GLOBALNA FINANSIJSKA I EKONOMSKA KRIZA I NJEN UTICAJ … FIN_i ek... · Svetska privreda tokom 2010. je izlazila iz krize uz rizik da se kriza ponovi sve dok postoji problem sa nezaposlenošću

qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjkl

zxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop

asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq

wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz

xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa

sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw

ertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrfghjklzxcvbnmqwerty

uifghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw

ertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx

cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas

dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyu

iopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn

mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj

klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui

opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm

qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc

vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd

fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert

yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb

nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfg

hjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop

asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq

wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz

xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa

sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrty

uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn

mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj

klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui

opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm

qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxc

vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd

fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert

yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb

nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfg

hjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop

Doc. Dr Marinko Bošnjak,

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Studija za sajt Ministarstva finansija:

GLOBALNA FINANSIJSKA I EKONOMSKA KRIZA

I NJEN UTICAJ NA PRIVREDU I FINANSIJE SRBIJE

Prvi deo: Globalna finansijska i ekonomska kriza

2007-2010. godina - uzroci, posledice i poruke

Drugi deo: Analiza finansijske i ekonomske krize

u Republici Srbiji 2008-2010. godina

Recenzenti:

Dr Ljubomir Madžar, redovni profesor Univerziteta u Beogradu

Prof. Dr Gojko Rikalović, Ekonomski fakultet u Beogradu

Beograd, januar 2011.

2

С а д р ж а ј

U V O D ...................................................................................................................................... 4

Prvi deo ....................................................................................................................................... 6

GLOBALNA FINANSIJSKA I EKONOMSKA KRIZA 2007-2010. GODINA –

PRETEŢNI UZROCI, DOMINANTNE POSLEDICE I KLJUĈNE PORUKE ........................... 6

1. SISTEMSKI GENERISANA TEKUĆA FINANSIJSKA I EKONOMSKA KRIZA U SVETU.......................................... 6

2. MANIFESTOVANJE TEKUĆE GLOBALNE FINANSIJSKE I EKONOMSKE KRIZE .............................................. 13

3. UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA MAKROEKONOMSKE PROJEKCIJE ........................................... 22

4. EKONOMSKI IZGLEDI U USLOVIMA OPORAVKA FINANSIJSKOG I REALNOG SEKTORA ............................... 30

Drugi deo .................................................................................................................................. 36

ANALIZA FINANSIJSKE I EKONOMSKE KRIZE U SRBIJI 2008-2010. GODINA ............ 36

1. UTICAJ GLOBALNE FINANSIJSKE I EKONOMSKE KRIZE NA PRIVREDU SRBIJE ........................................... 36

2. UTICAJ GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE NA MAKROEKONOMSKE PROJEKCIJE SRBIJE ............................... 40

3. ODGOVOR EKONOMSKE POLITIKE NA IZAZOVE PRVOG TALASA EKONOMSKE KRIZE ............................... 44

4. PROGRAMI MERA EKONOMSKE POLITIKE U VREME EKONOMSKE KRIZE ................................................... 50

5. EKONOMSKA POLITIKA I PRIVREDNA KRETANJA U VREME KRIZE ............................................................. 59

5.1. OPŠTI PROBLEMI I REZULTATI EKONOMSKE I STRUKTURNE POLITIKE ......................................... 59

5.2. ANALITIĈKI PRIKAZ EKONOMSKIH KRETANJA .............................................................................. 66

5.3. OCENA EFEKATA MAKROEKONOMSKE POLITIKE U 2009. GODINI ................................................ 73

5.4. EKONOMSKA KRETANJA U PRVOJ POLOVINI 2010. GODINE .......................................................... 78

5.5. EKONOMSKI IZGLEDI ZA 2010. GODINU ........................................................................................ 80

5.6. GLAVNI EKONOMSKI PROBLEM NA POĈETKU 2011. GODINE ........................................................ 84

6. FISKALNI SISTEM I POLITIKA U VREME EKONOMSKE KRIZE ...................................................................... 90

6.1. KONSOLIDACIJA JAVNIH FINANSIJA .............................................................................................. 90

6.2. PAKET MERA FISKALNOG PRILAGOĐAVANJA ............................................................................... 97

7. EKONOMSKA POLITIKA U VREME OPORAVKA I RASTA PRIVREDE ........................................................... 102

7.1. CILJEVI I SMERNICE MAKROEKONOMSKE POLITIKE ................................................................... 103

7.2. SMERNICE OSNOVNIH EKONOMSKIH POLITIKA ........................................................................... 106

7.3. SMERNICE OSTALIH EKONOMSKIH POLITIKA .............................................................................. 109

8. STRUKTURNE REFORME I POLITIKE U VREME OPORAVKA I RASTA PRIVREDE ......................................... 112

8. 1. AKTIVAN PRISTUP REŠAVANJU STRUKTURNIH POREMEĆAJA .................................................... 112

8.2. NEODRŢIVOST POTROŠAĈKOG I NEOPHODNOST INVESTICIONOG MODELA RAZVOJA ................ 115

8.3. CILJEVI I SMERNICE SREDNJOROĈNE STRUKTURNE POLITIKE .................................................... 124

9. KONCEPT DUGOROĈNOG RAZVOJA SRBIJE DO 2020. GODINE ................................................................. 133

1. POVEĆANJE BROJA ZAPOSLENIH .................................................................................................... 134

2. UNAPREĐENJE LJUDSKOG KAPITALA ............................................................................................. 134

3. INVESTICIJE U ZNANJE I TEHNOLOGIJU .......................................................................................... 135

4. PRIVREDNI RAST ZASNOVAN NA IZVOZU I RACIONALNOJ UPOTREBI ENERGIJE ............................ 136

5. SOCIJALNO UKLJUĈIVANJE I SMANJENJE SIROMAŠTVA ................................................................. 137

K O R I Š Ć E N I I Z V O R I .................................................................................................................. 138

3

I z v o d i z r e c e n z i j a

Studija je aktuelna, sadržajno bogata, teorijski ubedljivo artikulisana i u svojim obrazloženim

uvidima, zaključcima i preporukama dobro argumentovana i mnogostruko relevantna. Ona je

kao takva dobar predložak za koncipiranje krupnih zahvata u institucionalnom

prilagođavanju i definisanju strateških opredeljenja u ekonomskoj politici i u iznalaženju

puteva i načina njenog najdelotvornijeg sprovođenja.

Autor celovito i sistematično obrađuje duboke determinantne činioce ekonomske krize, kao i

njene brojne i raznolike manifestacije, s posebnim osvrtom na uticaj globalne finansijske i

ekonomske krize na krhku proizvodnu strukturu privrede Srbije. U tom smislu ova studija

pruža celovitu sinoptičku sliku privrede Srbije i njenih razvojnih izgleda i hazarda i

predstavlja sintetički pregled njenih opredeljujućih karakteristika. Studija sadrži pored

bogatog empirijskog činjeničnog sloja i čvrstu dosledno izvedenu teorijsku okosnicu, te

predstavlja značajan doprinos tekućoj naučnoj produkciji. Ona će ekonomistima

zainteresovanim za stabilizaciju i rast privrede Srbije poslužiti kao orijentir i referentni izvor,

sa izgledima da u toj ulozi posluži jedno duže vreme

Autor korene tekuće globalne ekonomske krize vidi u samom ekonomskom sistemu, uzimajući

u obzir činjenicu da mnogi faktori mogu da izazovu makroekonomske poremećaje, a neki

fluktuacije u raznim segmentima sistema i u sistemu u celini. S obzirom na to potencira se

uloga institucionalnog prilagođavanja i ekonomske politike u suzbijanju oscilatornih

iskakanja koja mogu da ugroze celinu sistema i ublažavanju gubitaka koji nastaju iz tih

krupnih pomeranja. Autorova poruka je jasna: sistemski faktori su najsnažniji u nastajanju i

širenju krize i saglasno tome najveći napori u suzbijanju destruktivnih makroekonomskih

fluktuacija treba da budu usmereni na dogradnju i usavršavanje institucionalnog sistema i na

ekonomsku politiku kao oblik upravljanja unutar samog sistema. Posebna vrednost studije je

upravo ovako identifikovanje redosleda prioriteta u strategiji stabilizacije i suzbijanja

destruktivnih inpulsa kroz koje se nestabilnost sistema i generiše i ispoljava, kao i fina

selektivnost u obradi manifestacija globalne ekonomske krize.

Analiza ekonomske krize u Srbiji data je u kontekstu globalne finansijske i ekonomske krize,

ali se pri tome nije ispustila iz vida njena „autentičnost“ i zasnovanost na činjenici da je

potrošnja u Srbiji već dugo vreme iznad sopstvenih proizvodnih mogućnosti i učinaka. Autor

je iscrpno prikazao antikrizni program mera i naznačio postkrizni repertoar politika i mera

usmerenih na neodložnu transformaciju privrede Srbije u srednjem i dužem roku.

Imajući sve navedeno u vidu, autor zaključuje da privreda Srbije neće bez ozbiljnih teškoća

funkcionisati ni u postkriznom periodu zbog dubokih strukturnih i funkcionalnih slabosti, čije

otklanjanje zahteva političku volju, znanje, vreme i troškove. Obrazloženi zaključci izvedeni

na osnovu analiziranih činjenica od izvanredne su važnosti za razvojnu strategiju i tekuću

ekonomsku politiku,kao i za institucionalno prilagođavanje i strukturne reforme privrede i

društva

Prof. Dr Ljubomir Madžar

Autor ove kompleksne i aktuelne studije analizira uzroke i posledice tekuće ekonomske

krize u svetu i njen uticaj na privredu i finansije Republike Srbije. Istraživački nalazi

su od izuzetnog značaja za ekonomsku teoriju i ekonomsku politiku.

Prof. Dr Gojko Rikalović

4

GLOBALNA FINANSIJSKA I EKONOMSKA KRIZA 2007-2010.

I NJEN UTICAJ NA PRIVREDU I FINANSIJE SRBIJE*

U V O D

Tekuća finansijska i ekonomska kriza je nastala u SAD i proširila se na ceo svet. Inicirana je kolapsom

tržišta nekretnina i zahvatila je ceo finansijski, a zatim i realni sektor razvijenih zemalja i zemalja u

razvoju. Fiskalnim stimulansima izbegnut je kolaps finansijskog sektora i ublažene su teže posledice krize

na realni sektor i zaposlenost. Za izlazak iz krize potrebna su institucionalna i ekonomskopolitička

prilagođavanja koja bi dovela do promene ponašanja potrošača i investitora.

Tekuća globalna ekonomska kriza razotkrila je nedostatke sistema i ekonomske politike koji su generisali

krizu i recesiju globalnih razmera. U razrešenju krize ključnu ulogu ima država zbog otkaza tržišta i iz

toga proisteklog nepoverenja među učesnicima na tržištu. Država u tom slučaju može da doprinese

poverenju u tržišne institucije. Neosnovano je gledište da tržište samo može da reši krizu koju je izazvalo

uz kratkoročne gubitke, bez instervencija države i institucionalnog prilagođavanja koje je neophodno radi

povećanja efikasnosti i stabilnosti tržišta i kvaliteta ekonomske politike. Tržište sa dovoljnom i

adekvatnom regulativom (regulisano tržište) je ključna pretpostavka izlaska iz tekuće globalne ekonomske

krize i recesije i dugoročne održivosti ekonomske stabilnosti i rasta privrede.

Aktuelna finansijska i ekonomska kriza pogodila je različitom jačinom sve zemlje sveta, bez obzira na nivo

razvijenosti i strukturu privrede, sve privredne sektore i sve društvene slojeve i pojedince. Kriza je

izazvala pad svih makroekonomskih agregata i indikatora svih zemalja sveta. Ključne posledice krize su

nelikvidnost, pad proizvodnje i izvoza, smanjenje zaposlenosti i povećanje nezaposlenosti, pad životnog

standarda i rast siromaštva.

Republika Srbija u periodu ekonomske krize je, poput drugih zemalja, zabeležila povećanje nelikvidnosti

privrede, pad bruto domaćeg proizvoda, industrijske proizvodnje, izvoza i uvoza, pad zaposlenosti i rast

nezaposlenosti, pad primanja i kupovne snage stanovništva i porast siromaštva. U Srbiji kao zemlji u

tranziciji na prelom makroekonomskih trendova prvenstveno su uticali odlagani i nagomilani tranzicioni

problemi, a dodatno i pad agregatne tražnje, smanjenje priliva stranog kapitala i povećanje nelikvidnosti

u uslovima globalne ekonomske krize i recesije.

Teže posledice globalne finansijske i ekonomske krize svet je izbegao zahvaljujući obilnom fiskalnom

stimulansu, posebno razvijenih zemalja. Međutim, dugoročno održiv globalni rast i razvoj zahteva da se

dovrši započeto čišćenje sporne i toksične aktive finansijskih institucija i izvrši institucionalno poboljšanje

u finansijskom sektoru čiji su otkazi generisali globalnu finansijsku, a zatim i ekonomsku krizu. Rizici za

finansijsku stabilnost i privredni rast prisutni su sve dok traje blagi oporavak finansijskog sektora, uz

neiskazane potencijalne gubitke i spornu aktivu i sve dok traje blagi oporavak realnog sektora zasnovan

više na fiskalnom stimulansu nego na povraćenom poverenju potrošača i investitora.

Trogodišnja globalna ekonomska kriza još nije okončana, a ključni problem ekonomskog oporavka jeste

finansijski sektor (IMF, Izveštaj o globalnoj ekonomskoj stabilnosti, oktobar 2010.). Globalna finansijska

stabilnost još nije osigurana i prisutni su rizici stabilizaciji svetske privrede. Javni dug pojedinih zemalja

je visok, što zahteva da se ekonomska politika usredsredi na fiskalno prilagođavanje na srednji rok. Kod

nekih zemalja javni dug je neodrživ i javlja se problem finansiranja visokog fiskalnog deficita kumuliran u

protekle tri godine ekonomske krize.

Državna Komisija SAD za ispitivanje uzroka finansijske krize saopštila je u januaru 2011. da su do krize

doveli propusti u državnoj finansijskoj regulativi, kao i sistemsko zanemarivanje odgovornosti i kršenje

etike na svim nivoima. Krizi je doprinela gramzivost bankarskih kuća koje su postale preterano zavisne od

visokorizičnih poslova odnosno bezobzirnost Volstrihta, konstatuje se u ovom prvom zvaničnom izveštaju

o finansijskoj krizi 2007-2009. godine.

_______________

* Autor se zahvaljuje profesoru Ljubomiru Madţaru i prof. dr Gojku Rikaloviću za recenzije i za sugestije

koje su ugraĊene u tekst ove studije, Milici Jovanović za procene i projekcije glavnih ekonomskih indikatora za

Republiku Srbiju i Neveni Petković za raĉunarsku pripremu teksta.

5

Oporavak bankarskog i ukupnog finansijskog sektora nije dovršen. Poverenje u finansijski sistem još nije

vraćeno. Finansijski sistem u mnogim zemljama još je ranjiv. Prisutan je rizik da banke zakoče privredni

oporavak ako zastanu sa finansiranjem privrede, a to bi onemogućilo da mnoge vlade zaduživanjem pokriju

fiskalni deficit. Takav rizik je prisutan najviše u evrozoni gde banke moraju da refinansiraju dugove zbog

obimnog kreditiranja u proteklom periodu i dospelog dela duga za naplatu. Nakon fiskalnih stimulansa

kojima je sprečen veći pad proizvodnje i zaposlenosti potrebna je stabilizacija javnih finansija, posebno kod

zemalja sa visokim spoljnim dugom, što zahteva smanjenje javne potrošnje na srednji i duži rok. Pri tome,

na kratak rok moraju se primenjivati fiskalni podsticaji koji podržavaju privredni oporavak.

Konsolidacija javne potrošnje podrazumeva da se sprovedu strukturne reforme javnog sektora i da se time

poveća poverenje u sistem. Ove reforme doprineće smanjenju fiskalnog deficita i javnog duga, što može da

podstakne izvoz i utiče na smanjenje kamatnih stopa. Pre izbijanja globalne ekonomske krize procečni

fiskalni deficit na globalnom nivou iznosio je oko 1% BDP, a u EU oko 3% BDP, a za tri godine trajanja

krize prosečni fiskalni deficit za svet ukupno iznosi oko 9%.

Svetska privreda tokom 2010. je izlazila iz krize uz rizik da se kriza ponovi sve dok postoji problem sa

nezaposlenošću i nestabilnošću nacionalnih valuta. Oporavak privreda biće nedovoljan i osetljiv dok se ne

sprovedu strukturne reforme koje pokreću razvoj. Do tada ekonomski rast biće usporen uz rizik od krize u

obliku krive W.

Globalna ekonomska kriza je znatno povećala stopu nezaposlenosti u 2009. kod svih zemalja, kao i u 2010.

kada je zabeležen blagi privredni oporavak. Recesija po pravilu traje sve dok broj zaposlenih ne počne da

raste. Svet ukupno je već tri godine (2007-2010) suočen sa recesijom i slabim privrednim oporavkom,

rastom nezaposlenosti, visokim fiskalnim deficitom i javnim dugom i sa nestabilnim nacionalnim valutama.

Prisutni valutni rizik ukazuje na slabljenje inicijative za zajedničku borbu protiv globalne ekonomske krize.

Razvijene zemlje i zemlje u ekonomskom usponu odskora nastoje da spreče jačanje svojih valuta odnosno

da devalviraju svoje valute, što utiče na podrivanje konkurentnosti ostatka sveta. One su nakon primene

monetarnih i fiskalnih mehanizama zaštite svojih privreda od posledica krize nastojale da podstaknu izvoz i

osnaže domaću potrošnju kao nosioce privrednog oporavka, i to u trenutku kad se primenjuje fiskalna

stabilizacija kroz smanjenje rashoda. Razvijene privrede i privrede u usponu oslanjale su se na izvoz i sad

se okreću podsticanju domaće tražnje. Slaba domaća tražnja u vreme ekonomske krize zahteva da se nastavi

relaksacija monetarne politike i finansijski oporavak i da se nastavi stabilizacija javnih finansija uz

kontrolu javnog zaduživanja i smanjenje javnog duga.

Zemlje u razvoju beleže brži privredni oporavak od razvijenih zemalja. Prema procenama MMF u 2010.

očekuje se rast BDP razvijenih zemalja od 2,7%, a zemalja u razvoju od 7,1%. Zemlje u razvoju nastoje da

deprecijacijom valute održe izvozno preimućstvo kako bi ublažile posledice pada BDP u razvijenim

zemljama iz perioda ekonomske krize.

Privrede zemalja evrozone i 27 članica Evropske unije zabeležile su međugodišnji realni rast BDP u prvom

(0,8% i 0,7%), drugom (1,9%, 2%) i trećem (1,9% i 2,1%) kvartalu 2010. godine. Očekuje se nešto blaži

rast BDP u četvrtom kvartalu 2010. godine, a povratak recesije se ne očekuje (W). Po novoj proceni

Evropske centralne banke rast BDP EU 27 iznosiće 1,4% u 2010, a u evrozoni 1,8%, dok će u 2011. iznositi

0,5% u evrozoni i 2,3% u EU 27.

Privredni rast u trećem kvartalu 2010. generisan je rastom potrošnje i investicija. Najbrži privredni rast u

trećem kvartalu zabeležila je Nemačka od 3,9% zbog porasta izvoza (8,2%). Na severu Evrope zabeležen je

viši rast i u Estoniji 4,7%, Finskoj 3,4% i Letoniji 2,4, kao i u V. Britaniji 2,8%, Švedskoj 4,5%, Slovačkoj

4,1% i Danskoj 3,8%.Francuska je imala rast privrede od 1,8%. Jug Evrope je zabeležio niže stope rasta od

severa Evrope (Španija 0,2%, Portugalija 1,5%). Grčka je jedina evropska zemlja koja je ostala u recesiji i

u drugom (-4,0%) i trećem (-4,5%) kvartalu 2010. suočena sa visokom javnom potrošnjom i visokim javnim

dugom.

Evropska centralna banka zagovara programe štednje u prezaduženim državama članicama Evropske unije.

Eskontna stopa je održana na rekordno niskom nivou (1%), a programi podsticanja privrede su produženi

do kraja 2010. godine, pre svega jeftini krediti banaka u neograničenom obimu.

6

P R V I D E O

Globalna finansijska i ekonomska kriza 2007-2010. godina –

pretežni uzroci, dominantne posledice i ključne poruke

1. Sistemski generisana tekuća finansijska i ekonomska kriza u svetu

Globalna finansijska i ekonomska kriza (GFEK) je nastala u SAD i zahvatila je sve evropske i vanevropske

zemlje kroz širenje negativnih efekata. Prvi znaci finansijske krize u SAD manifestovali su se u maju i junu

2007, a prvi talas krize se ispoljio u drugoj polovini 2007. i prvoj polovini 2008. godine. Negativni efekti

GFEK snaţnije su se manifestovali u drugom talasu u drugoj polovini 2008. i u 2009. u svim zemljama sveta

kada je došlo do globalne recesije koja po razmerama prevazilazi recesije svetske privrede iz 1975, 1982,

1987 i 2001. i podseća na najveću svetsku ekonomsku krizu iz 1929-1933. godine. Tekuća GFEK, nakon dve

godine, poĉinje da jenjava sudeći po prvim znacima oporavka svetske privrede, uz potencijalne rizike da se

kriza produţi i oporavak traje duţe. Tekuća GFEK nije lokalna i privremena, već je globalna i strukturnog

karaktera; zahteva preispitivanje postojećeg modela privreĊivanja i strukturno i institucionalno

prilagoĊavanje na nacionalnom i globalnom nivou.

Finansijska kriza je inicirana kolapsom trţišta nekretnina u SAD zbog precenjenosti nekretnina, a zatim se

proširila na ceo finansijski i realni sektor usled strukturnih i funkcionalnih nedostataka finansijskog sistema.

Krizu je iniciralo slobodno i neregularno finansijsko trţište SAD koje je omogućavalo ekspanziju trgovine

tzv. derivatima u 2008. i nekoliko prethodnih godina kao novim finansijskim instrumentom. Nagli rast

trgovine derivatima nije bio pod kontrolom drţave koja nije donela odgovarajuću regulativu za trţište

derivata. U takvim okolnostima banke, investicioni fondovi, hipotekarna i osiguravajuća društva ulazili su u

visoko riziĉne bankarske operacije i nastala je nekontrolisana trka za profitom i disperzija rizika na brojne

uĉesnike u finansijskim operacijama. Banke širom sveta su trgovale tim derivatima, ulaţući novac u sve

riziĉnije poslove i povećavajući rizike za finansijski sistem. Posledice takve finansijske avanture osetile su,

ĉak, i štediše s depozitima oroĉenim u najboljim svetskim bankama, kao i kupci obveznica kao sigurne

finansijske aktive.

Po oceni relevantnih ekonomskih analitiĉara (Blanchord 2009, Roubini 2009) svet je izbegao drugu veliku

ekonomsku krizu zahvaljujući drţavnoj intervenciji aktivnim merama fiskalne i monetarne politike. Oni

smatraju da preduzete mere ekonomske politike zemalja pogoĊenih krizom ne mogu da obezbede izlazak iz

krize sve dok ne doĊe do promene ponašanja potrošaĉa i investitora kroz neophodne institucionalne reforme i

regulatorna poboljšanja, posebno u oblasti finansijskog sistema na nacionalnom i globalnom nivou koji se

smatra osnovnim generatorom GFEK. Snaţan fiskalni stimulans doprinosi oţivljavanju tekuće privredne

aktivnosti u svetu, ali neće obezbediti dugoroĉno odrţiv privredni rast ukoliko ne bude praćen neophodnim

sistemskim poboljšanjima, pre svega finansijskog sistema.

U ovom radu se elaborira teza da su nedostaci ekonomskog sistema, pre svega finansijskog sistema kao

njegovog dela generisali GFEK. Finansijski sistem je deo sistema trţišne privrede koji je po prirodi stvari

suoĉen sa rizicima i neizvesnostima i inherentno je nestabilan, ali poseduje potencijal za efikasno suoĉavanje

sa krizom. Istorijsko iskustvo pokazuje da trţišni sistem uz kratkoroĉne gubitke uspešno prolazi kroz krize

povećavajući upravljaĉki kapacitet za prevladavanje poremećaja kojima je izloţen usled predvidivih ili

nepredvidivih eksternih udara ili internih kriza nastalih iz sistema kojima moţe da doprinosi i vladina

ekonomska politika.

U vreme nastanka i širenja GFEK pojavile su se razne hipoteze o uzrocima i akterima krize, poĉev od

privrednosistemskog poretka i institucionalnog aranţmana koji zbog svoje kompleksnosti, dinamiĉnosti i

stohostiĉnosti generiše poremećaje do razliĉitih skupina aktera kao što su moćne drţavne institucije nadleţne

za javne politike, pre svih za ekonomsku politiku i/ili moćne privredne i finansijske elite, kao i do velikih

eksternih šokova. O uzrocima tekuće GFEK u Srbiji je skoro napisano više radova (Madžar 2009,

Prokopijević 2009, Vujović 2008, Vujović 2009.) u kojima je izneta razliĉita argumentacija.

7

Stanovište autora ovog rada jeste da je nastanak GFEK prvenstveno vezan za sistemska ograniĉenja i

podsticaje kao bitne komponente institucionalnog aranţmana i za ekonomsku politiku, a ne za ponašanje

preduzeća, banaka i stanovništva. Nepoţeljno ponašanje aktera privrednih procesa u ulozi proizvoĊaĉa,

investitora i potrošaĉa i štete koje proizilaze iz tog ponašanja u krajnjoj instanci vezano je za sistem i

ekonomsku politiku koji ne pruţaju odgovarajuću poslovnu motivaciju i ne postavljaju ograniĉenja za

nepoţeljno ponašanje poslovnih aktera.

Tekuća GFEK je pokazala nedostatke kljuĉnih mehanizama sistema koje je potrebno poboljšati kroz

institucionalno prilagoĊavanje, i nedostatke voĊenja ekonomske politike, kako bi se privreda i društvo vratili

na putanju odrţivog razvoja. U tom cilju potrebno je sagledavanje dubinskih determinanti krize, pre svega

sistema koji svojim podsticajima i ograniĉenjima objektivno uslovljava ponašanja aktera ekonomskih i

društvenih procesa i delotvornost institucija i ekonomske politike, a preko njih i (ne)uspešnost privrede i

društava u kontekstu ne samo tehnoloških i resursnih već i upravljaĉkih ograniĉenja (poĉev od politiĉkog

sistema i društvene strukture, preko institucija i regulatornih aranţmana, do neformalnih pravila).

Institucionalno prilagoĊavanje sistema kao dominantnog izazivaĉa krize menja pravce delovanja ekonomske

politike koja podiţe delotvornost njenih instrumenata i mera i tako privredu drţi na dugoroĉno odrţivoj

trajektoriji rasta. U tom kontekstu ni ekonomska politika, ni ponašanje društvenih aktera, ne mogu biti

preteţni generatori krize ili rasta, već je to sistem iz koga proishodi ekonomska politika i ponašanje

politiĉkih ĉinilaca i društvenih i privrednih aktera. U tom smislu kljuĉno je povećati funkcionalne uĉinke

institucionalnog poretka, tako da omogući veću delotvornost ekonomske politike i privrednih aktera. Takav

supstitucionalni odnos izmeĊu sistema i ekonomske politike podrazumeva da ureĊeni institucionalni poredak

i na njemu zasnovana ekonomska politika i ponašanje privrednih subjekata, mogu da amortizuju eksterne

šokove i spreĉe unutrašnje krizne poremećaje. Suprotno tome, ekonomska politika ne moţe da kompenzuje

nedostatke sistema i iz njih proizašle neţeljene uĉinke. Ekonomska politika je nemoćna ukoliko

institucionalni aranţmani dobro ne regulišu funkcionisanje privrede.

U sistemu trţišne privrede privredni subjekti, po pravilu, se ponašaju racionalno i kroz privredne interakcije

teţe da ostvare sopstvene poslovne interese na bazi racionalne alokacije proizvodnih faktora. Primereno

trţišnom sistemu drţava uspostavlja institucionalni poredak i vodi ekonomsku politiku oslonjene na trţište i

svojim regulatornim sistemom usmerava i kontroliše privredne tokove. Praksa pokazuje da sistem preko

defekata trţišta i institucionalnih aranţmana povremeno generiše krizu, a drţava moţe da dovede do

poremećaja u sistemu trţišne privrede kada se prekomerno upliće u upravljanje ekonomskim tokovima,

prekomernom regulativom ili merama ekonomske politike.

Ekonomski sistem se moţe imenovati kao glavni ĉinilac krize budući da je stohastiĉan, dinamiĉan i teško

upravljiv i da kao inherentno nestabilan sistem generiše cikluse i povremene krize. Razumevanje krize

podrazumeva njeno vezivanje prvenstveno za strukturu sistema, ĉije temeljno poznavanje je kljuĉna

pretpostavka da se kriza savlada kada nastane ili da se spreĉi pojava krize. Ekonomska politika moţe da

izazove krizne poremećaje ako se blagovremeno ne prepoznavaju i struĉno ne analiziraju ekonomske pojave

i procesi i ne preduzmu potrebne mere radi prilagoĊavanja aktera ekonomskim i socijalnim promenama.

Pouzdane analize geneze i tendencija ekonomskih pojava i procesa i pouzdana ekonomska predviĊanja kao

preduslovi za voĊenje kvalitetne ekonomske politike zahtevaju potpunu i aţurnu informacionu osnovu.

Ekonomska politika ĉesto ne prati ekonomske dogaĊaje i javljaju se vremenski pomaci u kreiranju i voĊenju

ekonomske politike i njeni efekti se ispoljavaju sa zakašnjenjem, bilo pozitivni bilo negativni. MeĊutim,

krizni poremećaji u zemlji dominantno su vezani za institucionalna obeleţja sistema i za naĉine voĊenja

ekonomske politike. Pri tome, sistem je osnova i oslonac ekonomske politike i preteţni izazivaĉ krize. U tom

pogledu kljuĉna su institucionalna prilagoĊavanja, a ekonomskopolitiĉke mere i aktivnosti mogu da

doprinesu nastanku ali i spreĉavanju kriznih poremećaja i smanjivanju troškova krize.

Ekonomski sistem i trţište kao njegov baziĉni deo u prvoj instanci generišu cikliĉna kretanja i krizu privrede,

a u drugoj instanci i drţava makroekonomskom politikom, a ne preduzeća i banke svojom poslovnom

politikom i ponašanjem. Ova fundamentalija podrazumeva da se uvaţava sistemski pristup ekonomskim

pojavama i procesima. Konstrukciona nestabilnost i strukturni nedostaci sistema generišu krizu kada su

pogrešne strateške odluka koje on kreira i kada su neefikasna politiĉki i pravno formalizovana pravila

(institucionalni poredak) i neformalizovana pravila (tradicija, kolektivna sećanja, kultura, vrednosna

8

opredeljenja i moralne norme). PreureĊenje sistema i ekonomska politika ne mogu trajno da reše krizu zbog

stalno prisutnih politiĉkih i saznajnih ograniĉenja. U prisustvu tih ograniĉenja kriza povremeno nastaje i za

njeno rešavanje potrebno je stalno institucionalno prilagoĊavanje i fleksibilna ekonomska politika u ĉijem

središtuje rast koji obezbeĊuje odrţivi napredak u kome odluĉujuću ulogu imaju vrednosti kao što su

sigurnost, kvalitet ţivota i odrţivo korišćenje resursa.

Trţište kao preovlaĊujući deo sistema ima kljuĉnu ulogu u regulisanju privrednih tokova i koordinaciji

privrednih odluka. Trţište zbog svojih nedostataka moţe da generiše krizu (na primer ekonomski

neosnovanim promenama cene kao trţišnog signala). Trţišta i sa njima spojeni institucionalni mehanizmi

zbog sistemskih defekata mogu da izazovu krizu, a širenju i produţenom trajanju krize mogu da doprinose

promašaji drţave i njene ekonomske politike kada svojim akcijama i merama pogaĊaju privredu i njen trţišni

mehanizam ili ponašanje privrednih aktera (preduzeća i banke) na trţištu kojim stvaraju nepoverenje, paniku

i krizu. Sistemski generisana kriza u SAD ubrzano se proširila svetom i prelila iz finansijskog sistema u sve

sektore privrede, što potvrĊuje da su ekonomska politika i privredni subjekti u kombinaciji sa sistemskim

nedostacima doprineli sveopštem širenju i produbljivanju krize.

Sistem kao kombinacija trţišta i institucionalnih aranţmana koji ga podrţavaju i regulišu je kljuĉni generator

krize. Nestabilnost trţišta i pratećih institucija i ranjivost na spoljne udare su krupni nedostaci

institucionalnog sistema. U razrešenju krize kljuĉnu ulogu ima drţava zbog obezvreĊenog trţišta i iz toga

proisteklog nepoverenja meĊu uĉesnicima na trţištu. Drţava kao akter sa svojim institucijama suoĉava se sa

tekućom sistemski generisanom GFEK koju ona nije izazvala svojom ekonomskom politikom, niti privredni

subjekti svojim poslovnim ponašanjem.

Kriza je prvenstveno sistemski fenomen, ona se javlja na nivou sistema i samo na tom nivou moţe da se reši.

Trţišni defekti podrazumevaju institucionalnu dogradnju sistema radi tekuće sanacije sistemskih slabosti i

povećanja efikasnosti i stabilnosti trţišta i kvaliteta ekonomske politike. Osnovni uzroci krize vezani su za

sloţenost i nedovršenost institucionalnih aranţmana koji po prirodi stvari regulišu funkcionisanje privrede i

obezbeĊuju njeno usmeravanje i koji ĉine sistem nestabilnim i teško upravljivim. Trţište koje u svom

finansijskom segmentu nije bilo regulisano kao deo sistema je izazvalo krizu. Trţišni propusti mogu da

nastanu zbog redistributivnog ponašanja privrednih subjekata koje potkopava trţište i preduzetništvo,

povećava nepoverenje i rizik nastupanja na trţištu i uvećava ekonomske i društvene gubitke zbog

demobilizacije resursa. Trţišni propusti se javljaju i u fazi narastanja balona kada se laţno uvećava bogatstvo

i u fazi pucanja balona kada se zbog nepoverenja u trţišni sistem enormno prave gubici.

Sistemski defekti i nedostaci trţišta kao njegovog dela i pogreške ekonomske politike drţave izazvali su

drastiĉno pomeranje cena nekretnina i cena nafte i osnovnih metala, što je deformisalo alokaciju i

mobilizaciju resursa. Na trţištu nekretnina nakon spekulativnog zamaha cene su ubrzano rasle i izazvale

nove kupovine i prodaje. Traţnja za tim dobrima se pregrejavala i uzrokovala novi rast cena, što je

naduvavalo balon do njegovog pucanja. Kupci i prodavci na trţištu nekretnina su nerealno percepcirali rizike

na trţištu nekretnina. Tome su doprinele i dve privatne firme orijentisane na kreditiranje nekretnina za koje

se verovalo da su drţavne, što je rezultiralo u većem poverenju. MeĊutim, radilo se o špekulativnom

trgovanju nekretninama i kad su traţnja i cene nekretnina drastiĉno pale balon je pukao. Javilo se

nepoverenje i panika na trţištu nekretnina koje su doprinele širenju i produbljivanju finansijske krize. Iza tih

trţišnih poremećaja nije stajala drţava sa svojom regulativom i politikom, već su oni uzrokovani i inicirani

sistemskim nedostacima trţišta i sa tim povezanim institucionalnim okvirom privreĊivanja. Trţište je preko

naglog dizanja pa survavanja cena nekretnina izazvalo haos, što pokazuje da je kriza sistemski fenomen i da

nije izazvana pogreškama ekonomske politike drţave ili destruktivnim ponašanjem preduzeća i banaka.

Inherentna nestabilnost bankarskog sistema manifestuje se pojavom nepoverenja u nesolidne banke koje

prelazi u paniku koja moţe da uruši ceo bankarski sistem. U trţišnim privredama drţava kroz osiguranje

štednih uloga do odreĊenog iznosa štiti bankarski sistem od destabilizacije. Sliĉna situacija je bila i kod

drugih finansijskih institucija.

Poremećaji na finansijskom trţištu su sistemski generisani i za njih nisu odgovorni ni drţava na trţišni

subjekti uticajem svoje politike i ponašanja na finansijskom trţištu. Sistemski defekti koji ukljuĉuju i trţišne

defekte su neminovnosti zbog njih je sistem generator krize, oni zahtevaju stalno institucionalno

9

prilagoĊavanje radi povećanja efikasnosti i stabilnosti trţišta i kvaliteta ekonomske politike koju vode

odgovorne i kompetentne vlade. Aktuelna finansijska kriza postala je globalna i prerasla je u ekonomsku

krizu koja je pogodila razliĉitom jaĉinom sve zemlje sveta, bez obzira na nivo razvijenosti i strukturu

privrede, sve privredne sektore i sve društvene slojeve i pojedince. Ona je izazvala nagli i veliki pad

makroekonomskih agregata i pogoršavanje ekonomskih indikatora (BDP, investicije, liĉna i drţavna

potrošnja, spoljnotrgovinska razmena, platni bilans, inflacija, devizni kurs, zaposlenost, zarade) gotovo kod

svih zemalja sveta. Zbog krize trţišta gube svi, traţnja i investicije opadaju, proizvodnja se smanjuje, zalihe

rastu, nezaposlenost se povećava, proizvodni kapaciteti se manje koriste, kao posledice demobilizacije

resursa zbog krize trţišta. Tome je znatno doprineo gubitak poverenja koji dodatno obeshrabruje privredne

subjekte i smanjuje delotvornost institucija i utiĉe na širenje i produbljivanje krize.

Sistemski otkazi su strukturni uzroĉnici ekonomskih fluktuacija, oni se na mikro nivou manifestuju kroz

poslovnu orijentaciju privrednih aktera u uslovima konkurencije na kratkoroĉne performanse (poslovna

dobit, vrednost deonica). Takva poslovna orijentacija zanemaruje dugoroĉne performanse koje zahtevaju

istraţivanje i razvoj, stvaranje novih proizvoda i usluga, tehnološke inovacije, novu marketinšku obradu

proizvoda, efikasan i fer sistem nagraĊivanja vrhunskih struĉnjaka vezan za dugoroĉne performanse firme.

Kada drţava interveniše sa ciljem da se uvaţava dugoroĉna poslovna orijentacija i da se u skladu s tom

orijentacijom uspostavi sistem nagraĊivanja u velikim firmama koji uvaţava dugoroĉne efekte primer je

superiornosti drţavne inervencije u odnosu na trţišne mehanizme. Drţava u tom sluĉaju popravlja spontano

nastale i trţišno utemeljene mehanizme regulisanja poslovnih odnosa i znaĉajno doprinosi poverenju u

trţišne institucije.

Trţišni otkazi se manifestuju kada trţište ne obezbeĊuje racionalno korišćenje proizvodnih ĉinilaca, odnosno

kada doĊe do demobilizacije proizvodnih ĉinilaca usled prisvajanja renti i redistributivnog ponašanja

privatnog sektora koje potkopava preduzetništvo i kada se obezvrede instrumenti finansijskog trţišta koji ne

obezbeĊuju podsticanje štednje, ulaganja u finansijske instrumente, dodelu kredita i realni rast dohodaka i

bogatstva. Krajem sedamdesetih godina 20. veka razvijeni svet je u sistemu imao višak regulacije koja je

ometala standardno trţišno poslovanje. Tokom osamdesetih i devedesetih godina izvršena je deregulacija

koja je u nekim segmentima bila prekomerna. Trţište sa dovoljnom i adekvatnom regulativom (regulisano

trţište) je kljuĉna pretpostavka izlaska iz tekuće GFEK. Sve dok se ne oporavi posrnulo globalno finansijsko

trţište i ne uspostavi potrebna finansijska regulativa, drţava se nuţno suoĉava sa globalnom krizom i svojom

efikasnom i racionalnom intervenciom ublaţava posledice krize na BDP, investicije, potrošnju, robnu

razmenu, zaposlenost, zarade, socijalna davanja. Nosioci ekonomske politike u nestabilnom institucionalnom

poretku svojim merama i akcijama doprine će obnovi poverenja u posrnulo finansijsko trţište i racionalnoj

alokaciji resursa. Ako trţišni akteri veruju u odreĊenu zaštitu drţave ulaze u transakcije na finansijskom

trţištu. Drţava moţe da doprinese obnovi poverenja u institucionalni poredak i trţište kao njegov kljuĉni deo

svojim paketom ekonomskopolitiĉkih mera i usavršavanjem institucionalnih rešenja. Drţava mora da

obezbedi dodatnu regulaciju finansijskih trţišta koja nije uspostavljena u procesu sveopšte deregulacije koji

je poĉeo osamdesetih godina 20 veka. Time bi se obezbedila efikasnost trţišta i celokupnog sistema i

podigao kvalitet ekonomske politike drţave. Neosnovano je gledište da bi tekuću krizu rešilo samo trţište uz

kratkoroĉne gubitke, bez intervencije drţave (vlada i ministarstava).

GFEK je zahvatila ceo svet, neizvesno je njeno trajanje i nepoznate su sve njene posledice. Vlade i centralne

banke većine zemalja sveta su preduzele mere kako bi povratile funkcionisanje meĊubankarskog kreditnog

trţišta i zaustavile krah svetskih berzi. Od kljuĉnog znaĉaja za saniranje posledica finansijske krize bile su

koordinirane akcije vlada i centralnih banaka u pogledu garantovanja štednih depozita na bankarskim

raĉunima i novih kredita banaka, kao i stimulativni vladini paketi (fiskalni stimulansi). GFEK predstavlja

upozorenje zemljama koje nisu dobro upravljale privredom. Zemlje koje su više paţnje posvećivale niskoj

inflaciji, a manje stabilnosti finansijskog sistema našle su se na jaĉem udaru GFEK. Nedovoljna zasnovanost

finansijskog sistema na adekvatnoj i dovoljnoj drţavnoj regulativi i drţavnoj kontroli pokazala je da se

ekonomska stabilnost obezbeĊuje ne samo kroz nisku inflaciju, već i kroz regulativu.

Osnovni generator nastanka finansijske krize bilo je odsustvo kvalitetne regulative i supervizije finansijskih

institucija i poslediĉno rast uĉešća spekulativnih uĉesnika u finansijskom sistemu, rast nepoverenja meĊu

uĉesnicima na finansijskom trţištu i rušenje stabilnosti finansijskog sistema. Nedostaci u regulatornom

10

okviru generisali su nekontrolisane rizike i krah finansijskog sistema koji je izazvao recesiju privrede. U

nekontrolisanom finansijskom sistemu banke su kreirale riziĉne kredite koji su kroz sekjuritizaciju prenošeni

na neureĊen sistem hartija od vrednosti, ĉiji kupci nisu znali rizik takve kupovine, i tako se nekontrolisano

odvijala kreditna aktivnost. U finansijskom sistemu nije bilo regulacije instrumenata za osiguranje kreditnog

rizika treće strane, iako je brzo narastalo trţište ovih derivatnih instrumenata. Nerealno vrednovanje

emitovanih hartija od vrednosti od strane rejting agencija veoma je doprinelo kreiranju uslova za nastanak

finansijske krize.

Deregulacija finansijskih trţišta i bankarskog sistema, uz ekspanzivnu monetarnu politiku oznaĉena je kao

osnovni uzrok svetske finansijske krize. Ekspanzivna monetarna politika u periodu od 2002. do 2006. i

kreiranje viška likvidnosti, s jedne strane, slabosti u regulatornom okviru finansijskog sektora, propusti u

kontroli nebankarskih finansijskih institucija i propusti u kontroli kvaliteta sloţenih finansijskih

instrumenata, s druge strane, vodili su SAD i druge zemlje u finansijsku krizu. Izlazak iz finansijske krize

zahteva povratak kontrolisanoj i odgovornoj monetarnoj politici, potpunoj i adekvatnoj regulativi i povratak

poverenja u trţišne institute, finansijske institucije i savremene finansijske instrumente.

Za uspešan razvoj i tranziciju zemalja smatra se da je produktivnija politika snaţnog ekonomskog razvoja

prilagoĊena sopstvenim uslovima i globalnim procesima koja zahteva uravnoteţenu ulogu trţišta i drţave,

što je podrazumevalo da finansijski sektori budu regulisani, da postoji dobro korporativno upravljanje i

dobri zakoni o konkurentnosti i bankrotstvu koji se dosledno primenjuju, da su vlade preduzimljive i da u

društvu vlada veća jednakost i socijalna pravda.

Poruke prve velike ekonomske krize (1929-1933)imaju veliki znaĉaj za bolje upravljanje krizom. Ona se

snaţno se osetila u svim zemljama sveta i pokazala je visok stepen meĊuzavisnosti na svetskom trţištu. Pod

udarom ove krize bile su sve pojedinaĉne ekonomije kao delovi svetske ekonomije, ali sa većim padom BDP

i znatno većom stopom nezaposlenosti u odnosu na tekuću GFEK (2007 - 2010) koja se na blaţi naĉin

manifestovala u uslovima povećane meĊuzavisnosti na globalnom trţištu. Velika ekonomska depresija

proizvela je novu ekonomsku paradigmu zasnovanu na uĉenju Kejnsa i njegovih sledbenika (Samjuelson i

dr.) koja je našla rešenje svetske ekonomske krize u aktivnoj ulozi drţave u voĊenju trţišne ekonomije.

Kejnzijanstvo je podrazumevalo drţavni intervencionizam, trgovinski protekcionizam, visok nivo drţavne

potrošnje i kljuĉnu ulogu fiskalne politike, polazeći od teorijskog fundamenta da trţišni sistem ne moţe sam

sebe da reguliše. Nakon duge dominacije Kejnzove ekonomske paradigme, sa Fridmanom pojavilo se novo

ekonomsko stanovište da je rešenje trţišni sistem koji sam sebe reguliše, a da je vlada problem. Nova

paradigma zasnovana na uĉenju Fridmana podrazumevala je ekonomsku liberalizaciju sa velikim

ekonomskim slobodama i malom i adekvatnom regulacijom i poslediĉno sa minimalnom ulogom drţave i

niskom drţavnom potrošnjom. Fridmanova paradigma koju su prihvatili mnogi ekonomisti i vlade razvijenih

zemalja bila je dominantna poslednjih decenija 20. veka i u prvoj deceniji 21. veka.

GFEK (2007-2010) nema razmere prve velike svetske privredne depresije, iako se manifestuje sa sve većim

socioekonomskim posledicama, obavezuje na preispitivanje socioekonomske paradigme i zahteva da se naĊe

novo rešenje koje nije u ekstremizmu Kejnsa i Fridmana, odnosno u intervencionistiĉkom ili trţišnom

fundamentalizmu. Rešenje je u trţišnom sistemu i u adekvatnim nacionalnim i globalnim regulatorima

trţišta. Nalaţenje novog rešenja podrazumeva da filozofija i društvena teorija dublje sagledaju

fenomenologiju prve svetske krize, azijske krize, ruske krize, juţnoameriĉke krize, tranzicione krize i tekuće

globalne krize, kako bi se postavili novi teorijski fundamenti za upravljanje nacionalnim ekonomijama i

globalnom ekonomijom i utemeljio novi institucionalni ekonomski i politiĉki sistem zasnovan na

meĊuzavisnosti nacionalnog i globalnog u kome postoje potrebne slobode i adekvatna i dovoljna regulacija.

SAD i druge razvijene zemlje suprotno vaţećoj paradigmi reagovale su na primarnu finansijsku krizu sa

paketima fiskalnih stimulansa, suprotno „reganizmu“ i „taĉerizmu“ u ekonomskoj politici i „trţišnom

liberalizmu“ u ekonomskoj nauci.

Prvi samit Grupe 20 koju ĉine najrazvijenije zemalje sveta, odrţan u Londonu poĉetkom aprila 2009. usred

GFEK, razmatrao je izazove krize i saopštio tri razliĉita scenarija: (1) obavezno zajedniĉko fiskalno

podsticanje (SAD i Britanija), (2) jaĉa regulacija finansijskih institucija i finansijskih proizvoda (Francuska i

Nemaĉka) i (3) nadnacionalna svetska valuta (Rusija i Kina). Uĉesnici samita sloţili su se da globalna kriza

11

zahteva globalne mere i s tim u vezi usvojen je prvi finansijski paket. Samit je poslao vaţan signal da će

ekonomska politika dok traje kriza u celini biti usmerena na podsticanje privreda u ovim zemljama,

ukljuĉujući i monetarnu politiku (niske kamatne stope). Na ovom samitu je podrţan predlog EU da u

srednjem roku ojaĉa finansijska regulativa, supervizija i transparentnost finansijskog poslovanja. Kljuĉni

predlozi na regulacionom planu izneti na samitu u Londonu su: (1) stvaranje meĊunarodnog regulatora uz

postojaći trţišni model utvrĊivanja vrednosti imovine, (2) jaĉanje rezervi u kapitalu finansijskih institucija,

posebno banaka kao zaštita od pogoršanja trţišnih uslova, (3) regulacija hedţ fondova – privatnih

finansijskih firmi koje okupljaju profesionalne investitore, (4) regulacija rejting agencija koje procenjuju

rizike na finansijskim trţištima i time pomaţu investitorima i (5) promena raĉunovodstvenih standarda. Na

londonskom samitu Grupe 20 postignuta je saglasnost da se (1) ekspanzivnom fiskalnom politikom podrţi

oţivljavanje privredne aktivnosti (2) zajedniĉki radi na merama finansijske regulative, (3) izbegnu

protekcionistiĉke mere, (4) da se odobri MMF 500 mlrd dolara za hitne intervencije. Usvojeno je

kompromisno rešenje da Grupa 20 obezbedi 5000 mlrd dolara do kraja 2010. za fiskalni stimulans, kao u da

se na dugi rok vodi raĉuna o fiskalnoj odrţivosti i stabilnosti cena.

Lideri Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta na drugom samitu u Pitsburgu (SAD) sredinom septembra

2009. saglasili su se da bi nova pravila za banke trebalo da spreĉe novu globalnu finansijska krizu. Novi

kodeks finansijskog ponašanja koji je usvojen planirano je da se primenjuje od 2012. po okonĉanju oporavka

svetske privrede od GFEK. Uĉesnici samita zalagali su se da se sa finansijske institucije u sistem uvedu

stroţa pravila u preuzimanju rizika i rukovoĊenju, budući da su nedostaci u regulativi i nadzoru uz

neodgovorno preuzimanje rizika od strane banaka i drugih finansijskih institucija, stvorili finansijsku

nestabilnost koja je generisala tekuću GFEK.

Najsnaţnije ekonomije u svetu, ukljuĉujući snaţne ekonomije u usponu (Kina, Indija, Brazil) na prvom i

drugom samitu zalagale su se za utvrĊivanje novih i efikasnijih mera za regulisanje meĊunarodnog

finansijskog sistema i za smanjenje potrošnje u okviru paketa za stimulisanje privrede. Na drugom samitu je

konstatovan napredak u oporavku svetske privrede i zahtevana nova pravila koja povećavaju investiranje i

spreĉavaju buduću finansijsku krizu. Lideri Grupe 20 od banaka su zahtevali da povećaju novĉane rezerve

zbog loših zajmova i investicija i zahtevaju regulisanje trţišta i uvoĊenje strogih ograniĉenja u isplati visokih

bankarskih bonusa. Postignuta je saglasnost uĉesnika samita da je za postojani oporavak svetske privrede

potrebno ukloniti sistemske slabosti u finansijskom sektoru koje su dovele do krize, što podrazumeva da se

uvede oštrija regulativa za bankarski sektor tokom 2010. i 2011. godine. Insistiralo se na nastavku drţavnih

stimulansa nacionalnim privredama sve dok oporavak ne bude na stabilnim temeljima, uz povezivanje plata

bankarskih menadţera sa dugoroĉnim stvaranjem vrednosti. Zemlje sa stabilnim spoljnotrgovinskim

suficitom pozvane su da ojaĉaju domaće izvore rasta, a zemlje sa velikim spoljnotrgovinskim deficitom da

stimulišu privatnu štednju, kako bi se obezbedio odrţivi globalni rast. Postignut je ĉvrst konsenzus o jaĉanju

ukupnog nadzora nad globalnim finansijskim sistemom, s tim što nije uspostavljen mehanizam za primenu

usvojenih pravila u pojedinim zemljama. U tom pogledu znaĉajnu ulogu ima MMF koji je sa SB pridruţeni

ĉlan Grupe 20 pri nadgledanju pojedinih drţava. Konstatovano je da izlazak iz tekuće GFEK zahteva

primenu donetih pravila utvrĊenih kodeksom finansijskog ponašanja.

Suprotno porukama samita razvijene zemlje su krajem krizne 2009. ocenile da se finansijske institucije

godinu dana posle pojave krize vraćaju riziĉnom ponašanju koje je dovelo doGFEK; vraćaju se starim

navikama kako bi obnovile apetite za rizikom i kratkoroĉnim kreditima ili dobiti na finansijskim trţištima.

Ovaj potencijalni rizik bio bi smanjen ukoliko se uvaţe preporuke Grupe 20 najvećih industrijski razvijenih

privreda i privreda u razvoju da meĊunarodna zajednica istovremeno sa oporavkom preuzme obavezu da

pooštri finansijsku regulativu i ojaĉa meĊunarodne finansijske institucije. Finansijska reforma koja ukljuĉuje

i stroge zahteve prema bankarskom sistemu je kljuĉni preduslov da se svet ne suoĉi sa još teţim problemima.

Vlade su pomogle bankama da reše aktuelne probleme tokom 2008. i 2009. a jaĉanjem finansijske regulative

trebalo bi da spreĉe bankarsku industriju da ponovo preduzima riziĉna ponašanja koja dovode do krize. U

tom cilju SAD su pripremile zakone koji uvode nova pravila poslovanja svih aktera na finansijskom trţištu

koja uz oštriju kontrolu drţave spreĉavaju ponavljanje scenarija koji je izazvao tekuću GFEK. Nova pravila

ograniĉavaju slobodu aktera na finansijskom trţištu i uvode politiĉki nadzor nad centralnom bankom i

njenom monetarnom politikom. PredviĊa se i uvoĊenje agencije za zaštitu potrošaĉa koja bi kontrolisala

12

politiku banaka za hipotekarne kredite, kreditne kartice i druge usluge namenjene trţištu. Dato je pravo Vladi

da reorganizuje svaku finansijsku kompaniju za koju proceni da bi mogla da ugrozi stabilnost finansijskog

sistema, kako bi se spreĉilo njihovo bankrotstvo ili da ih spasava drţava. PredviĊeno je da se kroz

oporezivanje većih finansijskih kompanija stvori fond sa 150 mlrd dolara za intervencije u vanrednim

situacijama. Planirana je sveobuhvatna finansijska reforma kojom se uspostavlja finansijska regulativa

neophodna da se spreĉi novi finansijski kolaps i zaštite potrošaĉi, a kojom se ne stvora birokratija i ne guši

trţišna inicijativa. U tom pogledu SAD su donele Zakon o reformi finansijskog sistema u maju 2010. godine.

Istovremeno, EU je ocenila da je potreban novi model rasta i bolje regulisan finansijski sektor, kako bi se

spreĉile krize. Pri tome, naglašeno je da nova pooštrena regulativa ne treba da potkopa finansijski sektor i da

ograniĉava slobodni trţišni pristup. Evropske zemlje nisu donele najavljenu regulativu finansijskog sistema.

Novi zakon o reformi finansijskog sistema SAD uvodi stroga pravila (ograniĉenja) za krupne finansijske

institucije koje su ranije izazvale finansijski krah i pokrenule globalnu recesiju. Zakon obezbeĊuje najvišu

finansijsku zaštitu za potrošaĉe uvoĊenjem biroa koji će nadgledati hipoteke i kreditne kartice, kao i zaštitu

poreskih obveznika koji su izdvojili 700 mlrd dolara pomoći velikim bankama, kako bi ojaĉalo trţište i

uspostavilo finansijsku stabilnost. Zakon odreĊuje novu ulogu pojedinim drţavnim agencijama i proširuje

ovlašćenja centralne banke, sa ciljem da regulatori stave u steĉaj velike meĊusobno povezane finansijske

firme koje propadaju.

Zakon dozvoljava Federalnoj korporaciji za osiguranje depozita da privremeno pozajmljuje od Vlade, kako

bi pokrila troškove likvidacije velikih firmi, a druge velike banke su obavezne da Ministarstvu finansija vrate

pozajmice. Uvodi se Savet federalnih regulatora koji će nadgledati finansijske tokove i obezbediti dodatne

propise koje predviĊa novi zakon, odnosno dovršavanje finansijske regulatorne reforme u SAD. Pod stroţim

nadzorom biće firme visokog rizika. Privatni investicioni i hedz fondovi obavezno se registruju kod

regulatora i otvaraju poslovne knjige za stroţi nadzor. Od ovoga su izuzeti fondovi za poĉetno finansiranje s

velikim vraćanjem. Na bazi zakona biće uspostavljen prvi federalni monitoring za osiguravajuće firme koje

su u nadleţnosti saveznih drţava. Banke su u obavezi da za nekoliko godina obezbede više kapitala za crne

dane. Hitne pozajmice federalnih rezervi tokom krize biće procenjivane, ali ne i odluke o kamatnim stopama.

Provizija za transakcije kreditnim karticama biće smanjene. Zakon omogućava lakše podizanje tuţbe protiv

agencija za rejting koje najavljuju da neće objavljivati rejtinge izdavalaca obveznica zasnovanih na

sekundarnim hipotekama.

Grupa 20 na trećem samitu u Torontu odrţanom u martu 2010. nije postigla saglasnost oko naĉina za

prevazilaţenje GFEK. SAD se zalaţe za podsticanje potrošnje da bi se stimulisao privredni rast,a u EU se

usredsreĊuju na mere štednje radi smanjenja drţavnog deficita. Grupa 20 je do sada potrošila 5.000 mlrd

dolara za podsticanje rasta svojih privreda. Pri tome, kriza nije prošla, već je samo stišana. Ocenjeno je da je

neophodno nastaviti zajedniĉku politiku u stabilizovanju svetske privrede u drugoj fazi njenog oporavka

kada su se javile nove komplikacije (veštaĉki deprecirana kineska valuta, fiskalna kriza u EU, pre svega u

Grĉkoj). SAD smanjenje budţetske potrošnje u EU vidi kao faktor smanjenja globalne traţnje i usporavanja

oporavka privrede, što će usporiti i rešavanje rekordne nezaposlenosti od oko 10% radne snage. Pokazalo se

kao otvoreno pitanje da li je za oporavak svetske privrede opasnije smanjenje traţnje ili rastuća zaduţenost.

Samit u Torontu je pokazao neslaganja SAD i EU u pogledu ekonomske politike. SAD i dalje traţe da se

krhki rast podrţi fiskalnim stimulansom radi podsticanja potrošnje, a EU zahteva da se u kratkom roku

obezbedi opšta redukcija fiskalnih deficita kroz štednju i da se ograniĉi javni dug. Usvojena je deklaracija

kojom se planira postepeno fiskalno prilagoĊavanje i da se do 2013. smanje budţetski deficiti za 50%, a do

2016. stabilizuju odnosi javnog duga i BDP. Odustalo se od oporezivanja finansijskih transakcija, a umesto

toga ukazano je na neophodnost pripreme nove finansijske regulative do narednog samita Grupe 20 u

novembru u Seulu. Naznaĉeni su osnovni pravci reforme finansijskog sektora: pooštriti zahteve u pogledu

adekvatnosti kapitala banaka (povećati zahtevani iznos i kvalitet kapitala), regulacijom obuhvatiti

investicione fondove, rejting agencije i vanberzanske finansijske instrumente, poboljšati globalne

raĉunovodstvene standarde, izgraditi efikasne supervizije, ojaĉati institucije koje imaju sistemski znaĉaj,

unaprediti meĊunarodnu saradnju u oblasti pranja novca, poreskih rajeva, finansiranja terorizma. Time bi se

stvorili uslovi da se ponovo ne naruši stabilnost finansijskog sektora i ne ugrozi rast realnog sektora i

poslediĉno da se ne ugrozi otvorenost za spoljnu trgovinu i ne uvedu protekcionistiĉke mere u

13

spoljnotrgovinskoj politici, što bi posebno pogodilo manje razvijene zemlje ĉiji oporavak i rast najviše zavisi

od izvoza.

Na ĉetvrtom samitu Grupe 20 krajem novembra 2010. u Seulu (Juţna Koreja) produbljene su razlike o

uzroĉnicima tekuće GFEK, okidaĉima valutnih potresa i narastajućeg trgovinskog protekcionizma. Na

samitu nije postignuta saglasnost o rešavanju privrednih, valutnih i trgovinskih disbalansa i postizanju

snaţnog uravnoteţenog i odrţivog privrednog rasta. Konstatovano je da svetsku privredu treba zaštititi od

valutnih, trgovinskih i privrednih debalansa i da MMF dobije ulogu novog globalnog arbitra izmeĊu drţava

koje uspešno izlaze iz krize i drţava koje su posustale. U tom pogledu potrebno je onemogućiti prekomerno

fluktuiranje vodećih valuta i obezbediti formiranje valutnih kurseva na trţišnim principima, ukinuti

trgovinske barijere i onemogućiti protekcionizam, onemogućiti turbulencije finansijskih trţišta, nagli rast

cena sirovina, prekomerno povećanje fiskalnog deficita i javnog duga i sliĉno. Rasprava je posebno bila oštra

oko realne vrednosti dolara i juana i oko smanjivanja fiskalnog deficita i javnog duga.

Lideri Grupa 20 su konstatovali da je globalna privreda izloţena ozbiljnim rizicima, uz prisustvo trgovinskih

i privrednih disbalansa koji ugroţavaju kolektivni izlazak iz krize. Rešenja nisu postignuta i oĉekuje se da

ministri finansija u pvoj polovini 2011. razrade usvojene instruktivne smernice i utvrde kriterijume za

procenu profila rizika i disbalansa u globalnoj privredi. Naredni samit Grupe 20 odrţaće se u novembru

2011. u Kanu (Francuska).

2. Manifestovanje tekuće globalne finansijske i ekonomske krize

Zamajac tekuće GFEK bilo je nepoverenje uĉesnika na finansijskom trţištu nakon kraha trţišta nekretnina u

SAD, dok je njen centralni uzroĉnik sistem sa nedostacima u oblasti finansijske regulative i kontrole

zasnovan na idejama o potpunoj liberalizaciji finansijskih trţišta sa mini regulativom i mini kontrolom

investicionih banaka i fondova i idejama o potpunoj slobodi kreiranja finansijskih instrumenata. U SAD iza

takvih ideja stajao je Fed i Grinspen, koji su se oslanjali na samoregulaciju finansijskog trţišta. Inicijalni

povod finansijske krize bili su loši hipotekarni krediti u SAD, odnosno kriza drugorazrednih hipoteka u

SAD. Prethodno je konjunkturni i investicioni bum podstakao štednju i investicije i u takvoj situaciji

finansijski posrednici suoĉeni sa problemom kreditnih plasmana kreirali su nove finansijske instrumente

(derivate) i višak štednje stanovništva usmerili na hipotekarne kredite koje je uzimala i niţa srednja klasa.

Odsustvo finansijske regulative i kontrole uslovilo je hiperprodukciju novih finansijskih derivata, uz pad

kvaliteta i rast rizika sadrţan u sloţenim derivatima zasnovanim na nekretninama i drugim oblicima fiziĉke

aktive.

U nedovoljno ureĊenom institucionalnom miljeu narastali su gubici zbog kraha jednog tipa finansijskog

instrumenta – sporni (sub-prime) hipotekarni krediti i obveznica koje na njima poĉivaju u uslovima

prezaduţenosti, slabe regulative i visokog stepena povezanosti trţišta. Reĉ je o sistemskom poremećaju koji

deluje na veliki broj banaka u zemlji i inostranstvu. GFEK je poĉela da se manifestuje u maju i junu 2007.

kada je Bear Stearns izdvojio oko 3 mlrd dolara za pomoć svom Hedge Fundu za pokriće gubitaka zbog sub-

prime hipotekarnih kredita. U oktobru 2007. objavljeno je da ukupni gubici sub-prime hipotekarnih kredita i

obveznica koje na njima poĉivaju iznose 250 mlrd dolara. Deset banaka u SAD je oformilo fond likvidnosti

od 70 mlrd dolara, ali nije bilo spremnosti da se sredstva daju za spreĉavanje nepoţeljnih efekata krize. U

oktobru 2008. je poĉeo drugi talas krize i svetska privreda je ušla u recesiji. U novembru 2008. je objavljeno

da ukupni registrovani gubitak vrednosti svih akcija i obveznica znatno premašuje vrednosti spornih

hipotekarnih kredita. Efekti inicijalnog poremećaja su enormno uvećani zbog nestrateškog ponašanja

monetarnih vlasti, kontrolnih organa i regulatornih tela. U situaciji kada su eksterni šokovi smanjivali

vrednost aktive finansijskih institucija širilo se nepoverenje i panika u finansijskom sistemu. Narastala je

nelikvidnost, smanjivana vrednost aktive i stvarana nesolventnost u uslovima visoke zaduţenosti,

integrisanosti finansijskog sistema, nerazvijene kontrolne i regulatorne funkcije, nedostatka mehanizama za

praćenje i izveštavanje i odsustva sredstava za brzo intervenisanje. Interventnim administrativnim merama

javni resursi su stavljeni u funkciju gašenja krize sa oĉekivanjem da daju znaĉajne direktne i indirektne

efekte na privredu i javne finansije pojedinih zemalja. MeĊutim, interventne mere ne mogu da uklone

sistemske rizike, već to mogu institucionalne i regulatorne reforme. Vodeće zemlje sveta realizovale su oko 2

triliona evra za pomoć sopstvenom finansijskom sektoru. Najveći deo ovih iznosa odnosi se na garancije,

14

manji deo na dokapitalizaciju, a simboliĉan deo na preuzimanje sporne ili riziĉne aktive. IMF u svojim

novijim studijama upozorio je da postoje granice fiskalne ekspanzije u vreme krize.

Fiskalna politika pojedinih zemalja pogodovala je nastanku GFEK kroz razne oblike poreskih olakšica. Time

je sistematski povećavana zaduţenost preduzeća i stanovništva, što je povećavalo ranjivost u vreme

finansijske krize kroz podsticanje zaduţivanja, nastanak sloţenih aranţmana i brojnih finansijskih

instrumenata i derivata. Zemlje u tranziciji kod definisanja i preduzimanja mera fiskalne politike uzimale su

u obzir ĉinjenicu da visok stepen zaduţenosti onemogućava ekspanzivnu fiskalnu politiku, kao i visok nivo

eksternog deficita i precenjenost valute.

Pucanje velikog spekulativnog balona na trţištu nekretnina i hipotekarnih kredita u leto 2007. izazvalo je

paniku na sekundarnim trţištima SAD i Velike Britanije. Zajmodavci su prodavali pakete „bezriziĉnih“

hartija, ĉiji je rejting bio precenjen. Istovremeno, rasla je ponuda za nekretninama, pa su cene nekretnina

drastiĉno pale i sekundarno trţište je postalo nelikvidno. U leto 2008. globalna finansijska kriza je preneta na

realni sektor, što pokazuje pad BDP u SAD i Evropi. Prethodno je došlo do bankrotstva malih i velikih

investicionih banaka, uz fiskalne stimulanse drţave da se od ugroţenih banaka otkupe nelikvidne hartije od

vrednosti i time povrati likvidnost na sekundarnom trţištu hipotekarnih hartija od vrednosti. Gubici na

hartijama od vrednosti i meĊubankarskim operacijama smanjili su neto kapital bankarskog sektora, pa time i

ponudu kredita. Kriza sekundarnih hipoteka u SAD pogodila je svetsku privredu. Kriza se u septembru 2008.

prelila na poslovno bankarstvo SAD i drugih zemalja. Poslovna panika berzi i bankama uslovila je ubrzano

povlaĉenje depozita, rast kamata i smanjivanje vrednosti imovine banaka. Širenje i produbljivanje krize

zasnovano je na podcenjivanju rizika vezanih za nove finansijske instrumente, uticaj izvedenih hipotekarnih

obveznica na bilanse finansijskih institucija unutar i izmeĊu zemalja i za potkapitalizovanost banaka i

ukupnog finansijskog sistema. Širenju krize doprinela je ubrzana paniĉna prodaja bankarskih hipoteka.

Visokoriziĉnu imovinu u bilansima banaka stvorila je kreditna ekspanzija zasnovana na pretpostavci da cene

nekretnina neće padati. Ameriĉki indeks cena nekretnina zapoĉeo je pad krajem 2006. što je uslovilo rast

gubitaka od aktiviranja hipoteka.

Poremećaji na trţištu nekretnina i ekspanzija riziĉnih stambenih kredita u SAD sredinom 2007. najavili su

finansijsku krizu kada su se investitori u odsustvu regulative i drţavnih akcija suoĉili sa kupovinom riziĉnih

hartija ĉiji je rejting bio precenjeni, a koje su se prodavale na sekundarnom trţištu hipotekarnih kredita.

Kriza se u prvoj polovini 2008. prenela na trţišta akcija i obveznica, ĉije cene tada drastiĉno padaju, a zatim

na bankarski sektor. U septembru 2008. registrovano je bankrotstvo nekoliko velikih investicionih banaka

koje su u bilansima imale loše hipotekarne hartije. Lansiran je plan spašavanja ugroţenih banaka pomoću

fiskalne injekcije, kako bi se povratila likvidnost na sekundarnom trţištu hipotekarnih hartija od vrednosti.

Od septembra 2008. kriza se ubrzava i širi na zemlje EU, Rusiju i druge zemlje, izazivajući paniku na

finansijskim trţištima i bankarskom trţištu. Kriza berzi i bankarstva u ĉetvrtom kvartalu 2008. prelila se na

realni sektor u mnogim zemljama sveta i izazvala recesiju privrede. Stope privrednog rasta mnogih zemalja

sveta imale su negativne vrednosti tokom 2008. godine. U ĉetvrtom kvartalu 2008. drastiĉno je usporena

svetska trgovina i investicije, smanjen priliv kapitala i povećan odliv kapitala zbog povlaĉenja investitora sa

berzi u manje riziĉne finansijske instrumente. Poslovno bankarstvo se zbog pogoršanja meĊunarodnih uslova

finansiranja suoĉilo sa ograniĉenim kreditima u depresiranoj privredi (globalna kreditna kriza), a u nekim

zemljama je ušlo u krizu likvidnosti u vreme dospeća kratkoroĉnih obaveza prema spoljnim kreditorima.

Berzansku i bankarsku krizu ilustruju indikatori koji pokazuju dubok pad vrednosti akcija i obveznica na

berzi i pad bankarskih kredita, što se sa padom neto priliva stranog kapitala odrazilo na pad privredne

aktivnosti i pad poverenja investitora da ulaţu u privrede.

Monetarna politika u razvijenim zemljama (SAD, evropske zemlje) je doprinela nastanku GFEK. Niske

kamatne stope vodile su brţoj izgradnji i prodaji stanova i kuća, što je u SAD dovelo do ekonomskog i

finansijskog buma, posebno buma na trţištu nekretnina koji je trajao duţi period i vodio u krizu. Finansijska

kriza poĉela je kao kriza hipotekarnog trţišta u SAD na kome neki kupci hartija od vrednosti baziranih na

hipotekama nisu mogli da unovĉe te hartije i tako se naglo uvećala koliĉina takvih bezvrednih hartija

(derivata). Padom vrednosti nekretnina nestala je vrednost hipotekarnih obveznica i kontaminiran je veliki

broj hartija od vrednosti koje su se nalazile u aktivi investicionih banaka i fondova. Izostalo je ĉišćenje

aktive investicionih banaka i fondova i nastupila je kriza globalnih razmera. Kriza se javila u zemljama koje

15

su posedovale riziĉne derivate, ukljuĉujući veoma riziĉne hipotekarne kredite, a potom se proširila na druge

zemlje sveta.

U nastajanju finansijske krize u SAD i njenom širenju na druge zemlje najvaţniji dogaĊaji sa negativnim

lanĉanim efektima bili su: niske kamatne stope i jeftino kreditiranje i investiranje; rast cena nekretnina;

masovna kupovina stanova i kuća na kredit ne uzimajući u obzir sposobnost kupaca da redovno izmiruju

svoje obaveze u budućnosti; komercijalne i investicione banke oslobaĊaju se većeg dela loših kredita i

emituju ih u formi hartija od vrednosti, najĉešće hipotekarnih zaloţnica ili kolateralizovanih dugovnih

obligacija, koje su se zbog dobrog rejtinga prodavale po nerealno visokim cenama na svetskom finansijskom

trţištu; loša bankarska aktiva kreirana u SAD prenosi se u druge zemlje, otpoĉinje panika sa zaustavljanjem

rasta cena nekretnina sredinom 2007. i nastaje zastoj kod novih kupovina nekretnina i prinudne prodaje

stanova i kuća, šta dalje obara cene nekretnina; nastaje krah trţišta nekretnina koji je oborio vrednost kredita

i kreditnih instrumenata, pre svega hipotekarnih na osnovu kojih su hartije iz sekjuritizacije dobijale viši

rejting i vrednovane po višim cenama od njihove realne vrednosti, što je bila „tempirana bomba“ u bilansima

finansijskih institucija u svim zemljama koje su kupovale hartije iz sekjuritizacije; bankrotstva kupaca

posebnih instrumenata koji su emitovani bez prave kontrole; nastala je panika na finansijskim trţištima,

nepoverenje meĊu uĉesnicima na trţištu i stale su pozajmice meĊu finansijskim institucijama.

Izazivaĉi finansijske krize u SAD bili su drţavne intervencije u stambeno trţište, politika FED i podsticaji za

rad banaka. Prvi generator krize vezan je za drţavnu regulativu u SAD koja je usmeravala investitore da

ulaţu u nestandardne riziĉne stambene kredite koje su banke davale i siromašnim stanovnicima sa slabim

plateţnim mogućnostima. Na osnovu tih hipotekarnih kredita finansijske institucije su emitovale finansijske

derivate i prodavale ih na trţištu. Hartije su kupovali investicioni i penzioni fondovi, banke, opštine, drţave u

SAD i širom sveta. Investicione kuće koje su osiguravale hartije od vrednosti emitovane na osnovu hipoteka

bile su privatne zbog ĉega su obaveze osiguranja hipoteka bile više riziĉne za plaćanje glavnice i kamate. Svi

su se izlagali tom riziku, pa i banke, jer su mogli i dodatno da zarade prisvajanjem premija na rizik, koje bi

morali da izdvajaju i plaćaju osiguranju. Time je smanjivana premija za rizik koja se plaća osiguranju, a

povećavan profit ulaganja u hipotekarne banke. Stoga su hartije od vrednosti zasnovane na riziĉnim

stambenim kreditima postale unosnije od hartija zasnovanih na standardnim kreditima. Spekulativni balon je

pukao kad je nevraćanje kredita postalo masovno. Drugi pokretaĉ krize vezan je za FED koji je vodio

umereno ekspanzivnu monetarnu politiku zbog straha od krize usled pada privredne aktivnosti. Niţa cena

novca uslovila je ekspanziju hipoteka i na njima zasnovanih hartija od vrednosti. Treći pokretaĉ krize bilo je

ulaganje banaka u teško otplative poslove zbog lošeg sistema drţavnih podsticaja. Bankari nisu proveravali

bonitet klijenata na hipotekarnom trţištu SAD na kome su cene stanova i kuća kontinuirano rasle, što je

pogodovalo i bankarima i klijentima. Povrh toga, regulacija je pri kupovini derivata izvedenih iz hipoteka

omogućavala bankama da snize kapitalne zahteve i poslediĉno povećaju profit na ulaganja u ovaj sektor.

Kada su cene nekretnina poĉele da padaju u 2005. i 2006. posle dugog perioda kontinuiranog rasta pogoĊena

je stanogradnja i povezani sektori, kao i vlasnici nekretnina koji nisu mogli da dobijaju refinansirajuće

kredite za potrošnju ili otplatu hipoteka. Sa padom cena kuća i stanova bilo je oteţano refinansiranje, te su

hipoteke i na njima zasnovane hartije od vrednosti naglo postale riziĉnije. Osiguranje kredita je poskupelo sa

povećanjem broja klijenata koji nisu mogli da otplaćuju kredite. Finansijske institucije ukljuĉene u ove

riziĉne poslove u poĉetku su iz sopstvenih rezervi pokrivale gubitke, posebno usled smanjenja otplata kredita

i povećanja premije na rizik. Uz to koristile su i kredite u oĉekivanju stabilizacije trţišta. Rešenje je traţeno u

prodaji nekretnina novim vlasnicima koji mogu da servisiraju kredit. Pad konnjukture u SAD doveo je do

pada dohodaka, a time i do pada traţnje za nekretninama, što je uz naglo povećanje ponude nekretnina

sniţavalo njihovu vrednost. Kumulirali su se gubici na hipotekama i u njihovom osiguranju, što je uslovilo

pad vrednosti investicionih firmi koje su raspolagale tim hartijama i teško dolazile do novih sredstava za

premošćavanje teškoća.

Banke i osiguravajuća društva nisu mogli da prodaju hartije od vrednosti na kojima su zasnovane hipoteke ni

po niskim cenama, jer je njihova ponuda povećana, a traţnja smanjena. SAD su nastojale da oĉuvaju

vrednost spornih derivata i trţište akcija, ali u tome nisu uspele. Nacionalizovane su dve banke, dve

hipotekarne kuće i jednu osiguravajuću kuću (Bear Stearns, Lehman Brathers, Fanny and Freddie, AIG).

Drţavna pomoć je pruţena i automobilskoj industriji (GM, Ford, Krajsler). Usvojen je paket drţavne pomoći

16

od 900 mlrd dolara na teret svih poreskih obveznika koji nisu odgovorni za nastanak krize. Najrazvijenije

zemlje su radi povratka poverenja izmeĊu finansijskih posrednika i povećanja likvidnosti svetskih

finansijskih trţišta angaţovale velika budţetska sredstva u jaĉanje kapitalne baze banaka koje su pretrpele

najveće gubitke u uslovima finansijske krize. Pokazalo se da gubici banaka premašuju iznose drţavne

pomoći bankama. Banke u SAD i Evropi u ĉetvrtom kvartalu 2008. su primile 400 mlrd dolara za podršku

solventnosti, a ukupne dokapitalizacije su iznosile 840 mlrd dolara. U ovom kvartalu su istovremeno

iskazani otpisi potraţivanja preko 1000 mlrd dolara. MMF je u aprilu 2009. procenio da u SAD ukupni otpisi

iznose 2.700 mlrd dolara.

Kljuĉna posledica GFEK u prvoj fazi i kasnije jeste nelikvidnost. U drugoj polovini 2007. došlo je do oštrog

pada vrednosti berzanskih indeksa u SAD i drugim razvijenim zemljama i do velikog povećanja

meĊubankarskih kamatnih stopa zbog smanjenog poverenja meĊu finansijskim institucijama. Centralne

banke razvijenih zemalja u ĉetvrtom kvartalu 2007. ubacile su likvidna sredstva na trţište da bi ublaţile

poremećaje na trţištima novca. U prvom i drugom kvartalu 2008. nastavljena je nestabilnost trţišta novca,

iskazani su gubici finansijskih institucija pogoĊenih krizom i nagovešteno usporavanje privrednog rasta. Na

krizu likvidnosti reagovale su Federalne rezerve SAD i Evropska centralna banka ubacivanjem likvidnih

sredstava operacijama na otvorenom trţištu, a nacionalne vlade su dokapitalizovale pojedine banke da bi

ojaĉale njihovu solventnost. Sve to nije bilo dovoljno da se ublaţe posledice GFEK, što je vidljivo kroz nagle

i ĉeste promene u makroekonomskim prognozama zbog smanjenja globalne traţnje i manje raspoloţivosti

kredita. Investitori su posle kraha ameriĉkog hipotekarnog trţišta izvlaĉili svoja sredstva sa svetskih berzi,

što je uslovilo nastavak oštrog pada najznaĉajnijih berzanskih indeksa u 2008. i 2009. godini. Izvlaĉili su

kapital s riziĉnih trţišta i ulagali u drţavne duţniĉke hartije od vrednosti. Odliv kapitala iz istoĉne Evrope

uĉinio je ranjivim zemlje ovog regiona s visokom spoljnom zaduţenošću i visokim deficitom tekućih

transakcija zbog visoke zavisnosti većine ovih zemalja od priliva stranog kapitala. Smanjenje priliva stranog

kapitala u ove zemlje od oktobra 2008. doveo je do jake deprecijacije njihovih valuta koja je smanjila

sposobnost servisiranja dugova realnog sektora i sektora stanovništva i dovela do smanjenja deviznih rezervi.

Vaţnu ulogu u obezbeĊivanju eksterne likvidnosti i kreditne aktivnosti ovih zemalja imala je podrška

meĊunarodnih finansijskih institucija i bankarske grupacije koja posluje u zemljama istoĉne Evrope i

odrţavanje njihove ukupne izloţenosti prema regionu i pokazatelja solventnosti i likvidnosti na nivou iz

2008. godine.

U uslovima krize u SAD prestalo je da funkcioniše trţište hipoteka i hartija od vrednosti koje su za njih

vezane i njihovog osiguranja, dok su ostali delovi kreditnog i finansijskog trţišta relativno dobro

funkcionisali. Ceh nisu platile investicione banke i delovi osiguranja i fondova u SAD koji su svoj novac

plasirali u riziĉne poslove. Drţavna pomoć u SAD popravila je stanje na hipotekarnom trţištu, ali je trošak

prenet na celu privredu i ceo svet. Krediti su, poskupeli i ulaganja smanjena, što je smanjilo produktivnost,

zaposlenost i dohodak. Kriza hipotekarnog trţišta u SAD naglo se proširila na sva trţišta koja su integrisana

u svetsku privredu i njene posledice ispoljavaće se u dugom periodu. Trajno rešenje globalnog problema

nelikvidnosti nije u iznuĊenoj drţavnoj intervenciji, već u restrukturiranju privrede, boljoj alokaciji resursa,

trţišnoj disciplini i promeni privredne strukture. Obaranje referentne kamatne stope, kupovina udela u

bankama sa problematiĉnom imovinom, delimiĉna nacionalizacija banaka i drugih firmi i fiskalni podsticaji

teško će pokrenuti privredu, već će podići nivo javnog duga. Kljuĉno je da se stimuliše kapital, rad i ostali

faktori za produktivnu upotrebu, umesto da se drţavnom intervencijom odrţava postojeći nivo privredne

aktivnosti i zaposlenosti i spreĉava zatvaranje neuspešnih preduzeća. Drţava je nedovoljnom i neadekvatnom

regulacijom i sistemom podsticaja doprinela nastanku i produbljivanju krize, posebno podsticanjem banaka

da ulaţu u riziĉne kredite, emitovanjem viška novca, garantovanjem kredita. Drţavnim intervencijama

ublaţen je intenzitet krize, ali će zbog povećanja potrošnje posle recesije doći do inflacije koja koĉi

privrednu aktivnost i smanjuje investicije i zaposlenost na srednji rok.

Druga i treća krupna posledica GFEK jesu recesija i nezaposlenost. Usled GFEK u 2008. je ostvarena niţa

stopa globalnog privrednog rasta (3,4%) u odnosu na prethodnu godinu (5,2%). SAD su ostvarile stopu rasta

od 1,1%, a EU od 1,3%, što je niţe u odnosu na 2007. (2% i 3,1%, respektivno). Rast svetske trgovine od

4,1% je bio znatno sporiji u odnosu na 2007. (7,2%). Vodeće privrede najrazvijenijih zemalja ušle su u

recesiju krajem 2008. i poĉetkom 2009. što pokazuju podaci Eurostata o kretanju BDP i stope

17

nezaposlenosti. SAD su ostvarile blagi pad BDP u trećem (-0,1%) i ĉetvrtom (-1,6%) kvartalu 2008. koji je

nastavljen u prvom (-3,3%) i drugom (-3,2%) kvartalu 2009. godine. EU 27 je ostvarila pad BDP u drugom

(-0,1%) trećem (-0l3%) i ĉetvrtom (-1,5%) kvartalu 2008. koji je nastavljen u prvom (-4,9%) i drugom (-

5,1%) kvartalu 2009. godine. Stopa nezaposlenosti u SAD je povećana sa 5,8% u decembru 2008. na 9,5% u

junu 2009. godine. Stopa nezaposlenosti u EU 27 je povećana sa 7,6% u decembru 2008. na 8,9% u junu

2009. godine. Japanska privreda je zabeleţila pad BDP u trećem (-0,3%) i ĉetvrtom (-4,5%) kvartalu 2008.

kao i u prvom (-8,6%) i drugom (-6,0%) kvartalu 2009. godine, uz nisku stopu nezaposlenosti od 4% u

decembru 2008. i 5,2% u maju 2009. godine. Usporavanje globalnog privrednog rasta zapoĉeto u 2008.

posledica je smanjene traţnje na globalnom nivou i povećane inflacije. U razvijenim privredama potrošaĉke

cene su zabeleţile veći rast u 2008. (3,5%) nego u 2007. (2,1%). Produbljivanje krize na finansijskom trţištu,

usporavanje kreditne funkcije banaka i smanjenje agregatne traţnje oborilo je stopu privrednog rasta na

globalnom nivou i na nacionalnim nivoima, ukljuĉujući i usporavanje brzo rastuće privrede Kine koja je u

2007. i 2008. ostvarila rast po stopama od 13% i 9%, respektivno.

Prema podacima EUROSTAT-a o kretanju realnog BDP u pojedinim kvartalima 2008. u odnosu na

prethodni kvartal, privreda SAD je ušla u recesiju u trećem i ĉetvrtom kvartalu 2008. (-0,1% i -1,6%), dok su

evropske privrede EU 27 ušle u recesiju u drugom (-0,1%), trećem (-0,3%) i ĉetvrtom (-1,5%) kvartalu 2008.

godine. Prema podacima o meĊugodišnjem kretanju o realnom BDP, ameriĉka i evropske privrede su ušle u

recesiju u ĉetvrtom kvartalu 2008. godine (-0,8% i -1,4%). Recesija ameriĉke i evropske privrede

posmatrano u odnosu na prethodni kvartal i na meĊugodišnjem nivou nastavljena je i produbljena u 2009.

godini, dok je u 2010. registrovan realni rast BDP i u SAD i u EU.

Tabela 1. Realni BDP u 2008. godini, stope, u %

U odnosu na prethodni kvartal U odnosu na isti kvartal prethodne godine

2008 2008

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

SAD 0,2 0,7 -0,1 -1,6 2,5 2,1 0,7 -0,8

EU 16 0,6 -0,2 -0,2 -1,6 2,2 1,5 0,6 -1,4

EU 27 0,5 -0,1 -0,3 -1,5 2,4 1,7 0,7 -1,4

Nemaĉka 1,5 -0,5 -0,5 -2,1 2,8 2,0 0,8 -1,6

Francuska 0,4 -0,3 0,1 -1,1 2,0- 1,1 0,6 -0,9

Italija 0,3 -0,6 -0,7 -1,9 0,4 -0,4 -1,3 -2,9

Ĉeška 0,6 0,7 0,3 -0,9 4,9 4,0 2,9 0,7

MaĊarska 0,5 -0,1 -0,6 -1,2 0,5 -1,9 -5,2 -10,3

Poljska 0,9 1,0 0,8 0,3 6,1 5,5 4,9 3,1

Slovaĉka -3,4 1,9 1,8 2,1 9,3 7,9 6,6 2,5

Slovenija 1,9 0,6 0,8 -4,1 5,9 5,0 3,7 -0,9

Rumunija ... ... ... ... 8,2 9,3 9,2 2,9

Bugarska ... ... ... ... 7,0 7,1 6,8 3,5

Izvor: EUROSTAT, februar, 2011.

