Dodaci za ispit 2008

Prof. dr Slobodan Savi

1 S A D R A J

PRIRODNA SMRT U SUDSKOMEDICINSKOJ PRAKSI PREGLED LEA I UTVRIVANJE SMRTI SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA OSNOVI SUDSKOMEDICINSKOG VETAENJA KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA LEKARSKO UVERENJE KRIVINA DELA U VEZI SA OBAVLJANJEM LEKARSKE DELATNOSTI Nesavesno pruanje lekarske pomoi (l. 251. KZ) Teka dela protiv zdravlja ljudi (l. 259. KZ) Neukazivanje lekarske pomoi (l. 253. KZ) SAMOUBISTVO Navoenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu (l. 119. KZ) Lienje ivota iz samilosti (l. 117. KZ) LANOVI ZAKONIKA O KRIVINOM POSTUPKU I KRIVINOG ZAKONIKA ISPITNA PITANJA IZ SUDSKE MEDICINE

2 7 11 14 21 28 30 30 33 34 37 44 45 47 51


2 PRIRODNA SMRT U SUDSKOMEDICINSKOJ PRAKSI

Prirodno oteenje zdravlja - laesio valetudinis naturalis - koje se razvija spontano, a izazvano je spoljanjim (egzogenim) ili unutranjim (endogenim) uzrocima (oboljenje - nosema s. morbus; nakaznost - teratoma s. monstruositas) Prirodna smrt - mors naturalis - smrt koja je uzrokovana oboljenjem ili nakaznou. Mada nasilna smrt ini preteni deo prouavanja sudske medicine, brojni su sluajevi kada i telesna oboljenja i prirodna smrt zahtevaju sudskomedicinsko procenjivanje i razjanjavanje. Iz daljeg izlaganja videe se da praktino nema nijednog oboljenja ni sluaja prirodne smrti koja u odreenim sluajevima ne moe biti predmet sudskomedicinskog razmatranja. 1. postojanje odnosno nepostojanje umrlosti - pregled lea i utvrivanje smrti (objanjeno u tanatologiji) 2. razjanjavanje sluajeva nejasne prirodne smrti (neznana sumnjiva naprasna) a) NEZNANA PRIRODNA SMRTI (MORS IGNOTA) - uzrok umiranja nepoznat -umrli bez prisutnika - naeni u svojim stanovima, na ulici ili na drugim otvorenim mestima, esto neidentifikovani -za ivota lekarski nepregledani Spoljanji pregled lea ne ukazuje na uzrok smrti. b) SUMNJIVA PRIRODNA SMRTI (MORS SUSPECTA) - uzrok smrti izgleda nasilan -nain umiranja - gastrointestinalna simptomatologija (sumnjivo na trovanje); veliki krvni izlivi -sumnjive okolnosti - smrt posle dijagnostike ili terapijske lekarske intervencije (injekcija, sumnja na anafilaktiki ok - modano krvarenje); smrt vanbrane novoroenadi; ugovor o doivotnom izdravanju (sve ei sluaj da se trai obdukcija, naroito od strane rodbine koja se prvi put javi tek kad treba neto da nasledi); svaa, navodna tua, naroito u prisustvu vlasti (smrt u stanici milicije, u pritvoru). -povrede koje su prethodile nastupanju smrti -hropake (agonalne) povrede - nastaju pri padu na isturenim delovima tela (oguljotine, krvni podlivi) -posmrtne povrede i promene - izjedine od mravlje kiseline na licu (sumnjivo na trovanje jetkim otrovom); lani tragovi stezanja na vratu (sumnjivo na veanje ili zadavljenje); povrede od ivotinja -lene osobine i promene - mrtvake mrlje (antigravitacione) - krvni podliv; sasuivanje usnica dece (trovanje kiselinom ili zapuenje nosa i usta); samovarenje eluca (trovanje jetkim otrovom) c) NAPRASNA PRIRODNA SMRT (MORS SUBITA) - umiranje za srazmerno kratko vreme iz prirodnih uzroka prividno zdravih osoba - po SZO "smrt koja nastupa u roku od 24 sata posle pojave simptoma i znakova" -naglo - brzo umiranje (od vie sekundi odnosno minuta do najvie nekoliko sati) za razliku od lagane smrti, gde umiranje traje satima ili danima -iznenadno tj. neoekivano - prividno zdrave osobe ne oseaju nikakve tegobe (anuerizme modanih arterija) nespecifine tegobe (srane - ulkusne tegobe, naroito kod ishemije dijafragmalnog zida, osobe koje se dugo lee zbog navodnih eludanih tegoba, naglo umru i obdukcijom se ustanovi da je u pitanju infarkt miokarda, bez ikakvih patolokih promena na gastrointestinalnom traktu). ne pokazuju okolini postojee tegobe Problemi: utvrditi uzrok smrti (nema vremena za kliniko dijagnostikovanje) iskljuiti nasilnu smrt (esto ima elemente sumnjive smrti - okolnosti, mesto umiranja, hropake povrede) ve pomenuto kod sumnjive smrti

Podela prema brzini umiranja: -trenutna naprasna smrt (mors momentanea) umiranje traje od vie sekundi do nekoliko minuta / nema hropakih odlika (nema edema plua, tena krv, ouvan glikogen u jetri) -ubrzana naprasna smrt (mors rapida s. accelerata) - umiranje traje nekoliko sati na leu postoje hropake odlike (edem plua, zgrudvana krv, iezlost glikogena iz jetre) / nema kataralnog zapaljenja disajnih organa ni sekundarnih degenerativnih promena parenhimatoznih organa, koji se javljaju kod laganog umiranja. Podsticajni inioci (povod smrti): fiziki i psihiki napor (preterano naprezanje u sportu, defekacija, polno optenje, tua, svaa) mogui, ne i obavezni. Fiziki napor - studija u SAD i Nemakoj pokazala da j 6 puta vea incidenca infarkta koji nastaju u toku prekomernog fizikog napora ili u intervalu od 1 sat posle napora. Psihiki faktor - prolazna hipertenzija i tahikardija (adrenalinski odgovor zbog reakcije nadbubrega). Endogeno osloboeni kateholamini mogu uzrokovati ventrikularnu fibrilaciju srca koje je u hroninoj hipoksiji.


3

Stanja koja potpomau nastupanje smrti (uslov smrti): fizioloka stanja (menstruacija, trudnoa, stanje varenja), patoloka stanja (napitost, akutne infekcije), patoloki sklop (timikolimfatika konstitucija) Nagovetaji (mogui) - malaksalost, nelagodnost, muka, gaenje, povraanje, bolovi, nagon za mokrenje ili defekaciju. esto odsutni. NAPRASNA SRANA SMRT ISHEMIJSKA BOLEST SRCA koronarna bolest - aterom - suenje lumena od 75-80% jednog od glavnih stabala koronarki moe dovesti do smrti; mogue je i kod manjeg suenja u zavisnosti od koronarnog protoka, sastava krvi, mase sranog miia / krvarenje u ateromu, ruptura ateroma/ tromboza / porinua koronarka / spazam (diskutabilno) / embolije / arteritisi -ishemija (bez morfolokih promena ili vakuolna degeneracija) -infarkt (nekroza - subendokardni, intramuralni, transmuralni), leva komora -primarna aritmija (oiljci - aritmije mogu nastati i bez nove ishemije) ishemija infarkt oiljak Hronina ishemijska bolest srca - difuzna fibroza (vezivo razliite starosti) Mehanizam umiranja kod naprasne srane smrti: poremeaji ritma (ventrikularna fibrilacija) najvanije - veina sluajeva srane naprasne smrti je bez infarkta jer osoba brzo umre tako da nema vremena za razvoj vidljivih promena/osetljivost sprovodnog sistema na hipoksiju ELEKTRINA SRANA SMRT smanjena kontraktilna sposobnost (kardiogeni ok) kod velikih infarkta komplikacije - ruptura zida sa tamponadom (poev od 2-3 dana do 7 dana najee) / ruptura septuma sa levodesnim antom / ruptura papilarnog miia sa insuficijencijom zaliska Evolucija infarkta : -nekroza -uklanjanje nekrotinog detritusa -oiljavanje aritmije

Starost infarkta (velike varijacije u makroskopskim i mikroskopskim promenama) - u prvih 8 do 12 sati od poetka ishemije ne vide se makroskopske promene, mikroskopske se vide neto ranije Sudskomedicinski problemi: sve mlae osobe oboljevaju i umiru od koronarne bolesti disproporcija izmeu prethodnih tegoba i nalaza na srcu - odsustvo tegoba ili tegobe koje simuliraju druga oboljenja (ulkusna bolest) - u velikom broju sluajeva nisu imali ili nisu manifestovali nikakve tegobe i pored tekih i oigledno dugotrajnih promena na srcu, kako starih (oiljnih), tako i sveih; ak i transmuralni infarkt moe dati vrlo malo ili nimalo simptoma i znakova sve do trenutka rupture i nastanka tamponade srce. Rad u Srpskom Arhivu - ispitivanje kod osoba u postinfarktnom periodu, holter monitoringom praene promene na EKG i utvreno da u veini sluajeva nastanak ishemijskih promena na EKG-u nije bio praen nikakvom simptomatologijom. Zakljuak - asimptomatska miokardna ishemija je najei oblik ishemije, zbog toga je esto nedijagnostikovana, neleena i dovodi do naprasne smrti. infarkt za volanom - Sluaj: voza bez povreda, ali skrenuo na trotoar i usmrtio dva peaka. Po pravilu se kod osoba koje zbog nepoznatih razloga skrenu sa puta u toku vonje detaljno mikroskopski ispituje srce. MIOKARDITIS -infektivni (virusni - Coxackie B, bakterijski, parazitarni) - VIRUSNI NAJEI -toksini (barbiturati, fenotiazin, amfetamin) mi esto sreemo kod narkomana -autoimuni (SLE, reumatski) -ostale forme Mehanizam umiranja: -srana slabost -fatalne aritmije


4

Sudskomedicinski znaaj miokarditisa relativno est kod mladih osoba naprasna smrt moe biti prva manifestacija bolesti klinika slika esto atipina pa se zaivotno ne postavi dijagnoza MIOKARDIOPATIJE u nekim sluajevima mogu dovesti do naprasne smrti, ukoliko u toku ivota nije bilo utvreno njihovo postojanje. HIPERTENZIVNA BOLEST SRCA - hipertrofija leve komore sa relativnom koronarnom insuficijencijom (hronina ishemija uzrokuje elektrinu nestabilnost - opasnost od fatalnih aritmija) Svaka osoba ije je srce tee od 450 grama (sa aterokslerozom koronarnih arterija ili bez nje) kandidat je za sranu naprasnu smrt BOLESTI ZALISTAKA - reumatske i aterosklerotske promene najznaajnija aortna stenoza (npr. kalcificirajua stenoza aorte kod starijih osoba) kao uzrok naprasne smrti hipertrofija leve komore + smanjenje kororanog protoka UROENE SRANE MANE - naprasna smrt ee kod novoroenadi i odojadi, kod odraslih se veinom radi o dijagnostikovanim manama, ali to nije uvek pravilo. OBOLJENJA AORTE CISTINA DEGENERACIJA MEDIJE - izolovano ili u sklopu Marfanovog sindroma / smanjena koliina elastinih vlakana / disekcija - krvarenje i raslojavanje u miinom sloju - ruptura sa izlivom krvi u sranu kesu (tamponada srca) ili u grudnu duplju (hemotoraks). ATEROMATOZA - aneurizma sa rupturom (ee abdominalni deo - retroperitonealno krvarenje - mogua provala u trbunu duplju i hemoperitoneum) INTRAKRANIJALNA KRVARENJA - pritisak na mozak (compressio cerebri) SUBARAHNOIDALNA KRVARENJA -aneurizme arterija baze mozga (najee) (uroene, aterosklerotske, mikotine) Najee na srednjoj modanoj arteriji. U nekim sluajevima ne moe se identifikovati aneurizma. Aneurizme obino dugo asimptomatske (u zavisnosti od veliine i lokalizacije - vee mogu dati glavobolje). -arteriovenske malformacije -slabost zida bez aneurizme (Ehlers-Danlos sindrom tip IV) uroena slabost vezivnog tkiva Brzo dovode do smrti (trenutna naprasna smrt) - pritisak na modano stablo / iritativno dejstvo na vitalne centre / mogua provala u komorni sistem ili subduralno INTRACEREBRALNA KRVARENJA -hipertenzivno - trijas: encefaloragija, hipetrofija leve komore, hipertenzivni bubreg (arteriolosklerotina nefroskleroza kod benigne ili znaci maligne hipertenzije); lokalizacija: unutranja modana aura i bazalne ganglije, pons, mali mozak. Mogua provala u komorni sistem, subarahnoidalno ili subduralno. -rei uzroci: uremija / hemoragijska dijateza / tumori (glioblastom multiforme) / amfetamin kod mladih (uzrokuje nagli skok krvnog pritiska) ee dovode do ubrzane naprasne smrti ako su u velikom mozgu (ako su u ponsu ili provale u komore, vrlo brzo dolazi do smrti). EPILEPSIJA Smrt moe nastupiti -u toku napada ili statusa (asfiksija i/ili ishemija srca) -zbog povreda nastalih u toku napada ili statusa -van napada ili statusa - naprasna smrt najverovatnije zbog fatalnih aritmija (ventrikularna fibrilacija ili srani zastoj uzrokovan snanim elektrinim pranjenjem u mozgu) SUDEP (sudden death in epilepsy). Obdukcioni nalaz: znaci asfiksije sa znacima poputanja sfinktera / penuav sadraj oko nosa, usta i u disajnim putevima / edem mozga (kod genuine epilepsije ostali nalaz negativan, mogua skleroza u predelu Amonovog roga; kod simptomatske znaci odgovarajueg oboljenja ili povrede) / ujedine na jeziku i oiljci od starih povreda Toksikoloki nalaz: odsustvo ili niske koncentracije antiepileptika (neuzimanje terapije provocira napad). Postojanje terapijske koncentracije ne iskljuuje mogEnost da se radilo o epi napadu. PLUA

