UNIVERZITET U TUZLI

FARMACEUTSKI FAKULTET

Livadić Jasmin

GLUKOZAMIN I HONDROITIN SULFAT KAO DODACI PREHRANI

Seminarski rad

Tuzla, juni, 2014.

UNIVERZITET U TUZLI

FARMACEUTSKI FAKULTET

Livadić Jasmin

GLUKOZAMIN I HONDROITIN SULFAT KAO DODACI PREHRANI

Seminarski rad

Tuzla, juni, 2014.

Naziv predmeta: BromatologijaVoditelj: Dr.sc.Midhat Jašić, van.prof.Broj stranica: 12Broj slika: 2Broj tablica: 0Broj literaturnih referenci: 6Popis kratica:

OA- osteoartritis

NSAID-nesteroidni antiinflamatorni lijekovi

Sažetak

Glukozamin (2-amino-2-deoksi-D-glukoza) je prirodna supstanca prisutna u egzoskeletu člankonožaca (arthropods). Glukozamin-6-fosfat je prekursor u biosintezi glukozaminoglikana koji se nalaze u hrskavici. Preuranjeno gubljenje hrskavice je klinički sindrom poznat kao osteoartritis (OA). Vlada mišljenje da glukozamin unešen kao dodatak prehrani može imati značajnu ulogu u tretmanu osteoartritisa. Glukozamin može usporiti, zaustaviti ili preokrenuti degenerativni proces u hrskavici. Postoji veliki broj kliničkih eksperimenata koji potvrđuju pozitivne efekte glukozamina. Ako se potvrdi da glukozamin ima pozitivan uticaj na hrskavicu, više studija će biti potrebno u budućnosti kako bi se utvrdio mehanizam njegovog djelovanja.

Summary

Glucosamine (2-amino-2-deoxy-D-glucose) is a naturally occurring substance derived from the exoskeletons of arthropods. Glucosamine-6-phosphate is a precursor in the biosynthesis of the glycosaminoglycans found in cartilage. Premature loss of cartilage is part of the clinical syndrome recognized as osteoarthritis (OA). The hypothetical role that dietary glucosamine may play in the treatment of osteoarthritis is to delay, halt, or even reverse this degenerative process. There have been a number of interesting clinical experiments suggesting these effects. If glucosamine is shown to have disease-modifying effects on osteoarthritis, more basic studies will be necessary to determine the mechanism of action.

SADRŽAJ

1. UVOD...............................................................................................................................................1

2. GLUKOZAMIN I HONDROITIN SULFAT KAO DODACI PREHRANI......................................2

2.1 Glukozamin.....................................................................................................................................2

2.2 Hondroitin.......................................................................................................................................5

2.3 Glukozamin i hondroitin u liječenju osteoartritisa...........................................................................7

3. ZAKLJUČAK.................................................................................................................................10

Literatura.............................................................................................................................................11

Prilog...................................................................................................................................................12

1. UVOD

Artritis je u svijetu glavni uzrok ograničene pokretljivosti i bola, a u terapiji se primenjuju analgetici i antiinflamatorni lekovi. Ovi lekovi smanjuju osećaj bola, ali ne djeluju na uzrok slabe pokretljivosti zglobova, pa se oštećenja hrskavice nastavljaju.

Hrskavica je glatki, klizav materijal, koji omogućava da dve kosti u zglobu klize jedna preko druge i tako obezbede pokret. Kod artritisa je izgubljena ova elastičnost hrskavice što izaziva razvoj simptoma bola, upale i slabe pokretljivosti. Studije su pokazale poređenjem glukozamin-sulfata i antiinflamatornih lekova da je dugoročno smanjenje bola više izraženo kod pacijenata koji su uzimali glukozamin sulfat. Artritis kuka se najteže tretira, ali i u ovom slučaju mogu da se postignu poboljšanja.

Glukozamin se može primjenjivati kod osteoartritisa, degenerativnih bolesti zglobova, artritisa koljena, lakta, ramena ili kuka i kod oboljenja temporomandibularnog zgloba.

Cilj ovog seminara jeste da ukaže na mogućnost liječenja osteoartritisa i ostalih oboljenja zglobova kroz upotrebu dodataka prehrani (glukozamina i hondroitina).