Tabela 2. Realni BDP u 2009. i 2010. godini, stope, u %

U odnosu na prethodni kvartal U odnosu na isti kvartal prethodne godine

2009 2010 2009 2010

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

SAD -1,6 -0,2 0,4 1,2 0,9 0,4 0,6 0,8 -3,3 -3,2 -2,7 0,2 2,4 3,0 3,2 2,8

EU 16 -2,5 -0,1 0,4 0,2 0,4 1,0 0,3 0,3 -5,0 -4,9 -4,1 -2,2 0,8 2,0 1,9 2,0

EU 27 -2,4 -0,2 0,3 0,2 0,4 1,0 0,5 0,2 -4,9 -5,1 -4,3 -2,3 0,6 2,0 2,2 2,1

Nemačka -3,5 0,4 0,7 0,3 0,6 2,2 0,7 0,4 -6,7 -5,8 -1,4 -2,0 2,1 3,9 3,9 4,0

Francuska -1,4 0,2 0,3 0,6 0,3 0,6 0,3 0,3 -3,5- -3,1 -2,7 -0,5 1,2 1,6 1,7 1,5

Italija -2,7 -0,3 0,4 -0,1 0,4 0,5 0,3 0,1 -6,0 -6,1 -4,7 -2,8 0,5 1,3 1,2 1,3

Češka -4,4 -0,5 0,5 0,5 0,7 0,8 0,9 0,5 -4,2 -4,7 -4,4 -3,2 1,0 2,3 2,8 2,9

MaĎarska -2,3 -1,4 -0,6 0,0 1,4 0,2 0,6 0,2 -5,6 -7,2 -7,2 -5,2 -0,6 0,8 2,2 2,4

Poljska 0,1- 0,6 0,6 1,2 0,7 1,2 1,3 …. 1,5 1,4 1,4 2,8 3,1 3,8 4,7 .....

Slovačka -8,1 0,8 1,1 1,3 0,7 0,9 0,9 0,9 -5,7 -5,1 -5,2 -4,2 4,5 4,2 4,0 3,4

Slovenija -6,2 -0,1 0,1 0,1 -0,1 1,0 0,3 …. -8,8 -8,8 -8,8 -6,1 -0,2 1,4 1,3 .....

Rumunija -4,6 -1,5 0,1 -1,5 -0,3 0,3 -0,7 0,1 -6,2 -8,0 -7,6 -6,9 -3,2 -1,5 -2,2 -0,5

Bugarska ... ... -0,2 -0,5 0,7 0,3 1,7 -3,5 -4,9 -5,4 -6,7 -0,8 -0,3 0,5 2,1

Izvor: EUROSTAT, februar, 2011.

18

Svetska privreda bila bi dublje u recesiji da većina zemalja nije obezbedila fiskalne i monetarne podsticaje

privredi u 2008. i 2009. godini. Smanjenje tih podsticaja u 2010. doprinelo bi sporom oporavku svetske

privrede i gurnulo bi privrede pojedinih zemalja u stagdeflaciju (recesija i deflacija) u sluĉaju da radi

sniţenja fiskalnog deficita povećaju poreze i time smanje potrošnju i likvidnost. Rast BDP u drugom

kvartalu 2009. kod Kine i Japana u Aziji i rast BDP u trećem kvartalu 2009. kod Nemaĉke, Francuske,

Slovaĉke, Španije i Portugalije u Evropi nije pouzdan signal oporavka svetske privrede. Oĉekuje se duţi

oporavak svetske privrede zbog rastuće nezaposlenosti i velikog oštećenja finansijskog sistema i slabih

korporativnih performansi, kao i većeg rasta cena energije i hrane.

Prvi znaci blagog oporavka privrede SAD registrovani su u trećem i ĉetvrtom kvartalu 2009. kao rezultat

drţavne intervencije, nakon pada BDP u prethodnih pet kvartala. U trećem kvartalu 2009. je zabeleţen niţi

meĊugodišnji realni pad BDP (2,6%), u odnosu na drugi (-3,2%) i prvi (-3,3%) kvartal 2009. godine, dok je

u odnosu na prethodni kvartal prvi put zabeleţen realni rast BDP od 0,6% u trećem kvartalu 2009. godine. U

ĉetvrtom kvartalu 2009. je zabeleţen meĊugodišnji rast BDP od 0,1%, odnosno rast BDP od 1,4% u odnosu

na prethodni kvartal 2009. godine. Za oporavak privrede SAD u 2009. bilo je namenjeno 800 mlrd dolara iz

Programa ekonomskih podsticaja. Mere za podsticanje potrošnje dale su rezultate, posebno olakšice za

kupovinu novog automobila i za kupovinu prvog stana. Ukupna potrošnja koja u SAD iznosi 70% BDP

porasla je u trećem kvartalu 2009. za 3,4%. Izvoz je brţe rastao od uvoza. Deficit budţeta SAD iznosi oko

10% BDP.

Blagi oporavak privreda EU 16 i EU 27 registrovan je u trećem kvartalu 2009. kada je zabeleţen realni rast

BDP od 0,4% i 0,3% respektivno, kao i u ĉetvrtom kvartalu 2009. od 0,1% i 0,2%, respektivno, sve u odnosu

na prethodni kvartal. Posmatrano meĊugodišnje u ĉetvrtom kvartalu 2009. EU 16 i EU 27 ostvarile su manji

pad BDP (-2,1% i -2,3%), u odnosu na meĊugodišnji pad BDP u trećem (-4,1% i -4,3%), drugom (-4,9% i -

5,1%) i prvom (-5,0% i -4,9%) kvartalu 2009. godine.

Do ublaţavanja recesije privreda Nemaĉke i Francuske, došlo je u drugom kvartalu 2009. koda je, posle

ĉetiri negativna kvartala, zabeleţen blagi rast po stopama od 0,4% i 0,2%, u odnosu na prethodni kvartal.

BDP ove dve ĉlanice EU je imao negativne stope u drugom (-0,6%. i -0,4%), trećem (-0,3% i -0,2% i

ĉetvrtom (-2,4% i -1,4%) kvartalu 2008. i u prvom (-3,5% i -1,3%) kvartalu 2009. godine. Blagom rastu

BDP u drugom kvartalu 2009. u Nemaĉkoj i Francuskoj doprinele su vladine mere stimulisanja potrošnje

odnosno ulaganja u stimulativne pakete (kupovina novih automobila) i smanjenje poreza, smanjenje uvoza i

povećanje izvoza. U ovim zemljama je povećan fiskalni deficit zbog ulaganja u preduzeća radi spreĉavanja

njihovog zatvaranja i veće nezaposlenosti i zbog pomoći nezaposlenima i onim sa manjim primanjima.

Nemaĉka kao vodeća evropka privreda je registrovala realni rast BDP u trećem kvartalu 2009. od 0,7%, u

ĉetvrtom kvartalu 2009. od 0,2% i u prvom kvartalu 2010. od 0,2% sve u odnosu na prethodni kvartal. U

ĉetvrtom kvartalu 2009. Nemaĉka je zabeleţila manji meĊugodišnji pad BDP (-2,2%) u odnosu na

meĊugodišnji pad BDP u trećem (-4,8%), drugom (-5,8%) i prvom (-6,7%) kvartalu 2009. godine, a u prvom

kvartalu 2010. rast BDP od 1,5%. Francuska je zabeleţila realni rast BDP u trećem (0,3%), ĉetvrtom (0,6%)

kvartalu 2009. godine i u prvom kvartalu 2010. od 0,1%, sve u odnosu na prethodni kvartal 2009. godine.

Posmatrano meĊugodišnje Francuska je ostvarila manji pad u trećem (-2,6%) i ĉetvrtom (-0,5%) kvartalu

2009. godine, a u prvom kvartalu 2010. ostvarila je rast BDP od 1,2%.

Blagi oporavak svetske privrede u drugom delu 2009. i poĉetkom 2010. nije dovoljan za smanjenje stope

nezaposlenosti koja je tokom 2009. povećana u privredama u recesiji i krizi i prema procenama nastaviće rast

i u 2010. godini. Drţava nije u mogućnosti da zbog visokog budţetskog deficita izdvaja direktne investicije u

javne radove da bi otvorila nova radna mesta, pa je privatni sektor kljuĉna poluga za otvaranje novih radnih

mesta. Ekonomski oporavak dolazi iz privatnog sektora, ukljuĉujući i poboljšanje situacije na trţištu rada.

Rast nezaposlenosti mogao bi da podstakne pojaĉane protekcionistiĉke mere. Od izbijanja GFEK povećan je

broj nezaposlenih kod svih zemalja. Stopa nezaposlenosti u SAD je u oktobru 2009. iznosila 10,2%, a u EU

9,2% (kriza je u SAD ugasila 8 miliona radnih mesta, a u EU 4 miliona radnih mesta), dok je u septembru

2008. stopa nezaposlenosti u evro zoni iznosila 7,7%, a u EU u celini 7,1%. Najveća stopa nezaposlenosti u

EU je u Španiji (19,3%), a najniţa u Norveškoj, Švajcarskoj, Holandiji i Austriji (izmeĊu 3-4%).

Veći broj zemalja ĉanica EU ostao je u recesiji i u ĉetvrtom kvartalu 2009. i u prvom kvartalu 2010. godine.

Ekonomska situacija je posebno teška u Grĉkoj zbog duţniĉkog problema (visok fiskalni deficit i javni dug) i

19

u Španiji zbog velikog fiskalnog deficita i visoke stope nezaposlenosti. Baltiĉke zemlje i u ĉetvrtom kvartalu

2009. beleţe meĊugodišnji pad BDP (Estonija -9,5%, Litvanija -6,8% i Letonija -12,5%). Rumunija i

Bugarska takoĊe, beleţe veći pad BDP u ĉetvrtom kvartalu 2009. (-6,9% i -5,9% respektivno), kao i Ĉeška

Republika (-3,2%). U prvom kvartalu 2010. zabeleţen je niţi realni pad BDP u Estoniji (-2%), Litvaniji (-

5,1%), Letoniji (-2,6), Bugarskoj(-3,6%), Rumuniji (-3,2%). Poljska je jedina ĉlanica EU koja nije imala pad

BDP, već je ostvarila realni rast BDP u 2008 od 5,0% i u 2009. od 1,7%. Zemlje regiona jugoistoĉne Evrope

su zabeleţile dubok pad BDP u prvom i drugom kvartalu 2009. prvenstveno zbog redukcije investicija, dok

su u trećem i ĉetvrtom kvartalu 2009. imale manji pad BDP, sliĉno kao i ĉlanice EU.

Procenjuje se da globalna recesija još nije zaustavljena, budući da je rast privredne aktivnosti blag, a

nezaposlenost nastavlja rast. Kreditna aktivnost banaka i dalje stagnira, iako banke dobijaju drţavnu pomoć.

Kriza se produţava sve dok banke ne uĉvrste kapital i dok znaĉajnije ne pruţe podršku privredi, tako da se

oporavak i blagi rast BDP oĉekuje 2010. i 2011. godini. Po oceni eksperata svet je izbegao da se ponovi

velika ekonomska depresija iz 1929 - 1933. zahvaljujući podsticajnim merama vlada najrazvijenijih zemalja,

ali će oporavak svetske privrede biti dugotrajan, jer zahteva uspostavljanje ĉvrste regulative trţišta. Krajem

2008. i poĉetkom 2009. izdvojena su znaĉajna budţetska sredstva za direktne intervencije drţave

dokapitalizacijom pojedinih banaka ili garantovanjem duţniĉkih hartija od vrednosti koje su izdavale banke

koje su pretrpele najveće gubitke. Efekti ovih mera su i dalje ograniĉeni, poverenje je i dalje nisko, a

dugoroĉnije finansiranje nemoguće bez garancije drţave, a i oslanjanje banaka na meĊubankarska trţišta, što

je test uspešnosti programa drţavne pomoći i dokapitalizacije banaka.

GFEK je nastala preko širenja finansijske nestabilnosti. Dubina i trajanje recesije zavisiće od dubine i

trajanja finansijske krize i od odgovora ekonomske politike i drţavne regulative na izazove GFEK, kao i od

ponovnog uspostavljanja poverenja u finansijski sistem i povećanja likvidnosti trţišta. Regulatornim

reformama potrebno je obezbediti smanjenje rizika koje banke preduzimaju i koji mogu da dovedu do

finansijske krize. Fiskalne mere za suzbijanje krize ojaĉale su bankarsku industriju, ali je potrebna regulativa

koja onemogućava velike banke da ponovo preduzimaju rizike koji su doveli do GFEK.

Prema ekspertskim studijama (IMF 2009. i SB 2009) kljuĉne mere za povratak poverenja u finansijski sistem

i za smanjivanje recesionih pritisaka na realni sektor bile su osiguranje svih depozita u bankama, drţavna

pomoć finansijskim institucijama u razliĉitim oblicima, regulatorne mere ograniĉavanja primanja uprave i

drţavne garancije za nove kredite privredi i bankama i sliĉno. Ovim merama nastojalo se da se povrati

poverenje meĊu uĉesnicima na finansijskom trţištu i smanje kamatne stope pod kontrolom centralne banke,

obezbede povoljni drţavni krediti za likvidnost, pre svega finansijskim institucijama od strane centralne

banke i drţave, smanjuju obavezne rezerve, poreski podsticaji i sliĉno, sa ciljem da se poveća likvidnost na

trţištu. Preduzete antikrizne mere i aktivnosti na globalnom i nacionalnim nivoima poĉele su da daju efekte

od trećeg kvartala 2009. na privrede razvijenih zemalja u Evropi i na privredu SAD. U ovom periodu nisu

produbljeni negativni efekti GFEK na BDP i druge indikatore razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, već je

registrovan niţi meĊugodišnji pad BDP, a kod nekih zemalja je zabeleţen blagi rast u odnosu na prethodni

kvartal (Nemaĉka, Francuska, SAD i dr).

Monetarni i fiskalni stimulansi uticali su na ekonomske rezultate u 2009. na godišnjem nivou. Globalna

privreda u 2009. zabeleţila je realni pad od 0,8%, SAD realni pad BDP od 2,5%, EU 27 realni pad BDP od

3,2%, evrozona realni pad BDP od 3,9%. Realni pad BDP u 2009. zabeleţile su Nemaĉka (-4,8%),

Francuska (-2,3%), Italija (-4,8%), Španija (-3,6%). Zemlje u razvoju ostvarile su u 2009. realni rast BDP od

2,4%, a zemlje centralne i istoĉne Evrope zabeleţile su realni pad BDP od 3,7%. Azijske zemlje ostvarile su

u 2009. realni rast BDP od 6,6%, Kina od 8,7%, Indija 5,7%. MMF je procenio u apriu 2010. realni rast BDP

u 2010. za svet ukupno od 4,2%, SAD od 3,1%, EU 27 od 2,3%, evrozonu od 1%, zemlje centralne i istoĉne

Evrope 3,4%, zemlje u razvoju od 6,3% Kinu 10%, Indiju 8,8%, Japan 2%.

MMF je u januaru 2010. procenio realni rast BDP u 2010. i 2011. po stopama koje su veće od stopa

ostvarenih u 2008. i 2009. godini.

20

Tabela 3. Kretanje BDP u vreme ekonomske krize – ostvarenje i procena, stope, u %

Ostvarenje Procena

2008 2009 2010 2011

Svet ukupno 3,0 -0,8 3,9 4,3

EU 27 1,0 -4,0 1,0 1,9

EU 16 0,6 -3,9 1,0 1,6

Nemaĉka 1,2 -4,8 1,5 1,9

Francuska 0,3 -2,3 1,4 1,7

Italija -1,0 -4,8 1,0 1,3

Španija 0,9 -3,6 -0,6 0,9

Centralna i istoĉna Evropa 3,1 -4,3 2,0 3,7

Rusija 5,6 -9,0 3,6 3,4

SAD 0,4 -2,5 2,7 2,4

Brazil 5,1 -0,4 4,7 3,7

Meksiko 1,3 -6,8 4,0 4,7

Japan -1,2 -5,3 1,7 2,2

Kina 9,6 8,7 10,0 9,7

Indija 7,3 5,6 7,7 7,8

Izvor: IMF, World Ekonomic Qutlook, January, 2010

Pad BDP u 2009. na globalnom i nacionalnom nivou pratio je rast nezaposlenosti. SAD su u 2009. zabeleţile

stopu nezaposlenosti od 9,3%, EU 27 od 9,3%, evro zona od 9,4%, Nemaĉka 9,4%, Francuska 7,4%, Italija

7,8%, Španija 18% . MMF procenjuje povećanje stope nezaposlenosti u 2010, i to u SAD na 9,4, EU 27 na

9,4%, evro zoni na 10,5%, Nemaĉkoj na 9,6%, Francuskoj na 10%, Italiji na 8,7%, Španiji na 19,4%. MMF

za 2011. procenjuje blago smanjenje stope nezaposlenosti na globalnom i nacionalnom nivou.

EBRD je u julu 2010. procenio da će doći do realnog rasta BDP u većini zemalja centralne Evrope i JIE u

2010. i 2011, a u februaru 2011. korigovala julsku projekciju rasta.

Tabela 4. Realne stope BDP, u %

2009 2010 2011

Centralna evropa i baltiĉke zemlje

Hrvatska -5,8 -1,3 2,0

Estonija -13,9 2,4 3,6

MaĊarska -6,7 1,3 2,0

Letonija -18,0 -0,1 2,7

Litvanija -14,7 0,7 2,5

Poljska 1,7 3,6 3,9

Slovaĉka -4,8 4,0 3,7

Slovenija -8,1 1,0 1,7

Ukupna stopa - ponderisani prosek -3,1 2,5 3,2

Jugoistoĉna Evropa

Albanija 3,3 3,8 2,6

BIH -2,8 0,8 2,2

Bugarska -4,9 0,4 1,9

Makedonija -0,9 0,8 2,2

Crna Gora -5,7 0,2 3,1

Rumunija -7,1 -1,9 1,1

Srbija -3,1 2,0 3,0

Ukupna stopa - ponderisani prosek -5,3 -0,4 1,9

Izvor: Regional Economic Prospects in EBRD Countries of Operations: January 2011.

U pogledu izlaska iz krize i oporavka privrede postoje razliĉita stanovišta. Alen Grinspen bivši predsednik

Fed godinu dana od nastanka krize, izjavio je da će se privreda SAD u naredne dve – tri godine suoĉiti s

ogromnim problemima, pre svega sa inflacijom. Istiĉe da je poĉetkom 2000. upozoravao predsednika SAD

da je potrebno voditi restriktivnu fiskalnu politiku i podići kamatne stope, kako inflacija ne bi postala

smetnja za SAD i njihove trgovinske partnere. On tako stanovište ima i danas i ukazuje da inflacija u SAD i

drugim drţavama moţe da postane problem za ĉije rešenje nema politiĉkog kapaciteta. Direktor MMF

Dominik Straus – Kan kao prioritet ekonomske politike navodi odrţivi privredni rast, što podrazumeva da

ekonomska politika obezbedi oporavak privreda, a zatim da se uhvati u koštac s novim izazovima kao što je

inflacija.

21

GFEK je pokazala realno stanje privrede svake zemlje. Kriza je donela dubok pad proizvodnje, rast

nezaposlenosti, niz bankrostava, smanjenje bogatstva i druge negativne efekte koji su globalizovani, preneti

na sve zemlje i njihove privrede. Kod svih zemalja u vreme krize resursi su se gomilali (nezaposleni radnici,

neangaţovani kapaciteti, sirovine i poluproizvodi i sl.) i nisu mobilisani i produktivno korišćeni da bi se

povećala proizvodnja, zaposlenost i dohoci. Aktere mobilizacije resursa zahvatila je depresija i poslovna

neaktivnost, a institucionalni poredak je postao nedelotvoran u pogledu usmeravanja privrede i koordinacije

privrednih tokova. Kriza se velikim delom prenosila kroz sistem meĊunarodne trgovine i finansija, posebno

kroz naglo obaranje traţnje i poslediĉno pad proizvodnje i rast nezaposlenosti. Analogno tome povećanje

traţnje u spoljnoj trgovini i povoljniji tokovi meĊunarodnog finansiranja omogućili bi brţi oporavak

globalne i nacionalnih ekonomija. Brzina izlaska iz krize zavisi od kvaliteta institucija i uspeha mera za

podsticanje privrede koji je odreĊen mogućnostima drţave da formuliše i sprovodi konzistentnu ekonomsku

politiku na svim nivoima.

GFEK je pokazala da na globalnom i nacionalnom nivou nije uspostavljen stabilan i efikasan sistem otporan

na spoljne udare (šokove) ukljuĉujući pogreške ekonomske politike. U ureĊenom sistemu privrednosistemski

(institucionalni) poredak kao makroekonomski regulatorni sistem je rezistentan na ekonomskopolitiĉke

promašaje i spoljne udare, odnosno sposoban je da apsorbuje negativne efekte poremećaja. NeizgraĊeni ili

institucionalno manjkavi regulatorni sistem generiše poremećaje i uzrokuje propadanje privrede i

osiromašenje društvene zajednice. Proizilazi da su glavni uzroĉnici krize sistemski mehanizmi koji nisu

otporni na spoljne udare i ne obezbeĊuju makroekonomsku stabilnost i efikasno funkcionisanje privrede.

Stoga je prioritet razvijanje institucionalnog okvira za bolje upravljanje privrednim i društvenim procesima.

Time se unapreĊuje sistemski ambijent i institucionalni poredak u kome je ekonomska politika delotvornija

budući da su komponente ekonomske politike i njeni instrumenti sistemski determinisani. Nesistemski

(egzogeni) uzroĉnici krize su drţavne intervencije, intervencije meĊunarodnih organizacija i njihov uticaj na

nacionalnu ekonomsku politiku, kao i eksterni šokovi. Pri tome, meĊunarodne finansijske organizacije kao

davaoci kredita, posebno MMF ne doprinose krizi ako utiĉu na duţnike da dobro postave i vode ekonomsku

politiku i da povećavaju rejting zemlje i time doprinose smanjivanju negativnih posledica GFEK.

GFEK je otkrila strukturne slabosti privreda i nedostatke ekonomskih politika razvijenih zemalja i zemalja u

razvoju, ukljuĉujući zemlje centralne, istoĉne i jugoistoĉne Evrope koje su registrovale dubok realni pad

BDP u 2009. nakon prethodnog višegodišnjeg privrednog rasta u proseku izmeĊu 5% i 6%. Kod mnogih

zemalja u razvoju je smanjena kupovna moć plata i penzija i investicioni kapacitet. U takvoj ekonomskoj

situaciji zemlje ovog regiona su zatraţile stranu finansijsku pomoć, budući da budţetski resursi i raspoloţivi

priliv stranog kapitala nisu mogli da ublaţe krizu. Pri tome, mnoge zemlje su antikrizni program primenile sa

zakašnjenjem, a neke zemlje su pruţile pomoć privredi i stanovništvu brzo i koordinirano. MMF i EU su

program krizne pomoći pruţale svojim ĉlanicama u skladu sa utvrĊenim kriterijumima.

GFEK se proširila na Srbiju preko smanjenja stranih investicija i skupljeg zaduţivanja (više cene novca) u

inostranstvu i preko oteţanog izvoza na trţišta zemalja spoljnotrgovinskih partnera Srbije, što su bili glavni

egzogeni faktori pada BDP, industrijske proizvodnje, uvoza, izvoza, javnih prihoda. Kriza je preko tih

mehanizama dodatno zaoštrila ekonomske probleme u Srbiji vezane za dugoroĉnu neodrţivost postojećeg

nivoa dohotka i standarda i za rast nelikvidnosti. Odrţivost postojećih dohodaka i standarda je ugroţena zbog

niskog izvoza, niskih stranih ulaganja, manjih mogućnosti novog zaduţivanja, nerealnog kursa dinara,

ekonomske zatvorenosti zemlje i sliĉno. Nelikvidnost je uzela maha zbog dugovanja drţave drugim

preduzećima i porasta dugova izmeĊu preduzeća, uzimanje kredita u situaciji pada prodaja u uslovima krize,

pada vrednosti dinara koji ugroţava solventnost usled zakašnjenja u naplati prodatih roba i usluga, slabe

procene poslovnog rizika klijenata, gubitaka posla, teškoća preduzeća da amortizuju gubitke, nemogućnosti

servisiranja dugova privrede i stanovništva usled pada vrednosti dinara.

Srbija je, nakon prvog suoĉavanja sa krizom likvidnosti smanjenim javnim prihodima i niţim prilivom

stranog kapitala, zatraţila pomoć MMF krajem 2008. i poĉetkom 2009. godine. Dok su ĉlanice EU koristile

pogodnosti pri otvaranju kreditnih linija sa MMF, EBRD i EU, Srbija je pregovarala sa MMF uz uslove

komercijalnog zaduţivanja. EU je pruţila podršku budţetu Republike Srbije i razvojnu pomoć otvaranjem

kreditne linije, ali znatno manju od pomoći MMF. Srbija je otvorila i kreditnu liniju sa Ruskom Federacijom

u iznosu od oko 1 mlrd dolara i sa Kinom. Strane komercijalne banke u skladu sa Beĉkim sporazumom nisu

22

smanjile kreditnu podršku privredi Srbije u odnosu na 2008. godinu. Srbija je ostvarila i znaĉajan priliv

doznaka od 2,7 mlrd evra u 2009. po osnovu menjaĉkih poslova, preko bankarskih raĉuna i nove devizne

štednje, što je bio znaĉajan priliv deviza u finansijski sistem Srbije. MeĊutim, kljuĉna lekcija koju je donela

GFEK jeste da se tranzicija ne moţe sprovoditi tako što će se privredni razvoj finansirati stranim kapitalom i

da se model privrednog rasta ne moţe zasnivati na oĉekivanjima stalnog priliva stranog kapitala, što

pokazuje ĉinjenica da su u vreme krize strane banke smanjile pozajmice, strani investitori smanjili ulaganja i

strani potrošaĉi smanjili kupovine.

Srbija zbog istorijskog nasleĊa i specifiĉne društvene strukture i zbog zakasnele tranzicije nije u potpunosti

uspostavila stabilan i celovit privrednosistemski poredak otporan na razne poremećaje i sposoban da

apsorbuje njihove negativne efekte. Sistem u potpunosti ne obezbeĊuje motivaciju i podsticaje za bolje

ekonomske performanse i za ekonomski efikasno i društveno racionalno ponašanje privrednih i društvenih

subjekata i ne postavlja u potpunosti ograniĉenja za njihovo neracionalno ponašanje. Strukturno nedograĊen

sistem omogućio je veći nivo potrošnje od nivoa BDP i zadovoljavanje domaće potrošnje iz priliva od

prodaje društvenog i drţavnog kapitala i priliva stranog kapitala i donacija. Sistemski (institucionalni)

uzroĉnici krize ukazuju da u Srbiji nije konsolidovan demokratski i pravni poredak i drţavna organizacija i

da je nestabilan privrednosistemski poredak.

Kljuĉne poruke za Srbiju vezane za GFEK su uspostavljanje potrebne drţavne regulative bankarskog sistema

i trţišta hartija od vrednosti, jaĉanje sposobnosti menadţmenta u svim finansijskim institucijama za

sagledavanje svih izvora rizika poslovanja, jaĉanje supervizije svih finansijskih institucija radi oĉuvanja

stabilnosti finansijskog sistema od strane drţavnih regulatornih tela, paţljivo uvoĊenje sekjuritizacije u

finansijski sistem uz transparentnost i odgovornost ukljuĉenih institucija i nadzor drţavnih regulatornih tela

koja kontrolišu bankarsku aktivu, ali i teţe kontrolisanu aktivu u hartijama od vrednosti, ulazak rejting

agencija u domaći finansijski sistem uz obezbeĊivanje njihovog licenciranja i nadzora i odgovornosti u

obavljanju funkcija. Povrh toga, vaţno je poboljšanje sistemskih mehanizama i preduzimanje mera za

podsticanje privrede sve dok ne izaĊe iz recesije i krize, kao i vraćanje ekonomsko politiĉkog

instrumentarijuma za standardne trţišne prilike nakon ulaska ekonomske krize i sprovoĊenje

socioekonomskih reformi u Srbiji, posebno reformi javnog sektora u celini koji je neefikasan i skup. U

okviru poboljšanja sistema i institucija neophodno je da se poboljša efikasnost javnog sektora na bazi

razraĊene strategije i politiĉke saglasnosti. Vlada je saĉinila program reformi javnog sektora fokusiran na

racionalizaciju kroz niz sinhronizovanih aktivnosti u kratkom, srednjem i dugom roku, s ciljem da se

obezbedi javnost u racionalizaciji javnog sektora, kako bi se reforme sprovele na odgovarajući naĉin i

zadovoljavajućom brzinom uz podršku javnosti. Vaţno je da se reforme ovog tipa sprovode konzistentno na

svim nivoima i kod svih drţavnih organa i institucija. Time bi se obezbedile uštede istovremeno na svim

nivoima i kod svih institucija, bez povećanja troškova na drugim nivoima ili kod drugih drţavnih institucija.

U skladu s tim racionalizacija javnog sektora trebalo bi da obezbedi istovremeno poboljšanje kvaliteta rada

javnog sektora na svim nivoima (vertikalno) i kod svih institucija (horizontalno), što zahteva primenu novih

tehnologija i permanentno profesionalno usavršavanje zaposlenih u javnom sektoru, kako bi se podigla

efikasnost i kvalitet rada, profesionalizovao rad u javnom sektoru, povećao uĉinak zaposlenih kao osnova za

unapreĊenje ili otpuštanje zaposlenih. Racionalizacija drţavne uprave i jaĉanje institucija potrebno je da se

zasniva na objektivnim kriterijumima i da rezultira povećanjem efikasnosti njihovog rada, Što bi doprinelo

konsolidaciji javnih finansija u Srbiji i redovnim isplatama izdataka za javne rashode i vraćanju kredita.

Trenutno Srbija izdvaja oko 1% BDP za plaćanje kamata, a postoji rizik da se za servisiranje dugova izdvaja

2-3% BDP, koliko se izdvaja i za vitalne funkcije drţave. Stoga se mora limitirati nivo spoljnog duga i

programirati smanjenje javne potrošnje na ispod 40% BDP u srednjem roku.

3. Uticaj globalne ekonomske krize na makroekonomske projekcije

Produbljivanje GFEK odraţavalo se na ĉeste promene makroekonomskih prognoza. MMF je u vreme prvog

talasa GFEK u aprilu i septembru 2008. saĉinio vrlo povoljne prognoze makroekonomskih indikatora. MMF

je i na poĉetku drugog talasa GFEK optimistiĉno procenjivao osnovne makroekonomske indikatore za 2009.

i 2010, što pokazuju naredne dve tabele.

23

Tabela 5. MeĊunarodno okruţenje – osnovni makroekonomski pokazatelji

2007 2008 2009 2010

Realni rast BDP, u %

Svet ukupno 4,9 4,1 3,9 4,9

Evropska unija 3,1 1,8 1,7 2,8

SAD 2,2 1,3 0,8 3,2

Rast svetske trgovine, u % 6,8 5,6 5,8 7,3

Potrošaĉke cene, godišnje promene, u %


SAD 2,9 3,0 2,0 2,2

Rast cena nafte, u dolarima, u% 10,7 63,8 7,3 ...

Izvor: IMF, World Economic Outlook, July, 2008


2007 2008 2009 2010

Realni rast BDP,₁ u %

Svet ukupno 5,0 3,7 2,2 4,6

Evropska unija 3,1 1,5 -0,2 2,8

SAD 2,0 1,4 -0,7 2,3

Rast svetske trgovine, u % 7,2 4,6 2,1 7,1

Potrošaĉke cene, godišnje promene, u %


SAD 2,9 4,2 1,8 2,1

Rast cena nafte, godišnje promene, u% 10,7 40,2 -31,8 ... 1

Svetski BDP raĉunat po paritetu kupovne moći

Izvor: IMF, World Economic Outlook, November, 2008

MMF je ovom prilikom predvideo usporavanje privrednog rasta u 2008. na 3,7% na globalnom nivou, na

1,5% u EU i na 1,4% u SAD, u odnosu na prethodnu godinu (5,0%, 3,1% i 2,0%, respektivno). Predvideo je i

usporavanje svetske trgovine na 4,6%, dok je prethodne godine zabeleţen rast od 7,2%. MMF je za 2009.

predvideo pozitivnu stopu globalnog rasta od 2,2% i blagi pad BDP u EU i SAD od 0,2% i 0,7% respektivno,

a za 2010. je predvideo umereni rast BDP EU i SAD od 2,8% i 2,3%, respektivno, a globalni rast po stopi od

4,6%. Nerealno je procenjen i rast svetske trgovine u 2009. i 2010. od 2,1% i 7,1%, respektivno. TakoĊe, za

2009. inflacija je nerealno procenjena po stopi od 2,4% u EU i 1,8% u SAD. Procenjen je i veći pad cene

nafte na svetskom trţištu u 2009. zbog pada globalne traţnje i proizvodnje, nakon velikog rasta cene nafte u

2008. od 40,2% MMF je u januaru 2009. saĉinio novu makroekonomsku prognozu za 2009. i 2010. sa niţim

stopama koju prikazuje naredna tabela.


2007 2008 2009 2010

Realni rast bruto domaćeg proizvoda1, %

- Svet ukupno 5,2 3,4 0,5 3,0

- Evropska unija 3,1 1,3 -1,8 0,5

- SAD 2,0 1,1 -1,6 1,6

Rast svetske trgovine, % 7,2 4,1 -2,8 3,2

Potrošaĉke cene*, godišnje promene, %

- Razvijene ekonomije 2,1 3,5 0,3 0,8

- Zemlje u razvoju 6,4 9,2 5,8 5,0

Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene,% 10,7 36,4 -48,5 20,0

1 Svetski BDP raĉunat po paritetu kupovne moći

Izvor: IMF, World Economic Outlook, January , 2009

Procene MMF iz januara 2009. bile su nerealne u pogledu rasta svetskog BDP i pada svetske trgovine na

globalnom nivou (o,5% i -2,8%), kao i pada BDP na nivou EU (-1,8%) i SAD (-1,6%).

MMF je krajem aprila 2009. revidirao na niţe januarske prognoze za 2009. i 2010. na bazi korigovanih

podataka o padu BDP u ĉetvrtom kvartalu 2008. godine. Prema ovim prognozama globalni pad BDP u 2009.

24

iznosi 1,3%, a za 2010. je predviĊen blagi rast od 1,9%. Prognoziran je za 2009. pad BDP u EU od 4,0% i

blagi pad u 2010. od 0,3%. Prognoziran je i pad BDP u SAD u 2009. od 2,8% i nulti rast u 2010. godini.

Procenjeni globalni pad i pad privreda EU i SAD je ispod ostvarenog rasta u 2008. (3,2% i 1,1% i 1,1%

respektivno) i u 2007. (5,2%, 3,1% i 2,0%, respektivno).

Tabela 8. MeĊunarodno okruţenje – osnovna makroekonomski pokazatelji

2007 2008 2009 2010

Realni rast bruto domaćeg proizvoda¹, u %

- Svet ukupno 5,2 3,2 -1,3 1,9

- Evropska unija 3,1 1,1 -4,0 -0,3

- SAD 2,0 1,1 -2,8 0,0


Rast svetske trgovine 7,2 3,3 -11,0 0,6

Stopa nezaposlenosti, %

- Evrozona 7,5 7,6 10,1 11,5

- SAD 4,6 5,8 8,9 10,1

Potrošaĉke cene, godišnje promene, %

- Razvijene ekonomije 2,2 3,4 -0,2 0,3


Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene, % 10,7 36,4 -46,4 20,2

¹ Svetski BDP raĉunat po paritetu kupovne moći

Izvor: IMF, World Economic Outlook, April, 2009

Prognoziran je rast zemalja u razvoju od 1,6% u 2009. i od 4% u 2010, što je veliko usporavanje rasta u

odnosu na 2008. (6,3%) kao posledica smanjenja izvoza i pada svetskih cena sirovina, metala i hrane, kao i

pada eksternog finansiranja. Za zemlje centralne i istoĉne Evrope koje su ostvarile rast BDP u 2007. od 5,4%

i u 2008. od 3%, prognoziran je pad BDP u 2009. od 3,7%, dok je za 2010. predviĊen blagi realni rast BDP

od 0,8%.

MMF je prognozirao veliki pad svetske trgovine u 2009. od 11% i njen blagi rast u 2010. od 0,6%.

Prognoziran je porast stope nezaposlenosti u evro zoni od 10% u 2009. i od 11,5% u 2010. godini, a u SAD

od 8,9% u 2009. i od 10,1% u 2010. godini.

Prema prognozama MMF, ukupna inflacija u 2009. je niţa u odnosu na prethodne godine zbog pada cena

sirovina i usporavanja privredne aktivnosti. Oĉekuje se u 2009. u razvijenim zemljama niska ukupna inflacija

od 0,2% na godišnjem nivou, a u zemljama u razvoju od 5,7%, što je veliko sniţenje u odnosu na 2008.

godinu (3,4% u razvijenim zemljama i 9,3% u zemljama u razvoju).

MMF je revidirao prognoze cene nafte na svetskom trţištu. PredviĊen je rast cene nafte na 52 US$ po barelu

u 2009. i na 62,5 US$ po barelu u 2010. zbog niţe traţnje u uslovima depresirane svetske privrede.

MMF je poĉetkom jula 2009. saopštio novu procenu BDP. Na globalnom nivou oĉekuje se pad BDP u 2009.

za 1,4% i rast BDP u 2010. od 2,5%. U EU oĉekuje se pad BDP u 2009. od 4,7% i u 2010. od 0,1%. Za

zemlje srednje i istoĉne Evrope prognoziran je pad BDP od 5% u 2009. i rast BDP u 2010. od 1%.

MMF je u oktobru 2009. revidirao ekonomske prognoze za 2009. i 2010. godinu. Za 2009. je prognoziran

globalni pad od 1,1%, a za 2010. globalni rast od 3,1%. Procenjeno je da će EU u 2009. zabeleţiti pad BDP

od 4,2%, dok će u 2010. zabeleţiti rast BDP od 0,5%. Za zemlje centralne i istoĉne Evrope prognoziran je

pad BDP u 2009. od 5% i rast BDP u 2010. od 1,8%.

Tabela 9. MeĊunarodno okruţenje – osnovni makroekonomski pokazatelji 2007 2008 2009 2010

Realni rast bruto domaćeg proizvoda¹, %

Svet ukupno 5,2 3,0 -1,1 3,1

Evropska unija 3,1 1,0 -4,2 0,5

SAD 2,1 0,4 -2,7 1,5

Zemlje u razvoju 8,3 6,0 1,7 5,1

Rast svetske trgovine,% 7,3 3,0 -11,9 2,5


Evrozona 7,5 7,6 9,9 11,7

SAD 4,6 5,8 9,3 10,1


http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2009/update/01/pdf/0109.pdf

25

Razvijene ekonomije 2,2 3,4 0,1 1,1


Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene, % 10,7 36,4 -36,6 24,3


Izvor: IMF, World Economje Outlouk, Oktobar 2009

MMF je u oktobru 2009. procenio osnovne makroekonomske pokazatelje i za zemlje jugoistoĉne Evrope za

2009. i naredne tri godine, što pokazuje naredna tabela.

Tabela 10. Regionalno okruţenje – osnovni makroekonomski pokazatelji 2008 2009 2010 2011 2012

Rast BDP-a, %

Bugarska 6,0 -6,5 -2,5 2,0 4,0

Rumunija 7,1 -8,5 0,5 4,6 6,6

Bosna i Hercegovina 5,5 -3,0 0,5 4,0 6,0

Crna Gora 7,5 -4,0 -2,0 3,7 4,2

MaĊarska 0,6 -6,7 -0,9 3,2 4,5

Hrvatska 2,4 -5,2 0,4 2,5 4,0

Makedonija 4,9 -2,5 2,0 5,0 5,0

Srbija 5,5 -3,0 1,5 3,0 5,0

Inflacija, kraj perioda, %

Bugarska 7,2 1,5 1,7 2,0 3,5

Rumunija 6,3 4,3 3,0 3,2 3,5

Bosna i Hercegovina 3,8 0,8 1,8 2,0 2,2

Crna Gora 7,2 1,0 2,2 2,7 3,4

MaĊarska 3,5 6,1 2,4 2,7 3,0

Hrvatska 2,8 3,0 2,8 2,8 2,8

Makedonija 4,1 -1,0 2,0 3,0 3,0

Srbija 8,6 7,5 6,0 4,5 4,0

Saldo tekućeg raĉuna

(% BDP)

Bugarska -25,5 -11,4 -8,3 -6,6 -6,3

Rumunija -12,4 -5,5 -5,6 -6,0 -6,0

Bosna i Hercegovina -14,7 -8,8 -9,1 -8,8 -8,6

Crna Gora -29,6 -16,0 -11,0 -9,0 -9,0

MaĊarska -8,4 -3,0 -3,3 -3,4 -3,4

Hrvatska -9,4 -6,1 -5,4 -5,8 -6,3

Makedonija -13,1 -10,6 -9,7 -8,1 -7,1

Srbija -17,8 -6,5 -9,0 -10,5 -12,6

Izvor: IMF, World Economic Outluk, Oktober 2009; MF, procena makroekonomskih indikatora za Srbiju

MMF je u januaru 2010. saopštio nešto povoljnije procene makroekonomskih indikatora za 2009. i naredne

dve godine. Procenjen je za svet ukupno realni pad BDP u 2009. od 0,1% i rast u 2010. od 3,9% i u 2011. od

4,3%. Za EU procenjen je realni pad BDP za 4,0% u 2009. i realni rast od 1% u 2010. i od 1,9% u 2011.

godini. Za zemlje u razvoju procenjen je realni rast BDP u 2009. od 2,1%, u 2010. od 6% i u 2011. od 6,3%.

Rast svetske trgovine procenjen je na 5,8% u 2010. i 6,3% u 2011, nakon dubokog pada u 2009. od 12,3%.

Tabela 11. MeĊunarodno okruţenje – makroekonomski pokazatelji

2008 2009 2010 2011

Realni rast bruto domaćeg proizvoda1, %

Svet ukupno 3, 0 -0,8 3,9 4,3

Evropska unija 1,0 -4,0 1,0 1,9

SAD 0,4 -2,5 2,7 2,4


Rast svetske trgovine, % 2,8 -12,3 5,8 6,3


Razvijene ekonomije 3,4 0,1 1,3 1,5


Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene, % 36,4 -36,1 22,6 7,9 1

Svetski BDP raĉunat po paritetu kupovne moći

Izvor: IMF, World Economic Outlouk, January, 2010

Po novoj prognozi MMF BDP u 2009. je opao na globalnom nivou za 0,8%, u SAD za 2,5%, u evrozoni za

3,9%. MMF je procenio realni rast BDP u 2010. i 2011. na globalnom nivou od 3,9% i 4,3%, u SAD od

2,7% i 2,4% i evrozoni od 1,0% i 1,6%. U okviru evro zone, u 2009. ostvaren je pad BDP u Nemaĉkoj (-

4,8%), Francuskoj (-2,3%), Italiji (-4,8%), dok se u ove tri vodeće ekonomije evrozone prognozira rast BDP



26

u 2010. i 2011, i to: Nemaĉka (1,5% i 1,9%), Francuska (1,4% i 1,7%) i Italija (1,0% i 1,6%). Za razliku od

evropskih zemalja, u Aziji su u 2009. ostvarile visoke stope rasta Kina i Indija (8,7% i 5,6%, respektivno), a

oĉekuje se brzi rast i u 2010. i 2011. u Kini od (10% i 9,7%) i u Indiji (7,7% i 7,8%). Privreda Japana je

zabeleţila pad BDP u 2009. (5,3%), a oĉekuje se rast u 2010. od 1,7% i u 2011. od 2,2%. Pad BDP u 2009. u

ovim zemljama bio bi dubok da nije bilo podsticaja fiskalne i monetarne politike. Procenjeni rast BDP u

2010. i 2011. podrazumeva da se nastave ovi podsticaji. Fiskalni stimulansi su napravili povećani deficit u

budţetu koji zahteva restriktivnu fiskalnu politiku usmerenu na smanjenje javne potrošnje. Ĉlanice EMU su

u 2009. prekoraĉile dozvoljeni udeo deficita budţeta od 3% BDP (Mastrichtski okvir), posebno Grĉka 13%,

Španija 11,4%, Francuska 7,9%, Belgija 6%, a istovremeno su povećale i javni dug. Sliĉna tendencija je

registrovana u drugim evropskim i vanevropskim zemljama. Zahvaljujući drţavnim stimulacijama ublaţene

su posledice krize kroz pomoć bankama da stabilizuju poslovne bilanse, povratak poverenja u finansijsko

trţište, ublaţavanje recesijskih pritisaka spreĉavanjem prevelikog smanjenja potrošnje. Posledice toga su

rastuća fiskalna neravnoteţa i povećanje javnog duga. Ipak, drţavne stimulacije je neophodno zadrţati dok

ne ojaĉaju investicije i izvoz i dok se po tom osnovu ne ubrza privredna aktivnost i zapoĉne odrţiv privredni

rast zasnovan na ekspanziji privatnih investicija, a ne na ekspanziji potrošnje.

MMF je u aprilu 2010. objavio ekonomske prognoze za 2010. i 2011. godinu. Prognoziran je globalni rast u

2010. od 4,2% i u 2011. godini od 4,3%. Za EU prognoziran je rast u 2010. od 1% i u 2011. od 1,8%. Za

zemlje u razvoju prognoziran je brţi rast BDP u 2010. od 6,3% i u 2011. od 6,5%. MMF je prognozirao rast

svetske trgovine u 2010. od 7% i u 2011. od 6,1%. Stopa nezaposlenosti u evro zoni po prognozi MMF

zabeleţiće povećanje u 2010. na 10,5% i u 2011. na 10,5%.

Prema prognozama MMF, stopa inflacije u razvijenim ekonomijama u 2010. iznosiće 1,5%, a u 2011. 1,4%,

dok će u zemljama u razvoju u 2010. iznositi 6,2%, a u 2011. 4,7%.

Imajući u vidu rast svetske traţnje za cenu nafte na svetskom trţištu prognoziran je rast u 2010. od 29,5% i u

2011. od 3,8%, nakon njenog pada u 2009. od 36,3%.

Tabela 12. MeĊunarodno okruţenje – osnovni ekonomski pokazatelji

2008 2009 2010 2011


- Svet ukupno 3,0 -0,6 4,2 4,3

- Evropska unija 0,9 -4,1 1,0 1,8

- SAD 0,4 -2,4 3,1 2,6


-Zemlje centralne i istoĉne Evrope 3,0 -3,7 2,8 3,4

Rast svetske trgovine,% 2,8 -10,7 7,0 6,1


- Evrozona 7,6 9,4 10,5 10,5

- SAD 5,8 9,3 9,4 8,3




Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene, % 36,4 -36,3 29,5 3,8


Izvor: IMF, World Economic Outlook, April, 2010

MMF u prognozama iz aprila 2010. predviĊa osnovne ekonomske indikatore za regionalno okruţenje. Nakon

pada BDP u zemljama regiona u 2009. predviĊen je blagi rast BDP u 2010. izmeĊu 0,5% i 2%, izuzev Crne

Gore (-1,7%) i MaĊarske (-0,2%). Za 2011. i 2012. predviĊene su više stope rasta izmeĊu 2% – 6%. MMF

prognozira povećanje stope inflacije u 2010. i naredne dve fiskalne godine na nivo izmeĊu 2% – 3%, dok će

Srbija zabeleţiti silazni trend inflacije SA 6% NA 4%.

MMF je u oktobru 2010. objavio revidirane julske ekonomske prognoze za 2010. i 2011. godinu. Za svet je

prognoziran globalni rast od 4,8% u 2010. godini i od 4,2% u 2011. godini. Za EU 27 prognoziran je rast od

1,7% u 2010. i 1,5% 2011. godini. Za zemlje u razvoju prognoziran je brzi rast BDP u 2010. od 7,1% i u

2011. od 6,4%. Umereniji rast je projektovan za zemlje centralne i istoĉne Evrope – u 2010. od 3,7% i u

2011. od 3,1%.

27

Nove prognoze MMF pokazuju da će u 2010. doći do oporavka globalne privrede i da će se registrovati viša

stopa rasta privrede SAD od 2,6% u 2010. i od 2,3% u 2011. godini. Istovremeno, povećaće se stopa

nezaposlenosti i stopa inflacije u EU i u SAD.

Tabela 13. MeĊunarodno okruţenje – osnovni ekonomski indikatori

2008 2009 2010 2011


- Svet ukupno 2,8 -0,6 4,8 4,2

- Evropska unija 0,8 -4,1 1,7 1,5

- SAD 0,0 -2,6 2,6 2,3


- Zemlje centralne i istoĉne Evrope 3,0 -3,6 3,7 3,1

Rast svetske trgovine,% 2,9 -11,0 11,4 7,0


- Evrozona 7,6 9,4 10,1 10,0

- SAD 5,8 9,3 9,7 9,6




Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene, % 36,4 -36,3 23,3 3,3


Izvor: IMF, World Econimic Outlook, Oktober, 2010.

MMF je u januaru 2011. saopštio nove procene privrednog rasta u 2011. i 2012. u svom dokumentu Svetski

ekonomski izgledi. Globalni rast u 2011. iznosiće 4,4%, a 4,5% u 2012. godini. Pri tome, razvijene zemlje

zabeleţiće proseĉan rast od 2,5% u 2011. i u 2012. što je nedovoljno za smanjenje visoke stope

nezaposlenosti kao posledice recesije. Ekonomije u usponu zabeleţiće proseĉan rast od 6,5% na ĉelu sa

Kinom koja će rasti po stopi od 9,6% i Indijom (8,5%). Za evro zonu predviĊen je rast u 2011. u proseku od

1,5% na ĉelu sa Nemaĉkom (2,2%) i Francuskom (1,6%), a u 2012. evro zona će zabeleţiti rast od 1,7%,

Nemaĉka od 2% i Francuska od 1,8%. Kao pretnja za evropski privredni oporavak navode se problemi u

Grĉkoj i Irskoj koji ugroţavaju odrţivost nacionalnih dugova i zdravlje bankarskog sektora u evro zoni i šire.

Navodi se i nedovoljnost sredstava evropskog fonda za finansijsku stabilnost od 440 mlrd evra za sanaciju

posustalih evropskih privreda. Pogoršana situacija u evro zoni oteţava pristup privatnim izvorima kapitala.

Takva situacija zahteva rigorozno testiranje otpornosti banaka na stres, povećanje stabilizacionog fonda,

uspostavljanje mehanizma za rešavanje problema u evro zoni, nastavak podrške odrţavanju likvidnosti od

strane Evropske centralne banke.

Od posebnog znaĉaja za oporavak privrede Srbije su nove procene MMF za region centralne i istoĉne

Evrope. Prognoziran je rast ovog regiona u proseku od 3,6%, što je više od proseka evro zone, ali je to

usporavanje rasta ovog regiona u odnosu na 2010. kada je ostvaren rast BDP u proseku od 4,2%. MMF je za

Srbiju prognozirao za 2011. rast od 3% i inflaciju od 4,4%.

MMF u prognozama iz oktobra 2010. je procenio osnovne ekonomske indikatore za regionalno okruţenje.

Za sve zemlje iz okruţenja, nakon pada BDP u 2009. predviĊen je blagi rast privredne aktivnosti, osim za

Rumuniju (-1,9%), Hrvatsku (-1,5%) i Crnu goru (-1,8%). U periodu 2011 - 2013. predviĊene su više stope

rasta izmeĊu 2% i 5%.

MMF je prognozirao povećanje stope inflacije u regionalnom okruţenju u 2010. i naredne tri godine na nivo

izmeĊu 2% i 3%, dok će Srbija zabeleţiti silazni trend inflacije na 4% na kraju 2013. nakon visokog nivoa

cena u 2010. godini.

Prema prognozama MMF, deficit tekućeg raĉuna zabeleţiće niţi nivo meren udelom u BDP u 2010. i

naredne tri godine, u odnosu na visoke udele u BDP u predkriznom periodu. Nivo deficita tekućeg raĉuna u

zemljama u regionu u 2013. kretaće se izmeĊu 0,9% i 5,3% BDP, izuzev Crne Gore (-9%) i Srbije (-7%).

Nezaposlenost u pojedinim zemljama regiona dostigla je istoriske maksimume. Najveće stope nezaposlenosti

zabeleţiće Makedonija (32%) i BiH (27,2%), dok se narednih godina oĉekuje oporavak trţišta rada u

zemljama regiona. Ukoliko se izuzme MaĊarska koja ima najveće uĉešće bruto duga u BDP (78,4%) u 2010.

i prethodnim godinama, kod zemalja u okruţenju predviĊa se zanaĉajano povećanje tog uĉešća, imajući u

28

vidu planirana nova zaduţenja u stranoj valuti za finansiranje drţavnih investicija kao i obezbeĊivanje

stabilnosti fiskalnog sistema. Osim toga, realna deprecijacija nacionalnih valuta i spor oporavak privredne

aktivnosti dodatno će povećati bruto dug zemalja u regionu.

Tabela 14. Regionalno okruţenje - osnovni ekonomski indikatori

2009 2010 2011 2012 2013

Rast BDP-a, %

Bugarska -5,0 0,0 2,0 4,0 4,0

Rumunija -7,1 -1,9 1,5 4,4 4,2

Bosna i Hercegovina -3,1 0,5 3,0 5,0 5,3

Crna Gora -5,7 -1,8 4,5 5,5 5,0

MaĊarska -6,3 0,6 2,0 3,0 3,0

Hrvatska -5,8 -1,5 1,6 2,5 3,0

Makedonija -0,8 1,2 3,0 4,5 4,0

Srbija -3,1 1,5 3,0 4,0 4,5

Inflacija, kraj perioda, %

Bugarska 1,6 2,7 3,0 3,0 3,0

Rumunija 4,7 7,9 3,0 3,0 3,0


Crna Gora, prosek perioda 3,4 0,6 1,0 1,3 1,5

MaĊarska 5,6 3,5 3,3 3,0 3,0

Hrvatska 1,9 2,5 2,8 2,8 3,0

Makedonija -1,6 2,0 3,0 3,0 3,0

Srbija 6,6 10,6 5,8 4,2 4,0

Saldo tekućeg raĉuna, %

BDP

Bugarska -9,5 -3,0 -3,1 -3,5 -3,7

Rumunija -4,5 -5,1 -5,4 -5,1 -5,0

Bosna i Hercegovina -6,9 -5,5 -5,5 -5,2 -5,3

Crna Gora -30,3 -17,0 -12,0 -10,0 -9,0

MaĊarska 0,2 0,5 0,7 -0,7 -0,9

Hrvatska -5,3 -3,8 -4,7 -5,0 -5,6

Makedonija -7,2 -3,9 -4,4 -3,8 -3,8

Srbija -7,6 -9,7 8,0 -7,7 -7,0

Stopa

nezaposlenosti, %

Bugarska 6,8 8,3 7,6 6,6 5,7

Rumunija 6,3 7,2 7,1 6,5 5,8


Crna Gora 11,2 12,2 11,5 11,3 11,1

MaĊarska 10,1 10,8 10,3 9,3 8,7

Hrvatska 9,2 9,5 9,0 8,5 8,0

Makedonija 33,0 32,0 31,0 30,0 29,0

Srbija 17,4 20,2 20,0 19,4 18,8

Bruto dug drţave, %

BDP

Bugarska 16,1 18,2 21,1 24,0 26,1

Rumunija 29,9 35,5 37,7 37,3 36,3


Crna Gora 38,2 43,5 49,4 52,9 55,4

MaĊarska 78,3 78,4 78,8 79,4 80,5

Hrvatska 35,4 40,0 42,6 44,0 44,9

Makedonija 23,5 24,9 25,4 25,0 24,8

Srbija 34,6 39,1 39,7 39,8 39,3

Izvor: IMF, Worls Economic Outlook, Oktober, 2010; MF, procena indikatora za Srbiju

Svetska banka u Global Economic Prospects iz aprila 2009. prognozirala je pad globalnog BDP u 2009. od

1,7% i njegov rast u 2010. od 2,3%. PredviĊen je usporen rast zemalja u razvoju u 2009. i njihov blagi

oporavak u 2010. godini. SB u novembru 2008. je prognozirala rast zemalja u razvoju u 2009. od 4,4%, a u

aprilu 2009. od 2,1%, što je znatno niţe od rasta BDP u 2008. od 5,8%. Za Evropu i centralnu Aziju

prognoziran je pad BDP u 2009. od 2%, dok je ovaj region u 2008. ostvario rast BDP od 4,2%.

Svetska banka oĉekuje globalni privredni rast u 2010. po stopi od 2,3%, a ukoliko nastupi platnobilansna

kriza u zemljama u razvoju ili ako bude spor oporavak kreditnih trţišta zbog problema finansijskog sektora

produţio bi se period prilagoĊavanja kapaciteta u realnom sektoru i produbio pad svetske privrede. SB

predviĊa da će konsolidacija finansijskog sektora i negativni efekti globalne finansijske krize usporavati

privrednu aktivnost i povećati nezaposlenost i u 2010, što zahteva znaĉajna sektorska prilagoĊavanja. SB

prognozira da će svetska trgovina u 2009. opasti za 6,1%. Cena nafte se prognozira na nivou od 47 dolara po

barelu u 2009. godini.

Svetska banka u junu 2009. je predvidela globalni pad BDP od 2,9% u 2009. i rast BDP u 2010 od 2%. U

evro zoni oĉekuje se pad BDP od 4,5% i rast u 2010. od 0,5%.

Evropska komisija u novembru 2008. i januaru 2009. prognozirala je privredni rast u 2009. za zemlje

centralne i istoĉne Evrope.

29

Tabela 15. Realni rast BDP zemalja u tranziciji – ostvarenje i procenе

* Ponderisan prosek

Izvor: EBRD, New Growth forcasts, January, 2009

Evropska komisija u maju 2009. revidirala je ranije ekonomske projekcije. Procenila je pad globalne

ekonomije u 2009. od 1,4% i rast u 2010. od 1,9%. Procenila je pad BDP EU 27 u 2009. od 4% i u 2010. od

0,1%, prvenstveno zbog usporavanja rasta investicija i liĉne potrošnje. Predvidela je nisku stopu inflacije u

EU od 0,9% u 2009. i 1,5% u 2010. kao i povećanje stope nezaposlenosti u EU na 9,4% u 2009. i na 10,9% u

2010. godini. Za zemlje u okruţenju predviĊen je pad BDP u 2009. i blagi oporavak u 2010. godini. Najveći

pad BDP je predviĊen u MaĊarskoj od 6,3% i Rumuniji od 4%, dok je za Srbiju predviĊen pad BDP od 2% u

2009. godini.

S obzirom da Srbija preko 50% robne razmene ostvaruje sa EU, kretanja u EU imaju veliki uticaj na

privredna kretanja u Srbiji, posebno kretanja u Nemaĉkoj i Italiji sa kojima Srbija ima razvijenu trgovinsku

razmenu. EK je procenila realni pad BDP u Nemaĉkoj u 2009. od 5,4% usled smanjenja domaće i inostrane

traţnje zbog pada investicija i izvoza roba i usluga. U 2010. oĉekuje se blagi rast BDP u Nemaĉkoj od 0,3%

usled pozitivnog doprinosa neto izvoza zbog oporavka svetske trgovine. EK je za Italiju procenila realni pad

BDP u 2009. od 4,4% zbog smanjenja domaće potraţnje i izvoza, dok je za 2010. procenila blagi rast BDP

od 0,1%.

Evropska komisija u septembru 2009. je revidirala prolećne ekonomske prognoza. Za EU je procenjen pad

BDP od 4% u 2009. i pad BDP od 0,1% u 2010. PredviĊa se za EU stopa inflacije od 0,9% u 2009. i 1,3% u

2010. godini. Stopa nezaposlenosti u EU procenjuje se na 9,4% u 2009. i na 10,9% u 2010. godini. EK

oĉekuje privredni oporavak nakon stabilizacije ekonomske situacije, s tim što će oporavak biti dugotrajan i

praćen visokim stopama nezaposlenosti. EK je u Ekonomskim prognozama iz septembra 2009. ocenila da će

doći do blagog poboljšanja makroekonomske situacije, budući da drţavne intervencije doprinose stabilizaciji

finansijskog sistema i podsticanju privredne aktivnosti. Dinamika ekonomskog oporavka je neizvesna, kao i

uĉinci ekonomske krize na trţište rada i javne finansije. Rastuća nezaposlenost negativno utiĉe na potrošnju,

a neiskorišćeni kapaciteti i smanjeni plasmani banaka privredi i mogu da ograniĉavaju investicije, tako da se

ponovo kriza moţe da javi.

Evropska komisija u novembru 2009. je revidirala prethodnu septembarsku projekciju osnovnih ekonomskih

indikatora. Procenila je pad BDP EU 27 od 4,1% u 2009. i rast BDP od 0,7% u 2010. godini. Procenjene

stope inflacije iznose za 2009. 1%, a 1,3% za 2010. godinu. Procenjena stopa nezaposlenosti u EU 27 iznosi

9,1% u 2009. i 10,3% u 2010. godini.

Tabela 16. MeĊunarodno okruţenje – osnovni makroekonomski indikatori 2009 2010 2011

Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u %

Svet ukupno -1,2 3,1 2,5

EU 27 -4,1 0,7 1,6

Italija -4,7 0,7 1,4

Nemaĉka -5,0 1,2 1,7

Slovenija -7,4 1,3 2,0

Zemlje Ostvarenje

Procena iz

novembra 2008

Procena iz

januara 2009

2006 2007 2008 2009 2009

Centralna Evropa i baltiĉke zemlje* 6,3 6,1 3,9 2,1 0,4

Istoĉna Evropa i Kavkaz* 10,2 9,9 5,0 4,8 -0.8

Jugoistoĉna Evropa* 7,0 6,3 7,3 3,4 1,5

Albanija 5,5 6,0 6,1 5,0 4,0

BiH 6,7 6,8 6,0 4,5 1,5

Bugarska 6,3 6,2 6,3 3,8 2,0

Makedonija 3,7 5,1 5,3 4,7 3,0

Crna Gora 8,6 10,3 7,0 5,0 3,0

Rumunija 7,9 6,0 8,0 3,0 1,0

Srbija 5,5 7,5 6,5 3,0 2,0

Ruska Federacija 7,4 8,1 6,5 3,0 1,0

Sve tranzicione zemlje* 7,2 6,9 4,8 2,5 0,1

30

Evrozona -4,0 0,7 1,5

Potrošaĉke cene, godišnja promena, u % EU 1,0 1,3 1,6

Evrozona 0,3 1,1 1,5

Stopa nezaposlenosti, u %

EU 27 9,1 10,3 10,2

Evrozona 9,5 10,7 10,9

Izvor: Evropska komisija, Ekonomske projekcije, novembar, 2009.

Evropska komisija je u novembru 2010. revidirala majske ekonomske projekcije za 2010. i procenila da će

doći do brţeg oporavka privredne aktivnosti, s obzirom da su pojedini finansijski i strukturni indikatori

stabilizovani i vraćeni na nivo iz perioda pre krize. MeĊutim, ocenjeno je da će oporavak privrede EU biti

sporiji i praćen visokim stopama nezaposlenosti u 2010. i 2011. godini (9,6%, 9,5%).

Tabela. 17. MeĊunarodno okruţenje – osnovni makroekonomski indikatori

2009 2010 2011 2012 Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u %

Svet ukupno -0,7 4,5 3,9 4,0

EU -4,2 1,8 1,7 2,0

Italija -5,0 1,1 1,1 1,4

Nemaĉka -4,7 3,7 2,2 2,0

Evrozona -4,1 1,7 1,5 1,8

Rusija -7,9 3,5 3,8 4,0

Potrošaĉke cene, godišnja promena, u %

EU 1,0 2,0 2,1 1,8

Evrozona 0,3 1,5 1,8 1,7

Rusija 11,7 7,5 6,5 6,0

Stopa nezaposlenosti, u %

EU 8,9 9,6 9,5 9,1

Evrozona 9,4 10,1 10,0 9,6

Rusija 7,3 8,2 7,9 7,7

Izvor: Evropska komisija, Ekonomske projekcije, novembar 2010.

4. Ekonomski izgledi u uslovima oporavka finansijskog i realnog sektora

GFEK je ublaţena obilnim fiskalnim stimulansom vodećih zemalja, s pozitivnim dejstvom na oţivljavanje

privredne aktivnosti. Dugoroĉno odrţiv ekonomski razvoj u periodu nakon izlaska iz GFEK zahteva

temeljniji ekonomskopolitiĉki odgovor vodećih zemalja sveta. Potrebno je dovršiti zapoĉeto ĉišćenje sporne i

toksiĉne aktive finansijskih institucija i izvršiti institucionalno poboljšanje u finansijskom sektoru, ĉime bi se

povratilo poverenje potrošaĉa i investitora. U tom cilju poseban znaĉaj ima kreiranje i primena nove

regulative finansijskog sektora koordinirane sa monetarnom i fiskalnom politikom, efikasnija kontrola u

finansijskom sektoru, kontrola sistemskih rizika, efikasno upravljanje poslovnim rizicima, adekvatno

nagraĊivanje poslovnog doprinosa u finansijskim institucijama. Kljuĉna je odgovarajuća regulacija i kontrola

finansijskih institucija, u ĉijem odsustvu je i nastala GFEK.

Podsticajne mere koje su preduzete krajem 2008. i tokom 2009. doprinele su ublaţavanju posledica GFEK,

posebno zaustavljanju dubljeg pada privredne aktivnosti. MeĊutim, za izlazak iz krize potrebne su promene

ponašanja potrošaĉa i investitora kroz institucionalne i regulatorne reforme, kao i promene strukture

potrošnje i proizvodnje i unapreĊenje meĊunarodnog finansijskog sistema. Radi povratka poverenja u

finansijske institucije i finansijske instrumente potrebno je ĉišćenje kontaminirane aktive, promena

ponašanja finansijskih institucija i jaĉanje menadţmenta u finansijskom sektoru.

Kljuĉne mere fiskalne i monetarne politike preduzete u vreme GFEK jesu:

obaranje kamatnih stopa, krediti za likvidnost, smanjenje stope obaveznih rezervi, olakšavanje pristupa

kreditima centralne banke sa ciljem da se obezbedi dopunska likvidnost globalnog i nacionalnih

finansijskih sistema.

31

jaĉanje sistema osiguranja depozita radi veće sigurnosti za ulagaĉe i smanjenja panike i pritisaka na

likvidnost banaka

direktna finansijska pomoć bankama i drugim finansijskim institucijama kroz dokapitalizaciju,

restrukturiranje finansijskih institucija, preuzimanje riziĉne aktive i samih finansijskih institucija

privremenom nacionalizacijom

uvoĊenje opštih garancija za dugovanja banaka radi spreĉavanja širenja krize i kolapsa banaka, i

uvoĊenje posebnih garancija za meĊubankarska potraţivanja

mere za deblokadu kredita i ubrzavanje procesa kreditiranja radi podsticanja privrede.

Prvi efekti preduzetih mera ogledaju se u blagom oporavku privredne aktivnosti u svetu. Privreda SAD,

nakon recesije u pet uzastopnih kvartala (Q3 i Q4 2008.) i (Q1, Q2 i Q3 2009. godine), je ostvarila

meĊugodišnji realni rast BDP u ĉetvrtom kvartalu 2009. od 0,2% i u prvom (2,4%), drugom (3,0%) i trećem

(3,1%) kvartalu 2010. godine. Privrede zemalja EU 16 i EU 27 ostvarile su realan rast u prvom kvartalu

2010. od 0,8% i 0,7%, drugom od 1,9% i 2% i trećem od 1,9% i 2,1% 2010. godine. Oĉekuje se privredni

rast u 2010. kod zemalja koje su preduzele aktivne mere fiskalne i monetarne politike za izlazak iz krize. Pri

tome, neizvesno je kako će izgledati putanja oporavka svetske privrede. Kljuĉni makroekonomski indikatori

ne mogu biti stabilni sve dok se ne podigne nivo zaposlenosti, realnih zarada, potrošnje i investicija.

Neizvesno je da li će oporavak svetske privrede biti brz i potpun u 2010. (V kriva), tako da se u kratkom

roku dostigne pred-krizni nivo BDP, što bi podrazumevalo nastavak rasta BDP iz trećeg i ĉetvrtog kvartala

2009. i u 2010. zasnovan na fiskalnom stimulansu i postepenom oţivljavanju potrošnje i investicione traţnje.

Realno je oĉekivati blagi oporavak privreda po stopama realnog rasta BDP izmeĊu 1-2% u 2010. i nešto

višim stopama rasta narednih godina (U kriva) sve dok se ne uspostavi regulativa (pravila) koja rešava

strukturne i institucionalne slabosti sistema koji generiše krizu. Realno je raĉunati nakon toga na dugoroĉno

odrţiv rast, ali po niţim stopama u odnosu na stope rasta pre GFEK. Realistiĉan je i scenario da vodeće

ekonomije zbog opreznosti potrošaĉa i investitora ponovo uĊu u recesiju krajem 2010. i poĉetkom 2011. (W

kriva), a zatim 2012. uĊu u brzi i puni oporavak. Najmanje je verovatan brzi oporavak privrede koji

kompenzira pad BDP i izgubljeni dohodak za vreme recesije i dovodi privredu na putanju dugoroĉno

odrţivog rasta (J kriva).

Svetska privreda je u prva tri kvartala 2010. zabeleţila oporavak od posledica krize, uz prisustvo rizika za

finansijsku stabilnost i privredni rast. Intenzitet privrednog oporavka najslabiji je u evrozoni, dok je jaĉi u

SAD i privredama azijskog regiona. U SAD se nastavlja umereni privredni oporavak zahvaljujući vanrednim

stimulativnim merama monetarne i fiskalne politike i merama iz oblasti finansijske regulative koje su donete

sa ciljem da onemoguće neodgovorno ponašanje banaka i drugih finansijskih institucija. Procenjuje se da će

stopa rasta u SAD biti znatno veća nego u evrozoni. Oĉekuje se da će u evrozoni doći do konsolidacije

javnih finansija, što će uticati na povratak poverenja investitora i smanjenje premije rizika i doprineti

privrednom rastu, uprkos širenju duţniĉke krize i drugim turbulencijama u evrozoni.

Prema podacima EUROSTATA, posmatrano na meĊugodišnjem nivou, EU 27 je ostvarila realni rast BDP u

prvom (0,7%), drugom (2%) i trećem (2,1%) kvartalu 2010. godine. EU 16 je ostvarila realni rast BDP u

prvom (0,8%), drugom (1,9%) i trećem (1,9%) kvartalu 2010. godine. U okviru EU najbrţi rast BDP

zabeleţila je Nemaĉka u prvom (2,0%), drugom (3,7%) i trećem kvartalu 2010. godine, kao i Francuska

(1,1%, 1,6% i 1,8% respektivno). Privreda SAD je registrovala brţi meĊugodišnji rast od evropske privrede,

i to u ĉetvrtom kvartalu 2009. od 0,2% i u prvom (2,4%), drugom (3%) i trećem (3,1%) kvartalu 2010.

godine.

Intenziviranje krize na svetskim finansijskim trţištima i ubrzani pad globalne ekonomske aktivnosti, posebno

industrijske proizvodnje i spoljne trgovine zaustavljeni su intervencijama vlada razvijenih zemalja

odobravanjem visokih fiskalnih stimulansa za spašavanje krizom pogoĊenih banaka i firmi i pokretanjem

kreditne aktivnosti banaka. Najizdašniji paket finansijske pomoći obezbedila je Vlada SAD (787 mlrd

dolara) i Vlada Kine (586 mlrd dolara). Pored toga, centralne banke razvijenih zemalja maksimalno su

ublaţile monetarnu politiku spuštanjem referentne kamatne stope i preduzele druge mere kao što je otkup

32

drţavnih hartija od vrednosti, ĉak i obveznica firmi, sa ciljem da se pokrene zaustavljena aktivnost na

svetskim finansijskim trţištima.

Imajući u vidu krhki oporavak privrede SAD, zapoĉet krajem 2009. i nastavkom u prvom delu 2010, Uprava

federalnih rezervi odluĉila je da narednih osam meseci upumpa 600 mlrd dolara na ameriĉno trţište hartija

od vrednosti, sa ciljem da podstakne oporavak posustale ameriĉke privrede. Odmah je došlo do rasta cena

nafte, vrednosti akcija na berzama i do jaĉanja evra. Ocenjeno je da je štampanje dolara najveći rizik za

globalnu privredu.

Namera FED jeste da snizi cenu pozajmljivanjem i podstakne investiranje i porast zaoposlenosti i da se

izbegne blagi privredni rast na duţi rok tzv. japanski sintrom. Privreda Japana već dve decenije beleţi

stagflaciju. FED će štampanjem novca korigovati drţavne obveznice i time podstaći inflaciju kao doping za

privredu.

Preduzetim merama spreĉeno je produbljivanje recesije i omogućen blagi oporavak privreda već u trećem i

ĉetvrtom kvartalu 2009. godine. Svetska privreda nastavila je oporavak od posledica krize u prvom

polugodištu 2010. uz prisustvo rizika za finansijsku stabilnost i privredni rast. Intenzitet privrednog oporavka

najslabiji je u evrozoni, dok je jaĉi u privredama azijskog regiona i u SAD. U SAD se nastavlja umereni

privredni oporavak zahvaljujući vanrednim stimulativnim merama monetarne i fiskalne politike i merama iz

oblasti finansijske regulative koje su donete sa ciljem da onemoguće neodgovorno ponašanje banaka i drugih

finansijskih institucija. Procenjuje se da će u 2010. stopa rasta u SAD biti znatno veća nego u evrozoni.

Oĉekuje se da u evrozoni doĊe do konsolidacije javnih finansija, što će uticati na povratak poverenja

investitora i smanjenje premije rizika i doprineti privrednom rastu. Prema prognozama oporavak svetske

privrede u 2010. biće usporen i iznosiće 4,8% nakon pada globalne privrede u 2009. od 0,6%. Glavni rizici

privrednog rasta u 2010. jesu ukidanje fiskalnih i monetarnih stimulansa pre nego što postane odrţiv

oporavak privatne traţnje, rast svetske cene nafte, geopolitiĉka zaoštravanja, jaĉanje protekcionizma u

meĊunarodnim ekonomskim odnosima, porast javnog duga i problemi daljeg zaduţivanja, uz rizik od docnje

i neizmirenja dugova, porast problema u bankarskom sektoru.

Lideri EU u novembru 2010. dogovorili su nova pravila finansijske discipline u Uniji i oštre sankcije prema

drţavama ĉlanicama koje ih prekrše. Oštra pravila budţetske discipline štite evro od ponavljanja krize, kakvu

imaju Grĉka i Irska.. Ova pravila disciplinuju drţavne finansije, kako ne bi postale pretnja za evrozonu.

Dogovoreno je da 27 ĉlanica EU osnuju stalni fond koji bi jaĉao evro u vreme krize, a Unija dobija dodatna

ovlašćenja u odnosu na nacionalne budţete ĉlanica EU. Stalni krizni fond bi od 2013. zamenio postojeći

privremeni fond od 440 mlrd evra koji je stvoren poĉetkom 2010. sa ciljem da spase deo stalnog antikriznog

mehanizma koje će uspostaviti ĉlanice EU.

Prevladao je stav o uloţi i znaĉaju kulture stabilnosti u Evropi, što podrazumeva svest da Evropa sve ĉlanice

ĉini jakim i da su joj potrebna pravila, ukljuĉujući pravo EU da upozori pojedine ĉlanice u sluĉaju kad se

prekomerno zadućuju i previše troše. UtvrĊen je limit javnog duga od 60% BDP i limit fiskalnog deficita od

3% BDP. Drţave koje naruše fiskalnu disciplinu mogle bi da izgube pravo glasa u EU. Sankcije se

primenjuju na sve ĉlanice EU bez obzira da li su u zoni evra, osim na Britaniju i Dansku. Većina zemalja EU

se opredelila za smanjenje fiskalnog deficita kroz rigorozne mere štednje u pogledu smanjenja broja

zaposlenih u javnom sektoru, povećanje starosne granice za odlazak u penziju i smanjenje javnih rashoda.

EU se opredeljuje da prestane spasavanje posrnulih domaćih banaka, bez obzira na njihovu veliĉinu i

vaţnost, trošenjem novca poreskih obveznika za propuste banaka. Od oktobra 2008. i u 2009. za spasavanje

finansijskog sektora EK je odobrila 29% BDP 27 ĉlanica EU, od toga 13% BDP za spasavanje bankarskog

sektora. Ako banke krahiraju, EK predlaţe da se aktivira Odbor finansijskih supervizora EU formiran u

septembru 2010. koji će od 1. januara 2011. kontrolisati poslovanje banaka sa ovlašćenjima da smeni

neuspešan menadţment, odvrati banku od riziĉnih poslova i u krajnjem organizuje preuzimanje spornih

banaka od strane pouzdanih institucija.

Privreda Srbije kretala se putanjom sliĉno ostalim privredama; usporavanje, pa blagi pad privredne aktivnosti

u drugoj polovini 2008, ubrzanje pada u prvoj polovini 2009, usporavanje pada u drugoj polovini 2009. i

blagi rast privredne aktivnosti u prvoj polovini 2010. godine. Smanjenje agregatne traţnje (domaće i

inostrane) rezultiralo je padom BDP od 3,1% i inflaciom od 6,6% u 2009. godini. Slaba traţnja je uticala na

33

smanjenje obima izvoza i proizvodnje i povećanje stope nezaposlenosti, a s druge strane nije bilo inflatornih

pritisaka po osnovu traţnje za robom i uslugama. Istovremeno, došlo je do smanjenja deficita tekućeg raĉuna

izazvanog većim padom uvoza nego izvoza robe, realnom deprecijacijom dinara i niţim prilivom stranih

direktnih investicija. S druge strane, došlo je do povećanja fiskalnog deficita i rasta javnog duga Republike i

promene strukture spoljnog duga.

Globalni rizici brţeg privrednog rasta vezani su za sporiji oporavak finansijskog sektora uz prisustvo

neiskazanih potencijalnih gubitaka i sporne aktive, kao i za sporiji oporavak realnog sektora zasnovan više

na fiskalnom stimulansu i popunjavanju zaliha, a manje na povraćenom poverenju potrošaĉa i investitora.

Rizik oporavka predstavljaju i nestabilne cene nekretnina i drugih oblika aktive. Reĉ je o strukturnoj recesiji

sa kojom se teţe boriti nego sa padom konjunkture do koga dolazi u okviru povremenih privrednih ciklusa

(Horvat 1969). Izgubljeno poverenje i drastiĉno smanjenje bogatstva oteţava povratak na putanju

dugoroĉnog rasta. Problem predstavljaju i globalne razmere krize i sloţenost finansijskih instrumenata

sadrţanih u riziĉnoj aktivi. Tekuća GFEK je drastiĉno smanjila nivo BDP zbog smanjenja poverenja

investitora i oteţanih uslova kreditiranja. Brţi oporavak podrazumeva eliminaciju problematiĉne aktive koja

se nalazi u bilansu banaka i normalizaciju kreditnih tokova. Dosadašnjim upumpavanjem sveţeg kapitala u

banke sa toksiĉnom aktivom i preuzimanjem toksiĉne aktive nije rešen globalni problem eliminacije toksiĉne

aktive, ali je zaustavljeno pogoršavanje situacije u bankama. Ako gubici banaka budu većih razmera biće

potrebna nova infuzija kapitala ili predstoji gašenje banaka sa velikim gubicima (ukupna vrednost sporne

aktive). Banke koje procene da je ukupna vrednost sporne aktive minimalna mogu da ĉekaju oporavak cena i

da aktivu ne ustupaju drţavi. Revizija pojedinaĉnih ugovora moţe da utvrdi koja su hipotekarna potraţivanja

naplativa, a koja nisu naplativa. Veći deo infuzije kapitala rezervisan je za pokriće gubitaka usled toksiĉne

aktive, što blokira izvore i plasmane banaka i remeti kreditnu aktivnost.

Kompleksnost i znaĉaj sistemskih i drugih mera za oporavak finansijskog i realnog sektora proizilazi iz

razmera tekuće GFEK koje nisu u potpunosti sagledane. Finansijska rupa zbog pada konsolidovane vrednosti

svih akcija i obveznica nije blagovremeno pokrivena i izazvala je krizu globalnih razmera, šireći se kao

lavina na globalnim finansijskim trţištima koja su visokog stepena integrisanosti. Inicijalni poremećaj na

globalnim finansijskim trţištima nije zaustavljen akcijama monetarnih vlasti i regulatornih tela. Negativni

efekti ovog poremećaja pojaĉavali su se, rasla je riziĉnost aktive banaka i većina banaka nije uspela da

obezbedi potrebna likvidna sredstva za pokrivanje gubitaka i propadala je u naletu poverilaca, a vlasnici

kapitala i depozita povlaĉili su se iz riziĉnih banaka. Izvori rizika u prvom talasu finansijske krize bili su

krah sub-prime hipotekarnih kredita kao finansijskog instrumenta i nedovoljno osigurani depoziti, a ne loši

kreditni plasmani ili bankrot preduzeća. Ovi rizici su vezani za sistemski poremećaj koji istovremeno deluje

na sve finansijske institucije u zemlji i svetu u uslovima prezaduţenosti, odsustva potrebne regulative i

meĊuzavisnosti na nacionalnom i globalnom nivou. I u kasnijim talasima krize problem likvidnosti većine

banaka je bio izraţen i rešavan kratkoroĉnim pozajmicama na finansijskim trţištima. Banke su gubile rejting

zbog problema sa aktivom i imale su oteţan pristup finansiranju pod povoljnijim uslovima. Sa dospećem

kratkoroĉnih izvora za naplatu kod banaka se javio nedostatak sredstava za pokriće rupe koja se zatvarala

finansiranjem iz privatnih izvora ili dokapitalizacijom. Ukoliko se u tome nije uspevalo rešenje je bilo

prodaja aktive ili korišćenje rezervi da bi se platile dospele obaveze. U uslovima sistemskih rizika ove

metode rešavanja nelikvidnosti nisu davale zadovoljavajuće rezultate. Na poremećenom trţištu nije postojala

traţnja za riziĉnom aktivom i nije bilo dopunskih izvora kapitala i alternativnih dugoroĉnih privatnih izvora

finansiranja. U tim uslovima mnoge banke istovremeno su prodavale na trţištu riziĉnu aktivu, što je obaralo

cenu i ugroţavalo minimalnu pokrivenost kapitalom i solventnost banke. Time su se pojaĉavali pritisci,

pogoršavali uslovi na trţištu aktive i pojaĉavao problem nelikvidnosti i problem nesolventnosti.

Finansijske institucije bile su pogoĊene inicijalnom krizom sub-prime hipotekarne aktive ili naglim

smanjenjem kreditiranja zbog krize finansijskih trţišta. Povlaĉenje velikih investitora sa finansijskih trţišta

kompenzovano je dobrim delom fiskalnim stimulansom. Kontaminirana bankarska aktiva brzo se širila od

specijalizovanih banaka na druge finansijske institucije koje su se preteţno bavile sub-prime hipotekarnim

kreditima na sve uĉesnike na finansijskom trţištu SAD i drugih razvijenih zemalja, kao i na trţišta u razvoju

(Kina, Indija i druge zemlje azijskog regiona).

34

Prema izveštaju MMF iz oktobra 2008. (IMF 2008) cene aktive finansijskih institucija poĉetkom 2007. bile

su stabilne. U februaru 2007. manifestovali su se prvi signali nestabilnosti poslovanja hipotekarnih banaka i

drugih specijalizovanih finansijskih institucija zbog problema dela sub-prime hipotekarnih kredita u

uslovima pada cena nekretnina i rastuće nezaposlenosti. Kriza hipotekarnih kredita je zaoštrena u maju 2008.

zbog širenja na druge finansijske institucije, finansijska trţišta i poslovne banke – sponzore specijalizovanih

sub-prime hipotekarnih institucija. Klasiĉne hipotekarne banke i finansiranje preduzeća bilo je najotpornije

na širenje kontaminirane aktive sve do poĉetka 2008. kada su svi delovi finansijskog sistema podlegli

kontaminaciji aktive sa pojaĉanim rizicima i nestabilnim cenama. Situacija je privremeno poboljšana sa

intervencijama monetarnih vlasti vodećih zemalja u pogledu likvidnosti i stabilnosti cena. Ubrzo je došlo do

survavanja cena aktive i jake finansijske krize kada je u svim razvijenim zemljama kontaminirana aktiva

celog finansijskog sistema i kreditnim kanalima preneta na sve druge zemlje.

Kolaps sub-prime hipotekarnih kredita od maja 2007. do septembra 2008. nastao je usled neadekvatnog

odgovora ekonomske politike, odsustva potrebne regulative i neefikasnog sistema praćenja i kontrole

finansijskog sektora. Od septembra 2008. preduzete su interventne mere vlada i centralnih banaka razvijenih

i ostalih zemalja sa ciljem da se zaustavi širenje finansijske krize i ublaţi recesija. Brzo i bez izuzetaka je

prihvaćena preporuka MMF da sve zemlje prihvate anticikliĉnu ulogu drţave i povećanje javnog duga.

Interventne mere su usmerene na podršku finansijskom sektoru, obezbeĊenje dopunske likvidnosti,

dokapitalizaciju banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje riziĉne i zagaĊene aktive, obezbeĊenje

garancija na strani aktive i pasive. Eliminacija fiskalnih rizika koji proizlaze iz poreske politike zahteva

preispitivanje korporativnih poreza (odnos kamata i dividendi), poreskog tretmana kamata na hipotekarne

kredite u sistemu poreza na dohodak, poreskog tretmana kompleksnih finansijskih instrumenata i pojedinih

oblika realne i finansijske aktive u uslovima inflacije, kao i preispitivanje propisa koji omogućuju niske

poreze ili oslobaĊanje od poreza. Smanjivanje rizika poreske politike posebno je oteţana u zemljama sa

visokom potrošnjom, niskom štednjom i velikim spoljnim dugom.

Aktivnim merama (upumpavanje likvidnosti, smanjenje referentnih kamatnih stopa, produţenje rokova i

poboljšavanje uslova kreditiranja, smanjenje poreza, posticanje traţnje i direktna pomoć finansijskom

sektoru) spreĉen je kolaps privrede i finansija. Drţavna intervencija je bila neophodan, ali ne i dovoljan

uslov za izlazak iz krize i povratak svetske privrede i privreda pojedinih zemalja na dugoroĉnu putanju rasta.