Prof. dr Slobodan Savi TUBERKULOZA

5

-poveava se broj obolelih od TBC (skitnice, prosjaci, alkoholiari, ali i kod drugih osoba - nekoliko primera lekara, u ISM dva sluaja koja su na sreu na vreme dijagnostikovana i izleena) -kasno postavljanje dijagnoze - ne misli se na TBC / donekle izmenjena klinika slika zakasnela dijagnoza - est smrtni ishod, pravovremena dijagnoza - izleenje PNEUMONIJA (krupozna, bronhopneumonija) Sudskomedicinski znaaj - neznana smrt kod osoba naenih u krajnje zaputenom stanju (skitnice, prosjaci, alkoholiari) TRMOBNA EMBOLIJA ASTMA - smrt u toku astmatinog napada ili statusa BULOZNI EMFIZEM - ruptura bule, spontani neumotoraks MALIGNI TUMORI - provala veeg krvnog suda i bronha - iskrvarenje i/ili uduenje zbog aspiracije krvi (mogue i kod tuberkulozne kaverne); u mozgu - intrakranijalno krvarenje DIGESTIVNI TRAKT -PERFORACIJE (ulkus eluca ili duodenuma - ok i peritonitis, apendicitis - peritonitis) -KRVARENJA (variksi jednjaka, ulkus) -PANKREAS - akutna hemoragijska nekroza INFEKTIVNE BOLESTI INFEKTIVNA MONONUKLEOZA - ruptura slezine sa iskrvarenjem SEPSA - fudroajantna - meningokokcemija sa krvarenjem u nadbubregu (Waterhouse-Friderichsenov sindrom)

ENDOKRINE BOLESTI -diabetes mellitus - hipo i hiperglikemijska koma -postpartalna nekroza hipofize (Scheehanov sindrom) -tireotoksina kriza TRUDNOA I POROAJ -eklampsija -ruptura vanmaterine trudnoe -ruptura i inverzija materice pri poroaju NOVOROENE I ODOJE Kongenitalne anomalije - kardiovaskularni sistem Reyov sindrom - edem mozga, masna promena jetre, bubrega, srca (virusna infekcija sa naglim razvojem neurolokih poremeaja i kome, nekada se povezivalo sa uzimanjem aspirina - nije obavezno) SIDS (SUDDEN INFANT DEATH SYNDROME) Sindrom naprasne smrti odojadi ("cot death", "crib death" - smrt u kolevci) - nagla smrt odojeta ili malog deteta koja je neoekivana po namnestikim podacima i kod koje detaljnom obdukcijom i dodatnim ispitivanjima nije mogue utvrditi adekvatan uzrok smrti (Meunarodna konferencija, Seattle, 1969) Deca ivotnog doba od 2 do 7 meseci, iz porodica sa loijim ivotnim uslovima. Tipian tok - dete prethodno zdravo ili sa minimalnim znacima bolesti (prehlada) nahranjeno u veernjim satima, ujutro ga roditelji nalaze mrtvo u krevecu Makroskopski i mikroskopski nalaz nespecifian / dodatne analize (mikrobioloke, biohemijske, toksikoloke) negativne Etiologija nepoznata / brojne hipoteze ((alergija na kravlje mleko, asfiksija zbog zapuenja nosa i usta pri spavanju na trbuhu, nezrelost respiratornog centra, respiratorni poremeaj - apneja u snu, elektrolitni poremeaji, hipoglikemija, virusne infekcij i dr.) SUDSKOMEDICINSKI PROBLEMI U VEZI SA PRIRODNOM SMRU

POREKLO SMRTI - da li je ustanovljeni nalaz morboznog ili traumatskog porekla


6

ODNOS POVREDE I OBOLJENJA traumatsko oboljenje i morbozna povreda LEKARSKA ODGOVORNOST -nedijagnostikovanje oboljenja - mogue je odsustvo tegoba do samog trenutka nastupanja smrti. -pogrena dijagnoza i neadekvatno leenje - nespecifine ili pogreno protumaene tegobe (ishemija dijafragmalnog zida kao ulkusna bolest). U sluajevima gde se osoba obraala lekaru, a posle toga je dolo do naprasne smrti, nekad se postavlja pitanje da li bi blagovremeno postavljena dijagnoza uz adekvatno leenje mogla da sprei nastanak smrtnog ishoda tj. da li je lekar u dijagnostikom i terapijskom postupku uinio sve to je bilo u njegovoj moi u skladu sa principima savremene medicinske nauke i prakse. U vezi sa tim mogue je i pokretanje postupka zbog krivinog dela nesavesnog leenja bolesnika (posebno predavanje o ovom problemu).Razjanjenje sluajeva nejasne prirodne smrti i reavanje svih sudskomedicinskih problema u vezi sa tim sluajevima mogue je samo na osnovu blagovremeno i adekvatno izvrene sudskomedicinske obdukcije.


7 PREGLED LEA I UTVRIVANJE SMRTI

Utvrivanje smrti i izdavanje potvrde o smrti predstavlja odgovornu i javnu profesionalnu lekarsku delatnost koja je stalno izloena kontroli graana i javnosti. Ova delatnost regulisana je odgovarajuim odredbama Zakona o zdravstvenoj zatiti (u daljem tekstu ZZZ) "Slubeni glasnik RS", br. 107/2005 od 02.12.2005 (Poglavlje IX - Utvrivanje vremena i uzroka smrti i obdukcija umrlih lica). lan 219. ZZZ - Za svako umrlo lice utvruje se vreme i uzrok smrti na osnovu neposrednog pregleda umrlog lica. Utvrivanje vremena i uzroka smrti moe vriti samo doktor medicine. Za lica umrla u zdravstvenoj ustanovi vreme i uzrok smrti utvruje se u zdravstvenoj ustanovi i o tome obavetava nadleni organ optine odnosno grada. Nadleni organi optine odnosno grada odreuje doktora medicine za struno utvrivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti. Doktor medicine iz stava 4. ovog lana duan je da u roku od 12 sati od primljenog poziva izvri neposredan pregled umrlog i utvrdi vreme i uzrok smrti. Sredstva za pregled umrlih lica i struno utvrivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove obezbeuju se u budetu optine, odnosno grada. Prema odredbama ZZZ, utvrivanje smrti i izdavanje potvrde o smrti mogu obavljati samo lekari. Za lica koja su umrla u zdravstvenoj ustanovi tu dunost obavlja lekar koji je leio pacijenta i koji je duan da izda otpusnu listu i potvrdu o smrti. Za nepotovanje ove lekarske obaveze novano se kanjava zdravstvena ustanova. lan 257. ZZZ - Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara, kaznie se zdravstvena ustanova ako...ne utvrdi vreme i uzrok smrti lica koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi i o tome ne obavesti nadleni organ optine odnosno grada (lan 219. stav 3); Za lica umrla van zdravstvene ustanove pregled umrlih vre lekari nadlenih zdravstvenih organizacija, koji su za to posebno odreeni odgovarajuim reenjem nadlenog organa optine odnosno grada. Tako npr. na teritoriji beogradske optine za ue gradsko podruje ovu delatnost obavljaju lekari Slube za pregled umrlih, koja ima svoje prostorije u Domu zdravlja Palilula, dok za prigradska naselja ovu delatnost obavljaju lekari odgovarajuih domova zdravlja i to samo oni lekari koji su posebnim reenjem Gradskog sekretarijata za zdravlje imenovani za obavljanje ove delatnosti. PREGLED LEA Iskustvo je pokazalo da pregled leeva osoba koje su umrle van zdravstvenih ustanova (ukoliko se ne radi o urgentnim stanjima kada je neophodna hitna lekarska intervencija i kada se na lice mesta pozivaju lekari hitne pomoi) po pravilu ne treba vriti ukoliko je od trenutka umiranja protekao vremenski period krai od 3 asa, jer je to vreme koje je neophodno za pojavu znakova na osnovu kojih lekar moe pouzdano ustanoviti da je smrt nastupila. Ovaj minimalni vremenski interval koji treba da protekne od momenta umiranja do pregleda lea nije decidirano naveden u ZZZ. S druge strane, u ZZZ propisano je novano kanjavanje nadlenog lekara ukoliko pregled lea ne obavi u roku od 12 sati od trenutka prijema poziva tj. obavetenja o nastupanju smrtnog ishoda. lan 259. ZZZ - Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, kaznie se za prekraj zdravstveni radnik ako...ne izvri neposredan pregled umrlog lica i utvrdi vreme i uzrok smrti u roku od 12 sati od primljenog poziva (lan 219. stav 5) Ukoliko se radi o licu umrlom van zdravstvene ustanove, lekar je duan da pre pregleda lea utvrdi identitet lea, najbolje na osnovu nekog dokumenta sa fotografijom (lina karta, paso, vozaka dozvola) i da detaljno pregleda medicinsku dokumentaciju o prethodnom leenju te osobe, ukoliko je dostupna, a u cilju procenjivanja postojanja oboljenja koje je moglo da uzrokuje smrt. Uslovi za adekvatan pregled lea - da bi se pregled lea adekvatno obavio moraju biti ispunjena etiri uslova: (1) lekar treba da bude sam sa leom u prostoriji; (2) dobro osvetljenje u prostoriji; (3) le mora da bude potpuno svuen (ukoliko to nije mogue ostvariti, lekar mora u toku pregleda da ukloni odeu sa svih pokrivenih regiona da bi iskljuio postojanje povreda na ovim delovima tela); (4) le mora da bude pristupaan sa svih strana. Znaci smrti Telesne promene i znaci na osnovu kojih se prilikom pregleda lea utvruje stanje umrlosti, klasinom podelom se svrstavaju u nesigurne, verovatne i sigurne znake smrti. Nesigurni znaci smrti predstavljaju rane promene koje se deavaju u samom trenutku umiranja ili u toku nekoliko sledeih minuta. To su znaci somatske smrti, dok se znaci elijske smrti javljaju kasnije u vidu lenih promena.