1

2. GLUKOZAMIN I HONDROITIN SULFAT KAO DODACI PREHRANI

2.1 Glukozamin

Glukozamin (2-amino-2-deoksi-D-glukoza) je supstanca prisutna u egzoskeletu člankonožaca (arthropods). Prirodno je dostupan amino šećer (heksozamin) sa molekularnom težinom 179,17. Hemijska struktura je prikazana na slici 1 (Coates et al., 2005).

Slika 1. Hemijska struktura glukozamina (Coates et al., 2005)

Unešen u žive stanice glukozamin reaguje sa ATP-om i formira glukozamin-6-fosfat, prirodni prekursor glukozaminoglikana. Glukozaminoglikani sadrže N-acetilglukozamin i N-acetilgalaktozamin (heparan sulfat ili hondroitin sulfat). Ovi glukozaminoglikani su polisaharidi sastavljeni od heksozamina i monosaharida (galaktoze ili glukuronske kiseline) raspoređeni u linearni lanac ponavljajućih disaharidnih jedinica. Sa izuzetkom hijaluronana ostali glukozaminoglikani ne javljaju se u slobodnom obliku, već vezani za „jezgro” proteina ,a ta spojena struktura se naziva proteoglikan (agrekan, versikan, sindekan) (Coates et al., 2005).

Najviše zastupljen proteoglikan odraslog čovjeka je agrekan. Građen je od jezgre proteina supstituisan sa oko 100 hondroitin sulfatnih i 50 keratan sulfatnih lanaca. Zbog visoke gustoće (oko 4000 sulfatnih grupa po molekuli) i njegove retencije od kolagena okolnog tkiva, agrekan generira osmotski gradijent, koji zadržava vodu unutar tkiva i daje hrskavici visok otpor na pritisak. Hrskavica stvara mucinu sličnu molekulu lubricin. Lubricin čini površinu hrskavice glatkom bez trenja. U pacijenata sa ranim osteoartritisom uočen je gubitak agrekana iz hrskavice koji doprinosi integritetu i funkciji zgloba. Ukoliko se bolest ne obuzda dovodi do bola i nepokretljivosti. Zbog toga dijetalni glukozamin može teoretski povećati produkciju glukozamin-6-fosfata (ako dospije do zgloba i bude preuzet od hrskavice). Postoji veliki interes za upotrebu glukozamina jer može spriječiti gubitak hrskavice kod osoba sa osteoatritisom (Coates et al., 2005).

Glukozamin se uglavnom proizvodi iz glukoze unutar ćelije kroz heksozamin biosintetski put. U normalnim uslovima količina glukozamin u ekstracelularnoj tečnosti se ne može izmjeriti, ali uzet kao suplement, brzo se unosi u ćeliju pomoću glukoza transportera i biva fosforilisan u glukozamin-6-fosfat koji ulazi u put biosinteze heksozamina (slika 2). Provedene su brojne studije s ciljem odredivanja kako promjena koncentracije glukozamina oko bolnog zgloba može imati terapeutski efekat. Neki eksperimenti su pokazali da glukozamin može inhibirati interleukin-1. Postoje podaci da glukozamin vrši supresiju

2

Slika 2. Stvaranje glukozamina iz glukoze kroz heksozaminski put i njegovo preuzimanje od glukoza transportera (Coates et al., 2005)

aktivacije T-limfoblasta i dentritičnih ćelija in vitro. Sve ove studije su koristile visoku koncentraciju glukozamina (0.5-10 Mm), dodanu u kratkom vremenskom periodu u vivo studijama ili date ćelijskim i tkivnim kulturama u vitro studijama. Međutim, pošto farmakokinetika glukozamina kao dodatka prehrani nije objašnjana, bitnost ovih opservacija pri visokim koncentracijama ostaje neutvrđena (Coates et al., 2005).

Farmakologija i farmakokinetika

Farmakokinetika dijetalnog glukozamina nije posve utvrđena. Nije poznato koja koncentracija dospijeva do hrskavice zgloba. Informacije vezane za njegovu apsorpciju i serumsku farmakokinetiku su veoma ograničene, a u nekim slučajevima kontradiktorne. Naprimjer, u jednoj od studija 14C glukozamin je davan oralno miševima, psima i ljudima i u svim slučajevima radiomarker je efikasno apsorbovan, dostižući pik u plazmi nakon 4h. Veliki postotak radiomarkera je izlučen (oko 35%) urinom, slično količini koja je izlučena disanjem. Za razliku od ovih studija, studije provedene u laboratoriju nisu mogle utvrditi količinu glukozamina u ljudskom serumu nakon jedne oralne doze od 100 mg/kg (Coates et al., 2005).