Prema procenama oporavak privreda biće usporen i sa niskim stopama rasta, jer tekuću recesiju prate

strukturni problemi koji se mogu rešiti u srednjem roku institucionalnih reformama i povratkom poverenja

investitora, proizvoĊaĉa i potrošaĉa u finansijske institucije i finansijske instrumente, kao i u regulatorne i

kontrolne organe. Stope rasta posle recesije biće niţe od stopa rasta pre izbijanja krize. Postrecesioni rast nije

dovoljan da smanji povećani nivo nezaposlenosti. Rast potrošaĉke traţnje i investicija neće biti snaţan da

znaĉajnije poveća proizvodnju angaţovanjem neiskorišćenih proizvodnih i usluţnih kapaciteta. Drţava će

nuţno pre ili kasnije da se povlaĉi i da smanjuje fiskalne stimulanse što će usporavati rast ukoliko se

istovremeno ne sprovedu strukturne reforme i javna potrošnja ne svede u odrţive okvire.

Svetska privreda je posle snaţne ekonomske kontrakcije poĉela da blago raste zahvaljujući merama fiskalne i

monetarne politike kada je registrovan blagi rast BDP i industrijske proizvodnje, a koji ne znaĉi izlazak iz

recesije. Na to ukazuje rast nezaposlenosti i usporeni rast realnih zarada i potrošnje. Neizvesnosti koje je

donela kriza i visoka nezaposlenost uslovljavaju nisku traţnju za nekretninama i spori oporavak

stanogradnje. Oporavak automobilske industrije baziran je na finansijskoj pomoći drţave i popunjavanju

zaliha, a manje na rastu potrošaĉke traţnje i on će verovatno biti zamajac dinamiziranja cele privrede sa

multiplikativnim efektima na povećanje proizvodnje, izvoza, zaposlenosti i dohodaka.

Postojeći globalni fiskalni stimulans sve dok se ne poĉne smanjivati doprinosiće oporavku svetske privrede.

Do povlaĉenja fiskalnog stimulansa potrebno je ojaĉati potrošaĉku traţnju i druge izvore rasta, kako se

privreda posle blagog oporavka ne bi vratila u recesiju (W kriva oporavka). Izvori finansiranja potrošnje su

ograniĉeni i neizvesni, tako da se ne moţe raĉunati sa jaĉanjem potrošaĉke traţnje kao najveće stavke na

rashodnoj strani BDP. Proseĉni dohoci od rada i imovine su realno niţi u odnosu na njihov nivo pre recesije,

kao i potrošaĉki krediti, iako su preduzete podsticajne mere monetarne i fiskalne politike. Iz smanjenih

raspoloţivih dohodaka i u vreme recesije i u vreme blagog oporavka privrede manje se izdvaja za potrošnju

zbog neizvesnosti u pogledu trajanja i duţine krize i oporavka privrede, a povezano s tim zbog neizvesnosti

35

zapošljavanja. Stanovništvo u uslovima neizvesnosti koju je donela kriza manje troši raspoloţive dohodke,

manje se zaduţuje i opreznije prihvata rizike, odnosno smanjuje potrošnju, a povećava štednju. Vlade

razvijenih i drugih zemalja nastavljaju drţavnu intervenciju, sagledavaju mogućnosti povratka na putanju

dugoroĉnog privrednog rasta umesto dugoroĉne stagnacije. Ukoliko privreda uĊe u dugoroĉnu stagnaciju

smanjuje nivo BDP, pogoršava poziciju na globalnom trţištu, smanjuje konkurentnost i inovativnost,

povećava javni dug (na primer privrede Japana tokom 90-ih godina prošlog veka).

Kolaps trţišta nekretnina zbog velike precenjenosti nekretnina i strukturne i funkcionalne slabosti

finansijskog sistema imali su snaţno dejstvo na realni sektor, posebno zbog prezaduţenosti preduzeća i

stanovništva. Privreda SAD pod udarom finansijske krize ušla je u recesiju šest meseci posle pada cena

nekretnina. FED je godinu ipo dana od poĉetka krize oborio referentnu kamatnu stopu na nulu. Godinu dana

od poĉetka krize realizovan je program fiskalnih podsticaja i intervencija u finansijskom sektoru, ukljuĉujući

programe dokapitalizacije i preuzimanja kontaminirane aktive i celih banaka. Pri tome, nezvesni su efekti

programa fiskalnih podsticaja na oporavak privrede i vraćanje poverenja potrošaĉa i investitora, efekti

ekspanzivne kreditne politike, efekti mera za stabilizaciju cena nekretnina i zaustavljanja prinudnih prodaja

nekretnina, efekti mera za oţivljavanje finansijskog sektora, pre svega uklanjanje loše aktive i rizika

nesolventnosti, kao i efekti mera za podizanje produktivnosti, kako bi se kompenzovali troškovi, gubici i

dugovi nastali u uslovima krize i oporavila konkurentnost privrede.

Kompleksnost sistemskih izmena i mera za prevazilaţenje krize proizilazi iz izvora GFEK na sistemskom

nivou vezanim za greške finansijskih trţišta, rizike makroekonomskog okruţenja i nedostatke regulative i

kontrole finansijskog sektora. Finansijska trţišta su doprinela krizi zbog odsustva evaluacionih procedura i

mnoštvom novih finansijskih instrumenata i proceduralnih rešenja koja izostaju u sistemu kontrole.

Makroekonomsko okruţenje je doprinelo krizi pogoršavanjem makroekonomskih performansi,

ekspanzivnom monetarnom politikom (niske kamatne stope) i rastućim makroekonomskim neravnoteţama,

pre svega povećanjem deficita tekućeg raĉuna i fiskalnog deficita. Finansijski sistem je doprineo krizi zbog

promene naĉina funkcionisanja, neefikasnog sistema upravljanja rizicima poslovanja, orijentacijom na

kratkoroĉne dobitke, umesto na dugoroĉne poslovne efekte.

Na otklanjanju navedenih strukturnih i institucionalnih problema na sistemskom nivou nije uraĊeno sve što

je potrebno. Preduzete intervencije u finansijskom sektoru u vidu razliĉitih oblika finansijske podrške

(dodatna likvidnost, rekapitalizacija, preuzimanje riziĉne ili kontaminirane aktive) i razliĉitih oblika

garancija i pasive, ĉak i privremena nacionalizacija pojedinih finansijskih institucija, dale su dobre rezultate

u pogledu izlaska iz recesije, rasta kreditne aktivnosti, a neke finansijske institucije već ostvaruju profite

zahvaljujući velikom otpisu gubitaka. Pored dosadašnjih potrebne su nove finansijske i institucionalne

intervencije tokom oporavka i rasta zasnovanih na novoj kreditnoj i investicionoj ekspanziji. Kljuĉno je

kreirati sistemska rešenja koja će minimizirati rizike od novih kriza. U tom smislu potrebno je unaprediti

regulativu praćenju odrţivom fiskalnom i monetarnom politikom, prudencijalnom pristupom onemogućiti

pritiske na sistem u celini kroz bolje poznavanje veza finansijskog i realnog sektora i njihove ranjivosti u

uslovima šokova i ekonomske kontrakcije i kroz bolji sistem praćenja i ranog upozoravanja, poboljšati

upravljanje rizicima, razvijati saradnju sa drugim zemljama, efikasno sprovoditi regulativne mere i brzo

reagovati, uz oprez kod uvoĊenja finansijskih inovacija koji je potreban za ocenu rizika.

Ekonomske krize i recesije koje su se ĉesto manifestovale u prošlom veku kao i tekuća GFEK pokazuju da

trţišni sistem sa svim otkazima u funkcionisanju nema alternativu. Produţavanje drţavnih intervencija usled

GFEK donelo bi dugoroĉne gubitke zbog neodgovornog ponašanja kompanija kojima drţava pruţa pomoć.

Opravdano je mešanje drţave u trţišne procese na kratak rok, dok se u delove trţišnog sistema ne ugradi

obuhvatnije, preciznije i doslednije sprovedena regulativa, koja će uvesti u sistem potrebne podsticaje i

ograniĉenja. UnapreĊenje regulative, posebno finansijskih trţišta zahteva znanje koje je u ovom trenutku

nedovoljno, posebno o novim komplikovanim finansijskim instrumentima.

36

Drugi deo

Analiza finansijske i ekonomske krize u Srbiji 2008-2010. godina

1. Uticaj globalne finansijske i ekonomske krize na privredu Srbije

Tekuća globalna ekonomska kriza (GFEK) je snaţano uticala na razvijene zemlje i zemlje u razvoju preko

smanjenja kredita i svih kapitalnih priliva i preko smanjenja domaće i izvozne traţnje, sa negativnim

posledicama na proizvodnju, izvoz, inflaciju i devizni kurs. Efekti GFEK u pojedinim zemljama ispoljavali

su se razliĉitim intenzitetom na finansijski i realni sektor i razliĉito odrazili na glavne ekonomske indikatore.

U Srbiji je GFEK više pogodila realni sektor nego finansijski sektor. Budući da je finansijski sektor bio

izloţen većem riziku nelikvidnosti NBS je zadrţala referentnu stopu na visokom nivou zbog rastućih

deprecijacijskih pritisaka. Banke i druge finansijske institucije u Srbiji dominantno su u vlasništvu banaka i

drugih finansijskih organizacija iz razvijenih zemalja, što je moglo da dovede do problema njihovog

finansiranja zbog nedostatka likvidnosti matiĉnih banaka. Banke u Srbiji su pokazale otpornost na spoljne

šokove zahvaljujući visokoj adekvatnosti kapitala i likvidnosti koja je omogućavala finansiranje većeg dela

obaveza banaka iz stabilnih domaćih izvora. Uprkos tome GFEK je negativno uticala na roĉnost i valutnu

strukturu pasive banaka. Banke nisu ulagale veća sredstva u finansijske instrumente direktno pogoĊene

krizom, tako da pad cena tih instrumenata nije generisao gubitke banaka. Na banke je negativno uticalo

povećanje cene finansijskih sredstava i uzdrţanost investitora zbog visokog rizika. Poskupljenje kreditnih

plasmana i manji priliv direktnih investicija odrazili su se na realni sektor zemalja u razvoju koji je trpeo i

posledice recesije razvijenih privreda kao njihovih glavnih trgovinskih partnera. Likvidnost bankarskog

sektora ugroţavalo je nepoverenje u banke i povlaĉenje devizne štednje. Pokazalo se kao neophodno da se

ojaĉaju izvori za kreditiranje privrede (smanjenje obavezne rezerve kod centralne banke, nova štednja, novo

zaduţivanje u inostranstvu), što bi pozitivno uticalo i na devizni kurs. Za kreditne plasmane bilo je kljuĉno

nalaţenje kredibilnih duţnika sposobnih da vraćaju pozajmice. U uslovima recesije privrede pokazalo se da

su likvidnost i kreditna aktivnost banaka glavni izazov monetarne politike, a ne inflacija. Kljuĉno je da banke

povećavaju kapital i odobravaju kredite u vreme recesije koja nameće da se banke, suoĉene s padom

vrednosti portfolija, bave refinansiranjem ili restrukturiranjem problematiĉnog duga, odobravanjem novih

zajmova, smanjenjem troškova i prikupljanjem likvidnih sredstava iz predostroţnosti.

Bankarski sektor je odrţao dinarsku i deviznu likvidnost u vreme krize zahvaljujući restriktivnim merama

prudencijalne politike NBS u periodu ekspanzije (2005-2008) i posebnim merama podrške finansijskoj

stabilnosti. Bankarski sektor je, nakon privremenog pogoršanja likvidnosti od oktobra 2008. do februara

2009. zbog razduţivanja banaka po kratkoroĉnim kreditima i neto odliva devizne štednje u ĉetvrtom kvartalu

2008. godine, obezbedio da bude kapitalizovan, likvidan i solventan, zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj

politici pre krize i prudencijalnom nadzoru. Pokazatelj adekvatnosti kapitala je bio 2,5 puta veći od bazelskih

standarda (8%). Banke su pokazale visoku otpornost na potencijalne negativne uticaje kroz stres testove i

obezbedile su pokrivenost problematiĉnih kredita rezervama za gubitke po osnovu kreditnog rizika sa 130%.

U predkriznom periodu kada je utrostruĉen kreditni portfelj i ukupna aktiva bankarskog sektora NBS kao

supervizor je preduzela više kontracikliĉnih mera kao što su: monetarne mere (šira baza i visok nivo OP,

visoka referentna kamatna stopa i dr), supervizorske mere (viši racio adekvatnosti kapitala (CAR) –

minimum 12%, konzervativna pravila u vezi sa klasifikaciom kredita i rezervisanja, viši zahtevi za kapitalom

odnosno ponderi rizika kod izloţenosti valutno nezaštićenih duţnika, restriktivna politika u vezi sa

dozvoljenim opterećenjem meseĉne neto zarade kod stanovništva i dr); mere za jaĉanje trţišne discipline

(intenzivniji rad na zaštiti potrošaĉa i finansijskoj edukaciji, povećanje transparentnosti bankarskog

poslovanja); administrativne mere (ograniĉenje rasta kredita stanovništvu do nivoa osnovnog kapitala,

ograniĉenje rasta bilansne aktive, limiti na rok otplate gotovinskih kredita, obavezan depozit kod gotovinskih

kredita stanovništvu i dr); stroga pravila koja se odnose na uĉešće u vlasništvu nad bankama.

U kriznom periodu bankarski sektor Srbije nastavio je rast usporenijom dinamikom u odnosu na predkrizni

period. U prvih osam meseci 2010. ukupna aktiva bankarskog sektora je povećana za 10,9% i ona ĉini 80,4%

37

BDP, kapital banaka je povećan za 8,9%, kreditni portfelj za 23,7%, depoziti za 6,2%, prekograniĉni krediti

bankarskog sektora za 41,2%. Na kraju avgusta racio problematiĉnih kredita (NPL) iznisio je 17,4%, racio

adekvatnosti kapitala 20,7%, racio likvidnosti je bio iznad propisanog minimuma, a dobit bankarskog sektora

pre oporezivanja iznosila je 21,4 mlrd dinara.

NBS je radi ublaţavanja efekata GFEK uvela dodatne mere usmerene na stabilizaciju finansijskog sektora.

Poseban znaĉaj imao je FSSP poznat kao „Beĉka inicijativa“ ĉiji efekat je odrţivost nivoa izloţenosti

inostranih banaka, ĉiji supsidijari posluju u Srbiji prema domaćim pravnim licima. Pre FSSP NBS je u

septembru 2008. utvrdila privremene mere podrške finansijskoj stabilnosti, imajući u vidu povećane rizike na

finansijskom trţištu. Ovim merama ukinuta su ograniĉenja rasta kreditne aktivnosti u uslovima kreditne

ekspanzije, uvedena u predkriznom periodu. Nakon FSSP NBS je oslanjajući se na „Beĉku inicijativu“ iz

marta 2009. donela posebne mere podrške finansijskoj stabilnosti radi obezbeĊivanja dodatnog likvidnosnog

kanala NBS koji je omogućio bankama dinarske kredite roĉnosti do godinu dana, ugovaranje dinarsko-

deviznih svop transakcija s NBS, izdvajanje devizne obavezne rezerve kod NBS u dinarima.

Preduzetim aktivnostima i merama ojaĉana je likvidnosna pozicija banaka što se posebno ogleda u

povećanim ulaganjima u repo hartije od vrednosti NBS i u kratkoroĉne obveznice Republike. Banke su u

vreme krize ostale visoko kapitalizovane i likvidne sa adekvatnim rezervisanjem. Poboljšanju likvidnosti

bankarskog sektora posebno dinarske likvidnosti doprinele su mere NBS i Vlade, a naroĉito promenjeni

reţim izdvajanja dinarskog dela devizne rezerve za banke koje su pristupile FSSP. Banke su zbog visoke

premije rizika slobodna dinarska sredstva plasirale u blagajniĉke i trezorske zapise umesto u kredite.

Bankarski sektor je nakon prvog kvartala 2009. zabeleţio istovremeni neto priliv po osnovu devizne štednje i

neto priliv po osnovu zaduţivanja u inostranstvu (prekograniĉni krediti). Osnovni izvori sredstava

bankarskog sektora su jaĉanje depozitne baze kroz rast depozita privrede, devizne štednje stanovništva i

doznaka iz inostranstva i znaĉajnije oslanjanje na strane izvore finansiranja. Pri tome, osnovni problem je

bila nekvalitetna roĉna usklaĊenost izvora i plasmana banaka.

Banke su i pored visokog kreditnog rizika u 2009. ostvarile blagi oporavak kreditne aktivnosti. U 2009.

ostvaren je realni rast ukupnih kreditnih plasmana od 6,8%, što je znatno sporije u odnosu na period kreditne

ekspanzije od 2005. do 2008. kada je realni rast kreditnih plasmana iznosio preko 30% na godišnjem nivou.

Usporena kreditna aktivnost je uslovljena smanjenom sklonošću banaka za kreditiranjem zbog visokog

kreditnog rizika i ekonomske motivisanosti za ulaganja u hartije od vrednosti koja su u 2009. ĉinila oko 20%

ukupnih plasmana bankarskog sektora, što je znatno više u odnosu na kraj 2008. kada su iznosila 8%

ukupnih bankarskih plasmana. Realni rast kredita privredi u 2009. iznosio je 5,6% zahvaljujući subvencijama

drţave i finansiran je iz dinarskih depozita privrede i stanovništva, a ne iz zaduţivanja u inostranstvu. Krediti

stanovništvu u realnom izrazu su stagnirali u 2009. i uĉestvovali su u ukupnim kreditima sa oko 35%, a

krediti privredi sa oko 65%.

Kreditni portfelj banaka je pogoršan u 2009. zbog smanjenja privredne aktivnosti, usporavanja rasta zarada,

pogoršanja stanja na trţištu rada, deprecijacije dinara, uzdrţanosti banaka u odobravanju kredita. U takvoj

situaciji slabila je sposobnost privrede i stanovništva da servisiraju svoje obaveze prema bankama i rastao je

udeo problematiĉnih kredita u ukupno odobrenim kreditima sa 5,3% na kraju 2008. na 8,5% na kraju 2009.

raĉunato u neto iznosu bez ispravki vrednosti, odnosno sa 11,3% na kraju 2008. na 15,7% na kraju 2009.

raĉunato u bruto iznosu sa ispravkom vrednosti.Gubici banaka nastali po osnovu problematiĉnih kredita

ispod su nivoa propisanih i izdvojenih rezervi banaka. Kod privrede je najveći udeo problematiĉnih kredita u

ukupnim kreditima (11,8%), posebno graĊevinarstvo i preraĊivaĉka industrija.

Trend pogoršanja portfelja kredita privredi usporen je subvencionisanim kreditima za likvidnost i olakšicama

NBS za restrukturiranje postojećih obaveza. U 2009. pogoršan je i kvalitet portfelja kredita stanovništvu.

Udeo problematiĉnih kredita fiziĉkim licima povećan je sa 3,8% na kraju 2008. na 4,1% na kraju 2009.

godine. Deprecijacija dinara i stagnacija nominalne zarade osetno su povećale teret otplate kredita.

Banke su u vreme krize saĉuvale adekvatnost i kvalitet kapitala. Na kraju 2009. adekvatnost kapitala banaka

je iznosila 21,4%, što je iznad propisanog minimuma (12%). Kapital bankarskog sistema na kraju 2009. je

iznosio 447 mlrd dinara, što je povećanje od 6,5% u odnosu na kraj 2008. godine. Kapital banaka je ĉinio

oko 21% ukupne bilansne sume bankarskog sektora. Sprovedeni stres-testovi pokazali su zavidnu otpornost

38

bankarskog sistema u Srbiji na pogoršanje makroekonomske situacije u zemlji i da nema potrebe za

preventivnim dokapitalizacijama.

Otpisi potraţivanja po problematiĉnim plasmanima negativno su se odrazili na profitabilnost bankarskog

sektora. Ipak, bankarski sektor na kraju 2009. je bio profitabilan i nominalni dobitak pre oporezivanja je

iznosio 20 mlrd dinara. S gubitkom je poslovalo 13 banaka od ukupno 34 banke. Dobit je dominantno

ostvarena iz depozitno-kreditnih poslova (prihodi od kamata) i iz plasmana u blagajniĉke i trezorske zapise.

Stabilnost i otpornost bankarskog sektora na efekte krize rezultat su mera prudencijalne politike NBS u

predkriznom periodu i promptnih mera podrške finansijskoj stabilnosti u vreme krize. U postkriznom

periodu potrebno je da se nastavi prudencijalna i kontracikliĉna politika NBS usmerena na uvoĊenje principa

Bazela II radi uĉvršćivanja stabilnosti bankarskog sektora poĉev od 2011. kada istiĉe rok vaţnosti donetih

mera kao odgovor na prelivanje krize. U tom pogledu izmeniće se regulativa banaka radi pune primene

izmenjenih bazelskih standarda (Bazel II + Bazel III). Novi regulatorni okvir prudencijalne politike usmeren

na jaĉanje osnovnog kapitala banaka i poboljšanje likvidnosti, što podrazumeva i uvoĊenje dodatnog poreza

bankama i formiranje posebnog fonda koji obezbeĊuje stabilizaciju bankarskog sektora.

U uslovima GFEK realni sektor se oteţano zaduţivao u inostranstvu zbog poskupljenja sredstava, smanjenih

kreditnih plasmana i skraćenja roĉnosti zaduţivanja zbog nestabilnosti trţišta novca. Na usporavanje rasta

dodatno je uticalo smanjenje kapitalnih inostranih priliva, osim doznaka porodicama drţavljana koje su na

radu u inostranstvu kao glavnih izvora finansiranja platnobilansnog deficita. Srbija se u uslovima krize

zaduţivala po većoj ceni i s kraćim rokom otplate i novim zaduţivanjem obezbeĊivala likvidnost. Kljuĉni

rizici za finansijsku stabilnost zemlje su finansiranje visoke javne potrošnje i visokog deficita tekućeg

raĉuna, otplata spoljnog duga, deprecijacija nacionalne valute i dominantna eurizacija kreditnog portfelja

banaka.

Srbija je obezbedila eksternu likvidnost kroz dvogodišnji Stend bay (SBA) aranţman sa MMF, a likvidnost

privrede podsticala subvencionisanim kreditima drţave kao pomoć poslovnim bankama, kao i postignutim

dogovorom o refinansiranju kredita domaćih preduzeća kod inostranih banaka. Banke su u 2009. odobrile

devizne kredite za likvidnost sa subvencionisanim kamatama u iznosu od preko 900 mil. evra. Podsticanju

privrede doprinosilo je i ubacivanje novca u sistem smanjivanjem obavezne rezerve bankama, kao i

smanjivanje referentne kamatne stope NBS i realne kamatne stope za banke i privredu. Redovno izvršavanje

smanjenih rashoda budţeta i popuštanje monetarne politike doprinelo je poboljšavanju likvidnosti i

smanjivanju kamatnih stopa kod banaka.

GFEK se inicijalno ispoljila na privredu Srbije preko nelikvidnosti na svetskom finansijskom trţištu i preko

privremenog rasta Euribora i Libora, što je izazvalo usporavanje finansiranja iz inostranstva i smanjenje

domaće traţnje, kao i rast domaćih kamatnih stopa i usporavanje privredne aktivnosti. Nakon kratkoroĉnog

finansijskog šoka koji je drastiĉno usporio kreditnu aktivnost i smanjio likvidnost svih finansijskih

instrumenata, razvijene zemlje preduzele su mere za podsticanje likvidnosti u svetu, što se odrazilo na pad

kamatnih stopa. Kljuĉna kamatna stopa FED iznosila je 2,03% na kraju septembra 2008. dok je na poĉetku

2009. iznosila 0,14% a na kraju 2009. je iznosila 0,05%. Kljuĉna kamatna stopa ECB iznosila je 4,25% na

kraju septembra 2008, a zatim je smanjena na 2,50% na poĉetku i na 1,00% na kraju 2009. godine. Rezultat

tih mera bio je ponovni pad kamatnih stopa, s tim da poverenje u finansijski sistem nije uspostavljeno. Rasla

je riziko premija u odnosu na privrede u razvoju, što je najviše pogodilo trţišta u razvoju koja su izbegavali

strani investitori zbog visokog rizika ulaganja. Srbija pripada krugu zemalja sa visokim rizikom ulaganja

zbog rasta kamatnih stopa i rasta riziko premije. Referentna kamatna stopa NBS iznosila je 15,75% na kraju

septembra 2008. a zatim je povećana na 17,50% na poĉetku i smanjena na 9,50% na kraju 2009. i na 8% u

junu 2010. godine.

Pogoršani globalni finansijski uslovi uticali su na pad direktnih stranih investicija u Srbiju i oteţavali su

zaduţivanje u inostranstvu zbog rasta premije na rizik zemlje, što je dodatno povećavalo ranjivost deviznog

kursa dinara kao posledice nestabilnosti cena, nekonkurentnosti izvozne privrede i platnobilansne

neravnoteţe. Nestabilan devizni kurs uslovio je inflatorne pritiske i povećao kreditni rizik duţnika sa

deviznom klauzulom. Priliv kapitala iz inostranstva je opredeljujući za odrţavanje stabilnosti deviznog kursa

dinara. NBS je merama monetarne politike podsticala priliv stranog kapitala i smanjivanje ponude dinara na

39

deviznom trţištu i time pruţala podršku stabilnosti kursa dinara. Dinar je prema evru u periodu od oktobra

2008. do zakljuĉno sa avgustom 2010. nominalno deprecirao za 27,1%.

Najvaţniji potez ekonomske politike za ublaţavanje posledica GFEK na finansijski i realni sektor privrede

Srbije jeste smanjivanje rizika nelikvidnosti i njegovog uticaja na realni sektor kroz podršku bankarskom

sektoru da kreditira realni sektor uz vraćanje kratkoroĉnih obaveza banaka i preduzeća, što je zahtevalo

monitoring problematiĉnih kredita i monitoring kašnjenja u plaćanjima preduzeća i banaka radi smanjenja

rizika finansijske nediscipline koja bi u većoj meri oborila privrednu aktivnost i povećala nezaposlenost. Od

posebnog znaĉaja je upravljanje dugom privatnog sektora u uslovima krize kada su banke i preduzeća ranjivi

na rizik refinansiranja zbog smanjenog poverenja ulagaĉa, što je zahtevalo odgovarajuće mere radi

obezbeĊenja refinansiranja spoljnih obaveza banaka i preduzeća prema ino poveriocima i spreĉavanja

pogoršavanja finansijske situacije u zemlji. MeĊutim, ekonomska politika u srednjeroĉnom periodu nakon

izlaska privrede iz krize potrebno je da se usredsredi na:

jaĉanje institucija finansijskog sektora i na rast industrijskog sektora kroz diverzifikaciju privrede sa

stanovišta odrţivog dugoroĉnog privrednog rasta, što je zahtevalo nastavak strukturnih reformi koje

poboljšavaju investicionu klimu i doprinose vraćanju poverenja domaćih i stranih investitora i rastu

produktivnosti kroz korišćenje savremenih tehnologija i znanja i zdraviji i snaţniji bankarski sektor;

jaĉanje procesa evropskih integracija radi uĉlanjenja Srbije u EU i STO, kako bi se u punoj meri koristile

ekonomske prednosti integrisanih globalnih trţišta i meĊunarodnih tokova trgovine, kapitala i finansija

za ubrzani rast zemlje.

obezbeĊenje odgovarajućeg fiskalnog stimulansa koji pomaţe odreĊenim sektorima (izvozni sektori,

MSP, infrastruktura) da pokreću privredni rast voĊen rastom produktivnosti;

GFEK nije prejako pogodila bankarski sektor u Srbiji. On nije bio ukljuĉen u trgovinu riziĉnim hartijama od

vrednosti koja je dovela do bankrotstva finansijskih institucija širom sveta. TakoĊe, domaći bankarski sektor

zahvaljujući usredsreĊenosti monetarne politike na inflaciju je imao visoku kapitalizovanost, visoke

rezervacije za nenaplative kredite, znaĉajna likvidna sredstva u repo operacijama i obaveznim rezervama.

GFEK je više pogodila finansijska trţišta. U Srbiji je kao i u drugim zemljama došlo do pada cena akcija na

trţištu kapitala. Indeksi Beogradske berze su gubili vrednost tokom 2008. posebno u drugom delu godine i

pali su preko 70% na godišnjem nivou zbog povlaĉenja stranih institucionalnih investitora sa finansijskog

trţišta. Pored toga, kriza je dovela do povećanja troškova finansiranja, povlaĉenja devizne štednje sa raĉuna

banaka, rasta realne kamatne stope i do pada devizne likvidnosti bankarskog sektora koji je uticao na

deprecijaciju dinara. Visoke devizne rezerve i likvidnost banaka i NBS pomogli su da ne doĊe do većih

poremećaja u finansijskom sistemu. Zateĉena visoka likvidnost bankarskog sistema i nizak nivo

kratkoroĉnog duga delovali su povoljno na finansijsku stabilnost.

GFEK se iz finansijskog sektora prelila na realni sektor privrede Srbije kroz smanjenje izvozne traţnje i

smanjenje priliva stranog kapitala. Recesija evropskih privreda i privreda drugih zemalja u koje Srbija izvozi

i smanjivanje likvidnosti finansijskog i realnog sektora uz porast cenovnog, valutnog, kreditnog i kamatnog

rizika, jesu faktori koji su opredeljujuće uticali na privredu Srbije u vreme krize.

BDP je pod uticajem GFEK usporenije rastao u trećem i ĉetvrtom kvartalu 2008, a industrijska proizvodnja

od avgusta 2008. je opadala; Promet u trgovini na malo u ĉetvrtom kvartalu 2008. je usporenije rastao.

Vrednosti izvoza i uvoza robe izraţene u evrima bile su manje u novembru za 5% i 11% i udecembru za 3% i

7%, u odnosu na iste mesece prethodne godine, tako da je stopa rasta izvoza i uvoza robe u 2008. svedena na

15,5% i 14,7%, respektivno na godišnjem nivou. Kod izvoza robe su najviše pali intermedijarni proizvodi, a

kod uvoza robe intermedijarni proizvodi i kapitalna dobra. Statistiĉki podaci o proizvodnji i

spoljnotrgovinskoj razmeni kapitalnih proizvoda i o graĊevinskoj aktivnosti ukazuju da su investicije u

prvom delu 2008. zabeleţile znaĉajan realni rast, a u drugom delu 2008. usporavanje i opadanje, tako da su u

2008. zabeleţile realni rast po stopi od oko 3%.

Pad privredne aktivnosti uz rast inflacije (suprotno tendencijama smanjivanja inflacije u svetu) nastavljen je

u prvom i drugom kvartalu 2009, dok je opadanje privredne aktivnosti u ĉetvrtom kvartalu 2008. praćeno

smanjenjem inflacije, što je bila tendencija u regionalnom i širem meĊunarodnom okruţenju. BDP Srbije u

prvom i drugom kvartalu 2009. je smanjen po stopi od 4,3% i 4,5% na meĊugodišnjem nivou. Industrija je

40

registrovala najveći meĊugodišnji pad proizvodnje u prvom i drugom kvartalu 2009. po stopi od 17% i

17,8%, a najveći pad od 18,7% zabeleţila je u prva dva meseca 2009, posebno preraĊivaĉka industrija od

24% koja ĉini oko 75% ukupne industrijske proizvodnje. Najdublji pad je zabeleţem kod proizvodnje

osnovnih metala, nemetalnih minerala i proizvoda od gume i plastike. Sve namenske kategorije industrijske

proizvodnje bile su u padu, a najdublji pad je bio kod intermedijarnih proizvoda (osim energije) i kapitalnih

proizvoda, što će nepovoljno uticati na rast industrijske proizvodnje, izvoza i investicija u narednom periodu.

Na recesiju industrije uticaće i opadajući trend kod uvoza kapitalnih proizvoda i uvoza intermedijarnih

proizvoda.

Izvoz robe zabeleţio je visoke stope pada u prva tri kvartala 2009. od 23,8%, 22,4% i 24,2%, respektivno,

kao i uvoz robe od 28,7%, 33,7% i 34,0%, respektivno uz znaĉajno smanjivanje spoljnotrgovinskog i

tekućeg deficita u platnom bilansu zemlje. Pad privredne aktivnosti i spoljnotrgovinske razmene pratilo je

smanjenje broja zaposlenih u privredi u sva ĉetiri kvartala 2009. po meĊugodišnjoj stopi od 0,5%, 1,9%,

2,6% i 3,4% respektivno, kao i usporavanje realnog rasta ukupne proseĉne neto zarade u prva tri kvartala

2009. od 2,4%, 1,9% i 0,1%, respektivno i realni pad proseĉne neto zarade u ĉetvrtom kvartalu 2009. od

0,2%.

Posmatrano na godišnjem nivou Srbija je u kriznoj 2009. ostvarila pad BDP od 3,1%, uz pad fiziĉkog obima

industrije od 12,1% i realni pad prometa u trgovini od 12,4%. Izvoz robe je pao za 19,7%, a uvoz robe za

28%. Proseĉan broj zaposlenih u privredi je smanjen za 2,2%, a realna proseĉna neto zarada je povećana za

0,2%. Time su umanjeni ekonomski rezultati ostvareni u periodu 2001-2008. godina. U ovom tranzicionom

periodu rast BDP po proseĉnoj stopi od 5,4% bio je zasnovan na znaĉajnom prilivu stranog kapitala koji je

uticao na domaću likvidnost i kreditnu ekspanziju, kao i na rastu agregatne traţnje i domaće proizvodnje. Od

sredine 2008. Srbija se suoĉila sa usporavanjem privredne aktivnosti i ekonomskih reformi, što se poklapa sa

ĉinjenicom da se GFES snaţnije ispoljila od sredine 2008. zbog panike na svetskom finansijskom trţištu

kada su svetske berze napuštali globalni investitori nakon bankrotstva Lehman Brothers-a. Od tada je realni

sektor privrede Srbije usporio proizvodnju i izvoz zbog smanjenja izvozne traţnje i pada cena kljuĉnih

izvoznih proizvoda, a bankarski sistem, iako nije bio izloţen originalnoj hipotekarnoj krizi i krizi finansijskih

derivata, smanjio je kredite privatnom sektoru zbog toga što banke nisu više mogle da pozajmljuju po niskim

stopama u inostranstvu i nisu mogle da nastave kreditiranje iz depozitnih izvora i zato što su klijenti banaka

bili sve manje pouzdani. Tada je zaustavljena kreditna ekspanzija iz prethodnih godina, a banke su postale

opterećene visokim kratkoroĉnim obavezama vraćanja uzetih kredita uz porast rizika refinansiranja.

Monetarna politika je pruţala podršku likvidnosti bankarskog sistema i smanjenju bankarskog rizika i

obezbeĊivala spoljne finansijske resurse od meĊunarodnih finansijskih organizacija i stranih banaka.

Najveći rizik za makroekonomsku stabilnost i privredni rast predstavlja smanjenje kapitalnih priliva koje bi

izazvalo destabilizaciju kursa, oteţano finansiranje deficita tekućeg raĉuna, izazvalo recesiju privrede i

povećanje inflacije. Pored toga, potrebno je kontrolisano prilagoĊavanje naglim izmenama globalnih

ekonomskih prilika putem kontrolisane deprecijacije dinara, umerene inflacije i podsticanja privredne

aktivnosti, kako bi se izbegli kriza kursa, ubrzana inflacija i veliki pad privredne aktivnosti. Istovremeno,

potrebno je podsticati konkurentnost i diverzifikaciju privrede, rast malih i srednjih preduzeća,

modernizaciju i izgradnju infrastrukture, što utiĉe na rast produktivnosti i stvaranje zdravije i dinamiĉnije

privrede nakon izlaska iz krize.

2. Uticaj globalne ekonomske krize na makroekonomske projekcije Srbije

GFEK je uslovila pogoršavanje finansijskih i ekonomskih prilika u svetu i Srbiji u 2008. i 2009, što nije

prepoznato u prognozama meĊunarodnih finansijskih institucija. MMF je u oktobru 2008. predviĊao rast

svetske privrede u 2009. po stopi od 3%, a zatim je u novembru 2008. prognozu snizio na 2,2%, i u januaru

2009. na 0,5%. MMF je u aprilu 2009. prvi put najavio za 2009. pad globalne privrede od 1,3%, a zatim i u

julu (-1,4%) i oktobru (-1,1%) 2009. godine. MMF je procenio da će svetska trgovina pasti u 2009. za 11%

zbog krize traţnje na globalnom nivou, a u oktobru 2009. je procenio pad svetske trgovine u 2009. od 11,9%.

MMF je u aprilu 2010. saopštio da je pad globalne privrede u 2009. iznosio 0,6%, a da se u 2010. oĉekuje

globalni rast od 4,2%.

41

Domaće makroekonomske projekcije takoĊe, nisu bile realistiĉne. U oktobru 2008. kada se GFEK prelivala i

na privredu Srbije predviĊen je realni rast BDP u 2009. od 6,5% i u 2010. od 6,5%. U novembru 2008.

korigovana je ova makroekonomska projekcija, tako da je predviĊen realni rast BDP u 2009. od 3,5% i u

2010. od 4,5%. Tek su u julu 2009. realnije procenjeni makroekonomski indikatori za Srbiju na bazi

sagledavanja trendova u makroekonomskim kretanjima i negativnih efekata GFEK na privredu Srbije.

Ministarstvo finansija je u junu 2009. procenilo da će Srbija u 2008. ostvariti rast BDP od 5,4%, a u 2009.

registrovati pad BDP od 2,0%, uz pad izvoza robe i usluga od 13,3% i pad uvoza robe i usluga od 14,6%.

Uĉešće spoljnotrgovinskog deficita u 2009. procenjeno je na 19,0% BDP, dok je njegovo uĉešće u 2008.

iznosilo 22,8% BDP. Deficit tekućeg raĉuna u 2009. procenjen je na 13,5% BDP, dok je njegovo uĉešće u

BDP u 2008. iznosilo 18,7%. Procenjeno je da će negativna stopa privrednog rasta Srbije od 2% i smanjenje

investicija po stopi od 12,5% u 2009. uticati na povećanje stope nezaposlenosti u 2009. kao jedne od najteţih

posledica GFEK.

Vlada je u skladu sa Programom mera za podsticanje privrede obezbedila subvencionisane kredite privredi u

2009. sa ciljem da se ublaţi pad nivoa proizvodnje, izvoza i zaposlenosti, a uz saglasnost poslodavaca i

sindikata preporuĉila da se smanjuju troškovi ukljuĉujući zarade i da poslodavci pristanu na niţi profit.

Otpuštanja su bila neminovna u 2009. zbog odloţenog efekta privatizacije i smanjenja proizvodnje pod

udarom GFEK. Neto porasta zaposlenosti neće biti sve dok se ne okonĉa privatizacija i GFEK. Otpuštanja je

bilo manje u fleksibilnijim poslovnim sistemima i u novoosnovanim privatnim preduzećima koja

produktivno zapošljavaju radnu snagu i nemaju visoke zarade, a više u velikim društvenim i drţavnim

preduzećima i u drţavnoj upravi.

MMF je procenio oporavak svetske privrede u 2010, a Ministarstvo finansija je u junu 2009. procenilo da će

Srbija u 2010. zabeleţi nulti realni rast BDP (0,0%), oporavak izvoza roba i usluga od 5,3% i uvoza robe i

usluga od 3,9% i rast investicija u fiksne fondove od 4,3%. PredviĊeno je da inflacija u 2010. iznosi oko 8%,

a spoljni dug da poveća uĉešće u BDP sa 63,6% u 2008. na 79,4% u 2009. i na 84,9% u 2010. godini.

Na osnovu tendencija u globalnoj privredi i kretanja u privredama zemalja koje su najznaĉajniji

spoljnotrgovinski partneri Srbije, kao i procena osnovnih makroekonomskih indikatora od strane

meĊunarodnih finansijskih institucija, Ministarstvo finansija je u junu 2009. procenilo osnovne

makroekonomske agregate i indikatore za 2009. i izradilo makroekonomsku projekciju za naredni trogodišnji

period. Prema makroekonomskim projekcijama za period od 2010. do 2012. predviĊeno je da privreda Srbije

ostvari proseĉnu godišnju stopu rasta BDP od 2,6%. U ovom periodu se oĉekuje da doĊe do oporavka

privrede posle oĉekivanog pada privredne aktivnosti u 2009. od 2%.

Tabela 18. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

Ostvarenje Procena Projekcija

2008 2009 2010 2011 2012

BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 2790,9 2994,9 3241,7 3594,7 4008,4

BDP po stanovniku, u evrima 4651 4190 4144 4289 4696

BDP, godišnje stope realnog rasta, % 5,4 -2,0 0,0 3,0 5,0

Realni rast pojedinih komponenti BDP, %

Liĉna potrošnja 8,3 -3,1 1,3 2,6 3,7

Drţavna potrošnja 4,7 -8,4 -7,9 -3,4 0,2

Investicije 8,4 -12,5 4,3 12,8 16,2

Izvoz robe i usluga 13,5 -13,3 5,3 8,8 11,0

Uvoz robe i usluga 13,0 -14,6 3,9 6,9 9,0

Spoljnotrgovinski saldo, % BDP -22,8 -19 -19,4 -19,6 -19,7

Saldo tekućeg raĉuna, u BDP -17,8 -13,5 -13,7 -13,6 -13,8

Spoljni dug, % BDP 63,6 79,4 84,9 87,6 85,1

Inflacija, kraj perioda, u % 6,8 10,0 8,0 7,0 5,5

Broj zaposlenih, godišnji prosek 1999 1930 1930 1950 1993

Izvor: Ministarstvo finansija, Memorandum o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa

projekciama za 2011. i 2012. godinu, maj, 2009. godine

42

Makroekonomski okvir za period od 2010. do 2012. zasniva se na:

Pozitivnim makroekonomski trendovima u prvih devet meseci 2008. i na pogoršanju ekonomskih

kretanja u ĉetvrtom kvartalu 2008. i prvom i drugom kvartalu 2009. godine

Oĉekivanim pozitivnim efektima programa mera Vlade za finansijsku i ekonomsku stabilnost, ĉije su

mere usmerene na ublaţavanje posledica GFEK na realni i finansijski sektor Srbije

Proceni osnovnih makroekonomskih indikatora meĊunarodnog okruţenja za 2009. i 2010. godinu

Proceni osnovnih makroekonomskih indikatora za Srbiju za 2009. i za period od 2010. do 2012.

godine

Planiranoj ekonomskoj i monetarnoj politici za 2009. i naredne tri godine

Kljuĉna obeleţja srednjoroĉne makroekonomske projekcije jesu:

Recesija u 2009, stagnacija u 2010, blagi rast u 2011. i brţi rast u 2012. odnosno realni pad BDP u

2009. od 2,0%, nulti rast u 2010. i realni rast BDP u 2011. od 3% i u 2012. od 5%

Trend smanjenja inflacije sa 10% u 2009. na 8% u 2010, na 7% u 2011. i na 5,5% u 2012. godini

Pad investicija u fiksni kapital u 2009. za 12,5%, a zatim njihov rast u periodu 2010-2012. po stopi

od 11% proseĉno godišnje

Pad liĉne potrošnje u 2009. od 3%, a zatim njen rast u periodu 2010-2012. po stopi od 2,5%

proseĉno godišnje

Pad drţavne potrošnje u 2009. od 8,4% i nastavak njenog pada u periodu 2010-2012. po stopi od

3,7% proseĉno godišnje

Pad izvoza roba i usluga u 2009. od 13,3%, a zatim njegov rast u periodu 2010-2012. po stopi od

8,4%, proseĉno godišnje

Pad uvoza roba i usluga u 2009. od 14,6%, a zatim njegov rast u periodu 2010-2012. po stopi od

6,6% proseĉno godišnje

Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita sa 22,8% u 2008. na 19,7% u 2012. godini

Smanjenje deficita tekućeg raĉuna sa 17,8% u 2008. na 13,8 u 2012. godini

Povećanje uĉešća spoljnog duga u BDP sa 63,6%u 2008. na 85,1% u 2012. godini

Na osnovu analize makroekonomskih kretanja u prvih deset meseci 2009. i novih procena meĊunarodnih

ekonomskih kretanja, Ministarstvo finansija je u novembru revidiralo junske makroekonomske projekcije.

Prema revidiranim makroekonomskim projekcijama za 2009. predviĊen je pad BDP od 3% i proseĉna

godišnja stopa rasta BDP od 3,2% u periodu 2010-2012 godine.

Tabela 19. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

Ostvarenje Procena Projekcija

2008 2009 2010 2011 2012

BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 2.790,9 2.953,5 3.159,7 3.417,2 3.731,6

BDP po stanovniku, u evrima 4.661 4.304 4.528 4.819 5.168

BDP, godišnje stope realnog rasta, % 5,5 -3,0 1,5 3,0 5,0


Liĉna potrošnja 8,3 -5,7 3,6 3,3 4,9

Drţavna potrošnja 4,7 -7,8 -7,2 0,4 3,9

Investicije 8,4 -22,3 4,7 11,3 18,0

Izvoz robe i usluga 13,5 -8,0 6,2 7,3 9,2

Uvoz robe i usluga 13,0 -16,8 4,8 7,5 10,4

Spoljnotrgovinski saldo, u evrima, % BDP -22,8 -15,3 -15,3 -15,9 -17,1

Saldo tekućeg raĉuna platnog bilansa, u evrima, % BDP -17,8 -6,5 -9,0 -10,5 -12,6

Spoljni dug, % BDP 63,6 71,1 72,2 73,5 73,3


Broj zaposlenih, godišnji prosek,u 000 (korigovani podaci) 1.857 1.823 1.823 1.833 1.853

Izvor: Ministarstvo finansija, Revidirani Memorandum o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010.

sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu, novembar 2009. godine

Ministarstvo finansija je u julu 2010. saĉinilo novu makroekonomsku projekciju na bazi tekućih

makroekonomskih kretanja u prvom polugodištu 2010. i novih procena makroekonomskih indikatora MMF

iz jula 2010, koje su sliĉne aprilskim procenama MMF.

43

Tabela 20. Projekcije osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

Ostvarenje Procena PROJEKCIJA

2009 2010 2011 2012 2013

BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 2.881.099,0 3.073.456,0 3.314.445,0 3.626.335,0 3.986.466,0

BDP po stanovniku, u evrima 30.669,9 30.171,6 32.280,9 34.784,9 37.861,7

BDP, godišnje stope realnog rasta, % -3,0 1,5 3,0 5,0 5,5


Liĉna potrošnja -4,7 -0,6 2,7 3,2 3,4

Drţavna potrošnja -6,1 -4,2 -1,3 0,4 0,1

Investicije -21,2 4,0 12,0 13,8 15,9

Izvoz robe i usluga -4,8 8,7 5,9 9,8 11,3

Uvoz robe i usluga -12,8 3,2 5,2 6,4 8,1

Saldo robe i usluga, u evrima, % BDP -16,6 -15,7 -15,5 -14,5 -13,5

Saldo tekućeg raĉuna platnog bilansa, u evrima, % BDP -7,4 -9,0 -9,2 -8,5 -8,0

Spoljni dug, % BDP 74,3 80,3 78,5 77,2 74,7


Broj zaposlenih, godišnji prosek, u 000* 1.889,1 1.831,0 1.840,0 1.861,0 1.891,0

Izvor: Ministarstvo finansija, Memorandum o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa

projekcijama za 2012. i 2013. godinu, avgust 2010. godine

Julska projekcija makroekonomskih indikatora za Srbiju predviĊa realni rast BDP u 2010. od 1,5%, a u

periodu 2011 – 2013. od 4,5% proseĉno godišnje, s tim što se krajem ovog perioda oĉekuje brţi rast BDP.

Projektovani rast BDP baziraće se na realnom rastu investicija u proseku od 13,9%, i na realnom rastu izvoza

u proseku od 8%. Udeo investicija u fiksne fondove u BDP povećaće se sa 16,3% u 2009. na 21,5% u 2013.

godini, a udeo izvoza sa 27,7% u 2009.na 34,7% u 2013. godini. U periodu 2011 – 2013. oĉekuje se

kumulativni rast zaposlenosti od 3%, nakon pada broja zaposlenih u 2009. i 2010. godini po stopi od 5,5% i

3,1%, respektivno.

Ministarstvo finansija je u novembru 2010. saĉinilo revidiranu projekciju makroekonomskih indikatora za

Srbiju za period 2011-2013, polazeći od makroekonomskih trendova formiranih u periodu januar-oktobar

2010. i od novih procena MMF o makroekonomskim kretanjima u svetu u 2010. i 2011. godini.

Табела 21. Пројекција основних макроекономских показатеља Републике Србије

Остварење Процена ПРОЈЕКЦИЈА

2009 2010 2011 2012 2013

БДП, млрд динара (текуће цене) 2.815,0 3.034,4 3.419,2 3.733,8 4.077,4

БДП по становнику, у еврима 4.093 4.016 4.388 4.751 5.127

БДП, годишње стопе реалног раста, % -3,1 1,5 3,0 4,0 4,5

Реални раст појединих компоненти БДП, %

Лична потрошња -8,6 0,8 1,3 2,0 3,1

Државна потрошња -4,3 -2,6 -1,5 -1,3 -1,1

Инвестиције -22,8 3,3 7,6 10,8 13,4

Извоз робе и услуга -5,4 11,3 11,7 12,5 14,5

Увоз робе и услуга -18,3 5,6 6,4 7,8 11,3

Салдо роба и услуга, у еврима, % БДП -17,0 -16,7 -14,5 -13,8 -17,0

Салдо текућег рачуна платног биланса, у еврима, % БДП -7,6 -9,3 -8,2 -8,0 -7,6

Спољни дуг, % БДП 75,0 79,3 74,2 73,3 71,5

Инфлација, крај периода, у % 6,6 10,6 5,8 4,2 4,0

Број формално запослених, годишњи просек, у 000 1.889,1 1.812 1.813 1.838 1.877

Извор: Ministarstvo finansija, Revidirani Memorandum o budţetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa

projekcijama za 2012. i 2013. godinu, decembar 2010. godine

PredviĊeno je, nakon umerenog rasta BDP u 2010. od 1,5%, ubrzanje rasta BDP u naredne tri godine po

proseĉnoj godiĊnjoj stopi od 3,8%. Dugoroĉno odrţivi rast privrede podrazumeva da se na proizvodnoj strani

BDP podstakne ubrzanje rasta poljoprivrede, industrije i graĊevinarstva i time obezbedi povećanje udela

razmenljivih dobara u izvozu Srbije, a na rashodnoj strani BDP da se ubrza rast privatnih i javnih investicija

u fiksne fondove uz usporavanje rasta privatne i drţavne potrošnje, kao i da se ubrza rast izvoza robe i

usluga. U tom pogledu srednjoroĉnom makroekonomskom projekcijom predviĊen je u naredne tri godine

rast izvoza robe i usluga od 12,9% proseĉno godišnje i rast investicija u fiskne fondove od 10,6% proseĉno

44

godišnje, uz povećanje udela izvoza robe i usluga u BDP u 2013. na 38,7% i udela investicija u fiksne

fondove u BDP na 21,2% u 2013. godini. Istovremeno, predviĊen je usporeniji realni rast liĉne potrošnje od

2,1% proseĉno godišnje i realni pad drţavne potrošnje od 1,3% proseĉno godišnje. Pri tome, najveći

doprinos rastu BDP poticaće od investicija u fiksni kapital (2,4 p.p.) i liĉne potrošnje (1,6 p.p.), dok će neto

izvoz blago doprinositi rastu BDP, a doprinos drţavne potrošnje rastu BDP biće negativan.

PredviĊeni umereni rast BDP obezbediće kumulativni rast ukupne zaposlenosti u naredne tri godine od 3,6%,

nakon oštrog pada ukupne zaposlenosti u 2009. i 2010. po stopama (-5,5 i -4,1% respektivno). PredviĊeno

je da realne proseĉne neto zarade u naredne tri godine usporenije rastu od rasta BDP po stopama (2,1%, 2,4%

i 2,7% respektivno). Inflacija će nakon visokog nivoa u 2010. od 10,3% imati silazni trend, s tim što će viši

nivo zabeleţiti u 2011, a zatim će se naredne dve godine stabilizovati na nivou izmeĊu 4-5%. Pored

unutrašnje biće smanjena i stopljna makroekonomska neravnoteţa sa spoljnotrgovinskim deficitom od 13,5%

BDP i tekućim deficitom od 8,0% u 2013, što je znatno niţi nivo u odnosu na predkrizni period. U naredne

tri godine oĉekuje se proseĉni godišnji neto priliv stranih direktnih investicija od 2,2 mlrd evra, što će biti

glavni izvor sredstava za pokriće deficita tekućeg raĉuna u platnom bilansu Srbije.

UtvrĊene makroekonomske projekcije biće ostvarene ukoliko se ostvare pretpostavke na kojima su bazirane.

Kljuĉno za oporavak globalne i nacionalnih privreda je smanjenje makroekonomskih rizika nakon

višekvartalnog pada BDP. U drugom i trećem kvartalu 2009. zabeleţen je blagi rast BDP u vodećim

evropskim ekonomijama (Nemaĉka i Francuska), a u SAD u trećem kvartalu 2009. u odnosu na prethodni

kvartal, što je oznaĉilo poĉetak oporavka svetske privrede koji je znaĉajan za oporavak privrede Srbije, s tim

što su i dalje prisutni spoljni i unutrašnji rizici za ostvarivanje novih makroekonomskih projekcija koje su

povoljnije nego prethodne projekcije. Oporavak globalne privrede je ubrzan u prvom, drugom i trećem

kvartalu 2010. što se oĉekuje i u ĉetvrtom kvartalu. Glavni globalni rizik prvenstveno je vezan za trajanje i

intenzitet oporavka svetske privrede, pri ĉemu je teško prognozirati po kom obliku krive će se oporavljati

globalna i nacionalne privrede.

Interni rizici ostvarenja makroekonomske projekcije su nesprovoĊenje planiranih socio-ekonomskih reformi

i mera ekonomske politike, nagle promene agregatne traţnje, ubrzanje inflacije, veće oscilacije kursa dinara

prema evru, veći pad oĉekivanog priliva stranih direktnih investicija, porast premije za rizik na ino kredite

domaćim subjektima, politiĉki rizici i drugo.

Odrţivost zapoĉetog oporavka privrede Srbije zavisiće dobrim delom od priliva stranog kapitala. Pozitivan

uticaj na oporavak privrede Srbije ima realizaciju SBA sa MMF u 2009. i 2010. kao i utvrĊeni okvir

ekonomske i fiskalne politike za naredne tri fiskalne godine.

3. Odgovor ekonomske politike na izazove prvog talasa ekonomske krize

Na GFEK prve su odgovorile vlade i centralne banke razvijenih zemalja i preduzetim merama povećale

likvidnost trţišta, pre svega smanjenjem osnovne kamatne stope i ubacivanjem većih iznosa novca u

finansijski sistem. Paketima drţavne pomoći sanirani su gubici finansijskih institucija i ojaĉan osnovni

kapital za kreditnu funkciju banaka koje imaju poslovnu perspektivu. Finansijska pomoć je pruţana

sredstvima drţavnih finansijskih institucija. Pored dokapitalizacije korišćene su i druge mere kao što su

garancije raznih vrsta meĊubankarskih transakcija, otkup problematiĉnih sredstava od banaka, garantovanje

dugova finansijskih institucija i preduzeća.

Vlada Republike Srbije merama ekonomske politike je ublaţavala posledice GFEK koja je snaţno pogodila

privredu i društvo, što pokazuju osnovni ekonomski indikatori u narednoj tabeli.

Tabela 22. Osnovni ekonomski indikatori u vreme krize, stope, u %

2008

2007

Q 4 2008

Q 4 2007

Q 1 2009

Q 1 2008

Q 2 2009

Q 2 2008

Q 3 2009

Q 3 2008

Q 4 2009

Q 4 2008

2009

2008

BDP, godišnje stope, realno 5,5 2,9 -4,1 -4,2 -2,3 -1,6 -3,0

Industrijska proizvodnja, fiziĉki obim 1,1 -5,1 -17,0 -17,8 -10,6 -3,8 -12,1

Realni promet u trgovini na malo 6,6 2,0 -14,1 -13,0 -15,1 -17,2 -12,4

Noćenja turista 0,1 -1,6 -6,1 -5,3 -2,3 -19,9 -7,8

GraĊevinska aktivnost, vrednost radova, stalne cene, 4,3 -2,0 -21,4 -24,0 -27,5 -28,3 -23,5

Saobraćaj, obim usluga 0,4 -4,8 -12,5 -16,8 -18,0 -10,1 -14,7

45

Poštanska aktivnost i telekomunikacije 39,0 20,6 21,2 32,1 34,1 26,4 28,5

Izvoz robe izraţen u evrima 15,5 2,1 -23,8 -22,4 -24,2 -7,9 -19,7

Uvoz robe izraţen u evrima 14,7 -4,0 -28,7 -33,7 -34,0 -18,9 -28,0

Proseĉan broj zaposlenih kod pravnih lica -0,3 0,2 -0,5 -1,9 -2,6 -3,4 -2,2

Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda -7,3 -7,3 -4,6 0,9 1,5 0,4 0,4

Proseĉna neto zarada, ukupno, realno 3,9 4,5 2,4 1,9 0,1 -0,2 0,2

Proseĉna neto zarada, javni sektor, realno 1,4 2,8 -0,9 -1,9 -3,7 -5,8 -4,0

Izvor: Ministarstvo finansija na bazi podataka RZS, NBS, NSZ

Glavni makroekonomski indikatori u 2008. bili su u pozitivnoj zoni, a u 2009. u negativnoj zoni, s tim što je

njihov pad na godišnjem nivou bio niţi u odnosu na većinu zemalja iz regionalnog i šireg evropskog

okruţenja.

Imajući u vidu da su pod udarom GFEK ubrzano opadali proizvodnja, trgovina i investicije, kljuĉni

ekonomski problemi u Srbiji bili su budţet, nelikvidnost privrede i devizni kurs. U tom cilju ekonomska

politika je bila usmerena da spreĉi krizu likvidnosti, destabilizaciju kursa i recesiju, a ekonomske reforme da

stvore osnovu da se privreda Srbije oporavi i ukljuĉi u evropsku privredu i ponudu stranog kapitala, nakon

izlaska iz krize.

Nepovoljne tendencije u privredi Srbije ispoljene u ĉetvrtom kvartalu 2008. i na poĉetku 2009. zahtevale su

širi paket antirecesionih mera i fiskalno prilagoĊavanje radi smanjivanja javne potrošnje. Pad domaće i

inostrane traţnje zahtevao je veći fiskalni deficit kako bi fiskalni stimulans uticao na rast domaće traţnje i

poslediĉno na rast proizvodnje i zaposlenosti. To je bilo opravdano zbog oĉekivanog pada traţnje privatnog

sektora usled smanjenih mogućnosti finansiranja privatne traţnje iz smanjenog priliva stranih kredita, stranih

direktnih i portfolio investicija i doznaka, kao izvora iz kojih je preteţno generisan višak traţnje i potrošnje

tokom prvedecenije ovog veka. U uslovima GFEK pokazala se neophodnom znaĉajnija realna i nominalna

redukcija tekućih javnih rashoda uz zaštitu ugroţenih slojeva stanovništva (nezaposleni i starije osobe).

Moguća opcija bilo je povećanje poreskih stopa, s tim što je povoljnije rešenje bilo povećanje indirektnih

poreza. Srbija nije efektuirala ovaj alternativni scenario. Najvaţnije antirecesione mere Vlade odnosile su se

na:

smanjenje rizika i troškova poslovanja u finansijskom sektoru putem povećanja iznosa osiguranja

depozita stanovništva u bankama, ukidanja poreza na prihode od kamata i poreza na kapitalnu dobit

u trgovini hartijama od vrednosti;

podsticanje kreditne aktivnosti banaka i ublaţavanje recesionih tendencija u privredi kroz

podsticanje proizvodnje i domaće traţnje putem subvencionisanja kamata za kredite banaka

preduzećima, subvencionisanja kamata za potrošaĉke kredite banaka stanovništvu za kupovinu

domaćih roba, participacije Fonda za razvoj Republike u investicionim kreditima i odobravanja

drţavne garancije na ¾ udela banaka u odobrenim investicionim kreditima, kao i putem odobrenih

kredita iz inostranstva za mala i srednja preduzeća pod povoljnim uslovima.

subvencionisanje stanogradnje, kreditiranje izvoza i podsticanje stranih direktnih investicija kao

vaţne mere za odrţavanje proizvodnje i zaposlenosti

povećanje javnih investicija, pre svega za infrastrukturu od nacionalnog znaĉaja radi podsticanja

privredne aktivnosti i zapošljavanja

restrukturiranje i privatizaciju preostalih velikih društvenih preduzeća koja imaju ekonomsku

perspektivu i restrukturiranje republiĉkih i lokalnih javnih preduzeća i njihovu pripremu za

delimiĉnu ili potpunu privatizaciju.

Ekonomske prognoze su sa zakašnjenjem najavile da će 2009. biti izuzetno teška poslovna godina u celom

svetu i da je neophodno na globalnom nivou i na nivou svih drţava pogoĊenih krizom definisati

sveobuhvatne programe mera za ublaţavanje posledica GFEK na pad proizvodnje i izvoza i na povećanje

nezaposlenosti, kao i da će se javiti problem vraćanja dospelih obaveza kod svih sektora, posebno

preduzetniĉkog sektora i preduzeća koja nemaju dugoroĉne poslovne veze sa preduzećima u EU.

46

Merama ekonomske politike bilo je potrebno smanjiti rizik zaustavljanja priliva stranih ulaganja i iskoristiti

mogućnosti da se drţava pod povoljnim uslovima zaduţi u inostranstvu, kao i rizik većeg smanjivanja izvoza

zbog manje traţnje na inostranim trţištima i poslediĉno rizik dubljeg pada BDP. Potrebne mere za

smanjivanje tih rizika trebalo je ugraditi u ekonomsku politiku, pre svega u fiskalnu politiku usmerenu na

smanjenje javne potrošnje u uslovima smanjenih javnih prihoda. Pri tome, bio je potreban politiĉki i socijalni

konsenzus u pogledu donošenja krupnih ekonomskopolitiĉkih mera kao odgovor ekonomske politike na

posledice GFEK. To nije mogla biti ekspanzivna fiskalna politika kao u SAD i EU, pošto je Srbija beleţila

visok deficit u platnom bilansu i morala je da smanji uvoz i domaću potrošnju. Pored toga, dinar je bio

nestabilan u uslovima krize uz rizik deprecijacije kursa zbog povećane traţnje i smanjene ponude za

devizama i jaĉanja deprecijacijskih oĉekivanja koja utiĉu na konverziju dinarskih u devizne depozite. To je

zahtevalo da NBS potraţnju za devizama neutrališe deviznim intervencijama i drugim merama, a u interesu

je banaka da se štite od rizika kursa i sopstvenim deviznim sredstvima.

Radi spreĉavanja najteţih posledica GFEK Vlada je poĉetkom 2009. donela Program podrške privredi kojim

subvencioniše kredite za likvidnost u iznosu od 40 mlrd dinara, kredite za investicije uz uĉešće Fonda za

razvoj i drţavne garancije u iznosu od 17 mlrd dinara, potrošaĉke kredite u iznosu od 20 mlrd dinara. Pored

toga, Vlada je otvorila povoljne kreditne linije iz inostranstva za podršku malim i srednjim preduzećima u

iznosu od 45 mlrd dinara. Navedena inicijalna sredstva su bila znaĉajna u uslovima recesije prvirede Srbije

izazvane redukovanjem izvozne traţnje, zaoštravanjem uslova kreditiranja na svetskom finansijskom trţištu,

smanjivanjem novog zaduţivanja i priliva stranih investicija uz povećanje doznaka naših graĊana na radu u

inostranstvu. Redukovani kapitalni priliv vršio je pritisak na kurs dinara koji se formirao na bazi ukupne

ponude i traţnje za devizama, kao i na devizne rezerve zemlje koje nisu smele da padnu ispod odreĊenog

praga. U takvoj makroekonomskoj situaciji nedostatak stranog kapitala nije kompenzovan rastom domaće

štednje i smanjenjem javne potrošnje kroz racionalizaciju troškova javnog sektora. Bilo je potrebno da se

stimuliše priliv stranih investicija i destimuliše odliv stranog kapitala iz Srbije (kreditnog ili trajnog

ulaganja), kao i da se drţava povoljno zaduţi kod meĊunarodnih finansijskih institucija radi jaĉanja

likvidnosti i smirivanja kursa na deviznom trţištu.

Ekonomska politika nuţno se prilagoĊavala uslovima koje je diktirala GFEK, s ciljem da u promenjenim

globalnim uslovima ne doĊe do makroekonomske i finansijske nestabilnosti i velikog pada BDP. Da bi se to

postiglo u novim okolnostima bila je potrebna odgovorna fiskalna i monetarna politika, usmerene na

ublaţavanje negativnih posledica GFEK na finansijski i realni sektor privrede Srbije. U drugoj polovini

2009. u Srbiji su se ispoljili prvi efekti fiskalnog stimulansa na privredu Srbije i efekti ĉvršće koordinacije

ekonomskih politika i ohrabrivanja banaka i investitora. Isto tako, na globalnom nivou ispoljili su se efekti

stimulativnog paketa mera, a oĉekuju se i efekti upotpunjavanja i osavremenjavanja regulative finansijskih

trţišta i efekti bolje kontrole finansijskih institucija i boniteta pojedinih finansijskih instrumenata.

Fiskalna politika posle višegiodišnje ekspanzivnosti prvi put je aprilskim rebalansom budţeta Republike za

2009. postala restriktivnija, s tim što je potrebno da se pojaĉa njena restriktivnost u narednom periodu.

Rebalansom budţeta Republike u aprilu 2009. predviĊeno je da konsolidovani fiskalni deficit bude 3% BDP,

uz smanjenje uĉešća tekuće javne potrošnje i oĉuvanje kapitalne potrošnje na postojećem nivou. U skladu sa

tim, rebalans budţeta za Republike 2009. je smanjio tekuće rashode kroz uštede na svim nivoima javne

potrošnje, uz odrţavanje kapitalnih ulaganja u infrastrukturu koje u kratkom roku stimulišu traţnju, a na dugi

rok doprinose rastu privrede. Fiskalno prilogoĊavanje je predviĊeno i Memorandumom o budţetu i

ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. i naredne dve fiskalne godine, usvojen na Vladi u junu 2009. godine.

Budţetskim memorandumom predviĊeno je smanjivanje konsolidovanih javnih rashoda sa 43,1% BDP u

2009. i na 40,7% u 2012. godini. Pri tome, predviĊeno je da tekući rashodi smanje udeo u BDP sa 39,0% u

2008. na 36,6% u 2012. a kapitalni rashodi povećaju udeo u BDP sa 3,1% u 2009. na 3,6% u 2012. godini.

Monetarna politika je u 2009. kao i u prethodnim godinama bila usmerena na odrţavanje cenovne stabilnost i

na kontrolu poslovnih banaka i u tome je bila uspešna. NBS i u narednom periodu potrebno je da odrţi

stabilnost cena i kontroliše banke da budu likvidne i stabilne. Bankarski sektor je bio izloţen manjem riziku,

imajući u vidu poslovne veze sa matiĉnim bankama u inostranstvu koje su nastavile da finansiraju svoje

banke u Srbiji. Globalna ekonomska situacija zbog pogoršavanja finansijskih i ekonomskih uslova zahtevala

je da i Srbija ima odgovarajući program mera ekonomske politike i aktivnu politiku strukturnog

47

prilagoĊavanja, kako bi se obezbedila makroekonomska i finansijska stabilnost kao uslov za privredni rast

nakon recesije. U tom pogledu Vlada je poĉetkom 2009. donela Program antirecesionih mera zasnovan na

umereno restriktivnoj fiskalnoj politici, umereno restriktivnoj monetarnoj politici i nastavku strukturnih

reformi u uslovima krize.

Srbija je odgovorila na GFEK paketom interventnih mera zasnovanih na kombinaciji monetarne i fiskalne

politike, ali je zastala u reformi i dogradnji regulatornih i širih institucionalnih aranţmana. Cilj interventnog

paketa je da se obezbedi potreban nivo likvidnosti u uslovima ekonomske krize. Radi smanjenja panike i

nepoverenja na finansijskim trţištima vlade u svim zemljama su preuzele riziĉne aktive finansijskog sektora i

pruţile pomoć u rekapitalizaciji banaka sa ciljem da oĉiste svoje poslovne bilanse, kao i obezbedile

odgovarajući sistem garancija, ukljuĉujući osiguranje štednih uloga. Srbija je garantovala štedne depozite i

podstakla deviznu likvidnost finansijskog sektora, a zatim je podrţala privrednu aktivnost i izvoz realnog

sektora kroz povoljne kredite za likvidnost i investicije i kroz podsticanje domaće traţnje. U uslovima GFEK

teţilo se da se osigura socijalna zaštita osetljivih socijalnih grupa i da se nastave ulaganja u infrastrukturu,

znanje i ĉiste tehnologije.

Fiskalna politika je posle višegodišnje fiskalne ekspanzije, obezbedila prvo smanjenje javne potrošnje uz

fiskalni deficit za vanstandardnu situaciju u vreme GFEK, a monetarna politika smanjenje inflacije i

odrţavanje plivajućeg kursa uz ograniĉene intervencije NBS na meĊubankarskom trţištu. Fiskalna i

monetarna politika fleksibilno su se prilagoĊavale uslovima koji su proisticali iz neizvesnog globalnog

ekonomskog okruţenja, uz unapreĊenje sistema reagovanja na globalne poremećaje. Fiskalna politika se

oslanjala na jasan okvir za praćenje fiskalnih rizika, a monetarna politika na jasan okvir za praćenje

finansijkih rizika u uslovima krize. Politika strukturnog prilagoĊavanja u uslovima krize nije znaĉajnije

doprinela ubrzavanju privatizacije, restrukturiranja ili likvidacije društvenih preduzeća i drţavnih preduzeća,

kako bi ojaĉao privatni sektor u privredi Srbije. Izostao je i završetak reforme finansijskog sektora i

ubrzavanje reformi javnog sektora.

Ekonomska politika u uslovima GFEK bila je suoĉena sa posledicama recesije svetske privrede, pada svetske

trgovine i smanjenja likvidnosti na svetskom finansijskom trţištu, kao i sa nedovoljnom efikasnošću,

produktivnošću i konkurentnošću domaće privrede koja stvara neodrţive deficite eksternog sektora. Ona je

bila suoĉena i sa niskim kreditnim rejtingom Srbije na svetskim finansijskim trţištima da bi mogla da se

kredibilno zaduţuje. Navedena ograniĉenja su strukturnog karaktera i mogu se otkloniti u srednjem i duţem

roku. Povrh toga, ekonomska politika je bila suoĉena sa oštrim fiskalnim ograniĉenjima vezanim za visinu

fiskalnog deficita, stepen restriktivnosti fiskalne i monetarne politike, uĉešće javnog duga u BDP, kao i sa

nedovoljno stabilnim i predvidivim deviznim kursom dinara ĉiju vrednost opredeljuju izvozna ponuda,

raspoloţive devizne rezerve i priliv kapitala. Ekonomska politika je bila suoĉena i sa specifiĉnim

ograniĉenjima kao što su rast penzija i plata u javnom sektoru, brţi rast regulisanih cena od rasta potrošaĉkih

cena koje se trţišno formiraju, i to u uslovima kada padaju cene sirovina na svetskom trţištu zbog pada

traţnje.

Za Srbiju je karakteristiĉno zadrţavanje visoke potrošaĉke traţnje poĉetkom krize, uprkos padu dohodaka,

smanjenja kredita i deprecijacije valute, što je doprinosilo rastu inflatornih pritisaka i rastu trgovinskog

deficita. U uslovima pada svetske traţnje potrebnom brzinom nije smanjivana domaća potrošaĉka traţnja,

pod uticajem pada bogatstva i pada dohodaka, oteţanog pristupa potrošaĉkim kreditima i visokih kamatnih

stopa, povećanog rizika od gubitka posla i oĉekivanog pada vrednosti imovine ili investicija, oĉekivanog

pada cena i odlaganja potrošnje. Za Srbiju je već duţe vreme karakteristiĉan višak potrošnje nad ponudom

koji je generisao rast trgovinskog i tekućeg deficita u platnom bilansu u uslovima pada izvozne traţnje i rasta

uvozne ponude, niţeg priliva stranog kapitala, nedovoljnih deviznih rezervi i visokih kamatnih stopa.

GFEK je preko pada agregatne traţnje i pada investicija uslovila drastiĉno usporavanje i pad privredne

aktivnosti u celom svetu. U Srbiji je u ĉetvrtom kvartalu 2008. ostvaren niţi realni rast BDP (3,0%) u odnosu

na treći (4,6%), drugi (6,4%) i prvi (8,8%) kvartal 2008. godine. Recesija svetske privrede oborila je izvoznu

traţnju za robama iz Srbije, posebno za osnovnim metalima, gumom i plastikom i proizvodima hemijske

industrije. Smanjena je i domaća traţnja usled smanjenja priliva stranog kapitala i povlaĉenja dela devizne

štednje, što je dovelo do usporavanja kreditne aktivnosti. Prirast ukupnih kredita je drastiĉno usporen u

48

ĉetvrtom (287 mil. evra) kvartalu 2008. u odnosu na treći (2210 mil. evra), drugi (1624 mil. evra) i prvi

(1333 mil. evra) kvartal 2008. godine. Prirast kredita iznosio je u prvom (112 mil. evra), drugom (253 mil.

evra), trećem (352 mil. evra) i ĉetvrtom (219 mil.evra) kvartalu 2009. godine, što je znatno niţe u odnosu na

prethodni period. Zaustavljanje rasta kredita privredi i stanovništvu -zbog nemogućnosti novog zaduţivanja

u inostranstvu i zbog povlaĉenja devizne štednje dovelo je do smanjivanja ponude novca, agregatne traţnje i

poslediĉno proizvodnje.

GFEK je pokazala da je proizvodnju i potrošnju u Srbiji bilo potrebno uskladiti na niţem nivou. Potrošnja se

u prvom talasu krize sporo prilagoĊavala i ostala je visoka u odnosu na proizvodnju. U ĉetvrtom kvartalu

2008. na usporavanje domaće traţnje delovalo je usporavanje realnog rasta zarada i usporavanje kreditne

aktivnosti, dok je fiskalna ekspanzija delovala na porast domaće traţnje. Neravnoteţa domaće ponude i

traţnje nastavila je da vrši pritisak na rast inflacije i deprecijaciju dinara. U takvoj situaciji ekonomska

politika je podsticala privrednu i investicionu aktivnost u zemlji kroz obezbeĊenje kredita za unapreĊenje

infrastrukture, subvencionisanje kamatne stope na kredite preduzećima koja proizvode razmenljiva dobra i

na potrošaĉke kredite za kupovinu trajnih dobara domaćeg porekla. Efekti tih mera ispoljili su se u 2009. u

pogledu odrţavanja traţnje i rešavanja problema likvidnosti. Domaća proizvodnja je naglo pala u ĉetvrtom

kvartalu 2008. zbog pada izvozne traţnje izazvane recesijom vodećih privreda u svetu, kao i zbog naglog

zaustavljanja kreditne aktivnosti banaka usled smanjenja svih izvora za nove kreditne plasmane u ĉetvrtom

kvartalu 2008. godine. Tad su kapital i rezerve banaka smanjeni za 572 mil. evra, depoziti privrede su

smanjeni za 113 mil. evra i nova devizna štednja je smanjena za 977 mil. evra. S druge strane, naglo je

zaustavljen priliv direktnih kredita iz inostranstva zbog globalne finansijske krize. Koĉenje kredita privredi i

stanovništvu dovelo je do smanjenja ponude novca i time do pada agregatne traţnje i poslediĉno do pada

proizvodnje.

Kljuĉni ekonomski problem u vreme GFEK jeste pad agregatne traţnje praćen padom prodaje, proizvodnje i

zaposlenosti. Podsticanje rasta traţnje podrazumeva veće kupovine i rast potrošnje domaćinstava,

ohrabrivanje banaka na kreditiranja i rast investicija privrede i domaćinstava, rast neto izvoza, povećanje

produktivnih drţavnih rashoda na nivou koji podstiĉe traţnju, pre svega javnih investicija usmerenih u

energetsku, saobraćajnu, telekomunikacionu i informacionu infrastrukturu, kao i u obrazovanje, istraţivanje i

inovacije.

Usporavanje potrošnje i privredne aktivnosti u ĉetvrtom kvartalu 2008. uticalo je na usporavanje rasta uvoza

i izvoza, uz smanjenje spoljnotrgovinskog deficita zbog brţeg pada uvoza od izvoza. U oblasti robne

razmene meĊugodišnje stope rasta ukupnog uvoza i izvoza bile su negativne u novembru i decembru 2008.

godine. U platnom bilansu pod udarom globalne krize u ĉetvrtom kvartalu 2008. nastao je deficit zbog pada

priliva stranog kapitala, tako da se visoki tekući deficit nije mogao da pokriva prilivom stranog kapitala. Pre

udara krize Srbija je visoki i rastući tekući deficit kompenzovala visokim i rastućim suficitom kapitalnog

raĉuna. U ĉetvrtom kvartalu 2008. prvi put je registrovan deficit finansijskog raĉuna kao posledica niskog

priliva stranih direktnih investicija, neto povlaĉenja portfolio investicija i pada ostalih investicija zbog

povlaĉenja štednih depozita stanovništva koje nije kompenzovano trgovinskim kreditima, kratkoroĉnim

zaduţivanjem banaka i inostranim zaduţivanjem. Deficit finansijskog raĉuna i deficit tekućeg raĉuna

pokriven je smanjenjem deviznih rezervi NBS. U poslednjem kvartalu 2008. deficit tekućeg raĉuna je

smanjen zbog usporavanja rast uvoza kao posledica smirivanja traţnjei visokih tekućih transfera.

GFEK nije povećala stopu nezaposlenosti u 2008. godini. Opšta stopa nezaposlenosti iznosila je 14% po

Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2008. prvenstveno kao rezultat metodološkog unapreĊenja ove ankete po

kojoj u ukupan broj zaposlenih ulaze i neformalno zaposleni (neprijavljeni radnici u registrovanim

preduzećima i zaposleni u neregistrovanim preduzećima), poljoprivrednici i pomaţući ĉlanovi domaćinstva,

kao i zaposleni u vojsci i policiji. Novom anketom o radnoj snazi objektivnije je prikazano stanje na trţištu

rada u Srbiji koje je uporedivije sa kretanjem nezaposlenosti u evropskim zemljama.

Globalne procene ukazivale su da će u uslovima GFEK doći do oštrog pada zaposlenosti u 2009. godini. EU

je u 2008. zabeleţila rast zaposlenosti oko 1%, a u 2009. pad zaposlenosti od 1,6% odnosno gubitak preko 3

miliona radnih mesta. EU u 2010. oĉekuje blaţi pad zaposlenosti od 0,5% odnosno gubitak oko milion

radnih mesta. Procene za Srbiju ukazale su da će u 2009. zaposlenost biti niţa za oko 5%, s tim što je Vlada

49

kroz subvencionisanje kredita za likvidnost nastojala da ublaţi pad zaposlenosti u privredi. U tom cilju bila

je vaţna saglasnost socijalnih partnera da poslodavci oĉuvaju zaposlenost, a sindikati da ne štrajkuju i ne

traţe povećanje plata. Cilj je bio oĉuvanje zaposlenosti, smanjenje poreskog opterećenja zarada i zaštita

zaposlenih sa niskim zaradama. Da bi se umanjili negativni uticaji GFEK realni sektor i zaposlenost u Srbiji,

ekonomska politika je spreĉavala kašnjenje u isplati zarada ili masovna otpuštanja zaposlenih. GFEK nije u

većoj meri redukovala proseĉne neto zarade u 2008. koje su zabeleţile niţi realni rast (3,9%) od realnog rasta

BDP (5,5%) i rasta produktivnosti (7%), što je pozitivna tendencija zapoĉeta u ĉetvrtom kvartalu 2007.

godine.

NBS je u ĉetvrtom kvartalu 2008. nastavila da vodi restriktivnu monetarnu politiku braneći dinar od

deprecijacije dizanjem referentne kamatne stope i znatno je smanjila devizne rezerve. Istovremeno,

monetarna politika je naglim smanjivanjem kredita uslovila usporavanja domaće potrošnje i privredne

aktivnosti. Efekti monetarne politike nisu se ostvarili preko visoke referentne kamatne stope, već

smanjivanjem ponude novca preko prodaje deviza i povlaĉenja dinara. Monetarne tokove u ĉetvrtom

kvartalu 2008. obeleţava usporavanje rasta M2 kao agregata ponude novca, što je dovelo do pada traţnje i

privredne aktivnosti. Na usporavanje rasta M2 najveći uticaj je imalo zaustavljanje kredita privredi i

stanovništvu i pad neto deviznih rezervi kroz intervencije NBS na deviznom trţištu. U ovom kvartalu

zaustavljeno je zaduţivanje preduzeća u inostranstvu, svi izvori banaka za nove plasmane su pali (kapital i

rezerve banaka, nova devizna štednja, depoziti privrede, dokapitalizacija), poraslo je samo kratkoroĉno

zaduţivanje banaka u inostranstvu. Pooštravanjem monetarne politika NBS je nameravala da ublaţi uticaj

GFEK na kurs dinara. NBS je povećanjem referentne kamatne stope na dvonedeljne repo operacije na

17,75% nastojala da zadrţi stok repo plasmana i da spreĉi deprecijaciju dinara. GFEK je uslovila u

poslednjem kvartalu 2008. deprecijaciju dinara, oštro usporavanje rasta izvoza i finansijskih priliva, pad

vrednosti uvoza, nizak priliv stranih direktnih investicija, odliv portfolio investicija, rast kratkoroĉnog

zaduţivanja banaka, naglo povlaĉenje štednih depozita stanovništva, smanjivanje deviznih rezervi.

Na finansijskom trţištu u 2008. posebno u ĉetvrtom kvartalu došlo je do pada svih berzanskih indikatora

(vrednost prometa, obavljene transakcije, cene akcija, vrednosti indeksa). Sa propašću Lehman Brothers

investicione banke u septembru 2008. svetska finansijska trţišta su postala nelikvidna i javilo se veliko

nepoverenje izmeĊu finansijskih posrednika. Finansijska trţišta u svetu nisu profunkcionisala, iako su donete

monetarne i fiskalne mere komponovane tako da dovedu do oporavka svetske privrede. Radi jaĉanja

likvidnosti centralne banke su spuštale referentne kamatne stope i unosile dodatnu likvitnost.

Normalizovanje situacije na finansijskim trţištima zahtevalo je da se reši problem transparentnosti aktive

banaka i loših dugova. Do tada su preduzeća izloţena riziku nelikvidnosti i neće moći da obnavljaju kredite.

Kreditna kontrakcija i usporavanje privrede su kljuĉni problem ĉije rešenje zahteva efikasne ekonomske

instrumente i stabilizaciju trţišta nekretninama. Monetarne vlasti razvijenih zemalja nakon pada inflacije

smanjile su referentne stope na nizak nivo, posebno SAD i Britanija. Monetarne mere nisu stabilizovale

privredu, a fiskalni deficit je povećan prvenstveno zbog fiskalnih stimulansa za privredu i smanjenja

fiskalnih prihoda.

Fiskalna politika u ĉetvrtom kvartalu 2008. je ostala ekspanzivna i nije uzela u obzir negativne

makroekonomske efekata GFEK. Ekspanzivni efekti fiskalne politike u ovom kvartalu uticali su na

ublaţavanje pada privredne aktivnosti. Najveći deo konsolidovanog deficita javne potrošnje ostvaren je u

ĉetvrtom kvartalu 2008. godine. Uvećani javni rashodi rebalansom budţeta Republike u oktobru 2008.

(najviše rashodi za penzije), praćeni padom javnih prihoda, zahtevali su jaĉe fiskalno prilagoĊavanje pri

utvrĊivanju budţeta Republike za 2009. godinu. MeĊutim, budţet Republike za 2009. usvojen u Narodnoj

skupštini krajem 2008. nije bio restriktivan, dobrim delom zbog predizbornih obećanja i nedovoljnog

sagledavanja uticaja GFEK na privredu i finansije Srbije u 2009. godini. Tek je aprilskim rebalansom

budţeta Republike za 2010. uvedena restriktivna fiskalna politika.

Monetarna i finansijska politika bile su usredsreĊene na odrţavanje makroekonomske i finansijske

stabilnosti, a politika kursa na odrţavanje reţima plivajućeg kursa i stabilnost dinara. Planirana je

implementacija programa podrške finansijskom sektoru koji ukljuĉuje kombinaciju obaveza i stimulacija radi

olakšavanja restrukturiranja dugova privatnog sektora. U središtu monetarne politike bila je ciljana inflacija

sa referentnom kamatnom stopom kao osnovnim instrumentom. Kod odreĊivanja visine referentne kamatne

50

stope vodilo se raĉuna da ne doĊe do veće deprecijacije dinara koja bi uvećala iznos dospelih otplata u

dinarima. Monetarna politika bila je oprezna, iako je sniţavanje kamatnih stopa od velikog znaĉaja za

pokretanje nove proizvodnje i oţivljavanje investicija. NBS je dodatno relaksirala monetarnu politiku od

oktobra 2009. sa ciljem da olakša kreditiranje privrede, tako što je smanjila referentnu kamatnu stopu u

oktobru na 11%, novembru na 10% i decembru na 9,5%. Ublaţavanje monetarne politike zavisilo je od

budţeta Republike za 2010. i od faktora koji su mogli da pokrenu inflaciju. Relaksiranju monetarne politike

doprinelo je zamrzavanje zarada i penzija i poslediĉno niţa domaća traţnja, kao i smanjena inflatorna

oĉekivanja.

Strukturne politike u uslovima krize nisu bile usredsreĊene na odrţivi rast koji podrazumeva jaĉanje

privatnog sektora koji bi ojaĉao domaću štednju, izvozne kapacitete i produktivnost, kao i na reforme

glomaznog i neefikasnog javnog sektora koji sada generiše prekomerni rast plata i visoku javnu potrošnju.

Za stvaranje odrţivog rasta i izvoza vaţna je i modernizacija propisa o poslovanju, poboljšanje konkurencije,

rešavanje vlasništva nad zemljom i povraćaj imovine, u ĉemu su postignuti delimiĉni rezultati. Srbija je u

uslovima globalne ekonomske krize u 2009. poboljšala poslovno okruţenje.

Radi ublaţavanja posledica GFEK preduzetim merama ekonomske i posebno monetarne politike u ĉetvrtom

kvartalu 2008. olakšano je novo zaduţivanje banaka u inostranstvu i stimulisana štednja stanovništva i

trgovanje na berzi. Tad je bilo jasno da će se posledice GFEK nadovezati na tranzicione probleme privrede

Srbije i da će za finansijski i realni sektor privrede Srbije 2009. biti teška, što je zahtevalo celovit program

ekonomskih i socijalnih mera. Vlada RS i NBS su radi ublaţavanja posledica GFEK reagovale prvim setom

mera za zaštitu finansijskog sistema, a zatim drugim setom mera za podsticanje privrede, odnosno jaĉanje

likvidnosti privrede i podsticanje prodaje domaće robe. U narednom odeljku prikazuju se programi mera

ekonomske politike u vreme krize.