8

1. Besvesno stanje - kada doe do prestanka cirukulacije i respiracije, funkcija mozga se prekida za nekoliko sekundi zbog sledstvene kortikalne ishemije, a posle nekoliko minuta gubitak modane funkcije postaje ireverzibilan. 2. Prestanak disanja - za vreme agonije disanje je obino nepravilno, sa periodima apneje, koji u agoniji retko traju due od 30 sekundi. 3. Prestanak sranog rada i cirkulacije - posle prestanka respiracije otkucaji srca mogu trajati jo nekoliko minuta do potpunog prestanka sranog rada. 4. Gubitak motiliteta, senzibiliteta i refleksne aktivnosti - nema reakcije na bolne nadraaje. 5. Mlitavost miia (primarna mrtvaka mlitavost) - relaksacija miia posledica je gubitka njihovog normalnog tonusa, mada miii ostaju sposobni za kontrakciju u toku sledeih nekoliko asova (mogunost izazivanja supravitalne reakcije); dolazi do relaksacije sfinktera. Primarnu mrtvaku mlitavost zamenjuje mrtvaka ukoenost koja se postepeno razvija u toku sledeih nekoliko asova. 6. Promene na oima - zenice zauzimaju sredinju poziciju to je posledica neutralnog poloaja relaksiranih miia duice, mada se irina zenica kasnije moe promeniti zbog razvoja mrtvake ukoenosti u ovim miiima. U nekim sluajevima postmortalna irina zenica moe biti nejednaka na levom i desnom oku, to nema nikakav dijagnostiki znaaj u smislu pokazatelja nekog zaivotnog patolokog stanja. Zbog neravnomerne relaksacije miia, zenice nekad mogu izgubiti svoj normalni kruni oblik. Korenalni refleks i refleks zenice na svetlost se gube. Pritisak u onoj jabuici brzo opada posle smrti, tako da se ve posle nekoliko minuta moe uoiti njihovo poetno razmekanje. Ukoliko su oni kapci otvoreni, ve 10 minuta posle smrti moe nastati poetno zamuenje ronjae, koje nastaje kao posledica isparavanja tenosti, odnosno isuenja. Iz istog razloga, kod otvorenih onih kapaka delovi beonjae ostaju izloeni i dolazi do njihovog brzog isparavanja i isuenja, to uzrokuje da se se kroz istanjenju beonjau providi pigment mrenjae, sa sledstvenim stvaranjem trouglastih povrina neposredno iz ronjau, koje su u poetku ukaste, potom smee i na kraju posle nekoliko asova postaju crne (franc. "tache noire" - crne mrlje). Verovatni znaci smrti su lene osobine (mrtvake mrlje, mrtvako bledilo, mrtvaka ukoenost i mrtvaka hladnoa) koje se javljaju u toku prvih nekoliko asova posle smrti. Ove osobine svrstavaju se u grupu nesigurnih znakova smrti, jer se neke (npr. mrtvake mrlje) mogu pojaviti ve u zavrnoj fazi agonije, naroito ukoliko ona dugo traje. Sigurni znaci smrti su znaci razvoja lenih promena, najee truljenja (putrefakcije). Prva trulena promena koja se moe primetiti spolja na leu je prljavozelenkasta prebojenost koe (pseudomelanoza), najee u donjoj desnoj etvrtini prednje strane trbuha, koja nastaje kao posledica reakcije krvne boje sa trulenim gasom vodonik sulfidom u slepom crevu koje je u najbliem kontaktu sa prednjim trbunim zidom. (1) Utvrivanje znakova smrti (nesigurnih, verovatnih i sigurnih) Inspekcija i palpacija - utvruje se besvesno stanje, gubitak motiliteta i senzibiliteta (nereagovanje na bolne nadraaje), prisustvo lenih osobina i promena. Pregled oiju - utvrivanje gubitka kornealnog refleksa i rekacije zenica na svetlost, zamuenosti ronjaa, isuenja beonjaa (tache noire) i mlitavosti onih jabuica. Utvrivanje prestanka cirkulacije - palpacija pulsa na karotidnoj arteriji, mada ovo nije siguran znak prestanka sranog rada, jer se jako oslabljeni sran rad moe odravati i bez palpabilnog pulsa na perifernim arterijama. Zbog toga je auskultacija mnogo znaajnija metoda. Mora se vriti paljiva auskultacija celog prekordijalnog predela. Odsustvo sranog rada ustanovljeno ponovljenom auskultacijom u toku perioda ne kraeg od 5 minuta obino je dovoljan znak za konstatovanje smrti. Elektrokardiografija je najpouzdanija metoda za potvrivanje sranog zastoja, naravno ukoliko je dostupna u trenutku obavljanja pregleda. Utvrivanje prestanka disanja - nepostojanje disajnih pokreta, utvreno inspekcijom; nepostojanje disajnog zvuka dokazano ponavljanom auskultacijom grudnog koa i bone strane vrata u visini grkljana u periodu ne kraem od 5 minuta. Treba naglasiti da je u nekim sluajevima veoma teko registrovati disanje i srani rad auskultacijom grudnog koa, naroito kada su ove vitalne funkcije jako oslabljene, a pregledana osoba veoma gojazna. (2) Utvrivanje osobina lea, povreda i promena Inspekcijom i palpacijom treba utvrditi niz optih i specifinih karakteristika koje ukazuju na opte stanje osobe i postojanje izvesnih oboljenja (konstitucija; uhranjenost; boja koe; ranije lekarske intervencije - oiljci; zaprljanost i zaputenost, kone promene i dr.). Veoma je znaajno utvrivanje znakova davnanjih, a naroito skoranjih povreda koje mogu da pobude sumnju na nasilnu smrt i time ukau potrebu na vrenje sudskomedicinske obdukcije. (3) Pregled okoline lea Pregled okoline lea omoguuje utvrivanje tragova koji mogu da pobude sumnju na nasilnu smrt i ukau na potrebu vrenja sudskomedicinske obdukcije (npr. tragovi krvi, vea koliina ispranjenih pakovanja lekova i dr). U sluaju sumnjivih okolnosti koje ukazuju na mogue trovanje, lekar treba da se pobrine da sav mogui materijal za


9

toksikoloki pregled sa lica mesta bude upuen na toksikoloki pregled (povraeni sadraj, ispranjena pakovanja lekova, pricevi i igle i sl.). Nepotovanje pravila o uslovima pregleda i o samom pregledu lea nosi sa sobom opasnost od greaka pri utvrivanju smrti. Za lekara je veoma znaajno da poznaje pojmove prividne i klinike smrti. Prividna smrt (lat. vita minima) predstavlja stanje u kojem su vitalne funkcije, odnosno srani rad i disanje svedeni na minimum, tako da se osoba nalazi u stanje duboke onesveenosti, a postojanje jako oslabljenih vitalnih funkcija se teko moe utvrditi klasinim dijagnostikim metodama. Ovakvo stanje, koje moe trajati i vie sati, nastaje npr. u sluajevima trovanja lekovima koji deluju depresivno na CNS (barbiturati), u sluajevima hipotermije, kod asfiktine novoroenadi itd. Klinika smrt predstavlja stanje u kome su srani rad i disanje potpuno prekinuti, pri emu jo uvek postoji mogunost njihovog ponovnog uspostavljanja ukoliko se hitno primene adekvatne mere reanimacije. Ovakvo stanje moe se npr. javiti posle prolaska elektrine struje kroz telo (elektrokucija). U svim sluajevima u kojima postoji sumnja u to da je smrt nastupila, treba hitno preduzeti adekvatne mere kardiopulmonalne reanimacije, koje nekad treba primenjivati u toku dueg vremenskog perioda, odnosno praktino do pojave verovatnih ili sigurnih znakova smrti. U izvesnim sluajevima mogu je potpun oporavak vitalnih funkcija i posle relativno dugog trajanja reanimacije i to bez ikakvih posledica. IZDAVANJE POTVRDE O SMRTI Potvrda o smrti je medicinski dokument u koji se za svako umrlo lice upisuje vreme nastupanja smrti (ili vreme pronalaenja lea tj. konstatovanja smrti), poreklo smrti i uzrok smrti. Na osnovu izdate potvrde o smrti moe se obaviti sahrana lea. U svakodnevnom govoru, ak i od strane medicinskih radnika, za potvrdu o smrti esto se pogreno i neosnovano koristi naziv "umrlica". Umrlicu odnosno izvod iz matine knjige umrlih izdaje matina sluba tj. matiar na osnovu dobijene potvrde o smrti, a nakon upisa preminulog lica u matinu knjigu umrlih. Potvrda o smrti izdaje se u tri primerka. Jedan primerak zadrava zdravstvena ustanova odnosno lekar, a dva primerka se prosleuju matiaru, od kojih jedan primerak matiar ulae u spise matine knjige umrlih pod odgovarajuim tekuim brojem osnovnog upisa, a drugi primerak prilae uz Statistiki listi o sluaju smrti (obrazac Dem-2) i dostavlja organu nadlenom za poslove statistike). U praksi se moe naii na jo jedan medicinski dokument koji uglavnom izdaju lekari hitne pomoi kada konstatuju smrt nekog lica. Ovaj dokument obino nosi naziv "konstatacija smrti" i u njemu se samo konstatuje da je osoba umrla i vreme (datum i as) kada je smrt konstatovana, bez izjanjavanja o poreklu i uzroku smrti. Prema tome, ovaj dokument nije ekvivalent potvrde o smrti i na osnovu takvog dokumenta preminulo lice se ne moe sahraniti. Posebno treba naglasiti da je u potvrdi o smrti decidirano navedena sledea reenica: "Na osnovu izvrenog detaljnog pregleda neobuenog lea...potvrujem smrti ishod". To znai da lekar koji izda potvrdu o smrti svojim potpisom garantuje da je on lino izvrio neposredan pregled umrlog, na ta ga i obavezuje ZZZ (stav 1 lana 219). U dosadanjoj praksi nailazili smo, naalost, na situacije da je lekar izdao potvrdu o smrti za lice koje uopte nije pregledao ili ak za lice koje je ve bilo sahranjeno. Ovakvo postupanje lekara je nedozvoljivo i povlai za sobom mogunost profesionalnog i krivinog kanjavanja. U nekim sluajevima potvrda o smrti moe biti izdata samo na osnovu spoljanjeg pregleda lea. To se prvenstveno odnosi na sluajeve u kojima je osoba umrla u zdravstvenoj ustanovi nakon obavljenog kompletnog dijagnostikog postupka kojim je omogueno pouzdano utvrivanje porekla i uzroka smrti. I u sluajevima kada smrt nastupi posle dueg perioda bolnikog leenja nekada postoji potreba da se izvri obdukcija lea u cilju utvrivanja uzroka smrti, koji je ostao nejasan, provere adekvatnosti primenjenih terapijski mera i dr. U tim situacijama tzv. kliniku (patolokoanatomsku) obdukciju zahteva lekar koji je leio umrlog. Lekar koji je nadlean za struno utvrivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove takoe moe izdati potvrdu o smrti neposredno nakon obavljenog pregleda lea i konstatovanja smrti. Prema prihvaenim sudskomedicinskim principima, lekar to sme da uradi samo ukoliko se radi o potpuno jasnom uzroku prirodne smrti, odnosno kada pregledom lea i njegove okoline nisu ustanovljene povrede ili okolnosti koje mogu da pobude sumnju na nasilnu smrt, a medicinska dokumentacija ukazuje na oboljenje koje je moglo prouzrokovati smrt. Drugim reima, preduslovi za izdavanje potvrde o smrti, u kojoj je navedeno poreklo i uzrok smrti, bez vrenja obdukcije, su sledei: 1. pouzdano identifikovan le; 2. u medicinskoj dokumentaciji postoji mogui uzrok prirodne smrti; 3. nalaz na leu i sumnjive okolnosti ne pobuuju sumnju na nasilnu smrt. Kao uzrok smrti u potvrdi se ne sme navoditi oboljenje ili stanje koje nije potencijalno smrtonosno. Naalost, u praksi se relativno esto nailazi na takve negativne primere (shizofrenija i gonartroza upisani kao uzroci smrti). Uzimajui u obzir prethodno navedene kriterijume, lekar koji izdaje potvrdu o smrti ipak treba da bude oprezan s obzirom na sledee dve injenice: - osoba sa potencijalno fatalnom boleu ne mora i da umre od te bolesti; - odsustvo spoljanjih povreda na leu ne iskljuuje mogunost postojanja unutranjih povreda ni nasilne smrti, ak i ubilakog porekla.