Upotreba glukozamina u tretmanu osteoartritisa

Glukozamin se koristi kao lijek za smanjenje simptoma osteoartritisa u Evropi. U SAD-u njegova upotreba je kontroverzna i označen je kao dodatak prehrani i može se nabaviti bez recepta. Upotreba glukozamina je preporučena u tretmanu osteoartritisa. Uz suplemente

3

glukozamina i hondroitina preporučuje se redovno vježbanje, zdrava ishrana kao i kontrola tjelesne težine.

Osteoartritis je opisan kao „nadolazeća epidemija artritisa”. Od osteoartritis u 2002 godini je bolovalo oko 20 miliona ljudi samo u SAD-u, a taj broj bi se mogao povećati na čak 40 miliona u 2020 godini. Pacijenti sa osteoartritisom uporno traže medicinsku pomoć za poboljšanje njihovih simptoma. Trenutno, preporučena terapija je edukacija pacijenata u cilju zaštite zglobova, redukcija tjelesne težine, fizikalna terapija i analgezija sa acetaminofenom. U većini slučajeva ova terapija ne zadovoljava pacijentova očekivanja i stvara kod njega osjećaj frustracije. Samim time pacijenti bivaju sve češće primorani upotrebi alternativnih terapija (Coates et al., 2005).

Glukozamin preparati

Glukozamin se priprema komercijalno kiselom hidrolizom hitina [poli-β-(1→4)-N-acetil-D-glukozamina) koji je glavna komponenta ljuštura Crustacea (rakovi i školjke). Zbog toga što se dobiva od školjki, ljudi alergični na njih ne bi ih trebali koristiti. Zajedno sa celulozom hitin je najšire zastupljen biopolimer. U školjkama hitin je grupisan zajedno sa proteinima i kalcijum karbonatom. Purifikacija hitina i njegova hidroliza doprinose dobivanju glukozamina. Od slabe organske baze kao što je glukozamin, može biti dobivena hidrohloridna ili sulfatna sol. Komercijalno dostupne forme glukozamina su:

-glukozamin sulfat,-glukozamin sulfat kokristali i koprecipitati sa kalijum ili natrijum kloridom,-glukozamin hidrohlorid i-mješavine glukozamin hidrohlorida sa kalijum ili natrijum sulfatom. Glukozamin je dostupan u visoko prečišćenoj formi (Coates et al., 2005).

4

2.2 Hondroitin

Hondroitin sulfat je član grupe supstanci poznatih kao glukozaminoglikani (prijašnji naziv mukopolisaharidi). Nalazi se u hrskavici, kostima, rožnjači i koži (Flynn et al., 2007).

Hondroitin je molekula koja se prirodno nalazi u tijelu. Glavna je komponenta hrskavice – čvrstog vezivnog tkiva. Hrskavica ublažava trenje prilikom pokreta zglobova. Komercijalni hondroitin se dobiva iz prirodnih izvora prije svega iz hrskavica goveda i morskih pasa ili sintetskom produkcijom. Hondroitin održava hrskavicu zdravom tako što apsorbuje tečnost (vodu) u vezivno tkivo. Može spriječiti enzime da razlože hrskavicu, a i sam predstavlja gradivnu materiju za stvaranje nove hrskavice (Anonymus, 2013).

Nekoliko studija sugerira da hondroitin može biti efikasan u tretmanu osteoartritisa. Osteoartritis je vrsta artritisa koju karakteriše oštećenje i eventualno gubljenje hrskavice, izazvano povredom ili normalnim trošenjem. Javlja se u starosti. U prošlosti se mislilo da hondroitin može usporiti progresiju bolesti za razliku od drugih tretmana za osteoartritis (većina ljudi uzima acetaminofen ili nesteroidne antiinflamatorne lijekove kao što je ibuprofen i naproksen za ublažavanje boli). Do danas studije nisu uvjerljivo dokazale da hondroitin pomaže oporavku ili rastu hrskavice niti da zaustavlja njeno daljnje trošenje. Hondroitin se često koristi sa glukozaminom, drugi suplement koji se proučava zajedno sa hondroitinom u tretmanu osteoartritisa (Anonymus, 2013).