4. Programi mera ekonomske politike u vreme ekonomske krize

Program mera za zaštitu finansijskog sistema. Vlada i NBS radi ublaţavanja posledica GFEK na

finansijski sektor u Srbiji u ĉetvrtom kvartalu 2008. preduzele su sledeće mere:

podignut je garantovani nivo štednih depozita na 50.000 evra i ukinuti su porezi na kamate na

deviznu štednju i porezi na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava, radi podsticanja domaće

štednje i trgovanja na berzi

ukinuta je obavezna rezerva banaka na nove kredite iz inostranstva kako bi se povećala likvidnost

banaka;

ukinuti su, u saradnji sa bankama, troškovi prevremene otplate, osim u sluĉaju refinansiranja u

drugoj banci, uz mogućnost produţenja roka otplate uzetih kredita do godinu dana, kao i uz

mogućnost konverzije dugova u druge valute;

Pored toga, radi finansijske i ekonomske stabilnosti, u okviru fiskalne politike, predviĊeno je smanjenje

tekuće javne potrošnje uz oĉuvanje javnih investicija na postojećem nivou. Isto tako, dogovoren je iz

predostroţnosti novi petnaestomeseĉni SBA sa MMF u vrednosti od 520 mil. dolara.

Pod uticajem GFEK na finansijski sektor Srbije u ĉetvrtom kvartalu 2008. je došlo do rasta realne kamatne

stope i do pada devizne likvidnosti bankarskog sistema po osnovu smanjenja raspoloţivosti sredstava iz

inostranstva i povlaĉenja deviznih depozita sa raĉuna banaka. Smanjena devizna likvidnost banaka

uzrokovala je snaţne deprecijacijske pritiske. Dinar je u oktobru 2008. realno deprecirao za 8,3%, novembru

za 4,1% i decembru za 0,1%, uprkos obimnim intervencijama NBS na deviznom trţištu sa 560 mil. evra, da

bi ublaţila dnevne oscilacije kursa dinara prema evru. NBS je poĉetkom novembra 2008. zbog rastućih

deprecijacijskih pritisaka povećala referentnu kamatnu stopu sa 15,75% na 17,75%, a poĉetkom decembra je

povećala obaveznu rezervu na dinare sa 20% na 40% i time povukla oko 700. mil. evra i smanjila pritiske na

kurs dinara. Devizne rezerve NBS radi stabilizacije kursa u oktobru su smanjene za 346,6 mil evra,

novembru za 306,1 mil.evra i decembru za 880 mil. evra, tako da su na kraju 2008. iznosile 8,2 mlrd evra.

Deprecijacija dinara se nije duţe efektuirala i nije imala negativne efekte na inflaciju.

51

NBS da bi povećala deviznu likvidnost bankarskog sektora delovala je stimulativnim merama, tako što je

ukinula obaveznu rezervu banaka na nova zaduţenja u inostranstvu i istovremeno povećala uĉešće dinarskog

dela devizne obavezne rezerve. Pored toga, bankama je omogućeno da pri obraĉunu obavezne rezerve stanje

devizne štednje prikaţu po povoljnoj osnovici, a smanjeni su i penali za neizdvojenu obaveznu rezervu

krajem perioda.

Program mera za ublažavanje posledica globalne ekonomske krize. GFEK u ĉetvrtom kvartalu

2008. ispoljila negativne efekte ne samo na finansijski nego i na realni sektor privrede Srbije. Smanjena

traţnja u svetu dovela je izvoznike u tešku situaciju koji su se suoĉili sa preorijentacijom na domaće trţište i

sa smanjenjem proizvodnje i zaposlenosti. Pored toga, smanjen je priliv stranog kapitala, što je uz smanjenu

traţnju na izvoznim trţištima uticalo na usporavanje privrednog rasta i na smanjenje domaće traţnje i

poslediĉno na pad uvoza.

Srbija je kao i druge evropske i vanevropske zemlje tokom 2009. bila suoĉena sa negativnim efektima GFEK

na finansijski i realni sektor. Ekonomska politika krajem 2008. se našla pred izazovima krize, a glavni

izazovi bili su recesija vodećih svetskih privreda (SAD, EU) i recesija privreda zemalja glavnih

spoljnotrgovinskih partnera Srbije, oštro smanjenje priliva stranog kapitala zbog pogoršanja globalnih

finansijskih uslova koje poslediĉno oteţava finansiranje deficita tekućeg raĉuna, korišćenjem inostranih

izvora finansiranja, usporavanje rasta domaće traţnje zbog ograniĉenog rasta zarada, penzija i socijalnih

davanja i usporavanja rasta kredita.

Smanjena agregatna traţnja i smanjeni krediti i investicije doveli su do usporavanja privrednog rasta u drugoj

polovini 2008. i do recesije privrede Srbije u 2009. što pokazuju niţe stope realnog rasta BDP u trećem i

ĉetvrtom kvartalu 2008. i pad BDP u prvom, drugom i trećem kvartalu 2009. Padu BDP je doprinelo i

usporavanje rasta finansijskog sektora zbog pogoršavanja likvidnosti i poskupljenja kredita.

Nelikvidnost trţišta kao osnovni uzrok smanjenja traţnje i poslediĉno proizvodnje zahtevala je da se privredi

Srbije razliĉitim kanalima i formama stave dodatna sredstva na raspolaganje. Najveći ekonomski problem

Srbije u uslovima GFEK je smanjeni priliv stranog kapitala za finansiranje deficita tekućeg raĉuna, jer su i

meĊunarodni krediti skuplji, strani investitori obazriviji u donošenju investicionih odluka, preduzeća i banke

iz Srbije manje povlaĉe kreditna sredstva od stranih banaka. Usled toga se javilo problem izvora finansiranja

deficita tekućeg raĉuna i pritisci na devizne rezerve i kurs, a u krajnjoj liniji na obim tekuće potrošnje u

zemlji. Stoga se potrošnja mora smanjiti, bolje kontrolisano, nego kroz deprecijaciju dinara i inflaciju.

Istovremeno, konkurencija iz inostranstva vrši pritisak da svoje proizvode plasira na domaće trţište, što je

dodatni pritisak na konkurentsku sposobnost privrede Srbije da plasira svoje proizvode u zemlji i

inostranstvu.

Imajući u vidu pogoršavanje makroekonomskih kretanja, Vlada je u septembru 2008. formirala ekspertsku

grupu predstavnika ministarstva i nauĉnih radnika da pripremi program mera kojima će se ublaţavati

negativni efekti globalne ekonomske krize. Deo predloţenih mera od strane eksperata ugraĊen je u Zakon o

budţetu Republike za 2009. radi smanjivanja javne potrošnje, što je bilo od kljuĉnog znaĉaja za

makroekonomsku stabilnost. Da bi to postigla Vlada se opredelila za mere štednje na svim nivoima:

Republika, Pokrajina, lokalne zajednice, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća, sa

ciljem da se znaĉajnije smanji deficit konsolidovane javne potrošnje koji je na kraju 2008. iznosio 2,5%

BDP.

Ministarstvo finansija poĉetkom 2009, u okviru svojih nadleţnosti, pripremilo je odmah nakon usvajanja

Zakon o budţetu Republike za 2009. u Parlamentu odgovarajuće mere za smanjenje javne potrošnje u Srbiji,

i to:

prva i osnovna grupa mera od znaĉaja za ublaţavanje posledica globalne ekonomske krize jeste

fiskalno prilagoĊavanje u 2009. i na prihodnoj i na rashodnoj strani

druga grupa mera je uvoĊenje reda u javna preduzeća koja treba da smanje sve troškove, ukljuĉujući

zarade

treća grupa mera je poveravanje javnih nabavki domaćim preduzećima koja će imati prednost na

tenderima ako nude proizvod ili uslugu adekvatnog kvaliteta.

52

ĉetvrta grupa mera je odgovarajuća podrška izvoznicima koji će zbog smanjene izvozne traţnje

morati da se preorijentišu na domaće trţište da ne bi smanjili proizvodnju i zaposlenost ili da ostvare

prodor na nova trţišta

peta grupa mera vezana je za drţavne garancije za bankarske kredite koje jaĉaju poverenje u

bankarski sistem i omogućuju kontinuirano kreditiranje privrede i stanovništva

Fiskalna politika i budţet Republike za 2009. su doneti na kraju 2008. uz postignuti politiĉki konsenzus. Po

prvi put je budţet Republike usmeren na štednju drţave i podsticaje privredi da saĉuva radna mesta, kako bi

Srbija prošla kroz krizu bez većih potresa, što je zahtevalo saglasnost svih interesnih grupa da podnesu svoj

deo tereta krize (Vlada, poslodavci, sindikati). Doneti budţet Republike sa 2009. nije bio dovoljno

restriktivan zbog predizbornih obećanja koja su dobrim delom ugraĊena u ovaj budţet (penzije i dr).

Vlada se opredelila da istovremeno smanji javnu potrošnju i prioritetnim merama podrţi odrţavanje

proizvodnje, izvoza i zaposlenosti. Vlada je preduzela mere za ograniĉavanje potrošnje na svim nivoima

drţave i u javnim preduzećima koja je u mnogim segmentima visoka, posebno kod zarada zbog

monopolskog poloţaja drţavnih firmi. Jedna od mera bila je ograniĉavanje naknada predsednicima i

ĉlanovima upravnih odbora, kao i direktorima i menadţerima svih drţavnih kompanija. Štednja je proglašena

kao prioritetna obaveza svih korisnika sredstava budţeta na svim nivoima da štede na nabavkama,

putovanjima, reprezentaciji, pruţanju usluga i drugim stavkama budţeta. Planirano je ograniĉavanje upotrebe

sluţbenih automobila i sluţbenih stanova i druge drţavne imovine. PredviĊeno smanjenje broja zaposlenih

kod svih drţavnih organa i sluţbi i na svim nivoima drţavne uprave nije u potpunosti realizovano i sa

zakašnjenjem je delimiĉno realizovano (trebalo u januaru, a završeno u septembru 2010). Manje se uštedelo

u troškovima, a više na platama i transferima, što je restrikcija koje više zadire u standard i povećava

siromaštvo.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja na bazi struĉnih ekspertiza saĉinilo je Program mera za

ublaţavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji koji je Vlada donela krajem januara 2009.

godine. Program mera je donet mesec dana nakon usvajanja Zakona o budţetu za 2009. imajući u vidu

sagledane negativne efekte GFEK koji su do tada preneti na Srbiju. Osnovni cilj donetog Programa mera

jeste da se privredi olakša da prevaziĊe posledice GFEK i da se saĉuva ljudski i fiziĉki kapital. PredviĊeno je

da se ovaj program mera tokom 2009. prilagoĊava novim okolnostima i izmenjenim globalnim finansijskim i

ekonomskim uslovima.

Radi sprovoĊenja Programa mera Vlada je sredinom februara 2009. donela više uredbi kojima su definisani

uslovi dobijanja statusa preteţnog izvoznika koji moţe da koristi podsticajne mere, sufinansiranje kredita za

investicije i nabavku trajnih obrtnih sredstava, korišćenja kredita sa subvencionisanim kamatnim stopama

za likvidnost i za potrošaĉke kredite, u skladu sa kriterijumima za realizaciju tih kredita, utvrĊenih uredbom.

Efekti predloţenih antirecesionih mera jesu povećanje likvidnosti realnog sektora, smanjenje troškova

kreditiranja stimulisanjem dela kamata i ostalih troškova radi oĉuvanja konkurentnosti privrede na domaćem

i stranom trţištu, oĉuvanje postojeće zaposlenosti i stimulisanje novog zapošljavanja, stimulisanje domaće

traţnje za domaćim trajnim potrošnim dobrima sektora koji zapošljavaju veći broj radnika, oĉuvanje

dinamike rasta izvoza u uslovima smanjene inostrane traţnje.

Fiskalna politika, u okviru Programa mera Vlade, postavljena je restriktivno sa ciljem da znaĉajno doprinese

smanjenju fiskalnog opterećenja. Pozicija budţeta Republike za 2009. bila je veoma teška, jer korisnici

budţeta tada nisu pokazali spremnost da smanjuju javnu potrošnju i bilo je oteţano prikupljanja poreza.

Likvidnost budţeta u 2009. zahtevala je da se u potpunosti naplate projektovani prihodi da bi se redovno

izvršavali rashodi, a to podrazumeva poresku disciplinu i ispunjavanje obaveza prema drţavi.

Program je sadrţao i mere koje su imale fiskalne efekte. Prva je redefinisanje statusa preteţnog izvoznika

(izvoznici sa 51% uĉešća i sa obimom izvoza od 5 mil. evra), i na taj naĉin skraćeno je vreme povraćaja

PDV izvoznicima sa 45 dana na 15 dana, što je pozitivno uticalo na likvidnost i konkurentnost izvoznika.

Druga je oslobaĊanje od carina uvoza nove opreme koja se ne proizvodi u zemlji, ĉime se stvaraju uslovi za

unapreĊenje tehnološke osnove domaće proizvodnje. Cilj programa je bio da se za vreme GFEK ne povećava

fiskalno opterećenje i da se obezbedi likvidnost budţeta koja će pozitivno uticati na likvidnost privrede i na

53

nivo agregatne traţnje koji podstiĉe proizvodnju. Program mera je insistirao i na smanjenju sive ekonomije

radi odrţivosti fiskalnih prihoda kroz bolju naplatu prihoda budţeta Republike.

Kljuĉni uslov za pruţanje podrške preduzećima koja trpe posledice GFEK je bio da poslodavci ne smanjuju

broj zaposlenih i oĉuvaju radna mesta i da se po mogućnosti stimuliše novo zapošljavanje. Inspekcija rada

spreĉavala je neosnovana otpuštanja, s tim da u preduzećima gde proizvodnja i prodaja padaju zbog globalne

ekonomske krize moće doći do otpuštanja, kao i u preduzećima koja završavaju privatizaciju.

Program je sadrţao i mere usmerene na podsticanje stranih ulaganja i izvoza na postojeća i prodor na nova

trţišta. Dinamika rasta izvoza nije mogla da se odrţi u 2009. zbog smanjenja izvozne traţnje i velikog pada

cena glavnih izvoznih proizvoda Srbije kao što su proizvodi od metala i prehrambeni proizvodi. Plasman

domaćih proizvoda na inostrano trţište bio je veoma oteţan u 2009. godini. Vlada je podsticala izvoz

obezbeĊenjem obrtnih sredstava pod povoljnim uslovima za realizaciju izvoznih poslova, višim stepenom

osiguranja izvoznih ugovora, uklanjanjem carinskih i vancarinskih barijera, finansijskom podrškom

izvoznicima za sertifikaciju proizvoda, podrškom izvoznicima da osvoje nova trţišta u zemljama koje su

manje pogoĊene GFEK i koje ostvaruju više stope rasta.

S obzirom na to da je u 2009. bilo oteţano finansiranje iz stranih izvora (strane investicije i krediti) od

kljuĉnog znaĉaja je bilo stvaranje ambijenta koji je podsticajan za dolazak stranih investicija u Srbiju i za rast

domaće štednje. U tom pogledu uvedeni su poreski, carinski i finansijski podsticaji za strane investitore i

potpisani ugovori o slobodnoj trgovini sa EU, CEFTA regionom, Ruskom Federaciom, Belorusijom. Uz to je

bilo potrebno podrţati marketinške aktivnosti domaćih izvoznika i formirati jedinstveni informativni šalter

za investitore i izvoznike. Najveći deo spoljnotrgovinske razmene Srbije već se odvija kroz sporazume o

slobodnoj trgovini po preferencijalnim uslovima. EU je po obimu robne razmene prvi, region CEFTA drugi,

a Ruska Federacija treći spoljnotrgovinski partner Srbije u godinama pre krize i za vreme krize.

Srbija je sa EU u 2007. ostvarila robnu razmenu od 15,2 mlrd dolara, što ĉini 55% ukupne robne razmene

(uvoz + izvoz), a u 2008. od 18,2 mlrd dolara, što ĉini 53,3% ukupne robne razmene. Srbija je sa CEFTA

regionom u 2007. ostvarila 4,3 mlrd dolara, što ĉini 15,7% ukupne robne razmene, a u 2008. godini 5,5 mlrd

dolara, što ĉini 16,1% ukupne robne razmene. Izvoz robe iz Srbije u region CEFTA u 2008. iznosio je 2,8

mlrd dolara (32% ukupnog izvoza), a uvoz robe iz ovog regiona je iznosio 1,5 mlrd dolara (8% ukupnog

uvoza), uz suficit u robnoj razmeni od 1,3 mlrd dolara. U 2008. zahvaljujući primeni CEFTA sporazuma

Srbija je povećala vrednost izvoza robe u ovaj region na 3,6 mlrd dolara (33% ukupnog izvoza), kao i

vrednost uvoza robe na 1,8 mlrd dolara (8% ukupnog uvoza), uz suficit u robnoj razmeni od 1,8 mlrd dolara.

Srbija je sa Ruskom federacijom ostvarila robnu razmenu u 2007. od 3,1 mlrd dolara, a u 2008. od 4 mlrd

dolara, što ĉini 11,2% i 11,9% ukupne robne razmene, respektivno.

Srbija oĉekuje znatno veće efekte multilateralnog CEFTA sporazuma na privredu kroz liberalizaciju trgovine

robom i uslugama, izjednaĉavanje uslova za investiranje u ovaj region, primenu kumulacije porekla robe,

izjednaĉavanje tretmana dobavljaĉa iz zemlje i regiona, otvaranje trţišta javnih nabavki, obezbeĊivanje

zaštite prava intelektualne svojine, pridrţavanje pravila STO. Zajedniĉki pravni okvir za razmenu roba i

usluga i za investiranje obezbeĊuje atraktivnost našeg regiona za veću robnu razmenu i strana ulaganja, uz

isti tretman investitora iz zemlje i iz regiona. Znaĉajniji rezultati se oĉekuju od 2010. kada se uspostavi zona

slobodne trgovine u ovom regionu, sa liberalizacijom preko 90% ukupne spoljnotrgovinske razmene. Srbija

je sa zemljama CEFTA u potpunosti liberalizovala trgovinu industrijskim proizvodima, a u planu je većinska

liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima do kraja 2010. uz zaštitu jednog broja osetljivih

poljoprivrednih proizvoda.

Srbija je obavezna kao i druge zemlje regiona da otkloni necarinske barijere u vidu komplikovanih procedura

na graniĉnim prelazima, nedostatka meĊunarodno priznatih akreditacionih i sertifikacionih tela,

neusklaĊenosti propisa koji se odnose na ljudsko, biljno i ţivotinjsko zdravlje i bezbednost i zaštitu ţivotne

sredine sa pravilima EU i STO, neusklaĊenosti domaćih standarda i tehniĉke regulative sa meĊunarodnim

standardima, nerazvijenosti saobraćajne i druge infrastrukture, komplikovanog viznog reţima, korupcije i

krijumĉarenja.

54

Plan za ekonomsku stabilnost Srbije. Vlada je krajem aprila 2009. donela Plan za ekonomsku

stabilnost Srbije kao aktuelizovani program mera za ublaţavanje posledica GFEK usmereni na smanjenje

javne potrošnje, zaštitu standarda stanovništva, podsticanje privredne aktivnosti i zapošljavanja i podršku

javnim radovima i kapitalnim ulaganjima u infrastrukturu.

Osnovne komponente odrţivosti makroekonomske stabilnosti u 2009. bile su neinflatorno finansiranje

odrţivog fiskalnog deficita od 3% BDP, smanjenje javnih rashoda za 90 mlrd dinara i povećanje budţetskih

prihoda za 16 mlrd dinara. Ovim planom predviĊeno je da se smanjenje rashoda na konsolidovanom nivou

javne potrošnje u 2009. izvrši smanjenjem diskrecionih rashoda svih korisnika budţeta za 26% u odnosu na

planirane rashode za 2009. sa oĉekivanom uštedom od 40 mlrd dinara po tom osnovu, smanjenjem troškova

za 40% svim budţetskim korisnicima koji ostvaruju sopstvene prihode sa oĉekivanom uštedom od 12 mlrd

dinara po tom osnovu, smanjenjem transfera iz budţeta Republike lokalnim zajednicama sa oĉekivanom

uštedom od 15 mlrd dinara, smanjenjem transfera iz budţeta Republike Republiĉkom fondu za zdravstveno

osiguranje sa oĉekivanom uštedom od 4 mlrd dinara, smanjenjem troškova javnih preduzeća i uplata

ostvarene dobiti javnih preduzeća u budţet Republike sa oĉekivanom uštedom od 5 mlrd dinara

PredviĊeno je da se smanjenje rashoda ostvari i kroz zamrzavanje plata i zamrzavanje penzija, i to:

privremeno zamrzavanje plata u republiĉkoj, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji, javnim

preduzećima i agencijama i zamrzavanje penzija na postojećem nivou i oĉekivane uštede od 13 mlrd

dinara

privremeno smanjenje plata iznad 40.000 i 100.000 meseĉno po stopama od 10% i 15%, respektivno

u republiĉkoj, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji, Skupštini Srbije, Narodnoj banci Srbije,

Privrednoj komori Srbije i regionalnim privrednim komorama, kao i republiĉkim, pokrajinskim i

lokalnim javnim preduzećima i agencijama, uz oĉekivane uštede od 2 mlrd dinara uplaćene u

poseban budţetski fond za borbu protiv krize i siromaštva

smanjenje broja zaposlenih u drţavnom aparatu na svim nivoima za 10% do kraja 2009. uz dalje

smanjenje u naredne tri godine, sa ciljem da se stvori efikasna i jeftina republiĉka, pokrajinska i

lokalna administracija

odobravanje novog zapošljavanja u republiĉkoj, pokrajinskoj i lokalnoj administraciji samo uz

prethodnu saglasnost Vlade RS

PredviĊeno je da se dodatne uštede u drţavnoj administraciji ostvare: smanjenjem broja regulatornih tela

kojih je trenutno 102, ograniĉenjem sluţbenih putovanja u inostranstvo, zabranom korišćenja ugostiteljskih

usluga na teret budţeta, zabranom kupovine sluţbenih vozila za drţavnu administraciju na svim nivoima uz

ograniĉeno i kontrolisano korišćenje sluţbenih vozila, smanjenjem troškova korišćenja sluţbenih mobilnih

telefona

Povećanje prihoda budţeta Republike za 16 mlrd dinara predviĊeno je da se ostvari povećanjem akciza na

benzin za dva dinara i akciza na dizel za ĉetiri dinara sa oĉekivanim prihodom od 5 mlrd dinara, uvoĊenjem

privremene takse od 10% na potrošene inpulse u mobilnoj telefoniji sa oĉekivanim efektom od 3 mlrd dinara,

povećanjem poreza na luksuznu imovinu (veće kuće i stanovi, luksuzna vozila i dr.) sa oĉekivanim efektom

od 3 mlrd dinara, privremenom naknadom na dividende i druge prihode od kapitala sa oĉekivanim efektom

od 5 mlrd dinara.

Plan za ekonomsku stabilnost Srbije sadrţao je i stimulativni paket za privredu u iznosu od 160 mlrd dinara u

vidu subvencionisanih kredita. Ovim paketom Vlada stimuliše banke da odobre 117 mlrd dinara kredita

privredi po niţim kamatnim stopama od trţišnih kamatnih stopa.

PredviĊene su 4 mlrd dinara iz budţeta Republike za subvencionisanje kamata na kredite za likvidnost radi

stimulisanja banaka da plasiraju privredi 80 mlrd dinara kredita za likvidnost. PredviĊene su i dodatne mere

za poboljšanje likvidnosti privrede kao što je reprgram dugova, prevremena konverzija dugova u kapital,

multilateralna kompenzacija i dr.

PredviĊeno je 5 mlrd dinara iz budţeta Republike za subvencionisanje kamata na kredite za investicije i time

se stimulišu banke da plasiraju privredi 12 mlrd dinara kredita za investicije.

55

PredviĊeni su i krediti malim i srednjim preduzećima iz inostranih izvora (EIB, EBRD, Vlada Italije i dr.) u

iznosu od 45 mlrd dinara koji se odobravaju pod povoljnim uslovima.

Za potrošaĉke kredite stanovništvu predviĊena je 1 mlrd dinara iz budţeta Republike za subvencionisanje

kamata na potrošaĉke kredita i 20 mlrd dinara od banaka za kredite i finansijski lizing za kupovinu domaćih

roba i aranţmane u domaćim turistiĉkim centrima. S tim u vezi je i program mera zamene starih automobila

u zemlji za automobil Fijat Punto sastavljen u Kragujevcu, kao i popust poljoprivrednicima od 2000 evra za

kupovinu domaćih traktora.

Plan za ekonomsku stabilnost Srbije predvideo je odreĊena sredstva za aktivne mere zapošljavanja kao što su

zapošljavanje mladih pripravnika u privatnom sektoru i zapošljavanje teţe zapošljavanih lica i socijalno

ugroţenih lica na javnim radovima (briga o starim, ureĊivanje javnih površina, oĉuvanje spomenika kulture i

sl.) i za tu svrhu predviĊene su 3 mlrd dinara, krediti za poĉetnike bez hipoteke od 3 mlrd dinara, krediti

Fondu za razvoj za mala i srednja preduzeća od 15 mlrd dinara, od toga 3 mlrd dinara za razvoj

preduzetništva u nerazvijenim podruĉjima Republike.

Plan za ekonomsku stabilnost Srbije sadrţao je i stimulativni paket za investicije u saobraćajnu

infrastrukturu:

auto putevi na Koridoru X, i to: 5 mlrd dinara iz budţeta Republike za autoput Novi Sad – Horgoš,

deonicu Levosoje – Preševo i obilaznicu oko Beograda, 388 mil. dolara kredita Svetske banke, 600

mil. evra kredita Evropske investicione banke, 150 mil. evra Evropske banke za obnovu i razvoj, 100

mil. evra donacija Vlade Republike Grĉke za autoput Niš – Dimitrovgrad i Leskovac – Preševo.

ţelezniĉka pruga na Koridoru X, i to: izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju i

modernizaciju pruga na Koridoru X i rekonstrukcija deonica: Batajnica – Golubinci, Jovac – Gilje –

Ćuprija, Niš – Ćele Kula – Staniĉenje, ţelezniĉka stanica Prokop u Beogradu.

Dodatni stimulativni paket mera za privredu. Vlada je poĉetkom maja 2009. donela dodatne

stimulativne mere za likvidnost privrede. Prethodnim stimulativnim paketom obezbeĊeno je oko 120 mlrd

dinara za podršku privredi, a dodatnom podrškom obezbeĊeno je 40 mlrd dinara za kredite za likvidnost,

tako da je ukupni obim povoljnih kredita privredi povećan na 160 mlrd dinara za kredite za likvidnost sa

deviznom klauzulom data je niţa kamatna stopa od 3% na godišnjem nivou.

Dodatnim merama uvedeni su dinarski krediti za likvidnost sa kamatnom stopom od 10,5% na godišnjem

nivou koja je niţa od tadašnje referentne kamatne stope NBS (14%). Stimulativni paket za privredu utvrdio

je uslove za dinarske kredite za likvidnost (12 meseci rok otplate i kamatna stopa do 10,5% godišnje), kao i

maksimalne iznose dinarskih kredita koje korisnici mogu da ostvare kod svih banaka. Stimulativni paket

privredi omogućio je dodatno povećavanje kredita za izvoznike i uveo je povoljne potrošaĉke kredita za

kupovinu graĊevinskog materijala.

U okviru kredita za likvidnost sa deviznom klauzulom, predviĊene su 4 mlrd dinara iz budţeta i 80 mlrd

dinara od banaka. Za novoodobrene kredite smanjena je kamatna stupa sa 5,5% na 3% godišnje, dok za

kredite namenjene za refinansiranje kamata iznosi 4,9% godišnje, uz rok otplate do 12 meseci. Stimulativnim

programom utvrĊeni su maksimalni iznosi koje korisnici kredita mogu da uzmu kod svih banaka

(preduzetnici, mala, srednja i velika preduzeća).

Stimulativni paket je omogućio dugoroĉne kredite za investicije sa deviznom klauzulom, tako što Republiĉki

fond za razvoj obezbeĊuje 5 mlrd dinara za finansiranje 30% pojedinaĉnih kredita, banke obezbeĊuju 12

mlrd dinara za 70% pojedinaĉnih kredita, s tim što Garancijski fond obezbeĊuje 75% plasmana banke. Za

ove kredite privredi namenjeno je 17 mlrd dinara, uz kamatnu stopu 6% (Euribor +4%), rok otplate od 3 do 5

godina, period poĉetka od 6 do 12 meseci, s tim što se kredit otplaćuje kvartalno nakon isteka perioda

poĉeka. I za ove kredite utvrĊeni su maksimalni iznosi koje korisnici mogu da realizuju kod svih banaka.

Dodatni stimulativni paket je predvideo 1 mlrd dinara iz budţeta i 20 mlrd dinara od banaka za kredite i

finansijski lizing za kupovinu odreĊenih roba proizvedenih u zemlji (automobil „Punto“ proizveden u

Kragujevcu, poljoprivredna mehanizacija, nameštaj i podne obloge, kućni aparati, graĊevinski materijali i

56

turistiĉki aranţmani u zemlji) sa fiksnom kamatnom stopom od 4,5% za punto i domaće traktore i do 6% za

ostale proizvode, uz rok otplate od 5 do 7 godina za automobile i do 5 godina za ostale proizvode.

PredviĊeno je da Fond za razvoj obezbedi za razvoj preduzetništva povoljne kredite od 18 mlrd dinara, od

ĉega 3 mlrd dinara za kredite za poĉetnike u biznisu bez hipoteke i 15 mlrd dinara za razvoj malih i srednjih

preduzeća po kamatnoj stopi od 0,5% do 2,5% zavisno od stepena razvijenosti opština.

Generalni uslov za odobravanje povoljnih kredita jeste oĉuvanje postojećeg nivoa zaposlenosti. UtvrĊena je

obaveza svih korisnika kredita za likvidnost i investicije da odrţe isti broj zaposlenih tokom perioda

korišćenja kredita u odnosu na proseĉan broj zaposlenih koji su imali u ĉetvrtom kvartalu 2008. godine.

Nacionalna sluţba za zapošljavanje i Fond za razvoj Republike kontroliše odrţavanje broja zaposlenih, a

Poreska uprava kontroliše namensko korišćenje kredita. Ukoliko kontrolori utvrde da je došlo do smanjenja

broja zaposlenih kamata na kredite za likvidnost i kamata na kredite za investicije obraĉunava se i naplaćuje

od korisnika kredita za ceo period korišćenja kredita, u skladu sa poslovnom politikom banke. Vlada se

kvartalno obaveštava o efektima korišćenja povoljnih kredita.

Pored ovih kredita, predviĊeno je da dodatno poboljša likvidnost privrede kroz redovno servisiranje javnih

rashoda nakon rebalansa budţeta Republike krajem aprila 2009. i dogovoreno izmirenje svih dugovanja

budţeta Republike u kratkom roku. Zahvaljujući merama iz Plana Vlade zaustavljen je veći pad industrijske

proizvodnje, uvoza i izvoza i pogoršanje stanja na trţištu rada i deviznom trţištu iz decembra 2008. i januara

i februara 2009. godine.

Plan za održavanje socijalne sigurnosti u vreme krize. Vlada je u avgustu 2009. donela Plan mera za

odrţavanje socijalne sigurnosti u uslovima ekonomske krize, sa ciljem prevazilaţenja problema u

ostvarivanju prava zaposlenih koji proizilaze iz nepovoljnog uticaja GFEK na pad BDP i zaposlenosti,

usporavanje rasta zarada, povećanje nelikvidnosti, neizvršavanje obaveza vlasnika privatizovanih preduzeća

prema zaposlenim i prema drţavi.

Prava zaposlenih u mnogim privatizovanim preduzećima u vreme krize bila su ugroţena, jer vlasnici nisu

poštovali socijalne programe i uplaćivali doprinose za obavezno socijalno osiguranje zbog ĉega radnici nisu

mogli da koriste zdravstvenu zaštitu i da poveţu radni staţ i steknu penziju.

Vlasnici preduzeća navodili su da zbog problema u poslovanju ne isplaćuju zarade i druge obaveze i

prekidaju ili smanjuju proizvodnju i otpuštaju radnika. Agencija za privatizaciju raskinula je od 2003.

zakljuĉno sa 2009. 476 ugovora o privatizaciji zbog neplaćanja rate, neizvršavanja socijalnog programa,

neinvestiranja, nepoštovanja kontinuiteta poslovanja i kršenja radno-pravnih normi.

Radnici preduzeća u takvoj situaciji pristupili su štrajkovima zahtevajući isplatu zarada, uplatu doprinosa za

obavezno socijalno osiguranje, poštovanje kolektivnih ugovora i socijalnih programa iz ugovora o

privatizaciji. Poreska uprava Srbije saopštila je da je stanje ukupnog duga po osnovu doprinosa za penzijsko i

invalidsko osiguranje na kraju marta 2009. iznosilo 58,9 mlrd dinara (glavni dug + kamata).

Plana za odrţavanje socijalne sigurnosti u vreme ekonomske krize predvideo je da se:

propisom regulisati povezivanje staţa osiguranja zaposlenima kojima nije uplaćen doprinos za

penzijsko i invalidsko osiguranje u periodu od 1. januara 2004. do 30. juna 2009., s tim da se iz

Fonda solidarnosti isplate doprinosi, a poslodavci se ne oslobaĊaju zakonske obaveze plaćanja

doprinosa.

obezbedi zdravstveno osiguranje zaposlenih kojima to pravo nije obezbedio poslodavac, jer nije

platio doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje u 2009. i zaposleni nemaju overene

zdravstvene knjiţice.

isplati jednokratna pomoć odreĊenim kategorijama zaposlenih u preduzećima koja nisu mesecima

isplaćivala zarade iz budţetskog fonda za rešavanje problema prouzrokovanih negativnim

posledicama GFEK. Reĉ je o zaposlenima koji nisu primili zarade tri i više meseci i ako su jedini

ĉlan domaćinstva koje je u radnom odnosu, ili oba ĉlana domaćinstva rade u istom preduzeću, ili

samohrani roditelj maloletnog deteta, ili je višeĉlana porodica.

57

izvrši reprogramiranje neizmirenih obaveza prema Elektrodistribuciji Srbije i prolongira isplata

duga za zaposlene koji nisu primili zarade više od tri meseca, a ĉija primanja po ĉlanu

domaćinstva iznose manje od 50% minimalne zarade.

izvrši konverzija duga poslodavaca u drţavni kapital po osnovu neizmirenih obaveza prema

javnim preduzećima i po osnovu neizmirenih obaveza prema drţavi i prema zaposlenima uz

eventualno reprogramiranje dugova za preduzeća u blokadi.

obezbedi dosledno poštovanje obaveze uplate poreza i doprinosa istovremeno sa isplatom zarade,

uz kontrolu Poreske uprave i banaka koje neće puštati nalog za isplatu neto zarada bez

prethodnog dokaza o uplati poreza i doprinosa.

Program za subvencionisanje stambenih kredita. Vlada je sredinom septembra 2009. usvojila

Program subvencionisanja stambneih kredita za novogradnju, sa ciljem da graĊani lakše i jeftinije doĊu do

novog stana. Ekonomski ciljevi ovog plana su stimulisanje štednje za kupovinu stanova u novogradnji i veća

zaposlenost kapaciteta domaće graĊevinske industrije.

Programom je predviĊeno da banke odobravaju kredite za kupovinu novih stanova i stanova u izgradnji, kao

i za izgradnju kuća. Maksimalni iznos kredita je 100.000 evra sa maksimalnim rokom otplate od 30 godina.

Uĉešće graĊana u ovim kreditima je 5%. Drţava obezbeĊuje beskamatni kredit za uĉešće u 20%, a banke

kreditirati preostalih 75%. Otplata kredita biće beskamatna u prve tri godine i u poslednjih pet godina, jer

Vlada subvencioniše kamatu u punom iznosu.

Stambeni krediti biće beskamatni za kupce do 31. oktobra 2012. a graĊani koji u oktobru 2009. kupe novi

stan dobijaju kredite bez kamate u periodu od tri godine. Od novembra 2012. u naredne 22 godine korisnik

kredita plaća kredit banci po kamatnoj stopi od 4,9% do 5,9%. U poslednjih pet godina korisnik kredita će

otplaćivati beskamatni kredit drţavi sa 20% uĉešća.

Uredba Vlade zabranjuje rentiranje stana do potpunog izmirenja kredita. Kupac nekretnine duţan je da

prijavi boravak na toj adresi. Vlada je obezbedila 750 mil. dinara do kraja 2009. za kreditiranje uĉešća i

subvencionisanje kamate za stambene kredite.

Programom je utvrĊeno da za subvencionisane stambene kredite mogu da konkurišu drţavljani Republike

Srbije, graĊani do 45 godina starosti, graĊani koji nemaju rešeno stambeno pitanje, graĊani koji nameravaju

da zamene postojeći stari stan za novi (kreditira se razlika u ceni), graĊani koji nemaju stambeni kredit u

korišćenju i graĊani ĉija neto plata iznosi 120.000 dinara meseĉno.

Paket mera za ublažavanje negativnih efekata GFEK u 2010. godini. Vladin program mera za

ublaţavanje posledica GEFK u 2009. dao je odreĊene rezultate na proizvodnju, izvoz i zaposlenost. Iz

budţeta Republike subvencionisane su kamate na kredite za likvidnost i potrošaĉke kredite sa 55 mil. evra i

to je obezbedilo bankarske kredite od 1,1 mlrd evra. U 2009. odobreno je 11.637 kredita za likvidnost u

iznosu od 936,1 mil. evra, 12 investicionih kredita u iznosu od 2,4 mil. evra i 45.797 potrošaĉkih kredita u

iznosu od 165,4 mil. evra.

Imajući u vidu efekte preduzetih mera u 2009. Vlada je odluĉila da nastavi realizaciju programa mera za

ublaţavanje GFEK i u 2010. sa ciljem da se oĉuvaju radna mesta, a po mogućnosti otvore nova radna mesta i

da se ostvari planirani privredni rast, uz pomoć povoljnih kredita za privredu i graĊane. Program mera za

2010. zasniva se kao i Program mera za 2009. na aktiviranju bankarskog potencijala, uz minimalna

budţetska sredstva. Banke odobravaju kredite po kreditnim zahtevima na osnovu poslovne politike banke i

procene rizika. Korisnici kredita preuzimaju ugovornu obavezu da odrţe nivo zaposlenosti.

Program mera za 2010. predviĊa da drţava izdvoji 3,5 mlrd dinara, a da banke plasiraju privredi i graĊanima

90 mlrd dinara. Od toga drţava izdvaja 2 mlrd dinara za subvenciju kamata, a banke plasiraju privredi 50

mlrd dinara kratkoroĉnih dinarskih ili deviznih kredita za likvidnost. Uslovi kredita sa valutnom klauzulom

su trţišne kamatne stope kod banaka koje su subvenisane sa 4% godišnje, rok otplate je 12 meseci, visina

kredita zavisi od veliĉine preduzeća i od ugovorenog izvoza, reprogramiranje postojećih kredita pod istim

uslovima. Vaţan uslov je odrţavanje postojećeg broja zaposlenih. Kod dinarskih kredita osnovni uslov je

referentna kamatna stopa NBS umanjena za 1,5% koju drţava subvencioniše sa 5% godišnje. Kod kredita za

58

investicije subvencije iz budţeta Republike iznose 535 mil. dinara, a banke privredi plasiraju 15 mlrd dinara.

Ovi krediti mogu biti sa garancijom ili bez garancije Fonda za razvoj Republike. Drţava subvencioniše

kamatnu stopu sa 3,5% godišnje. Rok otplate je 3-5 godina.

Za potrošaĉke kredite za graĊane drţava izdvaja 1 mlrd. dinara, a banke plasiraju graĊanima 25 mlrd dinara.

Kreditira se kupovina automobila, traktora, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, podnih obloga,

graĊevinskog materijala, kućnih aparata, kamiona, graĊevinskih mašina.

Program mera za 2010. predviĊa nastavak subvencionisanja stambenih kredita za novogradnju. U tu svrhu iz

budţeta su izdvojene 2 mlrd evra. U 2009. za kredite za novoizgraĊene stanove odobreno je 897 kredita u

vrednosti od 750 mil. dinara. Iznos kredita je 100.000 evra, rok otplate 30 godina, upĉešće graĊana 5%,

drţave 20%, a banke odobravaju 75% vrednosti stana. Stambeni krediti su beskamatni do 31.10.2012. a od

novembra 2012. kupci otplaćuju kredit banci po kamatnoj stopi od 2,3% do 2,6% godišnje.

Program subvencionisanih dinarskih gotovinskih i potrošačkih kredita donela je Vlada radi

podsticanja domaće potrošnje. Ove kredite graĊani mogu da koriste za kupovinu domaćih proizvoda i usluga.

Drţava sa 1,5 mlrd. dinara subvencioniše ove kredite, a banke plasiraju 30 mlrd dinara graĊanima.

Subvencionisani dinarski krediti obezbeĊuju povećanje kupovne snage potrošaĉa sa niţim primanjima,

podsticanje domaţe traţnje i proizvodnje, brţi privredni rast i jaĉanje dinara. Potrošaĉki krediti mogu da se

koriste za kupovinu nameštaja, podnih obloga, bele tehnike, graĊevinskog materijala, sanitarija i plaţanje

turistiĉkih aranţmana. Potrošaĉki krediti se odobravaju na tri godine s poĉekom od jedne godine. Kamatna

stopa na ove kredite iznosi 7,5%, maksimalni iznos gotovinskog kredita je 300.000 dinara, a rok otplate je tri

godine, s poĉekom od godinu dana. Kamatna stopa je fiksna i iznosi 7,5% godišnje za graĊane sa zaradom do

30.000 dinara odnosno 9% za graĊane sa zaradom od 30.000 do 80.000 dinara.

Program podsticanja graĎevinske industrije donela je Vlada i pripremila predlog zakona o pomoći

graĊevinskoj industriji u uslovima krize. Zakon je donet u parlamentu i on predviĊa da se u graĊevinsku

industriju uloţi preko 200 mil. evra. GraĊevinske firme su nelikvidne i beleţe veliki pad aktivnosti, u

visokogradnji i do 70% i pad zaposlenosti do 50%. Zakon predviĊa da 70% graĊevinskog materijala bude

domaćeg porekla. Ovaj zakon je primeren vanrednoj situaciji u kojoj se nalazi graĊevinska industrija.

Program podsticanja privrede i zapošljavanja u 2011. godini Vlada je donela u januaru 2011. radi

ublaţavanja negativnih efekata GFEK na proizvodnju i zaposlenost. Za realizaciju ovog programa je

izdvojeno 7 mlrd dinara iz budţeta Republike za 2011. godinu. U tu svrhu u 2011. nastaviće se odobravanje

kredita privredi i stanovništvu sa subvencionisanim kamatnim stopama, i to kredita za likvidnost,

finansiranje trajnih obrtnih sredstava i za izvozne poslove, kredita za investicije, potrošaĉkih kredita,

subvencija za podsticanje proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe JP Ţeleznice Srbije, subvencije za

kupovinu automobila proizvedenih u Srbiji zamenom staro za novo, mere podrške graĊevinskoj industriji

kroz subvencionisane kamate za stambene kredite, podsticanje proizvodnje, remonta i prodaje graĊevinskih

mašina, kamiona, proizvodnje i prodaje traktora i prikljuĉnih mašina proizvedenih u zemlji. Uz ovaj program

Vlada je usvojila i Program o kreditnoj podršci privredi preko Fonda za razvoj. Realizacija Programa ovog

tipa u 2009. i 2010. ublaţila je posledice GFEK na pad proizvodnje i zaposlenosti i obezbedila povećanje

likvidnosti, povećanje traţnje za odreĊenim trajnim potrošnim dobrima proizvedenim u zemlji. Vlada je

istovremeno usvojila i programe u oblasti zapošljavanja koji predviĊaju subvencije za preduzeća i dotacije za

organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, sve za potrebe profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja

invalida. Vlada je usvojila i uredbu o kreditima za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude i program

subvencija za razvoj turizma u 2011. godini.

Privredi Srbije u 2011. namenjeno je 1,4 mlrd dinara za subvencionisanje kamata na kredite za likvidnost i

investicije, što je tri puta manje nego prethodne dve godine. Na poĉetku 2011. najveća traţnja, kao i do sada,

je za dinarskim kratkoroĉnim kreditima za likvidnost. Najviše kredita je odobreno sektoru agrara i usluga.

Ovi krediti se odobravaju na godinu dana u dinarima po stopi od 3,5%, uz uslov da firma za to vreme ne

otpušta radnike. Za subvencionisane kamata na kredite za likvidnost u 2011. obezbeĊeno je 700 mil. dinara.

Krediti se odobravaju preduzećima koja su prethodne dve godine pozitivno poslovala. Za podsticanje

investicija iz budţeta Republike za 2011. odvojeno je 700 mil. dinara uz kamatu koja obuhvata tromeseĉni

59

euribor +4% godišnje. Subvencija drţave je 3,5% na ukupan iznos. Investicioni krediti se odobravaju na pet

godina i vezani su za evro.

Najveća traţnja je bila za kreditima za likvidnost. U 2010. odobreno je 268 mil. evra kredita za likvidnost sa

evro klauzulom, i 842 mil. evra dinarskih kredita za likvidnost, odnosno ukupno 1,1 mlrd evra. Subvencije

drţave za kredite za likvidnost iznosile su 4 mlrd dinara u 2009. godini, 4,1 mlrd dinara u 2010. i 0,7 mlrd

dinara u 2011. godini. Subvencije drţave za kredite za investicije iznosile su 24 mil. dinara u 2009. godini,

30 mil. dinara u 2010. i 700 mil. dinara u 2011. godini. PredviĊa se ukidanje subvencija drţave za kredite za

likvidnost od 2012. ukoliiko se ostvari stopa rasta BDP od 3% u 2011. godini

5. Ekonomska politika i privredna kretanja u vreme krize

5.1. Opšti problemi i rezultati ekonomske i strukturne politike

Ekonomskom politikom Vlade i monetarnom politikom NBS od oktobra 2008. su ublaţavane posledice

GFEK. Bankarski sektor Srbije u vreme krize je odrţao likvidnost, tako da nijedna banka nije bankrotirala, a

realni sektor je zabeleţio manji pad u odnosu na druge zemlje. Oĉuvana je relativna stabilnost dinara i

deviznih rezervi, smanjena javna potrošnja i odrţana stabilnost javnih finansija, obezbeĊena ulaganja u

nacionalne infrastrukturne projekte, pre svega u Koridor 10. Povećani fiskalni deficit u 2009. je bio

ekonomski opravdan u vreme krize, kao i fiskalno prilagoĊavanje na strani rashoda. Odrţana je stabilnost

potrošaĉkih cena u 2009. nakon njihovog rasta u prvom i drugom kvartala i oĉuvana stabilnost finansijskog

sektora nakon pada devizne likvidnosti u ĉetvrtom kvartala 2008. i deprecijacije dinara od oktobra 2008. do

februara 2009. godine.

Presudan uticaj na ekonomsku krizu u Srbiji nije imala GFEK, već je krizu izazvala zakasnela i spora

tranzicija i nagomilani strukturni problemi. Privatizacija i druge ekonomske reforme nisu donele oĉekivani

napredak privrede Srbije. Prihodi od privatizacije društvenog i drţavnog kapitala su smanjivani i nisu

korišćeni preteţno u razvojne svrhe. U takvom miljeu ekonomska politika nije dala oĉekivane uĉinke. Vlada

je bila koaliciona i ĉesto kolebljiva, bilo je mnogo pritisaka na Vladu i teško su mogle da se koordiniraju

mere iz nadleţnosti Vlade. Pogoršavanje makroekonomske situacije oteţavalo je usklaĊivanje razliĉitih

ciljeva i mera ekonomske politike i smanjivalo njenu efikasnost, a deo socijalne politike nosila je privreda

(na primer nisku cenu elektriĉne energije snosio je EPS).

Glavni problemi ekonomske politike koji su se zaoštravali tokom ekonomske krize jesu: (1) visoka javna

potrošnja i finansiranje fiskalnog deficita, (2) rast traţnje za devizama i ubrzana deprecijacija dinara uz

povećanje deviznih intervencija NBS na deviznom trţištu, (3) povećanje nelikvidnosti i broja firmi u

blokadi, pad kreditne aktivnosti banaka i rast kreditnog rizika.

Prvi problem ekonomske politike jeste nivo i struktura javne potrošnje. Fiskalna politika voĊena u vreme

ekonomske krize je doprinela smanjenju nivoa javne potrošnje, poĉev od rebalansa budţeta Republike u

aprilu 2009. godine. MeĊutim, nivo javne potrošnje je i dalje visok u odnosu na proizvodni i fiskalni

kapacitet privrede Srbije. Fiskalni deficit konsolidovan na nivou sektora drţave u vreme krize narastao je na

4,2 BDP u 2009. i verovatno će narasti na oko 5% u 2010. godini. Sredinom 2010. javio se problem

finansiranja budţetskog deficita zbog smanjene prodaje trezorskih zapisa u junu i julu 2010. godine. Banke

su smanjile kupovine trezorskih zapisa na duţe rokove zbog neizvesnosti deviznog kursa. Neophodan je

povratak na emitovanje kratkoroĉnih deviznih zapisa sa većom stopom prinosa zbog odrţavanja tekuće

likvidnosti budţeta Republike.

Drugi problem ekonomske politike jeste ubrzavanje deprecijacije dinara vezano za tokove kratkoroĉnih

kapitalnih transfera, odnosno smanjenje kratkoroĉnih obaveza banaka prema inostranstvu i smenjivanje

spoljnih dugova sektora preduzeća. Radi usporavanja pada vrednosti dinara NBS je u prvih sedam meseci

2010. prodala na meĊubankarskom trţištu 1,6 mlrd evra. Banke su zbog visokog kreditnog rizika uzdrţane u

odobravanju kredita preduzećima, pa deo slobodne aktive usled smanjenja kreditne aktivnosti privredi

usmeravaju u kupovinu evra i time doprinose jaĉanju traţnje za devizama.

Dinar je prema evru u 2009. nominalno deprecirao za 7,6%. Relativno visoke devizne rezerve NBS u

poĉetku krize obezbedile su podršku kursu dinara. Pravovremenim i odmerenim intervencijama NBS

60

spreĉene su potencijalno katastrofalne posledice po privredu i graĊane koje je mogla da izazove oštrija i

haotiĉnija deprecijacija. Kao rezultat tih intervencija, devizne rezerve NBS su od septembra 2008. do

februara 2009. smanjene za oko 1,5 mlrd evra i na kraju februara 2009. su iznosile 7,1 mlrd evra. Od tada se

devizne rezerve oporavljaju i na kraju 2009. su premašile 10 mlrd evra. Kurs dinara prema evru je

stabilizovan, nakon visoke deprecijacije u ĉetvrtom kvartalu 2008. i prva dva meseca 2009. godine. Dinar je

prema evru ponovo nominalno deprecirao za 1,4%, u novembru i u decembru za 1,2% zbog smanjivanja

referentne kamatne stope i poslediĉno smanjivanja kamatnih stopa na hartije NBS i drţavne zapise Trezora,

što je uslovilo pad stoka trezorskih zapisa kod banaka i zbog smanjivanja dinarskog udela u obaveznim

deviznim rezervama sa 25% na 20% i poslediĉno pretvaranja viška dinara u evre. Deprecijacija dinara je

nastavljena u prvoj polovini 2010. i iznosila je 8,1%, uz intervencije NBS od 1,5 mlrd evra. Nominalna

deprecijacija dinara od oktobra 2008. do kraja juna 2010. iznosila je 26,6%.

Treći problem ekonomske politike jeste rast kreditnog rizika i smanjeno kreditiranje privrede. Udeo

problematiĉnih kredita u ukupno odobrenim kreditima privredi povećan je sa 13,5% u septembru 2008. na

21,9% u martu 2010. godine. Smanjenje kreditnog rizika vezano je za oporavak realnog sektora. Ukoliko se

on brzo ne oporavi biće ugroţena stabilnost finansijskog sektora. Stoga je potreban novi paket mera koji bi

se usredsredio na problem likvidnosti realnog sektora, kako bi se spreĉilo prelivanje krize iz privrede na

bankarski sektor.

Problem likvidnosti preduzeća se zaoštravao sa padom prodaje usled smanjene traţnje i sa produţenjem roka

naplate potraţivanja, uz sluĉajeve bankrotstva insolventnih firmi. Tako je nastao i problem servisiranja

obaveza ka poveriocima, ukljuĉujući obaveze po uzetim kreditima. I finansijski sektor se suoĉava sa

problemom povećanih gubitaka usled rasta kreditnog rizika i sa nedovoljnim izvorima sredstava i rastom

kamatnih stopa (pogoršavanjem uslova kreditiranja), što je uslovilo pad kreditne aktivnosti i povećanje

nelikvidnosti u privredi.

Povećana nelikvidnost privrede zahtevala je donošenje drţavnih mera za ublaţavanje negativnih efekata

GFEK, odnosno usmerenih na podsticanje traţnje, ublaţavanje problema likvidnosti i podsticanje

investicionih aktivnosti. Vlada Republike Srbije, poput drugih zemalja, primenila je više paketa mera za

ublaţavanje posledica GFEK na realni i finansijski sektor. Ciljevi donetih programa mera bili su

zaustavljanje pada proizvodnje, oĉuvanje broja zaposlenih, podsticanje izvoza i podsticanje traţnje za

trajnim potrošnim dobrima. Vlada je kroz subvencionisanje dela kamate na kredite za odrţavanje likvidnosti,

finansiranje izvoznih poslova i investicionih aktivnosti preduzeća i potrošaĉkih kredita stanovništvu

podsticala kreditnu aktivnost poslovnih banaka. Doneto je i niz posebnih programa za podsticanje

zapošljavanja mladih, podsticanje pojedinih privrednih sektora (graĊevinarstva, turizma, namenske

industrije), kao i za podsticanje i promociju izvoza i konkurentnosti. Finansijski efekat preduzetnih

podsticajnih mera u 2009. i 2010. je preko 2 mlrd evra, od ĉega 85% krediti za likvidnosti i podsticanje

potrošnje. Preduzete mere su imale pozitivan efekat na ublaţavanje posledica GFEK na privrednu aktivnost.

MeĊutim, ovim merama nije rešen problem nelikvidnosti i kreditne sposobnosti privrede. Potreban je novi

program mera usmerenih na problem likvidnosti realnog sektora i na njegovu revitalizaciju i restrukturiranje.

Od posebnog znaĉaja je podsticanje finansiranja izvoznih poslova i investicione aktivnosti u konkurentnim

delovima privrede Srbije sa većim izvoznim potencijalom. Deo programa ovih mera trebalo bi da se odnosi

na javna preduzeća koja su generator nelikvidnosti, jer ne ispunjavaju svoje obaveze u ugovornom roku .

U drugoj polovini 2008. sa prelivanjem negativnih efekata GFEK na Srbiju i sa jaĉanjem tranzicionih

problema zbog smanjenih privatizacionih prihoda i neto priliva stranih direktnih investicija formirane su

opadajuće tendencije u privredi Srbije, nakon visokih stopa rasta u periodu 2001 – 2008. (5,4% proseĉno

godišnje). Srbija je u 2008. ostvarila znaĉajan realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,5%, s tim što

je zbog uticaja GFEK rast usporen u trećem (4,6%) i ĉetvrtom (3%) kvartalu, u poreĊenju sa prvim (8,8%) i

drugim (6,4%) kvartalom. Industrijska proizvodnja nakon trogodišnjeg stabilnog rasta beleţi opadajuću

tendenciju u periodu avgust – decembar 2008. (-3,4%). U ĉetvrtom kvartalu 2008. promet u trgovini na malo

zabeleţio je realni meĊugodišnji rast od 2,0%, a broj noćenja turista je smanjen za 1,6%. Od oktobra 2008.

promenjen je i trend spoljnotrgovinske razmene u pravcu usporavanja rasta, a zatim opadanja izvoza i uvoza

roba, nakon njihovog trogodišnjeg rasta po visokim stopama. U ĉetvrtom kvartalu 2008. izvoz robe je

povećan za 2,1%, dok je uvoz robe smanjen (-4,0%), u odnosu na ĉetvrti kvartal 2007. godine. Brţi rast

61

uvoza od izvoza roba u 2008. uticao je na visok spoljnotrgovinski deficit (8,2 mlrd evra) i na nisku

pokrivenost uvoza izvozom robe (47,7%). Redukcija meseĉnih vrednosti industrijske proizvodnje, prometa u

trgovini na malo, izvoza i uvoza u drugom delu 2008. dovela je do smanjenja njihovog kumulativnog rasta u

2008. na 1,1%, 6,6%, 15,5% i 14,7%, respektivno.

Opadajuće tendencije u privredi Srbije formirane u drugoj polovini 2008. produbljene su u prvoj polovini

2009. godine. Najveće meĊugodišnje smanjenje BDP zabeleţeno je u prvom (-4,1%) i drugom (4,2%)

kvartalu 2009. godine. Industrijska proizvodnja je zabeleţila dubok pad u prvom (-17%) i drugom (-17,8%)

kvartalu. Izvoz i uvoz robe su zabeleţili pad u prvom (-23,8% i -28,7%) i drugom (-22,4% i -33,7%) kvartalu

2009. godine. U drugoj polovini 2009. došlo je do stabilizacije ekonomske situacije u zemlji i do blagog

oporavka privrede. BDP je zabeleţio niţi pad u trećem (-2,3%) i ĉetvrtom (-1,8%) kvartalu 2009, što je

omogućilo da Srbija u 2009. zabeleţi niţi pad BDP od 3,1% u odnosu na mnoge zemlje u regionalnom i

evropskom okruţenju. U većini sektora privrede zabeleţen je pad aktivnosti, osim u sektoru

telekomunikacija, sektoru finansijskog posredovanja i sektoru poljoprivrede. Najveći pad aktivnosti u 2009.

registrovan je kod graĊevinarstva (-23,5%), saobraćaja (-14,7%), prometa u trgovini (-12,4%) i industrije (-

12,1%). Industrijska proizvodnja je zabeleţila niţi pad u drugom polugodištu (-7,0%) u odnosu na prvo

polugodište (-17,8%).

Spoljnotrgovinska razmena u 2009. je znatno smanjena u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz robe je opao za

19,7%, a uvoz robe za 28%. Pri tome, izvoz robe je zabeleţio niţi pad u drugom polugodištu (-16,7%) nego

u prvom polugodištu (-23,0%) 2009. godine. Usled recesije u 2009. registrovano je znatno smanjenje udela

deficita spoljne trgovine i deficita tekućeg raĉuna u BDP na 16,5% i 6,3%, respektivno. U 2009. zbog brţeg

pada uvoza od pada izvoza redukovan je spoljnotrgovinski deficit na 5,2 mlrd evra na kraju 2009. godine.

Niţi deficit spoljne trgovine i povećani obim registrovanih doznaka (2,7 mlrd evra) omogućili su smanjenje

deficita tekućeg raĉuna na 1,9 mlrd evra na kraju 2009. koji je finansiran neto prilivom direktnih stranih

investicija od 1,4 mlrd evra i neto prilivom finansijskih kredita od 1,2 mlrd evra, ukljuĉujući kreditnu liniju

MMF.

Recesiju privrede Srbije u 2009. pratila su nepovoljna kretanja na trţištu rada u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupan broj zaposlenih smanjen je za 5,5%, a stopa nezaposlenosti je povećana na 17,4%. Realne zarade su

ostale na pribliţno istom nivou kao i prethodne godine, dok su proseĉne neto zarade u javnom sektoru realno

smanjene za 4%. Zaposlenost i realne zarade prilagoĊavale su se kretanju privredne aktivnosti.

Inflacija merena potrošaĉkim cenama u 2009. iznosila je 6,6%, što je niţe u odnosu na 2008. (8,6%)

prvenstveno zbog niske agregatne traţnje. Nakon rasta potrošaĉkih cena u prvom (3,8%) i drugom (3%)

kvartalu, u trećem kvartalu je zabeleţena deflacija (-0,4%), a u ĉetvrtom kvartalu blaga inflacija od 0,4%. Na

inflaciju u 2009. najviše je uticao rast regulisanih cena (15,5%), posebno rast cena naftnih derivata (46%).

Dinar je prema evru u 2009. deprecirao za 7,6%, od toga u januaru 5,8% i februaru 1,2%, a u novembru i

decembru 2,6%. Stabilizaciji kursa dinara doprineo je porast devizne štednje i deviznih rezervi. Srbija je u

kriznoj 2009. povećala devizne rezerve NBS za 2,4 mlrd. evra koje su na kraju godine iznosile 10,6 mil.

evra, nakon smanjenja deviznih rezervi NBS u periodu od oktobra 2008. do marta 2009. za 1,5 mil. evra. U

2009. je ostvareno i povećanje devizne štednje za 1,2 mlrd evra koja je na kraju godine iznosila 6 mlrd evra,

nakon njenog smanjenja za oko milijardu evra u ĉetvrtom kvartalu 2008. godine.

Privredna aktivnost i spoljnotrgovinska razmena su drastiĉno smanjene u prvoj polovini 2009. zbog velikog

smanjenja domaće i izvozne traţnje, pada kreditne aktivnosti banaka i povećanja nelikvidnosti privrede.

Preduzetim merama ekonomske politike ostvareni su povoljniji rezultati u drugoj polovini 2009, što se

pozitivno odrazilo na rezultate na godišnjem nivou, pre svega na umeren pad BDP od 3,1%. Poseban

doprinos imale su mere za podsticanje privrede i domaće potrošnje. Banke su zahvaljujući subvencionisanim

kamatnim stopama sredstvima budţeta Republike u 2009. odobrile 860 mil. evra kredita za likvidnost i 140

mil. evra potrošaĉkih kredita. Subvencionisani investicioni krediti odobreni su u malim iznosima.

Kreditna aktivnost banaka u drugoj polovini 2009. beleţi oţivljavanje, nakon njenog pada u ĉetvrtom

kvartalu 2008. i prvoj polovini 2009. godini. Kreditna aktivnost je intezivirana u trećem, a više u ĉetvrtom

kvartalu 2009, što je u skladu sa blagim oporavkom ekonomske aktivnosti u drugoj polovini godine. Kada se

62

iskljuĉi efekat deprecijacije dinara i promene cena na kreditne plasmane, u drugoj polovini 2009. je

zabeleţen realni rast ukupnih plasmana banaka 5,3%, plasmana privredi 5,7% i plasmana stanovništvu 4,5%,

dok su u prvoj polovini 2009. ostvarene niţe stope realnog rasta ukupnih plasmana banaka 3,2%, pri ĉemu su

plasmani privredi povećani za 6,6%, a plasmani stanovništvu smanjeni za 2,9 %. U ĉetvrtom kvartalu 2008.

realno su smanjeni ukupni plasmani banaka za 1,3%, i plasmani privredi za 2,1%, dok su plasmani

stanovništvu realno gotovo nepromenjeni (0,1 %).

Usporavanje kreditne aktivnosti i na meĊugodišnjem nivou je zaustavljeno u ĉetvrtom kvartalu 2009. godine.

MeĊugodišnji realni rast ukupnih plasmana banaka, izraţenih u evrima, usporen je sa 30,2% u septembru

2008. (pre jaĉeg udara GFEK) na 21,6 % u decembru 2008. i na 5,1% u septembru 2009, dok je povećan na

8,8% u decembru 2009. godine. MeĊugodišnji realni rast kredita preduzećima usporen je sa 37,6% u

septembru 2008. na 27,8 % u decembru 2008. godine i na 8,4% u septembru 2009, dok je povećan na 12,8%

u decembru 2009. godine. Plasmani sektoru stanovništva usporeni su sa 18,4% u septembru 2008. na 11,7%

u decembru 2008. i na -1,0% u septembru 2009, dok je povećan na 1,5% u decembru 2009. godine. Kreditna

aktivnost banaka finansirana je iz domaćih izvora, pre svega iz porasta deviznih depozita po osnovu rasta

devizne štednje stanovništva i korišćenjem dugoroĉnih inostranih kredita. U 2009. krediti za likvidnost su

dominantni u novoodobrenim kreditima zbog tekuće nelikvidnosti, a udeo problematiĉnih kredita u ukupno

odobrenim kreditima povećan je sa 5,8% poĉetkom godine na 9,8% sredinom godine i smanjen na 8,6% na

kraju godine zahvaljujući reprogramiranju problematiĉnih kredita.

Srbija je nastavila da sprovodi strukturne reforme i u vreme ekonomske krize. Dobila je pozitivne ocene

Evropske komisije za sprovedene reforme u 2009. godini. Parlament je doneo oko 300 vaţnih zakona, a

Vlada je predloţila preko 200 preporuka za ukidanje nepotrebnih propisa, sa ciljem da se znaĉajno poboljša

poslovno okruţenje u zemlji i imidţ Srbije u svetu. Srbija je ostvarila i znaĉajan napredak u procesu

evropskih integracija koji je krajem 2009. rezultirao u viznoj liberalizaciji za drţavljane Srbije, primeni

prelaznog trgovinskog sporazuma i od strane EU i podnošenju kandidature za ĉlanstvo Srbije u EU, a u maju

2010. odobrenjem ratifikacije SSP u parlamentima EU 27. Evropski parlament je ratifikovao SSP sa Srbijom

u januaru 2011. godine.

Svetska banka je u svom izveštaju „Doing Business“ rangirala zemlje po kvalitetu poslovnog okruţenja u

2009. uzimajući u obzir više komponenti, ali ne i inflaciju, carinske stope i drugo što je relevantno za

poslovno okruţenje. U tom pogledu znaĉajniji je Izveštaj „Ekonomske slobode u svetu“ Heritage fondacije.

U središtu izveštaja SB jesu prepreke obavljanju biznisa. Po opštoj oceni razvijene zemlje imaju najmanje

prepreka privatnoj inicijativi. Srbija je rangirana na 88. mesto u 2009. po lakoći obavljanja posla, što je

pomak za dva mesta u odnosu na prošlogodišnji rang. Po kriterijumu „Zapoĉinjanje posla“ koji meri

potrebno vreme i trošak osnivanja nove firme Srbija zauzima 73. mesto u svetu. Po kriterijumu „Dobijanje

graĊevinskih dozvola“ Srbija zauzima 174. mesto u svetu zbog loših propisa, komplikovanih procedura i

korupcije. Po kriterijumu „Lakoća zapošljavanja i otpuštanja“ Srbija zauzima 94. mesto, a po kriterijumu

„Registrovanje imovine“ 105. mesto. Srbija je najbolje rangirana po kriterijumu „Dobijanje kredita“, po

kome zauzima 4. mesto na svetu. Po kriterijumu „Zaštita investitora“ Srbija zauzima 73. mesto, a po

kriterijumu „Plaćanje poreza“ 137. mesto. Po kriterijumu „Trgovina preko granice“ Srbija zauzima 69.

mesto, a po kriterijumu „SprovoĊenje ugovora“ 97. mesto. Po kriterijumu „Zatvaranje preduzeća“ Srbija

zauzima 102. mesto u svetu zbog duţeg trajanja steĉaja, u proseku 2,7 godine.

Poslovno okruţenje u Srbiji obeleţavaju sledeće ĉinjenice:

relativna makroekonomska i finansijska stabilnost

relativno stimulativan ambijent za poslovanje i investiranje

poreski i finansijski podsticaji za investicije

posebne pogodnosti za najveće investicije koje povećavaju proizvodnju, izvoz i zaposlenost

pojednostavljena i pojeftinjena registracija i osnivanje preduzeća

povećana efikasnost sprovoĊenja steĉajnih procedura

povećana pravna sigurnost i veća sposobnost sudova za rešavanje sudskih sporova

regionalni ugovor o slobodnoj trgovini sa CEFTA zemljama

ugovor o slobodnoj trgovini sa Ruskom federacijom, Belorusijom i drugim zemljama

63

UnapreĊenje poslovnog okruţenja u Srbiji zahteva niz aktivnosti kao što je:

sprovoĊenje planirane izgradnje i modernizacije privredne infrastrukture (energetika, saobraćaj,

vodoprivreda)

reformisanje obrazovnog i istraţivaĉkog sistema i njihovo produktivno povezivanje sa privredom

primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju EU koji doprinosi predvidivosti poslovne klime,

uz gubitak javnih prihoda i povećanje pritiska na privredu

realizacija energetskog sporazuma sa Ruskom federacijom koja obezbeĊuje energetsku sigurnost

Srbije

završetak projekta „giljotina“ propisa radi pojednostavljivanja procedura i smanjenja poslovnih

troškova

oĉekivano povećanje kreditnog rejtinga Srbije

unapreĊenje regulatornog okruţenja

efikasnija zaštita konkurencije i potrošaĉa

liberalizacija infrastrukturnih delatnosti

otklanjanje prepreka za investiranje i gradnju objekata

povećanje pravne sigurnosti i eliminisanje korupcije

Ekonomska politika je od ĉetvrtog kvartala 2008. usredsreĊena na izazove GFEK. Ona je više puta

prilagoĊavana promenjenim globalnim uslovima i dala je izvesne rezultate u pogledu ublaţavanja posledica

GFEK. U skladu sa novim procenama makroekonomskih indikatora korigovana je ekonomska politika i

izvršen rebalans budţeta Republike za 2009. godinu, a krajem 2009. je doneta ekonomska politika i budţet

Republike za 2010. godinu.

Srbija je sveobuhvatnim programom mera uz kreditnu podršku MMF odgovorila na izazove GFEK. U tome

kljuĉnu ulogu je imala fiskalna politika koja je svojim merama redukovala javnu potrošnju i obezbedila

redovne isplate tekućih rashoda i realizaciju nacionalnih infrastrukturnih projekata. Vlada RS i NBS

doprinele su ublaţavanju posledica GFEK stabilizaciji ekonomske situacije i blagom oporavku privrede

preduzetim merama za likvidnost finansijskog i realnog sektora. Od posebnog znaĉaja bile su sledeće

aktivnosti i mere:

Narodna Skupština na predlog Vlade krajem aprila 2009. donela je Zakon o izmenama i dopunama

Zakona o budţetu Republike za 2009. sa pratećim propisima ĉija je primena prvi put obezbedila

znaĉajnije smanjenje javne potrošnje. Paket fiskalnih mera za smanjenje javne potrošnje obuhvatio je

mere na strani prihoda i na strani rashoda. Na prihodnoj strani kljuĉne mere su: izmene Zakona o

porezu na dohodak graĊana, povećanje akcize na benzin za 2 dinara po litru, povećanje akcize na

dizel za 4 dinara po litru, uvoĊenje poreza na impulse u mobilnoj telefoniji, transfer 100% dobiti

javnih preduzeća u budţet Republike, povećanje poreza na registraciju motornih vozila, transfer

sopstvenih prihoda korisnika. Na rashodnoj strani kljuĉne mere su: zamrzavanje plata korisnicima

budţeta Republike, uštede po osnovu ograniĉenja u zapošljavanju, uštede na diskrecionim rashodima

korisnika budţeta Republike, smanjenje transfera lokalnoj samoupravi, praćeno uštedom u

rashodima kod lokalnog nivoa vlasti, smanjenje transfera Republiĉkog zavoda za zdravstveno

osiguranje praćeno uštedom u rashodima kod RZZO.

Izvršni odbor MMF odobrio je Srbiji 15. maja 2009. kreditni stand-by aranţman kojim je

obezbeĊena finansijska podrška Srbiji od 2,9 mlrd evra u 2009. i 2010. kao nastavak i proširenje

aranţmana sa MMF odobren Srbiji iz predostroţnosti u januaru 2009. u iznosu od 402,5 mil. evra.

Zakljuĉeni SBA sa MMF omogućio je da Vlada obezbedi znaĉajnu dodatnu finansijsku podršku od

meĊunarodnih finansijskih organizacija (SB, EBRD i dr) i EU, kao i bilateralnu finansijsku podršku

budţetu Republike i podršku infrastrukturnim projektima.

Narodna skupština Srbije sredinom decembra 2009. usvojila je Zakon o budţetu Republike Srbije za

2010. godinu. Kljuĉne mere za smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita u 2010. su nastavak

zamrzavanja plata i penzija i smanjenje broja zaposlenih u republiĉkoj administraciji za 10%.

64

Izvršni odbor MMF je krajem decembra odobrio drugu reviziju kreditnog aranţmana Srbije sa

MMF, tako da je Srbija 28. decembra 2009. povukla drugu tranšu kredita od 350 mil. evra za jaĉanje

deviznih rezervi i stabilnost kursa dinara;

Vlada i MMF su u februaru 2010. uspešno završili treću reviziju kreditnog aranţmana sa Srbijom.

Bord direktora MMF odobrio je krajem marta 2010. povlaĉenje treće tranše iz kreditnog aranţmana

od 350 mil. evra radi jaĉanja deviznih rezervi Srbije.

Vlada i MMF su u maju 2010. uspešno završili ĉetvrtu reviziju kreditnog aranţmana sa Srbijom.

Bord direktora MMF odobrio je u junu 2010. povlaĉenje nove tranše iz kreditnog aranţmana od 380

mil. evra radi jaĉanja deviznih rezervi NBS.

Srbija je odgovorila na izazove GFEK antikriznim paketima mera sa ciljem da u što većoj meri ublaţi

posledice na finansijski i realni sektor privrede Srbije.

Negativni efekti GFEK na finansijski sektor u Srbiji ĉoĉeli su da se ispoljavaju u ĉetvrtom kvartalu 2008.

godine. Visoke devizne rezerve, male kratkoroĉne obaveze, likvidnost i solventnost bankarskog sektora sa

adekvatnošću kapitala od preko 20% bili su faktori koji su pozitivno delovali na ublaţavanje posledica

GFEK na finansijski sektor. Peduzetim merama zaustavljeno je smanjivanje devizne likvidnosti banaka,

podizanje štednih uloga stanovništva kod banaka, deprecijacija dinara i pad deviznih rezervi. Od posebnog

znaĉaja bile su mere za povećavanje likvidnosti finansijskog sistema, jer su banke od oktobra 2008. bile

izloţene smanjenju priliva inostranog kapitala i povlaĉenju devizne štednje. NBS je omogućila da banke

biraju povoljniji datum za osnovicu pri izdvajanju devizne obavezne rezerve na deviznu štednju, banke su

osloboĊene od izdvajanja obavezne rezerve na nova zaduţenja po osnovu depozita i kredita primljenih iz

inostranstva, povećan je dinarski deo pri izdvajanju devizne obavezne rezerve sa 20% na 40%. NBS je u

istom cilju spreĉavala preterane dnevne oscilacije kursa dinara i u ĉetvrtom kvartalu 2008. intervenisala sa

895 mil. evra, a u prva dva meseca 2009. sa 556 mil. evra. NBS radi podsticanja kreditne aktivnosti banaka

je privremeno ukinula obavezu formiranja rezerve za opšte bankarske rizike u sluĉaju rasta bilansne aktive i

vanbilansnih stavki u toku godine za više od 15%. Banke su osloboĊene plaćanja penala ukoliko je

prekoraĉenje vrednosti racia bruto plasmani stanovništvu/kapital (150%) izazvano deprecijacijom dinara, s

tim da se iz bruto plasmana stanovništvu iskljuĉuju krediti namenjeni poljoprivrednoj proizvodnji i

preduzetnicima. Pogoršan je pokazatelj deviznog rizika sa 20% na 10,5% kapitala banke na kraju svakog

radnog dana. NBS je radi podsticanja zaduţivanja banaka u inostranstvu omogućila da se od marta 2009. sve

obaveze prema inostranstvu nastale od oktobra 2008. do kraja 2009. iskljuĉe iz osnovice za obraĉun

obavezne rezerve. NBS je u februaru 2009. donela i mere za podsticanje kreditne aktivnosti banaka. Odnos

izmeĊu plasmana datih stanovništvu i osnovnog kapitala povećan je sa 15% na 20%. Iz osnovice za obraĉun

obavezne rezerve izuzeti su subvencionisani krediti koje su banke odobrile privredi i stanovništvu. Bankama

je omogućeno da produţe rok otplate gotovinskih kredita koji su odobreni pre oktobra 2008. za dvanaest

meseci od datuma dospeća pod uslovom da su konvertovani u dinare. Banke od fiziĉkih lica ne zahtevaju da

poloţe depozit od 30% vrednosti kredita. NBS je u maju 2009. donela dodatne mere za obezbeĊivanje

dinarske i devizne likvidnosti odobravanjem dinarskih kredita s rokom dospeća do godinu dana i deviznih

svop transakcija na meĊubankarskom deviznom trţištu.

Negativni efekti GFEK na realni sektor u Srbiji ispoljili su se u vidu opadanje industrijske proizvodnje,

prometa u unutrašnjoj trgovini i spoljnotrgovinske razmene zbog smanjenja domaće i inostrane traţnje usled

recesije svetske privrede i oteţanog pristupa spoljnim izvorima finansiranja (SDI, krediti), rasta premije

rizika i snaţnih deprecijacijskih pritisaka na kurs dinara. Vlada je Programom mera za ublaţavanje posledica

GFEK podsticala kreditnu aktivnost banaka radi povećanja likvidnosti privrede i podsticanja izgradnje

Koridora 10, sa ciljem da doprinese zaustavljanju privredne recesije i makroekonomskoj i finansijskoj

stabilnosti. Mere su usmerene na smanjenje troškova finansiranja putem direktnog subvencionisanja

kamatnih stopa, odrţavanje postojećeg broja zaposlenih, podsticanje traţnje za dobrima koja se proizvode u

zemlji, oĉuvanje dinamike izvoza u uslovima smanjene inostrane traţnje. Kljuĉnu ulogu imale su podsticajne

mere kojim se stimulišu banke da odobre subvencionisane kredite privredi sa upola niţom kamatnom stopom

u odnosu na trţišnu kamatnu stopu. Efekti stimulativnih mera za privredu ispoljili su se u blagom

oţivljavanju industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene u drugom polugodištu 2009 i u prvom

polugodištu 2010. godine. Vlada je sredinom januara 2010. donela Program subvencionisanja privrede i

65

graĊana u 2010. koji predviĊa da drţava i banke obezbede za privredu i stanovništvo 1,2 mlrd evra kroz

subvencionisane kredite za likvidnost, potrošnju i investicije i kroz dotirane stambene kredite. PredviĊeno je

da se iz budţeta Republike za 2010. za ove subvencije izdvoje 3,5 mlrd dinara i da banke plasiraju 90 mlrd

dinara, sa ciljem da se smanji nelikvidnost i saĉuvaju postojeća radna mesta. Ovaj Program mera doprineće

izlasku iz ekonomske krize i blagom privrednom rastu u 2010. od 1,5% na godišnjem nivou. Drţava će u

2010. dotirati kamatu na kredite za likvidnost od 4% (u 2009. od 5%) sa rokom otplate od godinu dana.

Preduzeća koja uzmu ove kredite neće moći da otpuštaju zaposlene. Drţava će dotirati i dinarske kredite koje

će banke odobravati po maksimalnoj kamatnoj stopi koja je za 1,5 procentnih poena niţa od referentne

kamate NBS. Program ukljuĉuje i subvencionisane investicione kredite sa rokom otplate od 3-5 godina i

poĉekom od godinu dana. Vladin program mera obuhvata i pomoć drţave graĊanima kod kupovine

automobila, traktora i drugih poljoprivrednih mašina, nameštaja, graĊevinskog materijala, kućnih aparata i

mašina. Nastaviće se i program subvencionisanih kredita za novogradnju i u tu svrhu iz budţeta Republike za

2009. izdvojene su 2 mlrd dinara, a odobreno 750 mil. dinara. PredviĊeno je da se u 2010. nastavi realizacija

plana investicija u saobraćajnu infrastrukturu, i to: auto putevi na Koridoru 10 koji će se finansirati većim

delom iz kredita meĊunarodnih finansijskih organizacija i manjim delom iz budţeta Republike i pruga na

Koridoru 10 za koju će se izgraditi projektna dokumentacija za rekonstrukciju i modernizaciju pruge i

finansirati rekonstrukcija odreĊenih deonica.

U oblasti javnih finansija kljuĉne mere za ublaţavanje posledica GFEK utvrĊene su aprilskim rebalansom

budţeta Republike za 2009. kojim je izvršeno fiskalno prilagoĊavanje od 100 mlrd dinara većim delom na

rashodnoj strani, a manjim delom na prihodnoj strani, uz neinflatorno finansiranje fiskalnog deficita.

Donošenjem rebalansa budţeta Republike i pratećih mera ispunjeni su uslovi da MMF sredinom maja 2009.

odobri Srbiji 2,9 mlrd evra za jaĉanje deviznih rezervi. Istovremeno, postignut je sporazum s najvećim

bankama u Srbiji u većinskom stranom vlasništvu da zadrţe ukupan nivo izloţenosti prema Srbiji i zatraţena

dodatna finansijska podrška od meĊunarodnih finansijskih institucija, kako bi se obezbedila srednjoroĉna

odrţivost platnog bilansa Srbije. SBA sa MMF omogućio je finansiranje tekućeg deficita, uz smanjenje

pritiska na kurs dinara i odrţanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi. On je vodio odgovornoj fiskalnoj

politici i smanjenju javne potrošnje kroz fiskalno prilagoĊavanje na rashodnoj strani i reforme poreskog

sistema. Aranţman je doprineo smanjenju premije rizika, popravljanju kreditnog rejtinga zemlje i većem

poverenju stranih i domaćih investitora, što će u narednom periodu pozitivno uticati na obim investicija i

lakši pristup izvorima finansiranja.

Za makroekonomsku stabilnost i privredni rast od velike vaţnosti su mere za smanjivanje javne potrošnje i

fiskalnog deficita u 2010. i naredne tri fiskalne godine:

nastavak zamrzavanja zarada u javnom sektoru i penzija u 2010. godini, a zatim njihovo

usklaĊivanje sa rastom potrošaĉkih cena u 2011. i 2012. uvećanih za polovinu realnog rasta BDP u

predhodnoj godini.

smanjivanje udela rashoda za zarade i penzije u BDP do 2015, i to kod zarada na 8% BDP, a kod

penzija na 10% BDP.

sveobuhvatna reforma javnog sektora poĉev od 2010. sa ciljem da se smanji broj zaposlenih i

troškovi drţavnog i ukupnog javnog sektora.

prioritetne reforme javnog sektora su penzioni sistem, drţavna uprava, prosveta, zdravstvo,

pravosuĊe, javna preduzeća na republiĉkom i lokalnim nivoima

Kljuĉni prioriteti fiskalne politike u narednom srednjoroĉnom periodu jesu:

nastavak reformi poreskog i carinskog sistema u naredne tri godine

svoĊenje fiskalnog deficita na odrţiv nivo redukcijom tekuće javne potrošnje

fiskalno prilagoĊavanje na strani tekućih rashoda sektora drţave za 1,6 procentnih poena u narednom

trogodišnjem periodu

povećanje javnih investicija u narednom srednjoroĉnom periodu

sveobuhvatne reforme javnog sektora, pre svih smanjenje broja zaposlenih i drugih troškova

republiĉke i lokalne administracije i reforme penzionog sistema, obrazovanja i zdravstva

66

unapreĊenje upravljanja javnim finansijama kroz donošenje zakona o budţetskom sistemu i fiskalnoj

odgovornosti, usklaĊivanje politike drţavne pomoći sa principima EU i dr.

smanjenje fiskalnih rizika u narednom srednjoroĉnom periodu i jaĉanje fiskalne pozicije drţave

5.2. Analitički prikaz ekonomskih kretanja

Srbija je bila u grupi zemalja koje nisu posedovale kontaminirane hartije od vrednosti i bila je pošteĊena

negativnog uticaja primarne finansijske krize. Od septembra 2008. poĉeli su da se ispoljavaju sekundarni

efekti GFEK, pošto globalni finansijski sistem nije posedovao stabilizatore i institucije da spreĉe strah,

nepoverenje i povlaĉenje sa finansijskog trţišta. Negativni efekti GFEK širili su se sa finansijskih trţišta na

bankarski sektor, a zatim i na realni sektor zbog povlaĉenja stranog kapitala, drastiĉnog pada cena akcija na

berzi, oteţanog pristupa meĊunarodnim kreditima i porasta marţe na hartije od vrednosti i kredite.

Na globalnom nivou drastiĉno je smanjena likvidnost i traţnja uz jaĉanje negativnih oĉekivanja, što je

dovelo svetsku privredu u recesiju. U takvoj globalnoj situaciji sve zemlje su se naše u krizi, ukljuĉujući

zemlje centralne i istoĉne Evrope koje su prethodno ostvarile znaĉajan napredak zasnovan na direktnim

stranim investicijama, inostranim kreditima i dodatnim sredstvima EU. Vlade zemalja u regionu jugoistoĉne

Evrope od oktobra 2008. preduzimale su mere za odrţavanje makroekonomske stabilnosti i socijalne

sigurnosti. One su izvršile i znaĉajna prilagoĊavanja kroz fiskalne i strukturne reforme, ukljuĉujući i reformu

obrazovnog sistema i reforme penzijskog i zdravstvenog osiguranja uz podršku meĊunarodnih finansijskih

organizacija. Suoĉene sa ograniĉenim i skupim finansiranjem iz inostranstva, padom direktnih stranih

investicija i smanjenim prihodima od privatizacije ušle su u recesiju. Vlade ovih zemalja usredsredile su se

na finansiranje tekuće potrošnje, a kapitalne investicije su smanjivale zbog niţih budţetskih prihoda. U ovim

zemljama porastao je broj preduzeća u steĉaju i povećana nelikvidnost privrede, kamatne stope su ostale

visoke uprkos smanjenju referentnih kamatnih stopa centralnih banaka, deficit tekućih plaćanja je smanjen

zbog smanjenog uvoza, što je dovelo do opadanja javnih prihoda.

Srbija je u 2009. kao i zemlje u okruţenju trpela posledice GFEK na realni sektor i preduzimala mere za

njihovo ublaţavanje. GFEK je od oktobra 2008. smanjivala deo ostvarenog napretka Srbije u prethodnih

osam godina tranzicije koji je zasnovan na neto prilivu stranog kapitala. Makroekonomske posledice velikog

priliva stranog kapitala (strana ulaganja i krediti) bile su rast javne potrošnje, javnog duga i

spoljnotrgovinskog deficita, kao i precenjenost dinara. Zaustavljanje priliva stranog kapitala od ĉetvrtog

kvartala 2008. zahtevalo je, da ne bi došlo do krize kursa, duga i bankarskog sistema i do inflacije,

smanjivanje liĉne i javne potrošnje uz oĉuvanje proizvodnje. Restriktivan budţet i skuplji krediti bili su

osnovni kanali za smanjivanje domaće potrošnje do nivoa koji ne bi generisao duboku recesiju.

Srbija je od poĉetka zakasnele tranzicije (2001) do oktobra 2008. imala snaţan privredni rast uz visoku

inflaciju i veliki deficit u robnim i tekućim transakcijama koji je pokrivan znaĉajnim prilivom doznaka,

stranih investicija i kredita iz inostranstva, uz stalan rast deviznih rezervi i aprecijaciju kursa. Relativno

dobra makroekonomska pozicija, znaĉajne devizne rezerve, likvidnost bankarskog sektora i odsustvo riziĉnih

finansijskih derivata bili su faktori koji su zaštitili Srbiju od udara primarne finansijske krize. Sa padom

direktnih investicija iz inostranstva i oteţanim zaduţivanjem kod meĊunarodnih finansijskih institucija javio

se problem eksterne nelikvidnosti uz stalni pritisak na devizne rezerve.

