrvatskom, kada je publika pevalaTAMO DALEKO i MAR[ NA DRINU !

To je Srbija, brale ! Tako govorei stranci koji nas sve ~e{}e pose}uju, aneki i ostaju da ìve sa nama, jer vide dasmo normalni. A kako jedan Belgijanacre~e – vi ste divan narod.

Sada samo kada bi svet bio nor-malan i pruìo nam priliku da pokaèmosve svoje kvalitete. Sve Nikole Tesle idruge genijalce koje imamo na planeti, a ikod ku}e. Za sada se svet uverio da Srbiumeju da pobe|uju ~asno i da proslavlja-ju svoje titule dostojanstveno. Valjda su ishvatili, a ako imamo ÔVEKA ODÊLIKA, onda imamo i NAROD ODZLATA.

Sre}no Srbi {irom planete, Marko Lopu{ina,

navija~ iz Zemuna

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE UU OOGGLLEEDDAALLUU

KORISTITE USLUGE NA[IH SPONZORA OBJAVITE VA[E OGLASE

Tako }ete pomo}i opstanak na{eg lista

777733..774444..00337733

DVA PUTI]A

Markovi konaciKraljica narodne muzike Lepa Luki}

veliki je gurman, pa se ~esto ukuhinji svog restorana “Dva puti}a”bak}e oko {poreta u nameri da {tobolje pripremi jelo za svoje goste.

Ovoga puta je izdvojila jednostavanrecept koji se lako sprema, a veoma

je kalori~an i ukusan.

P O R U K E - M E D I J I


M A L I O G L A S I

Hiring people for cleaning at Hoffman Estates, ILCall 240-354-9082

******Odgovorna i vredna ènska osoba traì posao ~uvanja dece.

Pozovite 847-877-0689

******Traìm posao:

Profesor engl/ruski u Srbiji, ovde moè svaki pristojan posao, officework takodje, sve vrste (finansijski menad`ment, osiguranje i dr)Mada imam sve certificate ovda{nje za Care Giver or babysitting.

@ivim u Glenview, ILMs Jelena Radnic - cell: 224 201 9891

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Dragoj Slavici Momakovi}-Miljanovi}, sre}an ro|endan, puno zdravlja, radosti, uspeha isve najbolje èli Slavica sa redakcijom Ogledala.

Se}anje

Ne volim da se setim nekih stvarina primer kad jedan što me je zvao ’stari’jer sluìsmo drugarski u vojsci davno

do|e mi u goste kad ìveh slavnosa jednom lepom ènom

I ona umorna uve~e mi re~ena stranom jeziku iz u~tivosti proste

da on mora da ide jer nemamokrevet za goste

I ja mu rekoh’stari kasno je’on klimnu glavom i re~e ’jasno je’

Pozdravismo se lepo i on je odšet’overovatno do parka da spava na klupi

Dok jesen ùti i mog ìvotastidim se tog skota što sam bio ve~eri te

I lepe ène što nemirno jespavala kraj mene

Metak

Bojim se metka saone terasegde glavice kupusapejsa` krase

I greškom tako da padnem u mrakdok oni slave ne~iji brakil’ pobedu i plemensku slobodu

Ili kraj kioska dok kupujem `vakeda me ustrele umesto svrake

Jer svetlo je slabo a pucaju rado

Plašim se pameti

Postadoh naivan i pameti se plašimto shvatih ve~eras kad se mašne maših

I mada sam bio za veselje spremanvideh da za pamet hrabrosti nemami da je vremeda se negde drugde spremam

Na društvo pomislihu umu ih gledam dok pred prazan prozorsasvim nag sad sedam

Poetski kutak Borka Jovanovi}a

IZ MALOG MOZGA

Rayan Nikitovi}, Zoranu Markovi}u, BojanuGlamo~aku, Veri Stefanovi}, Maji Hajdukovi}

Vladimiru [unjki

Sre}an ro|endan MiliDostani}, dug ìvot i

bezbri`no detinjstvo èliAleksandar @ivkovi} jr.

Sre}an ro|endan Mariji Toma{evi}, dug ìvot

pun sre}e i zdravlja èlele mama Melisa

i baka Cica. êstitkama se pridruùje

njena drugarica Slavica.

Sonji i Stefani Ili}, ~estitamo sedamnaesti rodjendan i èlimo punozdravlja, sre}e i radosti. Redakcija Ogledala

30 Februar 2012.

V E D R A S T R A N A

ZA[TO JE KOLUMBO OTKRIOAMERIKU

Kristofer Kolumbo je mogao da otkrije Ameriku samo zbog toga {to je :BIO NEO@ENJEN!!!!!!!!!Da je Kristofer Kolumbo imao suprugu, bilo bi slede}e- A za{to mora{ da ide{ ba{ ti?- A {to ne po{alju nekog drugog? pa nisi ti jedini – bez tebe se ne moè?- Jesi li ti lud ili glup?- Zar ne vidi{ da te iskori{}avaju?- Ne zna{ ni moju familiju, a ide{ da otkrije{ novi svet!- [ta krije{? Ne zna{ ni gde ide{! Kakva bre okrugla Zemlja?- A {ta, samo }e mu{karci putovati? Ma nemoj?- A {to ne mogu i ja ako si ti {ef?.... mene nikada ne void{ na putovanja!- Nesretni~e, ne zna{ vi{e {ta bi izmislio samo da nisi ku}i.- Ako iza|e{ na ta vrata ja se iste sekunde vra}am mami ! Bestidni~e!- Sve si isplanirao, lopove! Ti si se to davno dogovorio sa timkurvama Indijankama.- Ti misli{ da sam ja pala s kru{ke?- [ta kaè{? I kraljica }e prodati svoj nakit da bi ti putovao?[ta ti misli{ da sam ja glupa~a. [ta ima izme|u tebe i te babe?- Ne moè{ da ide{ i gotovo!- Ni{ta se ne}e desiti ako svet i dalje bude ravan ko plo~a.Nemoj sad tu da mi se obla~i{, jerNE IDE[!!!!!!!!!