Terapijska upotreba

Rezultati iz nekoliko dobro osmišljenih naučnih studija sugeriraju da hondroitin suplementi mogu biti efikasni u tretmanu osteoartritisa, prije svega koljena i kuka. Nekoliko skorašnjih studija je pokazalo da hondroitin sam nema nikakve pozitivne efekte. Uglavnom, većina tih studija sugerira da se hondroitin može koristiti u:

-smanjenju bola kod osteoartritisa,-poboljšava stanje kod osoba sa osteoartritisom koljena i kuka ,-smanjuje ukočenost i otečenost zgloba,-stvara osjećaj olakšanja od OA simptoma 3 mjeseca od prestanka tretmana (Anonymus, 2013).

Djelovanje na mjehur

Jedna studija je pokazala da intravezikularni hondroitin može olakšati simptome intersticijalnog cistitisa. Druga studija je pokazala da hondroitin uzet oralno reducira simptome hiperaktivnog mjehura (Anonymus, 2013).

Izvori u hrani

Ne postoji hrana koja sadrži hondroitin, tako da one osobe koje ga žele koristiti moraju uzimati suplemente (Anonymus, 2013).

5

Doziranje i upotreba

Hondroitin se uglavnom prodaje kao hondroitin sulfat u kapsulama ili tabletama. Vrlo često se kombinira sa glukozaminom, a ponekad i sa manganom. Mangan je element u tragu potreban za zdravlje kostiju. Ukupan unos mangana iz hrane i suplemenata ne bi trebao prelaziti 11 mg/dan.

Doziranje: oralno 400 mg 3x na dan ili 600 mg 2x na dan (Anonymus, 2013).

Upozorenja

U prošlosti, istraživači su pronašli da hondroitin suplementi ne sadrže količinu koja je označena na deklaraciji. To je potvrđeno i za neke kombinacije glukozamina i hondroitina. Mnogi hondroitin suplementi se dobivaju iz hrskavice goveda. U slučaju da je osoba vegetarijanac može potražiti hondroitin koji se dobiva isključivo iz algi.

Astma – postoji zabrinutost da hondroitin pogoršava simptome astme.

Diabetes – hondroitin suplementi mogu uticati na nivo šećera u krvi. Ako osoba ima dijabetes treba se posavjetovati sa ljekarom (Anonymus, 2013).

Neželjeni efekti

Hondroitin je siguran i ne pokazuje nikakve nus efekte kada se koristi u preporučenim dnevnim dozama u kratkom vremenskom periodu. Neke osobe mogu imati želudačne probleme, alergijske reakcije, pospanost i glavobolje. Mali broj studija je istraživao efektivnost i sigurnost upotrebe hondroitina na duži vremenski period (Anonymus, 2013).

Trudnoća i dojenje

Trudnice i dojilje ne bi trebale uzimati hondroitin jer nije istraživan njegov uticaj na fetus (Anonymus, 2013).

Interakcije

Antikoagulanti- hondroitin je veoma sličan heparinu, lijeku koji se koristi kao sredstvo protiv zgrušavanja krvi, te je teoretski moguće da hondroitin pojača njegov efekat.

Nesteroidni antiinflamatorni lijekovi – uzimanje NSAID za ublažavanje bolova zajedno sa hondroitinom može smanjiti dozu NSAID koju je potrebno uzeti. S obzirom da NSAID mogu izazvati krvarenje u stomaku, smanjenje doze bi bilo korisno (Anonymus, 2013).

6

2.3 Glukozamin i hondroitin u liječenju osteoartritisa

Osteoartritis je svakidašnji problem u našem društvu. Mnogi pojedinci koji boluju od osteoartritisa bivaju pogođeni bolom, ukočenošću i gubitkom funkcije zgloba. Nažalost većini pacijenata sa osteoartritisom se savjetuje mirovanje ili im se propisuju tablete koje jedino djeluju na bol. Međutim, postoji veliki broj naučnih istraživanja koji naglašavaju važnost vježbanja i dobro balansirane dijete u tretmanu osteoartritisa. Pojedinačni problemi kao kontrola boli, umor, depresija mogu biti veoma ozbiljni za nekoga ko pati od osteoartritisa (Arden et al., 2008).