Ekonomska politika krajem 2008. i na poĉetku 2009. bila je izloţena jakim inflacijskim i deprecijacijskim

pritiscima i suoĉena sa padom privredne aktivnosti zbog smanjene agregatne traţnje, pada stranih direktnih

investicija i pada kreditne aktivnosti banaka, kao i sa padom spoljnotrgovinske razmene zbog smanjene

inostrane traţnje i oteţanog pristupa banaka i preduzeća eksternim izvorima finansiranja i oteţanog pristupa

preduzeća izvoznim trţištima.

U privredi Srbije nakon pozitivnih tendencija u prvih devet meseci 2008. došlo je do lomljenja kljuĉnih

ekonomskih trendova u ĉetvrtom kvartalu 2008. zbog prelivanja negativnih efekata GFEK na privredu

Srbije. BDP je u zadnjem kvartalu znatno usporenije rastao u poreĊenju sa prethodnim kvartalima 2008.

godine. Registrovan je opadajući trend industrijske proizvodnje od avgusta 2008. nakon njenog stabilnog

rasta u prethodne tri godine. U periodu avgust-decembar 2008. fiziĉki obim industrije je smanjen za 3,4%,

posebno preraĊivaĉke industrije za 6%. Usporavanje rasta u ĉetvrtom kvartalu 2008. godine zabeleţile su i

67

ostale privredne delatnosti. GFEK je uticala i na promenu trendova i u oblasti spoljnotrgovinske razmene.

Intenzitet opadanja tih trendova pojaĉavao se iz meseca u mesec. MeĊugodišnje stope rasta izvoza i uvoza od

novembra su poĉele da opadaju i beleţe negativan trend, što je izazvalo smanjenje meseĉnih vrednosti izvoza

i uvoza.

Tendencije u privredi su pogoršane poĉetkom 2009. zbog produbljenog opadanja industrijske proizvodnje,

unutrašnje trgovine, izvoza i uvoza, a inflacija je zabeleţila visoke meseĉne nivoe. Makroekonomska i

fiskalna kretanja na poĉetku godine su odstupala od kljuĉnih pretpostavki na kojima je zasnovana

ekonomska politika i budţet za 2009. godine. U prva dva meseca je registrovana visoka inflacija, nestabilan

kurs, dubok pad industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene zbog smanjenja inostrane traţnje i

priliva kapitala, smanjenje deviznih rezervi, smanjenje javnih prihoda i drugo.

Udari GFEK najjaĉe su se osetili u prva dva meseca 2009. godine. MeĊugodišnji pad fiziĉkog obima

industrijske proizvodnje u periodu januar-februar 2009. iznosio je 18,7%, dok je meĊugodišnji pad industrije

u decembru 2008. iznosio 8,9% . Najviše je redukovana proizvodnja preraĊivaĉke industrije, posebno njene

oblasti oslonjene na izvoz (proizvodnja gvoţĊa i ĉelika, gume i plastike, hemijskih proizvoda). Promet robe

u trgovini na malo je realno smanjen u periodu januar-februar 2009. za 11,3%, u odnosu na isti period 2008.

godine. MeĊugodišnje stope pada izvoza i uvoza roba u periodu januar-februar 2009. iznosile su 26,9% i

28,5%, respektivno. Spoljnotrgovinski deficit na kraju februara 2009. je iznosio 841,6 mil. evra, a deficit

tekućih transakcija 467,1 mil. evra. Inflacija je u prva dva meseca iznosila 2,8% i najvećim delom je

posledica povećanja regulisanih cena i povećanja akciza. Proseĉna ukupna neto zarada isplaćena u prva dva

meseca realno je povećana za 2,8%, dok je proseĉna neto zarada u javnom sektoru smanjena za 0,9%.

Makroekonomski i fiskalni indikatori za prvi kvartal 2009. ukazali su na i opravdanost Programa mera

Vlade za ublaţavanje negativnih posledica GFEK. Cilj ovog programa mera jeste da se u vreme ekonomske

krize saĉuvaju radna mesta i izbegne veći pad BDP, a to je bilo moguće samo ako banke kreditima prate

privredu. Vladine mere su stimulisale banke da iz sopstvenih sredstava privredi i graĊanima daju povoljnije

kredite i time doprinesu proizvodnji, izvozu i zapošljavanju.

Pad proizvodnje, smanjeni devizni priliv i promene u strukturi potrošnje uslovili su pomeranje teţišta

ekonomske politike sa monetarnog na fiskalno podruĉje. Vlada je krajem aprila 2009. izvršila rebalans

budţeta Republike za 2009. radi smanjenja javne potrošnje kojim je predviĊeno veliko fiskalno

prilagoĊavanje u uslovima recesije privrede Srbije, uz povećanje fiskalnog deficita na 3% BDP, znaĉajno

smanjenje javnih rashoda i manje povećanje javnih prihoda. SprovoĊenje donetih mera bilo je znaĉajno za

zaustavljanje privredne recesije i odrţavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji u uslovima

krize. Fiskalno prilagoĊavanje je bilo teţište aprilskog rebalansa budţeta Republike za 2009. i majskog

Programa sa MMF, a njegovi glavni elementi na rashodnoj strani bili su smanjenje diskrecionih rashoda i

zamrzavanje plata i penzija, a na prihodnoj strani povećanje akciza na derivate nafte i cigarete, uvoĊenje

takse na raĉune mobilne telefonije i više nestandardnih fiskalnih mera.

Većina mera predviĊenih rebalansom budţeta Republike za 2009. je realizovana. Na strani rashoda

rebalansom su zamrznute plate korisnicima budţeta Republike i ograniĉeno je zapošljavanje u republiĉkim

drţavnim organima uz uštede od 7,5 mlrd dinara, diskrecioni rashodi su smanjeni za 40 mlrd dinara, transferi

lokalnoj samoupravi smanjeni su za 15 mlrd dinara, kao i transferi Republiĉkom zavodu za zdravstveno

osiguranje za 3 mlrd dinara. Na prihodnoj strani povećane su akcize na naftne derivate i cigarete i uvedene

takse na raĉune mobilne telefonije. Delimiĉno su primenjene mere vezane za preusmeravanje 40%

sopstvenih prihoda direktnih i indirektnih korisnika budţeta i za stoprocentno uzimanje dobiti javnih

preduzeća za finansiranje redovnih rashoda budţeta Republike, dok se odustalo od dogovorenog povećanja

fiskalnog opterećenja autorskih honorara.

Efekti primenjenih fiskalnih mera nisu bili dovoljni da kompenziraju pad javnih prihoda najvećim delom

(2/3) zbog posledica ekonomske krize (pad proizvodnje, potrošnje i uvoza) i neispunjavanja svih mera

dogovorenih sa MMF. Da bi se nadomestili efekti neispunjenih mera utvrĊenih Programom sa MMF i

rebalansom budţeta Republike izvršena je preregistracija vozila sa crnogorskim tablicama E tablicama,

umanjene su zarade u drţavnoj upravi i javnim preduzećima na republiĉkom i lokalnom nivou iznad 40.000

68

dinara privremenim oporezivanjem do kraja 2009. i po tom osnovu prikupljena su sredstva za podršku

socijalno ugroţenom stanovništvu za vreme krize.

Smanjenje javnih prihoda kao posledica GFEK i nesprovoĊenja svih planiranih mera iz Programa sa MMF i

rebalansa budţeta Republike za 2009. dovelo je do povećanja fiskalnog deficita na 4,1% BDP u 2009. dok je

planirani ciljani deficit od 4,5% BDP. Zaduţivanjem drţave obezbeĊeni su izvori za finansiranje povećanog

fiskalnog deficita. Nakon izlaska iz ekonomske krize potrebno je nastaviti oštro fiskalno prilagoĊavanje radi

uravnoteţenja budţeta zavisno od brzine oporavka. Najverovatniji scenario je sporiji ekonomski oporavak u

naredne dve godine sa niţim stopama rasta (2-3%), a zatim ubrzavanje rasta sa stopama 4-5%. U skladu sa

tim scenarijem potrebno je saĉiniti srednjoroĉni plan smanjenja javne potrošnje koji garantuje fiskalnu

odţivost uz praviĉnost u oporezivanju.

Makroekonomskoj stabilnosti i eksternoj likvidnosti zemlje znaĉajno je doprineo prošireni SBA sa MMF

kojim su ojaĉane devizne rezerve Srbije i osigurana finansijska stabilnost uz smanjenje finansijskog rizika.

TakoĊe, bio je veoma znaĉajan dogovor sa stranim bankama o refinansiranju postojećih otplata kredita

privrede u 2009. tako da su preduzećima odobreni novi krediti koji pokrivaju obaveze po glavnici i

kamatama koje dospevaju u 2009. godini. Od posebne vaţnosti za ublaţavanje recesije privrede Srbije bilo

je zaduţivanje drţave i aktiviranje novih i već odobrenih kredita za infrastrukturne investicije.

Polazeći od toga da su ekonomija i finansije Srbije krajem 2008. i poĉetkom 2009. bile pod uticajem GFEK,

bilo je neophodno da se uravnoteţi domaća privreda na niţem nivou uz što manji realni pad BDP, umeren

rast inflacije i smanjenje visoke spoljne neravnoteţe. UsklaĊivanje potrošnje i proizvodnje prvenstveno je

zahtevalo smanjenje javne potrošnje, što je prvi put uraĊeno restriktivnim rebalansom budţeta Republike

koga je Narodna skupština usvojila krajem aprila 2009. godine. Ovim rebalansom utvrĊeno je da je fiskalnu

politiku potrebno ĉvrsto usmeriti na smanjenje javne potrošnje kroz štednju kod svih budţetskih korisnika.

Monetarna politika ostala je usmerena na odrţavanje niske i stabilne inflacije i finansijske stabilnostia, a

politika rukovoĊeno plivajućeg deviznog kursa na odrţavanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi kao štita

protiv eksternih šokova u finansijskom sektoru. UsklaĊivanje potrošnje zahtevalo je da se strukturna politika

usmeri na jaĉanje domaće ponude kroz privatizaciju, restrukturiranje ili likvidaciju preduzeća u društvenom i

drţavnom vlasništvu i podizanje kapaciteta privrede za veću proizvodnju, izvoz i štednju, kako bi se stvorile

zdrave osnove za rast privrede po okonĉanju GFEK.

Preduzetim merama ekonomske politike u prvom polugodištu 2009. nisu ublaţeni opadajući trendovi u

privrednim i fiskalnim kretanjima. Nastavljene su nepovoljne tendencije u privredi formirane u drugom delu

2008. i pogoršani trendovi u oblasti industrijske proizvodnje, unutrašnje trgovine i spoljnotrgovinske

razmene. U prvih šest meseci 2009. u odnosu na prošlogodišnji prosek unutrašnja trgovina bila je niţa za

13,7%, industrijska proizvodnja za 18,4%, izvoz robe za 24,5% i uvoz robe za 30,4%, što je uticalo na realno

smanjenje javnih prihoda za 13,3% i povećanje fiskalnog deficita u prvom polugodištu 2009. na 56,9 mlrd

dinara. Na kraju prvog polugodišta 2009. pojavili su se prvi signali stabilizacije ekonomske situacije i

zaustavljanja produbljivanja recesionih tendencija, uz prisustvo mnogih rizika i neizvesni poĉetak oporavka

privrede Srbije.

Tabela 23. Osnovni ekonomski indikatori u prvom polugodištu 2009. godine Стопе, у %

I 2009

I 2008

II 2009

II 2008

III 2009

III 2008

IV 2009

IV 2008

V 2009

V 2008

VI 2009

VI 2008

I-VI 2009

I-VI 2008

Потрошачке цене 10,0 10,7 9,4 8,8 9,1 8,3 9,4

Индустријска производња, физички обим -17,1 -19,7 -14,2 -21,1 -19,5 -14,1 -17,4

Прерађивачка индустрија -24,5 -23,7 -20,2 -23,2 -23,3 -19,9 -22,1

Реални промет у трговини на мало -4,5 -15,2 10,4 -4,4 -8,8 -8,4 -8,6

Туризам, ноћења -5,0 -10,0 -3,0 -9,0 -6,0 -2,0 -6,0

Извоз робе изражен у еврима -23,8 -29,4 -18,5 -25,6 -23,7 -18,1 -23,0

Увоз робе изражен у еврима -37,5 -29,0 -21,9 -31,2 -37,7 -32,2 -30,0

Просечна нето зарада, реални раст 3,8 1,8 1,6 3,8 0,8 1,5 2,2

Укупан број запослених код правних лица -1,2 -1,2 -1,4 -1,5 -2,0 -2,0 -1,5

Активно незапослена лица -7,1 -5,8 -4,6 -3,3 -0,7 0,9 -3,5

Милиони евра

Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јан-јун

Спољнотрговински дефицит -276,7 -467,9 -552,2 -481,4 -329,2 -377,3 -2.584,1

69

Дефицит текућег рачуна, без донација -160,7 -306,4 -389,0 150,1 17,1 -65,4 -1.054,6

Нето прилив страних директних инвестиција 62,5 451,9 128,8 102,2 29,9 118,6 894,0

Приходи од приватизације друштвених предузећа 11,8 36,3 15,4 4,9 0,7 4,9 72,5

Девизне резерве НБС, крај периода 7.993,6 8.235,5 8.113,0 8.110,2 8.914,4 8.884,8 8.884,8

Девизна штедња становништва, крај периода 4.847,3 4.914,8 4.870,6 4.884,6 4.922,0 5.051,0 5.051,0

Izvor: Ministarstvo finansija na bazi podataka RZS, NBS, NSZ

Na pogoršavanje makroekonomskih i fiskalnih kretanja krajem 2008. i u prvom polugodištu 2009. uticala je,

pored smanjenja prihoda od privatizacije, visoke domaće potrošnje, niske domaće štednje i niskog izvoza

kao internih faktora koji su usporavali razvoj zemlje i GFEK koja je kao eksterni faktor ispoljila negativan

uticaj na privredu i finansije Srbije. Prema podacima Eurostata, EU 27 je u prvom kvartalu 2009. zabeleţila

pad BDP od 4,7%, a u drugom kvartalu 2009. od 4,9%, u odnosu na iste kvartale 2008. godine. Zemlje

istoĉne Evrope zabeleţile su dublju recesiju zbog smanjenja eksterne traţnje i kontrakcije priliva stranog

kapitala. Realni pad BDP u zemljama u okruţenju u prvom i drugom kvartalu 2009. zabeleţen je u

Bugarskoj (-3,5% i -4,9%) Rumuniji (-5,7% i -5,9%), MaĊarskoj (-6,2% i – 7,2%), Sloveniji (-8,9% i -9,0%),

Hrvatskoj (-6,7% i – 6,3%). Srbija je zabeleţila realni pad BDP u prvom i drugom kvartalu 2009. po stopama

od 4,1% i 4,2% respektivno, koji je zasnovan na meĊugodišnjem realnom padu usluga i materijalne

proizvodnje za 3,0 % i na realnom padu poreza (umanjenih za subvencije) za 8,3%. Manjem padu BDP

doprineo je realni rast BDV saobraćaja i telekomunikacija (10,7%) i BDV finansijskog posredovanja (5,9%).

U strukturi upotrebe BDP zabeleţen je veći pad investicione potrošnja od pada liĉne i drţavne potrošnje.

Glavna obeleţja makroekonomskih kretanja u prvom polugodištu 2009. jesu:

zadovoljavajuća dinarska i devizna likvidnost bankarskog sistema koja je obezbeĊivala stabilnost

deviznog i novĉanog trţišta;

stabilizacija kursa dinara i devizne likvidnosti, bez intervencija NBS od 26. februara 2009.

zahvaljujući padu premije rizika nakon potpisivanja sporazuma sa MMF i sporazuma s bankama o

zadrţavanju stepena izloţenosti prema Srbiji;

smanjenje referentne kamatne stope zahvaljujući stabilizaciji inflatornih oĉekivanja i smanjenju

pritiska na kurs dinara, sa ciljem da se podstaknu ekonomska aktivnost i traţnja;

pad agregatne traţnje zbog zamrzavanja zarada i penzija, usporavanja kreditne aktivnosti i

uzdrţanosti od investiranja, odnosno veliko smanjenje traţnje stanovništva i investicione aktivnosti;

pad proizvodnje i robne razmene sa svetom i poslediĉno pad javnih prihoda i povećanje fiskalnog

deficita iznad kriterijuma iz sporazuma sa MMF;

rast potrošaĉkih cena, uz stabilizaciju inflatornih oĉekivanja;

stabilizacija broja blokiranih privrednih subjekata i usporavanje rasta nelikvidnosti privrede nakon

odobravanja kredita iz Programa mera Vlade i povoljnije likvidnosti drţave po osnovu plasmana u

trezorske zapise;

povećanje kašnjenja u otplati kredita preduzeća i stanovništva, uz povećanje rizika da se kriza iz

realnog sektora prelije na finansijski sektor.

Privredna aktivnost u prvom polugodištu 2009. je drastiĉno smanjena usled velikog smanjenja domaće i

izvozne traţnje, pada kreditne aktivnosti i smanjenja likvidnosti preduzeća i dodatne opterećenosti duţnika

deprecijacijom dinara. MeĊutim, smanjenje proizvodnje nije pratilo veće zatvaranje preduzeća i veći pad

zaposlenosti. Fiziĉki obim industrijske proizvodnje u prvom polugodištu 2009. u odnosu na prvo polugodište

2008. je smanjen za 17,4%, što je znatno više od meĊugodišnjeg pada industrijske proizvodnje u ĉetvrtom

kvartalu 2008. od 5,1%. Najveći pad proizvodnje registrovan je u preraĊivaĉkoj industriji u ĉetvrtom

kvartalu 2008. i prvom polugodištu 2009. od 6,4% i 22,1%, respektivno. Posmatrano po nameni, zabeleţen

je pad proizvodnje kod svih namenskih grupa proizvoda, najviše u proizvodnji intermedijarnih proizvoda (-

34,2%) i investicionih dobara (-24,9%). Najviše je redukovana proizvodnja preraĊivaĉke industrije, posebno

njene oblasti oslonjene na izvoz (proizvodnja gvoţĊa i ĉelika, gume i plastike, hemijskih proizvoda). Osim

industrije, zabeleţen je visok kumulativni pad realnog maloprodajnog prometa u trgovini u prvom

polugodištu 2009. od 8,6%, u poreĊenju sa istim periodom prethodne godine. Pad trgovine na malo praćen je

70

još većim padom prihoda od PDV. Turistiĉki promet u prvih šest meseci 2009. meren brojem noćenja turista

niţi je za 6%. GraĊevinska aktivnost, merena vrednošću izvedenih radova, realno je smanjena u prvom

kvartalu za 15,7%, a u drugom kvartalu za 19,5%. Obim usluga saobraćaja u prvom kvartalu 2009. je

smanjen za 12,4%, a u drugom kvartalu za 16,9%, u odnosu na iste kvartale 2008. godine. Obim usluga PTT

i telekomunikacija zabeleţio je rast u prvom kvartalu od 21,2% i u drugom kvartalu od 32,1%.

Investiciona aktivnost je u padu poĉev od ĉetvrtog kvartala 2008, s tim što je u prvom polugodištu 2009.

drastiĉno smanjena i u javnom i u privatnom sektoru. Na to ukazuje meĊugodišnji pad proizvodnje kapitalnih

proizvoda u ĉetvrtom kvartalu 2008. od 7,3% i u prvom polugodištu 2009. od 24,9%, usled smanjenja

domaće i inostrane traţnje za ovim dobrima. Smanjenje investicija u fiksne fondove posledica je i manje

dostupnosti inostranih dugoroĉnih kredita za njihovo finansiranje. Pri tome, pozitivan signal je da domaći

dugoroĉni krediti odobreni privredi zadrţavaju dosadašnji nivo. Priliv stranih direktnih investicija manji je u

odnosu na isti period 2008. godine. U padu su i investicije u obrtna sredstva zbog pada proizvodnje, izvoza i

uvoza intermedijarnih proizvoda, kao i pada zaliha gotovih proizvoda. Odobreni kratkoroĉni krediti privredi,

iako su povećani, više su se koristili za izmirenje dospelih kreditnih obaveza nego za investicije u obrtna

sredstva. I drţava je u prvom polugodištu smanjila investicionu potrošnju.

Efekti GFEK koji su se preneli na realni sektor u drugoj polovini 2008. zaustavili su pozitivan trend

poslovanja privrede iz prethodne dve godine. Preduzeća su u 2008. iskazala negativan neto finansijski

rezultat od 37.113 mil. dinara, dok su u 2006. i 2007. ostvarila pozitivan finansijski rezultat od 49.823 mil.

dinara i 105.393 mil. dinara, respektivno. Preduzetnici su u 2008. ostvarili pozitivan neto finansijski rezultat

od 3.133 mil. dinara, kao i prethodne dve godine od 3.808 mil. dinara i 82,3 mil. dinara, respektivno. Na

kraju juna 2009. od ukupno 108.332 registrovana privredna društva bilo je nelikvidno ili blokirano 70.182

preduzeća koja ne mogu da redovno servisiraju svoje dobavljaĉe, isplaćuju zarade zaposlenima i uplaćuju

poreze i doprinose. Samo je 38.000 preduzeća tada bilo plateţno sposobno.

Izvoz i uvoz robe u prvom polugodištu 2009. pratili su kretanje ekonomske aktivnosti. U ovom periodu

registrovan je veliki pad izvoza i uvoza robe, uz znaĉajno smanjenje deficita spoljne trgovine i deficita

tekućeg raĉuna. Tekući deficit je finansiran preteţno iz kredita MMF i zaduţivanjem drţave za pokrivanje

budţetskog deficita. Smanjenje tekućeg deficita prvenstveno je posledica smanjenja uvoza zbog smanjenja

domaće traţnje i proizvodnje, kao i smanjenja cena energenata. U oblasti robne razmene sa inostranstvom u

prvih šest meseci 2009. nastavljen je pad uvoza i izvoza robe, zapoĉet novembra 2008. godine.

MeĊugodišnja stopa rasta izvoza robe u ĉetvrtom kvartalu 2008. iznosila je 1,4%, dok je uvoz robe smanjen

za 4,2%. U prvih šest meseci 2009. vrednost izvoza roba izraţena u evrima je smanjen za 23%, a vrednost

uvoza roba za 30%. Spoljnotrgovinski deficit na kraju juna 2009. iznosio je 2,6 mlrd evra, a deficit tekućih

transakcija 1,1 mlrd evra, što je za 36,2% i 66,4%, respektivno manje nego u istom periodu 2008. godine. Na

tekućem raĉunu platnog bilansa u maju 2009. prvi put u poslednjih nekoliko godina je ostvaren suficit (17,1

mil. evra) kao rezultat velikog smanjenja spoljnotrgovinskog deficita i visokih doznaka koje su u prvom

polugodištu iznosile 1,2 mlrd evra. Suficit finansijskog raĉuna u prvih šest meseci 2009. rezultat je neto

priliva stranih direktnih investicija (894 mil. evra) i ostalih investicija (847,4 mil. evra), od ĉega se na

korišćenje kredita MMF odnosilo 782,5 mil. evra.

Potrošaĉke cene u prvom polugodištu 2009. porasle su za 7%. Bazna inflacija je iznosila 3,1%, rast

regulisanih cena 13,8% i rast cena poljoprivrednih proizvoda 18,4 %. Inflacija je u ovom periodu bila u

najvećoj meri posledica povećanja cena koje su pod direktnom administrativnom kontrolom, povećanja cena

nafte i poslediĉno naftnih derivata i povećanja akciza, kao i povećanih inflatornih oĉekivanja. Inflacija je u

maju imala visok nivo (2,1%) kao posledica rasta cena nafte i sezonskog porasta cena poljoprivrednih

proizvoda, a u junu najniţi nivo (0,0%) prvenstveno kao posledica sezonskog pada cena poljoprivrednih

proizvoda (-6,1%) i usporavanja rasta regulisanih cena. Uticaj deprecijacije dinara u ovom periodu na baznu

inflaciju nije bio veliki, osim u prva dva meseca 2009. godine. U prvom polugodištu 2009. efekti skoka

regulisanih cena i efekti po osnovu deprecijacije dinara na inflaciju nadjaĉali su dezinflacione efekte

drastiĉnog pada traţnje i privredne aktivnosti.

Monetarna politika u prvom polugodištu 2009. bila je umereno ekspanzivna, iako je NBS zadrţavala

referentnu kamatnu stopu na relativno visokom nivou zbog jakih inflacionih oĉekivanja. Referentna kamatna

71

stopa u januaru je iznosila 16,50%, a zatim je smanjena u junu na 13% na godišnjem nivou. Smanjenje

referentne kamatne stope zasnovano je na povoljnijim platnobilansnim kretanjima i stabilnom kursu,

smanjenju agregatne traţnje, smanjenom riziku po osnovu mogućeg rasta cena hrane uz uvaţavanje rizika od

rasta cene sirove nafte i monetarnih efekata fiskalne politike. Na monetarna kretanja u prvom polugodištu

2009. uticao je pad privredne aktivnosti, ograniĉeni priliv inostranog kapitala i donete mere NBS usmerene

na obezbeĊenje devizne likvidnosti banaka. Privredna recesija i rast kamatnih stopa uticali su na smanjenje

traţnje za novcem i usporavanje kreditne aktivnosti. Primarni novac je smanjen za 20,1%, a na to je uticao i

rast depozita drţave zahvaljujući manjem trošenju. Novĉani agregat M1 u odnosu na decembar 2008. je

smanjen za 6,9%, a M2 i M3 su povećani za 1,8 i 7%, respektivno. Rast dinarskih oroĉenih depozita skoro je

neutralisan smanjenjem gotovog novca u opticaju i sredstava na ţiro raĉunima preduzeća i tekućim raĉunima

graĊana usled niţih dohodaka i smanjene likvidnosti. Iako je ostvaren rast devizne štednje graĊana u prvom

polugodištu 2009, rast ukupnih likvidnih sredstava M3 posledica je prevashodno kursnih razlika. Na

usporavanje rasta M3 najviše su uticali usporavanje kreditne aktivnosti, intervencije NBS na deviznom

trţištu i smanjena drţavna potrošnja.

Pad privredne aktivnosti i rast kamatnih stopa uticali su drastiĉno na usporavanje kreditne aktivnosti banaka

u ĉetvrtom kvartalu 2008. i u prvom polugodištu 2009. iako je likvidnost bankarskog sektora povećana.

Dinarski plasmani banaka u ovom periodu su povećani dobrim delom zbog deprecijacije dinara. Krediti

privredi izraţeni u dinarima u prvom polugodištu 2008. beleţe nominalni rast od 32,5% i realni rast od 12%,

a krediti stanovništvu nominalni rast od 14,3% i realni pad od 3,4%. Krediti privredi izraţeni u evrima su

povećani nominalno za 25,6%, a realno za 6,2%. Krediti stanovništvu izraţeni u evrima povećani su

nominalno za 8,4%, a realno su smanjeni za 8,4%. Banke su se u prvom polugodištu 2009. uglavnom

razduţivale prema inostranstvu za 533,3 mil. evra, pre svega po osnovu kratkoroĉnih kredita (568,9 mil.

evra), dok su se preduzeća posle zaduţivanja od 2,5 mlrd evra u 2008. po osnovu dugoroĉnih kredita u

prvom polugodištu 2009. razduţila prema inostranstvu za 389,3 mil. evra. U prvih šest meseci 2009.

povećano je uĉešće nenaplativih kredita u ukupnim kreditnim plasmanima. Od septembra 2008. došlo je do

pogoršanja kreditnog portfelja. Uĉešće kredita privredi sa docnjom duţom od 90 dana je povećano sa 5,8% u

septembru 2008. na 7,1% u decembru 2008. na 11,6% u martu 2009. na 14% u junu 2009. na 14,8%

septembru 2009, a kod kredita stanovništvu sa 2,7% u septembru 2008. na 3,8% u decembru 2008. na 3,6% u

martu 2009. na 3,8% u junu 2009. i na 4,4% u septembru 2009. Prema preliminarnim podacima za decembar

2009. smanjen je udeo problematiĉnih kredita iz rizika da se zbog nevraćanja kredita kriza iz realnog sektora

ne prelije na finansijski sektor. Adekvatnost kapitala banaka u ovom periodu se odrţavala iznad 20% i

većina banaka kapitalu je pripisala dobit ostvarenu u 2008. godini.

Banke su u uslovima GFEK bile okrenute sigurnijim plasmanima kapitala od plasmana privredi. One su

najveći deo likvidnosti ulagale u zapise Trezora i hartije NBS. Na kraju juna 2009. u repo stoku NBS se

nalazilo 117,4 mlrd dinara i u drţavnim zapisima 61 mlrd dinara. Repo stok je u prvom polugodištu 2009.

povećan za 40 mlrd dinara i zbog toga je dolazilo do neţeljene sterilizacije novĉane mase, uprkos namerama

Vlade i NBS da se poveća nivo kredita privredi. Na rast plasmana banaka u repo hartije uticalo je povećanje

realnog prinosa zbog usporavanja inflacije i stabilizacije kursa i sklonosti banaka da u uslovima krize ulaţu

novac u hartije od vrednosti visokog stepena sigurnosti. U ovom periodu registrovan je visok porast

plasiranih novĉanih sredstava banaka u kupovinu tromeseĉnih i šestomeseĉnih drţavnih zapisa zahvaljujući

visokoj proseĉnoj diskontnoj stopi na zapise od oko 15%. Banke su znatno manje ulagale u privredu i

stanovništvo zbog pada traţnje stanovništva, opreznosti graĊana kod uzimanja kredita i opreznosti banaka

kod odobravanja kredita privatnom sektoru, kao i smanjenja obima raspoloţivih izvora finansiranja. Na pad

traţnje za kreditima uticalo je povećanje kamatnih stopa na sve vrste kredita zbog visoke premije rizika, iako

je smanjena referentna kamatna stopa, a Euribor i Libor u junu su bili na niţem nivou (1,4% i 1,2%,

respektivno). Oteţan pristup inostranom kapitalu zaustavio je direktno zaduţivanje preduzeća u inostranstvu

i povećao traţnju za kreditima kod domaćih banaka. Tome su doprineli subvencionisani krediti od strane

drţave usmereni na finansiranje privrede. Banke su zakljuĉno sa junom privredi odobrile oko 700 mil. evra

ovih kredita. Preduzeća su kredite odobrene uz podršku Vlade koristila za refinansiranje obaveza. Osim toga,

fiskalna politika usvojena rebalansom budţeta Republike krajem aprila 2009. nije znaĉajnije stimulisala

domaću potraţnju i proizvodnju, jer se rebalansom predviĊene mere za smanjenje javne potrošnje i

72

povećanje prihoda nisu u potpunosti ostvarile, tako da je budţetski deficit u 2009. bio veći od planiranog

rebalansom budţeta Republike.

U uslovima GFEK u ĉetvrtom kvartalu 2008. i u prva dva meseca 2009. došlo je do deprecijacije dinara

prema evru od 18,3% zbog oteţanog pristupa banaka i preduzeća spoljnim izvorima finansiranja i smanjenog

priliva deviza iz inostranstva, kao i porasta premije rizika. Dinar je u prvom kvartalu 2009. nominalno

deprecirao prema evru u proseku 7,6%, a samo u januaru 5,8% kada su banke imale jak pritisak na deviznu

likvidnost po osnovu traţnje klijenata i po osnovu otplate kratkoroĉnih inostranih kredita uzetih krajem 2008.

godine. NBS je radi ublaţavanja velikih oscilacija kursa dinara u januaru i februaru 2009. intervenisala sa

556,0 mil. evra. Od februara u narednim mesecima dnevne oscilacije su smanjene i kurs dinara se

stabilizovao, bez intervencije NBS. Posmatrano za celo prvo polugodište 2009. dinar je deprecirao

nominalno za 5,2%. U ovom periodu od marta je smanjen pritisak na deviznu likvidnost banaka jer su

preduzeća refinansirala svoje inostrane obaveze, banke su se u inostranstvu kratkoroĉno zaduţile, ostvaren je

znaĉajan neto otkup deviza od menjaĉa, što je rezultiralo stabilizacijom kursa dinara, uprkos smanjenju

referentne kamatne stope. Tome je doprinelo potpisivanje aranţmana sa MMF i sporazuma s bankama o

zadrţavanju stepena izloţenosti prema Srbiji.

Devizne rezerve NBS na kraju juna 2009. su iznosile 8,9 mlrd evra, ĉemu su doprinela povuĉena sredstva od

782,5 mil. evra iz aranţmana sa MMF i uvećane su u odnosu na decembarski nivo iz 2008. za 724,4 mil.

evra. Pokrivenost novĉane mase M1 deviznim rezervama NBS na kraju juna 2009. je iznosila 370%.

Raspoloţive devizne rezerve NBS odgovarale su uvozu robe i usluga za period od 9 meseci.

U prvih šest meseci 2009. nastavljen je trend pada vrednosti indeksa Beogradske berze zapoĉet jula 2008.

pod udarom GFEK na finansijski sistem Srbije. U ovom periodu smanjena je vrednost indeksa BELEX line

za 62,1%, a vrednost indeksa BELEX15 za 68,1%, iako je u martu i aprilu došlo do blagog oporavka

Beogradske berze. Promet na berzi je smanjen za 73,3%, a trţišna kapitalizacija za 28%.

Fiskalna politika u prvom polugodištu 2009. bila je restriktivna. Recesija domaće privrede je smanjila

drţavne prihode. Opadanje javnih prihoda i veći fiskalni deficit posledica su drastiĉnog pada uvoza, domaće

potrošnje i BDP i finansijske nediscipline u uslovima GFEK. Realni pad javnih prihoda u prvih šest meseci

2009. iznosio je 13,0% u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, javni rashodi su smanjeni za

5,5% u odnosu na prvo polugodište 2008. godine. Deficit konsolidovanog sektora drţave na kraju juna 2009.

je iznosio 56,9 mlrd dinara. Kao posledica ekonomske krize sve kategorije prihoda su beleţile realni

meĊugodišnji pad, kao i rashodi po osnovu plata zaposlenih i po osnovu subvencija i kapitalni rashodi.

Realni rast su zabeleţili samo rashodi po osnovu socijalnih davanja.

Zaposlenost u prvih šest meseci 2009. je smanjena, ali manje od pada privredne aktivnosti. Prema podacima

Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u aprilu 2009. je povećana na 16,4% u odnosu na oktobar 2008.

(14,7%). Ekonomska kriza se odrazila na pad zaposlenosti i na povećanje broja nezaposlenih. Broj

zaposlenih kod pravnih lica u junu 2009. u odnosu na decembar 2008. je opao za 9100, a najviše u okviru

preraĊivaĉke industrije, saobraćaja i graĊevinske aktivnosti. Broj zaposlenih kod fiziĉkih lica (preduzetnika)

je smanjen za 135.900. Prema podacima NSZ, broj nezaposlenih lica od septembra 2008. do kraja juna 2009.

povećan je za oko 40.000 lica. Pad zapošljavanja i pad broja slobodnih radnih mesta potvrĊuje da su se efekti

globalne krize preneli i na trţište rada u Srbiji.

Proseĉna neto zarada isplaćena u prvom polugodištu 2009. je iznosila 30.953 dinara i realno je povećana za

2,2%, u odnosu na isti period 2008. godine. Proseĉna neto zarada u javnom sektoru u ovom periodu je

iznosila 38.225 dinara i realno je smanjena za 1,5%. Pad ekonomske aktivnosti uslovio je usporavanje

meĊugodišnjeg rasta zarada u prvom polugodištu 2009. godine. Na to je delimiĉno uticala primena nove

metodologije pri izraĉunavanju proseĉnih zarada od januara 2009. zbog ukljuĉivanja zarada u obraĉun

zaposlenih kod fiziĉkih lica (preduzetnika) koje evidentira Poreska uprava, što je rezultiralo smanjenjem

proseĉnih zarada. Jediniĉni troškovi rada u industriji ubrzanije su rasli zbog brţeg pada produktivnosti rada

od pada realnih bruto zarada.

Kljuĉni rezultati u prvom polugodištu 2009. jesu zaustavljanje drastiĉnog opadanja privredne aktivnosti i

spoljnotrgovinske razmene, stavljanje pod kontrolu inflacije, vraćanje poverenja u bankarski sektor i porast

73

devizne štednje, oĉuvanje deviznih rezervi i stabilnosti deviznog kursa, bez korišćenja povuĉenih sredstava

od 782,5 mil. evra iz SBA sa MMF, povećanje likvidnosti bankarskog sektora, s tim što su banke više ulagale

svoj novac u hartije od vrednosti, nego u plasmane privredi.

Niska domaća traţnja i gotovo zaustavljena kreditna aktivnost banaka uticali su na pad BDP u prvom (-

4,1%) i drugom (-4,2%) kvartalu 2009, što se odrazilo na pad broja zaposlenih i pad proseĉnih zarada, sa

ograniĉenim mogućnostima uzimanja kredita za potrošnju stanovništva. Pored toga, registrovan je i oštar

pad privatnih i drţavnih investicija. Kreditna aktivnost je usporena, iako je povećana dinarska likvidnost

banaka, ukljuĉujući kreditno trţište koje nije bilo subvencionisano. Preduzeća su nastavila razduţivanje

prema inostranstvu. Posebno je bila niska traţnja za investicionim kreditima na subvencionisanom segmentu

kreditnog trţišta, tako da kreditna aktivnost banaka nije podsticala privrednu aktivnost. Realno smanjenje

BDP za 4,2% u prvom polugodištu 2009. na meĊugodišnjem nivou uslovilo je realno meĊugodišnje

smanjenje svih komponenti upotrebe BDP. Najveće smanjenje registrovano je kod uvoza roba i usluga i

investicija u fiksni kapital, dok su liĉna i drţavna potrošnja imale manje smanjenje.

Ekonomska kretanja u drugom polugodištu 2009. bila su povoljnija. Kljuĉni ekonomski indikatori pokazuju

da su se u prvoj polovini 2009. negativne posledice GFEK u potpunosti ispoljile, a da je u drugoj polovini

2009. došlo do odreĊene stabilizacije i blagog oporavka privredne aktivnosti.

Tabela 24. Osnovni ekonomski indikatori u drugom polugodištu 2009. godine

Stope, u %

VII 2009

VII 2008

VIII 2009

VIII2008

IX 2009

IX 2008

X 2009

X 2008

XI 2009

XI 2008

XII 2009

XII 2008

VII-XII 2009

VII-XII2008

Potrošaĉke cene 8,5 8,0 7,3 5,2 5,9 6,6 7,2

Industrijska proizvodnja, fiziĉki obim -15,4 -10,2 -6,0 -5,8 -4,3 -1,2 -7,2

PreraĊivaĉka industrija -20,3 -15,3 -8,3 -7,6 -5,4 -2,6 -10,0

Realni promet u trgovini na malo -10,2 -10,2 -13,4 -15,3 -15,2 -15,7 -13,4

Turizam, noćenja 9,5 -4,0 -14,0 -13,3 -26,2 -23,0 -9,5

Izvoz robe izraţen u evrima -25,8 -26,1 -20,8 -14,1 -2,4 -5,7 -16,7

Uvoz robe izraţen u evrima -36,7 -30,1 -34,5 -28,4 -8,2 -17,6 -26,8

Proseĉna neto zarada, realni rast 2,5 -1,4 -0,8 -1,0 -0,4 -0,5 -0,1

Ukupan broj zaposlenih kod pravnih lica -2,2 -2,6 -3,0 -3,3 -3,3 -3,5 -3,0

Aktivno nezaposlena lica 1,6 1,9 1,5 1,4 0,7 0,4 1,2

Milioni evra

Jul Avgust Sept. Oktobar Novembar Decembar Jul-Dec

Spoljnotrgovinski deficit -405,5 -371,1 -375,4 -437,9 -487,0 -480,9 -2.557,8

Deficit tekućeg raĉuna, bez donacija -114,9 -81,7 -121,4 -140,6 -186,8 -226,9 -872,3

Neto priliv stranih direktnih investicija 2,0 79,2 31,4 66,6 39,3 259,9 478,5

Prihodi od privatizacije društvenih preduzeća 3,1 0,2 0,6 0,2 1,0 0,5 5,6

Devizne rezerve NBS, kraj perioda 9.208 9.584 9.547 9.745 10.050 10.602 10.602

Devizna štednja stanovništva, kraj perioda 5.174 5.244 5.312 5.373 5.868 6.014 6.014

Izvor: Ministarstvo finansija na bazi podataka RZS i NBS, NSZ

Podaci za poslednjih nekoliko meseci 2009. ukazali su da je prošao najteţi udar krize i da je privreda ušla u

fazu stabilizacije i oporavka. Kreditna aktivnost banaka, posebno prema privredi, od oktobra 2009. poĉinje

da blago raste. U ĉetvrtom kvartalu 2009. zabeleţen je niţi pad BDP od 1,6%, u odnosu na prethodna tri

kvartala. Podaci za industrijsku proizvodnju pokazuju da je njen pad zaustavljen u maju i da od tada beleţi

blagi oporavak. MeĊugodišnji pad izvoza u drugom polugodištu je smanjen.

5.3. Ocena efekata makroekonomske politike u 2009. godini

Kljuĉni ciljevi ekonomske politike za 2009. uglavnom su ispunjeni. U borbi sa posledicama GFEK ostvaren

je blagi oporavak privrede u drugoj polovini godine i sprovoĊena je odgovorna socijalna politika kako bi se

zaštitio ţivotni standard stanovništva.

Fiskalna politika je obezbedila smanjenje javne potrošnje prvenstveno kao rezultat fiskalnog prilagoĊavanja

na strani rashoda. Kljuĉna mera fiskalne politike bila je zamrzavanje plata zaposlenih u sektoru drţave i

zamrzavanje penzija, kao i znaĉajnije smanjenje diskrecionih rashoda.

74

Monetarna politika je obezbedila relativnu stabilnost potrošaĉkih cena i doprinela obezbeĊenju devizne

likvidnosti i visokim deviznim rezervama NBS, kao i fleksibilnom deviznom kursu koji je sluţio kao

automatski stabilizator. Ublaţene su posledice GFEK na stabilnost domaćeg finansijskog sistema

zahvaljujući višegodišnjoj obazrivoj prudencijalnoj i monetarnoj politici, merama NBS za povećanje

likvidnosti i kreditne aktivnosti, merama Vlade za podsticanje štednje, kreditne aktivnosti i oţivljavanje

privrede, postignutom sporazumu sa stranim bankama u Srbiji o odrţavanju stepena izloţenosti prema Srbiji

iz 2008. godine.

Strukturna politika je obezbedila unapreĊenje poslovnog okruţenja u Srbiji donošenjem novih sistemskih

zakona, kao i ubrzanje procesa evropskih integracija, što je krajem 2009. rezultiralo u viznoj liberalizaciji,

deblokadi Prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenju kandidature Srbije za ĉlanstvo u EU.

Kljuĉno obeleţje makroekonomskih kretanja u 2009. jeste produbljivanje opadajućih tendencija u privredi i

finansijama u prvom polugodištu 2009. zbog naglog smanjenja domaće i izvozne traţnje, globalnog opadanja

proizvodnje i trgovine, oteţanog pristupa stranom kapitalu, zaustavljanja kreditne aktivnosti banaka,

smanjenja potrošnje i investiranja u privatnom sektoru, povećanja nelikvidnosti privrede, a zatim

stabilizacija i blagi oporavak privrede i finansija Srbije u drugoj polovini 2009, što pokazuju podaci o

privrednoj aktivnosti, spoljnotrgovinskoj razmeni i javnim prihodima.

Makroekonomski rezultati na godišnjem nivou pokazuju da je Srbija u 2009. ostvarila niţi pad BDP u

odnosu na zemlje zapadnog Balkana i ĉlanice EU. Poseban znaĉaj za niţi pad aktivnosti u realnom sektoru

imale su mere za povećanje likvidnosti privrede. Banke su u 2009. odobrile graĊanima i privredi oko

milijardu evra kredita sa subvencionisanim kamatama, od ĉega najviše za likvidnost oko 860 mil. evra i oko

140 mil. evra subvencionisanih potrošaĉkih kredita. Efekti stimulativnih mera za privredu ispoljili su se u

zaustavljanju pada industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene i u stabilizaciji makroekonomskih

indikatora u trećem i ĉetvrtom kvartalu 2009. godine. Polazeći od toga da su banke u ĉetvrtom kvartalu 2008.

gotovo zaustavile kreditiranje privrede, drţava je u 2009. subvencionisala kamatu na kredite za likvidnost,

ĉime su ublaţene posledice GFEK na likvidnost privrede i na smanjivanje broja zaposlenih u privredi.

Kredite za likvidnost u 2009. uzelo je 12.000 preduzeća koja nisu smanjila zaposlenost. Ove mere su

doprinele rastu industrijske proizvodnje, rastu izvoza i uvoza i rastu javnih prihoda u drugom polugodištu

2009. i na poĉetku 2010. godine.

Ekonomski indikatori za Srbiju u 2009. su sa negativnim predznacima, što prikazuje naredna tabela.

Tabela 25. Osnovni ekonomski indikatori u 2009. godini

Stope, % (2008=100)

Realni bruto domaći proizvod -3,1

Industrijska proizvodnja, fiziĉki obim -12,1

PreraĊivaĉka industrija -15,8

Realni promet u trgovini na malo -12,3

Turizam, noćenja -8,0

Vrednost graĊevinskih radova, stalne cene -26,3

Obim saobraćajnih usluga -14,7

Obim poštanskih aktivnosti i telekomunikacija 28,0

Potrošaĉke cene, kraj perioda 6,6

Potrošaĉke cene, prosek perioda 8,4

Izvoz robe izraţen u evrima -19,7

Uvoz robe izraţen u evrima -28,0

Proseĉna neto zarada, ukupno, realni rast 0,2

Proseĉna isplaćena penzija, realni rast 3,3

Ukupan broj zaposlenih kod pravnih lica, prosek perioda -2,2

Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda 0,4

Milioni EUR

Spoljnotrgovinski deficit -5.195,6

Deficit tekućeg raĉuna, bez donacija -1.940,8

Neto priliv stranih direktnih investicija 1.372,5

75

Prihodi od privatizacije društvenih preduzeća 80,9

Devizne rezerve NBS, kraj perioda 10.602,0

Devizna štednja, kraj perioda 6.010,0 Izvor: RZS, NBS, NSZ

Srbija je u uslovima GFEK 2009. zabeleţila meĊugodišnji realni pad BDP (-3,1%). Veći meĊugodišnji pad

BDP zabeleţen je u prvom i drugom kvartalu (-4,1% i -4,2%), dok je niţi pad BDP zabeleţen u trećem i

ĉetvrtom kvartalu (-2,3% i -1,6%). U većini sektora privrede zabeleţen je pad aktivnosti, osim u sektorima

saobraćaj, skladištenje i veze, finansijsko posredovanje i poljoprivreda. Pad privredne aktivnosti

prouzrokovan je najvećim delom smanjenjem eksterne i domaće traţnje, pre svega velikim padom

investicione potrošnje. U prvoj polovini 2009. zabeleţen je dubok pad fiziĉkog obima industrijske delatnosti,

graĊevinarstva, trgovine na malo i ugostiteljstva, dok je u drugoj polovini godine registrovan blagi oporavak

industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene. Industrijska proizvodnja u drugom polugodištu 2009.

zabeleţila je niţi pad (-7%) u odnosu na prvo polugodište (-17,4%), kao i izvoz robe u drugom (-16,7%) u

odnosu na prvo (-23,0%) polugodište 2009. godine.

Spoljnotrgovinska razmena u 2009. rezultat je pada agregatne traţnje i realne deprecijacije dinara. Veći pad

uvoza robe (-28%) od izvoza robe (-19,7%) rezultirao je u smanjenju spoljnotrgovinskog deficita na 5,2 mlrd

evra na kraju 2009. i većoj pokrivenosti uvoza izvozom (53,4%). Niţi spoljnotrgovinski deficit i porast

obima doznaka omogućili su smanjenje deficita tekućeg raĉuna na 1,9 mlrd evra, što ĉini oko 6,3% BDP. U

2009. je ostvaren znaĉajan devizni priliv po osnovu doznaka, što je doprinelo smanjivanju deficita tekućeg

raĉuna. Prema podacima NBS za 2009. u Srbiju je ušlo 2,7 mlrd evra registrovanih doznaka na bazi priliva u

finansijski sistem (po osnovu menjaĉkih poslova, preko bankarskih raĉuna i po osnovu nove devizne

štednje), što je za 51,6 % više u odnosu na 2008. godinu. Neto priliv kapitala u 2009. obezbedio je pokriće

niţeg tekućeg deficita. Neto priliv finansijskih kredita u 2009. iznosio je 1,3 mlrd evra, a neto priliv direktnih

stranih investicija 1,4 mlrd evra. Neto zaduţenje bankarskog sektora u inostranstvu u 2009. iznosilo je 894

mil. evra, od ĉega 402 mil. evra po osnovu kratkoroĉnih kredita. Neto razduţenje preduzeća u inostranstvu u

2009. iznosilo je 853 mil. evra, od ĉega 211 mil. evra po osnovu kratkoroĉnih kredita.

Recesiju privrede u 2009. pratilo je usporavanje realnog rasta ukupnih proseĉnih neto zarada stopa (0,2% na

godišnjem nivou), realni pad proseĉne neto zarade u javnom sektoru od 4%, realni rast proseĉne isplaćene

penzije od 3,3%, smanjenje ukupnog broja zaposlenih (godišnji prosek) za 5,5%, u tome smanjenje broja

zaposlenih kod pravnih lica za 2,2% i smanjenje broja preduzetnika i zaposlenih kod njih za 13,8%. U 2009.

prema Anketi o radnoj snazi je povećana ukupna stopa nezaposlenosti za 2,6 procentnih poena sa 14,0 u

oktobru 2008. na 16,6% u oktobru 2009. godine. Stopa zaposlenosti lica radnog uzrasta (od 15 do 64 godina

starosti), prema Anketi o radnoj snazi, je smanjena za 3,3 procentna poena sa 53,3% u oktobru 2008. na 50%

u oktobru 2009. godine. Ukupan broj zaposlenih prema ovom statistiĉkom istraţivanju u ovom periodu je

smanjen u formalnom sektoru za 4,7% (101.556 lica), a u neformalnom sektoru za 17,6% (113.563 lica).

MeĊugodišnji rast ukupne inflacije u 2009. meren potrošaĉkim cenama je iznosio 6,6%, što je iznad nivoa

inflacije u EU (1,4%) u 2009. godini. MeĊugodišnji rast ukupne i bazne inflacije usporavao se tokom godine.

Nivo ukupne inflacije znaĉajno je odreĊen rastom regulisanih cena (15,5%), pri ĉemu je najveći rast

zabeleţen kod cena naftnih derivata (46%) koje su doprinele rastu regulisanih cena sa 6,2 procentna poena.

Postignuta stabilnost cena prvenstveno je rezultat niske agregatne traţnje, pada cena hrane i restriktivnosti

monetarne politike u drugoj polovini godine. Na ostvarenu stabilnost cena pozitivno je delovalo uspešno

okonĉanje druge revizije programa MMF. Dezinflatorno delovanje navedenih faktora bilo je znatno jaĉe od

inflatornog delovanja kratkoroĉnih fluktuacija kursa dinara i porasta inflacionih oĉekivanja, kao i

finansiranja fiskalnog deficita krajem godine više povlaĉenjem depozita drţave sa raĉuna NBS, a manje

emitovanjem trezorskih zapisa.

Fiskalna pozicija Srbije je pogoršana u 2009. kao posledica GFEK, pre svega pada privredne aktivnosti i

uvoza. Konsolidovani javni prihodi i rashodi su realno smanjeni za 7,5% i 3,6%, respektivno. Konsolidovani

fiskalni deficit je povećan sa 2,5% u 2008. na 4,2% u 2009. i manji je u odnosu na većinu zemalja u regionu.

Deficit je finansiran zaduţivanjem na domaćem finansijskom trţištu – emisijom drţavnih zapisa i

zaduţivanjem kod meĊunarodnih finansijskih organizacija i EU. Deficit budţeta Republike u 2009. iznosio

je 93,6 mlrd dinara, što ĉini 3,2% BDP. Javni dug Republike na kraju 2009. je iznosio 9,8 mlrd evra i

76

povećan je za 1,1 mlrd evra u odnosu na kraj 2008. godine. Porast javnog duga prvenstveno je rezultat

zaduţivanja drţave na domaćem novĉanom trţištu. Valutna struktura duga je nepovoljna, svega 12,8% je u

dinarima. Nivo javnog duga Republike u 2009. (32,0% BDP) nije problematiĉan, već dinamika rasta, valutna

struktura i namena javnog duga.

Kurs dinara prema evru poĉetkom i krajem 2009. godine je deprecirao. NBS je radi spreĉavanja prekomernih

dnevnih oscilacija intervenisala na meĊunarodnom deviznom trţištu u januaru i februaru 2009. sa 556,4 mil.

evra, a u decembru 2009. sa 100,5 mil. evra, odnosno sa ukupno 656,9 mil. evra. Dinar je od marta do

oktobra 2009. aprecirao u odnosu na evro za oko 2%, a zatim je u novembru i decembru deprecirao za 2,6%

zbog sezonskog povećanja dospeća otplata prema inostranstvu, smanjenja referentne kamatne stope,

smanjenja dinarskog dela obavezne rezerve, konverzije deviznih sredstava za dinare i isplata budţetskih

korisnika u kratkom roku krajem 2009. godine. Na smanjenje deprecijacijskih pritisaka tokom 2009. uticalo

je smanjenje deficita tekućeg raĉuna, postignuti sporazum sa stranim bankama, pad premije rizika i rast

doznaka. Proseĉan kurs dinara u 2009. kretao se oko 94,0 RSD/EUR, što znaĉi da je dinar deprecirao u 2009.

nominalno za 7,6%, a realno za 2,4% u odnosu na kraj 2008. godine. Razvijene zemlje su zabeleţile veće

fluktuacije deviznog kursa (dolar je u odnosu na evro u 2009. deprecirao oko 13%, a funta je aprecirala za

oko 9%).

Nivo deviznih rezervi NBS na kraju 2009. bio je zadovoljavajući. Jaĉanju deviznih rezervi znaĉajno je

doprinelo povlaĉenje 1,14 mlrd evra, u okviru kreditnog aranţmana sa MMF, od ukupno odobrenih 2,9 mlrd

evra. Devizne rezerve NBS u 2009. su povećane za 2,4 mlrd evra i na kraju godine su iznosile 10,6 mlrd

evra. Drţava je krajem 2009. sredstva dobijena po osnovu alokacije sredstava kod MMF (424,6 mil. evra)

namenjena za pokriće fiskalnog deficita konvertovala u dinare. NBS je na kraju 2009. raspolagala sa 6,5

mlrd evra koje je prikupila po osnovu obavezne razmene ili ino zaduţenja. Devizne rezerve NBS bile su

dovoljne za pokriće dinarske novĉane mase sa 393%. U 2009. ostvaren je znaĉajan rast devizne štednje

stanovništva koja je na kraju godine iznosila 6 mlrd evra i povećana je od poĉetka godine za 1,2 mlrd evra. U

ukupnoj štednji stanovništva dominanta je štednja u stranoj valuti (98,1%) i štednja od preko godinu dana

(51,4%).

Kreditni plasmani banaka izraţeni u dinarima u 2009. zabeleţili su rast od 16,3%. Krediti privredi su veći za

19,8%, a krediti stanovništvu za 9,5%, dok su prethodnih godina stope rasta kreditnih plasmana iznosile

iznad 30% na godišnjem nivou. U prvoj polovini 2009. nastavljeno je usporavanje kreditne aktivnosti

zapoĉeto sredinom 2008, dok se u drugoj polovini godine beleţi blagi realni rast kredita privredi i

stanovništvu. Tome su doprinele mere iz programa Vlade kojima je u 2009. obezbeĊeno oko 1,1 mlrd evra za

subvencionisane kredite. Krediti privredi za likvidnost su realizovani u potpunosti, dok krediti za investicije

nisu realizovani. Banke su zbog visokog kreditnog rizika dominantno ulagale u repo operacije NBS i drţavne

zapise i ostvarile rastući kamatni prihod. U 2009. prodato je trezorskih zapisa u nominalnoj vrednosti od

209,1 mlrd dinara i hartija od vrednosti u repo operacijama, ĉiji je nivo na kraju 2009. iznosio 151,7 mlrd

dinara, uprkos smanjenju diskontne stope. Banke su poĉetkom 2009. repo operacijama ostvarivale prinos po

stopi od 16,50% na godišnjem nivou uz nešto veću stopu inflacije, a od sredine godine uz nultu inflaciju na

meseĉnom nivou. Pored repo stoka u 2009. je otvoren kanal kupovine trezorskih zapisa putem kojih je

drţava finansirala budţetski deficit. Neto dug drţave u 2009. po osnovu trezorskih zapisa iznosio je 100 mlrd

dinara, a bruto dug 210 mlrd dinara. Banke su na ovim poslovima u 2009. zaradile 160 mil. evra na repo

stoku i 44 mil. evra na trezorskim zapisima bez komercijalnog zaduţivanja. Smanjivanju referentne kamatne

stope NBS poĉetkom novembra 2009. na 10% povuklo je na niţe sve kamatne stope ukljuĉujući i drţavne

zapise. Gubitak banaka nastao po tom osnovu izazvao je udar banaka na kurs kao sidro za cene. U takvoj

situaciji NBS nije blagovremeno reagovala i dinar je u decembru deprecirao za 1,2%, što je uticalo na bilanse

za 2009. godinu. Sniţavanje referentne kamatne stope i zadovoljavajuća dinarska likvidnost banaka u 2009.

pogodovali su smanjenju proseĉno ponderisane aktivne kamatne stope banaka na 11,8% i sniţenju proseĉno

ponderisane pasivne kamatne stope na 5,1% na godišnjem nivou.

Finansijski sektor je beleţio visoke stope rasta sve do prelivanja GFEK na Srbiju. U 2009. zaustavljena je

ekspanzija finansijskog sektora iz prethodnog perioda kada su bilansne kategorije rasle i po 50% na

godišnjem nivou i rastao trţišni udeo pojedinih banaka i drugih finansijskih institucija. Od ĉetvrtog kvartala

2008. prilivi deviza po raznim osnovama su stali, pritisak na kupovinu deviza je rastao, kursne razlike su

77

postale negativne, deprecijacija je zamenila aprecijaciju, repo stok se poĉeo topiti, višak dinara je vršio

pritisak na kurs, rasli su nenaplativi krediti i gubici banaka, povećavan je broj preduzeća za bankrot. Posle

sporazuma Srbije sa MMF i sporazuma banaka u Beĉu situacija se stabilizovala.

Bankarski sektor trpeo je posledice GFEK i tokom 2009. godine. Udar na bankarski sektor dogodio se u

oktobru 2008. povlaĉenjem oko milijardu evra devizne štednje stanovništva, zaustavljanjem „cross border“

kredita, drastiĉnim padom prometa na meĊubankarskom trţištu i pojavom nepoverenja meĊu uĉesnicima na

bankarskom trţištu. Visoka adekvatnost kapitala amortizovala je prvi udar do koga je došlo zbog povlaĉenja

štednih depozita stanovništva. Banke su u prvi plan istakle oĉuvanje likvidnosti i solventnosti i uspešno

amortizovale prvi udar krize na likvidnost. Vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala na kraju 2008.

iznosila je 23,3%, a 21,3% na kraju 2009. godine. U bankarskom sektoru 2009. je došlo do realnog

smanjenja bilansnih pozicija. Bankarska aktiva preraĉunata u evre je bila za 6% manja. Pogoršana je

struktura bilansa stanja i bilansa uspeha. Najveći rast zabeleţila je gotovina, a plasmani su realno smanjeni.

Kapital banaka iskazan u evrima je povećan za 6,6%. Struktura plasmana pomerena je ka hartijama od

vrednosti drţave i NBS. U bilansu uspeha 20 banaka je u 2009. iskazalo neto dobit od 20 mlrd dinara, a

gubitke je iskazalo 14 banaka. Gubici banaka iznosili su 13,1 mlrd dinara.

Na finansijskom trţištu Srbije u 2009. je zabeleţeno smanjenje vrednosti prometa i aktivnosti stranih

investitora. Vrednost prometa na Beogradskoj berzi u 2009. iznosila je 41,8 mlrd dinara i manja je za 41,9%

u odnosu na vrednost prometa u 2008. godini. Pri tome, obim prometa akcijama je smanjen za 44,8%, a obim

prometa obveznicama za 4,8%. Broj obavljenih transakcija u 2009. je smanjen za 35,1%. Uĉešće stranih

investitora u ukupnom obimu trgovanja na Beogradskoj berzi u 2009. iznosilo je 42,3%, što je manje za 48%

u odnosu na prethodnu godinu. U 2009. registrovan je godišnji rast domaćih berzanskih indeksa, i to Belex15

od 17,4%, a Belexline 9,5%. Ukupna trţišna kapitalizacija na kraju 2009. iznosila je 932,3 mlrd dinara, što je

povećanje za 1,7% u odnosu na kraj 2008. godine.

*

* *

U ekonomskom pogledu 2009. je bila izuzetno teška zbog nagomilanih tranzicionih problema i prelivanja

negativnih efekata GFEK na privredu i finansije Republike Srbije. Glavni makroekonomski indikatori su bili

u negativnoj zoni (BDP, industrijska proizvodnja, promet u trgovini, uvoz i izvoz, javni prihodi i dr).

Najvaţniji dogaĊaji koji su obeleţili 2009. bili su: ukidanje viza za putovanja graĊana Srbije u zemlje

šengenskog prostora od 19. decembra; uspešna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma u Srbiji u 2009.

godini, odluka o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma u EU od 1. februara 2010. godine, podnošenje

kandidature za ĉlanstvo Srbije u EU pre ratifikacije SSP u svim drţavama ĉlanicama EU, znaĉajna

makrofinansijska pomoć EU Srbiji napredak Srbije u primeni Nacionalnog programa za integraciju,

pozitivan godišnji izveštaj Evropske komisije o ispunjavanju politiĉkih kriterijuma i sprovoĊenju kljuĉnih

prioriteta Evropskog partnerstva, stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma koji stvara mogućnost za

proširenje EU drţavama zapadnog Balkana.

Od posebnog znaĉaja za ubrzanje procesa evropskih integracija je odluka Saveta ministara EU poĉetkom

decembra 2009. kojom je konsenzusom odobrena primena Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU od

1 februara 2010. pre odluke o poĉetku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju (SSP) i

podnošenje zahteva za kandidaturu Srbije za ĉlanstvo u EU. Evropska komisija i Evropski parlament su

veoma dobro ocenili primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma od strane Srbije tokom 2009. godine.

Naglasili su da su jaĉanje vladavine prava, borba protiv korupcije i ubrzanje ekonomskih reformi i

konstruktivan pristup regionalnoj saradnji,ukljuĉujući trgovinu,od velike vaţnosti za napredak Srbije ka EU,

ukljuĉujući sticanje kandidatskog statusa i otvaranje pregovora o pristupanju EU.

Deblokada Prelaznog trgovinskog sporazuma omogućiće privredi smanjenje troškova po osnovu carina na

uvoz, lakši nastup na trţište EU i promociju srpskih proizvoda, ulazak stranih kompanija u proizvodno-

tehnološki sistem Srbije i u regionalno trţište, uz mogućnost stranih investitora da koriste prednosti

ekonomije obima zone slobodne trgovine u CEFTA regionu i šire (Rusija, Belorusija, Ukrajina, Turska i dr.).

Deblokadom prelaznog sporazuma od strane EU, Srbija je prvi put ušla u fazu ugovornog odnosa sa EU koja

78

će rezultirati u boljem poslovnom ambijentu i većoj predvidivosti biznisa. Prelazni deo SSP je trgovinski

sporazum dogovoren izmeĊu EU i Srbije u vezi sa šestogodišnjom liberalizacijom meĊusobne trgovine i

reformom zakonodavnog okvira za neometano funkcionisanje trţišne privrede vezanog za Zakon o zaštiti

konkurencije i Zakon o drţavnoj pomoći.

5.4. Ekonomska kretanja u prvoj polovini 2010. godine

Ekonomski program Srbije koji je sprovoĊen u prvom polugodištu 2010. obezbedio je nastavak oporavka

privredne i spoljnotrgovinske aktivnosti zapoĉet u drugoj polovini 2009. godine. Industrijska proizvodnja

beleţi blagi meĊugodišnji rast fiziĉkog obima, naroĉito u granama koje su orijentisane na izvoz. Izvoz robe

beleţi znaĉajan meĊugodišnji rast, a uvoz robe je otpoĉeo rast od maja. Kreditna aktivnost banaka nastavila

je blagi rast. Inflacija je u projektovanim okvirima. Dinar je prema evru u većoj meri deprecirao. Devizna

štednja i devizne rezerve nastavile su rast.

Tabela 26. Osnovni ekonomski indikatori u periodu januar-jun 2010. godine

Stope, u % (I-VI 2009=100)

BDP, realni rast 1,2

Industrijska proizvodnja, fiziĉki obim 4,6


Noćenja turista -15,0

GraĊevinarstvo, realna vrednost izvedenih radova -19,2

Obim saobraćajnih usluga 5,4

Obim PTT i telekomunikacija* -

Potrošaĉke cene 4,5

Izvoz robe u evrima 19,4

Uvoz robe u evrima 3,8

Ukupni plasmani banaka, realni rast 12,6

Plasmani privredi, realni rast 12,3

Plasmani stanovništvu, realni rast 13,1

Ukupna proseĉna neto zarada, realna stopa 2,6

Broj zaposlenih kod pravnih lica, prosek perioda -3,5

Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda -2,1

u mil. evra

Deficit robne razmene -2.494,6

Deficit tekućih transakcija, bez donacija -1.352,0

Neto priliv stranih direktnih investicija 420,0

Devizne rezerve NBS, kraj perioda 10.492,8

Devizna štednja, kraj perioda 6.394,8 *Podatak nije raspoloţiv

Izvor: RZS, NBS, NSZ

Privreda Srbije je, nakon recesije u prvom (-4,3%), drugom (-4,5%), trećem (-2,2%) i ĉetvrtom (-1,7%)

kvartalu 2009. ostvarila blagi meĊugodišnji rast u prvom (0,4%) i ubrzanje rasta u drugom (2,0%) kvartalu

2010. godine. Rastu BDP doprineo je rast izvoza i rast javne potrošnje. U prvom polugodištu 2010. fiziĉki

obim industrijske proizvodnje je povećan za 4,6%, dok je realni promet u trgovini na malo smanjen za 5,2%,

a noćenja turista za 15%, sve u odnosu na prvo polugodište 2009. godine. Ove stope rezultat su niske

prošlogodišnje osnove, one su još u zoni sluĉajnih kolebanja i nisu znak sigurnog oporavka privrede Srbije.

U oblasti spoljnotrgovinske razmene u prvom polugodištu 2010. (posmatrano na meĊugodišnjem nivou)

povećan je izvoz robe za 19,4%, a uvoz robe za 3,8% (vrednosti izraţene u evrima). Na kraju juna 2010.

spoljnotrgovinski deficit je iznosio 2,5 mlrd evra, a deficit tekućeg raĉuna 1,1 mrdl. evra. Neto priliv stranih

direktnih investicija u prvom polugodištu je iznosio 394 mil. evra.

Inflacija je u prvom polugodištu 2010. iznosila 4,5% u odnosu na decembar 2009. godine. Osnovni

dezinflacioni faktor bila je niska agregatna traţnja. Bazna inflacija u ovom periodu je iznosila 0,3%. Rast

regulisanih cena je iznosio 7,8%, a rast cena poljoprivrednih proizvoda 24,9%.

Na trţištu rada u prvom polugodištu 2010. zabeleţeno je smanjenje proseĉnog broja zaposlenih kod pravnih

lica za 3,5% i realni rast ukupne proseĉne neto zarade od 2,6%, kao i smanjenje broja aktivno nezaposlenih

79

lica za 2,1%, sve u odnosu na isti period 2009. godine. Stopa nezaposlenosti prema Anketi o ranoj snazi

povećana je u aprilu 2010. na 19,2%.

U prvom polugodištu 2010. konsolidovani javni prihodi su realno povećani za 1,7%, a javni rashodi za 1,3%,

u odnosu na isti period 2009. godine. Konsolidovani fiskalni deficit u ovom periodu iznosio je 55,6 mlrd

dinara.

Na monetarnom sektoru u prvom polugodištu 2010. zabeleţeno je smanjenje referentne kamatne stope na 8%

na godišnjem nivou i nastavak rasta kreditne aktivnosti. Domaći krediti su na meĊugodišnjem nivou realno

porasli za 12,6%, krediti privredi za 12,3% i krediti stanovništvu za 13,1 % u odnosu na decembar 2009.

godine. Povećanju kreditne aktivnosti banaka doprineli su subvencionisani krediti. Udeo problematiĉnih

kredita u ukupno odobrenim kreditima na kraju juna 2010. iznosio je 21% praćeno na bruto osnovi.

U prvom polugodištu 2010. dinar je prema evru nominalno deprecirao za 8,1%, najviše u januaru, februaru,

maju i junu pored intervencija NBS u ovom periodu sa 1,5 mlrd. evra na meĊubankarskom deviznom trţištu.

Dinar je samo u aprilu blago ojaĉao (0,3%) zahvaljujući manjoj prodaji deviza preduzećima, porastu otkupa

efektivnog stranog novca od menjaĉa i porastu devizne štednje graĊana. Devizna štednja na kraju juna 2010.

iznosila je 6,4 mlrd evra, a devizne rezerve NBS 10,5 mlrd evra.

Privreda je u prvom polugodištu 2010. registrovala rast zahvaljujući blagom oporavku svetske privrede,

uspešno završenoj trećoj reviziji SBA sa MMF i opredeljenosti stranih banaka koje posluju u Srbiji da zadrţe

nivo izloţenosti prema Srbiji. Privreda se i dalje suoĉava sa poteškoćama usled negativnih efekata GFEK. U

porastu je nesolventnost preduzeća uz problem naplate potraţivanja. Na trţištu rada suţene su mogućnosti

zapošljavanja i povećanja zarada, što generiše rast siromaštva. Usled toga preduzeća i stanovništvo su znatno

smanjili potrošnju u skladu sa smanjenim prihodima, što se odraţava na smanjenje traţnje za kreditima i

smanjenje uvoza. Smanjena potrošnja i uvoz znaĉajno doprinose smanjenju deficita tekućeg raĉuna koji je na

kraju 2009. iznosio 7,4% BDP.

Vlada i NBS su, u skladu sa postavljenim ciljevima ekonomske politike i ostvarenim rezultatima u drugoj

polovini 2009, usaglasile politike i mere za ublaţavanje negativnih efekata GFEK na privredu i finansije

Srbije u 2010. i za brţe rešavanje nagomilanih problema privrede Srbije. Najvaţnije mera ekonomske

politike su nastavak subvencionisanih kredita za likvidnost i investicije, potrošaĉkih kredita za graĊane i

stambenih kredita za novogradnju, a najvaţnija mera monetarne politike za podsticanje privrede je smanjenje

obavezne rezerve. U skladu sa programom subvencionisanih kredita u prvom polugodištu 2010. banke su

odobrile privredi 710 mil. evra, od toga kredita za likvidnost s valutnom klauzulom 270 mil. evra, a dinarskih

kredita za likvidnost 440 mil. evra. Realizovano je i 633 investiciona kredita u vrednosti od 66 mil. evra.

Odobreno je subvencionisanih potrošaĉkih kredita u iznosu od preko 210 mil. evra.

Imajući u vidu tendencije formirane u prvom polugodištu 2010. i efekte preduzetih mera ekonomske politike

oĉekuje se nastavak oporavka privredne aktivnosti i rast BDP u 2010. od 1,5% uslovljen sporijim izlaskom

svetske privrede iz recesije i niskom domaćom traţnjom. Oĉekuje se usporavanje potrošnje i uvoza, a

povećanje investicija i izvoza. Rastu BDP doprineće oĉekivano povećanje neto izvoza i oĉekivani oporavak

investicija voĊen kapitalnim ulaganjima drţave. Sporiji oporavak privrede uz nastavak rasta nezaposlenosti u

2010. odraziće se na fiskalnu poziciju Srbije, pre svega na manje poreske prihode u 2010. godini.

Oĉekuje se realni rast BDP u 2010. od najmanje 1,5% zasnovan na zapoĉetom oporavku ekonomske

aktivnosti. Prvi znaci oporavka privrede Srbije javili su se u prvom kvartalu 2010. kada je registrovan

meĊugodišnji realnirast BDP od 0,6%. U 2011. oĉekuje se završetak oporavka privrede Srbije i realni rast

BDP od 3%, a povratak na više stope realnog rasta BDP oĉekuje se od 2012. godine.

Domaća traţnja (ukupna finalna potrošnja i investiciona potrošnja), nakon pada od oko 10% u 2009.

procenjuje se da će zabeleţiti realni rast u 2010. od oko 3%. U strukturi domaće traţnje investiciona

potrošnja u 2009. je zabeleţila veći pad (preko 20%) od pada ukupne finalne potrošnje (oko 6%), a u 2010.

se oĉekuje blagi pad finalne potrošnje oko 2% i brţi rast investicione potrošnje preko 20%. Kod upotrebe

BDP u 2009. je ostvaren veliki pad investicija u fiksni kapital od 22%, pad liĉne potrošnje od 6%, pad

drţavne potrošnje od 8%, pad izvoza od 8% i pad uvoza od 17%. Za 2010. predviĊa se blagi rast investicija

od 5%, blagi rast liĉne potrošnje od 3,5%, nastavak pada drţavne potrošnje od 7%, blagi rast izvoza od 6,8%

80

i uvoza od 4,8%, uz deficit tekućeg raĉuna od oko 9% BDP. U 2011. i 2012. oĉekuje se nešto veći rast

investicija od 11% i 18%, blagi rast liĉne potrošnje od 3% i 5%, rast drţavne potrošnje od 0,4% i 4%, rast

izvoza od 7% i 9% i rast uvoza od 7,5% i 10,4%, uz deficit tekućeg raĉuna od 10,5% i 12,5% BDP.

Blagi rast privredne aktivnosti u Srbiji u 2010. i 2011. biće odrţiv ukoliko doĊe do povećanja inostrane i

domaće traţnje i do porasta kreditne aktivnosti banaka. Postignuti sporazum o nastavku aranţmana s MMF

doprineće padu premije rizika, povećanju kreditnog rejtinga zemlje i poboljšanju uslova poslovanja i

investiranja u Srbiji. Tome će doprineti i smanjeni rizici od inflacije, definisani okviri ekonomske i fiskalne

politike u 2010. i naredne tri fiskalne godine. Planirana fiskalna politika doprineće da rast potrošaĉke traţnje

bude usklaĊen sa odrţivom platnobilansnom pozicijom Srbije. Radi oporavka privrede u 2010. donete su

mere koje će pomoći privredi da lakše funkcioniše u 2010. godini. PredviĊeno je da se obezbedi 1,3 mlrd

evra, kako bi se povećala traţnja robe i usluga. Kljuĉne mere ekonomske politike su nastavak

subvencionisanog kreditiranja graĊana i privrede i smanjenje referentne kamatne stope i smanjenje

obaveznih rezervi za poslovne banke koje su spremne da odobre veće plasmane privredi. Ovim merama se

ohrabruju banke da povećaju plasmane privredi.

Pozitivni efekti na privrednu aktivnost u 2010. imaće oĉekivano smanjenje referentne kamatne stope i

smanjenje stope obaveznih deviznih rezervi sa 40% na 20%, što će osloboditi 1,3 mlrd evra koje banke mogu

da plasiraju privredi. Pored toga, Vlada će nastaviti da subvencioniše kamate na dinarske kredite za

likvidnost, sa ciljem da ublaţi negativne efekte GFEK i u 2010. i doprinese porastu proizvodnje, uvoza i

oĉuvanju radnih mesta. Nastaviće se i sa subvencionisanjem stambenih kredita radi oţivljavanja traţnje za

kupovinom stanova u novogradnji i zapošljavanja kapaciteta domaće graĊevinske industrije. Uvešće se

dodatni podsticaji za povećanje proizvodnje i zapošljavanja u nerazvijenim i devastiranim podruĉjima

Republike. Pored postojećih podsticaja za otvaranje radnih mesta investitori će moći da povlaĉe kredite po

fiksnoj kamatnoj stopi od 2% do 2,5% godišnje, uz garancije više od vrednosti kredita i uz mogućnost da

lokalne zajednice u koje se ulaţu sredstva daju i druge pogodnosti, kao što su besplatno zemljište, niţe

naknade, oslobaĊanje poreza koje ubiraju lokalne zajednice. Za velike geenfield i brawnfield investicije

obezbeĊuju se potrebni podsticaji. Nastaviće se sa reformom propisa sa ciljem da se podstakne privredna i

investiciona aktivnost u zemlji. Trajanje mekog kreditiranja privrede uvedeno u martu 2009. je privremeno

do izlaska iz ekonomske krize. U okriru kreditne podrške privredi nastaviće se sporazum sa stranim bankama

koje posluju u Srbiji, s tim što mogu smanjiti nivo plasmana u Srbiji za 20%, u odnosu na 2009. godinu.

Povlaĉenje stranih banaka iz Srbije imalo bi teţe posledice na devizno trţište, kurs dinara i pad privredne

aktivnosti jer bi povukle oko 4 mlrd evra godišnje koliko dospeva za naplatu.

Oĉekuje se umereno oţivljavanje spoljnotrgovinske razmene u 2010. u skladu sa oţivljavanjem agregatne

traţnje i privredne aktivnosti. Oĉekivani brţi rast izvoza od uvoza dovešće do povećanja udela deficita

tekućeg raĉuna. Oĉekuje se da prilivi privatnog sektora zajedno sa finansijskom podrškom od MMF i drugih

meĊunarodnih finansijskih institucija i EU pokriju celokupne potrebe za eksternim finansiranjem u 2010.

godini.

Oĉekuje se relaksiranje monetarne politike kroz sniţavanje referentne stope. Oĉekuje se da inflacija na kraju

2010. bude u granicama cilja (6±2%) , i da dezinflacioni pritisci (niska agregatna traţnja, zamrzavanje zarada

i penzija, pad inflatornih oĉekivanja) nadvladaju inflacione pritiske (efekti deprecijacije na baznu inflaciju,

povećanje regulisanih cena iznad dogovorenih okvira, rast cene sirove nafte i rast cena hrane). Glavni rizici

za povećanje stope inflacije vezani su za nagli rast agregatne traţnje (veći krediti i strane investicije, manja

štednja), povećanje potrošnje (odmrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija), rast cena nafte i drugih

primarnih proizvoda, oţivljavanje privredne aktivnosti i spoljnotrgovinske razmene usled rasta domaće i

svetske traţnje, povećanje javne potrošnje, rast inflacionih oĉekivanja.

5.5. Ekonomski izgledi za 2010. godinu

Ekonomski program Vlade uspešno je realizovan u 2010. godini. Ostvaren je snaţniji oporavak privredne i

spoljnotrgovinske aktivnosti u odnosu na zemlje u regionu. Realni rast BDP zasnovan je prvenstveno na

rastu izvoza potpomognut realnom deprecijacijom dinara. Rast BDP praćen je povećanjem nezaposlenosti.

Oporavak privrede zasnovan na izvozu i nepovoljna kretanja na trţištu rada uslovili su slabiji rast budţetskih

prihoda. Industrijska proizvodnja beleţi meĊugodišnji rast fiziĉkog obima, naroĉito u granama orijentisanim

81

na izvoz. U porastu je promet u trgovini na malo, što ukazuje na blagi rast potrošnje domaćinstava. Izvoz

robe beleţi znaĉajan meĊugodišnji rast, a uvoz nastavlja sporiji rast od izvoza i doprinosi smanjenju

spoljnotrgovinskog deficita. Od sredine godine zabeleţen je rast privatnih investicija u fiksne fondove. Na to

ukazuje usporavanje pada vrednosti izvedenih radova u graĊevinarstvu, usporavanje pada broja izdatih

graĊevinskih dozvola, kao i rast uvoza kapitalnih proizvoda. Kreditna aktivnost banaka beleţi usporavanje

rasta, što se odraţava na oporavak privrede. U drugoj polovini godine došlo je do ubrzanja rasta cena i

jaĉanja inflatornih pritisaka, što nepovoljno utiĉe na makroekonomsku stabilnost. Referentna kamatna stopa

je povećana zbog povećane premije rizika, povećanja cena hrane i jaĉanja inflatornih pritisaka. Privredni

oporavak praćen je povećanjem deficita tekućeg raĉuna i niţim prilivom kapitala zbog ĉega je devizni kurs

izloţen stalnim deprecijacijskim pritiscima. Dinar je zabeleţio jaĉu deprecijaciju. Devizna štednja je

povećana, a devizne rezerve su smanjene.

Zakonodavna aktivnost u 2010. se odvijala intenzivno. Narodna skupština je donela veći broj novih zakona,

a Vlada je utvrdila predloge većeg broja sistemskih zakona, meĊu kojima je predlog zakonske regulative o

penzijsko-invalidskom osiguranju i o fiskalnoj odgovornosti, s ciljem jaĉanja fiskalne discipline i dugoroĉne

stabilizacije javnih finansija. Ostvaren je napredak kod unapreĊenja poslovnog okruţenja koji je od

posebnog znaĉaja za dolazak strateških investitora u Srbiju, a privatizacija se sporije odvijala zbog

nepovoljnih trţišnih uslova. Ostvaren je i napredak u procesu evropskih integracija donošenjem odluke

Saveta ministara EU u junu 2010. da se pristupi ratifikaciji SSP sa Srbijom u parlamentima 27 ĉlanica EU.

Savet ministara spoljnih poslova zemalja ĉlanica EU je 25. oktobra 2010. odluĉio da kandidaturu Srbije za

ĉlanstvo u Uniji prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje i da zatraţi od Evropske komisije da pripremi

mišljenje o sposobnosti Srbije za sticanje statusa kandidata za ĉlana EU, odnosno spremnosti Srbije da

otpoĉne pred-pristupne pregovore. Savet ministara odluĉio je da EK uputi Srbiji Upitnik na bazi koga će

pripremiti mišljenje i preporuĉiti dobijanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o ĉlanstvu u Uniji,

ukoliko do tada sprovede reforme u nekoliko kljuĉnih oblasti. Upitnik je uruĉen Vladi Republike Srbije 24.

novembra 2010. godine, a odgovori Vlade predati su EK 31. januara 2011. godine. Vlada je krajem januara

2011. usvojila odgovore na Upitnik i dostavila ih EK.

Privreda Srbije je nakon recesije u sva ĉetiri kvartala 2009. zabeleţila blagi meĊugodišnji rast BDP u prvom

kvartalu 2010. od 0,3% i ubrzanje rasta u drugom (2%) i trećem (2,7%) kvartalu. Prema proceni RZS, u

prvom polugodištu 2010. realni rast BDP iznosio je 1,2%, u odnosu na isti period 2009. godine. Posmatrano

po aktivnostima, u prvom polugodištu 2010. najveći rast bruto dodate vrednosti (BDV) zabeleţen je u

sektoru saobraćaja (7,2%), sektoru finansijskog posredovanja (6,1%), sektoru vaĊenja ruda i kamena (6,9%),

sektoru preraĊivaĉke industrije (4,0%) i sektoru poslovi sa nekretninama (1,5%). Pad BDV zabeleţen je u

sektoru graĊevinarstva (12,2%), sektoru hotela i restorana (12,0%), sektoru trgovine (2,6%), sektoru

proizvodnje elektriĉne energije, gasa i vode (2,2%) i sektoru ostalih usluga (0,8%). Najveći doprinos stopi

rasta BDP u prvom polugodištu imali su sektor saobraćaja, sektor finansijskog posredovanja i sektor

preraĊivaĉke industrije. Negativan doprinos stopi rasta BDP imali su sektor trgovine, sektor graĊevinarstva,

sektor proizvodnje elektriĉne energije, gasa i vode i sektor hotela i restorana. Prema desezoniranoj seriji

podataka kvartalnog obraĉuna BDP, u stalnim cenama iz 2002. ostvaren je rast BDP od 0,9% u prvom

polugodištu u odnosu na isti period 2009. godine.

Tabela 27. Osnovni ekonomski indikatori u 2010. godini

Stope, u % (2009=100)

BDP, realni rast1 1,7

Industrijska proizvodnja, fiziĉki obim 2,9


Noćenja turista -5,0

Potrošaĉke cene 6,5

Izvoz robe u evrima 24,0

Uvoz robe u evrima 9,7

Ukupni krediti banaka, realno 13,5

Krediti privredi, realno 13,7

Krediti stanovništvu, realno 13,2

Ukupna realna proseĉna neto zarada 0,7

82

Broj zaposlenih kod pravnih lica, prosek perioda -2,9

Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda -0,1

U milionima evra

Deficit robne razmene, c.i.f. -5.228,5

Deficit tekućih transakcija, bez donacija2

-1.952,1

Neto priliv stranih direktnih investicija2

762,2

Devizne rezerve NBS, kraj perioda 10,001,8

Devizna štednja, kraj perioda 7.105,8 1

Podatak se odnosi na period januar-septembar 2

Podatak se odnosi na period januar-novembar

Izvor: RZS, NBS, NSZ

Posmatrano po sektorima, fiziĉki obim industrijske proizvodnje u 2010. povećan je za 2,9%, a preraĊivaĉke

industrije za 3,9%. U oblasti poljoprivrede zabeleţeni su podbaĉaji kod prolećnih useva (pšenica, voće i

povrće), a oĉekuje se znaĉajan rast kod jesenjih useva, pre svega kod kukuruza, šećerne repe i soje. Realni

promet u trgovini na malo i broj noćenja turista su smanjeni u odnosu na 2009. godinu (-0,9% i -5,0%). U

periodu januar-septembar 2010. fiziĉki obim saobraćaja povećan je za 5,4%, dok je vrednost izvedenih

radova u graĊevinarstvu realno smanjena za 16,7%, u odnosu na uporedivi period 2009. godine.

U oblasti spoljnotrgovinske razmene u 2010. posmatrano na meĊugodišnjem nivou, povećani su izvoz i uvoz

robe (vrednosti izraţene u evrima) za 2,4% i 9,7%. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 58,6%. Na kraju

2010. spoljnotrgovinski deficit je iznosio 5,2 mlrd evra. Deficit tekućeg raĉuna u prvih jedanaest meseci

iznosio je 2,0 mlrd evra, a neto priliv stranih direktnih investicija 762,2 mil. evra. Neto odliv kredita i nizak

priliv stranih investicija ukazuju na pogoršavanje platnobilansnih kretanja.

Inflacija je u 2010. godine iznosila 10,3% u odnosu na decembar 2009, pre svega zbog povećanja cena hrane

i rasta inflatornih pritisaka. Bazna inflacija je zabeleţila rast od 8,8%. Rast regulisanih cena iznosio je 12%, a

rast cena poljoprivrednih proizvoda 17,4%.