10

U odreenim sluajevima, kada nisu ispunjeni prethodno navedeni kriterijumi, lekar je duan da obavesti nadleni organ unutranjih poslova i predloi vrenje sudskomedicinske obdukcije. Ova obaveza odnosi se na sve lekare bez obzira na to u kojim uslovima su konstatovali smrt. Informacija o takvom smrtnom sluaju prosleuje se istranom sudiji koji, kao nadleni organ, donosi odluku o tome da li e biti vrena sudskomedicinska obdukcija ili ne. Obavetenje o sluaju i predlog za vrenje sudskomedicinske obdukcije lekar moe uputiti i direktno istranom sudiji, ali je i tada obavezan da o sluaju obavesti nadleni organ unutranjih poslova. Navedena obaveza lekara precizno je odreena u lanu 220 ZZZ, a za njeno nepotovanje u l. 259 ZZZ predvieno je novano kanjavanje lekara. lan 220. ZZZ - Doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti, bilo da je smrt nastupila u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili na nekom drugom mestu, duan je da bez odlaganja o smrtnom sluaju obavesti nadlenu organizacionu jedinicu ministarstva nadlenog za unutranje poslove ako: 1) nije u mogunosti da utvrdi identitet umrlog lica; 2) pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posumnja u nasilnu smrt; 3) na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije mogue utvrditi uzrok smrti. U sluajevima iz stava 1. ovog lana doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica nee izdati potvrdu o smrti dok nadleni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom. lan 259. ZZZ - Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, kaznie se za prekraj zdravstveni radnik ako...bez odlaganja ne obavesti nadlenu organizacionu jedinicu ministarstva nadlenog za unutranje poslove o smrtnom sluaju pod uslovima propisanim u lanu 220. stav 1. ovog zakona; Prema tome, lekar je obavezan da predloi vrenje sudskomedicinske obdukcije kada: 1. Nije u mogunosti da utvrdi identitet umrlog lica - to se odnosi na situacije kada ne postoji adekvatan identifikacioni dokument (sa fotografijom); kada je postojei dokument u znatnoj meri oteen i stoga neupotrebljiv (npr. neitki podaci, nejasna fotografija); kada je izgled lea znatno drugaiji u odnosu na fotografiju na dokumentu (npr. zbog protoka vremena od kada je fotografija nainjenja i promena izgleda osobe, koje su u meuvremenu nastale); kada je izgled lea bitno izmenjen zbog povreda ili postmortalnih promena (najee truljenja), to onemoguava prepoznavanje. 2. Pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posumnja u nasilnu smrt - na osnovu ustanovljenih povreda ili sumnjivih znakova na leu (npr. svetlocrvena boja mrtvakih mrlja kod trovanja ugljen monoksidom); na osnovu anamnestikih podataka (ako se neko okrivljuje za smrt dotine osobe, postojanje ugovora o doivotnom izdravanju) ili sumnjivih okolnosti (npr. smrt posle svae ili tue, postojanje tragova krvi ili ispranjenih pakovanja lekova na mestu pronalaenja lea). 3. Na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije mogue utvrditi uzrok smrti u sluajevima kada ne postoji nikakva medicinska dokumentacija (npr. sluajevi naprasne prirodne smrti kada za kratko vreme nastupi smrtni ishod kod prividno zdrave osobe) ili u postojeoj medicinskoj dokumentaciji ne postoje podaci o potencijalno fatalnom oboljenju; ukoliko do smrtnog ishoda doe u kratkom vremenskom roku po prijemu u zdravstvenu ustanovu, tako da zbog kratkoe vremena klinikom dijagnostikom nije ustanovljen uzrok smrti. U prethodno navedenim situacijama lekar nee nee izdati potvrdu o smrti dok nadleni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom. injenicu da je nadleni organ obaveten i da je predloena sudskomedicinska obdukcija lekar obavezno treba da notira u medicinskoj dokumentaciji jer to predstavlja trajni dokaz njegovog ispravnog postupanja. Na osnovu predloga lekara koji je konstatovao smrt, a prema odredbama Zakonika o krivinom postupku, nadleni istrani sudija donosi definitivnu odluku o tome da li e biti obavljena sudskomedicinska obdukcija. Ukoliko istrani sudija donese odluku o vrenju sudskomedicinske obdukcije, on izdaje pisanu naredbu ustanovi ili lekaru koji e obaviti obdukciju. U tom sluaju lekar koji je konstatovao smrt i predloio obdukciju ne izdaje potvrdu o smrti, ve to ini lekar obducent po zavrenoj autopsiji. Ukoliko i pored predlog lekara odlui da nije potrebno vrenje sudskomedicinske obdukcije, istrani sudija izdaje pisani akt o nevrenju obdukcije. Na osnovu takve odluke nadlenog sudije, lekar koji je konstatovao smrt i predloio obdukciju moe izdati potvrdu o smrti, ali bez navedenih podataka o poreklu i uzroku smrti. Lekar e u potvrdu o smrti uneti samo konstataciju da je smrt nastupila, vreme kada je smrt konstatovana, kao i injenicu da je uzrok smrti nepoznat ("mors ignota - nepoznati uzrok smrti"). U formularu potvrde o smrti postoji i rubrika u koju lekar treba da upie ime sudije i broj reenja kojim je obustavljeno vrenje sudskomedicinske obdukcije. Nepotovanje navedenih principa o pregledu lea, utvrivanju smrti i pokretanju postupka za vrenje sudskomedicinske obdukcije, moe uzrokovati teke posledice sa medicinskog, krivino-pravnog i optedrutvenog aspekta, zbog ega se opravdano moe postaviti pitanje profesionalne i krivine odgovornosti lekara.


11 SUDSKOMEDICINSKA OBDUKCIJA

Pouzdano utvrivanje porekla i uzroka smrti mogue je na osnovu obdukcije, koja predstavlja postupak utvrivanja spoljanjeg nalaza na leu, kao i otvaranja telesnih duplji i seenja organa po utvrenom redosledu, u cilju utvrivanja i razjanjavanja uzroka smrti. Prema svom cilju i karakteru, obdukcije se dele na patolokoanatomske i sudskomedicinske. Pored utvrivanja niza injenica koje su znaajne u krivino-pravnom postupku, sudskomedicinska obdukcija ima i veliki opti medicinski znaaj jer omoguava kontrolu ispravnosti dijagnostikog i terapijskog rada lekara, a moe imati i profilaktiku ulogu npr. otkrivanjem nekih infektivnih bolesti ili masovnih trovanja, koje omoguuje spreavanje njihovog daljeg irenja u populaciji. Svi lekari, a naroito oni koji uestvuju u utvrivanju smrti i pregledu umrlih lica, moraju biti upoznati sa zakonskim odredbama kojima se regulie obavljanje sudskomedicinske obdukcije, kao i sa dunostima koje oni lino imaju u pokretanju postupka za vrenje obdukcije. Zakonske odredbe o vrenju obdukcije nalaze se u Zakonu o zdravstvenoj zatiti (ZZZ), u lanu 222 i u Zakoniku o krivinom postupku (ZKP), u lanovima od 136 do 140. lan 222. ZZZ Kao posebna mera utvrivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vri se obdukcija. Obdukcija se obavezno vri: 1) na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvren uzrok smrti; 2) na licu umrlom pre isteka 24 sata od poetka leenja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; 3) na novoroenetu koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi odmah nakon roenja ili tokom leenja; 4) na zahtev doktora medicine koji je leio umrlo lice; 5) na zahtev doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti od strane nadlenog organa optine, odnosno grada; 6) kada je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana ili kada to nalau epidemioloki ili sanitarni razlozi; 7) na zahtev nadlenog suda; 8) na zahtev lanova ue porodice umrlog lica; 9) ako smrt nastupi u toku dijagnostikog ili terapeutskog postupka. ... Pri vrenju obdukcije doktor medicine koji vri obdukciju moe zadrati organe, delove organa i druge uzorke biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke, kada je to potrebno radi utvrivanja uzroka smrti ili je to od posebnog znaana za zatitu zdravlja graana. lan 136. ZKP Pregled i obdukcija lea (1) Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad je oigledno ili postoji sumnja da je smrt odreenog lica neposredna ili posredna posledica krivinog dela ili je u vezi sa krivinim delom. Ako je le ve zakopan, odredie se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije. (2) Pre preduzimanja pregleda i obdukcije lea, a naroito radi procene da li postoji sumnja da je smrt odreenog lica posledica krivinog dela, organ koji vodi postupak moe zatraiti struno miljenje lekara koji je izvrio neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti. (3) Pri obdukciji lea preduzee se potrebne mere da se ustanovi identitet lea i u tom cilju posebno e se opisati podaci o spoljnim i unutranjim telesnim osobinama lea. (4) Kada je to potrebno primenie se identifikacione strune i naune metode uzimanje i uporeivanje otisaka prstiju lea, analiza DNK uzorka i poreenje dobijenog DNK profila sa DNK profilom nestalog lica ili drugog lica, krvnih srodnika lica za koje se pretpostavlja da bi mogao biti identifikovan, a po potrebi i preduzimanje drugih analiza i primena drugih strunih i naunih metoda u cilju utvrivanja identiteta lea. U tekstu Zakona o zdravstvenoj zatiti (ZZZ) i Zakonika o krivinom postupku (ZKP) pominje se samo pojam obdukcije, bez podele na tzv. patolokoanatomske (klinike) i sudskomedicinske obdukcije. Ove dve vrste obdukcija razlikuju se prema tome po ijem zahtevu se vre. Naime, patolokoanatomske (klinike) obdukcije obavljaju se po zahtevu lekara koji je leio umrlu osobu i prvenstveno su indikovane medicinskim razlozima, odnosno slue za proveru postavljene klinike dijagnoze i primenjenog naina leenja. Prema lanu 222 ZZZ oigledno je da, pored ostalih situacija, obdukcija mora obavezno da se izvri na zahtev lekara koji je leio umrlo lice, kao i na zahtev doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti od strane nadlenog organa optine, odnosno grada tj. tzv. lekara mrtvozoraca. Zakonom je takoe predvieno obavezno vrenje obdukcije u sluajevima kada smrt nastupi u toku dijagnostikog ili terapeutskog postupka. U ovim situacijama obdukcija je veoma znaajna za utvrivanje injenice da li je nastali smrtni ishod u bilo kakvoj uzrono-posledinoj vezi sa primenjenim medicinskim dijagnostikim i terapijskim merama, a na ta se esto prvo posumnja naroito od strane lanova porodice umrle osobe. Ukoliko u ovim sluajevima lekar ne pokrene postupak za vrenje obdukcije i ona zbog toga ne bude izvrena, vrlo je verovatno da e se u daljem toku takav postupak lekara protumaiti kao rezultat elje da prikrije greku koju je nainio u procesu dijagnostike i leenja i time uzrokovao smrt pracijenta. U taki 7 lana 222 ZZZ navodi se da se obdukcija obavezno vri na zahtev nadlenog suda, a u lanu 136 ZKP regulisano je da se pregled i obdukcija lea vre u sluajevima kad je oigledno ili postoji sumnja da je smrt odreenog lica neposredna ili posredna posledica krivinog dela ili je u vezi sa krivinim delom. Ovo su upravo


12

situacije kada se vri tzv. sudskomedicinska obdukcija koja predstavlja jedan od vidova sudskomedicinskog vetaenja, i prema naim zakonskim odredbama, njeno vrenje odreuje organ koji vodi postupak. To je uglavnom istrani sudija, jer se obdukcija po pravilu obavlja u fazi istrage. U nekim sluajevima, kada u toku istranog postupka sudskomedicinska obdukcija nije uopte izvrena ili je uraena na neodgovarajui nain, neophodno je obdukciju izvriti naknadno, u vreme kada je le ve sahranjen, tako da se prethodno mora uraditi sudskomedicinska ekshumacija lea. U zavisnosti od toga da li se ekshumacija i naknadna obdukcija obavljaju u fazi istranog ili krivinog postupka, ovu vrstu sudskomedicinskog vetaenja odredie i njime e rukovoditi istrani sudija ili predsednik sudeeg vea. Kao to je prethodno navedeno, organ koji vodi postupak duan je da zahteva vrenje obdukcije u svim sluajevima u kojima postoji sumnja ili je oigledno da je smrt prouzrokovana krivinim delom ili je u vezi sa izvrenjem krivinog dela. U zakonu nisu decidirano navedeni sluajevi kada je vrenje sudskomedicinske obdukcije obavezno, ve procenu i odluku o tome da li se oigledno radi o krivinom delu ili postoji takva sumnja, u svakom konkretnom sluaju donosi nadleni organ koji vodi postupak. Rodbina pokojnog ne moe da sprei vrenje sudskomedicinske obdukcije, jer odluku o eventualnom storniranju obdukcije moe da donese jedino organ koji je tu obdukciju i zahtevao. U poglavlju o pregledu lea i utvrivanju smrti prethodno je detaljno objanjeno kakva je uloga lekara koji pregleda le i dijagnostikuje smrt u pokretanju postupka za vrenje sudskomedicinske obdukcije. Ovde e jo jednom biti naglaeno da lekar u ovom procesu ne zahteva sudskomedicinsku obdukciju, ve ima ulogu predlagaa iji zadatak je da obavesti nadlene organe (neposredno istranog sudiju ili organe unutranjih poslova) o tome da se radi o smrtnom sluaju u kome bi trebalo izvriti sudskomedicinsku obdukciju. Na osnovu takvog obavetenja i predloga, definitivnu odluku o sudskomedicinskoj obdukciji donosi istrani sudija. lan 137. ZKP Pregled i obdukcija lea van ustanove i izuzee lekara koji je leio umrlog (1) Kada se vetai van strune ustanove, le e pregledati i obducirati jedan, a prema potrebi dva ili vie lekara, koji treba da budu sudsko-medicinske struke. Javni tuilac ili istrani sudija u prethodnoj istrazi ili u istrazi, odnosno predsednik vea nakon to je istraga zavrena ili nakon podizanja neposredne optunice, rukovodi tim vetaenjem i u zapisnik unosi nalaz i miljenje vetaka. (2) Za vetaka se ne moe odrediti lekar koji je leio umrlog. Prilikom obdukcije lea, a radi davanja razjanjenja o toku i okolnostima bolesti, lekar koji je leio umrlog moe se sasluati kao svedok. Istrani sudija koji nalae vrenje obdukcije pisanim zahtevom odreuje lekara odnosno lekare koji e obaviti konkretnu sudskomedicinsku obdukciju. Iz zakonskog teksta (stav 1 lana 137 ZKP) proizilazi da obducenti treba da budu "sudskomedicinske struke", to se u praksi jo uvek dosledno ne sprovodi. Stoga bi, teorijski posmatrano, nadleni organ mogao da zahteva i od lekara opte medicine da izvri sudskomedicinsku obdukciju, to lekar koji nema odgovarajue sudskomedicinsko specijalistiko obrazovanje ni u kom sluaju ne treba da prihvati. Jedino opravdanje za ovakvu praksu da sudskomedicinsku obdukcije ne vre lekari specijalisti sudske medicine mogao bi da bude relativno mali broj lekara ove specijalnosti u naoj sredini. Meutim, nadleni organi bi takvu praksu trebalo da izbegavaju jer vrenje sudskomedicinske obdukcije zahteva veoma kompleksno teorijsko i praktino specijalistiko znanje, koje lekari drugih specijalnosti ne poseduju, bez obzira na svoje opte struno obrazovanje i iskustvo. Dosadanja praksa uglavnom je pokazala da sudskomedicinska obdukcija izvrena od strane lekara koji nisu specijalisti sudske medicine (naroito u sluajevima nasilnih smrti) ne ispunjava zahteve koji su decidirano navedeni u ZKP (l. 138, 139 i 140), a u mnogim sluajevima ustanovljeni nalaz i zakljuak u suprotnosti su sa realnim injenicama, odnosno povredama i promenama koje stvarno postoje na leu. Ovo svakako moe imati teke krivino-pravne posledice ne samo za pojedince u konkretnom sudskom postupku ve i za drutvo u celini. lan 138. ZKP (1) U svom miljenju vetaci e naroito navesti koji je neposredni uzrok smrti, ta je taj uzrok izazvalo i kad je smrt nastupila. (2) Ako je na leu naena kakva povreda, utvrdie se da li je tu povredu naneo ko drugi, i ako jeste, onda ime, na koji nain, koliko vremena pre nego to je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. Ako je na leu naeno vie povreda, utvrdie se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, a ako je vie povreda smrtonosnih, koja je od njih ili koje su svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti. (3) U sluaju iz stava 2. ovog lana naroito e se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i optom prirodom povrede ili zbog linog svojstva, ili naroitog stanja organizma povreenog, ili zbog sluajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Pored toga, utvrdie se da li bi blagovremeno pruena pomo mogla otkloniti smrt. (4) Vetak je duan da obrati panju na naeni bioloki trag (krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.) i da ga opie i sauva za bioloko vetaenje ako ono bude odreeno. lan 139. ZKP (1) Pri pregledu i obdukciji zaetka, treba posebno utvrditi njegovu starost, sposobnost za vanmaterini ivot i uzrok smrti. (2) Pri pregledu i obdukciji lea novoroeneta, utvrdie se posebno da li je roeno ivo ili mrtvo, da li je bilo sposobno za ivot, koliko je dugo ivelo, kao i vreme i uzrok smrti. lan 140. ZKP