Ključne tačke

-Osteoartritis je najčešći oblik bolesti zgloba,-izaziva stanje praćeno bolom i ukočenošću, a ponekad inflamaciju i otok,-rezultira gubljenjem hrskavice i uključuje sve strukture zgloba,-može pogoditi osobe različitih dobnih skupina (Arden et al., 2008).

Historija bolesti

Postoji preko 200 različitih oblika artritisa koji mogu zahvatiti različite zglobove u tijelu, ali osteoartritis je najčešći poremećaj u zglobu, koji pogađa osobe iznad 65 godina starosti. U Americi broj oboljelih od osteoartritisa je oko 23 miliona zbog sve većeg broja ljudi iznad 65 godina starosti.Osteoartritis nije nova bolest-zapravo on je prisutan već mnogo godina. Naučnici koji su istraživali skelete ljudi i sisara iz prošlosti uočili su osteoartritis na njihovim zglobovima (Arden et al., 2008).

Šta znači osteoartritis

Osteoartritis je bolest prisutna stotinama godina, a njegovo ime potiče iz latinskog jezika. Kada se prevodi riječ „osteo” znači kost, „arthro” znači zglob, a „itis” znači upala (inflamacija). Dakle, osteoartritis je inflamacija kosti u zglobu. U stvarnosti inflamacija ne zahvata kost, već zglob u cjelini zbog posljedica patološkog procesa. Većina naučnika je složna da je osteoartritis kronično stanje sinovijalnog zgloba koji se razvija u toku dužeg vremenskog perioda, a rezultira gubitkom hrskavice koja se nalazi na kraju kosti. Ovaj gubitak hrskavice smanjuje zglobni prostor, a ponekad se dešava da kosti dolaze u međusobni kontakt što izaziva bol i anatomske promjene same kosti. Zbog toga je osteoartritis bolest cijelog zgloba (Arden et al., 2008).

Zglobovi koji su najčešće zahvaćeni

Zglobovi koji su najčešće skloni artritisu su oni zglobovi koji nose najveću težinu tijela, a to su koljeno, kuk i kičma. Dodatno može pogoditi falange na rukama. Ostali zglobovi kao što je članak, rame i lakat su manje skloni nastanku osteoartritisa (Arden et al., 2008).

Simptomi osteoartritisa

7

Simptomi osteoartritisa su bol i ukočenost (kasnije je olakšan nakon kretanja) iako variraju između pojedinaca. U nekim slučajevima bol može dovesti do smanjene pokretljivosti što ometa funkciju zgloba. U nekim slučajevima se može desiti inflamacija čime zglob postaje otečen i topao. Klinički znakovi uključuju otečenost zgloba, uvećanje kosti oko zgloba i pucanje prilikom savijanja zgloba (Arden et al., 2008).

Upotreba glukozamina i hondroitina u liječenju osteoartritisa

Većina knjiga, emisija promoviše glukozamin sulfat i hondroitin sulfat kao lijek protiv osteoartritisa. Glukozamin se sintetiše u tijelu i igra značajnu ulogu u održavanju i popravljanju hrskavice. Glukozamin sulfat je sintetska sol glukozamina. Hondroitin sulfat je prirodno prisutan u hrskavici i sastavljen je od ponavljajućih jedinica glukozamina povezanih sa molekulama šećera (Berning i Steen, 2006).

Postavlja se pitanje da li glukozamin i hondroitin suplementi mogu pomoći u reduciranju simptoma osteoartritisa. Mnoga ispitivanja to potvrđuju. U skorašnjoj meta analizi (kombinacija podataka od mnogih objavljenih studija) glukozamin pospješuje mobilnost zgloba i smanjuje bol. Hondroitin je bio ekvivalentan u ublažavanju simptoma osteoartritisa (Flynn et al., 2007).

Jedna od studija je mjerila efekat glukozamina na ženama u postmenopauzi koji su koristili suplemente i placebo u toku tri godine. Kod žena u placebo grupi je uočeno suženje zglobnog prostora (pogoršanje artritisa), za razliku od onih koji su koristili glukozamin. Grupa koja je koristila glukozamin je pokazala znatna poboljšanja simptoma osteoartritisa (Flynn et al., 2007).