Na trţištu rada, prema podacima RZS, u 2010. zabeleţeno je smanjenje proseĉnog broja zaposlenih kod

pravnih lica od 2,9% i realni rast ukupne proseĉne neto zarade od 0,7%, u odnosu na 2009. godinu. Prema

podacima NSZ, na kraju 2010. u odnosu na kraj prethodne godine smanjen je broj aktivno nezaposlenih lica

za 0,1%. Stopa nezaposlenosti prema Anketi o radnoj snazi u oktobru 2010. iznosila je 19,2%, koliko je

iznosila i u aprilu 2010. godine.

Konsolidovani javni prihodi u 2010. su realno povećani za 0,2%, a javni rashodi su povećani za 0,7%, u

odnosu na 2009. godinu. Konsolidovani fiskalni deficit u 2010. iznosio je 136,5 mlrd dinara, što ĉini 4,4%

BDP. Javni dug Republike na kraju 2010. iznosio je 12,2 mlrd evra, što ĉini 41,5% BDP.

Monetarna kretanja u 2010. obeleţilo je smanjenje referentne kamatne stope u prvom i povećanje referentne

kamatne stope u drugom polugodištu sa 8% u junu na 11,5% u decembru, kao i nastavak rasta kreditne

aktivnosti. U 2010. na meĊugodišnjem nivou domaći krediti su realno porasli za 13,5%, krediti privredi za

13,7% i krediti stanovništvu za 13,2%. Povećanju kreditne aktivnosti najviše su doprineli subvencionisani

krediti. Udeo problematiĉnih kredita u ukupno odobrenim kreditima na kraju 2010. iznosio je 17,2%,

raĉunato na bruto osnovi koja ukljuĉuje ispravku vrednosti, što je povećanje u odnosu na kraj 2009. (15,7%).

U 2010. dinar je nominalno deprecirao za 9,1%, a realno za 1,9% uz intervencije NBS na meĊubankarskom

deviznom trţištu sa 2,3 mlrd evra (neto prodaja) + neto kupovina 367 mil evra na svop trţištu. Na kraju

2010. devizna štednja stanovništva iznosila je 7,1 mlrd evra, a devizne rezerve NBS iznosile su 10 mlrd evra.

Na blagi oporavak privredne aktivnosti u 2010. uticao je oporavak privreda 27 ĉlanica EU u prvom (0,7%),

drugom (2,0%) i trećem (2,2%) kvartalu 2010, uspešno završene revizije SBA sa MMF, opredeljenost stranih

banaka koje posluju u Srbiji da zadrţe nivo izloţenosti prema Srbiji i preduzete mere ekonomske politike.

MeĊutim, privreda se i dalje suoĉava sa poteškoćama usled negativnih efekata GFEK. U porastu je

nesolventnost preduzeća uz problem naplate potraţivanja, a na trţištu rada su još uvek suţene mogućnosti

zapošljavanja i povećanja zarada, što generiše rast siromaštva. Usled toga su preduzeća i stanovništvo znatno

smanjili potrošnju u skladu sa smanjenim prihodima, što se odraţava na smanjenje traţnje za kreditima i

smanjenje uvoza.

83

Vlada i NBS, u skladu sa postavljenim ciljevima i ostvarenim rezultatima ekonomske politike, poĉetkom

2010. usaglasile su politike i mere za ublaţavanje negativnih efekata GFEK na privredu i finansije Srbije. Sa

stanovišta podsticanja privrede, najvaţnija mera ekonomske politike je nastavak subvencionisanja kredita za

likvidnost i investicije, potrošaĉkih kredita za graĊane i stambenih kredita za novogradnju, a najvaţnija mera

monetarne politike je smanjenje obavezne rezerve. Prema podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog

razvoja, banke su 2010. odobrile privredi 1,2 mlrd evra kredita za likvidnost, od toga sa valutnom klauzulom

od 268,5 mil. evra, a dinarskih kredita od 824,4 mil. evra. Realizovano je 1.835 investiciona kredita u

vrednosti od 229 mil. evra. Odobreno je subvencionisanih potrošaĉkih kredita od 87,0 mil. evra (20.179

zahteva).

Tabela 28. Procena osnovnih makroekonomskih indikatora za 2010. godinu, u %


Izvoz robe, izraţen u evrima 20,4

Uvoz robe, izraţen u evrima 9,4

Deficit tekućeg raĉuna, bez donacija, % BDP -9,3

Investicije u fiksni kapital, realni rast 3,3

Inflacija, kraj perioda 10,6

Proseĉne neto zarade, realni rast 2,0

Produktivnost rada 5,8 Izvor: Ministarstvo finansija

Imajući u vidu tendencije formirane u 2010. i oĉekivane efekte preduzetih mera ekonomske i monetarne

politiku u 2010. oĉekuje se umereni rast BDP u 2010. od 1,5% uslovljen sporijim oporavkom svetske

privrede, rizicima u pogledu negativnog uticaja grĉke duţniĉke krize na region i ekonomskih tenzija u

evrozoni, kao i niskom domaćom traţnjom. Na proizvodnoj strani, u 2010 oĉekuje se da će rastu BDP.

znaĉajno doprineti sektor saobraćaja i veza i sektor industrije. Na bazi formiranog blago rastućeg trenda

povećanja industrijske proizvodnje oĉekuje se rast industrije kao rezultat višemeseĉnog oporavka nekoliko

vaţnih grana industrije. Oĉekuje se i blagi rast bruto dodate vrednosti poljoprivrede u 2010. kao rezultat

povećanja proizvodnje kukuruza i industrijskog bilja. Na rashodnoj strani, u 2010. oĉekuje se blagi rast

potrošnje i investicija privatnog sektora, povećanje uvoza i znaĉajan rast izvoza. Rastu BDP doprineće

oĉekivano povećanje neto izvoza i oporavak privatnih investicija. Potrošnja i investicije drţave zabeleţiće

pad kao posledica zamrzavanja zarada i penzija i usporenije realizacije javnih investicija. Umereni oporavak

privrede prati nastavak rasta nezaposlenosti u 2010. što se nepovoljno odrazilo na fiskalnu poziciju Srbije.

Spoljnotrgovinska razmena u 2010. zabeleţila je znaĉajan rast u skladu sa oţivljavanjem agregatne traţnje i

privredne aktivnosti, uz brţi rast izvoza od uvoza. Najveći doprinos rastu izvoza potiĉe od rasta izvoza

osnovnih metala i hemijskih proizvoda, kao i od rasta izvoza hrane. U strukturi uvoza dominiraju sredstva za

proizvodnju, što će se pozitivno odraziti na ubrzanje privrednog rasta. Platnobilansna pozicija Srbije je

pogoršana usled rasta udela deficita tekućeg raĉuna u BDP za ĉije pokriće je nedovoljan priliv stranog

kapitala.

Inflacija je na kraju 2010. premašila gornju granicu dozvoljenog odstupanja od cilja (6±2%), prvenstveno

zbog povećanja cena hrane, efekta deprecijacije na baznu inflaciju i povećanja regulisanih cena.

MeĊugodišnji rast inflacije u prvoj polovini 2010. bio je ispod donje granice cilja, a u oktobru je bio iznad

gornje granice cilja. Ubrzanje ukupne i bazne inflacije u drugoj polovini 2010. izazvao je neoĉekivani rast

cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i manji sezonski pad cena poljoprivrednih proizvoda nego što je

uobiĉajeno kao posledica loše poljoprivredne godine i monopola na trţištu, ali i neadekvatne agrarne politike

u oblasti robnih rezervi, minimalnih cena, premiranja i subvencionisanja, što je povećalo nestabilnost cena

hrane i njihov brţi rast nego u regionu.

Jesenje procene makroekonomskih indikatora pokazale su se taĉnim. Makroekonomska kretanja u 2010.

obeleţavaju pozitivne tendencije u oblasti privrede. Nakon recesije u 2009. (-3,1%) zabeleţen je u 2010.

oporavak privredne aktivnosti i brţi rast BDP od ostalih zemalja u regionu. U prvih devet meseci 2010.

ostvaren je realni rast BDP od 1,7%, a na godišnjem nivou oĉekuje se rast BDP od najmanje 1,5%, ĉime se

nadoknaĊuje oko polovine pada proizvodnje iz 2009. godine. Nakon pada industrijske proizvodnje u 2009. (-

84

12,1%), u 2010. zabeleţen je oporavak industrijske proizvodnje i rast fiziĉkog obima industrije od 2,9%.

Pored industrije, saobraćaj je u prvih devet meseci zabeleţio rast od 5,4% i doprineo rastu BDP.

U oblasti spoljne trgovine formirane su pozitivne tendencije. Nakon pada izvoza i uvoza robe u 2009. (-

19,7% i -28%), zabeleţen je 2010. oporavak spoljnotrgovinske aktivnosti i snaţan rast izvoza robe od 24%.

Rast uĉešća izvoza u BDP menja strukturu domaće privrede u poţeljnom smeru. Uvoz robe je zabeleţio

sporiji rast od 9,7%, a spoljnotrgovinski deficit je iznosio 5,2 mlrd evra. Izvoz je bio glavni pokretaĉ

privrednog oporavka i rasta BDP, a tome je doprinela realna deprecijacija dinara.

Tekući deficit platnog bilansa u 2010. je smanjen, s tim da postoje teškoće u njegovom finansiranju zbog

smanjenja kapitalnih priliva. Usled toga smanjuju se devizne rezerve NBS, a vrednost dinara pada. Dinar je u

2010. nominalno deprecirao za 9,1% zbog niskog priliva stranog kapitala i povećanja fiskalnog deficita koji

je omogućavao rast drţavne potrošnje i vršio dodatni pritisak na uvoz i potrošnju i time nepovoljno uticao na

stabilnost. NBS je intervenisala na deviznom trţištu sa 2,3 mlrd evra iz deviznih rezervi NBS.

Negativni trendovi na trţištu rada su nastavljeni u 2010. zbog smanjenja ukupnog broja zaposlenih za 4,9%,

što je uticalo da budţetski prihodi zabeleţe usporeniji rast. U drugoj polovini godine zaposlenost je usporila

pad, a nezaposlenost je stagnirala. Prema Anketi o radnoj snazi iz aprila i oktobra 2010. stopa nezaposlenosti

iznosila je 19,2%.

5.6. Glavni ekonomski problem u 2011. godini

Ekonomska politika u 2011. biće suoĉena sa nepovoljnim tekućim privrednim tendencijama i sa nerešenim

strukturnim problemima privrede Srbije u tranziciji. Polazeći od formiranih makroekonomskih trendova

saĉinjena je makroekonomska projekcija za 2011. godinu.

Tabela 29. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora Republike Srbije za 2011. godinu, u%

BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 3.419,2

BDP po stanovniku, u evrima 4.387,8


Izvoz robe, izraţen u evrima 14,2

Uvoz robe, izraţen u evrima 6,2

Deficit tekućeg raĉuna, bez donacija, % BDP 8,0

Spoljnotrgovinski saldo roba i usluga, u evrima, % BDP 14,5

Proseĉne neto zarade, realni rast 1,8

Rast produktivnosti rada 3,0

Inflacija, kraj perioda 5,8 Izvor: Ministarstvo finansija

Projektovani realni rast BDP za 2011. iznosi 3% i zasnovan je na projektovanoj stopi rasta izvoza robe od

14,2% i na oporavku investicione aktivnosti. Uvoz robe zadrţaće tendenciju sporijeg rasta od 6,2% uz

smanjenje udela deficita tekućeg raĉuna na 8% BDP u 2011. godini. Projektovana inflacija je u okviru

postavljenog cilja za 2011. (4,5%±1,5%). Ostvarivanju inflacionog cilja znaĉajno će doprineti oĉekivani veći

kapitalni prilivi i manji fiskalni deficit u 2011. godini. Oĉekuje se i blago smanjenje stope nezaposlenosti u

2011. kao rezultat ubrzanja privrednog rasta i povećanja investicija u 2011, što će se pozitivno odraziti na

rast javnih prihoda u 2011. godini. Planirana ekonomska i fiskalna politika za 2011. usredsreĊena je na

makroekonomsku stabilnost i privredni rast i na blago povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.

Ostvarivanje navedenih makroekonomskih ciljeva podrazumeva ĉvrstu koordinaciju fiskalne i monetarne

politike. Monetarna politika biće usmerena na postizanje ciljane stope inflacije, a fiskalna politika na

smanjenje tekućih rashoda na svim nivoima i povećanje javnih investicija. Fiskalna politika za 2011. je

utvrĊena u skladu sa fiskalnim pravilima, što je od posebnog znaĉaja za ostvarivanje ciljeva ekonomske

politike. Odrţivost budţeta biće od presudnog znaĉaja za zaustavljanje inflacije i privredni rast u narednoj

godini.

Za makroekonomsku stabilnost i rast od posebnog znaĉaja je ubrzanje strukturnih reformi, ukljuĉujući

napore da se privuku griinfield i braunfield direktne strane investicije radi podsticanja izvoza proizvoda

većeg stepena prerade. SprovoĊenje preostalih strukturnih reformi dorpineće jaĉanju ponude i izvoza,

85

povećanju investicija i poboljšanju konkurentnosti privrede. Posebna paţnja posvetiće se ubrzanju reformi na

trţištima rada, kapitala i roba, u poslovnom okruţenju i sektoru javnih preduzeća.

Cenovna stabilnost kao osnovni cilj monetarne politike nije postignuta. NBS kao kreator monetarne politike

vodi raĉuna i o drugim ciljevima kao što su finansijska stabilnost, ekonomska aktivnost i zaposlenost. U

realizaciji ciljeva monetarna politika je bila relativno uspešna. Monetarna politika je suoĉena sa inflatornim

pritiscima koji će biti pojaĉani sa rastom agregatne traţnje nakon odmrzavanja plata u javnom sektoru i

penzija sa pojaĉanim troškovnim pritiscima na cene zbog rasta cene rada. Takva kretanja mogu imati uticaj

na rast referentne kamatne stope i na formiranje deviznog kursa usled isplativosti dinarskih plasmana.

Ukoliko bi se povećana traţnja koristila za domaće proizvode došlo bi do rasta proizvodnje bez većih

inflatornih pritisaka, a ukoliko za uvozne proizvode došlo bi do rasta trgovinskog deficita i deprecijacije

dinara. Manja je verovatnoća da će se povećana traţnja štedeti i koristiti za finansiranje investicija.

Referentna kamatna stopa je povećana u drugoj polovini 2010. zbog jaĉanja inflatornih pritisaka po osnovu

inflatornih oĉekivanja podstaknutih rastom cena hrane, deprecijacije iz prethodnog perioda koji se odraţava

na povećanje cena uvoznih proizvoda, slabljenja efekata niske agregatne traţnje usled oporavka privredne

aktivnosti i odmrzavanja zarada u javnom sektoru i penzija od 1. januara 2011. godine.

Radi smanjenja nivoa inflacije u granice cilja utvrĊene za srednji rok, NBS je najavila smanjenje

ekspanzivnosti monetarne politike kroz obaveznu rezervu. Uvedena je diferencijacija stope obavezne rezerve

prema roĉnoj strukturi izvora do dve godine i preko dve godine. Diferencirane stope dinarske obavezne

rezerve su 5% na izvore do dve godine i 0% na izvore preko dve godine. Diferencirane stope devizne

obavezne rezerve su 30% na izvore do dve godine uz 15% dinarskog izdvajanja i 25% na izvore preko dve

godine uz 10% dinarskog izdvajanja.

NBS je procenila da je trenutno potrebno povećati obaveznu rezervu banaka radi svoĊenja inflacije u granice

predviĊenog cilja, a zatim će se novim monetarnim merama smanjivati obavezna rezerva banaka s ciljem da

se banke podstaknu na odobravanje pozajmica sa duţim rokom otplate i da se istovremeno spreĉi

oslobaĊanje dinarske likvidnosti koja bi uticala na rast inflacije. Privremenim povećanjem obavezne rezerve

banaka spreĉiće se dodatna likvidnost u sistemu i potreba restriktivnog prilagoĊavanja referentne kamatne

stope koja je u januaru 2011. povećana na 12%.

Ciljana inflacija podrazumeva fluktuirajući devizni kurs koji pogoduje okretanju privrede ka izvozu i

razmenljivim dobrima i poslediĉno investicijama, višim stopama rasta i zapošljavanju. Do skoro smo imali

relativnu stabilnost deviznog kursa sa posledicama kao što su nestabilna i u proseku visoka inflacija,

nominalna ĉak i realna aprecijacija dinara, oslanjanje na uvoz, usluge i zaduţivanje, male domaće investicije,

niţe stope rasta, povećanje nezaposlenosti, stagnacija industrijske proizvodnje. Stabilnost deviznog kursa

obezbediće se porastom direktnih stranih investicija i izvoza, što zahteva novi razvojni model baziran na

industrijalizaciji i izvozu, mnogo više investirati i znaĉajnije podići produktivnost rada i konkurentnost

domaće privrede.

Deprecijacijski pritisci su bili prisutni tokom 2009. i 2010. i posledica su visoke premije rizika zemlje i

niskog priliva kapitala po osnovu stranih direktnih investicija, kao i razduţivanja banaka i preduzeća prema

inostranstvu. Neto priliv po osnovu stranih direktnih investicija u 2010. iznosio je 860 mil. evra, dok su se

preduzeća neto razduţivala prema inostranstvu za 890 mil. evra. Nizak priliv kapitala uslovio je nestabilnost

u regionu i visoke premije rizika zemalja, a poslediĉno jaĉanje deprecijacijskih pritisaka. Dinar je u 2010.

jaĉe deprecirao, ali krajem 2010. i poĉetkom 2011. stabilizovan zahvaljujući povećanju referentne kamatne

stope, padu premije rizika i emisiji trezorskih zapisa indeksiranih u evrima koja je povećala traţnju banaka

za dinarima.

Dinar je u 2010. nominalno deprecirao za 9,1% uz neto prodaju 2,3 mlrd evra na deviznom trţištu. Smanjeni

priliv stranog kapitala nije mogao da pokrije smanjeni deficit tekućeg raĉuna. Smanjenje fiskalnog deficita i

javne potrošnje obezbediće da se uvoz i spoljni deficit drţe pod kontrolom i da se spreĉi dodatni pritisak na

pad vrednosti dinara. Za stabilnost dinara potreban je priliv stranog kapitala, ali i smanjenje fiskalnog

deficita merama kredibilne fiskalne politike i sprovoĊenjem neophodnih reformi. U tom pogledu od

posebnog znaĉaja je kontrolisano povećavanje plata u javnom sektoru i penzija kao i drugih javnih rashoda

86

uz oĉuvanje javnih investicija koje su pokretaĉ privrednog oporavka i rasta. Neophodna je i kontrola

stimulisanja proizvodnje povećanjem drţavne potrošnje i fiskalnog deficita, jer bi to uticalo na rast inflacije i

spoljnog deficita i na deprecijaciju dinara i rast javnog duga. Tada bi se smanjile strane i domaće investicije i

poslediĉno usporio privredni rast i zadrţala visoka nezaposlenost.

U drugom polugodištu 2010. povećan je stepen restriktivnosti monetarne politike, s ciljem da se suzbiju

visoka inflatorna oĉekivanja. Referentna kamatna stopa je povećana sa 8% u junu na 11,5% u decembru

2010. godine. Imalo se u vidu da će niska agregatna traţnja ublaţiti inflatorne uticaje drugih faktora. Inflacija

je na kraju 2010. iznosila 10,3%. Inflacija je iznad gornje granice cilja (8%) prvenstveno zbog ubrzanja rasta

bazne inflacije, pre svega rasta cena preraĊene hrane (poljoprivrednog šoka). Inflacija će se u prvoj polovini

2011. kretati iznad gornje granice cilja, a zatim će se postepeno pribliţavati cilju (4,5±1,5% na kraju 2011.).

MeĊugodišnja bazna inflacija je iznosila 8,8%, cene poljoprivrednih proizvoda porasle su za 17,4%, a

regulisane cene za 12%, što je više od planiranog rasta (9±2%). Cene hrane povećane su usled rasta svetskih

cena poljoprivrednih proizvoda i specifiĉnosti domaćeg trţišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, a

ostale cene su povećane usled rasta inflatornih oĉekivanja. Oĉekuje se ubrzanje inflacije u prvoj polovini

2011. usled rasta regulisanih cena, cena hrane i svetske cene nafte.

Privredni rast u 2010. zabeleţiće stopu od 1,5% zasnovan na rastu izvozne traţnje i investicija. Doprinos

finalne potrošnje biće negativan. Rastu BDP najviše će doprineti oporavak industrijske proizvodnje i

prometa i rast saobraćaja i veza. Rast izvoza i rast uvoza sredstava za proizvodnju pozitivno će uticati na rast

privredne aktivnosti u narednom periodu.

Industrijska proizvodnja i promet u trgovini na malo su usporenije rasli u ĉetvrtom kvartalu u odnosu na treći

kvartal 2010. godine. Oĉekuje se usporeniji rast BDP u ĉetvrtom kvartalu 2010. u odnosu na rast BDP u

trećem kvartalu (2,7%) usled usporenijeg rasta preraĊivaĉke industrije i prometa u trgovini. Rast BDP u

2010. zasnovan je na oporavku eksterne traţnje i rastu investicione traţnje, a u 2011. oĉekuje se ubrzanje

rasta BDP na bazi oporavka domaće traţnje, pre svega investicija, dok će doprinos neto izvoza biti niţi nego

u 2010. godini.

Oporavak privrede je bio nedovoljan za oporavak trţišta rada. Stopa nezaposlenosti prema Anketi o radnoj

snazi u oktobru 2010. je ostala ista kao u aprilu (19,2%). Ukupan broj zaposlenih u 2010. je smanjen za

4,9%. Oĉekivani rast BDP od 3% u 2011. neće obezbediti znaĉajniji rast zaposlenosti.

Oporavak privredne aktivnosti pratio je brţi meĊugodišnji rast izvoza od uvoza, uz znaĉajno smanjenje

spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg raĉuna, u odnosu na predkrizni period. Rastu izvoza najviše su

doprineli osnovni metali, hemijski proizvodi i hrana, a rastu uvoza intermedijarni proizvodi i energija. U

platnom bilansu registrovaće se niţi deficit tekućeg raĉuna i niţi priliv stranih investicija, pre svega zbog

relativno visoke premije rizika zemlje.

Oporavak privredne aktivnosti u 2010. pratila je visoka inflacija, smanjenje priliva stranih investicija,

nestabilan kurs i rast duga, što je nepovoljno uticalo na investicije i proizvodnju i ukazivalo da je neophodno

smanjivanje javne potrošnje i fiskalnog deficita. Kredibilan srednjoroĉni program smanjivanja fiskalnog

deficita na 1% BDP je glavna pretpostavka smanjivanja finansijskog rizika zemlje, rasta investicija i brzine

privrednog rasta.

Fiskalna politika u 2010. je bila umereno ekspanzivna. Fiskalni deficit je povećan na 4,4% BDP, a javni dug

na 41,5% BDP na kraju 2010. kao posledica ekonomske krize. Fiskalni deficit je preteţno finansiran

prodajom trezorskih zapisa, pa je stanje duga po ovom osnovu krajem 2010. iznosilo 178,2 mlrd dinara, što

je za 77,5 mlrd dinara više nego stanje duga po osnovu prodatih trezorskih zapisa na kraju 2009. godine.

Nivo deviznih rezervi NBS je zadovoljavajući (pokrivenost preko osam meseci uvoza robe i usluga i 433%

M1). Za jaĉanje deviznih rezervi do sada je u okviru SBA sa MMF povuĉeno 1,48 mlrd evra od ukupno 2,87

mlrd evra. Devizne rezerve NBS u 2010. su smanjene za 2,3 mlrd evra po osnovu intervencija na deviznom

trţištu radi spreĉavanje većih dnevnih oscilacija deviznog kursa dinara.

Devizna štednja stanovništva u 2010. je povećana za 1,1 mlrd evra u odnosu na stanje štednje na kraju 2009.

godine. Plasmani banaka su povećani u 2010. pre svega iz domaćih izvora finansiranja. Opredeljenje za

dinarizaciju rezultiralo je smanjenjem uĉešća indeksiranih i deviznih kredita u ukupnim kreditima. Udeo

87

problematiĉnih kredita u ukupno odobrenim kreditima na kraju novembra 2010. iznosio je 17,4% bruto

odnosno 10,4% neto i sporije je povećavan u 2010. nego u 2009. godini. Bankarski sektor beleţi viši nivo

pokrivenosti problematiĉnih kredita. Stepen naplate potraţivanja povećaće se sa donošenjem Zakona o

sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava.

Kreditna aktivnost banaka je bila intenzivnija u prvom delu 2010. nego u drugom, posebno kod sektora

privrede ukljuĉujući subvencionisani segment bankarskog trţišta. U 2010. je smanjeno uĉešće kredita

privatnom sektoru indeksiranih u stranoj valuti u ukupnim kreditima. Preduzeća su se u 2010. razduţila

prema inostranstvu za oko 600 mil. evra.

Kreditiranje privrede kroz subvencionisane i nesubvencionisane kredite potrebno je usmeriti na sektore i

preduzeća koji posluju u skladu sa novim modelom rasta kao što su: grane industrije koje su orijentisane na

izvoz i na supstituciju uvoza, investiciono orijentisani sektori i preduzeća, produktivna i efikasna preduzeća i

sektori koja ostvaruju poslovne rezultate u uslovima konkurencije na trţištu, bez monopolskog ponašanja i

korupcije, preduzeća koja vode raĉuna o deviznom riziku i imaju valutno usklaĊene bilanse ili preduzeća

koja adekvatno koriste instrumente za zaštitu od deviznog rizika. Sa oporavkom privrede potrebno je

napustiti subvencionisano kreditiranje preduzeća i uspostaviti trţišne uslove kreditiranja privrede uz manji

udeo problematiĉnih kredita. Oĉekuje se smanjivaće se premija rizika zemlje i poslediĉno kamatne stope na

kredite uz lakši pristup domaćim i inostranim izvorima finansiranja. Potrebno je da banke pomognu

restrukturiranje dugova preduzeća koja imaju razvojnu perspektivu, u okviru novog modela rasta privrede

Srbije.

Novi model privrednog rasta zasniva se na investicijama i jaĉanju izvoza, s obzirom na to da će cena kapitala

i obim priliva kapitala biti nepovoljniji u postkriznom periodu nego u predkriznom periodu kada se rast

privrede zasnivao na rastu domaće traţnje i finansirao iz priliva stranog kapitala, što je vodilo do problema

dugoroĉne odrţivost platnog bilansa zemlje. Glavni pokretaĉi rasta po novom modelu su investicije i izvoz,

što zahteva sprovoĊenje strukturnih reformi i povećanje produktivnosti i efikasnosti privrede po tom osnovu.

Devizni kurs doprinosi rastu samo kao dodatni faktor.

Privreda Srbije je otpoĉela 2010. prilagoĊavanje novom modelu rasta. Izvoz beleţi dinamiĉan rast, uvoz

usporenije raste i niţi je od nivoa pre krize, što je uz deprecijaciju dinara doprinelo smanjenju

spoljnotrgovinskog deficita. U strukturi uvoza brţi rast beleţi uvoz sredstava za proizvodnju, što će

pozitivno uticati na proizvodnju i izvoz. Prelaz na novi model privrednog rasta zahteva novu razvojnu

strategiju, ekonomsku politiku i institucionalno prilagoĊavanje.

Kljuĉni izazovi/prioriteti ekonomske politike u kontekstu postkriznog oporavka privrede, jesu:

makroekonomska stabilnost

brz i stabilan oporavak privrede

dinamiĉan privredni rast

povećanje investicija i izvoza

smanjenje nezaposlenosti

povećanje ţivotnog standarda

ravnomeran regionalni razvoj

odrţivi nivo fiskalnog deficita i javnog duga

Ekonomska politika u kriznom periodu, poĉev od oktobra 2008. usredsreĊena je na ublaţavanje posledica

GFEK na privredu Srbije. Merama ekonomske politike stvarani su uslovi za makroekonomsku i finansijsku

stabilnost i za što manji pad proizvodnje, izvoza, zaposlenosti i ţivotnog standarda stanovništva. U tom

pogledu Srbija je ostvarila manji pad BDP u 2009. (-3,1%) u odnosu na regionalno i evropsko okruţenje. Isto

tako, Srbija je postigla i brţi oporavak privrede u 2010. godini. Realni rast BDP u prvoj polovini 2010. iznosi

1,2%, a procenjuje se da će Srbija u 2010. zabeleţiti realni rast BDP od najmanje 1,5%, što je više u odnosu

na region.

Ekonomska kriza je pokazala da je neodrţiv dosadašnji model rasta zasnovan na rastu domaće potrošnje i

uvoza i da se mora zameniti proinvesticiono i izvozno orijentisanim modelom privrednog rasta. Brţi rast

domaće traţnje i potrošnje od rasta BDP u proteklom periodu uslovio je rast deficita tekućeg raĉuna koji je

88

pokrivan prilivom inostranog kapitala, kao i brţi rast inflacije nego u regionu. U strukturi stvaranja BDP

dominirao je sektor nerazmenljivih dobara, a u strukturi upotrebe BDP dominirale su liĉna i javna potrošnja.

Promena modela rasta dovešće i do promene u strukturi stvaranja i upotrebe BDP u pravcu jaĉanja sektora

razmenljivih dobara i povećanja doprinosa investicija finansiranih iz nacionalne i inostrane štednje i

doprinosa izvoza privrednom rastu Srbije. Veća stopa privrednog rasta i znaĉajniji udeo investicija i izvoza u

BDP omogućiće povećanje zaposlenosti i otvaranje znaĉajnijeg broja novih radnih mesta, kao i veći ţivotni

standard i smanjenje siromaštva u zemlji. Time se povećava kredibilitet zemlje i smanjuje rizik za ulaganja.

Ekonomska politika u postkriznom periodu orijentisana je na brz i stabilan oporavak privrede i na stvaranje

uslova za dinamiĉan privredni rast zasnovan na rastu izvoza i investicija kao kljuĉnih razvojnih poluga. Brz

privredni rast obezbediće povećanje zaposlenosti i ţivotnog standarda, ravnomerniji regionalni razvoj i

smanjenje siromaštva.

Ekonomska politika biće opredeljena promenama u globalnom okruţenju i rizicima u meĊunarodnim

ekonomskim odnosima, ali isto tako i nasleĊenim socioekonomskim problemima i izazovima, što opredeljuje

kljuĉne prioritete ekonomske politike u postkriznom periodu.

Prvi prioritet je inflacija koja je po meĊunarodnim standardima relativno visoka i predstavlja rizik za

makroekonomsku stabilnost i privredni rast. Inflaciju moţe da podstakne prevelika javna i liĉna potrošnja,

cenovni šokovi (poljoprivreda i naftni derivati), prejaka deprecijacija dinara i preveliki rast kontrolisanih

cena.

Drugi prioritet je oporavak realnog sektora od posledica ekonomske krize i nasleĊenih strukturnih

problema. Krhki oporavak privrede potrebno je uĉvrstiti kroz restrukturiranje privrednih grana i preduzeća,

završetak privatizacije i efikasnije sprovoĊenje steĉajeva, kao i kroz povoljnije poslovno okruţenje i veća

ulaganja domaćih i inostranih investitora u privredni razvoj zemlje. U tom smislu izvršiće se prilagoĊavanje

u privrednom sistemu, makroekonomskoj politici i sektorskim politikama koncepciji ubrzanog privrednog

rasta zasnovanog na povećanju investicija i izvoza i jaĉanja sektora razmenljivih dobara.

Treći prioritet je povećanje investicija. Ubrzanje privrednog rasta, nakon privrednog oporavka od posledica

ekonomske krize, zahteva brz porast investicija u odnosu na ostvareni BDP uz istovremeni sporiji porast

liĉne i javne potrošnje. Finansiranje investicija zahteva znaĉajnije povećanje domaće štednje, imajući u vidu

da opadaju privatizacioni prihodi i da su ograniĉene mogućnosti za nova zaduţivanja u inostranstvu. Time bi

se obezbedio dinamiĉniji privredni rast oslonjen na povećanje zaposlenosti i produktivnosti, koji istovremeno

obezbeĊuje unutrašnju i spoljnu makroekonomsku stabilnost i stvara prostor za povećanje ţivotnog standarda

na realnim osnovama.

Ĉetvrti prioritet je povećanje izvoza. Srbija je zabeleţila brz rast izvoza robe i usluga u periodu 2001-2008.

(stopa rasta u proseku 20,9%), ali nije znaĉajnije povećala udeo izvoza robe i usluga u BDP (ispod 30%).

Time je na kraju 2008. dostignut udeo spoljnotrgovinskog deficita u BDP od 24,1% i udeo deficita bilansa

tekućih plaćanja od 18,7% BDP. U strukturi izvoza dominiraju sirovine, repromaterijal i hrana sa malim

udelom novododate vrednosti. Zaokret ka razvoju baziranom na izvozu podrazumeva visoke stope rasta

izvoza robe i usluga, povećanje uĉešća izvoza robe i usluga u BDP, povećanje udela sektora razmenljivih

dobara u formiranju BDP i udela razmenljivih dobara u strukturi izvoza sa većim udelom novododate

vrednosti, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Za jaĉanje izvozne orijentacije privrede potrebna je

podrška makroekonomske politike i aktivnih sektorskih politika, pre svega industrijske politike.

Peti prioritet je smanjenje nezaposlenosti i povećanje životnog standarda. Visoka nezaposlenost i pad

ţivotnog standarda mogu da izazovu šire politiĉke i socijalne potrese i orijentaciju ekonomske politike na

kratkoroĉne socijalne i ekonomske ciljeve. Stopa nezaposlenosti u Srbiji po meĊunarodnoj uporedivoj

metodologiji je premašila 19%, a proseĉna neto zarada je pala na 320 evra. Rast zaposlenosti i zarada, a time

i ţivotnog standarda stanovništva moţe se obezbediti samo putem ubrzanja privrednog rasta i povećanja

investicija radi otvaranja novih radnih mesta. Od kljuĉnog znaĉaja jeste poboljšanje obrazovanja i

kvalifikacija koje opredeljuju obim i kvalitet ponude rada i njeno usklaĊivanje sa traţnjom na trţištu rada.

Šesti prioritet je ravnomerni regionalni razvoj. Srbija beleţi velike regionalne razvojne disproporcije nastale

usled nepovoljnih demografskih trendova, visoke regionalne nezaposlenosti, devastacije industrije,

89

infrastrukturne neizgraĊenosti, nerazvijenog institucionalnog okvira. Potrebna je nova regionalna politika

usmerena na ravnomeran regionalni razvoj u zemlji, s ciljem da se uz potrebnu intervenciju drţave obezbedi

jaĉanje razvojnog potencijala svih regiona i povećanje njihove konkurentnosti i da se time smanje

unutarregionalne i meĊuregionalne disproporcije koje ograniĉavaju razvoj podruĉja Republike.

Sedmi prioritet je održivi nivo fiskalnog deficita i javnog duga. Povećanje fiskalnog deficita i javnog duga i

odnosu na BDP posledica je nedovoljnih reformi javnog sektora i nepovoljnog uticaja globalne ekonomske

krize na javne finansije Srbije. Novouvedena fiskalna pravila treba da obezbede znaĉajnije smanjenje javne

potrošnje, fiskalnog deficita i javnog duga u periodu do 2015, što bi uz višu stopu privrednog rasta, promenu

strukture javne potrošnje u pravcu rasta udela javnih investicija u BDP i reforme penzijskog sistema,

obrazovanja, zdravstvene zaštite i socijalne pomoći, obezbedilo dugoroĉnu stabilizaciju javnih finansija i

javnog duga.

Kljuĉni odgovor ekonomske politike na navedene razvojne izazove je ubrzanje reformskih i tranzicionih

procesa u sklopu promena modela privrednog rasta. Vlada će u postkriznom periodu ubrzati ekonomske

reforme koje Srbiju vode punopravnom ĉlanstvu u EU. Posebna paţnja posvetiće se stvaranju podsticajnog

ambijenta za domaće i inostrane investitore, punoj zaštiti svojine i ugovora, efikasnom pravosuĊu,

modernom poreskom sistemu, usklaĊivanju fiskalne i monetarne politike, efikasnom bankarskom sistemu i

razvijenom finansijskom trţištu, privatnom i javnom partnerstvu, posebno u infrastrukturnim delatnostima,

regulisanom trţištu rada i ureĊenim odnosima izmeĊu zaposlenih i poslodavaca, politiĉkoj stabilnosti u

zemlji.

Ekonomska politika orijentisana je na stvaranje uslova za dugoroĉnu makroekonomsku stabilnost, što je

povezano sa procesom stabilizacije i pridruţivanja Srbije EU i ispunjavanjem uslova za punopravno ĉlanstvo

u Uniji. U tom pogledu primarni cilj ekonomske politike jeste da obezbedi dugoroĉno odrţivu

makroekonomsku stabilnost koja podrazumeva postizanje niskih i stabilnih stopa inflacije i smanjivanje

platnobilansne i fiskalne neravnoteţe. Kredibilna ekonomska politika na taj naĉin stvara ambijent za brţi

privredni rast, a kljuĉnu ulogu u tome ima fiskalna politika.

Srbija je u 2009. zapoĉela kredibilno srednjoroĉno fiskalno prilagoĊavanje smanjivanjem tekuće javne

potrošnje. Potrebno fiskalno prilagoĊavanje podrţano je izmenama Zakona o budţetskom sistemu kojima su

uspostavljena ĉvrsta fiskalna pravila koja se odnose na javnu potrošnju, fiskalni deficit i javni dug. Opšta i

posebna fiskalna pravila obezbediće dugoroĉnu odrţivost fiskalne politike kroz planirano smanjivanje tekuće

budţetske potrošnje, pre svega plata u javnom sektoru i penzija i istovremeno povećanje javnih investicija,

uz smanjenje fiskalnog deficita opšteg nivoa drţave na 1% BDP u 2015. i maksimalni odnos javnog duga

prema BDP od 45%. Takvo fiskalno prilagoĊavanje je neophodno radi ubrzanja privrednog rasta. Formiranje

Fiskalnog saveta doprineće primeni fiskalnih pravila i podizanju kredibiliteta fiskalne politike.

Radi uspostavljanja i odrţavanja makroekonomske stabilnosti, pored fiskalnog prilagoĊavanja, potrebno je

zadrţati postojeći monetarni reţim u kome je osnovni cilj kontrola inflacije i sledstveno tome fleksibilan

devizni kurs. Reţim ciljane inflacije i fleksibilnog kursa omogućava okretanje privrede Srbije ka

investicijama u sektore razmenljivih dobara i povećanje izvoza. Niska i stabilna inflacija i stabilizacija dinara

na realnoj vrednosti stimulativni su za investicije, izvoz i privredni rast.

Koordinacija monetarne i fiskalne politike od posebnog je znaĉaja za makroekonomsku stabilnost. Ona će

biti pojaĉana u postkriznom periodu kada će doći do rasta domaće i strane traţnje sa uticajem na inflaciju.

Poţeljna je kombinacija relaksirane monetarne politike koja bi sa niţim kamatnim stopama stimulisala

privatni sektor i odgovorne fiskalne politike koja obezbeĊuje smanjenje nivoa javne potrošnje, niţi fiskalni

deficit i niţi nivo javnog duga.

Kljuĉni uslovi za postizanje dugoroĉne makroekonomske stabilnosti jesu:

sprovoĊenje trţišnih reformi i završetak transformacije privrede sa dominantnim privatnim sektorom,

trţišnom orijentacijom, jaĉanjem ekonomskih sloboda i preduzetništva, stimulativnim poslovnim i

investicionim ambijentom,

90

ubrzan i stabilan oporavak privrede nakon izlaska iz recesije i povratak na više i odrţive stope

privrednog rasta zasnovane na povećanju izvoza, investicija i zapošljavanja, uz modernizaciju

nacionalne privredne infrastrukture, pre svega energetike, saobraćaja i telekomunikacija,

uspostavljanje opadajućeg trenda inflacije i njeno svoĊenje na nizak i stabilan nivo kroz reţim monetarne

politike,

fiskalno prilagoĊavanje i smanjenje fiskalnog deficita na odrţiv nivo, što će zavisiti od rasta privredne

aktivnosti i uvoza i od mogućnosti smanjivanja pojedinih javnih rashoda,

prilagoĊavanje tekućeg raĉuna platnog bilansa i smanjenje eksterne neravnoteţe na bazi rasta izvoza,

eksternih plaćanja, nivoa domaće potrošnje, kapitalnih priliva privatnog sektora i finansijske podrške

meĊunarodnih finansijskih organizacija i EU.

6. Fiskalni sistem i politika u vreme ekonomske krize

6.1. Konsolidacija javnih finansija

Pad BDP u 2009. od 3,1% uslovio je niţi nivo javnih prihoda i veći fiskalni deficit od planiranog za 2009.

godinu. Do toga je došlo većim delom zbog egzogenih faktora vezanih za posledice GFEK, ali i zbog toga

što mere ekonomske politike dogovorene sa MMF i utvrĊene Zakonom o rebalansu budţeta Republike za

2009. i pratećim poreskim zakonima nisu u potpunosti primenjene i nisu obezbedile oĉekivane uštede kod

javnih rashoda i oĉekivane poreske prihode. Veći deo fiskalnih mera nije dao oĉekivane efekte, s obzirom na

to da u 2009. nije u potrebnoj meri smanjen broj zaposlenih u drţavnoj upravi i javnim sluţbama zbog

nedostatka novca za otpremnine i da su smanjeni planirani porezi na autorske honorare, kao i planirano

smanjenje troškova budţetskim korisnicima sa sopstvenim prihodima i planirana uplata dobiti republiĉkih

javnih preduzeća na raĉun budţeta Republike.

Tendencije u meĊunarodnom ekonomskom okruţenju i tekuća privredna kretanja na poĉetku 2009. ukazivala

su na neophodnost rebalansa budţeta Republike za 2009. i prilagoĊavanja ekonomske politike izmenjenim

okolnostima, kao i na potrebu da se fiskalni deficit stavi u odrţive okvire, tako da se moţe neinflatorno

finansirati u kratkom roku, a da ne dovede do preteranog rasta javnog duga u duţem roku. U tom cilju bilo je

neophodno dodatno fiskalno prilagoĊavanje manjim delom kroz ostvarivanje dodatnih prihoda, a većim

delom kroz izvesne uštede u budţetu Republike, budţetima lokalnih zajednica i fondovima socijalnog

osiguranja, pre svega kod plata, penzija, materijalnih troškova, subvencija i drugih rashoda drţavnog sektora.

Sa rebalansom budţeta Republike za 2009. utvrĊene su dodatne mere ekonomske politike sa ciljem da se

poboljšaju makroekonomska kretanja kroz odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku i ĉvrstu koordinaciju

rada Vlade i NBS kod kreiranja i sprovoĊenja mera ekonomske politike. Fiskalna politika je postala kljuĉna

komponenta ekonomske politike usmerena na konsolidaciju javnih finansija zasnovanu na smanjenju

rashoda. Fiskalna odrţivost zahtevala je delotvorne fiskalne reforme na strani prihoda i na strani rashoda,

posebno u sektoru obrazovanja, zdravstva, penzijskog sistema i javne administracije. Donete mere fiskalnog

prilagoĊavanja u 2009. bilo je potrebno dopuniti i zadrţati na snazi i 2010. kako bi se smanjio fiskalni deficit

u odnosu na 2009. godinu. Posebna paţnja posvećena je kredibilnim merama fiskalne politike usmerene na

finansiranje povećanog fiskalnog deficita u 2009. i na njegovo smanjenje u 2010. i naredne dve godine. U

tom cilju na prihodnoj strani planirano je uvoĊenje novog poreza na dohodak graĊana kao izdašnijeg

poreskog prihoda koji omogućuje ravnomerniju raspodelu poreskog tereta stanovništva, kao i restrukturiranje

poreza na dodatu vrednost u skladu sa direktivama EU. Na rashodnoj strani planirane su veće budţetske

uštede, poĉev od smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru i zamrzavanja plata i penzija, do promene

naĉina finansiranja i zapošljavanja u obrazovanju, zdravstvu i drugim oblastima javne potrošnje.

Odrţivost predviĊenog fiskalnog prilagoĊavanja zavisi od fiskalne regulative i fiskalne politike, ukljuĉujući

paţljiv nadzor i pravovremeno reagovanje fiskalnim merama koje nose rizike koji zahtevaju bolje praćenje

zaostalih obaveza, strogu kontrolu preuzetih obaveza, odreĊivanje prioriteta kod meseĉnih rashoda i bolju

koordinaciju politika i sprovoĊenja budţetskih mera. U tom pogledu Zakon o budţetskom sistemu koji je

donet sredinom 2009. utvrdio je da se sopstveni prihodi drţavnih institucija ukljuĉuju u budţetski proces radi

boljeg uvida i kontrole. Prihodi od raznih taksa, naknada, zajmova i donacija do tada se nisu ukljuĉivali na

91

jedinstveni raĉun budţeta, već su se knjiţili kod drţavnih institucija koje ih dobijaju ili ubiraju i troše u

skladu sa posebnim zakonima.

Novi Zakon o budţetskom sistemu obavezuje da se svi prihodi evidentiraju na konsolidovanom raĉunu

Trezora sa koga se raspodeljuju i troše. Poreski i neporeski prihodi slivaju se u budţet Republike iz koga se

finansiraju prava i programi utvrĊeni Zakonom o budţetu. Pojedini direktni i indirektni korisnici budţetskih

sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja imaju pravo na sopstvene prihode koje ostvaruju

prodajom robe ili vršenjem usluga. Reĉ je o školama, ustanovama kulture, fakultetima, SANU, kliniĉkim

centrima, statistiĉkim zavodima, geodetskom zavodu i sliĉno. Oni imaju pravo na namenske prihode, ĉije je

korišćenje utvrĊeno posebnim zakonima o vodama, šumama, poljoprivrednom zemljištu, putevima,

rudarstvu i sliĉno. Ovi zakoni uvode ciljane naknade koje imaju karakter sopstvenih prihoda (kazne koje

plaćaju pojedinci koji ne poštuju zakone, takse za registraciju, kontrolu, inspekciju, korišćenje javne

infrastrukture, plaćanje dela troškova za zdravstvene usluge, školarine za obrazovanje i sl.). Ciljane naknade

mogu da se odnose i na regulaciju pojedinih industrijskih grana i upotrebu javnih dobara.

Pored Zakona o budţetu postoje i drugi zakoni koji uvode razne naknade o kojima se odluĉivalo van

budţetskog procesa. Novi Zakon o budţetskom sistemu utvrdio je rešenje da se iz budţetskih aproprijacija

finansiraju razliĉiti rashodi, a ne iz sopstvenih ili namenskih prihoda, što podrazumeva da se najveći deo

ovih sredstava uplati na jedinstveni raĉun Trezora i da se sa tog raĉuna finansira upotreba javnih dobara.

Sada se samo manji deo tih sredstava ukljuĉuje u konsolidovani raĉun Trezora, a najveći deo se registruje

preko platnog prometa. Zakon o budţetskom sistemu obavezuje da se sopstveni prihodi iskazuju kao javna

sredstva u budţetu odnosno finansijskom planu, što omogućuje da Trezor efikasnije upravlja likvidnošću i

dugom i da efikasnije kontroliše namensko trošenje tih sredstava. PredviĊeno je da se na isti naĉin koristi

razvojna pomoć EU koja će se iskazivati u opštem delu budţeta, kao i donacije za razne projekte. Do sada se

van budţetskog procesa trošilo oko 100 mlrd dinara sopstvenih prihoda direktnih i indirektnih budţetskih

korisnika, oko 130 mlrd dinara za projektne zajmove, donacije i razvojnu pomoć iz fondova EU, oko 36 mlrd

dinara razliĉitih poreskih oslobaĊanja, kao i sopstvena sredstva oko 50 drţavnih agencija, fondova i

direkcija. Odgovorna fiskalna politika podrazumeva bolje upravljanje sredstvima od sopstvenih prihoda

budţetskih korisnika, sredstvima od projektnih zajmova, donacija i razvojne pomoći iz fondova EU,

sredstvima od razliĉitih poreskih izuzetaka i sredstvima razliĉitih drţavnih agencija, fondova i direkcija koje

su formirane sredstvima budţeta ili su nezavisne od budţetskih sredstava.

Donošenjem Zakona o kontroli drţavne pomoći utvrĊeno je da drţavnu pomoć ĉine ne samo subvencije,

nego i poreska izuzeća, meki krediti i garancije, što ĉini oko 4% BDP Srbije, dok se u zemljama u tranziciji

za drţavnu pomoć izdvaja oko 2%, a u ĉlanicama EU oko 1,5% BDP. Zakon o kontroli drţavne pomoći

usvojen u junu 2009. reguliše drţavnu pomoć preduzećima, saglasno pravilima STO i EU. Zakon zabranjuje

drţavne subvencije preduzećima koja primaju subvencije ili stvaraju prednost domaćim firmama u odnosu na

strane firme. Izuzeci su poljoprivreda i regionalni razvoj. Donošenjem Zakona o fiskalnoj odgovornosti

utvrdiće se fiskalna pravila i uvesti fiskalno veće ili savet kao nezavisni kontrolor koji obezbeĊuje

usklaĊenost budţeta sa fiskalnim pravilima, sa ciljanom ravnoteţom prihoda i rashoda budţeta i sa stabilnim

ili opadajućim javnim dugom. Ovo regulatorno telo izraĊuje projekcije javnih prihoda, ocenu izdataka i

koristi od fiskalnih stimulansa i kaţnjava ponašanja koja odudaraju od fiskalnih pravila. Time bi se

onemogućilo eksperimentisanje u fiskalnoj politici i donošenje restriktivnog budţeta u koji su ugraĊene mere

štednje (redukcija udela plata i penzija u BDP, redukcija republiĉke i lokalne administracije, smanjenje

troškova radnog mesta, poboljšanje socijalne zaštite, suţavanje infrastrukturnih projekata i odabir prioriteta u

kapitalnim izdacima, suţavanje subvencija i drugih fiskalnih podsticaja). Fiskalna pravila biće znaĉajna za

ponašanje aktera u vreme krize i nakon krize kada se oĉekuje odmrzavanje penzija, plata i drugih davanja i

kad se krene sa isplatama obaveza propisanih zakonima. Tome treba dodati i servisiranje obaveza po osnovu

javnog duga.

Temelji modernog upravljanja javnim finansijama Republike Srbije postavljeni su Zakonom o budţetskom

sistemu iz februara 2002. koji je tokom sedam godina primene unapreĊivan kroz izmene i u julu 2009. je

zamenjen novim Zakonom o budţetskom sistemu. Na bazi tih propisa konsolidovan je budţetski sistem,

uspostavljena su pravila za donošenje i izvršenje budţeta svih nivoa drţavne uprave i ustanovljene su nove

92

institucije (Trezor i Uprava za javna plaćanja) koje su kasnije objedinjene u Upravu za trezor. UnapreĊeni su

budţetski postupci i obezbeĊena je transparentnost izvora i obima prikupljenih i potrošenih javnih sredstava.

Novi Zakon o budţetskom sistemu utvrĊuje pravila ponašanja budţetskih korisnika svih nivoa drţavne

uprave pri izradi budţeta i vanbudţetskih korisnika (vanbudţetski fondovi i javna preduzeća) pri izradi

finansijskih planova, kao i pravila pri upravljanju novĉanim sredstvima, zaduţivanju i davanju garancija,

raĉunovodstvu. Zakon uvodi ĉvrsta pravila finansijskog poslovanja i izveštavanja javnih preduzeća, kako bi

se onemogućilo da stvaraju skrivene deficite i time uvećavaju javni dug. Zakon ureĊuje, pored budţetskog

postupka, vrste i pripadnosti javnih prihoda i primanja koje su ranije regulisane posebnim Zakonom o javnim

prihodima i rashodima. Zakonom je utvrĊeno da se sopstveni prihodi budţetskih korisnika i korisnika

sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja iskazuju kao javna sredstva u budţetu, odnosno

finansijskom planu. Pri tome, Vlada moţe da propiše uslove, kriterijume i naĉin korišćenja sopstvenih

prihoda svih korisnika javnih sredstava.

Zakon o budţetskom sistemu reguliše srednjoroĉno planiranje makroekonomskih i fiskalnih okvira,

ukljuĉujući ekonomsku i fiskalnu politiku u trogodišnjoj perspektivi. Zakonom je regulisan budţetski

kalendar i sadrţaj Memoranduma o budţetu, sadrţaj srednjoroĉnog plana (programi, projekati i aktivnosti

budţetskog korisnika za budţetsku i naredne dve fiskalne godine) i srednjoroĉni okvir rashoda kao ukupni

obim rashoda budţeta Republike koji pretstavlja osnov za pripremu finansijskih planova budţetskih

korisnika u srednjoroĉnom periodu. Zakon je u celini usmeren na jaĉanje budţetskog planiranja u

trogodišnjoj perspektivi i na veću predvidivost i pouzdanost procena i projekcija makroekonomskih agregata

i indikatora, ukljuĉujući fiskalne agregate i indikatore.

Kljuĉna novina u budţetskom kalendaru jeste da budţetski korisnici do 15. marta dostavljaju Ministarstvu

finansija predloge za utvrĊivanje prioritetnih oblasti finansiranja u budţetskoj godini i naredne dve fiskalne

godine, a zatim Vlada na bazi predloga Ministarstva finansija i njenog posebnog tela do 1. aprila utvrĊuje

prioritetne oblasti finansiranja za naredne tri godine i do 10. aprila organizuje javnu raspravu o svojoj odluci.

Na bazi usaglašenih prioritetnih oblasti finansiranja Ministarstvo finansija priprema Memorandum o budţetu

koga Vlada usvaja 15. maja.

Druga novina je proširenje sadrţaja Memoranduma o budţetu na srednjoroĉni okvir rashoda po budţetskim

korisnicima za budţetsku godinu i dve naredne fiskalne godine i na srednjoroĉne prioritete javnih investicija

koje Vlada utvrĊuje na osnovu predloga budţetskih korisnika usklaĊenih sa Ministarstvom finansija.

Memorandum o budţetu, u skladu sa odredbama Zakona o budţetskom sistemu, utvrĊuje konsolidovani

budţet opšte drţave i ukupni fiskalni suficit/deficit. Propisano je da predloţeni iznos sredstava u

finansijskom planu mora biti jednak iznosu utvrĊenom u Memorandumu o budţetu. Zakon propisuje da opšti

deo budţeta sadrţi i pregled oĉekivanih sredstava po osnovu korišćenja sredstava razvojne pomoći EU kao

namenski bespovratan prihod i finansijsko uĉešće Republike u sufinansiranju razvojnih programa EU.

Novi Zakon o budţetskom sistemu pripremu budţeta izmešta iz nadleţnosti Uprave za trezor u nadleţnost

Ministarstva finansija. Zakon uvodi obavezu izveštavanja Vlade i Narodne skupštine o izvršenju budţeta

Republike ukljuĉujući obrazloţenje odstupanja u odnosu na plan, i to petnaest dana po isteku šest, odnosno

devet meseci budţetske godine. UtvrĊena je obaveza podnošenja i usvajanja godišnjeg završnog raĉuna

budţeta. Do sada su usvojeni završni raĉuni za 2000. i 2001. i za 2008. godinu. Završni raĉuni za 2002,

2003, 2004, 2005, 2006. i 2007. nisu podneti. Drţavna revizorska komisija donela je izveštaj o Završnom

raĉunu budţeta Republike za 2008. i završnom raĉunu budţeta Republike za 2009. godinu..

Pored institucionalnog unapreĊenja poreskog i budţetskog sistema, bilo je potrebno zamrzavanje plata u

javnom sektoru i penzija u 2009. i 2010, a potreban je i njihov usporeniji rast u naredne tri fiskalne godine po

niţoj stopi od stope rasta BDP. U tom pogledu neophodno je doneti Zakon o fiskalnoj odgovornosti koji bi

utvrdio pravila o rastu ukupnih javnih rashoda i pojedinaĉnih rashoda i visinu deficita u javnoj potrošnji.

Kljuĉno je da se spreĉi nekontrolisani rast plata u javnom sektoru i penzija, nakon dvogodišnjeg perioda

njihovog zamrzavanja, odnosno da se obezbedi njihovo usporenije kretanje od realnog rasta BDP. Ovo

pravilo je neophodno ispoštovati i u izbornoj 2012. kada će biti snaţni pritisci da se povećaju plate u javnom

sektoru i penzije.

93

U kriznoj 2009. povećan je fiskalni deficit konsolidovane javne potrošnje na 4,3% koji je u znaĉajnoj meri

ublaţio pad domaće potrošnje i proizvodnje. Povećani obim javne potrošnje finansiran je zaduţivanjem u

inostranstvu (krediti) i na domaćem finansijskom trţištu (drţavni zapisi). Prethodnih godina povećani obim

javne potrošnje finansiran je prilivom stranog kapitala (direktne investicije i krediti). U narednom periodu

umesto novog zaduţivanja radi pokrića visokog fiskalnog deficita neophodno je smanjivanje fiskalnog

deficita kroz ostvarivanje ušteda na rashodima. Veće uštede se ostvaruju kroz zamrzavanje plata u javnom

sektoru i penzija, a bilo je planirano i kroz smanjivanje broja zaposlenih u republiĉkoj i lokalnoj

administraciji. Znaĉajnije uštede se oĉekuju kroz reformu penzijskog sistema, obrazovanja, zdravstva,

socijalnih davanja i subvencija, kao i kroz restrukturiranje i privatizaciju (potpunu ili delimiĉnu) javnih

republiĉkih i lokalnih preduzeća. Uz to bitna je i kontrola korišćenja sopstvenih prihoda direktnih i

indikrektnih budţetskih korisnika, sredstava projektnih zajmova, razvojne pomoći iz fondova EU i donacija,

kao i subvencija i kreditnih podsticaja, dobiti javnih preduzeća i sliĉno. Ostvareni fiskalni deficit bolje je

finansirati tekućim prihodima nego dodatnim zaduţivanjem, bilo da su tekući ili kapitalni izdaci. Pri tome,

kada se iscrpe mogućnost za smanjenje rashoda bolje je povećati opšti indirektni porez nego ići u dodatno

zaduţivanje.

Finansiranje fiskalnog deficita kroz nekontrolisani rast spoljne zaduţenosti predstavlja makroekonomski

rizik ukoliko spoljni dug preĊe granicu od 80% BDP. U 2009. drţava je dodatno povećala zaduţenost, dok se

privatni sektor razduţivao i smanjio dug. Sa oporavkom privrede u 2010. i 2011. privatni sektor će nastaviti

zaduţivanje tako da ukupni spoljni dug moţe da preĊe kritiĉnu granicu. Javni dug Srbije na kraju 2009. je

iznosio oko 32% BDP i odrţiv je do nivoa od 40-45% BDP za nivo razvijenosti Srbije. Za servisiranje

kamata Srbija trenutno izdvaja oko 1% BDP. Od najvećeg znaĉaja za servisiranje obaveza po osnovu

spoljnog duga je oporavak i rast izvoznog sektora, pre svega razvoj industrije i poljoprivrede, kako bi se

povećao udeo razmenljivih dobara u izvozu Srbije. U tom cilju potrebna su znaĉajna ulaganja u opremu i

znanje industrijskog sektora koji je izraubovan tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Na ovaj sektor

privrede koji proizvodi razmenljiva dobra za izvoz destimulativno je delovala precenjena vrednost dinara u

prvoj dekadi ovog veka, kao i razne administrativne prepreke za domaće i strane investitore da ulaţu u razvoj

industrije i ostala razmenljiva dobra. Povećanju konkurentnosti industrije trebala bi da doprinese ukupna

ekonomska politika, ukljuĉujući monetarnu i deviznu politiku.

Za konsolidaciju javnih finansija od presudnog znaĉaja je oporavak privrede Srbije. Oporavak svetske

privrede, posebno glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, signal je za poĉetak oporavka privrede Srbije,

kao i realni rast kreditne aktivnosti i rast realnih vrednosti monetarnih agregata, što je indikator poverenja

finansijskog sektora u privredu. Rast zarada, prometa u trgovini i liĉne potrošnje, takoĊe je signal privrednog

oporavka. Oporavku privrede Srbije doprinose antirecesione mere kao što su fiskalno subvencionisanje

kredita za likvidnost i kredita za podsticanje domaće traţnje, kao i subvencionisanje kredita za podsticanje

ponude novih stanova (brzo dobijanje dozvola za zemljište za gradnju pod povoljnijim uslovima i krediti

graĊevinarima su vaţnije mere od subvencionisanja kamata na kredite za kupovinu novih stanova). Za

oporavak privrede Srbije vaţne su i subvencije većim preduzećima sa društvenim i drţavnim kapitalom koji

imaju trţišnu perspektivu, a koje se daju za vreme njihovog restrukturiranja radi pripreme za privatizaciju.

Isto tako, za oporavak privrede bitno je odrţavanje tekuće likvitnosti kao kljuĉnog problema poslovanja

preduzeća u vreme krize. Banke će nastaviti da odobravaju subvencionisane kredite za likvidnost preduzeća i

u 2010. godini, uz nešto izmenjene uslove radi stimulisanja dinarskog kreditiranja i uz pojednostavljenu

proceduru odobravanja investicionih kredita za osnovna sredstva i opremu.

Srbija beleţi konsolidovani fiskalni deficit od 2006. nakon prestanka prethodnog trogodišnjeg SBA sa MMF

kao rezultat smanjivanja poreza i povećanja rashoda (tekućih i kapitalnih), pre svega rashoda za plate i

penzije kao rezultat izbornih ciklusa i populistiĉke ekonomske politike. U 2005. kao poslednjoj godini

prethodnog sporazuma sa MMF ostvaren je fiskalni suficit od 0,8% BDP. Nakon toga ostvaren je rastući

fiskalni deficit od 1,6% BDP u 2006, od 1,9% BDP u 2007, od 2,8% BDP u 2008. i od 4,3% BDP u 2009.

godini. Deficit je iskazivan po osnovu rasta tekućih i kapitalnih rashoda. Istovremeno, smanjivan je fiskalni

kapacitet Srbije zbog smanjenja poreskih stopa, i redukcije osnovica. Prihodi od privatizacija preduzeća

najvećim delom su iskorišćeni za tekuću potrošnju, umesto da se ĉuvaju za servisiranje javnog duga i

ulaganja u infrastrukturu. Prihodima od privatizacije finansiran je višak domaće potrošnje nad poreskim

94

prihodima. Srbija u odnosu na zemlje sa sliĉnim nivoom razvijenosti nedovoljno izdvaja za obrazovanje i

nauku, zaštitu ţivotne sredine, a previše za rashode za zaposlene u javnom sektoru, penzije i subvencije.

Odrţivi razvoj Srbije zahteva veća ulaganja u obrazovanje i nauku, bez kojih se ne mogu kreirati i usvajati

nove tehnologije.

Stabilne javne finansije zahtevaju kratkoroĉna i srednjoroĉna prilagoĊavanja na prihodnoj i rashodnoj strani

budţeta svih nivoa drţavne organizacije. U kratkom roku potrebno je obe strane budţeta prilagoditi

izmenjenim makroekonomskim uslovima, a u srednjem roku potrebno je završiti reformu poreskog sistema i

reformu javnog sektora, pre svega reformu drţavne uprave i reformu sistema obaveznog socijalnog

osiguranja, koje će doprineti smanjenju javne potrošnje.

Aprilskim rebalansom budţeta Srbije za 2009. izvršeno je na prihodnoj strani smanjenje planiranih primanja

budţeta kao rezultat smanjenja poreskih prihoda zbog smanjenja carina od 1. januara 2009. i pada uvoza od

ĉetvrtog kvartala 2008. i povećanja neporeskih prihoda zbog uvoĊenja sopstvenih prihoda budţetskih

korisnika. Na rashodnoj strani smanjeni su transferi lokalnim zajednicama, ĉime je povećan deficit njihovih

budţeta, a time i deficit konsolidovanog bilansa javne potrošnje, kao i troškovi dobara i usluga koje kupuje

drţava, a koji ne znaĉe trajno odustajanje od nabavki, već tzv. skriveni deficit.

Na srednji rok potrebno je izgraditi jednostavniji i efikasniji poreski sistem zasnovan na niskim poreskim

stopama, a koji ne dozvoljava razliĉita oslobaĊanja i podsticaje i lakši je za kontrolu. Istovremeno, potreban

je racionalan i efikasan sistem upravljanja javnim rashodima koji podrazumeva da se sprovedu reforme

javnog sektora u celini (penzioni sistem, zdravstvo, obrazovanje, drţavna uprava, sistem socijalne zaštite,

bezbednosni sektor, lokalna samouprava, republiĉka i lokalna javna preduzeća). Krajnji cilj ovih reformi sa

fiskalnim implikacijama jeste da se usklade prihodi i rashodi budţeta i obezbedi odrţivost javnih finansija.

Poreski podsticaji nisu kljuĉni za odluke domaćih i stranih investitora za ulaganja u odreĊenu zemlju. Porezi

su trošak za investitore u svim drţavama, s tim što Srbija ima niţe poreske stope u odnosu na mnoge drţave

u regionalnom i evropskom okruţenju. Kljuĉnu ulogu za odluĉivanje domaćih i stranih investitora ima

stabilnost i predvidivost regulatornog okruţenja u zemlji u koju ulaţu, kao i usklaĊenost i dosledna primena

propisa, a sve to omogućuje kvalitetno planiranje poslovanja i smanjenje troškova poslovanja.

Na srednji rok se planira sprovoĊenje reformi javnog sektora koje povećavaju fiskalni deficit kao posledica

strukturnog prilagoĊavanja, ali kasnije obezbeĊuju stabilnost javnih finansija. Sliĉno je i sa ulaganjima u

infrastrukturu. Neprihvatljiva je opcija da se fiskalni deficit povećava i odrţava kao posledica tekuće

potrošnje, pre svega visokih budţetskih transfera fondovima obaveznog socijalnog osiguranja, isplata za

rashode zaposlenih u javnom sektoru i druge neproduktivne rashode. Neophodno je da se povećavaju javne

investicije i podsticaji privredi, uz istovremeno smanjivanje tekućih rashoda kroz racionalizaciju javnog

sektora.

Fiskalnu konsolidaciju javnih finansija Srbije oteţano je sprovoditi u vreme recesije privrede, a trebalo bi je

intenzivnije sprovoditi nakon krize i oporavka privrede Srbije kroz smanjivanje broja zaposlenih u javnoj

administraciji, prestrukturiranje javnih preduzeća, prilagoĊavanje nivoa plata i penzija mogućnostima

privrede, prenošenje dela javnih funkcija na privatni sektor gde je to celishodno, smanjenje korupcije i sive

ekonomije, postepeno ukidanje subvencionisanih cena javnih usluga, izgradnju jakih institucija. U kratkom i

srednjem roku potrebno je smanjiti javne rashode kroz ukidanje neproduktivnih javnih usluga,

prilagoĊavanje cena javnih usluga ekonomskom nivou, privatizaciju u javnom sektoru, poboljšanje

upravljanja javnim preduzećima, povećanje efikasnosti javnog sektora, smanjenje broja zaposlenih u javnom

sektoru i sliĉno.

Fiskalna konsolidacija u velikoj meri zavisi od brzine oporavka privrede. Teško je predvideti koliko će trajati

GFEK, bez obzira na nagoveštaje stabilizacije i oporavka zahvaljujući subvencijama pojedinim industrijskim

granama. Srbija je posle nekoliko paketa antikriznih mera usmerenih prevashodno na pomoć realnom sektoru

i posle dva rebalansa budţeta u 2009. ostvarila visok fiskalni deficit i rast javnog duga. Vlada se opredelila

na uštede i obaranje fiskalnog deficita u srednjeroĉnom periodu, što podrazumeva racionalizaciju javnog

sektora koji je glomazan i neefikasan. Karakterišu ga visoki troškovi i nizak kvalitet javnih usluga. Fiskalni

deficit je relativno visok, finansiran je prihodima od privatizacije u prethodnim godinama, i zaduţivanjem u

95

2009, što je uticalo na povećanje udela javnog duga u BDP. Struktura javnih rashoda je nepovoljna zbog

visokih tekućih rashoda i niskih javnih investicija, što zahteva reforme javnog sektora i fiskalnu

konsolidaciju kao neophodni uslov za smanjenje troškova javnog sektora i povećanje njegove efikasnosti i za

spreĉavanje duţniĉke krize.

Postojeći poreski sistem i postojeći nivo javne potrošnje uzrokuju visok i rastući fiskalni deficit i ubrzan rast

javnog duga. Stoga je neophodno utvrditi optimalni fiskalni kapacitet poreskog sistema i nivo rashoda, koji

odgovaraju Srbiji i odrţivom nivou fiskalnog deficita. Fiskalni kapacitet Srbije meren udelom

konsolidovanih javnih prihoda u BDP iznosio je tokom 2005. i 2006. oko 43,5%, a zatim je tokom 2007,

2008. i 2009. smanjen zbog smanjenja poreskih stopa na zarade i prenos apsolutnih prava, oslobaĊanja od

PDV pri kupovini prvog stana, prebacivanja nekih proizvoda sa više na niţu stopu PDV, kao i smanjenja

carina na uvoz iz EU, što uz ukidanje carina na proizvode iz EU smanjuje prihode od carina. Smanjenje

domaće traţnje neposredno je uticalo na smanjenje prihoda od PDV, a smanjenje zaposlenosti na smanjenje

prihoda od poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje. Sve navedeno predstavlja rizik za

stabilizaciju nivoa javnih prihoda. Potrebno je da srednjoroĉni nivo javnih prihoda u Srbiji u naredne tri

godine bude niţi od 40% BDP, uz povećanje fiskalne discipline. Odrţivost fiskalnog deficita u narednom

srednjoroĉnom periodu zavisi od stope rasta BDP, visine realnih kamatnih stopa na javni dug, kretanja

realnog kursa dinara i nivoa zaduţenosti drţave. Procenjuje se da je odrţiv nivo javnog duga u naredne tri

godine oko 42% BDP i konsolidovanog fiskalnog deficita oko 3% BDP.

Planirana fiskalna konsolidacija zasniva se prevashodno na smanjenju tekuće javne potrošnje. U periodu od

2006. do 2008. tekući rashodi bez rashoda za kamate iznosili su oko 39% BDP, rashodi za kamate oko 1%

BDP i javne investicije oko 4% BDP. U 2009. smanjeno je uĉešće javnih investicija na 3,5% BDP. U

naredne tri godine povećaće se uĉešće izdataka za kamate na oko 1,5% BDP i zadrţati uĉešće javnih

investicija na oko 3,5% BDP radi realizacije planiranih infrastrukturnih projekata.

Neophodna je redukcija javnih rashoda u naredne tri godine ispod 40% BDP, posebno tekućih rashoda za

zarade oko 450.000 zaposlenih u javnom sektoru i rashoda za isplatu penzija za oko 1,6 miliona penzionera,

kao i izdataka za kupovinu roba i usluga za drţavni sektor i razliĉite vrste subvencija. Potrebna je

racionalizacija subvencija za poljoprivredu, ţeleznicu, turizam i drugo, kao i racionalizacija sredstava

podrške privredi. Neophodno je povećati rast sredstava za programe socijalne pomoći za siromašne,

nezaposlene i porodilje. Kljuĉne komponente javne potrošnje su zarade u javnom sektoru i penzije, ĉije je

zamrzavanje na nominalnom nivou u toku 2009. i 2010. donelo veće uštede. Smanjenje broja zaposlenih u

javnom sektoru dodatno bi smanjilo javnu potrošnju. Planirano je da se u narednom srednjoroĉnom periodu

svake godine smanji broj zaposlenih u drţavnom sektoru za 10% od sadašnjeg broja zaposlenih u

obrazovanju 126.000, zdravstvu 108.000, lokalnoj upravi 61.000, policiji i BIA 47.000, odbrani 36.000,

republiĉkoj upravi 29.000, pravosuĊu 13.000, kulturi i sportu 9.000 i ostalim drţavnim organima 11.000.

Uštede bi bile veće ukoliko se redukuje mreţa drţavnih ustanova (ministarstva, agencije, škole, bolnice,

upravne zgrade). Na bazi takvih mera smanjio bi se fiskalni deficit. Redukcija tekuće javne potrošnje mora

biti ekonomski i društveno opravdana, da ne bi opao obim i kvalitet usluga koje javni sektor pruţa privredi i

stanovništvu i da se ne bi ugrozilo ostvarivanje klasiĉnih funkcija drţave, kao što su oĉuvanje pravnog

poretka, oĉuvanje unutrašnje i spoljne bezbednosti, javno obrazovanje, javno zdravstvo, zaštita starih lica i

siromašnih, subvencionisanje poljoprivrede, izgradnja infrastrukture, podsticanje nauĉnih i tehnoloških

istraţivanja.

Fiskalna konsolidacija i povećanje efikasnosti javnog sektora je vaţna pretpostavka dugoroĉne odrţivosti

privrednog i socijalnog razvoja zemlje. Da bi se uspostavio efikasan javni sektor koji garantuje potrebni

obim i kvalitet javnih usluga uz niţi nivo troškova, potrebne su reforme koje će omogućiti fiskalnu odrţivost

javnog sektora i javnog duga. Fiskalna konsolidacija, pored smanjenja javne potrošnje, obuhvata i povećanje

poreskih stopa gde je to celishodno uz bolju naplatu poreza, dodatno povećanje fiskalnog deficita i javnog

duga kada je to potrebno.

Dostignuti visoki nivo javne potrošnje predstavlja ograniĉenje povećanja konkurentnosti Srbije. Udeo javnih

rashoda kao indikator nivoa javne potrošnje na kraju 2010. iznosio je 44,8% BDP, što je više nego u regionu.

U narednom srednjoroĉnom periodu predviĊeno je postepeno smanjenje udela javnih rashoda u BDP Srbije, i

96

to u 2011. godini na 42,9% BDP i na kraju 2013. godine 39,5%, što bi znaĉajno doprinelo povećanju

konkurentnosti Srbije.

Zakonom o budţetskom sistemu uveden je princip fiskalne odgovornosti i utvrĊena su fiskalna pravila, sa

ciljem da se smanji nivo javne potrošnje u Srbiji kroz poreske reforme i fiskalno prilagoĊavanje na strani

rashoda i time obezbedi dugoroĉna odrţivost fiskalne politike. Opštim fiskalnim pravilima obezbeĊuje se

smanjenje fiskalnog deficita na 1%BDP u 2015. i da dug opšteg nivoa drţave ne preĊe 45% BDP, ne

ukljuĉujući obaveze po osnovu restitucije. Posebnim fiskalnim pravilima obezbeĊuje se smanjenje pojedinih

kategorija rashoda, pre svega rashoda za plate u sektoru drţave i penzija kao najvećih rashodnih stavki

budţeta Republike. PredviĊeno je da se udeo rashoda za plate sektora drţave smanji na 8% BDP, a penzija

na 10% BDP.

Sadašnja fiskalna pozicija Srbije je nepovoljna i daleko je od parametara koji proizilaze iz utvrĊenih

fiskalnih pravila. GFEK je snaţno pogodila privredu i finansije Republike Srbije. Fiskalna pozicija zemlje je

pogoršana već u ĉetvrtom kvartalu 2008. kroz smanjenje javnih prihoda uz visok obim i nepovoljnu strukturu

javne potrošnje. Takva tendencija je nastavljena u 2009. i 2010. uz povećanje fiskalnog deficita i javnog

duga sektora drţave.

Deficit sektora drţave je povećan u 2009. na 4,3% BDP, što je niţe od ciljanog fiskalnog deficita od 4,5%

BDP. Povećani fiskalni deficit uz zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija omogućio je veće podsticaje

privredi i stanovništvu u vidu subvencionisanih kamata na kredite za likvidnost i investicije, potrošaĉke

kredite za domaće proizvode i stambene kredite, kao i veće transfere stanovništvu u vidu naknada za

nezaposlenost i socijalne pomoći.

Finansiranje povećanog fiskalnog deficita dovelo je do rasta javnog duga Republike i povećanja njegovog

udela u BDP sa 29,8% u 2008. na 36% u 2009. i na 38% u 2010. godini.

Tabela 30. Konsolidovani fiskalni rezultat i javni dug u vreme ekonomske krize, % BDP

2008 2009 2010

Javni prihodi 42,0 40,7 40,0

Javni rashodi 44,6 45,0 44,8

Fiskalni rezultat -2,6 -4,3 -4,4

Javni dug 29,8 36,0 38,1 Izvor: Ministarstvo finansija

U kriznoj 2009. pad javnih prihoda rezultat je slabijih makroekonomskih performansi i umanjenja poreske

baze, a ne promena u poreskoj politici i povećanja poreskih stopa. Jedino su povećane akcize na derivate

nafte i uveden porez na upotrebu mobilnih telefona. Izostalo je povećanje PDV i dodatno oporezivanje

zarada, što bi dodatno smanjilo domaću traţnju i izazvalo veći pad BDP. Prihodi od poreza na dohodak i

poreza na dobit i od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje su smanjeni zbog zamrzavanja zarada

zaposlenih u sektoru drţave i pada broja zaposlenih, što je preko smanjene domaće potrošnje uticalo i na

smanjenje indirektnih poreza. Pad uvoza i pad investicione potrošnje uslovio je pad prihoda od PDV. Rast

domaćeg PDV posledica je pre svega pada povraćaja usled pada izvoza i uvoza dobara namenjenih

investicionoj potrošnji, a manjim delom bolje bruto naplate. Na smanjenje prihoda od carina uticao je pad

uvoza i primena trgovinskog dela SSP od februara 2009. godine. Prihodi od akciza zabeleţili su povećanje u

2009. zahvaljujući izmenama u akciznoj politici odnosno povećanja akciza na derivate nafte. Ostali poreski

prihodi, pre svega prihodi od poreza na imovinu su smanjeni zbog niţe naplate godišnjeg poreza na

nepokretnosti i većeg smanjenja poreza na prenos apsolutnih prava usled manjeg prometa nepokretnosti.

Smanjenje prihoda po ovom osnovu kompenzovano je uvoĊenjem poreza na upotrebu mobilnih telefona i

naplatom prihoda od preregistracije vozila sa CG tablicama.

Na strani rashoda radi smanjenja javne potrošnje znaĉajno su smanjeni pre svega diskrecioni rashodi drţave,

ĉime je stvoren prostor za fiskalne podsticaje privredi i stanovništvu i za povećanje socijalnih transfera. Prvi

put nivo javne potrošnje u 2009. nije povećan u odnosu na predkriznu 2008. godinu zahvaljujući smanjenju

rashoda za zaposlene, kupovinu roba i usluga i subvencija. Istovremeno, povećana je socijalna pomoć i ostali

transferi, dok su fiskalni stimulansi ostali na nivou iz prethodne godine. Povećane su i otplate kamata u 2009.

97

godini. Time su tekući rashodi povećali udeo u BDP u 2009. za 1 p.p, dok su kapitalni rashodi smanjili udeo

u BDP sa 3,9% u 2008. na 3,3% u 2009. godini.

Fiskalni deficit u 2009. je povećan gotovo u svim evropskim zemljama i on je u EU 27 u proseku iznosio

6,8% kao rezultat potpunog delovanja automatskih stabilizatora (rast socijalnih davanja, pre svega naknada

za nezaposlene) i obimnih fiskalnih stimulansa za podsticanje investicija, jaĉanje kupovne moći

domaćinstava, pomoć preduzećima i trţištu rada), kao i većeg pada prihoda usled pada privredne aktivnosti i

manjim delom smanjenja poreskih stopa. Povećanje fiskalnog deficita dovelo je do povećanja javnog duga.

Udeo duga EU 27 u BDP u 2009. iznosio je u proseku 73,6%. Visok udeo fiskalnog deficita i javnog duga u

BDP opredelio je EU 27 na stabilizaciju javnih finansija u narednom periodu.

Fiskalna pozicija Srbije je poboljšana u 2010. zahvaljujući oporavku privrede i realnom rastu javnih prihoda.

Glavne uštede na rashodnoj strani ostvarene su kod rashoda za zaposlene u sektoru drţave i kod rashoda za

penzije. Fiskalni deficit je povećan sa 4,3% BDP u 2009. na 4,4% BDP u 2010. godini.

Za naredni trogodišnji period od 2011 do 2013. predviĊen je nastavak fiskalnog prilagoĊavanja, uz doslednu

primenu fiskalnih pravila utvrĊenih izmenjenim Zakonom o budţetskom sistemu. Time bi se obezbedilo

smanjivanje nivoa javne potrošnje kroz smanjivanje udela javnih rashoda u BDP uz smanjenje udela javnih

prihoda i fiskalnog deficita u BDP.

Tabela 31. Projekcija glavnih fiskalnih indikatora za konsolidovani sektor drţave, %BDP

2011 2012 2013

Javni prihodi 38,8 38,2 37,3

Javni rashodi 42,9 41,4 39,5

Fiskalni rezultat -4,1 -3,2 -2,3

Javni dug 40,1 39,6 37,5 Izvor: Ministarstvo finansija

PredviĊeno je da u srednjem roku (2011-2013) javni prihodi smanje udeo u BDP za 1,5 p.p, i da javni

rashodi smanje udeo u BDP za 3,4 p.p. Pri tome, tekući rashodi smanjiće udeo u BDP za 3,4 p.p, a kapitalni

rashodi povećaće udeo u BDP za 0,2 p.p. Rashodi za zaposlene smanjiće udeo u BDP za 1,2 p.p, a socijalni

transferi za 1,7 p.p.

6.2. Paket mera fiskalnog prilagođavanja

Republika Srbija je prvi put nakon trogodišnje fiskalne ekspanzije u aprilu 2009. utvrdila restriktivne

fiskalne mere rebalansom budţeta Republike za 2009. godinu. Prilikom druge revizije potpisanog SBA sa

MMF u septembru 2009. je ocenjeno da Srbija ispunjava većinu dogovorenih mera utvrĊenih programom iz

maja 2009. i da su ojaĉane devizne rezerve i likvidnost banaka, s tim što je fiskalni deficit premašio iznos

utvrĊen SBA sa MMF. Tom prilikom MMF je podrţao Vladu u nameri da u 2009. isfinansira meĊunarodnim

kreditima i zaduţivanjem na domaćem finansijskom trţištu povećani fiskalni deficit sa 3% na 4,5% BDP, s

tim da se on smanjuje u narednom periodu na osnovu ušteda do kojih će dovesti reforme javnog sektora i na

bazi rasta BDP. U tom scenariju nije predviĊeno povećanje poreskih stopa, već smanjenje troškova javnog

sektora u 2010. i naredne tri godine, što zahteva politiĉki i socijalni konsenzus društva. Tom prilikom

dogovoreno je da Vlada razradi program kredibilnih mera za smanjenje fiskalnog deficita u 2010. i naredne

tri fiskalne godine kroz reforme javnog sektora koji je sada glomazan i neefikasan. U tom pogledu odustalo

se od povećanja poreza i od dodatnog smanjenja plata u javnom sektoru i penzija. MMF je prihvatio da se

saĉini srednjoroĉni program smanjenja javne potrošnje kroz reformu penzionog sistema, socijalne zaštite,

obrazovanja, zdravstva i drţavne administracije, sa oĉekivanim znaĉajnijim uštedama na godišnjem nivou. U

tom cilju u kratkom roku ministarstva i posebne organizacije treba da saĉine plan ušteda i donesu pravna akta

koja obezbeĊuju racionalizaciju javnog sektora. Tada je dogovorena kljuĉna fiskalna mera - zamrzavanje

plata i zapošljavanja u javnom sektoru i penzija i u 2010. godini.

Suština dogovora prilikom druge revizije SBA sa MMF jeste smanjenje fiskalnog deficita u konsolidovanom

bilansu javne potrošnje na bazi reformi javnog sektora i ušteda po tom osnovu, a ukoliko to ne bude dovoljno

pristupiće se povećanju poreskih prihoda. MMF je odobrio fiskalni deficit u 2009. od 4,5% BDP, s tim da

Vlada obezbedi njegovo finansiranje preteţno zaduţivanjem drţave pod povoljnim uslovima. MMF je

zahtevao kredibilno i odrţivo smanjenje troškova javnog sektora ili povećanje prihoda, umesto dosadašnjih

98

ad hoc intervencija. Podrţao je kao prioritetnu meru da od 2010. zapoĉnu promene u sistemu penzijskog

osiguranja i smanjenje broja zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu i drţavnoj upravi, kao i u javnim

republiĉkim preduzećima koja zapošljavaju 96.000 i javnim lokalnim preduzećima koja zapošljavaju 65.000.

Druga revizija je nastavljena u oktobru 2009. i uspešno je završena poĉetkom novembra 2009. godine.

Ocenjeno je da postoje ohrabrujući znaci da se usporava pad privrede Srbije i da se oĉekuje stabilizacija

proizvodnje u drugom delu 2009. tako da realni pad BDP u 2009. iznosi oko 3%, a predviĊa se rast BDP u

2010. od 1,5%. Ocenjeno je da se smanjuje inflacija i deficit tekućeg raĉuna i da finansijske tenzije

popuštaju. Konstatovano je da se potpisani SBA sa MMF dobro sprovodi i da je ispunjena većina kriterijuma

izvršenja. Devizne rezerve su ojaĉane, a banke izvršavaju svoje obaveze da refinansiraju svoje spoljne

kreditne obaveze. Rezultati stres testova 12 najvećih banaka pokazali su da je bankarski sektor u Srbiji

adekvatno kapitalizovan i likvidan. Kriterijum izvršenja koji se odnosio na fiskalni deficit je premašen, što je

znak nedovoljne proizvodne sposobnosti privrede Srbije.

Misija MMF i Vlada Republike Srbije postigli su 4. novembra 2009. sporazum o drugoj reviziji SBA sa

MMF. Prethodno je Vlada u novembru 2008. postigla dogovor sa MMF o SBA iz predostroţnosti koji je

predvideo kredit od 520 mil. dolara i trajanje od 6 meseci, a zatim je Vlada u martu 2009. postigla sporazum

sa MMF o povećanom SBA koji predviĊa kredit od 2,9 mlrd evra koji je produţen do aprila 2011. i koji nije

aranţman iz predostroţnosti.

Centralni deo SBA sa MMF jeste paket mera fiskalnog prilagoĊavanja sa ciljem da se ograniĉi fiskalni deficit

u 2009. i 2010. i da se finansira iz neinflatornih izvora. Dogovorena je kombinacija smanjenja tekućih

rashoda i nominalnog zamrzavanja odreĊenih rashoda i privremenih povećanja prihoda, uz zaštitu kapitalnih

investicija i socijalnih davanja. Dogovoreno je da se vodi oprezna monetarna politika radi obuzdavanja

inflacije, da strane banke pruţe dobrovoljne garancije da zadrţe postojeći nivo angaţovanja u Srbiji, da

istovremeno odrţe potreban nivo kapitalizacije svojih filijala u Srbiji i da Vlada obezbedi dodatnu

finansijsku podršku od drugih meĊunarodnih finansijskih institucija, da se pokrenu strukturne reforme kako

bi se podstakla privreda da proizvodi, izvozi i štedi. Takvim politikama i merama obezbedilo bi se

uspostavljanje makroekonomske i finansijske stabilnosti. Najveći deo dogovorenih mera i aktivnosti iz

programa sa MMF je implementiran kroz rebalans budţeta Republike u aprilu 2009. i primenu dogovorenih

fiskalnih mera.