13

(1) Ako postoji sumnja da je smrt prouzrokovana trovanjem, uputie se sumnjive materije (krv, urin, tenost staklastog tela, telesni organi i dr.) koje su naene u leu ili na drugom mestu na vetaenje ustanovi koja vri toksikoloka ispitivanja. (2) Pri pregledu sumnjivih materija, vetak e posebno utvrditi vrstu, koliinu i dejstvo naenog otrova, a ako se radi o pregledu materija uzetih iz lea, po mogunosti i koliinu upotrebljenog otrova. (3) Ustanova u kojoj se vri toksikoloko ispitivanje duna je da na odgovarajui nain uva preostali analizirani materijal radi nove analize, odnosno ponovnih ili dopunskih vetaenja ukoliko oni budu odreeni. Iz lana 136 i 138 ZKP proizilazi da na osnovu izvrene sudskomedicinske obdukcije lekari vetaci treba da utvrde identitet lea, poreklo smrti (prirodno ili nasilno), neposredni uzrok smrti, ta je izazvalo taj uzrok smrti kao i vreme nastupanja smrti. U stavu 2 istog lana decidirano se navodi ta sve vetak treba da utvrdi ukoliko na leu konstatuje jednu ili vie povreda, prvenstveno u odnosu na to da li su te povrede nanesene za vreme ivota i da li su prouzrokovale smrt, kao i na utvrivanje uzrono-posledine veze izmeu zadobijenih povreda, prethodnog zdravstvenog stanja povreenog i nastupanja smrtnog ishoda. U lanu 139 i 140 ZKP posebno se reguliu obaveze lekara vetaka u sluajevima kada se radi o obdukciji lea zaetka i novoroeneta, odnosno o sumnji na trovanje. Pored prethodno navedenog, injenice utvrene sudskomedicinskom obdukcijom pruaju i mnogo ire mogunosti zakljuivanja u procesu sudskomedicinskog vetaenja, kao to su npr. rekonstrukcija mehanizma povreivanja kod smrtno stradalih u saobraajnim nesreama, kao i u drugim sluajevima nasilne smrti (pad, udar ili sudar), dinamika toka dogaaja u sluajevima ubistava, identifikacija povrednog orua, provera tanosti primenjenih dijagnostikih procedura i terapijskih mera, utvrivanje eventualnog uticaja lekarske intervencije na nastupanje smrtnog ishoda i dr. Pored same obdukcije, u zavisnosti od konkretnog sluaja, mogu se u toku postmortalnog ispitivanja primeniti i dodatne dijagnostike metode kao to su rendgenski, patolokohistoloki, hemijskotoksikoloki, bakterioloki i seroloki pregledi.


14 OSNOVI SUDSKOMEDICINSKOG VETAENJA

Ispitna pitanja iz ove oblasti 1. Sudskomedicinsko vetaenje (l.126 ZKP) 2. Odreivanje sudskomedicinskog vetaenja (l.127 ZKP) 3. Sposobnost lekara za sudskomedicinsko vetaenje (l.129 ZKP) 4. Dunosti i prava sudskomedicinskog vetaka (l.128, od 130 do 134 ZKP) 5. Vrste i stepeni sudskomedicinskog vetaenja (l.135 ZKP) 6. Predmeti sudskomedicinskog vetaenja Napomena: U ispitnim pitanjima se razlikuju brojevi lanova ZKP od brojeva koji su navedeni u ovom tekstu, jer su ovo brojevi lanova iz novog Zakonika o krivinom postupku (u daljem tekstu ZKP) (raniji naziv je bio Zakon o krivinom postupku). __________________________________________________________________________________ 1. SUDSKOMEDICINSKO VETAENJE (L. 127 ZKP) Vetaenje je u velikom broju sluajeva znaajno dokazno sredstvo u istranom i krivinom postupku. Sve pojedinosti u vezi sa obavljanjem vetaenja precizirane su u Zakoniku o krivinom postupku. lan 126. ZKP Vetaenje se odreuje kad za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice treba pribaviti nalaz i miljenje od lica koje raspolae potrebnim strunim znanjem. VETAENJE (EKSPERTIZA, EXPERTISIS) predstavlja korienje znanja i iskustva raznih nauka i struka (sa izuzetkom pravne) u utvrivanju i razjanjavanju injenica koje su predmet sudskog dokazivanja. Vetaenje se obavlja onda kada u postupku treba utvrditi injenice koje ne spadaju u domen pravne nauke, odnosno o kojima organ koji vodi postupak (sud) ne poseduje adekvatno znanje. U zavisnosti od karaktera dela koji je je predmet postupka, vetaenje moe biti finansijsko (npr. sluajevi pronevere), grafoloko, balistiko, saobraajno, a predmet nae diskusije je medicinsko odnosno sudskomedicinsko vetaenje. VETAK (EXPERTUS) je lice koje vri vetaenje. To je lice koje poseduje specijalno znanje ili vetinu da ulima opazi i znanjem oceni izvesne injenice, okolnosti ili pojave za koje je opte ili posebno sudijsko znanje nedovoljno i da o tome da svoje miljenje. SUDSKOMEDICINSKO VETAENJE (LEKARSKO, MEDICINSKO VETAENJE, EXPERTISIS MEDICOFORENSIS) predstavlja primenu medicinskog znanja i iskustva u sudskoj praksi i obavlja se u predmetima u kojima treba utvrditi i sudu razjasniti neke medicinske injenice. Sudskomedicinski vetak (sudski vetak za medicinu, lekar vetak, medicinski vetak, expertus medicoforensis) moe biti svaki lekar, ukljuujui lekare opte medicine i specijaliste razliitih medicinskih grana, meu kojima su i specijalisti sudske medicine. Svaki lekar, bez obzira na specijalnost, moe biti od strane organa koji vodi postupak odreen da obavi medicinsko vetaenje. Upravo zbog injenice da u svakom sluaju moe biti pozvan za vetaka, svaki lekar mora da poznaje bar opte pojmove i injenice o vetaenju. Znaajno je da sud, u skladu sa karakterom predmeta, izvri dobar izbor vetaka. Takoe je vano da lekari budu kritini u odnosu na svoje mogunosti u vetaenju i da se ne uputaju u ekspertizu za koju ne poseduju dovoljno struno znanje. Lekar opte medicine moe uspeno da izvri vetaenje npr. kada u jednostavnijim sluajevima treba obaviti klasifikaciju i kvalifikaciju telesnih povreda (manji broj oguljotina i krvnih podliva npr.), na osnovu dobro izvrenog pregleda povreenog i adekvatnog opisa povreda. Specijalisti raznih medicinskih grana (hirurzi, ginekolozi, pedijatri i dr.) mogu da budu potpuni sudskomedicinski vetaci, ali u odnosu na predmete vetaenja iz svojih specijalistikih grana. Strunost, nepristrasnost i istinitost su zahtevi koje mora da ispuni svako dobro vetaenje. Znaaj sudskomedicinskog vetaenja je veliki, jer, kao jedno od dokaznih sredstava, omoguuje sudu prikupljanje objektivnih medicinskih injenica koje su neophodne, a nekada i presudne za donoenje ispravne sudske odluke. Stoga sudskomedicinsko vetaenje ima veliki drutveni znaaj, jer je neophodna karika u lancu ouvanja opte sigurnosti i drutvene bezbednosti. Pored toga, injenice utvrene sudskomedicinskim vetaenjem predstavljaju u velikom broju sluajeva znaajne podatke o ispravnosti funkcionisanja medicinske slube, te slune njenom daljem unapreivanju, odnosno usavravanju dijagnostike i leenja povreenih i obolelih. 2. ODREIVANJE SUDSKOMEDICINSKOG VETAENJA (L. 127 ZKP) lan 127. ZKP (1) Vetaenje odreuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak. U naredbi e se navesti u pogledu kojih injenica se vri vetaenje i kome se poverava...