U 2006 godini studija sponzorisana od vlade nazvana „Glucosamin/Chondroitin Arthritis Intervention Trial” je pokazala da glukozamin i hondroitin, sami ili u kombinaciji nisu mnogo efikasniji od placeba u smanjenju simptoma osteoartritisa u koljenu. Međutim, podgrupa ljudi sa srednjim do jakim bolom je iskusila znatno poboljšanje upotrebom kombinacije glukozamin-hondroitina (Flynn et al., 2007).

Studijama na životinjskom artritisu, utvrđeno je da glukozamin ima antiinflamatorno djelovanje tako što inhibira aktivnost proteolitičkih enzima koji doprinose gubljenju hrskavice. Pretpostavlja se da glukozamin stimulira ćelije hrskavice na sintezu glukozaminoglikana i proteoglikana koji su sastavni dijelovi hrskavice. Theodosakis tvrdi da suplementi glukozamina i hondroitin sulfata rade sinergistički u borbi protiv enzima koji uzrokuju degeneraciju hrskavice i tako zaustavljaju progresiju osteoartritisa. Theodosakisove tvrdnje su bazirane na iskazima pacijenata koji su naravno subjektivni i ne dokazuju efikasnost glukozamina (Berning i Steen, 2006).

Interes za glukozaminom kao lijekom u tretmanu artritisa javio se u ranim 80-tim kada je mali broj studija proveden u Evropi i Aziji. Iako je broj studija bio neznatan i kratkotrajan, mnogi pacijenti su osjetili olakšanje od boli i bolju pokretljivost nakon količine od 1,5 g glukozamina unešenog dnevno podijeljeno u nekoliko doza (Berning i Steen, 2006).

8

U jednoj studiji, 68 atletičara sa oštećenjem hrskavice u koljenu je dobivalo po 1500 mg glukozamin sulfata dnevno u periodu od 40 dana, a zatim 750 mg u sljedećih 90 do 100 dana. Od 88 atletičara 52 je iskusilo potpuni oporavak od simptoma i nastavilo sa treningom. Nakon 4 do 5 mjeseci atletičari su mogli da nastave sa treningom istim intenzitetom kao i prije povrede. U narednim ispitivanjima, 12 mjeseci kasnije, niti jedan od atletičara nije pokazivao znake oštećenja hrskavice (Berning i Steen, 2006).

U budućnosti je potrebno mnogo više istraživanja da bi se utvrdili pozitivni efekti glukozamina. Još uvijek ostaje nejasno da li glukozamin može zaustaviti oštećenje hrskavice i stimulirati njen rast kod pacijenata sa osteoartritisom. Jasno je da glukozamin ne može uticati na popravak hrskavice koja je nedovoljno ili nikako prisutna na zglobu (Berning i Steen, 2006).

Artritis fondacija ne preporučuje upotrebu glukozamin sulfata niti hondroitin sulfata za liječenje osteoartritisa niti bilo koje druge forme artritisa. Iako studije u zadnjih 15 godina djeluju obećavajuće, dugoročno i rigorozno kontrolisane studije su potrebne kako bi se dokazala efikasnost i sigurnost glukozamin i hondroitin sulfata kao lijeka u tretmanu osteoartritisa (Berning i Steen, 2006).

Proizvodi koji sadrže glukozamin i hondroitin su dostupni bez recepta. Ako ste zainteresirani za uzimanje glukozamina i hondroitina uz doktorovu dozvolu možete ih koristiti same ili u kombinaciji. Ako ne osjetite poboljšanje nakon tri mjeseca trebate ih prestati koristiti (Flynn et al., 2007).

9

3. ZAKLJUČAK

Zaključci o glukozaminu i hondroitin sulfatu:

-nije još uvijek jasno dokazano da li pomažu u obnavljanju hrskavice zgloba,-njihova farmakokinetika je nepoznata,-veliki broj studija pokazuje njihovo pozitivno djelovanje na hrskavicu,-nemaju neželjenih efekata kao lijekovi koji se trenutno koriste u tretmanu osteoartritisa (NSAID),-prodaju se kao dodaci prehrani, dobiveni iz hrskavice goveda i ajkula,-njihova cijena nije visoka i lako su dostupni,-ukoliko pacijenti ne osjete poboljšanje u roku od tri mjeseca trebaju prestati sa upotrebom.