Kljuĉnu ulogu u makroekonomskoj stabilizaciji imao je SBA sa MMF, nakon niza poteškoća koje su dovele

do drastiĉnog pogoršanja domaćeg ekonomskog okruţenja, što se ogledalo u padu BDP, industrijske

proizvodnje i ostalih privrednih aktivnosti, padu spoljnotrgovinske aktivnosti i rastu spoljnog zaduţivanja.

Pogoršana makroekonomska situacija zahtevala je da se zaustavi neodrţivi porast potrošnje u javnom i

privatnom sektoru koji je poslednjih godina podsticao privredni rast i eksternu neravnoteţu. PredviĊeno je

smanjenje potrošnje na odrţiv nivo i da se postigne uravnoteţenija eksterna pozicija Srbije. U tom cilju

planirana je fiskalna politika koja će doprineti da rast potrošaĉke traţnje bude usklaĊen sa odrţivom

platnobilansnom pozicijom zemlje.

Prilikom druge revizije SBA sa MMF dogovoren je konsolidovani fiskalni deficit u 2010. od 4,1% BDP i

nastavak zamrzavanja plata u javnom sektoru i penzija u 2010. radi ostvarivanja potrebnih ušteda.

Dogovoreno je da otpoĉne penziona reforma prema novom zakonu o penzionom sistemu koji će se doneti u

2010, a ĉiji će se efekti ispoljavati u duţem periodu. Dogovoreni su okviri fiskalne politike u 2010. i naredne

dve godine, ĉija je kljuĉna poluga fiskalno prilagoĊavanje na strani tekućih rashoda, odnosno smanjenje

uĉešća tekućih rashoda u BDP i veći prostor za kapitalne izdatke i fiskalne stimulanse koji su privredi

neophodni i u 2010. godini. PredviĊeno je da se smanji udeo javne potrošnje sa 44,5% BDP u 2008. na

42,3% BDP u 2010. godini. Dogovoreno je da se donese novi Zakon o budţetskom sistemu i fiskalnoj

odgovornosti.

Dogovoreni paket fiskalnih mera usmeren je na smanjenje javne potrošnje, povećanje investicija u

infrastrukturu, povećanje podsticaja privredi i povećanje zapošljavanja. Srbija je uspela da za vreme krize ne

povećava poreze privredi i stanovništvu, za razliku od drugih zemalja u regionu. Povećani su kapitalni

izdaci, a smanjeni tekući rashodi, pre svega rashodi za plate u javnom sektoru i penzije. Dogovor sa MMF

omogućio je da Svetska banka odobri Srbiji 200 mil. dolara za budţetsku podršku i EU makroekonomsku

99

pomoć od 200 mil. evra. Dogovoreno je da se sredstva iz kreditnog aranţmana sa MMF povlaĉe tokom

trajanja aranţmana za jaĉanje deviznih rezervi NBS.

Dogovoreno je da se fiskalna politika usmeri na sprovoĊenje fiskalnih mera za 2010. i naredne godine, a

monetarna politika da se usredsredi na smanjenje inflacije u 2010. na 6% i na 4% u 2012. godini.

Restriktivnost monetarne politike smanjivaće se uzimajući u obzir moguće rizike kao što su povećanje

regulisanih cena koje su u nadleţnosti Vlade i njenih organa ili povećanje domaće traţnje koje bi delovalo

inflatorno. Monetarna politika biće oprezno relaksirana, a postojeći reţim rukovoĊenog plivajućeg kursa biće

zadrţan. Banke su u skladu s Beĉkim sporazumom povećale obim kreditiranja u 2009. što omogućuje da u

odreĊenoj meri dobiju olakšice i da nastave kreditiranje privrede Srbije u 2010. godini.

Budţetskim memorandumom za 2010. i naredne dve fiskalne godine predviĊeno je da se i u 2010. obezbedi

stabilizacija makroekonomskih tokova i oporavak privrede Srbije. Pri tome, oĉekivani oporavak traţnje u EU

neće biti dovoljan za ekonomski oporavak Srbije. U 2010. i narednim godinama biće manje stranih

investicija i kredita, koji su bili glavni pokretaĉi potrošnje i investicija u periodu 2001-2008. godine. Uz to

postoje i rizici koji utiĉu na stabilnost finansijskog sektora i deprecijaciju dinara. Oĉekuje se nastavak

smanjenja referentne kamatne stope i smanjenja obavezne rezerve za komercijalne banke, ukoliko to

omogući kretanje inflacije i fiskalna politika Vlade. NBS nije u većoj meri ublaţila monetarnu politiku

primereno ekonomskoj recesiji zbog moguće deprecijacije dinara i moguće nestabilnosti bankarskog sektora.

NBS je zbog toga ostala oprezna i nakon stres testova koji su pakazali da strane banke u Srbiji mogu da

izdrţe i nepovoljnije ekonomske uslove od tekućih uslova. Imajući u vidu sve navedeno, kao i uspešnost

Vlade u obezbeĊivanju finansijske podrške u vreme krize za budţet i infrastrukturne projekte, oĉekuje se

oporavak privrede Srbije u 2010. i u 2011. po niţim stopama rasta od 1,5% i 3%, respektivno. Uspešnost u

sprovoĊenju ekonomskog programa Srbije dogovorenog sa MMF obezbedilo je povlaĉenje druge i treće

tranše iz paketa finansijske podrške MMF deviznim rezervama NBS i stabilnosti nacionalne valute.

Oporavku privrede Srbije doprineće i nastavak programa kreditne podrške privredi u 2010. godini.

Procenjeno je da će banke biti kreditno aktivne i odluĉeno je da se smanje obavezne rezerve bankama sa

10% na 5% na dinarsku osnovicu i sa 40% na 25% na deviznu osnovicu.

Budţetskim memorandumom koji je Vlada usvojila 1. decembra 2009. definisana je odrţiva ekonomska i

fiskalna politika na srednji rok koja podrazumeva smanjenje javne potrošnje i postepeno smanjenje fiskalnog

deficita koji se moţe finansirati iz domaćih izvora, bez zaduţivanja u inostranstvu. U vreme krize bio je

opravdan veći fiskalni deficit kao lek za recesiju, ĉak i uz rast javnog duga. Pri tome, smanjena je tekuća

budţetska potrošnja, a povećani izdaci za investicije, tako da bude veća od fiskalnog deficita.

PotvrĊivanje zakljuĉenja druge revizije SBA sa MMF od strane borda MMF podrazumevalo je da se do kraja

decembra 2009. donese Zakon o budţetu Republike za 2010. i prateći zakoni koji omogućuju racionalizaciju

administracije na republiĉkom i lokalnim nivoima. Pri tome, izmene poreskih propisa nisu dodatno opteretile

poreske obveznike budući da se deficit budţeta smanjuje ne povećanjem prihoda nego kresanjem rashoda.

Cilj poreske reforme je pojednostavljivanje poreskog sistema, veća praviĉnost kod poreskog opterećenja i

bolja naplata poreza. Na rashodnoj strani smanjivaće se najkrupnije budţetske stavke (plate i penzije) i suma

za nabavku robe i usluga, a socijalna davanja će u nekim stavkama biti povećana. Preispitaće se drţavna

pomoć (subvencije)i utvrdiće se prioriteti i kriterijumi za njenu dodelu.

Postignut je dogovor da otpoĉnu reforme u svim segmentima javne potrošnje, sa ciljem da se obezbedi

odrţivost javnih finansija. U tom cilju podrţan je nastavak jeftinog zaduţivanja za finansiranje fiskalnog

deficita i u 2010. godini. Postignuti dogovor sa MMF obezbeĊuje povoljan kredit za devizne rezerve sa

kamatnom stopom od 1,5%, dok se na kredite kod komercijalnih banaka plaća kamata do 10%. Ovaj dogovor

omogućuje dodatno povoljno zaduţivanje kod SB i EU u 2010. za potrebe budţeta i za izgradnju

infrastrukture. Na tim osnovama zasnovan je drugi rebalans budţeta Republike za 2009. i budţet Republike

za 2010. usvojeni u Narodnoj skupštini krajem decembra 2009. godine.

Drugi rebalans budţeta Republike za 2009. izvršen je krajem 2009. godine. Fiskalne mere na prihodnoj i

rashodnoj strani budţeta Republike iz aprila 2009. ostale su na snazi do kraja godine. Planirani deficit u

konsolidovanom bilansu javne potrošnje je smanjen na 4,1% BDP. Finansiranje ovog deficita zasnivalo se na

novom zaduţivanju drţave, a delom na smanjenju rashoda. Izostalo je povećanje poreskih stopa i poreskih

100

prihoda, jer podizanje poreza u vreme krize dodatno bi smanjivalo traţnju, a time i proizvodnju i produbilo

recesiju privrede Srbije.

Finansiranje budţetskog deficita u 2009. zasnivalo se na emisiji trezorskih zapisa, pri ĉemu su bili

dominantni tromeseĉni trezorski zapisi koji su delom zamenjeni hartijama sa rokom dospeća od šest i

dvanaest meseci. Drugi izvor pokrića budţetskog deficita bili su povoljni krediti SB i EU za podršku budţetu

Srbije zahvaljujući sporazumu sa MMF. Dodatno zaduţivanje drţave radi pokrića fiskalnog deficita od oko

1,5 mlrd evra povećalo je uĉešće spoljnog duga u 2009. na oko 60% BDP.

Kljuĉni fiskalni cilj u 2010. i naredne dve fiskalne godine jeste smanjenje javne potrošnje ispod 40% BDP.

Za 2010. planirano je uĉešće javne potrošnje u BDP od najviše 41,5%, a javnih prihoda od 38% BDP, što je

moguće postići uz rast BDP u 2010. od 1,5%. Veće fiskalno prilagoĊavanje od 1 do 2 procentna poena

moguće je tek uz brţi privredni rast po stopi od oko 6%. Javna potrošnja je porasla nakon okonĉanja

trogodišnjeg aranţmana sa MMF iz 2003. sa oko 41% BDP na oko 44% BDP u 2006. uz visoku stopu

privrednog rasta. Budţet Republike je tada bio likvidan uz izdašne prihode od privatizacije. Problem je

nastao zbog toga što se taj nivo javne potrošnje odrţavao i narednih godina, a prihodi od privatizacije su

smanjivani. Ovaj problem dodatno je zaoštrila GFEK krajem 2008. i tokom 2009. godine. Tome je doprinelo

i jednokratno povećanje mase penzija za 10% uoĉi GFEK što se kao predizborno obećanje nije moglo da

izbegne. Problem visokog udela plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija u BDP je ublaţen njihovim

dvogodišnjim zamrzavanjem. Plate u javnom sektoru i penzije bile bi manji problem da je umesto recesije u

2009. bio ostvaren rast BDP od 6%. Realni pad penzija i plata u javnom sektoru u 2009. bio je neminovan,

jer su javni prihodi smanjeni zbog pada BDP, pada potrošnje i pada uvoza. Prihodi su pali i zbog smanjenja

poreza na prenos apsolutnih prava sa 5% na 2,5%, smanjenja carinske stope zbog jednostrane primene SSP,

povećanja broja proizvoda koji se oporezuju po niţoj stopi PDV od 8%.

Vlada je sa misijom MMF krajem februara 2010. uspešno završila pregovore o trećoj reviziji SBA i posle

pozitivne ocene Borda direktora MMF krajem marta 2010. Srbija je mogla da povuĉe novih 350 mil. evra za

jaĉanje deviznih rezervi. Tom prilikom ocenjeno je da se uspešno sprovodi program mera u okviru SBA sa

MMF i da je moguć realni rast BDP Srbije u 2010. godini. Konstatovano je da je potreban novi model rasta

za postizanje visokih stopa rasta od 5-6% godišnje, jer je ekonomska kriza pokazala da je neodrţiv model

rasta privrede zasnovan na visokoj potrošnji, niskoj domaćoj štednji i niskom izvozu, koja je voĊena rastom

sektora usluga tako da su razmennjiva dobra nedovoljno doprinosila rastu. Novi model voĊenja privrede

zahteva da se smanji visoka javna potrošnja, poveća proizvodnja za izvoz i ojaĉa nacionalna valuta, što će

obezbediti smanjenje visokog deficita platnog bilansa. Ocenjeno je da su kljuĉni izazovi ekonomske politike

visoka nezaposlenost koja nastavlja da se povećava, porast broja nesolventnih preduzeća i problemi u

plaćanju. Otvorena pitanja za razmatranje sa Misijom MMF u maju 2010. prilikom ĉetvrte revizije SBA sa

MMF odnosila su se na reformu penzionog sistema, zamrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija u 2010,

smanjenje broja zaposlenih u javnoj administraciji za 10%, kontrolisani rast zarada u javnom sektoru i

penzija u 2011. i 2012. godini.

Pozitivno je ocenjeno izvršenje numeriĉkih kriterijuma iz SBA sa MMF, posebno fiskalnog deficita koji je

niţi od oĉekivanog (121 mlrd dinara umesto 134 mlrd dinara). Ostvareni tekući rashodi od 689 mlrd dinara

su manji od planiranih 695 mlrd dinara, a niţi su i limiti na drţavne garancije i na zaduţivanje drţave od

predviĊenih limita. Podrţana je većina predloţenih rešenja za reformu penzionog sistema usmerenih na

smanjenje priliva novih korisnika penzija i smanjenje izdataka za penzije kao što su: podizanje minimalnog

starosnog doba za odlazak u penziju sa 53 na 58 godina, produţenje minimalnog radnog staţa za ţene sa 35

na 38 godina, restriktivnije utvrĊivanje prava na beneficirani staţ. Ovim merama obezbeĊuju se znaĉajnije

uštede kod izdataka za penzije i smanjivanje njihovog udela u BDP. Predloţeno je povećanje minimalne

penzije na raĉun smanjenja maksimalne penzije. Dogovoreno je da se do maja 2010. sagleda model rasta

zarada u javnom sektoru u 2011. i 2012. i pripremi Zakon o fiskalnoj odgovornosti i Zakon o penzijskom

sistemu, kao i da se završi smanjenje republiĉke administracije za 10% do 1. aprila 2010. godine.

Vlada je sa misijom MMF krajem maja 2010. završila pregovore o ĉetvrtoj reviziji SBA uz konstataciju da se

uspešno sprovode dogovorene mere u okviru kreditnog aranţmana. Ocenjeno je da realni rast BDP u 2010.

iznosi 1,5% zbog niţeg obima izvoza i smanjenog priliva investicija i da to zahteva odgovorno voĊenje

101

fiskalne politike. Konstatovana je neophodnost da zarade u javnom sektoru i penzije ostanu zamrznute do

kraja 2010. i da je moguće isplatiti jednokratnu pomoć zaposlenim u javnom sektoru i penzionerima sa niţim

primanjima. Podrţani su predlozi za poresku reformu koja će otpoĉeti 1. januara 2011. godine. Podrţana su

rešenja u Nacrtu Zakona o penzionom osiguranju i Nacrtu zakona o fiskalnoj odgovornosti. MMF je saglasan

da se u narednih pet godina uravnoteţe javni prihodi i javni rashodi i da se javna potrošnja svede na nivo od

40-41% BDP, uz fiskalni deficit od 1% BDP i javni dug na nivo do 45% BDP. O ovim sistemskim pitanjima

i dogovorenim merama Vlada i Misija MMF nastavili su pregovore krajem avgusta 2010. godine (peta

revizija SBA).

Prilikom pete revizije SBA sa MMF usaglašeni su termini i formula povećanja plata zaposlenih u javnom

sektoru i penzija, kao i Zakon o fiskalnoj odgovornosti i opšti fiskalni okviri za 2010. godinu. Dogovoreno je

da konsolidovani fiskalni deficit u 2010. ne preĊe 4,8% BDP. Oĉekuje se da planirano povećanje izdataka za

plate i penzije bude pokriveno uštedama kod drugih rashoda (na primer, smanjenje troškova za nabavku robe

i usluga, izdataka za kamate, kapitalnih izdataka), kao i povećanjem prihoda budţeta u drugoj polovini 2010.

godine. Time se stvara i prostor za povećanje izdataka za socijalnu zaštitu, jednokratnu isplatu penzionerima,

dodatne transfere lokalnim zajednicama, fiskalne stimulanse, pre svega subvencionisane kamate na kredite

privredi i stanovništvu.

Fiskalni deficit u 2010. biće finansiran zaduţivanjem u inostranstvu i na domaćem finansijskom trţištu.

Konsolidovani raĉun Trezora je likvidan do kraja 2010. bez obzira na slabiju traţnju za drţavnim zapisima sa

duţim rokom dospeća zbog fluktuacija deviznog kursa. Garancija drţavne likvidnosti su i depoziti drţave na

deviznom raĉunu kod NBS. Od januara do avgusta 2010. 60 mlrd dinara budţetskog deficita pokriveno je

emisijom drţavnih zapisa, a 2009. ĉak 100 mlrd dinara deficita budţeta.

Zakonom o fiskalnoj odgovornosti uvode se fiskalna pravila koja su obavezujuća za fiskalnu politiku u ĉijem

središtu je fiskalno prilagoĊavanje na svim nivoima drţavne vlasti. Fiskalna pravila primenjivaće se bez

obzira da li je privreda u recesiji ili ekspanziji i fiskalna politika je nuţno kontracikliĉna, bez obzira na fazu

privrednog ciklusa. UsklaĊenost fiskalne politike sa fiskalnim pravilima ocenjivaće fiskalni savet kao

nezavisna institucija.

Zakon i fiskalnoj odgovornosti doprineće promeni strukture javne potrošnje kroz ograniĉenja rasta plata i

penzija. Nuţno je ograniĉiti i „diskrecione“ rashode kao što su subvencije i ostale fiskalne stimulacije, koje

će se ukinuti sa brţim privrednim rastom. Cilj je da se konsolidovani fiskalni deficit svede na 1% BDP do

2015. i da se time znaĉajnije smanji uĉešće javnog duga u BDP, sve to uz realni rast BDP izmešu 4-5%

godišnje. Ostvarenju ovog cilja doprineće Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Javni dug Srbije je umeren

posmatran u odnosu na BDP (35%) i u odnosu na javne prihode (75%). Na taj naĉin bi se obezbedila

dugoroĉna stabilnost i odrţivost javnih finansija. Sa izlaskom privrede iz krize, prema procenama, u 2011.

smanjiće se subvencije i drugi fiskalni podsticaji, osim za krupne investicione projekte u oblasti

infrastrukture, što je dugoroĉni posao drţave.

Fiskalna politika u vreme ekonomske krize bila je u funkciji redovnih isplata tekućih izdataka i oţivljavanja

privredne aktivnosti i voĊena je odgovorno. U 2009. je zaustavljen rast javne potrošnje i obezbeĊena

likvidnost, ukljuĉujući i novac za izgradnju puteva. Pri tome, Srbija nije znatnije povećala fiskalni deficit kao

druge zemlje u okruţenju, ostvarila je manji pad BDP u odnosu na te zemlje. U vreme ekonomske krize

pripremljene su (ali nisu sprovedene) odgovarajuće poreske reforme koje bi omogućile da radnointenzivne

delatnosti i izvoznici znaĉajnije povećaju likvidnost i konkurentnost, uz smanjenje likvidnosti dela uvoznika

i firmi sa malim brojem zaposlenih. Za to je bio potreban širi politiĉki i socijalni konsenzus koji u ovom

trenutku nije postignut, a fiskalna politika je u nadleţnosti koalicione Vlade koja funkcioniše na konsenzusu.

Fiskalna pravila obezbediće veću predvidivost fiskalnih agregata i indikatora koja je znaĉajna za privrednike

i investitore. Ova pravila ne sme da ugroze ni godišnje obaveze drćave po osnovu restitucije za koje će

drţava emitovati obveznice ĉiji će rok dospeća zavisiti od visine ovih obaveza. Potrebno je onemogućiti

probijanje okvira utvrĊenih Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, a pritisaka će biti u izbornoj godini i posle

isteka aranţmana sa MMF.

102

Šesta revizija SBA sa MMF zapoĉeta u oktobru i nastavljena u novembru i decembru 2010. posvećena je

rebalansu budţeta Republike za 2010. i izradi budţeta Republike za 2011. godinu. Postignut je dogovor da

fiskalni deficit ne preĊe 4,8% BDP u 2009. i 4,1% BDP u 2011. godini. Dogovoreno je da je neophodno

nastaviti restriktivnu fiskalnu politiku, kako bi se smanjili spoljni pritisci na devizni kurs i ograniĉila

inflatorna oĉekivanja, kao i da je neophodno smanjenje troškova javnog sektora, kako bi se smanjio fiskalni

deficit na utvrĊene nivoe i obuzdao pritisak javne potrošnje na rast cena. Ocenjeno je da prilagoĊavanje

rashoda ne treba izvršiti na uštrb kapitalnih investicija, uz povećanje subvencija privredi i poljoprivredi.

Time bi se narušila utvrĊena fiskalna pravila za 2011. i u startu odstupilo od novog modela rasta zasnovanog

na rastu investicija i izvoza, što podrazumeva da plate u javnom sektoru i penzije rastu sporije od rasta BDP,

kako bi se javne investicije povećale. Planirano uĉešće javnih investicija u BDP u 2011. iznosi 4%. Prilikom

šeste revizije unete su dve dodatne izmene u Zakon o penzijskom i invlalidskom osiguranju vezane za zaštitu

penzionera koji primaju najniţe penzije, tako da minimalna penzija ne moţe biti niţa od 27% proseĉne neto

zarade, kao i zaštita penzionera koji su radili puni radni staţ. Dogovoreno je i pomeranje primene odredbi o

uvećanju staţa za ţene od 2013. godine.

7. Ekonomska politika u vreme oporavka i rasta privrede

Radi rešavanja krupnih ekonomskih problema nakon izlaska iz krize Srbiji je potreban konzistentan

ekonomski program koji će voditi raĉuna o dugoroĉnim potrebama privrede, a ne o interesima antireformskih

politiĉkih i privrednih grupa koje su zaustavile reforme. Opšti interes je da se obezbedi privredni rast, a ne

preraspodela stvorenih dobara i trošenje raspoloţivih sredstava za potrošnju. Takav rizik biće izraţeniji

nakon odmrzavanja plata i penzija od 2011. zbog pojaĉanog pritiska da se nadoknadi zaostajanje plata i

penzija za rastom cena i kursa u prethodnom dvogodišnjem periodu, kao i zbog predstojećih izbora u zemlji.

Glavni indikatori izlaska iz ekonomske krize jesu realni rast BDP, rast zaposlenosti, rast dohodaka i

potrošnje stanovništva. BDP je u prvom kvartalu 2010. realno povećan po niskoj stopi i to nije pouzdan znak

izlaska iz krize. Recesija je savladana kada se ostvari solidan realni rast BDP u dva uzastopna kvartala, u

odnosu na prethodni kvartal i kad se zaustavi trend rasta nezaposlenosti i siromaštva. Ako BDP malo poraste,

a istovremeno se povećava nezaposlenost i smanjuju dohoci i potrošnja, privreda ostaje u recesiji. To je

sluĉaj sa privredom Srbije. BDP je u prvom kvartalu 2010. realno veći za 0,6% u odnosu na prethodni

kvartal, ali je potrošnja stanovništva u prvom kvartalu 2010. realno pala za 5%, a stopa nezaposlenosti u

aprilu 2010. je iznosila 19,2%, što je povećanje u odnosu na oktobar 2009. (16,6%).

Glavni ciljevi strategije Evropa 2020. jesu rast, zaposlenost i kvalitet ţivota. Pri tome, nezaposlenost je

krupan problem savremenog sveta. Tehnološki napredak izbacuje ljude iz savremeno organizovanih

proizvodno-tehnoloških sistema, te se oni zapošljavaju u sektoru usluga koji stvara preko 70% BDP

razvijenih zemalja i već udara u gornje granice do kojih moţe da raste. Srbija takoĊe, u središte nove

razvojne strategije treba da postavi rast i zaposlenost i da ekonomsku politiku usmeri na podsticanje rasta,

zaposlenosti i kvaliteta ţivota.

Recesiju privrede Srbije u 2009. pratio je veliki pad zaposlenosti, veći nego u drugim tranzicionim zemljama

istoĉne Evrope. Stopa nezaposlenosti je premašila 20%, a stopa zaposlenosti je pala ispod 50%, prema

Anketi o radnoj snazi iz aprila 2010. godine. Pad zaposlenosti je nastavljen u 2010. usled blagog oporavka

privredne aktivnosti. Visoka nezaposlenost u Srbiji rezultat je zakasnele tranzicije i zloupotreba

privatizacionih ugovora, kao i odsustva srednjoroĉnih mera za rast privrede i zaposlenosti, a delom i pada

privredne aktivnosti u vreme ekonomske krize. Kratkoroĉno stimulisanje proizvodnje povećanjem javnih

rashoda ne moţe da obezbedi ubrzanje rasta privrede koje bi donelo znaĉajniji rast zaposlenosti. Pad

zaposlenosti usled ekonomske krize u Srbiji je bio znatno veći od pada proizvodnje, što je suprotno trendu

blaţeg pada zaposlenosti u uporedivim zemljama istoĉne Evrope od pada proizvodnje.

Srbija je u odnosu na uporedive tranzicione zemlje Evrope zabeleţila niţi pad proizvodnje u 2009. (-3%) i

brţi oporavak privredne aktivnosti u prvom polugodištu 2010. (1,2%) voĊen rastom izvoza, a ne rastom

domaće potrošnje. Stimulisanje izvoza i novih investicija u izvozne sektore je bolji pravac oporavka privrede

od stimulisanja proizvodnje kroz rast drţavne potrošnje (plata, penzija, subvencija). Izvoz je postao osnovni

pokretaĉ oporavka privrede. Izvoz robe je u prvih sedam meseci rastao po stopi od 19,6% i uz niţi rast

103

domaće traţnje i uvoza doprineo je smanjenju trgovinskog deficita. Na tekućem raĉunu zabeleţen je

meĊugodišnji rast usled manjeg priliva tekućih transfera i većeg neto odliva dohodka i pored smanjenja

robnog deficita.

Sredinom 2010. došlo je do znaĉajnijeg ubrzanja inflacije kao rizika za makroekonomsku stabilnost. Inflaciju

je pokrenuo porast cena hrane, te se javlja problem obuzdavanja inflacije u drugom delu 2010. godine.

Ubrzanje inflacije uslovljava zatezanje monetarne politike podizanjem kamatnih stopa na dinare, što

nepovoljno utiĉe na privredni oporavak. Privreda će se zaduţivati u inostranstvu po većim kamatama zbog

visokog rizika pozajmljivanja. U postojećim okolnostima ukupni fiskalni deficit i ukupni javni dug sektora

drţave rastu, uz stagnaciju najizdašnijih poreskih prihoda – PDV, poreza na zarade, carina. Sve to ukazuje da

nema prostora za povećanje tekuće javne potrošnje. Za stimulisanje proizvodnje vaţno je povećanje javnih

investicija, pre svega u izgradnju nacionalne infrastrukture. Za brzi privredni rast vaţno je unapreĊenje

institucija, administrativnih procedura i konkurencije na trţištima proizvoda i usluga.

7.1. Ciljevi i smernice makroekonomske politike

Nepovoljna kretanja u svetu (finansijska kriza i recesija) uticala su na makroekonomsku situaciju u Srbiji,

(pad BDP u 2009), a oĉekivani oporavak globalne privrede uticao je na procene blagog rasta privrede Srbije

u 2010. i 2011. i ubrzanje rasta od 2012. godine. Oporavak i rast privrede Srbije zahtevaju srednjoroĉnu

ekonomsku politiku koja je prilagoĊena uslovima promenjenog meĊunarodnog i domaćeg ekonomskog

okruţenja.

U prvih osam godina zakasnele tranzicije u Srbiji makroekonomska stabilnost i rast zasnivali su se na

znaĉajnom neto prilivu stranih direktnih investicija (12,3 mlrd evra) i stranih kredita (12,7 mlrd evra) i

brzom rastu domaće traţnje. Uspostavljanje i odrţavanje makroekonomske stabilnosti podrazumeva

odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku koje bi NBS i Vlada RS trebalo da vode nezavisno od politiĉkih

(izbornih) ciklusa. Do sada je u vreme izbora voĊena ekspanzivna monetarna i fiskalna politika koje su

doprinele povećanju potrošnje, zaposlenosti i proizvodnje u kratkom roku, ali su vodile povećanju inflacije,

stagnaciji proizvodnje i povećanju javnog duga u srednjem roku.

Osnovni cilj ekonomske politike u narednom srednjoroĉnom periodu biće oĉuvanje makroekonomske

stabilnosti i stvaranje uslova za oporavak i stabilan privredni rast. Teţište celokupne ekonomske politike u

uslovima finansijskih ograniĉenja i umerenog privrednog rasta biće na fiskalnoj politici koja će u datim

okvirima delovati u pravcu ostvarivanja postavljenih ekonomskih ciljeva.

Ekonomska politika u naredne tri fiskalne godine biće usmerena na:

makroekonomsku i privrednu stabilnost

stabilan privredni rast i razvoj konkurentne privrede

povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva

ravnomeran regionalni razvoj Republike.

Makroekonomska stabilnost podrazumeva formiranje trenda smanjenja inflacije, fiskalnog deficita i tekućeg

raĉuna platnog bilansa u narednom srednjoroĉnom periodu. Istovremeno i naredne tri fiskalne godine

oĉekuje se nastavak trenda oporavka ekonomske aktivnosti i privrednog rasta na bazi jaĉanja investicija i

izvoza i postepeno poboljšanje stanja na trţištu rada. Ostvarivanje makroekonomskih ciljeva zahteva

prilagoĊavanje i ĉvrstu koordinaciju fiskalne i monetarne politike.

Privredni rast u 2010. i 2011. po niţim stopama u odnosu na period pre GFEK je odraz sporijeg oporavka

trgovinskih partnera, visoke korporativne zaduţenosti, nominalnog zamrzavanja plata u javnom sektoru i

penzija u 2010. usporenog prilagoĊavanja trţišta rada. Oĉekuje se ubrzanje privrednog rasta u 2012. i 2013.

po višim stopama rasta zasnovanim na fiskalnom prilagoĊavanju i sprovoĊenju strukturnih reformi koje

obezbeĊuju povećanje produktivnosti, izvoza i štednje.

Makroekonomska politika i strukturne reforme u narednom srednjoroĉnom periodu doprinosiće uvoĊenju

novog modela privrednog rasta koji je u većoj meri zasnovan na jaĉanju ponude i izvoza, povećanju

investicija i poboljšanju konkurentnosti privrede. Takva transformacija privrede podrazumeva napuštanje

modela privrednog rasta koji je zasnovan na proizvodnji nerazmenljivih dobara i visokoj potrošnji i uvozu i

104

podršku novom modelu rasta privrede efikasnim sprovoĊenjem adekvatnih politika i mera i strukturnih

reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru.

Kljuĉna podrška makroekonomskoj i fiskalnoj politici u narednom srednjoroĉnom periodu biće nastavak

strukturnih reformi, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruţivanju Srbije Evropskoj uniji. U tom

pogledu preduzimaće se mere usmerene na poboljšanje preduzetniĉke klime i nastavak reformskih procesa u

realnom, finansijskom i javnom sektoru.

Ekonomska politika u narednom srednjoroĉnom periodu kada se oĉekuje oporavak i rast privrede po niţim

stopama biće usmerena na uspostavljanje makroekonomske i finansijske stabilnosti u uslovima promenjenog

globalnog finansijskog i ekonomskog okruţenja; oporavak privrede i povratak odrţivih realnih stopa rasta uz

prilagoĊavanja u proizvodnji, traţnji, kreditima, izvozu i eksternim finansijskim tokovima; nastavak procesa

evropskih integracija i sprovoĊenje strukturnih reformi, u skladu sa SSP

Glavno ograniĉenje za realizaciju povezanih ciljeva ekonomske politike je GFEK koja je izazvala recesiju u

velikom broju zemalja, ĉiji su negativni efekti preneti na privredu i finansije Republike Srbije. Ekonomska

politika prilagoĊavaće se promenama u globalnom ekonomskom okruţenju i makroekonomskoj situaciji u

zemlji, kako bi ostvarile makroekonomsku i finansijsku stabilnost i doprinele oporavku privrede.

Kljuĉni rizici kod ekonomskog oporavka Srbije u 2010. su duţe trajanje oporavka svetske privrede od

oĉekivanog, posebno oporavka privreda zemalja koje su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, ubrzavanje

inflacije, rast cena nafte na svetskom trţištu, rast referentnih kamatnih stopa, smanjenje priliva stranog

kapitala, kursni rizik, kreditni rizik, fiskalni rizici.

Ekonomsku politiku u naredne tri fiskalne godine obeleţiće uĉvršćivanje makroekonomske stabilnosti i

stvaranje uslova za oporavak i stabilan rast privrede u promenjenom meĊunarodnom i domaćem

makroekonomskom okruţenju zbog globalne finansijske i ekonomske krize. Teţište ekonomske politike

usled finansijskih ograniĉenja i pada privredne aktivnosti biće na fiskalnoj politici.

Makroekonomska stabilnost kao prioritetni cilj ekonomske politike ukljuĉuje efikasno upravljanje javnim

finansijama kroz stalno unapreĊenje budţetskih procesa, fiskalnu konsolidaciju i efikasno upravljanje javnim

dugom, jaĉanje unutrašnje finansijske kontrole i unutrašnje revizije. Od posebne vaţnosti je jaĉanje

kapaciteta za korišćenje fondova EU kroz uspostavljanje i dobijanje dozvole za rad svih institucija

predviĊenih u sprovoĊenju IPA fondova EU, kvalitetnoj pripremi projekata koji se finansiraju iz ovih

fondova i njihovoj efikasnoj implementaciji.

Jaĉanje konkurentske sposobnosti privrede kao drugi prioritetni cilj ekonomske politike obuhvata

unapreĊenje infrastrukturnog energetskog sektora, podsticanje ulaganja i privlaĉenje direktnih investicija,

povećanje obima i kvaliteta izvozne ponude, stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj inovativne privrede

efikasnim sistemom zaštite i primene prava intelektualnog vlasništva, podsticaje za otvaranje novih radnih

mesta, primenu novih tehnologija i razvoj proizvoda sa većim udelom znanja, bolji imidţ zemlje, jaĉanje

privredne diplomatije i meĊunarodne poslovne saradnje, jaĉanje nacionalne infrastrukture za kvalitet. Za

konkurentnost privrede potrebno je konkurentnije i fleksibilnije trţište rada, kao i veća energetska efikasnost

i uvoĊenje biogoriva i povećanje udela obnovljivih izvora energije.

Kljuĉne makroekonomske politike u narednom srednjoroĉnom periodu su:

fiskalna politika usredsreĊena na fiskalno prilagoĊavanje na svim nivoima drţavne uprave i kod svih

budţetskih korisnika. Na strani prihoda unapreĊivaće se upravljanje prihodima i obezbediti

ispunjavanje poreskih obaveza, a na strani rashoda unapreĊivaće se upravljanje javnim finansijama i

obezbediti izvršavanje svih rashoda. Istovremeno, poboljšaće se upravljanje javnim dugom.

monetarna politika usredsreĊena na postizanje niske i stabilne inflacije, u skladu sa ciljanim stopama

inflacije, koristeći referentnu kamatnu stopu i druge pomoćne instrumente

politika rukovoĊenog plivajućeg deviznog kursa, uz ograniĉene intervencije NBS radi ublaţavanja

šokova

105

finansijska politika usredsreĊena na podršku finansijskom sektoru i odrţavanje istog nivoa kreditne

izloţenosti prema Srbiji

U promenjenim makroekonomskim uslovima fiskalna politika predstavlja okosnicu celokupne ekonomske

politike. Kljuĉna odrednica fiskalne politike jeste fiskalno prilagoĊavanje podrţano strukturnim merama i

reformama javnog sektora. Fiskalnim srednjoroĉnim planiranjem i usmeravanjem sredstava u strateški vaţna

podruĉja, kao i kontrolom izvršavanja rashoda obezbediće se fiskalna konsolidacija i smanjiva fiskalnog

deficita na odrţiv nivo. Racionalnost u izvršavanju rashoda i unapreĊenje budţetskog procesa zahteva

uspostavljanje efikasnog sistema finansijskog upravljanja. Fiskalna konsolidacija i smanjivanje fiskalnog

deficita u konsolidovanom bilansu sektora drţave odraziće se na finansijsku stabilnost zemlje. Takav smer

fiskalne politike doprineće stabilizaciji spoljnog duga, ĉemu je doprineo i drţavni sektor koji se u proteklom

periodu nije prekomerno zaduţivao u inostranstvu.

Vaţan segment fiskalne politike jeste podsticanje privrednog razvoja Srbije i stvaranje uslova za jaĉanje

privatnog sektora, što podrazumeva ubrzavanje procesa restrukturiranja i privatizacije društvenog i drţavnog

kapitala, podsticanje razvoja malog i srednjeg preduzetništva, stvaranje povoljnijeg poslovnog okruţenja,

reformu pravosuĊa i javne uprave, borbu protiv korupcije. Cilj je povećanje konkurentnosti privrede Srbije i

njeno osposobljavanje za ulazak u EU. Tome će znaĉajno doprineti restrukturiranje i modernizacija drţavnih

preduzeća radi povećanja njihove konkurentnosti na trţištu. Drţava će nastaviti podsticanje privatnog

sektora, posebno ubrzan razvoj malih i srednjih preduzeća raznim podsticajnim programima. Posebna paţnja

biće posvećena izvozno orijentisanim preduzećima radi jaĉanja konkurentnosti i izvoznih sposobnosti

privrede Srbije. Razvoj preduzetništva obezbediće dugoroĉno odrţiv privredni rast i otvaranje novih radnih

mesta.

Strukturne reforme realnog sektora, podsticanje privrednog rasta i aktivna uloga drţave u podsticanju

zapošljavanja doprineće smanjenju stope nezaposlenosti. U tom cilju sprovodiće se programi dodatnog

obrazovanja i osposobljavanja, prekvalifikacija i olakšica, posebno namenjenih mladim i dugotrajno

nezaposlenim licima. Podsticaće se uĉenje za ceo ţivot koje će povećavati zapošljivost nezaposlenih lica.

Stvaranju predvidivog i podsticajnog poslovnog okruţenja znaĉajno će doprineti reforma pravosuĊa i borba

protiv korupcije. Dovršetak reforme pravosuĊa i primena nacionalne strategije za borbu protiv korupcije vodi

ka uspostavljanju vladavine prava, što će rezultirati većom pravnom sigurnošću graĊana i preduzetnika i

zaštiti njihovih prava i imovine.

Radi smanjivanja administrativnih barijera i povećanja transparentnosti procedura nastaviće se reforma

drţavne uprave, sa ciljem da se izgradi kvalitetna drţavna uprava koja će biti servis graĊana i preduzetnika.

U tu svrhu preduzimaće se mere kako bi se povećala efikasnost i struĉnost drţavne uprave koja će biti

dugoroĉno fiskalno odrţiva, ukljuĉujući i stimulativne plate drţavnih sluţbenika kao motivacione

komponente celokupnog sistema drţavne uprave.

Merama ekonomske politike i strukturnim reformama nastaviće se privlaĉenje novih direktnih stranih

investicija i podsticati domaća ulaganja. Strane i domaće direktne investicije biće poluga podizanja

konkurentnosti pojedinih grana privrede i nivoa ekonomske i socijalne razvijenosti. Posebno će se podsticati

tehnološki razvoj grana privrede (biotehnologije, IT sektor, meĊunarodne finansijske i poslovne usluge i dr.)

i podrţavati veliki investitori koji znaĉajno doprinose povećanju proizvodnje, izvoza i zapošljavanja.

Nastaviće se sa zakonodavnim ureĊenjem celog finansijskog sistema i poboljšanjem regulative finansijskih

trţišta, bankarstva, osiguranja, investicionih fondova, privatnih penzionih fondova, raĉunovodstva, revizije,

preuzimanja akcionarskih društava, sve u skladu sa pravom EU.

Drţava će podsticati ravnomerni regionalni razvoj svih podruĉja Republike, u skladu sa njihovim

specifiĉnim ekonomskim i društvenim potrebama. Sa izgradnjom infrastrukture obezbediće se saobraćajna

povezanost svih podruĉja, kao i dostupnost gasa, pitke vode i savremenih telekomunikacija na svim

podruĉjima Republike. Ulaganjima u razvojne projekte koji se realizuju u manje razvijenim podruĉjima

Republike obezbediće se odrţivi razvoj sela. Povećavaće se konkurentnost poljoprivrede kroz podsticanje

proizvodnje i kapitalna ulaganja. Posebna paţnja posvećivaće se zaštiti ţivotne sredine, u skladu sa

najboljom evropskom praksom.

106

Razvojni prioritet Srbije na duţi i srednji rok jeste razvoj inovativne privrede i društva zasnovan na znanju.

U tom cilju izgradiće se produktivan istraţivaĉki i obrazovni sistem povezan sa proizvodno - tehnološkim i

obezbediti veća ulaganja u sticanje novih znanja i stvaranje informacionog društva i podsticanje inovacija

kao razvojnog potencijala, što podrazumeva veća ulaganja u nauku i obrazovanje i dostupnost obrazovanja

svima pod jednakim uslovima i individualnim mogućnostima.

Kvalitet humanog kapitala zahteva i reformu zdravstva koja podrazumeva reformu regulative u toj oblasti,

obezbeĊenje kvalitetne zdravstvene infrastrukture i obrazovanja graĊana u svrhu prevencije, uz fiskalnu

odrţivost sistema zdravstvene zaštite (javno zdravlje).

Realizacija navedenih ciljeva ekonomske politike i paralelno usvajanje pravnih tekovina EU, odnosno

standarda razvijenih evropskih zemalja, obezbediće pribliţavanje Srbije punopravnom ĉlanstvu u EU, a time

i bolji meĊunarodni poloţaj Srbije i veći ţivotni standard graĊana Srbije. Nova ekonomska politika,

ekonomske reforme i strukturne mere generisaće novi razvojni put Srbije i obezbediti dugoroĉno odrţiv

privredni rast, smanjenje nezaposlenosti i povećanje ţivotnog standarda svima. Na putu ka EU Srbija će se

osposobljavati za upravljanje sredstvima koja će kao zemlja kandidat dobijati pripadajuća sredstva kroz

predpristupnu programsku pomoć, a zatim kao zemlja ĉlanica dobijati iz budţeta EU.

Na putu ka EU Srbija će stvarati uslove za pristupanje EU i za konkurentski nastup na zajedniĉkom

evropskom trţištu. U tom cilju obezbediće se dugoroĉno odrţive stope privrednog rasta uz oĉuvanje

makroekonomske stabilnosti, povećanje konkurentnosti svih delova privrede, povećanje efikasnosti svih

institucija, sistematsko sprovoĊenje razvojnih projekata, razvoj obrazovanja i podizanje znanja, smanjenje

nezaposlenosti i povećanje ţivotnog standarda.

Od kljuĉnog znaĉaja za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike u 2010. i naredne dve godine jeste

koordinacija u kreiranju i sprovoĊenju monetarne i fiskalne politike. Fiskalna politika ima veliki znaĉaj za

odrţavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti. U tom cilju je potrebno veće fiskalno prilagoĊavanje,

finansijsko osiguranje od stranih banaka i finansijska podrška od meĊunarodnih finansijskih organizacija.

Veći pad privredne aktivnosti i izvoza izazvao bi novi udar na javne finansije Republike i uslovio dodatni

pad zarada, penzija i socijalnih davanja, dodatni porast nezaposlenosti i oštre socijalne probleme.

Imajući u vidu makroekonomske rizike u narednom srednjoroĉnom periodu potrebna je restriktivna fiskalna

politika ĉvrsto usmerena na smanjenje javne potrošnje uz odrţivi fiskalni deficit koji se moţe finansirati na

neinflatoran naĉin. Fiskalna politika obezbediće smanjenje javne potrošnje na svim nivoima kroz smanjenje

tekućih rashoda i doprineće rastu privredne aktivnosti kroz kredite za likvidnost privrede i kapitalna

ulaganja, pre svega u infrastrukturu. Fiskalni prioriteti jesu racionalizacija drţave na svim nivoima, socijalna

zaštita siromašnih i izgradnja Koridora 10.

Monetarna politika potrebno je da ostane usmerena na odrţavanje niske i stabilne inflacije i odrţavanje

finansijske stabilnosti. Ukoliko projektovani nivo inflacije bude premašen u uslovima deprecijacije deviznog

kursa u proteklom periodu i većeg prilagoĊavanja regulisanih cena od oĉekivanog, biće potrebno da NBS

deluje korektivnim politikama. Potrebno je nastaviti politiku rukovoĊeno- plivajućeg deviznog kursa uz

odrţavanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi, kao štita protiv eksternih šokova u finansijskom sektoru.

Politikama u finansijskom sektoru potrebno je obezbediti jaĉanje pripremljenosti za suoĉavanje sa

posledicama GFEK i u tom cilju doneti plan prioritetnih aktivnosti Vlade, NBS i Agencije za osiguranje

depozita, uzimajući u obzir uloge i odgovornosti ovih institucija u oĉuvanju finansijske stabilnosti. Vlada i

NBS potrebno je da obezbede podršku finansijskom sektoru kroz nove izvore likvidnosti, uz stvaranje uslova

za restrukturiranje kredita. U srednjem roku potrebno je obezbediti razvoj trţišta dinarskih obveznica, uz

transparentnost i trţišno formiranje kamatnih stopa. Preostale banke i osiguravajuća društva u drţavnom

vlasništvu potrebno je privatizovati zavisno od uslova na trţištu. Pri tome, celishodno je zadrţati u domaćem

vlasništvu Komercijalnu banku a.d. i Dunav osiguranje a.d.

7.2. Smernice osnovnih ekonomskih politika

Smernice fiskalne politike. Fiskalna politika imaće kljuĉnu ulogu u ostvarivanju makroekonomskih ciljeva.

Prioriteti fiskalne politike biće fiskalno prilagoĊavanje kojim će se u narednom srednjoroĉnom periodu

107

znaĉajno smanjiti uĉešće javne potrošnje u BDP, nastavak reformi poreskog sistema i unapreĊenje

upravljanja javnom potrošnjom.

Poreske reforme uz bolje upravljanje prihodima, kao i jaĉanje upravljanja drţavnom potrošnjom uz bolju

koordinaciju na svim nivoima drţavne oprganizacije, osiguraće potrebno fiskalno prilagoĊavanje. Posebna

paţnja posvetiće se reformama obrazovanja, zdravstva i penzionog sistema sa teţištem na smanjenju nivoa

javnih troškova uz poboljšanje usluga u ovim oblastima. Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita na

odrţiv nivo, ukljuĉujući deficit republiĉkog budţeta, usloviće smanjenje domaće traţnje i poslediĉno

smanjenje inflacije, uvoza i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama.

Nastaviće se reforma poreskog sistema, koji je po visini poreskih stopa već podsticajan i konkurentan u

odnosu na regionalno okruţenje, u pravcu stvaranja povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti.

Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu povećanja uĉešća investicija u ljudski kapital (obrazovanje,

nauka) i fiziĉki kapital (infrastruktura, ţivotna sredina). Posebna paţnja posvetiće se unapreĊenju selekcije

javnih investicija, kao i povećanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet

proizvoda). Rast ulaganja drţave u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlaĉenje privatnih

investicija koje su primarni faktor dugoroĉno odrţivog privrednog rasta. TakoĊe, neophodno je u okviru

fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna naĉela o podeli imovine izmeĊu razliĉitih nivoa vlasti (Republike,

Pokrajine i lokalnih zajednica).

Postavljeni srednjoroĉni makroekonomski ciljevi podrazumevaju usredsreĊenost fiskalne politike kao

kljuĉne komponente makroekonomske politike na:

jaĉanje pravnog okvira fiskalne odgovornosti i unapreĊenje budţetskog sistema

smanjivanje fiskalnog deficita i njegovo neinflatorno finansiranje

nisko i stabilno poresko opterećenje privrede, uz jaĉanje poreske discipline

ĉvrsto ograniĉenje tekuće javne potrošnje

povećanje javnih investicija

jaĉanje fiskalne discipline u javnim preduzećima na republiĉkom i lokalnom nivou

Glavni efekat restriktivne fiskalne politike jeste znaĉajnije smanjivanje deficita konsolidovanog sektora

drţave u srednjem roku. U tom cilju, vodiće se odgovorna fiskalna politika u naredne tri fiskalne godine i

obezbediti znaĉajnije smanjenje nivoa javne potrošnje u Republici. Fiskalni deficit u projektovanim okvirima

fiskalne politike u narednom srednjoroĉnom periodu finansiraće se zajmovima meĊunarodnih finansijskih

institucija i EU i zaduţivanjem na domaćem trţištu trezorskih zapisa na kome će se izdavati zapisi s duţom

roĉnošću kako bi se smanjio rizik refinansiranja i podsticao razvoj domaćeg finansijskog trţišta, kao i iz

viška prihoda u odnosu na planirane prihode ostvarenog na bazi oporavka i rasta privrede i ušteda u

rashodima tokom srednjoroĉnog perioda.

Politika prihoda biće usmerena na odgovarajuće izmene poreskog sistema i na jaĉanje poreske

administracije. Izvršiće se izmene poreskih zakona u pravcu smanjenja oporezivanja rada i kapitala i

povećanja oporezivanja potrošnje. Obezbediće se pojednostavljivanje i proširenje osnovice poreza na dobit

preduzeća i dohodak graĊana, kao i odgovarajuće izmene u sistemu oporezivanja imovine. Obezbediće se

poboljšanje ispunjavanja poreskih obaveza.

Politika rashoda biće usmerena na:

ĉvrstu kontrolu mase zarada i ograniĉavanje rasta zarada u sektoru drţave i u javnim preduzećima na

republiĉkom i lokalnom nivou radi smanjenja pritiska na fiskalnu poziciju Republike

ĉvrstu kontrolu broja zaposlenih i racionalizaciju zapošljavanja u javnom sektoru

ĉvrstu kontrolu mase penzija i ograniĉavanje rasta penzija radi smanjenja pritiska na budţet i

smanjenja neto rashoda penzijskog fonda. U tom cilju izvršiće se odgovarajuće izmene penzijskog

sistema u pravcu podizanja minimalne starosne granice za odlazak u penziju za muškarce i ţene,

duţih efektivnih perioda uplate doprinosa za ţene, smanjivanje beneficiranog radnog staţa za

pojedine sluţbe vojske i policije, pooštravanja uslova za ostvarivanje prava na porodiĉne

penzije, utvrĊivanje modela indeksacije penzija

utvrĊivanje odreĊenih fiskalnih pravila na bazi regulative o fiskalnoj odgovornosti

108

Srednjoroĉni plan fiskalnog prilagoĊavanja i fiskalnu odrţivost podrţaće:

novi zakoni o budţetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti s pratećim propisima koji će obezbediti

jaĉanje fiskalne discipline. Pravni okvir fiskalne odgovornosti uspostaviće pravila za jaĉanje

kontrole nad srednjoroĉnim fiskalnim okvirom i ojaĉati fiskalne procedure i mehanizme za praćenje i

izvršavanje fiskalnih pravila.

novi zakon o penzijskom sistemu koji će revidirati parametre za odlazak u penziju i formulu

indeksacije penzija, kako bi se postepeno smanjivao udeo rashoda za penzije u BDP.

jaĉanje pravnog okvira za naplatu i restrukturiranje dugova preduzeća i brţe rešavanje problema

blokade raĉuna i stvaranje mehanizama za vansudsko reprogramiranje i restrukturiranje duga, kako

bi se smanjio broj nepotrebnih i skupih steĉaja i poboljšala sposobnost banaka da rešavaju rastuća

nenaplativa potraţivanja

bolje upravljanje rizikom i rešavanje problema neispunjavanja poreskih obaveza

Smernice monetarne politike. Narodna banka Srbije, u skladu sa Zakonom o NBS, sprovodiće monetarnu

politiku koja će, prvenstveno, biti usmerena na ostvarivanje ciljane inflacije. NBS će istovremeno podrţati

sprovoĊenje ekonomske politike Vlade u cilju smanjenja spoljne neravnoteţe i pospešivanja privrednog

rasta, a da pri tome ne ugrozi primarni cilj – niska i stabilna inflacija.

U skladu sa novim okvirom monetarne politike, glavni instrument ostvarenja ciljane stope inflacije biće

referentna kamatna stopa NBS (promena kamatnih stopa na dvonedeljne repo operacije), a prema potrebi

primeniće se i drugi instrumenti monetarnog regulisanja (devizne intervencije, obavezne rezerve,

prudencijalne i druge regulatorne mere).

Ciljanje ukupne inflacije, merena potrošaĉkim cenama, podrazumeva ĉvrstu koordinaciju monetarne i

ukupne ekonomske politike, postojanje dugoroĉnih instrumenata razvoja finansijskog trţišta i ureĊeno

institucionalno okruţenje.

Radi jaĉanja trţišnih instrumenata monetarnog regulisanja, NBS će nastaviti da podstiĉe razvoj

meĊubankarskog trţišta novca. NBS će radi regulisanja likvidnosti bankarskog sistema omogućiti bankama

efikasnije korišćenje kreditnih i depozitnih olakšica, uz istovremeno korišćenje koridora osnovnih kamatnih

stopa za upravljanje kamatnim stopama na novĉanom trţištu.

NBS će koristiti stopu obavezne rezerve banaka samo ako se iscrpe efekti ostalih trţišnih instrumenata

monetarnog regulisanja. Ukoliko NBS oceni da kreditna aktivnost banaka ugroţava ostvarenje ciljeva

monetarne politike, preduzeće prudencijalne i dodatne mere monetarnog regulisanja usmerene na restrikciju

kreditne aktivnosti, a time i agregatne traţnje. U skladu sa reţimom targetiranja inflacije biće zadrţan

postojeći reţim rukovoĊenog fluktuiranja deviznog kursa. Nastaviće se sa jaĉanjem okvira targetiranja

inflacije. Obezbediće se poboljšanje funkcionisanja trţišta novca i pojednostavljenje sistema repo aukcija.

Poboljšaće se koordinacija izmeĊu Vlade i NBS u oblasti planiranja korekcija regulisanih cena. Ostvarivanje

ciljane stope inflacije i spreĉavanje prekomerne oscilacije deviznog kursa zahteva promenu reţima obraĉuna

obaveznih rezervi. Planira se postepena promena postojećeg reţima obavezne rezerve zbog prekomernih

izuzetaka i višestrukih propisanih stopa. U novom reţimu obaveznih rezervi biće ukinuti izuzeci i postojaće

samo dve propisane stope, viša za obaveze u devizama i niţa za obaveze u dinarima. Takvim promenama

povećaće se transparentnost, unaprediti efikasnost poslovanja banaka, podstaći deevroizacija i povratiti

efikasnost obavezne rezerve kao instrumenta monetarne politike. Nova efektivna stopa obavezne rezerve

biće niţa od postojeće i to će omogućiti relaksaciju monetarne politike putem sniţavanja referentne kamatne

stope.

U oblasti finansijskog sektora utvrdiće se strategija smanjenja visokog nivoa evroizacije koji predstavlja rizik

za finansijsku stabilnost i ograniĉenje za voĊenje monetarne politike. Osnovni preduslov za deevroizaciju

jeste ostvarenje niţe i stabilnije stope inflacije. Nastaviće se sa korišćenjem prudencijalnog i nadzornog

okvira radi destimulisanja neobezbeĊenih valutnih rizika. Pored toga, koristiće se trţišno zasnovane mere

koje deluju putem podsticaja, umesto korektivnih mera koje dovode do poremećaja na trţištu i povećavaju

troškove poslovanja. To podrazumeva uvoĊenje referentnih dinarskih hartija od vrednosti, razvoj

sekundarnog trţišta trezorskih zapisa i podsticanje razvoja instrumenata za zaštitu od rizika.

109

Nastaviće se sa implementacijom programa za podršku finansijskom sektoru, kao kljuĉnog mehanizma za

odrţavanje finansijske stabilnosti. Dijagnostiĉke analize i stres testovi većine banaka su pokazali da je

bankarski sistem u Srbiji likvidan i visoko kapitalizovan i da moţe da izdrţi jaĉe finansijske tenzije i u većoj

meri podnese moguće šokove koji mogu da proizaĊu iz negativnih kretanja u realnom sektoru privrede.

Primena prudencijalnih regulativa na bazi Bazela omogućiće dodatni porast adekvatnosti kapitala banaka,

koji je veći u odnosu na mnoge zemlje u okruţenju.

Poboljšaće se okvir za naplatu i restrukturiranje dugova preduzeća zahvaljujući novom Zakonu o steĉaju koji

predviĊa automatsko uvoĊenje steĉaja za preduzeća ĉiji je raĉun preko tri godine u blokadi. Tome će

doprineti i izmene Zakona o platnom prometu koje podrazumevaju evidentiranje svih menica u jedinstvenoj

bazi podataka, kako bi se rešio problem prevelikog broja blokada po osnovu menica i umanjio broj

preuranjenog blokiranja raĉuna. Novom regulativom uvešće se mehanizmi vansudskog restrukturiranja i

podsticaji koji će omogućiti sporazumno rešavanje problema izmeĊu poverilaca i duţnika.

U skladu sa ciljem oĉuvanja inflacije na niskom nivou nastaviće se sa politikom rukovoĊeno plivajućeg

kursa kao jednog od stubova novog monetarnog reţima. NBS koristiće ograniĉene i ciljane intervencije

usmerene na ublaţavanje šokova i oĉuvanje finansijske stabilnosti na naĉin koji će biti konzistentan sa

postizanjem inflacionog cilja, uz odrţavanje adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruţivanju Srbije EU (SSP), u poglavlju IV. Tekuća plaćanja i

kretanje kapitala, utvrĊeno je da će Zajednica i Srbija u toku prve ĉetiri godine od stupanja na snagu SSP

precizirati mere koje omogućuju stvaranje potrebnih uslova za postepenu primenu pravila Zajednice o

slobodnom kretanju kapitala. Po isteku ĉetiri godine, Savet za stabilizaciju i pridruţivanje utvrdiće naĉine

postupne primene pravila Zajednice o kretanju kapitala u Srbiji.

Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jaĉanja njegove stabilnosti, NBS će svoju kontrolnu aktivnost

usmeriti na primenu standarda Bazela II koji se odnose na upravljanje rizicima u poslovanju banaka, nadzor

nad društvima za osiguranje, društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i nadzor nad

poslovanjem davalaca finansijskog lizinga.

Novim Zakonom o NBS uĉvrstiće se nezavisnost NBS u voĊenju monetarne politike. TakoĊe, obezbediće se

jaĉanje kapaciteta NBS za donošenje odluka, unapreĊivanje inflacionog modeliranja i okvira za projekcije,

zabraniće se kreditiranje javnog sektora i pojednostaviti procedure za rekapitalizaciju centralne banke. U

cilju povećanja efikasnosti NBS i usklaĊivanja njene upravljaĉke i organizacione strukture sa funkcijama

centralne banke, koje su primerene modernoj trţišnoj privredi, izvršiće se restrukturiranje NBS.

7.3. Smernice ostalih ekonomskih politika

Smernice spoljnoekonomske politike. Prioritet ekonomske politike u narednom srednjoroĉnom periodu jeste

i ubrzanje procesa pridruţivanja EU i procesa pristupanja STO, kao i jaĉanje saradnje sa zemljama

jugoistoĉne Evrope u okviru Regionalnog saveta za saradnju i kroz CEFTA sporazum koji su ratifikovale sve

zemlje u regionu.

U skladu sa potpisanim i ratifikovanim SSP, Vlada će posebnu paţnju posvetiti ubrzanom stvaranju

politiĉkih i ekonomskih uslova za pridruţivanje EU. Na bazi ubrzanja ekonomskih i drugih reformi koje su

predviĊene SSP, oĉekuje se da Republika Srbija krajem 2011. dobije status kandidata za ĉlana EU i da u

2012. otpoĉne predpristupne pregovore za ulazak u EU. Od posebnog znaĉaja je da se privreda Srbije brzo

prilagoĊava standardima i normama koje vaţe u trgovanju sa EU i da ih prihvati u svom poslovanju, kako bi

koristila znaĉajne povlastice u trgovanju sa EU i u što kraćem roku ispunila uslove za punopravno ĉlanstvo u

EU.

Republika Srbija u narednom srednjoroĉnom periodu koristiće finansijsku pomoć EU, u okviru sprovoĊenja

Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), za sve komponente IPA. Potpisivanjem Okvirnog sporazuma o

pravilima za saradnju uspostavljen je pravni osnov za utvrĊivanje doprinosa EU i doprinosa zemlje korisnika

u sufinansiranju projekata finansiranih iz fondova EU. Zakonom o budţetu za odreĊenu budţetsku godinu

utvrĊivaće se sredstva za kofinansiranje projekata koji se finansiraju sredstvima fondova EU, a koji se

realizuju u godini za koju se donosi budţet Republike.

110

Vlada će ubrzati proces pristupanja Srbije STO i spoljnotrgovinsku politiku će usaglašavati sa pravilima

STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, tehniĉkih

propisa i postupaka za ocenjivanje usaglašenosti sa zahtevima sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih

propisa.

Republika Srbija nastaviće da stvara uslove za stabilan i visok rast izvoza robe i usluga koji obezbeĊuje

smanjenje uĉešća deficita tekućeg raĉuna u BDP. Smanjenje visokog deficita robne razmene, kao najvaţnije

komponente negativnog salda tekućeg raĉuna, ostvariće se u srednjem roku kroz povećanje konkurentnosti

privrede Srbije, kao sintetiĉki rezultat realizovanih strukturnih reformi. Iz tog razloga Vlada je donela

Strategiju povećanja izvoza Srbije, na bazi koje će se preduzeti odgovarajuća kombinacija mera za

podsticanje izvoznog sektora u kratkom i srednjem roku. Podsticanje izvoza predstavlja kljuĉni generator

visokih i odrţivih stopa privrednog rasta. Povećanje izvoza zahteva znaĉajan rast investicija i restrukturiranje

privrede koje će omogućiti uvoĊenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade. Ulaganje

novih vlasnika u preduzeća u postprivatizacionom periodu omogućiće rast proizvodnje koja je konkurentna

na svetskom trţištu, pa time i rast izvoza.

Veća izvozna orijentaцija privrede Srbije i povećanje izvoza omogućiće postepeno smanjivanje deфiцita

tekućeg raчuna u srednjem roku. Tome će doprineti poboljшanje konkurentnosti privrede pod utiцajem

depreцijaцije dinara, restriktivna фiskalna politika i ubrzano sprovoĊenje strukturniх reфormi, ukljuчujući

bolje uslove za priliv grinфild i braunфild direktniх straniх investiцija radi podstiцanja izvoza većeg stepena

prerade. S restrukturiranjem i poboljшanjem bilansa privrede povratiće se poverenje investitora i obezbediti

veći priliv kapitala privatnog sektora u Srbiju. Imajući u vidu potrebe za spoljnim фinansiranjem preduzeće

se i dodatne mere kako bi se obezbedila ravnoteţa platnog bilansa.

Posebna paţnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU, sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih

proizvoda prilagode trţištu EU. Ovo će se postići ubrzavanjem procesa harmonizacije tehniĉkih propisa

Srbije sa zakonodavstvom EU, odnosno ugraĊivanjem u domaću regulativu evropskih direktiva novog i

starog pristupa. Nakon ratifikacije SSP, usaglašavanja tehniĉkih propisa i standarda za odreĊene grupe

proizvoda sa onima u EU, kao i uspostavljanja infrastrukture za njihovu primenu, stvoriće se uslovi za

potpisivanje sporazuma PECA (Protokol evropskog sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju

industrijskih proizvoda) i ACAA (Sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih

proizvoda). Time će se za proizvode koji su obuhvaćeni navedenim sporazumima i pre ulaska u EU

obezbediti pristup jedinstvenom trţištu bez dodatnih zahteva u pogledu ispitivanja ili sertifikacije.

PECA/ACAA sporazumima proširuje se u odreĊenom sektoru jedinstveno trţište EU na trţište zemlje

potpisnice i ukazuje poverenje u sistem zemlje kandidata u pogledu tehniĉkih propisa, standardizacije,

akreditacije i metrologije, zbog ĉega će Srbija posebnu paţnju posvetiti razvoju navedenih elemenata

infrastrukture kvaliteta. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost

pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i oĉuvanje ţivotne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u

oblasti carinskog postupka, konkurencije, raĉunovodstva i poreza.

Poboljšavanje uslova spoljne trgovine, kroz unapreĊivanje carinskog sistema i politike u skladu sa propisima

EU i pravilima STO i poboljšanje carinskog postupka na granici, znaĉajno će doprineti podsticanju stranih

investicija, posebno u oblasti proizvodnje, povećanju izvoza i smanjenju deficita tekućeg raĉuna na odrţiv

nivo. Zaštita domaćeg trţišta (antidamping, mere zaštite od prekomernog uvoza i kompenzatorne mere protiv

prakse subvencionisanja), kao i ostale legitimne mere predviĊene pravilima STO (npr. ograniĉavanje uvoza

radi zaštite neravnoteţe platnog bilansa), vršiće se institucionalno na osnovu harmonizovane regulative i

preuzetih meĊunarodnih obaveza po postupcima koji su unapred precizno propisani.

Smernice politike plata u javnom sektoru. Plate u javnom sektoru u naredne tri godine, u okviru ukupnog

fiskalnog prilagoĊavanja, strogo će se kontrolisati sa ciljem da se konsoliduje budţet i poveća efikasnost

celog javnog sektora i kvalitet javnih dobara koja obezbeĊuje privredi i stanovništvu. U tom cilju preduzeće

se odgovarajuće mere politike plata (nominalno zamrzavanje plata u vreme GFEK nakon toga sporiji rast

proseĉnih plata od nominalnog rasta BDP, smanjenje broja zaposlenih, komercijalizacija odreĊenih

delatnosti i sliĉno).

111

Uvešće se ĉvrsta kontrola mase plata u drţavnom sektoru, i to na svim nivoima i u svim organima i sluţbama

– korisnicima budţeta, sa ciljem relativnog smanjivanja javne potrošnje. S obzirom na to da je uĉešće

troškova rada drţavnog sektora u BDP visoko, potreban je srednjoroĉni plan smanjivanja tog uĉešća, u

sklopu smanjivanja konsolidovane javne potrošnje. Istovremeno, potrebno je utvrditi dugoroĉnu politiku

plata u drţavnom sektoru, tako da bude ĉvrsto definisana jasnim i trajno postavljenim pravilima koja će

usloviti njihovo usklaĊivanje sa kretanjem produktivnosti i nivoom i rastom plata u privatnom sektoru.

Plate u republiĉkim i lokalnim javnim preduzećima kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada i

rezultatima poslovanja u tim preduzećima i stanjem na trţištu rada. Neopravdano je da zaposleni u

monopolskim delatnostima imaju znatno veće plate od plata koje se na trţištu rada dobijaju za identiĉan

posao i da se plate u ovim delatnostima povećavaju natproseĉnim tempom. Uloga i znaĉaj politike plata u

javnom sektoru proizilaze iz ĉinjenice da prema Anketi o radnoj snazi broj zaposlenih u javnom sektoru ĉini

oko 25% ukupnog broja zaposlenih.

Rast plata u drţavnom sektoru podrazumeva napuštanje uravnilovke u raspodeli u drţavnoj upravi i javnim

sluţbama, što će se postići unapreĊivanjem stimulativnog sistema plata koji je u osnovi koncipiran Zakonom

o platama drţavnih sluţbenika i nameštenika, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih

usluga. Nastavak reformi drţavne uprave i javnih sluţbi omogućiće smanjenje rashoda za zarade zaposlenih

u ovim organima i sluţbama, smanjenje broja zaposlenih, povećanje njihove efikasnosti u radu i pruţanje

kvalitetnijih usluga. To će se postići izmenama zakona o drţavnim sluţbenicima i o platama drţavnih

sluţbenika. Doneće se zakon o poloţaju sluţbenika na republiĉkom i lokalnim nivoima.

Smernice politike cena. Najvaţnije sistemske aktivnosti u okviru politike cena jesu smanjivanje obuhvata

kontrole cena, prenos nadleţnosti za odobravanje povećanja cena u infrastrukturnim delatnostima na

regulatorna tela, u skladu sa zakonima koji regulišu pojedine infrastrukturne delatnosti, unapreĊenje politike

cena u komunalnim delatnostima i promena modela usklaĊivanja cena naftnih derivata.

Nastaviće se sa povećavanjem regulisanih cena do njihovog ekonomskog nivoa, uzimajući u obzir efekate na

makroekonomsku stabilnost i kupovnu snagu stanovništva. U okviru usklaĊivanja cena proizvoda i usluga

infrastrukturnih delatnosti sa ekonomskim principima najvaţnije mere su:

postepeno dovoĊenje regulisanih cena na ekonomski nivo, što podrazumeva povećanje depresiranih

cena odreĊenih roba i usluga i smanjenje cena roba i usluga koje su ekonomskineopravdano visoke.

Cene proizvoda i usluga preduzeća ĉiji je osnivaĉ Republika i jedinica lokalne samouprave

utvrĊivaće se na ekonomskim principima, imajući u vidu razvojne potrebe tih preduzeća uz potpuno

poštovanje zaštite ţivotne sredine i objektivizaciju broja zaposlenih, zarada i poslovnih troškova u

tim preduzećima;

povećanje cene elektriĉne energije na ekonomski nivo kao nuţan uslov za osposobljavanje

Elektroprivrede Srbije za suoĉavanje sa konkurencijom i za realizaciju novih investicija. Agencija za

energetiku pri odreĊivanju cena elektriĉne energije uzimaće u obzir ekonomski opravdane troškove i

profit koji obezbeĊuje sredstva za nove investicije i razvoj elektroprivrede;

Agencija za telekomunikacije će dosledno sprovoditi svoja ovlašćenja u delu regulisanja trţišta

telekomunikacijskih usluga i cena;

kretanje cena lekova za humanu upotrebu biće u funkciji parametara propisanih kriterijumima za

formiranje cena lekova. UsklaĊivanje cena lekova vršiće se u skladu sa promenama cena lekova u

referentnim zemljama (Slovenija, Hrvatska, Italija) u kojima je lek dobio dozvolu za stavljanje u

promet i promenama kursa evra prema dinaru. Pri tome, imaće se u vidu uticaj promena cena lekova

na izdatke Republiĉkog zavoda za zdravstveno osiguranje za lekove koji se propisuju i izdaju na

recept, kao i uticaj na inflaciju.

112

8. Strukturne reforme i politike u vreme oporavka i rasta privrede

8. 1. Aktivan pristup rešavanju strukturnih poremećaja

Dobro voĊena ekonomska politika je potreban, ali ne i dovoljan uslov za brţi oporavak i rast privrede.

Potrebne su i strukturne reforme koje stvaraju osnovu za brţi privredni rast i povećanje izvoza i

zapošljavanja. U uslovima GFEK oteţano je ne samo voĊenje ekonomske politike, nego i sprovoĊenje

strukturnih reformi. Privatizacija je oteţana zbog manjeg interesovanja kupaca za preostala društvena

preduzeća i za javna preduzeća, što uslovljava niţe cene preostalog drţavnog i društvenog kapitala.

U periodu oporavka privrede Srbije potrebno je nastaviti preostale strukturne reforme realnog i finansijskog

sektora i sprovesti sveobuhvatnu reformu javnog sektora. Oštro budţetsko ograniĉenje u vreme globalne

ekonomske krize dovelo je do zamrzavanja plata i penzija i smanjenja kapitalnih investicija i zahteva

otpoĉinjanje preostalih reformi javnog sektora od 2010. godine. Kljuĉne reforme javnog sektora odnose se na

penzije, zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu, subvencije za poljoprivredu i preduzeća, puteve i

ţeleznicj,, budući da su glavne rashodne stavke izdaci za penzije, izdaci za zdravstvo, izdaci za obrazovanje,

izdaci za bezbednost (vojska i policija), izdaci za saobraćajnu infrastrukturu, izdaci za socijalnu pomoć, dok

su znatno manji izdaci za subvencije poljoprivredi i privredi, izdaci za subvencije lokalnim upravama i izdaci

za otplatu javnog duga Republike. Prvih šest glavnih rashodnih stavki ĉini oko 80% konsolidovanih rashoda

u 2008. godini.

Srbija kao mala otvorena privreda, nakon izlaska privrede iz recesije, treba da primeni novi model rasta koji

podrazumeva da domaća potrošnja ne bude osnovni generator rasta, već štednja, proizvodnja, izvoz i

zapošljavanje. U tom smislu potrebno je poreskim reformama dostimulisati potrošnju i uvoz i pozitivno

uticati na izvoz, štednju, investicije i zapošljavanje. Poreske reforme utiĉu na privredni rast i potrebno ih je

implementirati po izlasku privrede Srbije iz recesije. Do tada je neophodno minimizirati negativne efekte

GFEK i podsticati potrošnju siromašnijih penzionera, zaposlenih i korisnika socijalne pomoći. Nakon toga

suštinski pravac poreskih reformi jeste da se smanjuje oporezivanje rada i kapitala, a povećava oporezivanje

potrošnje. Potrebne su i promene sistema oporezivanja imovine i adekvatno vrednovanje imovine.

Izdaci za penzije su previsoki i nakon penzionih reformi iz 2001, 2003. i 2005. kojima je povećana granica

za starosnu penziju, uvedeni stroţiji kriterijumi za invalidsku penziju, uveden sistem bodovanja koji

povezuje visinu doprinosa i visinu penzije, promenjena osnovica za indeksaciju penzija. Fiskalna neodrţivost

sadašnjeg penzijskog sistema zahteva dodatnu reformu koja bi smanjila visoke troškove dostignutog nivoa

penzija usled velikog udela stanovništva iznad 65 godina ţivota u ukupnoj humanoj populaciji (14%) i niţeg

nivoa radno sposobnog stanovništva od 15 do 64 godine ţivota (67%), kao i smanjivanja broja zaposlenih u

formalnom sektoru koji plaćaju penzijske doprinose. Mogući pravci reforme penzijskog sistema su

povećanje starosne granice za penzionisanje ţena, smanjenje penzija zaposlenim koji odlaze u prevremenu

penziju i odreĊivanje koliko godina pre starosne granice mogu da se penzionišu, indeksacija penzija sa

inflacijom.

Zdravstveni sistem Srbije je ostvario napredak u proteklih devet godina tranzicije u pogledu racionalizacije

potrošnje u oblasti zdravstva, unapreĊenja medicinske prakse i poboljšanja kvaliteta nege. U narednom

periodu zdravstvo će biti suoĉeno sa povećanim izdacima zbog starenja stanovništva, uvoĊenja skupih novih

lekova i skupih novih tehnologija koje je oteţano obezbediti pri smanjivanju osnovice za prihode (BDP,

zaposlenost, zarade). Stoga je potrebno povećati stopu iskorišćenosti bolniĉkih kreveta kroz poboljšanje

efikasnosti boljim upravljanjem i produktivnijim korišćenjem sredstava. Finansiranje zdravstvenih ustanova

zasnovano na odobrenom broju kreveta znaĉajnije će smanjiti troškove. Republiĉki zavod za zdravstveno

osiguranje moţe smanjiti troškove smanjenjem broja zaposlenih prema standardima za razliĉite tipove

zdravstvenih ustanova. Uštede su moguće i kod povećanja troškovne efikasnosti osnovnog paketa usluga

koje nudi RZZO. Uz to moguća je efikasnija upotreba skupe medicinske tehnologije. Potrebno je promeniti

dosadašnji naĉin finansiranja zdravstva koji omogućuje neefikasno korišćenje sredstava i nedovoljan obim i

kvalitet zdravstvenih usluga na primarnom i na sekundarnom nivou. Potrebno je uvoĊenje novog sistema

finansiranja, i to za primarnu negu , sistem plaćanja po glavi, uz dodatne podsticaje da se pruţe preventivne

usluge, kao i za viši nivo nege u bolnicama, sistem nege zasnovan na autputima, odnosno proseĉnoj ceni

leĉenja pacijenata tokom trajanja bolesti.

113

Obrazovni sistem Srbije potrebno je reformisati, prvenstveno kroz redukciju obrazovne mreţe i broja

zaposlenih u nastavi, posebno u osnovnom obrazovanju, ali i kroz aktivnosti na poboljšanju kvaliteta

obrazovanja. Smanjenje nataliteta uzrokuje smanjenje broja uĉenika i nastavnika i manji broj obrazovnih

ustanova za osnovno i srednje obrazovanje. Planirana je trogodišnja racionalizacija broja odeljenja, škola,

zaposlenih u nastavi, administrativnog i tehniĉkog osoblja. Potrebno je promeniti i sistem finansiranja

obrazovne delatnosti.

Sistem socijalne pomoći u Srbiji odnosi oko 2% BDP godišnje, što je niţe nego proseĉna socijalna pomoć u

zemljama EU. Glavne stavke u sistemu socijalne pomoći su materijalno obezbeĊenje porodice i deĉiji

dodaci. Većina naknada isplaćuje se siromašnim porodicama ili domaćinstvima sa niskim primanjima.

Subvencije preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima imaju znaĉajan nivo i one će se finansirati iz

fondova EU. Subvencije za preduzeća trebalo bi ograniĉiti na pomoć u istraţivanju i razvoju, zatvaranju

preduzeća i smanjenju broja zaposlenih.

Izdaci za puteve iz budţeta Republike, ukljuĉujući izdatke finansirane iz inostranstva usmereni su na

odrţavanje i izgradnju pre svega Koridora 10 i rešavanje zaostalih dugova javnog preduzeća Putevi Srbije.

Rashodi ovog preduzeća se finansiraju i iz sopstvenih prihoda od putarina i godišnje registracije vozila,

prihoda iz akciza na derivate nafte. Pošto je oteţano povećavati navedene prihode za pokriće rashoda Puteva

Srbije, neophodno je smanjiti troškove i gubitke prihoda na naplatnim rampama uvoĊenjem sistema

elektronske naplate putarina, kao i uvoĊenje sistema za razvoj i upravljanje autoputevima koji obezbeĊuje

drţavnu pomoć za prioritetne pravce.

Subvencije za Javno preduzeće Ţeleznice Srbije beleţe visok nivo koji ne pokriva operativne troškove

ţeleznice i odrţavanje ţelezniĉke infrastrukture ili voznog parka. Potrebno je da Ţeleznica Srbije smanji

operativne troškove, pre svega broj zaposlenih i da racionalizuje ţelezniĉku mreţu i podigne gustinu

saobraćaja. Poseban znaĉaj ima modernizacija i rekonstrukcija ţelezniĉkih pruga na Koridoru 10 i podizanje

brzine na ovom koridoru na najmanje 120 km/h, što zahteva elektrifikaciju i izgradnju druge pruge na više

deonica.

Strukturnu politiku potrebno je usmeriti na jaĉanje domaće ponude kroz privatizaciju, restrukturiranje ili

likvidaciju preduzeća u društvenom i drţavnom vlasništvu radi podizanja kapaciteta privrede Srbije za veću

proizvodnju, izvoz i štednju. Time bi se stvorile zdrave osnove za rast privrede po okonĉanju globalne

finansijske i ekonomske krize i ostvario potencijalni BDP. U tom cilju završiće se privatizacija preostalih

društvenih preduzeća do kraja 2009. godine. Nastaviće se sa restrukturiranjem drţavnih preduzeća, uz

povećanje uĉešća privatnog sektora i unapreĊenje uslova za investiranje. Kroz poboljšanje regulative

obezbediće se predvidivo poslovno okruţenje i smanjenje troškova biznisa. Nastaviće se sa pripremom

javnih preduzeća za privatizaciju. Doneće se zakon o bankrotstvu kako bi se olakšala likvidacija preduzeća

gubitaša. Nastaviće se sa korporativizacijom praćenom potpunom ili delimiĉnom privatizacijom. U planu je

da se u kratkom roku restrukturira JAT Airways, pokrenu tenderi za privatizaciju Galenike, Aerodroma

„Nikola Tesla” i Telekoma, kao i pronalaţenje manjinskog partnera za EPS.

SprovoĊenje preostalih ekonomskih reformi u naredne tri godine, koje su tipiĉne za drugu fazu tranzicije,

obezbediće osnove za odrţiv rast i stabilnost privrede Srbije, nakon njenog izlaska iz recesije.

Od kljuĉnog znaĉaja za dugoroĉno odrţivi privredni rast i makroekonomsku stabilnost jeste privatizacija i

stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu trţišnu utakmicu u kojoj su svi uĉesnici

ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiĉe

preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane

potiskuje traganje za rentama i redistributivno ponašanje, uz orijentaciju na bogaćenje posredstvom

privilegija i korupcije.

Privreda Srbije je ranjivija na srednji rok nego na kratak rok zbog visokog deficita tekućeg raĉuna usled veće

potrošnje od dohotka koji se stvara, niskog nivoa izvoza i neadekvatne izvozne ponude i niskog nivoa

domaće štednje (privrede, stanovništva i drţave). Vlada će nastaviti da sprovodi strukturne reforme, pre

svega da okonĉa privatizaciju društvenog kapitala, ubrza restrukturiranje javnih preduzeća i ubrza steĉajeve

114

gde privatizacija nije moguća. Jedino kroz strukturne reforme moţe da se podigne kapacitet privrede Srbije

da više proizvodi, izvozi i štedi.

Makroekonomska kretanja u Srbiji na kraju 2008. obeleţila je platnobilansna kriza zapoĉeta krajem 2006.

merena visokim deficitom tekućeg raĉuna i teškoćama njegovog finansiranja. Deficit je uzrokovan

strukturnim poremećajima i makroekonomskim neravnoteţama, kao i uticajem globalne finansijske krize na

proizvodnju i platni bilans Srbije.

Visok deficit tekućeg raĉuna finansiran prilivom stranih investicija i kredita ĉini Srbiju ranjivom na nagli

prekid priliva kapitala iz inostranstva, što zahteva smanjenje javne potrošnje, smanjenje kredita banaka,

povećanje deviznih rezervi, ubrzavanje institucionalnih promena, jaĉanje finansijske supervizije i razvoj

trţišta kapitala. Platni bilans Srbije je ranjiv i na ukupne efekte GFEK, posebno na pad traţnje na trţištu EU i

pad cena osnovnih metala, kao i na rast rizika za investiranje u Srbiji i smanjenje kredita stranih banaka, što

će uticati na niţi priliv stranog kapitala i oteţati finansiranje deficita tekućeg raĉuna. MeĊutim, suštinski

uzroĉnici platnobilansne krize su sistemskog karaktera.

Kljuĉni strukturni poremećaji privrede Srbije koji se moraju sistematski rešavati jesu:

nizak udeo industrije, posebno preraĊivaĉke industrije u stvaranju BDP i poslediĉno nizak udeo

razmenljivih dobara i nedovoljno razvijen izvozni sektor privrede

visoka eurozacija finansijske imovine i poslediĉno moguća neusklaĊenost valutne strukture aktive i

pasive banaka i preduzeća i mogući rizik negativnih kursnih razlika, što zajedno sa visokim spoljnim

dugom moţe da dovede do visoke inflacije

višak potrošnje nad proizvodnjom dobara i usluga koji se ogleda u deficitu platnog bilansa koga je

znaĉajno generisao priliv doznaka i kretanje plata u javnom sektoru i drugih javnih rashoda iznad

rasta produktivnosti rada, što je povećalo domaću traţnju i deficit platnog bilansa

finansiranje viška potrošnje obilnim prilivom doznaka i stranog kapitala, što je dovelo do rasta

ukupnog spoljnog duga Srbije koji je na gornjoj granici odrţivosti od oko 60% BDP.

Industrija Srbije se sporo razvijala u prvih devet godina tranzicije, što je uticalo da izvozna ponuda Srbije

bude mala i koncentrisana na manji broj proizvoda niţeg stepena obrade. U vreme globalne ekonomske krize

industrija Srbije je u dubokoj recesiji. Sadašnji kurs dinara pogoduje razvoju sektora usluga, a manje

industrijskom sektoru i razmenljivim dobrima koja imaju malo uĉešće u spoljnoj trgovini. Cene usluga rastu

brţe od cena razmenljivih dobara, tako da je isplativije ulagati u sektor usluga, nego u industrijsku

proizvodnju. Usled toga i strane investicije nisu efektuirane u proizvodnju namenjenu izvozu. Domaća

preduzeća koja naĊu strateškog stranog partnera treba da kreiraju svoje proizvode za evropsko trţište. Drţava

treba da podstiĉe proizvodnju koja je konkurentna na evropskom trţištu. Banke po pravilu kreditiraju

uspešna preduzeća.

Strukturne politike u naredne tri godine potrebno je da se usredsrede na sprovoĊenje preostalih strukturnih

reformi preostalih realnog, finansijskog i javnog sektora.

Prioritetne oblasti u reformi preduzetniĉkog sektora jesu:

završetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća

efikasnije sprovoĊenje steĉaja neuspešnih preduzeća

pojednostavljivanje propisa u vezi sa poslovanjem

povoljniji uslovi za investiranje u zemlji

brţi razvoj malih i srednjih preduzeća

bolja zaštita konkurencije

Prioritetne oblasti u reformi finansijskog sektora jesu:

unapreĊivanje regulative finansijskog sektora, posebno finansijskih trţišta

završetak privatizacije preostalih finansijskih organizacija u drţavnom vlasništvu zavisno od

trţišnih uslova

unapreĊenje nadzora finansijskih institucija

115

Strukturne reforme javnog sektora jesu:

nastavak administrativnih reformi, pre svega drţavne uprave i pravosuĊa

nastavak reformi obrazovnog, zdravstvenog i penzionog sistema

usvajanje i objavljivanje godišnjih izveštaja o reviziji završnih raĉuna za sve budţetske korisnike

nastavak restrukturiranja republiĉkih i lokalnih javnih preduzeća

povećanje efikasnosti javnih preduzeća i smanjenje troškova poslovanja uz smanjenje gubitaka i

budţetskih transfera

priprema odreĊenih javnih preduzeća za uĉešće privatnog kapitala

liberalizacija infrastrukturnih delatnosti u kojima je moguć ulazak novih preduzeća i jaĉanje

konkurencije

u drţavnom vlasništvu potrebno je zadrţati ţelezniĉku infrastrukturu, prenos elektriĉne energije,

meĊunarodne gasovode i naftovode i sliĉno

objavljivanje godišnjih izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja drţavnih preduzeća

8.2. Neodrživost potrošačkog i neophodnost investicionog modela razvoja

Srbija je, u okviru bivše Jugoslavije, u socijalistiĉkom samoupravnom sistemu koji je funkcionisao u periodu

od 1952. do 1989. ostvarila nekvalitetan privredni rast praćen velikim strukturnim disproporcijama (1952-

1980), privrednom stagnacijom (1980-1990), a zatim recesijom privrede i sveopštom krizom društva (1991-

2000). Kljuĉni indikator ekonomskih procesa na teritoriji Srbije u tom periodu jeste efikasnost investicija kao

prirast društvenog proizvoda (koncept materijalne proizvodnje) na 100 dinara bruto privrednih investicija u

osnovna sredstva. Efikasnost investicija (cene 1972) iznosila je u SFRJ i Srbiji u periodu 1952-1960 (38,8% i

43,5% respektivno), u periodu 1961-1970 (26,8% i 26,0%, respektivno), u periodu 1971-1980 (21,1% i

22,5% respektivno) i u periodu 1981-1990 (-3,5% i -2,7%, respektivno). Prema podacima Republiĉkog

zavoda za statistiku efikasnost investicija je opadala i u SFRJ i u Srbiji i tokom osamdesetih i devedesetih

godina kada je prešla u negativnu zonu.