15

(2) Ako za odreenu vrstu vetaenja postoji struna ustanova, ili se vetaenje moe obaviti u okviru dravnog organa, takva vetaenja, a naroito sloenija, poveravae se po pravilu takvoj ustanovi, odnosno organu. Ustanova, odnosno organ odreuje jednog ili vie strunjaka koji e izvriti vetaenje. (3) Kad vetaka odreuje organ koji vodi postupak, taj organ e, po pravilu, odrediti jednog vetaka, a ako je vetaenje sloeno - dva ili vie vetaka. (4) Ako za odreenu vrstu vetaenja postoje kod suda stalno odreeni vetaci, drugi vetaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja, ili ako su stalni vetaci spreeni, ili ako to zahtevaju druge okolnosti. Vetaenje moe biti zahtevano u toku istranog ili krivinog postupka. Prikupljanje podataka i dokaza koji su potrebni da bi se moglo odluiti da li e se podii optunica ili obustaviti postupak vri se istranim radnjama (uviaj na mestu dogaaja, sasluanje oteenog, okrivljenog i svedoka, vetaenja - npr. sudskomedicinska obdukcija). Odluku o tome da li je potrebno vetaenje donosi organ koji vodi postupak (istrani sudija ili predsednik sudeeg vea) i u skladu sa tim zahteva vetaenje na osnovu odredaba ZKP. Isti organ odreuje vetaka i rukovodi vetaenjem. Zahtev mora biti u pisanoj formi i u njemu mora da bude precizno navedeno kome se vetaenje poverava, kao i pitanja na koje vetak treba da odgovori u toku obavljanja vetaenja. Uspenost, odnosno upotrebljivost vetaenja bitno je uslovljena dobrim izborom vetaka, ali i poznavanjem odgovarajueg problema od strane organa koji vodi postupak, kako bi organ mogao da zna ta moe da dobije od vetaenja. Izbor vetaka u krugu lica odreenih zakonom je slobodan. Vetaenje moe da obavlja pojedinac ili grupa vetaka, kao komisija, a u odreenim sluajevima se poverava odgovarajuoj strunoj ustanovi ili dravnom organu, kao to je npr. Institut za sudsku medicinu, a rukovodilac te ustanove odreuje jednog ili vie strunjaka da obave vetaenje. Po karakteru vetaenje moe biti isto forenziko i tada komisiju sainjavaju samo sudski lekari (npr. kod ubistava, saobraajnih povreda). U znatnom broju sluajeva vetaenje se odnosi na problem iz oblasti neke druge medicinske grane (npr. hirurgije, pedijatrije, ginekologije) i tada se komisija sastoji od sudskog lekara i drugog vetaka lekara sa odgovarajuom specijalizacijom (tzv. forenziko-kliniko vetaenje). U nekim situacijama neophodna je saradnja vetaka razliitih ekspertiznih struka - tako se npr. u sluajevima povreda vatrenim orujem esto formira meovita komisija koju sainjavaju specijalista sudske medicine i vetak balistiar. Ovakvim nainom rada obezbeuje se sveobuhvatnost u analiziranju i utvrivanju svih bitnih injenica (broj i karakteristike ustrelina, uzrok smrti, meusobni poloaj rtve i napadaa, identifikacija oruja iz kojeg je izvreno ispaljenje smrtonosnih projektila i dr.). Stalno odreeni vetaci su oni koji su od strane suda postavljeni na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo pravde. Izabrani vetaci polau zakletvu i potpisuju je, te se formira spisak stalnih sudskih vetaka, ije je nadlenim organima koji vode postupak u neku ruku olakan posao prilikom izbora vetaka. Stav 4 lana 127 ZKP praktino namee obavezu da se za vetaenje prvenstveno odreuju stalno odreeni vetaci. Neadekvatan izbor vetaka moe da uzrokuje teke posledice i greke koje se kasnije ne mogu ispraviti. Jedna od najeih greaka je npr. angaovanje patologa za obavljanje sudskomedicinskih obdukcija (npr. kod usmrenih u saobraajnim nezgodama). Neadekvatno uraena obdukcija neretko dovodi do pogrenih zakljuaka i neosnovanih sudskih odluka. 3. SPOSOBNOST LEKARA ZA SUDSKOMEDICINSKO VETAENJE (L. 129 ZKP) Obavljanje vetaenja mogue je samo ako vetak ispunjava sledea etiri uslova: (1) pravna sposobnost (2) struna sposobnost (3) zdravstvena sposobnost (4) moralna sposobnost (1) Pravna sposobnost - da bi neko uopte mogao obaviti ulogu vetaka, neophodno je da ispuni uslove predviene zakonom. Pravna sposobnost je u tekstu zakona odreena u negativnom smislu, u vidu zakonskih ogranienja za obavljanje vetaenja (lan 129 ZKP), koja imaju za cilj da obezbede potpunu objektivnost i nepristrasnost vetaka u svakom konkretnom sudskom postupku. lan 129. ZKP (1) Za vetaka se ne moe odrediti lice koje ne moe biti sasluano kao svedok (lan 103) ili lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja (lan 104), kao ni lice prema kome je krivino delo uinjeno, a ako je odreeno, na njegovom nalazu i miljenju ne moe se zasnivati sudska odluka. (2) Razlog za izuzee vetaka...postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oteenog ili okrivljenog ili je, zajedno sa njima ili nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca. (3) Za vetake se po pravilu nee odrediti lice koje je sasluano kao svedok. lan 103. ZKP Ne moe se sasluavati kao svedok: ... 2) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja profesionalne tajne u odnosu na ono to je vrenjem svog zanimanja saznalo (verski ispovednik, advokat, lekar, medicinski tehniar, babica, psiholog, socijalni radnik i dr.), osim


16

ako je osloboeno te dunosti posebnim propisom ili pismenom, odnosno na zapisnik datom izjavom lica u iju je korist ustanovljeno uvanje tajne, odnosno takvom izjavom njegovog pravnog sledbenika... lan 104. ZKP Osloboeni su od dunosti svedoenja: 1) brani drug okrivljenog i i lice sa kojim okrivljeni ivi u trajnoj vanbranoj zajednici; 2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobonoj liniji do treeg stepena, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena; 3) lice koje je krteni ili venani kum okrivljenom ili je od okrivljenog krten, ili lice koje je okrivljenom decu krstilo ili je okrivljeni njemu decu krstio; 4) usvojenik i usvojitelj okrivljenog; ... Prema lanu 103 i 104 ZKP ne mogu se sasluati kao svedoci ili su osloboeni od dunost svedoenja, pored ostalih, lica koja bi svojim iskazom povredila dunost uvanja profesionale tajne (dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti), brani drug okrivljenog, srodnici okrivljenog po krvi u u pravoj liniji, srodnici u pobonoj liniji do treeg stepena, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena, lice koje je sa okrivljenim kum, usvojenik i usvojitelj okrivljenog. U ovim sluajevima lekar je apsolutno pravno nepodoban za vetaenje. Tako se npr. lekar ne moe odrediti kao vetak u postupku u kojem je neko od njegovih blinjih okrivljeni ili oteeni (lekar moe bliskom lanu porodice da izda lekarsko uverenje koje se izdaje na lini zahtev, te stoga nema karakter vetaenja). Pored toga, postoje i sluajevi u kojima lekar nije izriito zakonom iskljuen kao vetak, ali se i pored toga moe posumnjati u nepristranost i objektivnost njegovog vetaenja (npr. ako je sa strankama u daljem srodstvu, prijateljstvu, dokazanom neprijateljstvu i dr.), kada se moe govoriti o njegovoj relativnoj nepodobnosti za vetaenje. Sam vetak treba da naznai organu koji vodi postupak ukoliko postoje neke okolnosti za koje smatra da ga ine apsolutno ili relativno nepobodnim za konkretno vetaenje i da trai svoje izuzee iz vetaenja. Pored toga, stranke u postupku imaju pravo da trae izuzee i iskljuenje vetaka, a odluku o tome donosi organ koji vodi postupak, koji je je i odredio vetaka. Lekar koji je leio bolesnika, povodom ijeg oteenja zdravlja ili smrti se postupak vodi, trebalo bi da bude iskljuen kao vetak, mada to zakon ne propisuje kao obavezu u svim sluajevima. ZKP izriito nalae (lan 137, stav 2) da obdukciju lea ne sme vriti lekar koji je leio tu osobu (lekar koji je umrlog leio ne moe se uzeti za vetaka jer postoji opasnost da uporno ostane pri zabludi u koju je doao tokom leenja i previdi ono to stvarno postoji). Meutim, prisustvo lekara leioca u obdukcionoj sali moe biti od koristi kako za lekara obducenta, kome leilac moe dati znaajna obavetenja o toku dijagnostike i leenja (npr. posle viestrukih operacija), tako i za samog leioca koji moe neposredno svoja klinika zapaanja uporediti sa obdukcionim nalazom. lan 137. ZKP 1) Kada se vetai van strune ustanove, le e pregledati i obducirati jedan, a prema potrebi dva ili vie lekara, koji treba da budu sudsko-medicinske struke... 2) Za vetaka se ne moe odrediti lekar koji je leio umrlog. Prilikom obdukcije lea, a radi davanja razjanjenja o toku i okolnostima bolesti, lekar koji je leio umrlog moe se sasluati kao svedok. Lekar koji je ranije leio umrlog moe biti sasluan kao svedok u odnosu na proces dijagnostike i leenja tog pacijenta. Lekar koji je bio sasluan kao svedok po pravilu se kasnije ne moe odrediti za sudskomedicinskog vetaka u istom postupku. Lekar je nepodoban za vetaenje i u sluajevima u kojima je bio profesionalno angaovan u dijagnostici i/ili leenju, a koji su postali predmet sudskog spora zbog sumnje u ispravnost njegovog rada, odnosno u postupku kojim se utvruje da li je on izvrio krivino delo nesavesnog pruanja lekarske pomoi. (2) Struna sposobnost - podrazumeva da sudskomedicinsko vetaenje mogu obaviti samo lekari. U zavisnosti od potreba i karatera vetaenja, sud treba da odredi lekara vetaka sa odgovarajuom vrstom i stepenom strunog znanja. S druge strane, sam vetak treba da bude kritian i da proceni da li poseduje strune sposobnosti neophodne za obavljanje konkretne ekspertize. U okviru strune sposobnosti, pored odgovarajueg medicinskog znanja, vetak mora da poznaje odredbe Zakonika o krivinom postupku i Krivinog zakonika u onom obimu koji je neophodan da bi se vetaenje uspeno obavilo. Tako npr. kada kvalifikuje povredu, vetak mora da se pridrava terminologije i kriterijuma koji su navedeni u Krivinom zakoniku (u vetaenjima lekara koji nisu specijalisti sudske medicine neretko se nailazi na izraze "laka povreda", "tea povreda","srednje teka povreda" i dr., koji su neprihvatljivi jer takva vrsta povreda nije predviena Krivinim zakonikom). (3) Zdravstvena sposobnost - vetak mora da bude telesno i psihiki zdrav, odnosno sposoban za obavljanje ove odgovorne dunosti. Na konkurs za uvrtenje u spisak stalnih sudskih vetaka obavezno se prilae lekarsko uverenje kao dokaz o zdravstvenom stanju. (4) Moralna sposobnost - lekar vetak mora posedovati besprekorne moralne kvalitete. Vetak je apsolutno nepodoban za vetaenje ako postoje uslovi za njegovu moralnu diskvalifikaciju (npr. nalazi se pod sumnjom ili je dokazano da je izvrio neko krivino delo).


17

__________________________________________________________________________________ 4. DUNOSTI I PRAVA SUDSKOMEDICINSKOG VETAKA (L. 128, od 130 do 134 ZKP) lan 128. ZKP Dunosti vetaka (1) Lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove pozivu i da d svoj nalaz i miljenje u roku odreenom u naredbi. Rok odreen naredbom, iz opravdanih razloga, na zahtev vetaka, moe se produiti. (2) Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili ako odbije da vetai, odnosno ako ne da nalaz i miljenje u roku iz naredbe, moe da se novano kazni do 300.000 dinara, a struna ustanova do 3.000.000 dinara. U sluaju neopravdanog izostanka, vetak moe i prinudno da se dovede. lan 130. ZKP Postupak vetaenja (1) Pre poetka vetaenja, pozvae se vetak da predmet vetaenja briljivo razmotri, da tano navede sve to zapazi i nae i da svoje miljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vetine. On e se posebno upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. (2) Od vetaka e se zahtevati da pre vetaenja poloi zakletvu. Stalno postavljeni zakleti vetak bie pre vetaenja samo opomenut na ve poloenu zakletvu. ... (5) Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi vetaenjem, pokazuje vetaku predmete koje e razmotriti, postavlja mu pitanja i po potrebi trai objanjenja u pogledu datog nalaza i miljenja. (6) Vetaku se mogu davati razjanjenja, a moe mu se dozvoliti i da razmatra spise. Vetak moe predloiti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od vanosti za davanje nalaza i miljenja. Ako prisustvuje uviaju, rekonstrukciji ili drugoj dokaznoj radnji, vetak moe predloiti da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se sasluava postave pojedina pitanja. DUNOSTI: Da se odazove pozivu - lanom 128. ZKP praktino je dato pravo organu koji vodi postupak da primora nekog na vetaenje npr. prinudnim privoenjem. U praksi se to retko deava, jer nedostatak odgovarajueg strunog znanja treba smatrati kao opravdan razlog za odbijanje vetaenja. Drugim reima, lekar je obavezan da se odazove pozivu za vetaenje, ali ne i da prihvati svako vetaenje, ukoliko smatra da nije struno sposoban da ga obavi. Lekar treba sudiji da objasni sopstvene mogunosti i kompetencije i uputi ga na drugog vetaka koji za konkretan predmet vetaenja ima odgovarajue struno znanje. Sud moe zahtevati od vetaka da pre obavljanja vetaenja poloi zakletvu (mada prema zakonskim odredbama vetak nije obavezan da to uini). Da da svoj nalaz i miljenje (ako prihvati vetaenje), struno i istinito, i to iskljuivo organu koji je zahtevao vetaenje. Da bude pitan - na glavnom pretresu vetaku mogu postavljati pitanja tuilac, branilac, optueni, oteeni i drugi vetaci. Ukoliko vetak u toku izvoenja vetaenja sam otkrije neke vane injenice koje su znaajne za reenje spora, duan je da na ove injenice upozori sud, bez obzira na to to mu sud u vezi sa tim injenicama nije postavio pitanje. Od vetaka se moe zahtevati da uva kao tajnu sve ono to je saznao u postupku - u toku obavljanja sudskomedicinskog vetaenja lekar je po prirodi dunosti koje obavlja razreen dunosti uvanja lekarske tajne. Meutim, on je s druge strane obavezan da uva tajnu izvrenog sudskomedicinskog vetaenja u odnosu na nenadlena lica, kao svoju pozivnu tajnu. lan 337. KZ Srbije Povreda tajnosti postupka (1) Ko neovlaeno otkrije ono to je saznao u sudskom... postupku, a to se po zakonu ne moe objaviti ili je odlukom suda ili nadlenog organa proglaeno kao tajna, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. PRAVA: Da se upozna sa celim predmetom (to se svedoku npr. ne dozvoljava). Da posle postavljenog pitanja koristi strunu literaturu ili da konstultuje druge strunjake. Da trai razjanjenja od suda i predlae dodatna ispitivanja, izvoenje novih dokaza i dr. Da postavlja pitanja - optuenom, oteenom i svedocima na glavnom pretresu. Odgovarajua nagrada za vetaenje. Izvoenje vetaenja Vetaenje se moe izvoditi u vidu pregleda ive osobe, sudskomedicinske obdukcije, raznih laboratorijskih ispitivanja i dr. Izvoenjem vetaenja rukovodi organ koji vodi postupak (istrani sudija ili predsednik sudeeg vea). Vetaenje se sastoji od prouavanja predmeta vetaenja i davanja nalaza i miljenja.