Enigmatiku priprema: Cvijan Hercegovac

MMOOZZAAIIKK UUKKRR[[TTEENNIICCAA Pojmove iz spiska pravilno razmestite u mreù ukr{tenice i dobi}ete ispravno re{enje sakona~nom odgonetkom u prvom redu vodoravno, ozna~enim strelicom: drugi naziv zaVALENTINE’S DAY. Za po~etak re{avanja koristite slova upisane re~i - LJUBAV.

13 slova: EMOCIONALNOST, DOBROÎNITELJI11 slova: RETROVIZORI9 slova: INICIJALI, LJUBOJEVI]8 slova: PRISPE]E, ADRESANT, NEMILICE7 slova: SUTEREN, BISKVIT, UMETATI, KARFIOL, ZBORITI, EMIRATI6 slova: ANKETE, OBIMAN, ODOBREN, DOMETI, INTIMA, KLINKE, AZDAJA,

OPANAK, UMETAK5. slova: VE^NO, BRLOG, OVÂR, IRENA, IVICA, RACAN, ARGON, OZIMI, ETAZA,

ESNAF4. slova: NOLE, SMET, HANA, KOJI, STOP, VIDA, AMUR, NOLT, CAST, SVET,

BRUS3. slova: ETO, SPO, NTO, EKS, PAT, OBE, MOI, IVA, SAO, AKO, ITA, LDR, ICO2 slova: UN, MU, OS, OM, TA, SK, LJE.

MMAALLAA UUKKRR[[TTEENNIICCAA

Re{enje - vodoravno:podzakup, oba,ruta, srndaci, poljubac, anuliran, nabujati,kama, ij, k, vi, v, a, usi, breg, ra, vlaga,spomenar, kamarila

VODORAVNO: 9. Zakup zakupa, 10.Obojica, 11. Deo puta, etapa, 12. Mu`jacisrna, 13. IZRAZ LJUBAVI, CMOK, 15.Poni{ten, nevaè}i, 16. Nado}i, postatibogat vodom (reka), 17. Dvosekli bode`(tur.) 18. Ignjatovi} Jakov, 19. Kalijum,20. Mi, ?, oni, 21. Volt, 22. Amper, 23.Organi sluha, 24. Manje brdo, 25.Radijum, 26. Vla`nost, 27. Album uspom-ena, 28. Mo}ni ljudi u seni monarha.USPRAVNO: 1. Sanjiv, dremljiv, 2.Padina brda, 3. VALENTINE’S DAY, 4.Zapad, 5. Dràva u Aziji, Saudijska .......,6. Koliba, ku}ica, 7. Delovati na nekoga,8. Petrovi} Aleksandar, 14. Reka u Kanadi,poznata po vodopadima, 17. Grad u Rusiji,severno od Harkova, 20. Deo noge kodìvotinja, 21. Biv{i britanski premijer,Toni, 22. Jednako, isto (fr.), 24. Vojno -medicinska akademija (skr.), 26. Mera zael. otpor.

Re{enje - vodoravno:Dan zaljubljenih, Brus, odobren, umetati, mu, brlog, obiman, svet,retrovizori, ankete, os, inicijali, ovcar, cast, dometi, klinke, intima, ivica, eto, n, nto, o, o, i,eks, i, prispe}e, om, ta, a, pat, sk, e, emocionalnost, ljubav, azdaja, irena, karfiol.

IISSPPUUNNJJAALLJJKKAAVodoravno Lik A (od deblje linije do krajalika) 1.@ensko ime, Ankica, 2.Ime ameri~kepeva~ice Tarner, 3.Bilo kad, 4.Tesna,5.Vijoriti, 6.@ensko ime, Radmila, 7.Belapega, belega na ~elu doma}e ìvotinje,8.Povreda, ozleda, 9.Majka, mama.Lik B 1.@ensko ime, Danica, 2.Glavni gradGr~ke, 3.Ni u koje vreme, 4. Vanjskiomota~ jajeta, 5.Umotati, 6.Deo donje vilice,7.Ime {ahistkinje Mari}, 8.Jedna ptica (crnai bela....:) 9.Posedovati.Pravilnim re{enjem ispunjaljke, u prvomuspravnom redu ozna~enim strelicom (razlikalika A i B ), dobi}ete naziv u srpskomjeziku za Valentine’s day.

RESENJE:Vodoravno - 1.Danka, 2.Atina,3.Nikad, 4.Ljuska, 5.Uviti, 6.Brada, 7.Alisa,8.Vrana, 9.Imati. ( DAN LJUBAVI )

MIDWESTERN

CARRIER INC.IN ELK GROVE VILLAGE, IL.

IS HIRING COMPANY DRIVERS

AND OWNER OPERATORS.

GRAT PAY AND

DEDICATED RUNS.

847-809-7975

P O R U K E


êstitamo slavu Svim doma}inima koji slave

slavu Sretenje i slavu Sveta Tri Jerarha,u èlji da je jo{ mnogo godina

slave u sre}i i veselju.

Documents

[email protected] …crkva i rimski episkop poku{avaju na sve mogu}e na~ine da povrate ... ko u woj vlada. Carevi se smewuju, dr`ave propadaju, a jezik i narod su ti koji