10

Literatura

Anonymus Ummedu „Chondroitin“ (2013). Preuzeto sa: http://umm.edu/health/medical/altmed/supplement/chondroitin (3. avgust 2014)

Arden K. N., Arden E., Hunter D.: Osteoarthritis, Oxford University Press, Oxford, 2008. Preuzeto sa: http://books.google.ba/books?id=D1KktXV_me0C&printsec=frontcover&hl=hr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false (3. avgust 2014)

Berning R. J., Steen N. S.: Nutrition for sport & exercise, second edition, Jones and Bartlett Publishers International, London,str. 133, 2006. Preuzeto sa: http://books.google.ba/books?id=iupaS5sN9-YC&pg=PA133&dq=glucosamine&hl=hr&sa=X&ei=dTneU-6ZLYGG4gSBjIDAAg&ved=0CDEQ6AEwAw#v=onepage&q=glucosamine&f=false (3. avgust 2014)

Coates M. P., Blackman R. M., Cragg M.G., Levine M., Moss J.:Encyclopedia of Dietary Supplements, Marcel Dekker, New York, str. 279-287, 2005. Preuzeto sa: http://books.google.ba/books?id=Sfmc-fRCj10C&pg=PA282&dq=glucosamine&hl=hr&sa=X&ei=dTneU-6ZLYGG4gSBjIDAAg&ved=0CCoQ6AEwAg#v=onepage&q=glucosamine&f=false (3. avgust 2014)

Flynn A. J., M.D., Johnson T., M.D., Margolis S.: Arthritis 2007: John Hopkins White Papers, first edition, Medletter Associates, Baltimore, str. 35-36, 2007. Preuzeto sa: http://books.google.ba/books?id=nLveFF4CUWsC&pg=PA35&dq=glucosamine&hl=hr&sa=X&ei=dTneU-6ZLYGG4gSBjIDAAg&ved=0CGUQ6AEwCg#v=onepage&q=glucosamine&f=false (3. avgust 2014)

Junqueira L. C., Carneiro J.:Osnovi histologije: tekst i atlas, jedanaesto izdanje, Data status, Beograd, str. 113, 2005.

Prilog

11

Osnovna supstanca vezivnog tkiva

Osnovnu materiju izgrađuju tri vrste sastojaka: glikozaminoglikani, proteoglikani i multiadhezioni glikoproteini (Junqueira i Carneiro, 2005).

Glikozaminoglikani, koji su se nekada nazivali kiseli mukopolisaharidi su nerazgranati polisaharidni lanci sastavljeni od disaharidnih jedinica, izgrađenih od uronske kiseline i heksozamina. Heksozamin u sastavu disaharida može biti glukozamin ili galaktozamin, a uronska kiselina može biti glukuronska ili iduronska kiselina. Sa izuzetkom hijaluronske kiseline nerazgranati lanci glikozaminoglikana su kovalentno vezani za središnji proteinski lanac s kojim grade molekul proteoglikana. Zbog obilja hidroksilnih, karboksilnih i sulfatnih grupa na ugljikohidratnim delovima, proteoglikani su vrlo hidrofilni i djeluju kao polianjoni. Osim hijaluronske kiseline svi ostali glukozaminoglikani su u zrelom obliku donekle sulfatisani. U proteoglikanima prevladava ugljikohidratni deo i čini 80-90% težine ovog makromolekula. Proteoglikani su jako hidratisani i oko molekula posjeduju širok sloj vezane vode. Proteoglikani se sastoje od središnjeg proteinskog lanca na koji su vezana četiri osnovna glikozaminoglikana: dermatan sulfat, hondroitin sulfat, keratan sulfat i heparan sulfat. Proteoglikani su trodimenzionalna struktura koja se može usporediti s četkicom za pranje epruveta, na kojoj bi žica u sredini odgovarala središnjem proteinu, a dlačice glikozaminoglikanima. U hrskavici molekule proteoglikana su vezane na lanac hijaluronske kiseline, pa stvaraju još veće molekule, proteoglikanske agregate. Kisele grupe proteoglikana uzrokuju njegovo vezivanje za bazne aminokiselinske grupe kolagena (Junqueira i Carneiro, 2005).

12