18

Pregled predmeta vetaenja moe se obaviti neposredno u sudu, pred organom koji vodi postupak ili po potrebi na nekom drugom mestu (npr. u nekoj zdravstvenoj ustanovi, obdukcionoj sali, laboratoriji, na otvorenom terenu), mogue i bez prisustva organa koji vodi postupak. lan 131 ZKP Pregledanje predmeta vetaenja (1) Vetak pregleda predmete vetaenja u prisustvu organa koji vodi postupak i zapisniara, osim ako su za vetaenje potrebna dugotrajna ispitivanja ili ako se ispitivanja obavljaju u ustanovi, odnosno u dravnom organu ili ako to trae obziri morala. (2) Ako je za svrhe vetaenja potrebno da se analizira neka materija, vetaku e se, ako je to mogue, staviti na raspolaganje samo deo te materije, a ostatak e se u potrebnoj koliini obezbediti za sluaj naknadnih analiza. lan 132 ZKP Nalaz i miljenje vetaka unosi se odmah u zapisnik. Vetaku se moe odobriti da naknadno podnese pisani nalaz i miljenje, u roku koji mu odredi organ pred kojim se vodi postupak. lan 134 ZKP (1) U zapisniku o vetaenju ili u pisanom nalazu i miljenju naznaie se ko je izvrio vetaenje, kao i zanimanje, struna sprema i specijalnost vetaka. Saoptenje vetaka moe se direktno kucati u zapisnik ili se vetaku daje mogunost da naknadno dostavi saoptenje u pisanoj formi. Saoptenje sudskomedicinskog vetaenja dostavlja se organu koji je vetaenje zahtevao. Prilikom pisanja saoptenja, lekar vetak treba da se trudi da ono bude napisano razumljivim narodnim jezikom, jer je vetaenje namenjeno medicinskim laicima (pravnicima). Saoptenje sudskomedicinskog vetaenja treba da se sastoji od uvodnog dela, zatim nalaza i na kraju zakljuka i miljenja. U uvodnom delu (nekada se koristi i izraz "zaglavlje") se navode opti podaci o predmetu vetaenja, njegovom identitetu kao i o onom ko je zahtevao vetaenje. Nalaz vetaka sadri konstataciju injenica vanih za postupak, odnosno opis ustanovljenog stanja, povreda, promena i uoenih pojava. U zakljuku se daje ocena ustanovljenog nalaza, uz objektivno struno i nauno razmatranje i povezivanje konstatovanih injenica. Na osnovu konstatovanog nalaza i zakljuka, kao i svog strunog znanja i iskustva, u miljenju vetak daje odgovore na pitanja postavljena od strane suda. U tekstu saoptenja vetaenja neophodno je naznaiti ko je izvrio vetaenje, zanimanje, strunu spremu i specijalnost vetaka. Ukoliko se npr. radi o vetaenju povreda, ono se po pravilu vri pregledom povreene osobe (u nekim sluajevima mogue je i samo na osnovu raspoloive medicinske dokumentacije, ako nije mogue izviti pregled). Izvoenje vetaenja podrazumeva detaljan pregled povreenog (kako lokalni koji se odnosi na same povrede, tako i opti kojim se utvruje dejstvo konstatovanih povreda na organizam kao celinu), uz primenu odgovarajuih dijagnostikih procedura, ukoliko je potrebno (rendgensko snimanje, laboratorijski pregledi i dr.); pisanje nalaza, koje treba uraditi po svim sudskomedicinskim principima opisa povreda); pisanje miljenja u kome treba izvriti klasifikaciju i kvalifikaciju povreda, odnosni utvrditi vrstu povreda i njihovu teinu. Od vetaka sud ne sme da zahteva izjanjavanje o pravnim pitanjima. Vetak uvek mora da se bavi iskljuivo medicinskim injenicama, bez ikakvog uplitanja u domen pravne struke (npr. raspravljanje o umiljaju i krivici izvrioca nekog dela). Deava se da vetaku na sudu bude postavljeno pitanje na koje u tom trenutku ne moe da da odgovor, naroito ako se pitanje odnosi na neto to izlazi iz domena specijalnosti vetaka. U takvoj situaciji vetak to treba otvoreno i da kae. Adekvatan odgovor moe da da i naknadno na osnovu konsultacije sa drugim kolegama, prouavanja literature, a mogue je uputiti sud i na angaovanje drugog vetaka koji e verovatno moi da da adekvatan odgovor. Pogreno je u takvim situacijama improvizovati i davati odgovore koji nisu struno bazirani, jer to bitno utie na ispravnost vetaenja, a moe imati i teke krivino-pravne posledice. Poloaj vetaka je esto nezahvalan jer u veini sluajeva nalaz i miljenje vetaka ne odgovaraju jednoj od dveju zainteresovanih stranaka (okrivljenom ili oteenom). Stoga se neretko deava da vetak na glavnom pretresu bude izloen neprijatnom stavu nezadovoljne strane, naroito ako nije adekvatno zatien od strane organa koji vodi postupak. U takvim situacijama treba da sauva prisebnost i pristojno ophoenje i svojom strunou se suprotstavi neprimerenom ponaanju stranaka. Pored tanog vetaenja, u kome se nalaz i miljenje poklapaju sa injeninim stanjem, postoji i netano vetaenje koje moe biti pogreno ili lano. Pogreno je ono koje je nenamerno loe uraeno, zbog neodgovarajue strunosti, nepanje, nemarnosti i dr. Lano sudskomedicinsko vetaenje namerno je od strane vetaka krivotvoreno i uraeno neistinito, i kao takvo podlee krivinoj odgovornosti (Krivino delo davanja lanog iskaza - lan 335. Krivinog zakonika Srbije). lan 335. KZ RS Davanje lanog iskaza (1) Svedok, vetak, prevodilac ili tuma, koji da laan iskaz pred sudom...kaznie se zatvorom do tri godine. (3) Ako je laan iskaz dat u krivinom postupku ili je dat pod zakletvom, uinila e se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. (4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog lana nastupile naroito teke posledice za okrivljenog, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.


19

(5) Uinilac koji dobrovoljno opozove laan iskaz pre nego to se donese konana odluka, moe se osloboditi kazne. __________________________________________________________________________________ 5. VRSTE I STEPENI SUDSKOMEDICINSKOG VETAENJA (L. 135 ZKP) lan 135. ZKP Dopunsko vetaenje Ako u miljenju vetaka ima protivrenosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tanost datog miljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka, zatraie se miljenje drugih vetaka ili e se preduzeti novo vetaenje sa drugim vetacima. Definitivnu procenu nalaza i miljenja vetaka daje organ koji vodi postupak, koji na miljenju vetaka treba da zasnuje svoju odluku. On moe da daje primedbe na ekspertizni nalaz i miljenje, trai dodatna objanjena, predlae izmene, dopune i ispravke. Sud ima pravo da izvreno vetaenje prihvati ili ga, prema sopstvenoj proceni, odbaci i svoju odluku zasnuje na drugim dokazima kojima raspolae ili trai dodatno ili novo vetaenje od istih ili drugih vetaka. U sudskoj praksi potuje se vertikala strunosti ukoliko prvi ili naknadni eskpertizni dokument ne prui jasan i ubedljiv nalaz i miljenje o predmetu vetaenja. Sudskomedicinsko vetaenje moe se odvijati u tri stepena, prvo-, drugo- i treestepeno, s tim to se nekim sluajevima ekspertiza obavlja u sva tri stepena, dok se u drugim postupak zavrava posle prva dva stepena ili samo nakon prvostepenog vetaenja ukoliko se njime dobiju adekvatni odgovori na pitanja postavljena od strane suda. Prvostepeno sudskomedicinsko vetaenje - izvode prvostepeni vetaci. Ono se moe podeliti na prvobitno, naknadno i ponovno vetaenje, s tim to svi ovi oblici nisu obavezni u svakom konkretnom sluaju. Prvobitno sudskomedicinsko vetaenje - je ono koje je prvi put zahtevano i prvi put izvedeno (npr. izjanjenje lekara o vrsti i teini povreda). Naknadno sudskomedicinsko vetaenje - ako se po drugi put zatrai i izvri vetaenje od istih vetaka, u cilju davanja dopuna, objanjenja i dr. (npr. u cilju razjanjenja naina nastanka povreda). Ponovno sudskomedicinsko vetaenje - trei put izvedeno, ali od strane drugih sudskomedicinskih vetaka koje je odredio organ koji vodi postupak, jer odreeni nedostaci u prvobitnom vetaenju nisu otklonjeni naknadnim vetaenjem. Drugostepeno sudskomedicinsko vetaenje - nadovezuje se na prvostepeno vetaenje, bilo celokupno ili samo na njegovu prvu, odnosno prvu i drugu etapu. Po pravilu treba da bude obavljeno od strane vetaka veih strunih kvalifikacija (npr. specijalista sudske medicine posle lekara opte medicine). Ovo vetaenje se obavlja na osnovu prouavanja i analiziranja predmeta vetaenja, kao i prethodno izvrenih vetaenja. Treestepeno sudskomedicinsko vetaenje - moe se smatrati zavrnim vetaenjem i ono se moe zahtevati posle bilo od kojih faza prethodnih stepena. Obavlja se u okviru medicinskih fakulteta, od strane treestepenih sudskomedicinskih vetaka kao strunjaka sa najveim medicinskim i forenzikim kvalifikacijama. U okviru Medicinskog fakulteta u Beogradu postoje Sudskomedicinski odbor (SMO) i Sudskopsihijatrijski odbor. SMO sainjavaju stalni lanovi - profesori sudske medicine, kao i drugih, klinikih i institutskih predmeta (opti hirurg, neurohirurg, ortoped, neurolog, patolog), a po potrebi, u zavisnosti od predmeta vetaenja, angauju se i profesori drugih medicinskih specijalnosti (oftalmolog, otorinolaringolog, dermatolog i dr.). SMO vri vetaenja iz sudskih spisa, uz eventualne preglede stranaka po potrebi, i to najee u sluajevima kada su u toku prethodnih vetaenja postojala protivurena odnosno suprotna miljenja lekara vetaka. U poslednje vreme sve ee se SMO angauje i u sluajevima kada se razmatra krivino delo nesavesnog leenja bolesnika. U drugostepenom i treestepenom sudskomedicinskom vetaenju lekari vetaci treba uvek neposredno, odnosno lino da razmotre i analiziraju sve relevante injenice i na osnovu toga daju svoje miljenje, a ne da se pozivaju samo na sadraj prethodno izvrenih vetaenja. __________________________________________________________________________________ 6. PREDMETI SUDSKOMEDICINSKOG VETAENJA Predmet sudskomedicinskog vetaenja moe da postane sve ono to zahteva posebnu strunu verifikaciju i/ili objanjenje, da bi se sudu pruile strune injenice. (a) IVE OSOBE I NJIHOVI DELOVI -pregled povreenih i okrivljenih (lekarsko uverenje nije vetaenje ako ga ne zahteva sud) -silovanje i napastvovanje, protivprirodni blud; poroaj i pobaaj; oinstvo -alkoholisanost, trovanje -identifikacija -delovi ivih osoba (npr. amputirani delovi tela) (b) LEEVI I DELOVI LEEVA -pregled lea, utvrivanje smrti i procenjivanje vremena smrti -sudskomedicinska obdukcija, sudskomedicinska ekshumacija -identifikacija -alkoholisanost, trovanje

Prof. dr Slobodan Savi -delovi leeva (identifikacija)

20

(c) IVE I MRTVE IVOTINJE I NJIHOVI DELOVI -sodomija -besnilo -identifikacija delova -povrede -insekti (forenzika entomologija) (d) KOSTI I BIOLOKI TRAGOVI -kosti -krv, dlake, sperma, pljuvaka, mleko i kolostrum, feces, mokraa (e) PREDMETI -odea -povredna orua, vozila (f) VETAENJE IZ SPISA -kompletni spisi sa medicinskom dokumentacijom (sve ee optube za krivino delo nesavesnog leenja bolesnika).


21 KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA

Povreda (trauma) predstavlja nasilno oteenje tela odnosno zdravlja, koje je izazvano iskljuivo dejstvom spoljanjih faktora, za razliku od oboljenja, kao prirodnog oteenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljanjih (egzogenih), tako i unutranjih (endogenih) inilaca. Nain i principi vetaenja telesnih povreda propisani su Zakonikom o krivinom postupku i Krivinim zakonikom. lan 141. ZKP (1) Telesne povrede vetae se, po pravilu, pregledom povreenog, a ako to nije mogue ili ako po izuzetku, nije potrebno na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima. (2) Poto tano opie povrede, vetak e dati miljenje, naroito o vrsti i teini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti sluaja, kakvo dejstvo te povrede obino proizvode, a kakvo su u konkretnom sluaju proizvele, ime su povrede nanete i na koji nain. U lanu 141. ZKP precizirani su zadaci koje se pred lekara postavljaju u toku vetaenja telesnih povreda, a to su: (a) utvrivanje postojanja povreda, konstatovanje njihovog broja i njihovo precizno opisivanje (b) dijagnostikovanje vrste povreda (klasifikacija) i orua kojim su povrede nanesene (c) procena teine povreda (kvalifikacija) (d) utvrivanje naina nanoenja povreda. KLASIFIKACIJA POVREDA Pod klasifikacijom povreda podrazumeva se njihova podela u posebno definisane grupe na osnovu utvrenih kriterijuma. U sudskoj medicini povrede su klasifikovane prema svom izgledu i osobinama, odnosno sredstvu (oruu, etiolokom faktoru) kojim su nanesene. Izdvojene su sledee grupe: 1. mehanike 2. fizike 3. asfiktike 4. hemijske 5. nutritivne 6. bakterijske i 7. psihike povrede. U okviru pojedinih od navedenih grupa izvrena je i dodatna podela koja e biti prikazana u osnovnim crtama. MEHANIKE POVREDE nastaju dejstvom mehanike sile odnosno mehanikog orua. Klasinom podelom klasifikovane su u dve osnovne grupe: ozlede i rane. Ozlede su nespecifine mehanike povrede, na osnovu ijih se karakteristika ne moe utvrditi kojom vrstom mehanikog orua su nanesene. To su krvni podliv (haematoma), krvni izliv (haematismus), oguljotina (excoriatio), nagnjeina (contusio), rascep (rutpura), prodor (canal), proboj (penetratio), provala (perforatio), razorina (destructio) i raskomadina (detractio). U ovu grupu povreda M.Milovanovi je uvrstio i prelome (fractura) i iaenja (luxatio). Pored mehanikog orua, ozlede mogu biti izazvane i drugim vrstama povrednih sredstava (npr. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova), a mogu nastati i usled oboljenja (npr. krvni podlivi kod hemoragijske dijateze, oguljotine nastale u sklopu nekih konih oboljenja). Rane su specifine mehanike povrede, kod kojih je prekinut kontinuitet koe i ije osobine ukazuju na vrstu mehanikog orua odnosno dejstveni princip mehanikog orua kojim su nanesene. Razderine (vulnus lacerum seu lacerocontusum) su rane nanesene dejstvom tupine mehanikog orua, ubodine (vulnus punctum) iljkom, a sekotine (vulnus scissum) otricom mehanikog orua. Ustreline (vulnus sclopetarium) su prouzrokovane dejstvom projektila ispaljenog iz vatrenog oruja. U grupu tzv. posebnih ustrelina izdvojene su povrede nanesene istovremenim dejstvom veeg broja projektila (povrede od same) i rane nastale dejstvom eksplozivnih rasprskavajuih sredstava (bomba i dr.). FIZIKE POVREDE se na osnovu dejstvujuih povrednih faktora mogu podeliti u tri vee grupe. -Termike povrede izazvane su dejstvom visoke ili niske temperature. One mogu nastati usled lokalnog dejstva visoke temperature tj. suve ili vlane toplote (opekotina - combustio, oparotina - ambustio), optim dejstvom visoke temperature na celo telo (toplotni udar tj. omarica - sideratio) ili direktnim dejstvom sunevih zraka na glavu i vrat (sunanica - insolatio). Dejstvo niske temperature takoe moe biti lokalno, kada dovodi do nastanka smrzotina (pernio), i opte, kada moe doi do smrznutosti (congelatio). -Povrede izazvane tehnikim i atmosferskim elektricitetom (strujni udar - electrocutio i udar groma - fulguratio). -Povrede izazvane dejstvom jonizujueg zraenja. ASFIKTIKE POVREDE nastaju usled nasilnog poremeaja disanja. Klasina podela nasilnih mehanikih asfiksija u dve osnovne grupe izvrena je prema mehanizmu nastanka ovih povreda.


22

-Povrede koje nastaju zapuenjem disajnih puteva ili sufokacije su zapuenje nosa i usta (occlusio nasi et oris), zapuenje drela i grkljana (obturatio pharyngolaryngis), zapuenje dunika i dunica (obturatio tracheobronchiorum) i utopljenje (submersio). -Asfiktike povrede nastale stezanjem (strangulacije) su zaguenje (stezanje vrata akom odnosno akama strangulatio manualis), zadavljenje (stezanje vrata omom koju zatee aktivno neka iva sila ili pasivno neiva sila strangulatio funalis), veanje (stezanje vrata omom koju pasivno zatee teina sopstvenog tela - suspensio). U ovu grupu povreda svrstan je i poremeaj disanja nastao usled pritiska na grudni ko (compressio thoracis). Asfiksija moe nastati i bez direktnog dejstva nekog povrednog sredstva na disajne puteve odnosno druge strukture bitne za funkciju disanja i to kao posledica nedostatka kiseonika u nekoj sredini (npr. kod osoba koje se due vreme nalaze u hermetiki zatvorenim prostorima ili na velikim nadmorskim visinama zbog razreenosti vazduha). Kod veanja, zaguenja i zadavljenja, za nastanak oteenja zdravlja, pored isto asfiktike komponente, bitan je i poremeaj modane cirkulacije, a u nekim sluajevima i refleksnim putem izazvan srani zastoj (tzv. vazo-vagalni refleks). Zbog toga se ova tri tipa asfiktikih povreda ponekad nazivaju i kombinovanim asfiksijama, u odnosu na ostale pomenute tipove, kod kojih je poremeaj disanja jedini povredni faktor (tzv. iste asfiksije). Pri tome treba napomenuti da i prisustvo stranih tela u disajnim putevima moe, pored poremeaja disanja, uzrokovati refleksni srani zastoj svojim nadraajnim dejstvom na nervne strukture u sluznici. HEMIJSKE POVREDE ili trovanja (intoxicatio, venenatio) su u dananje vreme uzrokovane sve brojnijim i raznovrsnijim toksinim sredstvima. Njihovu sveobuhvatnu klasifikaciju, primenljivu u svim oblastima koje se bave toksikologijom, teko je izvriti. Klasina sudskomedicinska podela izdvaja sledee grupe: -otrovi sa lokalnim tj mesnim dejstvom (korozivni otrovi - kiseline i baze; nadraajni otrovi - amonijak i dr.); -otrovi sa optim tj. resorptivnim dejstvom (parenhimski, krvni i nervni otrovi); -otrovi koji imaju i lokalne i resorptivne efekte. KVALIFIKACIJA POVREDA Uslov za postojanje krivinog dela telesne povrede je postojanje povrede ovekovog tela i/ ili naruenja njegovog zdravlja. Telesno povreivanje obuhvata svako oteenje, odvajanje ili unitenje bilo kog dela tela, a naruenje zdravlja podrazumeva sve privremene ili trajne telesne i duevne bolesti ili pogoranje postojeih telesnih i duevnih oboljenja. Kvalifikacija povrede podrazumeva utvrivanje teine povrede na osnovu stepena oteenja tela odnosno zdravlja, koje je tom povredom prouzrokovano, kako lokalno tako i optom reakcijom organizma. Kvalifikacija povrede vri se za potrebe krivino-pravnog postupka, te se stoga mora obavljati u skladu sa vaeim odredbama Zakonika o krivinom postupku i Krivinog zakonika. Meutim, lekari uvek treba da obavljaju samo svoj zadatak, a to je medicinska kvalifikacija povrede prema vaeim principima medicinske nauke i prakse. Naime, medicinska i krivinopravna kvalifikacija povreda se ne poklapaju. Krivinopravnu kvalifikaciju telesne povrede kao krivinog dela vri sud na osnovu sveobuhvatne procene svih prikupljenih injenica, pri emu je vetaenje, odnosno medicinska kvalifikacija, samo jedno od veeg broja raspoloivih dokaznih sredstava. U poglavlju o sudskomedicinskom vetaenju prethodno je reeno da, prema Zakoniku o krivinom postupku, sudskomedicinskog vetaka, odnosno lekara koji e izvriti kvalifikaciju povrede (kao vid sudskomedicinskog vetaenja) odreuje organ koji vodi postupak (istrani sudija ili predsednik sudeeg vea). Za uspeno obavljanje vetaenja vano je da sud odabere pravog vetaka u skladu sa karakterom odnosno sloenou konkretnog sluaja. Prema tome, ovu vrstu vetaenja mogu da obavljaju svi lekari, kako lekari opte medicine i lekari raznih klinikih specijalnosti (najee hirurzi), tako i specijalisti sudske medicine. Lekar od koga je zahtevano kvalifikovanje povreda treba da bude kritian u odnosu na svoje mogunosti i proceni da li mu iskustvo i znanje dozvoljavaju da se upusti u obavljanje naloenog zadatka. Poto se upozna sa predmetom vestaenja, lekar koji vri kvalifikaciju povreda treba da odlui na koji nain moe da prikupi sve potrebne podatke o povredama i ostalim elementima bitnim za njihovu kvalifikaciju. Da bi se povrede mogle uopte kvalifikovati, neophodno je nepobitno utvrivanje njihovog postojanja. Dijagnostikovanje povreda i njihova kvalifikacija najpouzdanije se moe izvriti na osnovu pregleda povreenog (vidi stav 1 lana 129 ZKP), najbolje u fazi neposredno posle povreivanja, kada se karakter povreda najpouzadnije moe utvrditi. U nekim sluajevima pregled treba ponoviti - npr. ako se pregled vri u veoma kratkom vremenskom roku posle povreivanja, mogue je da sve povrede (naroito krvni podlivi) ne budu vidljivi spolja na koi, tako da se ponovnim pregledom (koji uglavnom treba obaviti sledeeg dana odnosno posle oko 24 sata) omoguuje sagledavanje svih krvnih podliva koji su se u meuvremenu vidno manifestovali. Da bi se uoile sve skoranje i stare povrede, obavezno se vri kompletna inspekcija celog tela povreenog koji je potpuno skinut. Ukoliko je mogue, za potrebe suda treba obezbediti trajne dokaze o povredama koje se kvalifikuju, npr. njihovim fotografisanjem ili ucrtavanjem u odgovarajue sheme ljudskog tela. Kako se kvalifikacija vri ne samo na osnovu lokalnog oteenja na mestu povreivanja, ve i na osnovu opte rekacije i oteenja organizma koje je tim povredama izazvano, neophodno je izvriti kompletan fizikalni pregled povreenog, a prema potrebi primenjuju se i druge dijagnostike metode (rendgensko snimanje, laboratorijske analize i dr.). Tipian primer u kome je kompletan fizikalni pregled veoma znaajan u dijagnostici i kvalifikaciji je potres mozga. Naime, uz spoljanji nalaz povrede na glavi, koji u sluajevima potresa mozga moe da bude i veoma oskudan, vano je da se objektivno konstatuje i dokumentuje niz simptoma i znakova koji mogu da se jave u fazi kada osoba povrati svest (amnezija, glavobolja, munina, povraanje, bledilo, znojenje, nestabilan puls i krvni pritisak, tromija reakcija zenica na svetlost i dr.).


23

U izvesnim sluajevima, naroito kada je posle povreivanja protekao dui vremenski period ili ako je povreeni u meuvremenu umro, podaci o povredama neophodni za njihovu kvalifikaciju mogu se dobiti i iz medicinske dokumentacije. U tim sluajevima za dobru kvalifikaciju izuzetno je znaajan kvalitet postojee medicinske dokumentacije. Stoga lekari koji uestvuju u dijagnostici i leenju povreenih, pored pruanja pomoi kao najvanijeg zadatka, moraju uvek misliti i o moguem krivino-pravnom znaaju konkretnog sluaja i truditi se da povrede opiu po sudskomedicinskim principima, jer je mogue da u kasnijem toku, posle kraeg ili dueg vremena, ova medicinska dokumentacija postane znaajno, a nekad i kljuno dokazno sredstvo za kvalifikaciju povreda. Ovo je naroito vano uko

Documents

Dodaci za ispit 2008