Koncept i strategija razvoja SFRJ i Srbije bili su usmereni na energiju, sirovine i hranu i nisu bitnije

promenjeni tokom izgradnje planske i trţišne privrede u drugoj polovini 20 veka. IzgraĊena privredna

struktura je odgovarala utvrĊenoj strategiji razvoja opstajala je zahvaljujući zatvorenom trţištu, kontroli cena

i preraspodeli dohotka. Takvoj privrednoj strukturi koja je zahtevala velike investicije i veliko zaduţivanje

odgovarala je struktura upotrebe društvenog proizvoda u kojoj su investicije u fiksne (osnovne) fondove

uĉestvovale sa 38,4%. Proizvodni kapaciteti su graĊeni i korišćeni zahvaljujući povoljnim kreditima i

novĉanoj ekspanziji, uz odrţavanje relativne stabilnosti cena. IzgraĊeni kapaciteti nisu mogli da vrate

uloţena sredstva usled ĉega je kumuliran spoljni dug koji je krajem 1981. iznosio 21,1 mlrd dolara. Došlo je

do iscrpljivanja deviznih rezervi, gubitka kreditnog rejtinga i nemogućnosti servisiranja duga prema

inostranstvu, odnosno do krize spoljne likvidnosti zemlje, blokade finansijskih transakcija u 1982. i više

aranţmana sa MMF, poĉev od 1983. godine. U takvoj situaciji godišnji rast novĉane mase M1 iznosio je oko

30%, što je u odsustvu fiskalnog prilagoĊavanja izazvalo ubrzavanje inflacije. Uz to društveni proizvod je

stagnirao, uĉešće fiksnih investicija je prepolovljeno, a tehnologije se nisu obnavljale.

Stagnacija privrede i kriza eksterne likvidnosti zemlje tokom osamdesetih godina prerasle su u raspad SFRJ,

formiranje Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) i privrednu recesiju tokom devedesetih

godina. Privreda je funkcionisala u uslovima suţenog trţišta, oštrog trgovinskog i finansijskog embarga

meĊunarodne zajednice i bombardovanja od strane NATO. Nastalo je propadanje finansijskog i realnog

sektora, a drţava je funkcionisala putem emisionog finansiranja i socijalnih funkcija preduzeća, uz mirovanje

inostranog duga. Investicija nije bilo i samo polovina amortizacije je ulagana u privredu. Proizvodni

kapaciteti su ubrzano zastarevali i nisu korišćeni zbog nedostatka obrtnih sredstava. Industrija je devastirana

sa niskim udelom proizvodnje opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji (oko 5%). Takvo stanje u privredi

uslovilo je velike viškove zaposlenih koji nisu otpuštani i pad zarada, penzija i ţivotnog standarda za većinu

populacije, ukljuĉujući njen srednji sloj. Opadao je kvalitet obrazovanja i zdravstvene zaštite. Iz zemlje je

odselilo više stotina hiljada mladih, od toga oko 100.000 obrazovanih kadrova u druge zemlje. Naglo je

uvećan broj siromašnih. Devizna štednja graĊana je devastirana. Republiĉki zavod za statistiku obraĉunao je

116

BDP za 2000. od 11,9 mlrd evra, odnosno 1600 evra po stanovniku, što je reprezentativni pokazatelj

ekonomskog nazadovanja.

Stvaranje nove privredne strukture u skladu sa koncepcijom razvoja zasnovan na znanju i novim

tehnologijama, sa većim udelom sektora razmenljivih dobara u formiranju BDP zahtevalo je velika

investiciona ulaganja. Ostvareni porast investicija u periodu 2001-2008. nije mogao da nadoknadi

zaostajanje investicija tokom osamdesetih i devedesetih godina. Pri tome, struktura investicija se nije

promenila i nije povećan udeo razmenljivih dobara u formiranju BDP i udeo izvoza po tom osnovu.

Srbija je u periodu tranzicije od 2001. do 2008. ostvarila brţi proseĉni rast privrede od proseĉnog rasta

svetske privrede, ali sporiji od ukupnog rasta zemalja u razvoju i od rasta pojedinih zemalja u okruţenju.

Rast BDP u ovom periodu, raĉunat po stalnim cenama 2002. iznosio je proseĉno 5,4% godišnje, dok je rast

svetske privrede u proseku iznosio 3,9%, a rast zemalja centralne i istoĉne Evrope u proseku 4,7%. Slovaĉka

je zabeleţila rast BDP u proseku 6,2%, a Bugarska u proseku 5,6%.

Dinamika i struktura privrednog rasta Srbije u prvih osam godina tranzicije nisu stvorili nove komparativne

prednosti Srbije u meĊunarodnoj razmeni. Rast nije bio dovoljno brz, posebno rast bruto dodate vrednosti

(proseĉno 4,8% u periodu 2001-2008). Natproseĉne stope rasta bruto dodate vrednosti registrovane su kod

sektora saobraćaja, skladištenja i veza (15,9% godišnje), sektora trgovine (14,6% godišnje) i sektora

finansijskog posredovanja (9,3% godišnje) Ova tri sektora su povećala udeo u stvaranju BDP sa 18% u 2001.

na 30% u 2008. i bile su glavne komponente privrednog rasta. Sektori koji produkuju razmenljiva dobra

beleţili su ispodproseĉni rast, i to poljoprivreda od 0,3% godišnje, preraĊivaĉka industrija od 1,5% godišnje,

a ukupna industrija od 1,6% godišnje, graĊevinarstvo od 4% godišnje. Sektori razmenljivih dobara smanjili

su udeo u formiranju BDP sa 37,6% u 2001. na 30% u 2008. godini. Time je smanjivana ponuda robe za

izvoz i povećavana traţnja za uvozom robe, ĉak i pri brţem rastu domaće potrošnje od rasta BDP, što je

povećavalo deficit tekućeg raĉuna. Investicije nisu obezbedile ekspanziju izvoza razmenljivih dobara

znaĉajnog za servisiranje inostranog duga kao komponente priliva kapitala.

BDP Srbije u periodu 2001-2008. voĊen je brzim rastom sektora usluga, što je uslovilo da je u sektorskoj

strukturi formiranja BDP nisko relativno uĉešće razmenljivih dobara. Promena sektorske strukture BDP

zahteva da se na srednji i duţi rok povećaju i apsolutno i relativno fiksne investicije, a to je moguće kroz rast

domaće štednje i veći priliv stranih investicija kao glavnih izvora finansiranja potrebnog nivoa investicija.

U stvaranju bruto dodate vrednosti (BDV) u 2008. od usluţnog sektora je poticalo 64,3%, od industrije i

graĊevinarstva 24,7% i od poljoprivrede i ribarstva 11,7%. Srbija je na kraju 2008. bila na 50,7% nivoa

industrijske proizvodnje iz 1990. što pokazuje da je sektor usluga bio generator rasta privrede Srbiji. U

stvaranju BDV EU 27 u 2006. od industrije i graĊevinarstva je poticalo 26,5%. Mnoge zemlje srednje i

istoĉne Evrope imaju razvijeniju industriju od Srbije. Uĉešće industrije i graĊevinarstva u BDV u 2006.

iznosilo je u Ĉeškoj 38,3%, Slovaĉkoj 35%, Rumuniji 34,5%, Sloveniji 34,1%, Poljskoj 31,7%, Bugarskoj

31,5%, MaĊarskoj 30,7%.

Privreda Srbije sa formiranom privrednom strukturom nije mogla da obezbedi neto zaposlenost. Ekonomske

reforme, posebno privatizacija nisu donele rast zaposlenosti. Zaposlenost je padala u proizvodnim sektorima,

posebno u preraĊivaĉkoj industriji, a rasla u sektoru usluga. Novi vlasnici privatizovanih preduzeća nisu

kreirali nova radna mesta, posebno u sektorima koji su izvozno orijentisani.

Formirana privredna struktura Srbije je nepovoljna sa stanovišta platnog bilansa. Nerazvijenost sektora

razmenljivih dobara vodila je brţem rastu uvoza od izvoza, rastu spoljnotrgovinskog deficita i deficita

tekućeg raĉuna i niskoj pokrivenosti uvoza izvozom. Jedan od strukturnih poremećaja privrede Srbije jeste

visoka uvozna zavisnost i nizak udeo izvoza u BDP. Ova strukturna promena je neodloţna i zahteva

ogroman napor privrede i ekonomske politike. Strukturna neravnoteţa ovog tipa uslovljava niţi rast BDP uz

rast cena, eksternog deficita i nezaposlenosti, što se ne moţe oznaĉiti kao oporavak privrede i izlazak iz

ekonomske krize. To je moguće tek kad se izvrši sistemsko i strukturno prilagoĊavanje kao kljuĉni uslov da

se izgradi propulzivan izvozni sektor koji bi, bez zaduţivanja, omogućio plaćanje uvoza od kojeg zavisi rast

BDP. Koeficijent uvozne zavisnosti je visok, a koeficijent izvozne propulzivnosti nizak, što zahteva

strukturne promene. Strukturalni problemi privrede Srbije kao što su spoljnotrgovinski deficit, budţetski

117

deficit, visoka nezaposlenost ne mogu se rešavati kratkoroĉnim merama. Ovi problemi nisu samo posledica

tekuće GFEIK. Oni bi se ispoljili i bez GFEK u nešto manje drastiĉnom obimu. Strukturne reforme i

ekonomska politika moraju pripremiti uslove za neophodne strukturne promene u privredi. Jaĉanje sektora

razmenljivih dobara (industrija, poljoprivreda) podrazumeva pre svega tehnološku modernizaciju prema EU

standardima i rast produktivnosti i ţivotnog standarda po tom osnovu. Ovaj sektor treba da stekne

konkurentsku prednost na trţištu proizvodima sa visokom dodatnom vrednošću, umesto proizvodnje i izvoza

raznih sirovina i poluproizvoda. Veći deo privrede Srbije tehnološki zaostaje za razvijenim zemljama zbog

višegodišnjeg perioda dezinvestiranja i trošenja amortizacije za potrošnju i zanemarivanja inovacija i znanja

kao razvojnog resursa, što je rezultiralo u niskoj vrednosti izvoza, visokom deficitu u tekućem bilansu,

deprecijaciji dinara i rastu zaduţenosti. Spoljni dug Srbije prešao je 75% BDP i Srbija se nalazi pred

riziĉnom granicom zaduţenosti. Stoga će jedno od fiskalnih pravila biti da uĉešće javnog duga u BDP ne

bude veće od 45%, bez obaveza koje će nastati usvajanjem Zakona o restituciji. Trenutno uĉešće javnog

duga u BDP iznosi oko 35%, što ostavlja prostor da se budţetski deficit finansira zaduţivanjem i u narednim

godinama, s tim da deficit ne bude veliki.

Da bi se izbegla razvojna i duţniĉka kriza neophodan je investiciono i izvozno orijentisan model rasta Srbije.

Povećanje investicija i izvoza kao kljuĉnih poluga odrţivog rasta Srbije podrazumeva sporiji rast domaće

traţnje i potrošnje od rasta BDP, uz smanjenje deficita tekućih transakcija u platnom bilansu Srbije. Proteklih

godina brţi rast domaće potrošnje od rasta proizvodnje omogućavan je rastom deficita u razmeni roba i

usluga sa inostranstvom i rastućim deficitom tekućeg raĉuna zasnovan na prilivu stranog kapitala. Takav

model je neophodno promeniti i koordiniranom monetarnom i fiskalnom politikom podrţati jaĉanje sektora

razmenljivih dobara i izvorno orijentisane privrede.

Kljuĉne pretpostavke novog investicionog modela rasta privrede Srbije su:

reforma javnog sektora koji obezbeĊuje efikasnost svih delova javnog sektora (drţavna

administracija, javne sluţbe, javna preduzeća), smanjenje udela konsolidovanih javnih rashoda u

BDP, fiskalnu odrţivost socijalnih funkcija drţave, pre svega penzijsko-invalidskog sistema

kompletiranje sistemskih i institucionalnih uslova za privlaĉenje stranih direktnih greenfield

investicija prvenstveno u izvozno orijentisanu privredu

oĉuvanje unutrašnje i spoljne ravnoteţe u procesu privrednog rasta

Novi model rasta obezbedio bi da domaća potrošnja ne apsorbuje celokupnu vrednost BDP već njen

sa razvojnim potrebama usaglašeni deo (oko 80%).

Domaća traţnja je, nakon brzog rasta u periodu 2001-2008. sa stopom rasta većom od stope rasta BDP (u

2007. po stopama 18,5% i 6,9%, respektivno, u 2008. po stopama 6,3% i 5,5%, respektivno), u 2009.

zabeleţila pad od 12%, dok je pad BDP iznosio 3%. Ukupna finalna potrošnja je, nakon rasta od 9,9% u

2007. i od 5,8% u 2008. i 2009. opala za 5,4%, a investiciona potrošnja je u 2007. povećana za 8,6% i u

2008. za 0,4%, dok je u 2009. opala za 6,8%. Procenjuje se da će domaća traţnja u 2010. porasti za 1,8%

nešto iznad rasta BDP (1,5%). Pri tome, ukupna finalna potrošnja opašće za 1,4%. Niţe realne zarade i

manji obim prometa u trgovini uz povećanje štednje, uticaće da se rast privrede sve više bazira na povećanju

izvoza i supstituciji uvoza, kao i na povećanju investicione potrošnje. Oporavak i rast BDP u 2010. od 1,5%

zasniva se na rastu investicione potrošnje i rastu izvozne traţnje. Oporavak privredne aktivnosti usloviće rast

izvoza i uvoza, kao i povećanje spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg raĉuna. Oporavku privrede

doprineće i oporavak kreditne aktivnosti banaka, kao i priliv stranih direktnih investicija. Oĉekuje se i

doprinos fiskalnog stimulansa oporavku i rastu privrede Srbije u 2010. koji ne ugroţava odrćivost javnih

finansija posebno odrćivost javnog duga. Sredstva iz novog zaduţivanja drţave potrebno je investirati, bez

korišćenja za pokrivanje tekuće potrošnje, ĉime bi se podstakao odrţiv privredni rast i obezbedilo redovno

servisiranje preuzetih obaveza. U protekle tri godine iz budţeta Republike izdaci za investicije iznosili su u

2007. (65,9 mlrd dinara), u 2008. (30,9 mlrd dinara) i 2009. (16,1 mlrd dinara).

Sprovedene reforme realnog sektora, ukljuĉujući privatizaciju, steĉajeve i likvidaciju društvenih preduzeća

nisu obezbedile razvoj izvozno orijentisanih sektora i povećanje zaposlenosti. Tome je doprinela i poslovna

nekompetentnost vlasnika privatizovanih preduzeća i njihova nesposobnost da kreiraju nove poslove i nova

radna mesta, kao i nedovoljan broj kvalitetnih novoosnovanih firmi i preduzetnika kao generatora

118

proizvodnje, izvoza i zapošljavanja. S druge strane, sporo donošenje zakona i podzakonskih akata i njihova

slaba primena, nedovoljan kapacitet izvršne i pravosudne vlasti i nemoć ekonomske politike da obezbedi

podsticaje izvoznim sektorima i produktivnom zapošljavanju, nestimulativan poslovni ambijent i politiĉka

nestabilnost, obeshrabrivali su privrednike i investitore za privrednu i investicionu aktivnost.

Ekonomske reforme i politike nisu rešile dugoroĉne strukturne probleme privrede i drţave, koji se odnosi na

udeo sektora nerazmenljivih dobara u BDP, visok valutni rizik kao posledicu evrizacije finansijske imovine i

njegov prenos na kreditni rizik visok nivo deficita tekućeg raĉuna u BDP i visok nivo spoljnog duga u BDP.

Ove naravnoteţe su posledica modela rasta zasnovanog na rastu domaće potraţnje, gde su i prihodi od

privatizacije i krediti usmereni uglavnom na potrošnju. Takav model rasta je neodrţiv i vodi u platnobilansnu

i duţniĉku krizu. On je omogućavao prelivanje kapitala u potrošnju i to je uslovljavalo procikliĉnu fiskalnu

politiku. Domaća traţnja je rasla brţe (7,3% godišnje) od rasta BDP (5,4% godišnje), tako da je domaća

traţnja bila za oko 23% veća od vrednosti BDP i zadovoljavana je viškom uvoza nad izvozom od oko 19%,

odnosno deficitom robe i usluga. U okviru ukupne potrošnje, drţavna potrošnja je rasla (6,9% godišnje), što

je sporije od rasta potrošnje domaćinstava (8%) i brţe od rasta BDP (5,4% godišnje).

Udeo ukupne potrošnje u BDP u periodu 2001-2008. kretao se izmeĊu 95-100% BDP, što je uslovilo rastući

deficit u razmeni robe i usluga i rastući deficit tekućih transakcija koji je pokrivan stranim direktnim

investicijama i zaduţivanjem privatnog sektora, uz istovremeni rast deviznih rezervi i porast zaduţivanja.

Redukcija udela deficita robe i usluga u BDP, odnosno redukcija negativnog neto izvoza u upotrebi BDP

zahteva smanjenje udela domaće potrošnje na oko 80% vrednosti BDP do 2020. godine.

Srbiji je potreban novi model privrednog rasta koji se u velikoj meri finansira iz domaće štednje, dok je

dosadašnji model rasta zasnovan na prilivu stranog kapitala u vidu kredita i direktnih investicija. Potrebne su

i promene u monetarnoj i fiskalnoj politici za promenu modela rasta. NBS je preko politike kursa i politike

kamatnih stopa doprinosila većem prilivu stranih ulaganja u zemlju i zaduţivanju domaćinstava, preduzeća i

drţave u inostranstvu. Za novi model rasta potrebna je nova politika kursa i kamata i nova fiskalna politika,

koje pogoduju povećanju štednje i smanjenju potrošnje, kao i ulaganjima u proizvodne izvozno orijentisane

sektore privrede.

Promena sadašnje privredne strukture uz izgradnju i modernizaciju privredne infrastrukture je imperativ sa

stanovišta privrednog rasta i zaposlenosti, uravnoteţenja platnog bilansa i odrţive eksterne stabilnosti. U

proteklom periodu tranzicije formirana je privredna struktura u kojoj sektor usluga dominantno doprinosi

rastu BDP, dok su doprinosi proizvodnih sektora mali. Kljuĉni nosioci privrednog rasta su sektor saobraćaja,

skladištenja i veza, sektor trgovine i sektor finansijskog posredovanja. Uĉešće ova tri noseća sektora u

stvaranju BDP povećano je sa 18% u 2002. na 30% u 2008. dok je uĉešće proizvodnih sektora smanjeno sa

39% u 2002. na 31% u 2008. godini. Novi model razvoja zahteva da se znaĉajno poveća domaća štednja i

izvoz u BDP i da se poveća proizvodnja razmenjivih dobara koja se stvaraju u industriji i poljoprivredi.

Privreda Srbije nakon krize neće moći da rast zasniva na većem prilivu stranog kapitala i većoj potrošnji od

proizvodnje, a inflacija neće moći da se koĉi precenjenim dinarom. Odrţivi privredni rast zahteva

ekonomske reforme i politike usmerene na smanjenje potrošnje i povezano s tim potrebno je da se spreĉi

precenjenost dinara kroz rast vrednosti dinara u realnom izrazu koji nije ekonomski zasnovan. U tom cilju

poţeljno je da u vreme krize stopa deprecijacije dinara bude nešto veća od stope inflacije, da spoljnje

zaduţivanje drţave ne preĊe 80% BDP zbog smanjenog priliva stranog kapitala, da domaća potrošnja sporije

raste od proizvodnje i da se tako deficit eksternog sektora dovede na odrţivi nivo koji se moţe finansirati iz

smanjenih kapitalnih priliva. Neophodno je u kratkom i srednjem roku smanjiti poštrošnju javnog sektora i iz

fiskalnog deficita preći u suficit, što zahteva reformu javnog sektora. Potrebno je da privatni sektor uspori

rast potrošnje preko sporijeg rasta kredita i zarada ovog sektora. Realna deprecijacija će smanjivati domaću

potrošnju i uvoz, a povećavati domaću proizvodnju i izvoz, uz smanjenje spoljnog deficita.

Srbija je u tranzicionom periodu 2001-2008. iscrpela mogućnosti modela rasta zasnovanog na rastu domaće

traţnje i prilivu stranog kapitala, a na to ukazuju uvećane makroekonomske neravnoteţe. GFEK krajem

2008. i u 2009. je dodatno pogoršala ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji, posebno negativnim uticajem

na privredu i zapošljavanje, a na to ukazuje pad BDP (-3,1%) i rast stope nezaposlenosti (19,2%).

119

Brţi rast potrošnje domaćinstava i drţave u odnosu na rast BDP i dominantni oslonac na sektor

nerazmenljivih dobara uticali su na ostvarivanje relativno visokog nivoa inflacije i povećavanje

spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita u platnom bilansu zemlje koji se sve teţe finansirao usled smanjenja

privatizacionih prihoda i teţih uslova zaduţivanja u inostranstvu. GFEK samo je prinudno smanjila

makroekonomske neravnoteţe zbog niske agregatne traţnje i opadanja spoljne trgovine u 2009. godine.

Srbiji je u postkriznom periodu potreban dinamiĉan privredni rast oslonjen na povećanje zaposlenosti i

produktivnosti koji obezbeĊuje makroekonomsku stabilnost i povećanje ţivotnog standarda. Dinamiĉan i

stabilan privredni rast obezbedio bi visoke stope rasta izvoza i investicija i znatno veće udele izvoza i

investicija u BDP, uz restrukturiranje privrede u pravcu jaĉanja sektora razmenljivih dobara i uz odrţavanje

unutrašnje i spoljne makroekonomske neravnoteţe. Ostvarivanje takvog scenarija rasta i razvoja

podrazumeva koordiniranu fiskalnu i monetarnu politiku uz reformu finansijskog i javnog sektora, aktivnu

politiku zapošljavanja i aktivne politike reindustrijalizacije, razvoja poljoprivrede, razvoja telekomunikacija i

informacionog društva, ravnomernog regionalnog razvoja, izgradnje i modernizacije saobraćajne

infrastrukture.

Privredni rast i razvoj Srbije u prvoj dekadi 21. veka zasnivao se na brzom rastu liĉne i javne potrošnje

(proseĉne plate 2000. iznosile u 50 evra) i na stvaranju institucionalnih i materijalnih pretpostavki za stabilan

i brz rast BDP (BDP po stanovniku 2000. iznosio je 1.600 evra). Brţi rast domaće traţnje i potrošnje (preko

7% proseĉno godišnje) od rasta BDP (5,4% proseĉno godišnje) u periodu 2001-2008. uslovio je da je

vrednost domaće potrošnje premašivala vrednost BDP sa više od 20%. Bruto domaće investicije finansirane

su preteţno u inostrane štednje zbog niske domaće štednje. Pokrivanje rastućeg deficita tekućih transakcija i

istovremeni prirast deviznih rezervi zasnivali su se na stranim direktnim investicijama i zaduţivanju

privatnog sektora. Problem zaduţivanja bi se ispoljio i da nije bilo GFEK zbog smanjivanja privatizacionih

prihoda i malog priliva greenfield investicija i visoke stope servisiranja duga. Na kraju prve dekade 21 veka

GFEK je donela recesiju, pad izvoza, povećanje nezaposlenosti, uvećala mikro i makro ekonomske rizike,

ukazala na slabosti regulatornih mehanizama, uvećala fiskalne stimulanse da bi se smanjio pad domaće

traţnje.

Privredna stabilnost i rast kao teţište razvojne strategije u drugoj dekadi zahtevaju da se ekonomski sistem i

politika suoĉe sa nasleĊenim problemima privrede i razvojnim izazovima, prvenstveno sa inflaciom koja je

relativno visoka prema meĊunarodnim standardima, neizvesnim oporavkom realnog sektora, porastom

nezaposlenosti, niskim ţivotnim standardom stanovništva i potencijalnim socijalnim i politiĉkim potresima,

sporom reformom javnog sektora i poslediĉno sa porastom fiskalnog deficita i javnog duga.

GFEK je pokazala institucionalne nedostatke sistema i strukturne probleme privrede i potrebu novog modela

rasta i razvoja koji je proinvesticiono i izvozno orijentisan. Bez ovih suštinskih promena Srbija bi ostala

nerazvijena i prezaduţena zemlja sa visokom inflaciom i visokim deficitom tekućih transakcija. Novi model

rasta i sistemske i ekonomskopolitiĉke promene koje on podrazumeva doneli bi brţi privredni rast, efikasniju

privrednu strukturu, veću zaposlenost, produktivnost i konkurentnost privrede, veći izvoz i devizni priliv i

manji deficit tekućih transakcija, bolji ţivotni standard stanovništva, niţu inflaciju i niţu deprecijaciju

nacionalne valute. Kljuĉni uslovi za postizanje navedenih performansi su brz proseĉni godišnji rast bruto

investicija i podizanje udela fiksnih investicija u BDP, posebno udela bruto domaće štednje u bruto

investicijama, kao i brzi proseĉni godišnji rast izvoza robe i usluga i podizanje udela izvoza robe i usluga u

BDP.

Prelaz na novi model rasta privrede zahteva odgovarajuće privrednosistemsko i ekonomskopolitiĉko

prilagoĊavanje, kontinuirano pribliţavanje EU i ĉlanstvo u EU, odrţivost spoljnog duga i eksterne

likvidnosti. Privredni sistem, ekonomska politika i pojedine sektorske politike potrebno je da doprinesu

zameni potrošaĉkog i uvozno orijentisanog modela proinvesticionim i izvozno orijentisanim modelom u

ĉijem središtu su razmenljiva dobra umesto usluga. Ubrzani proces evropskih integracija doneće nove

investicije iz IPA fondova EU i povećanje BDP i izvoza oslonjeno na izvoznu traţnju. Odrţivost spoljnog

duga podrazumeva da se zvog visoke stope servisiranja duga obezbedi veći kumulativni neto priliv stranih

direktnih investicija od kumulativnog iznosa deficita tekućih transakcija i znaĉajan bruto priliv dugoroĉnih

kredita iz meĊunarodnih izvora uz znaĉajnije povećanje udela domaće štednje u finansiranju investicija.

120

Dostizanje dobrih razvojnih performansi nacionalne privrede zahteva da se sprovedu trţišne reforme,

uspostavi stimulativan privredni ambijent i ubrza proces pristupanja EU. Srbija u dosadašnjem tranzicionom

periodu nije u potpunosti sprovela prvu generaciju reformi (privatizacija, makroekonomska stabilizacija,

cenovna i spoljnoekonomska liberalizacija). Istovremeno, otpoĉela je sprovoĊenje i druge generacije reformi

(podsticajan ambijent za domaće i strane investitore, puna zaštita svojine i ugovora, efikasno sudstvo,

moderan poreski sistem, reformisani javni sektor, usklaĊena fiskalna i monetarna politika, efikasan bankarski

sistem i razvijena finansijska trţišta, razvijeno privatno-javno partnerstvo, posebno u infrastrukturnim

delatnostima, regulisano trţište rada i ureĊeni odnosi izmeĊu zaposlenih i poslodavaca, smanjenje sive

ekonomije i korupcije, politiĉka stabilnost) sa ciljem da se poveća kredibilitet zemlje i smanje rizici za

ulaganja, kao i da se ostvari potrebni napredak meren tranzicionim indikatorima EBRD, prihvate evropski

standardi i norme i time stekne punopravno ĉlanstvo u EU.

S obzirom na to da Srbija zaostaje u sprovoĊenju reformi potrebno je ubrzanje reormskih procesa i evropskih

integracija, institucionalno prilagoĊavanje i prilagoĊavanje makroekonomskih i strukturnih politika, sve radi

stvaranja atraktivnog privrednog ambijenta za realizaciju novog modela rasta i razvoja Srbije. Time bi se

obezbedio privredni rast zasnovan na reformama uz napuštanje potrošaĉkog modela rasta zasnovanog na

velikim privatizacionim prihodima i velikom zaduţivanju privatnog sektora u inostranstvu koje postaje rizik

sa stanovišta odrţivosti spoljnog duga.

Kljuĉni prioritet nove razvojne strategije, osim makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta, jeste

zaposlenost. Srbija u tranzicionom periodu 2001-2008. kroz relativno brz privredni rast nije ostvarila neto

zaposlenost zbog tranzicije i restrukturiranja privrede i pogreški ekonomske politike. GFEK je dodatno

uvećala nezaposlenost, što pokazuje stopa nezaposlenosti na bazi Ankete o radnoj snazi koja je u oktobru

2008. iznosila 16,6%, dok je u aprilu 2010. iznosila 19,2%, a stopa zaposlenosti pala na 47%. Istovremeno,

ukupan broj zaposlenih prema podacima RZS u 2009. je pao za 5,5%, a privredna aktivnost za 3,1%. Prema

makroekonomskim projekcijama, ukupna zaposlenost biće najniţa u 2010. a zatim će se blago povećavati u

srednjem roku i nakon toga ubrzano povećavati sa ubrzanjem privrednog rasta. Povećanje nivoa zaposlenosti

zahteva reforme institucija i politika trţišta rada u pravcu dodatne racionalizacije pasivnih mera, posebno

otpremnina i jaĉe podrške aktivnim merama. Pored toga, potrebno je obezbediti poboljšanje regulative radnih

odnosa i uravnoteţenje odnosa sigurnosti i fleksibilnosti na trţištu rada, regulisanje minimalne plate, bolju

koordinaciju politike zarada na svim nivoima, uz ĉvrstu kontrolu plata u javnom sektoru, usaglašavanje

strategija zapošljavanja, obrazovanja i nauĉno-tehnološkog razvoja radi povećanja potrebnih znanja i veština

uĉenika na trţištu rada.

Novi model rasta zahteva promene u ekonomskoj politici i završetak institucionalnih i strukturnih reformi

koje poboljšavaju poslovnu i investicionu klimu u zemlji radi podsticanja domaćih i stranih investitora da

ulaţu u proizvodne izvozno orijentisane sektore privrede, uz istovremenu racionalizaciju svih rashoda na

svim drţavnim nivoima radi smanjenja javne potrošnje kao kljuĉnog ograniĉenja privrednog prosperiteta

Srbije.

Novi model rasta privrede zahteva korekciju politike deviznog kursa u ĉijem središtu je stabilnost kursa i

poslediĉno stabilnost cena. Odrţavanje stabilnosti deviznog kursa vodilo je realnoj, ĉak i nominalnoj

aprecijaciji u pojedinim periodima. Politika kursa treba da pogoduje jaĉanju izvoznog sektora koji moţe da

smanjuje i vremenom eliminiše platnobilansnu neravnoteţu. Uz to potrebno je spreĉiti prekomernu

deprecijaciju deviznog kursa koja bi povećala inflatorni pritisak i kreditni rizik duţnika koji otplaćuju kredite

sa deviznom klauzulom, ukljuĉujući otplatu spoljnog duga Republike.

Najvaţnije mere monetarne politike pogodne za novi model rasta jesu umerena realna deprecijacija dinara

koja doprinosi povećanju izvoza i smanjenju spoljnotrgovinskog deficita i koja ne vrši pritisak na inflaciju i

devizni kurs; targentiranje (ciljanje) stabilnosti cena i kursa, vodeći raĉuna o likvidnosti i finansiranju

privrede; monetarne mere koje doprinose stvaranju stimulativnog ambijenta za finansiranje izvoznog sektora

privrede i infrastrukture.

U središtu nove ekonomske politike primerene novom modelu rasta potrebno je da bude racionalizacija javne

potrošnje i svoĊenje njenog udela u BDP izmeĊu 35% i 40%. Istovremeno, potrebno je poboljšati uslove za

privlaĉenje investicija iz svih izvora u privredni razvoj zemlje, posebno u izvozne delove privrede i

121

infrastrukturu. Tako bi se na bazi nove privredne strukture obezbedila stabilnost i rast privrede i povećanje

zaposlenosti i ţivotnog standarda.

Najvaţnije mere fiskalne politike koje doprinose ostvarenju tih ciljeva jesu: fiskalni podsticaji za strane i

domaće investitore koji ulaţu u izvozni sektor privrede i u infrastrukturu i time doprinose privrednom rastu

zemlje, zapošljavanju, tehnološkom i regionalnom razvoju i zaštiti ţivotne sredine; sniţavanje opterećenosti

troškova rada porezima i doprinosima; restrukturiranje poreza na dohotke i imovinu sa stanovišta pravednosti

i podsticajnosti; suzbijanje sive ekonomije i korupcije.

Prelaz na novi model rasta Srbije podrazumeva novu strategiju odrţivog razvoja zasnovan na rastu domaće

štednje, povećanju produktivnosti i poboljšanju konkurentnosti. Ona podrazumeva jaĉanje privatnog sektora

kroz privatizaciju preostalih preduzeća sa društvenim i drţavnim kapitalom, jaĉanje konkurencije, efikasne

steĉajne postupke, podršku malim i srednjim preduzećima podršku tehnološkim i drugim inovacijama,

smanjen i efikasan javni sektor (drţavna uprava, javne sluţbe i drţavna preduzeća).

Prethodno Srbija mora da savlada posledice ekonomske krize i da potrošnju uskladi sa proizvodnim

mogućnostima. Zatim Srbija mora da ojaĉa bankarski sektor kako bi povećala domaću štednju i da ohrabri

privredu da povećava produktivnost i konkurentnost. Srbija mora da smanji javnu potrošnju kroz oštro

fiskalno prilagoĊavanje u kratkom i srednjem roku. U tom cilju mora da uskladi sistem socijalne zaštite sa

potrebama i mogućnostima srednje razvijene trţišne privrede i da sprovodi potrebne reforme javnog sektora.

Pri tome, prioriteti su zaštita potrošnje siromašnih slojeva i nastavak investiranja u izgradnju i odrţavanje

nacionalne infrastrukture. Nakon izlaska iz krize, Srbija na tim osnovama treba da ubrza ekonomski

oporavak, s tim što su veoma razliĉite procene o duţini trajanja krize i oporavka globalne privrede i

nacionalnih privreda.

Prelaz na novi model rasta privrede Srbije podrazumeva novu razvojnu strategiju kompatibilnu sa novom

razvojnom strategijom Evropa 2020. EU je pripremila novu strategiju razvoja Evropa 2020. kojoj je

prethodila Lisabonska strategija 2010. Nova strategija razvoja EU postavlja smernice za ekonomski razvoj

EU u narednom desetogodišnjem periodu. Nazvana je Evropska strategija za pametan, odrţiv i sveobuhvatan

razvoj i biće polazište za razliĉite politike i programe koje realizuje EU.

Principi razvojne strategije Evropa 2020. jesu: (1) rast zasnovan na znanju i inovaciji (2) efikasnije

korišćenje resursa i „zelena ekonomija“, povoljna po prirodnu sredinu i (3) rast koji obezbeĊuje visoku

zaposlenost i socijalnu i regionalnu koheziju.

Glavne numeriĉke smernice ekonomskog razvoja EU do 2020. jesu: povećanje stope zaposlenosti

stanovništva od 20 do 64 godine sa 69% na 75% 2020; povećanje udela rashoda za istraţivanje i razvoj u

BDP sa 1,9% na 3% 2020; smanjenje emisija gasova najmanje za 20% u odnosu na nivo iz 1990; da

najmanje 20% energije dolazi iz obnovljivih izvora i da se najmanje 20% energije uštedi kroz povećanje

energetske efikasnosti; smanjenje sa 15% na ispod 10% lica koja prerano napuštaju školu i povećanje udela

mladih koji imaju tercijarno obrazovanje sa 31% na 40%; da ispod granice siromaštva bude 20 miliona

ljudi manje u odnosu na sadašnjih 80 miliona.

Ostvarivanje postavljenih ciljeva razvoja EU do 2020. zasnivaće se na razvojnim programima EU, i to:

program „Inovativna Unija“ sa ciljem da se podstiĉe primena inovacija; program „Mladi u pokretu“ sa ciljem

da se poboljša obrazovanje i zapošljavanje mladih; program „Digitalna agenda za Evropu“ sa ciljem da se

raširi korišćenje brzog Interneta i korišćenje potencijala jedinstvenog digitalnog trţišta EU; program

„Resursno efikasna Evropa“ sa ciljem da se smanji resursna zavisnost privrednog rasta i podstakne primena

obnovljivih energetskih izvora; program „Industrijska politika u doba globalizacije“ sa ciljem da se unapredi

poslovni ambijent i da se podrţi industrijski razvoj u globalnoj trţišnoj utakmici; Agenda za nove veštine i

poslove sa ciljem da se osavremeni trţište rada, ukljuĉujući mobilnost radne snage i da se podstakne

doţivotno uĉenje; program „Evropska platforma protiv siromaštva“ sa ciljem da se poveća kvalitet ţivota

kao efekat privrednog rasta i da se spreĉe socijalni i teritorijalni problemi u EU.

Razvojni ciljevi EU 2020.opredeljuju kljuĉne pravce razvoja: istraţivanje i razvoj, ekonomija zasnovana na

znanju, ekonomski prihvatljiva tehnologija, energetska efikasnost, širenje benefita privrednog rasta.

Realizacija razvojnih ciljeva traţi posvećenost i odgovornost svih ĉlanica EU za ispunjenje svih ciljeva

122

razvoja u drugoj dekadi i bolju informisanost privrede i stanovništva o ciljevima, instrumentima i efektima

nove razvojne strategije Evropa 2020. godine. Kljuĉno ograniĉenje za realizaciju postavljenih razvojnih

ciljeva jeste neophodnost saniranja posledica GFEK 2007 – 2010. godine.

Srbija poput ĉlanica EU priprema novu razvojnu strategiju za period 2010 – 2020. kompatibilnu sa novom

Strategijom razvoja:Evropa 2020. godine. Centralni deo Strategije razvoja Srbije u drugoj dekadi 21. veka

jeste izvoz. Republika Srbija ima relativno nizak nivo izvoza roba i usluga meren udelom izvoza robe u

BDP, uprkos brzom rastu izvoza u periodu od 2001. do 2008. po proseĉnoj godišnjoj stopi od 21%. Glavni

razlozi za to su niska konkurentnost domaće privrede, nediverzifikovanost izvoza, niske cene izvoznih

proizvoda na svetskom trţištu, nepovoljna struktura izvoza robe sa dominantnim udelom proizvoda niskog

stepena obrade u okviru kojih dominiraju sirovine i poluproizvodi. Zaostajanje sektora razmenljivih dobara u

proteklih devet godina tranzicije nepovoljno se odrazilo na nivo izvoza kao i brţi rast uvoza zasnovan na

povećanju domaće traţnje usled fiskalne i kreditne ekspanzije. Privreda Srbije je u proteklom tranzicionom

periodu razvoj bazirala na sektoru usluga zaostajući u razvoju sektora razmenljivih dobara, pre svega

industrijskog sektora. Poslediĉno prihodi od usluga su bili veći od prihoda po osnovu izvoza roba.

Privreda Srbije kao relativno mala i nedovoljno razvijena ekonomija sa skromnim razvojnim resursima mora

biti izvozno orjentisana, sa razvijenim sektorom razmenljivih dobara (poljoprivreda i industrija). Veći nivo

izvoza je neophodan iz više razloga:

na domaćem relativno malom trţištu ne moţe da se obezbedi ekonomija obima kao kljuĉni uslov za

jaĉanje konkurentske pozicije domaćih preduzeća na svetskom trţištu

potreban je i rast uvoza zbog nedostatka osnovnih proizvodnih imputa na domaćem trţištu i

nedostatka domaćih roba i usluga za zadovoljavanje potrošaĉke traţnje

kao mala zemlja moţe da obezbedi uzak asortiman dobara i zato mora da uvozi i da za plaćanje

uvoza obezbedi potreban izvoz

U okviru razvojne strategije Srbije od posebnog znaĉaja je orjentacija na izvoz i povećanje udela izvoza sa

trenutnih 20% BDP na preko 50% BDP. U razvojnom kontekstu izvoz se pokazuje kao neophodan uslov za

povećanje domaće proizvodnje, zaposlenosti i ukupnog servisiranja spoljnog duga. Visoki spoljni debalansi

posledica su strukturnih promena i znaĉajnog priliva kapitala. Uspostavljanje i oĉuvanje spoljne

makroekonomske ravnoteţe podrazumeva da Srbija ojaĉa privredu i poveća izvoz u srednjem roku. U

pogledu konkurentnosti i nivoa izvoza Srbija zaostaje za naprednim tranzicionim zemljama i zemljama iz

okruţenja. Pored niske konkurentnosti izvoz Srbije karakteriše i nepovoljna sektorska struktura u kojoj

dominiraju proizvodi niţe faze prerade, što zahteva da se podigne izvozni potencijal privrede, pre svega

preraĊivaĉke industrije i da se poveća stepen finalizacije proizvoda u izvozu.

S obzirom da izvoz Srbije i pored visokih stopa rasta nije na nivou koji moţe da obezbedi odrţivost kretanja

u spoljnom sektoru neophodno je povećati proizvodnu i geografsku diversifikaciju izvoznog programa i

uspostaviti efikasan sistem podrške izvozu, ukljuĉujući posebne podsticaje za priliv izvozno

orjentisanihstranih direktnih investicija.

Prelaz na novi model rasta Srbije podrazumeva uspostavljanje efikasnog upravljaĉkog sistema. U

demokratskom društvu i trţišnoj privredi ograniĉena je moć drţave. Privatizacija sa privrednosistemskim

prilagoĊavanjima smanjila je moć drţave u Srbiji, a ojaĉala privatno vlasništvo i preduzetništvo. Uloga i

odgovornost drţave svedeni su na stvaranje povoljnog ambijenta za privreĊivanje, što podrazumeva

uspostavljanje i razvijanje pravnog poretka, zaštitu svojinskih i drugih prava, zaštitu ugovora, finansijsku

disciplinu, funkcionisanje nezavisnog i profesionalnog sudskog sistema, kao i ukljuĉivanje zemlje u šire

ekonomskopolitiĉke integracije.

Drţava deluje uz niz formalnih, ali i neformalnih ograniĉenja koja nameću institucije, obiĉaji, vrednosna

opredeljenja, tradicija, kultura. Formalna ograniĉenja su pod kontrolom drţave i mogu se menjati, dok na

neformalna ograniĉenja drţava nema upravljaĉki uticaj i ona se sporo menjaju kroz evolutivni tok. Proizilazi

da je institucionalni razvoj delimiĉno pod uticajem drţave i da se u tom delu mogu posebno usavršavati

dugoroĉno upravljive institucije. Pri tome, politiĉki sistem heterogenog društva nameće ograniĉenja koja

onemogućavaju stvaranje novih institucionalnih aranţmana za regulisanje ekonomskih tokova ili

123

modifikaciju postojećih, odnosno usporavaju institucionalni razvitak. Nacionalna, etniĉka, verska, kulturna i

ekonomska heterogenost društva u Srbiji uzrokuje sporost reformi i sporo institucionalno prilagoĊavanje .

Imajući to u vidu politiĉka i institucionalna prilagoĊavanja su teţe upravljiva i ostvariva i stoga ograniĉavaju

voĊenje tekuće ekonomske politike mnogobrojnim merama i akcijama. Funkcionalni otkazi politiĉkih

mehanizama i procesa generišu teške posledice politiĉkih odluka za koje je odgovoran sistem, a ne akteri koji

u njemu deluju (drţava ili privredni subjekti). Oni su ograniĉeni realnim (resursnim i tehnološkim)

potencijalima, odnosno tehnologijom i oskudnim resursima, ali i vladajućim institucionalnim ograniĉenjima,

ukljuĉujući motivaciju koja je njima uslovljena i koja odreĊuje odgovarajuća ponašanja. Zemlje sa

razvijenim institucijama ostvaruju brzi rast i povećanje standarda, ĉak i kad su resursima oskudne, što

pokazuje znaĉaj institucija koje generišu prave podsticaje za njihovu alokaciju i upotrebu. Institucije mogu

da kompenziraju nedostatak resursa, tehnoloških rešenja i proizvodnih znanja, time što stimulišu stvaranje i

ekonomsku upotrebu novih znanja u proizvodno tehnološkom sistemu, kao i ekonomske slobode za razmah

preduzetništva.

Institucionalnim promenama se otklanjaju i krupni institucionalni defekti (na primer privatizacijom) radi

povećavanja efikasnosti alokacije resursa ili unapreĊenja formulisanja i realizacije ekonomske politike. One

zahtevaju duţi period izvoĊenja da bi bile dobro pripremljene i uspešne, posebno u decentralizovanim

politiĉkim procesima i procesima institucionalnog prilagoĊavanja, koji zahtevaju dovoljno znanja i društveni

konsenzus. Krupne institucionalne promene se izvode po pravilu kada sistem ne funkcioniše zadovoljavajuće

i kad su najteţe izvodive, pa se uzroĉnici krize sistema otklanjaju sa zakašnjenjem, a iz toga proistiĉu nemali

makroekonomski gubici.

Institucionalna stabilnost i poslediĉno stabilnost ekonomske politike je preduslov za uspešno funkconisanje

privrede. Privreda trpi štete ako se izvode ĉeste i nepripremljene institucionalne promene radi prilagoĊavanja

tekućoj ekonomskoj situaciji. Institucionalna nestabilnost umanjuje koordinaciju i povećava troškove

akterima trţišnih procesa zbog ĉestih prilagoĊavanja tekućoj situaciji.

Krupna promena politiĉkog sistema i institucionalnog poretka u Srbiji dogodila se u oktobru 2000. godine.

Devet godina nakon tog društvenog obrta nisu donele zadovoljavajuću delotvornost politiĉkog mehanizma u

odnosu na percepciju (oĉekivanja) javnosti. Upravljaĉke elite u tom vremenu nisu bile dovoljno efikasne u

novom, bitno izmenjenom i naglo uspostavljenom okruţenju. Ostala su razna upravljaĉka ograniĉenja,

ukljuĉujući politiĉka i šira društvena ograniĉenja, budući da politiĉki odnosi nisu konsolidovani zbog toga

što je društvo bilo izloţeno ĉestim i dubokim politiĉkim promenama i da nije konsolidovan demokratski

poredak. Ĉeste i duboke promene upravljaĉke elite uslovile su neefikasno obavljanje funkcija u

novouspostavljenom politiĉkom i društvenom sistemu.

Društvo u Srbiji u mnogoĉemu je heterogeno i teško upravljivo. Ekonomska politika u prisustvu politiĉkih,

institucionalnih i resursno-tehnoloških ograniĉenja nije mogla biti delotvorna. Upravljaĉka ograniĉenja se

moraju uzeti u obzir pri evaluaciji ekonomske politike. Nepovoljne institucionalne i društvene okolnosti

umanjivale su makroekonomske performanse. NeizgraĊeni regulatorni sistem primeren demokratskom

društvu i trţišnoj privredi krupno je ograniĉenje ekonomskoj i razvojnoj politici i tehnološki nepropulzivnoj i

strukturno neusklaĊenoj privredi kao upravljaĉkom objektu. U takvom makroekonomskom ambijentu drţava

se neuspešno upliće u privredne procese, a manje se bavi izgradnjom i razvijanjem pravnog poretka,

jaĉanjem sudstva i zaštitom ugovora i ljudskih prava. Ona harĉi novac poreskih obveznika na društveno

neracionalne aktivnosti, bez sposobnosti da doprinosi otklanjanju ograniĉenja ekonomskoj politici i

privrednim subjektima. Stvaranje institucionalnih uslova trebalo bi da bude u fokusu aktivnosti drţave, kako

bi pojedinci i akteri ekonomskih procesa u uslovima konkurencije sopstvenim radom i preduzetništvom

rešavali poslovne i ţivotne probleme, bez neracionalnih oĉekivanja da to umesto njih rešava drţava.

Partikularistiĉki interesi aktera politiĉkih procesa ograniĉavaju funkcionisanje drţave u opštem interesu, a

regulatorni mehanizmi su nedelotvorni u pogledu makroekonomske stabilnosti i razvoja privrede koja je

trenutno tehnološki stagnantna i strukturno neuravnoteţena. U nestabilnom politiĉkom miljeu i

institucionalnom poretku makroekonomske performanse su ispod društvenih potreba i resursnih mogućnosti.

Disfunkcionalni institucionalni aranţmani koji se odrţavaju u partikularistiĉkom politiĉkom sistemu

onemogućavaju delotvorno usmeravanje, regulisanje i upravljanje privredom Srbije. Ograniĉenja u

124

regulatornom sistemu smanjuju uĉinke ekonomske politike koje registruje drţavna statistika. Drţava bi

morala da inicira i doprinese otklanjanju upravljaĉkih ograniĉenja radi podizanja efikasnosti privrede kao

celine, u skladu sa identifikovanim razvojnim mogućnostima.

8.3. Ciljevi i smernice srednjoročne strukturne politike

Republika Srbija u tranzicionom periodu od 2001. do 2008. ostvarila je znaĉajan napredak u strukturnim

reformama realnog i finansijskog sektora, a zaostaje u reformi javnog sektora. Globalna ekonomska kriza

usporila je sprovoĊenje ekonomskih reformi u 2009. koje će se intenzivirati u narednom srednjoroĉnom

periodu, sa ciljem da doprinesu izgradnji trţišne privrede i podizanju njenog kapaciteta za konkurentnu

proizvodnju i izvoz, kao i jaĉanju sposobnosti zemlje za stabilizaciju i pridruţivanje EU.

SprovoĊenje preostalih ekonomskih reformi u narednom srednjoroĉnom periodu, tipiĉne za drugu fazu

tranzicije, obezbediće osnove za odrţiv rast i stabilnost privrede nakon njenog izlaska iz recesije. Od

kljuĉnog znaĉaja za dugoroĉno odrţiv privredni rast i makroekonomsku stabilnost jesu privatizacija i

stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu trţišnu utakmicu u kojoj su svi uĉesnici

ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiĉe

preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane

potiskuje traganje za rentama, redistributivno ponašanje i bogaćenje posredstvom privilegija i korupcije.

Kljuĉne ekonomske reforme koje će se sprovoditi u naredne tri godine jesu:

unapreĊenje privrednog zakonodavstva i jaĉanje institucija kroz donošenje i primenu sistemskih

zakona, usklaĊenih sa pravom EU, kojima se stvaraju pravni okvir i sistemski uslovi za

funkcionisanje trţišne privrede;

dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, drţavnih banaka i osiguravajućih društava, ukljuĉujući

i efikasnu primenu steĉajnog zakonodavstva;

unapreĊenje regulatornog okvira za infrastrukturne i komunalne delatnosti i pokretanje privatizacije

(delimiĉne ili potpune) preduzeća iz tih delatnosti, u skladu sa strategijom razvoja pojedinih

infrastrukturnih delatnosti;

poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, uz unapreĊenje politike zaštite konkurencije;

nastavak izgradnje i modernizacije infrastrukture kao opšteg uslova razvoja zemlje;

nastavak reforme sudstva i njegovo institucionalno i funkcionalno unapreĊivanje, posebno u delu

mehanizama izvršenja sudskih odluka;

privatizacija drţavnog poljoprivrednog i graĊevinskog zemljišta, ukljuĉujući i regulisanje restitucije;

suzbijanje korupcije i kriminala.

Realni sektor. Reforme preduzetniĉkog sektora u narednom srednjoroĉnom periodu biće usmerene na

poboljšanje poslovne klime i povećanje uloge privatnog sektora u ekonomiji.

U poboljšanju poslovnog ambijenta u proteklih devet godina tranzicije ostvaren je znaĉajan napredak,

posebno u oblasti registracije i osnivanja preduzeća. U narednom periodu nastaviće se sa poboljšanjem

uslova za poslovanje i investiranje u Srbiji. U tom cilju ubrzaće se donošenje sistemskih propisa i uspostaviti

efikasna regulativa kao bitan preduslov privrednog razvoja i socijalnog prosperiteta. Time se stvara

povoljniji privredni ambijent, povećava pravna sigurnost i konkurentnost privrede u regionalnom i

evropskom okruţenju. U okviru regulatorne giljotine propisa preispitaće se postojeći propisi koji se odnose

na privredu sa ciljem da se ukinu nepotrebni i zastareli propisi, unaprede vaţeći propisi sa stanovišta njihove

jasnoće, konzistentnosti i preciznosti i ukinu odredbe koje povećavaju administriranje i usporavaju privredni

razvoj zemlje. Radi efikasne primene zakona i podzakonskih akata povećaće se efikasnost rada sudova i

obezbediti skraćenje rokova za rešavanje sudskih sporova.

Posebna paţnja posvetiće se ukidanju nepotrebnih propisa koji oteţavaju poslovanje privrede. PredviĊeno je

da sva ministarstva ubrzaju ukidanje nepotrebnih propisa i procedura na bazi 445 usvojenih preporuka Vlade.

Do sada su sprovedene samo 33 preporuke. Time bi se pojednostavilo i pojeftinilo poslovanje privrede i

znaĉajnije privukle strane direktne investicije. Od velikog znaĉaja je otklanjanje prepreka za investiranje i

gradnju objekata. U tom cilju pojednostaviće se procedura za odobravanje dozvola za gradnju objekata i

125

skratiti period za njihovo odobravanje uz eliminaciju korupcije u ovoj oblasti. Doneće se podzakonski akti o

gradnji i povećati kapacitet lokalne uprave za primenu tih propisa, uz jaĉu kontrolu primene propisa i stroge

kazne za korupciju. Zadrţaće se poreski i drugi podsticaji za nove investicije koje povećavaju proizvodnju,

izvoz i zaposlenost. Posebne pogodnosti odobravaće se najvećim novim investicijama, posebno u

razmenljiva dobra.

Poboljšanje poslovne klime izvršiće se sledećim merama strukturne politike:

završetak projekta „giljotine propisa“ sa ciljem da se ukinu nepotrebni zakoni i podzakonski akti i

poboljšaju vaţeći propisi, ĉime bi se znaĉajnije smanjili troškovi privrede i pojednostavio

zakonodavni okvir od znaĉaja za privredu

usvajanje nove zakonodavne regulative u oblasti privrede, pre svega donošenje novog zakona o

privrednim društvima sa ciljem da se ojaĉa korporativno upravljanje i otklone prepreke osnivanju i

poslovanju preduzetnika i privrednih društava

ostvarivanje imovinskih prava koje podrazumeva rešavanje vlasništva nad zemljištem i restitucije

imovine koja je oduzeta od graĊana i institucija posle Drugog svetskog rata. Deficitarna budţetska

sredstva uslovljavaju kompenzaciju za oduzetu imovinu u vidu drţavnih obveznica, kako bi se

izbegle komplikacije koje nosi restitucija u naturi.

borba protiv korupcije i povećanje uloge Agencije za borbu protiv korupcije sa proširenim

ovlašćenjima i odgovornostima.

Povećanje uloge privatnog sektora u privredi obezbediće se okonĉanjem privatizacije preostalih preduzeća sa

društvenim kapitalom. Uloga privatnog sektora povećaće se i kroz korporativizaciju svih velikih preduzeća u

drţavnom vlasništvu, s tim da se neka od tih preduzeća mogu nakon korporativizacije privatizovati u

potpunosti ili delimiĉno ili ugovoriti privatno upravljanje, kao i korporativno restrukturiranje velikih javnih

preduzeća, uz smanjenje drţavnih subvencija na srednji rok.

Realni sektor je u znaĉajnoj meri restrukturiran i privatizovan u proteklom tranzicionom periodu. Preostale

reforme realnog sektora u naredne tri godine su:

završetak privatizacije društvenih preduzeća i efikasnije sprovoĊenje steĉaja neuspešnih preduzeća

ubrzanje procesa restrukturiranja javnih preduzeća i nastavak njihove pripreme za privatizaciju

(većinsku ili manjinsku)

liberalizacija infrastrukturnih delatnosti

bolja zaštita konkurencije

podsticanje izvoznih sposobnosti privrede

podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća

Privatizacija društvenih preduzeća. Od 2002. do 2010. prodato je na tenderima 94, aukcijama 1.581 i trţištu

kapitala 557 društvenih preduzeća, ostvaren prihod od 2,7 mlrd. evra, a ugovorene investicije iznose 1,2

mlrd. evra. U periodu od 2002. do 2010. raskinuta su 642 ugovora o privatizaciji uglavnom zbog neplaćanja

rata, neodrţavanja kontinuiteta proizvodnje, nepoštovanje investicionog i socijalnog programa, raspolaganja

imovinom suprotno odredbama kupoprodajnog ugovora. Sa odmicanjem procesa privatizacije povećavan je

broj raskinutih ugovora, tako da je u 2009. raskinuto 90, a u 2010. 127 ugovora o privatizaciji. Preteţno su

raskinuti ugovori o privatizaciji sa domaćim kupcima. Procenat neuspešnosti kod prodaja na tenderima

iznosio je 17,5%, a na aukcijama 23,3%.

Tabela 32. Rezultati privatizacije od 2002. do 2010. godine

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Ukupno

Broj prodatih preduzeća 211 637 237 317 279 312 275 94 40 2.402

Broj zaposlenih 37.320 76.889 38.808 58.931 45.383 44.612 27.104 9.119 2.008 340.174

U mil. evra

Prihod od prodaje 318,8 839,7 153,9 370,9 239,4 426,0 252,8 48,8 19,0 2.669

Investicije 320,1 319,8 99,6 98,6 149,5 103,2 62,1 24,6 1,3 1.179

Socijalni program 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 277

Izvor: Agencija za privatizaciju

126

Oĉekuje se prodaja preostalih 250 društvenih preduzeća koje Agencija priprema za privatizaciju, a preduzeća

za koja Agencija ne naĊe kupca otići će u steĉaj ili likvidaciju. U tom cilju donet je novi zakon koji

obezbeĊuje veći stepen namirenja poverilaca, skraćenje trajanja steĉajnog postupka i niţe troškove steĉajnog

postupka. Oĉekuje se da kroz automatski steĉaj i gašenje fiktivnih firmi nestane preko 12.000 nelikvidnih

preduzeća. Agencija za privatizaciju u postprivatizacionom periodu nadgledaće izvršavanje obaveza

preuzetih ugovorom o kupovini društvenog kapitala i rešavaće sporne privatizacije.

Posebna paţnja posvetiće se privatizaciji preostalih velikih društvenih preduzeća koja se nalaze u postupku

restrukturiranja. Do sada je privatizovano 35 takvih preduzeća, a oĉekuje se da se uspešno restrukturira i

privatizuje još jedan broj tih preduzeća. Vlada će nastaviti da po posebnom programu restrukturira i

privatizuje delove ili celinu preduzeća namenske (vojne) industrije i vojnodohodovnih ustanova.

Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća. U procesu restrukturiranja republiĉkih javnih preduzeća

nije ostvaren oĉekivani napredak, posebno u restrukturiranju lokalnih javnih preduzeća. Republiĉka javna

preduzeća kroz restrukturiranje nisu znaĉajnije poboljšala ekonomske i finansijske performanse. Do toga će

doći tek potpunim izdvajanjem sporednih delatnosti i smanjenjem viškova zaposlenih, usklaĊivanjem cene

usluga sa ekonomskim principima, regulisanjem starih dugova, modernizacijom proizvodno-tehnoloških

procesa.

U narednom srednjoroĉnom periodu nastaviće se proces restrukturiranja republiĉkih javnih preduzeća uz

povećanje uĉešća privatnog sektora i unapreĊenje uslova za investiranje, i to: finansijska konsolidacija JP

„Ţeleznice Srbije” i odvajanje ţelezniĉke infrastrukture od prevoza robe i putnika u posebna preduzeća,

finansijska konsolidacija JP „Putevi Srbije“, restrukturiranje JP PEU-Resavica radi pripreme za privatizaciju,

restrukturiranje JP PTT saobraćaja „Srbija” nakon rašĉišćavanja vlasniĉkih i ugovornih odnosa sa „Telekom

Srbija” a.d., restrukturiranje „JAT Airways” a.d. radi pripreme za privatizaciju, smanjenje preostalih viškova

zaposlenih u svim republiĉkim javnim preduzećima.

Kod privatizacije republiĉkih i komunalnih javnih preduzeća nisu ostvareni zadovoljavajući rezultati. Za

privatizaciju preduzeća sa drţavnim kapitalom bitno je da republiĉka i komunalna javna preduzeća postanu

zatvorena akcionarska društva i da se utvrde vlasnici kapitala, što zahteva izmene Zakona o sredstvima u

svojini Republike i Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Pored toga,

drţava će odrediti koja preduzeća imaju strateški znaĉaj, a koja idu u privatizaciju ako se obezbedi

prihvatljiva ponuda. Vlada priprema za prodaju Telekom Srbije a.d., Galeniku a.d. i JAT Airways a.d. sa

ciljem da se dovedu strateški partneri i obezbede investicije za modernizaciju i podizanje konkurentnosti

ovih preduzeća i prihodi za budţet Republike radi otplate meĊunarodnih kredita i ulaganja u infrastrukturu.

Ubrzaće se proces korporativizacije preduzeća sa drţavnim kapitalom radi promene pravnog oblika i

ubrzanje reformi u javnim preduzećima, ukljuĉujući restrukturiranje i privatizaciju ako se za to steknu uslovi

na trţištu. Transformacija javnih preduzeća na tim osnovama doprinela bi prelasku privrede Srbije na novi

model rasta zasnovan na izvozu, domaćoj štednji i jaĉanju dinara. Transformisana javna preduzeća doprinela

bi povećanju udela privatnog sektora u privredi, smanjili bi se gubici i cene usluga javnih preduzeća kroz

veću konkurenciju i povećala njihova poslovna efikasnost i investicije u razvoj. Pored toga, javna preduzeća

do kraja 2011. biće pripremljena za primenu evropskih pravila konkurencije, u skladu sa SSP koji je stupio

na snagu 1. januara 2009. godine.

U kratkom roku izvršiće se korporativizacija velikih javnih preduzeća ĉiji je osnivaĉ Republika. Promenu

pravne forme u akcionarsko društvo izvršiće preostala javna preduzeća: EPS, Elektromreţe Srbije,

Transnafta, Srbijagas, PTT Srbije, Ţeleznice Srbije, Aerodrom Beograd, Srbijašume, Srbijavode. Nakon toga

slede dublje organizaciono-strukturne promene ovih preduzeća, ukljuĉujući i ekonomski isplativu

privatizaciju. Time će se smanjiti udeo javnog sektora u ekonomiji Srbije koji trenutno iznosi oko 40%, a

ojaĉati uloga privatnog sektora koji generiše rast domaće štednje i izvoza kao kljuĉnih poluga novog modela

rasta privrede Srbije. Sa promenom pravne forme iz JP u A.D. kroz izmene Zakona o sredstvima u svojini

graĊana obezbediće se upis kapitala kao neto vrednosti imovine. U narednoj fazi kroz organizaciono-

poslovno restrukturiranje povećaće se efikasnost i produktivnost ovih velikih poslovnih sistema i smanjiti

troškovi poslovanja i pritisci na budţet Republike. U tom pogledu potrebno je normirati troškove i uĉinke

ovih preduzeća i na taj naĉin poboljšati kontrolu njihovog poslovanja. Radi povećanja efikasnosti tih

127

preduzeća sledi privatizacija gde je to neophodno i korisno, s tim što razliĉita preduzeća ukljuĉuju razliĉite

vidove privatnog kapitala (menadţerski ugovori, dokapitalizacija, IPO, prodaja paketa akcija). Na tim

osnovama obezbediće se da ova preduzeća postanu trţišno orijentisane i efikasne kompanije.

Radi svojinske, organizacione i poslovne transformacije lokalnih komunalnih preduzeća doneće se strategija

restrukturiranja i privatizacije javnih komunalnih preduzeća, Zakon o komunalnim delatnostima i izmene

Zakona o koncesijama. Lokalne samouprave će odluĉivati o privatizaciji javnih komunalnih preduzeća

vodeći raĉuna o zaštiti javnog interesa, koristeći pozitivna iskustva zemalja u tranziciji. Pri tome, prirodni

monopoli na lokalnom nivou neće biti privatizovani (elektromreţa, mreţa distribucije vode i dr.). Na tim

osnovama obezbediće se veća efikasnost lokalnih javnih preduzeća, uz smanjenje gubitaka i viškova radne

snage i niţe cene usluga.

Liberalizacija infrastrukturnih delatnosti. Privatizacija republiĉkih i lokalnih javnih preduzeća

podrazumeva liberalizaciju infrastrukturnih delatnosti u kojima je moguće uvesti konkurenciju kao što su:

proizvodnja i distribucija elektriĉne energije;

fiksna telefonija uz prethodni rebalans tarifnog sistema i tehnološku modernizaciju preduzeća

„Telekom Srbija” a.d.;

prevoz putnika i robe ţeleznicom;

odreĊene poštanske usluge;

vazdušni saobraćaj;

uvoz nafte;

odreĊene komunalne delatnosti.

U delatnosti infrastrukturnog karaktera obezbediće se ulazak novih preduzeća i konkurencija radi

unapreĊenja funkcionisanja ovih delatnosti i poboljšanja kvaliteta njihovih proizvoda i usluga.

Javna preduzeća u infrastrukturnim delatnostima koje imaju karakter prirodnog monopola većinski se neće

privatizovati, kao što su: ţelezniĉka infrastruktura; prenos elektriĉne energije; meĊunarodni gasovodi i

naftovodi.

Zaštita konkurencije. Srbija nije ostvarila potreban napredak u primeni Zakona o zaštiti konkurencije iz

2005. godine. Formirana je Komisija za zaštitu konkurencije koja nije imala neophodna ovlašćenja za

efikasniju zaštitu konkurencije u Srbiji. Donošenjem novog Zakona o zaštiti konkurencije (jul 2009.)

otklonjeni su nedostaci postojećeg zakona i obezbeĊena:

nezavisnost i efikasnost rada Komisije za zaštitu konkurencije kao regulatornog tela ovlašćenog za

izricanje mera dekoncentracije i novĉanih kazni za kršenje propisa i pravila u konkurenciji;

pravna sigurnost u sistemu zaštite konkurencije uz poštovanje poslovnih ugovora svih uĉesnika na

trţištu;

preciznost odredbi o horizontalnim i vertikalnim sporazumima i o kriterijumima za odreĊivanje

praga za kontrolu koncentracije, kako bi se olakšalo Komisiji da nadgleda uĉesnike na trţištu i

spreĉava narušavanje konkurencije u vidu kartela i zloupotrebe dominantnog poloţaja;

preciznost odredbi o pokretanju postupka pred Komisijom i o rokovima za njihovo rešavanje.

Novi zakon o zaštiti konkurencije, harmonizovan sa regulativom EU, stvorio je pravnu osnovu za razvoj

slobodne konkurencije u proizvodnji i trgovini, sniţavanje cena koje se slobodno formiraju na trţištu i

poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga. Odredbe ovog zakona omogućuju i uvoĊenje konkurencije u

infrastrukturne delatnosti od opšteg interesa, odnosno demonopolizaciju republiĉkih i lokalnih javnih

preduzeća.

Od posebne vaţnosti za sprovoĊenje politike konkurencije je primena Zakona o kontroli drţavne pomoći od

1. januara 2010. godine, kao i primena Zakona o javnim nabavkama.

Podsticanje izvoznih sposobnosti privrede. Povećanje izvoza je nacionalni ekonomski prioritet, što je u

skladu sa novim modelom privrednog rasta. Srbija kao relativno mala i nedovoljno razvijena zemlja potrebno

je da bude u većoj meri ukljuĉena u svetsku razmenu roba, usluga, rada i kapitala i da znaĉajnije poveća udeo

izvoza i uvoza u BDP. Glavni zadatak ekonomske politike u narednom periodu jeste povećanje izvoza, kako

128

bi se povećali proizvodnja, zaposlenost i standard, smanjio rizik nedovoljnog priliva kapitala na

makroekonomsku sposobnost i privredni rast, omogućilo redovno servisiranje spoljnog duga. Povećani izvoz

biće voĊen brţim rastom izvoza proizvoda višeg stepena prerade od rasta izvoznih proizvoda niţe faze

prerade i rastom izvoza u EU i CEFTA region. Povećani izvoz omogućio bi smanjenje deficita u spoljnom

sektoru koji moţe da naruši makroekonomsku stabilnost i dovede do platnobilansne i valutne krize. Rast

izvoza znaĉajno će doprineti uspostavljanju spoljne makroekonomske ravnoteţe, nakon perioda rasta deficita

tekućeg raĉuna kao posledica strukturnih promena.

Nivo izvoza Srbije zaostaje za ĉlanicama EU, iako je zabeleţena visoka stopa rasta izvoza, zbog nedovoljne

konkurentnosti, što za posledicu ima nedovoljne investicije i nizak nivo BDP i izvoza po stanovniku. U

narednom srednjoroĉnom periodu ubrzaće se tranzicioni proces i pribliţavanje razvijenim zemljama EU. U

tom cilju, potrebno je podići konkurentnost izvoza i poboljšati sektorsku i geografsku strukturu izvoza

Srbije. Od posebnog znaĉaja je da se poveća izvozni potencijal preraĊivaĉke industrije i stepen finalizacije

izvoznih proizvoda, kao i geografska diversifikacija izvoza.

Posebna paţnja posvetiće se kljuĉnim izvoznim trţištima i ostvarivanju visokih stopa rasta izvoza na bazi

raspoloţive sirovinske osnove za grupe izvoznih proizvoda (osnovni metali, gvoţĊe i ĉelik, drvo i

prehrambena industrija), povoljnog geografskog poloţaja (koridori VII i X), dinamiĉnog sektora malih i

srednjih preduzeća i raspoloţivog ljudskog kapitala. U tom cilju stvaraće se uslovi za jaĉanje većih poslovnih

sistema koji obezbeĊuju veći izvoz, bolji imidţ zemlje u svetu, povećavanje investicija u izvozni sektor,

poboljšanje strukture izvoza, razvoj infrastrukture, razvoj ljudskog kapitala, politiĉku stabilnost, geografsku

diversifikaciju izvoza osvajanjem novih trţišta, podsticanje priliva stranih direktnih investicija koje su

izvozno orijentisane, uspostavljanje sistema podrške izvozu u skladu sa dinamikom pridruţivanja STO i EU.

Kljuĉne mere za podsticanje izvoza jesu privatizacija preduzeća sa društvenim i drţavnim kapitalom koja

povećavaju produktivnost i jaĉaju konkurentsku poziciju na inostranim trţištima, efikasan servis za

izvoznike, stabilan i realan devizni kurs, unapreĊivanje broja klastera, stvaranje ekonomske diplomatije,

smanjenje administrativnih prepreka izvozu, unapreĊenje standardizacije proizvoda.

Podsticanje malih i srednjih preduzeća. Srbija je ostvarila znaĉajan napredak u jaĉanju preduzetništva i

stvaranju konkurentnog sektora malih i srednjih preduzeća (MPS) kroz stvaranje povoljnijeg pravnog i

regulatornog okvira, lakši pristup finansijskim institucijama, obrazovanje preduzetnika i zaposlenih u ovom

sektoru. Prema podacima za 2008. sektor MSP uĉestvuje u stvaranju BDV sa 59,1%, u zaposlenosti sa 67,2%

i u izvozu sa 45,9%.

U naredne tri godine nastaviće se podsticanje brţeg razvoja MSPi preduzetništva kroz implementaciju donete

Strategije za konkurentna i inovativna MSP i Operativnog plana za njeno sprovoĊenje. Cilj je da se razvije

konkurentan sektor MSP zasnovan na znanju i inovativnosti koji obezbeĊuje porast proizvodnje, izvoza i

zapošljavanja i ravnomerniji regionalni razvoj Srbije.

Posebna paţnja posvetiće se promociji i podršci preduzetništva i osnivanju novih MSP preduzeća kroz

greenfield investicije uz odgovarajuće finansijske i poreske podsticaje, kao i jaĉanju konkurentskih prednosti

MSP na izvoznim trţištima kroz povećanje znanja, tehnološke inovacije, razvoj klastera, povezivanje sa

velikim poslovnim sistemima, uvoĊenje evropskih standarda i kvaliteta poslovanja.

Finansijski sektor. Prioritetne reforme finansijskog sektora u narednom srednjoroĉnom periodu su:

unapreĊenje regulative finansijskog sistema kroz usvajanje nove i poboljšanje postojeće regulative;

nastavak privatizacije finansijskih institucija sa drţavnim uĉešćem;

unapreĊenje nadzora finansijskih institucija.

Kljuĉne aktivnosti na planu unapreĊenja regulative finansijskog sektora su:

usklaĊivanje Zakona o bankama, Zakona o Narodnoj banci i podzakonskih akata koje donosi

centralna banka sa direktivama EU i preporukama Bazela II

postepena liberalizacija kapitalnih transakcija na bazi Zakona o deviznom poslovanju u skladu sa

SPP i razvoj trţišta instrumenata zaštite od deviznog rizika

donošenje novih zakonskih propisa iz oblasti finansijskog lizinga kojima će se poboljšati upravljanje

rizicima, kao i prudencioni nadzor Narodne banke Srbije

129

Okonĉaće se privatizacija preostalih banaka sa vlasniĉkim udelom drţave na osnovu donete

Strategije upravljanja akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009-2012. godina. Izvršiće

se analiza ekonomske opravdanosti pripajanja odreĊenih banaka i dokapitalizacija, unapreĊivati procedure za

upravljanje kreditnim i drugim rizicima, raditi na rešavanju problema nenaplativih kredita i na unapreĊenju

usluga klijentima. Kada se steknu uslovi na trţištu sprovešće se prodaja drţavnog većinskog i manjinskog

uĉešća u bankama. Reforme i privatizacija preostalih banaka sa drţavnim paketima akcija povećaće

stabilnost, efikasnost i konkurentnost bankarskog sektora.

U narednom periodu unaprediće se nadzor finansijskih institucija kao bitna pretpostavka stabilnosti

celokupnog finansijskog sistema. Biće preduzete aktivnosti za usklaĊivanja nadzora banaka i drugih

finansijskih institucija, u skladu sa principima Bazela II i regulativom EU, poĉev od usvajanja novih propisa

do obrazovanja zaposlenih u organima nadzora i finansijskim institucijama.

U oblasti finansijskih trţišta doneće se novi zakonski okvir koji reguliše oblast trţišta kapitala harmonizovan

sa propisima EU sa ciljem da se obezbedi sigurniji i razvoj domaćeg trţišta kapitala. Radi unapreĊenja zaštite

investitora detaljnije i adekvatnije će se regulisati obaveza pruţanja pouzdanih i istinitih informacija o

poslovanju preduzeća ĉijim akcijama se trguje na berzi, kvalitetnije i transparentnije finansijsko izveštavanje

o svim bitnim ĉinjenicama u okviru poslovanja izdavaoca hartija od vrednosti. Pojaĉaće se i proširiti mere u

nadzoru koje preduzimaju Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije u postupku primene

zakona koji se odnose na finansijska trţišta.

Bankarski sektor. Srbija je ostvarila znaĉajan napredak u reformi bankarskog sektora kod svih njegovih

segmenata. Doneta je potrebna regulativa, završena privatizacija većine drţavnih banaka. TakoĊe, izvršena je

konsolidacija finansijskog sektora i ostvaren rast bilansnih kategorija. Uvedena je konkurencija i povećan

kvalitet usluga.

Trenutno na trţištu Republike Srbije posluju 34 banke. Zahvaljujući uspostavljenom regulatornom okviru,

svetska ekonomska kriza je imala ograniĉeno negativno dejstvo na bankarski sektor, koje se ogleda u

smanjenom broju zaposlenih u bankarskom sektoru (prvi put od poĉetka reformi), opštem trendu pogoršanja

kvaliteta aktive, kao i manjom ostvarenom dobiti bankarskog sektora u odnosu na prethodne godine.

MeĊutim, i pored toga, u 2009. je došlo do znaĉajnog rasta depozita, kao rezultat poverenja u bankarski

sistem u Srbiji.

Kratkoroĉni prioriteti se i dalje baziraju na jaĉanju regulatornog okvira supervizije bankarskog poslovanja, a

u cilju adekvatnog upravljanja rizicima u finansijskom sektoru. Ostvarenje ovog cilja zahteva kontinuirano

praćenje rada banaka, kao i razvoj prekograniĉne saradnje po osnovu supervizije, putem potpisivanja

Memoranduma o saradnji sa nadleţnim organima drugih drţava

Izmenama Zakona o bankama unaprediće se rešenja postojećeg zakona koja su se pokazala kao teško

primenjiva u praksi i uvesti nova rešenja u većoj meri usaglašena sa propisima EU liberalizovati i bankama

omogućiti pruţanje novih finansijskih usluga (finansijski lizing, faktoring, forfeting), izvršiti dodatno

usklaĊivanje sa direktivama EU i obezbediti osnova za donošenje podzakonskih akata za uvoĊenja Bazel II

standarda.

Nebankarski sektor. Posebna paţnja posvetiće se jaĉanju osnovne funkcije finansijskog trţišta, koje se

odnose na finansiranje realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog trţišta, uz

potrebnu zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor

privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika aktiviraće se novi izvori traţnje na finansijskom trţištu, što će

doprineti razvoju finansijskog trţišta i povećanju njegove likvidnosti.

U narednom periodu u saradnji sa relevantnim institucijama preduzimaće se aktivnosti na formiranju novih

finansijskih instrumenata kojima se trguje na razvijenim trţištima, kako bi se na domaćem finansijskom

trţištu proširila i obogatila postojeća ponuda hartija od vrednosti. Na ovaj naĉin bi se proširile mogućnosti za

ulaganja domaćih i stranih investitora na domaćem finansijskom trţištu, a proširenjem lepeze u ponudi

hartija od vrednosti smanjio bi se potencijalni rizik ulaganja, što bi doprinelo daljem razvoju finansijskog

trţišta u celini.

130

Radi jaĉanja trţišta kapitala u Srbiji i poboljšanja kvaliteta hartija od vrednosti kojima se trguje, neophodan

je ulazak velikih infrastrukturnih preduzeća na berzu („Telekom Srbija” „Naftna industrija Srbije”

„Elektroprivreda Srbije” i dr). Vlada priprema uredbu koja će to obezbediti. Ulaskom ovih preduzeća na

organizovano trţište stvorio bi se kvalitetan trţišni materijal za ulaganja institucionalnih investitora i graĊana

Srbije. Sa stanovišta preduzeća ulazak na organizovano trţište omogućio bi trţišno vrednovanje njihovog

kapitala i otvorio novi kanal za obezbeĊenje dodatnih sredstava.

Srbija će kao punopravni ĉlan MeĊunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti ojaĉati

nacionalno finansijsko trţište kroz regionalnu i meĊunarodnu saradnju sa ciljem da se poboljša kvalitet

nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo

profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko trţište.

Sektor osiguranja u Srbiji je nerazvijen i po stepenu razvijenosti (meren odnosom ukupne premije i bruto

domaćeg proizvoda i ukupnom premijom po stanovniku) se nalazi znatno ispod proseka zemalja ĉlanica

Evropske unije. Navedeno ukazuje na veliki potencijal koji ima trţište osiguranja. Inaĉe, i pored svetske

finansijske krize, trţište osiguranja, mereno rastom premije, pokazuje pozitivan, ali relativno usporen trend

(premija u 2009. u osnosu na premiju u 2008. je porasla za 2,6%). Na trţištu osiguranja posluje 26 društva za

osiguranje, od kojih se poslovima osiguranja bavi 22 društva, dok se ĉetiri društva bave poslovima

reosiguranja. Od društava koja se bave poslovima osiguranja, iskljuĉivo ţivotnim osiguranjem bavi se 7

društava, iskljuĉivo neţivotnim osiguranjem 9 društava, a 6 društava i ţivotnim i neţivotnim osiguranjem.

Zakonom o osiguranju ureĊuju se uslovi i naĉin obavljanja delatnosti osiguranja i nadzor nad obavljanjem te

delatnosti. Rešenja predviĊena ovim zakonom su u većoj meri usaglašena sa regulativom EU. MeĊutim,

postoje odreĊena pitanja po kojima usaglašenost nije u celini ostvarena. Reĉ je pre svega o pitanjima koja su

vezana za sadašnji stepen razvoja osiguranja i ekonomske snage društava za osiguranje. S tim u vezi

planiraju se izmene i dopune Zakona o osiguranju, kojima će se izvršiti dodatna harmonizacija sa

Direktivama Evropske unije iz oblasti direktnog (ţivotnog i neţivotnog) osiguranja, reosiguranja i dodatnog

nadzora grupe društava za osiguranje.

UtvrĊen je novi rok, (31. decembar 2011.) do kog društva za osiguranje moraju da izvrše razgraniĉenje

poslova ţivotnog i neţivotnog osiguranja. TakoĊe u skupštinskoj proceduri se nalaze izmene zakona koje će

omogućiti lakše upravljanje i poslovanje društava za osiguranje koja su predmet privatizacije. Krajem 2009.

godine, izmenama i dopunama Uredbe o odreĊivanju imovine i lica koja se mogu osigurati kod stranog

društva za osiguranje izvršena je dalja liberalizacija usluga osiguranja, omogućavanjem osiguranja i

reosiguranja tzv. MAT (MarineAviationTransport) rizika kod stranih društava za osiguranje, odnosno

reosiguranje, ĉime je ispunjen taj preduslov za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj

organizaciji.

Sredinom 2009. usvojen je Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kojim se ureĊuju vrste obaveznog

osiguranja u saobraćaju, osniva se Garantni fond i poveravaju se javna ovlašćenja Udruţenju osiguravaĉa

Srbije. Osnovna rešenja u Zakonu su u celini usaglašena sa Direktivama EU u ovoj oblasti, s tim što je

primena pojedinih rešenja odloţena do pristupanja Srbije EU, kako zbog uslovljenosti tih rešenja ĉlanstvom

u EU, tako i ekonomskim mogućnostima graĊana i društava za osiguranje i nepostojanja podzakonskih akata.

Rešenja koja su saglasna regulativi EU u celini će se primenjivati od pridruţivanja Srbije EU. Do tada,

primena pojedinih rešenja je odloţena, a u prelaznim odredbama zakona predviĊena su rešenja koja će se

primenjivati u tranzicionom periodu. S tim u vezi, imajući u vidu novine koje donosi zakon, moguće su

izmene i dopune zakona koje će olakšati tranzicioni period, na naĉin da se izmene pojedine odredbe koje su u

praksi primene zakona dovele do negativnih posledica (kao npr. osiguranje tzv. „malih” letelica).

U Srbiji posluje 17 davalaca finansijskog lizinga - privrednih društava kojima je NBS izdala dozvolu za

obavljanje poslova finansijskog lizinga. Iako je protekla godina, zbog svetske ekonomske krize, bila

nepovoljna za lizing kompanije, što je uzrokovalo smanjenje ukupne bilansne aktive za 9,2% i povećanje

iznosa dospelih nenaplaćenih potraţivanja i iznosa vraćenih predmeta lizinga, lizing kompanije su zabeleţile

znaĉajno veći neto dobitak u odnosu na 2008. kao i druge pokazatelje poslovanja. S obzirom da Zakon o

finansijskom lizingu nije usklaĊen sa Direktivom 2006/48/EC, koja je jedna od kljuĉnih pravnih akata EU

koji regulišu poslovanje i superviziju nad kreditnim institucijama kao i nad „finansijskim institucijama” u

131

koje, prema Aneksu I Direktive, spadaju i kompanije koje se bave finansijskim lizingom, planirano je

donošenje novog zakona koji će, izmeĊu ostalog definisati posao finansijskog lizinga na suštinski naĉin,

usaglasiti ga sa pravom EU, u meri u kojoj ono ureĊuje ovu materiju, pri ĉemu će se posebno insistirati na

tome da se kriterijumi za definisanje i regulisanje lizinga usaglase sa kriterijumima u MeĊunarodnom

raĉunovodstvenom standardu 17, te da se finansijski lizing definiše kao usluga finansijskog posredovanja, a

davaoci finansijskog lizinga kao finansijski posrednici. Novi zakon će bezbediti adekvatan pravni okvir za

identifikaciju i upravljanje rizicima u poslovanju davalaca finansijskog lizinga i kvalitetnu prudencijalnu

superviziju poslovanja davalaca finansijskog lizinga.

Trţište kapitala u Srbiji ne samo zbog GFEK nego i zbog tranzicionih problema već duţe obeleţava

smanjenje obima trgovanja na berzi, pad vrednosti akcija kojima se trguje, pad vrednosti investicionih

jedinica kod investicionih fondova i dr. Na trţištu kapitala trenutno posluju 60 brokersko-dilerska društva, 19

ovlašćenih banaka koje poseduju dozvolu za obavljanje brokersko-dilerskih poslova, 13 kastodi banaka, 19

investicionih fondova i 9 dobrovoljnih-penzijskih fondova.

U toku je izrada novog Zakona o trţištu kapitala kojim se vrši dalje usklaĊivanje domaćih propisa sa

zakonodavstvom EU. Uvode se novi pojmovi, širi lepeza usluga investicionih firmi, propisuju veće obaveze

izveštavanja javnih društava, kontrola trţišnih uĉesnika po principu procene rizika itd. Radi unapreĊenja

zaštite investitora detaljnije i adekvatnije će se regulisati obaveza pruţanja pouzdanih i istinitih informacija o

poslovanju preduzeća ĉijim akcijama se trguje na berzi, kvalitetnije i transparentnije finansijsko izveštavanje

o svim bitnim ĉinjenicama u okviru poslovanja izdavaoca hartija od vrednosti i pojaĉaće se i proširiti mere u

nadzoru koje preduzima Komisija za hartije od vrednosti u postupku primene zakona koji se odnose na

finansijska trţišta.

U oblasti penzijskih i investicioni fondova unaprediće se regulativa i stvarati uslovi za bolje i stabilnije

poslovanje investicionih i dobrovoljnih penzijskih fondova i znaĉajniji rast vrednosti imovine i investicionih

jedinica tih fondova.

Paralelno sa izradom novog Zakona o trţištu kapitala radiće se i izmene i dopune Zakona o investicionim

fondovima kojima će se omogućiti investicionim fondovima da prošire lepezu usluga koje nude i na

upravljanje pojedinaĉnim portfolijima klijenata. TakoĊe, radi usklaĊivanja sa novim Zakonom o trţištu

kapitala kojim će se ukinuti obaveza traţenja dozvole za obavljanja poslova kastodi banke, u Zakonu o

investicionim fondovima će se izvršiti potrebna usaglašavanja za investicione fondove.

U okviru reforme penzijskog sistema, Vlada je u aprilu 2010. usvojila Predlog zakona o izmenama i

dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Predloţene izmene se

odnose na osnivaĉe društva za upravljanje, naknade i troškove u vezi sa prometom hartija od vrednosti,

odgovornost društva za upravljanje i uprave, finansijske izveštaje društva za upravljanje, obaveštavanje

ĉlanova fonda i javnosti, ulaganje imovine fonda i ograniĉenja tih ulaganja, penzijske planove, povlaĉenje i

raspolaganje akumuliranim sredstvima, zaštiti prava i interesa ĉlanova fondova, nadzor i mere u nadzoru nad

poslovanjem društva za upravljanje i kaznene odredbe.

Javni sektor. Osnovni cilj reforme javnog sektora jeste smanjenje uloge javnog sektora u privredi, povećanje

njegove efikasnosti u ostvarivanju opštih interesa društva, ĉime bi se smanjili tekući rashodi drţave i

povećale javne kapitalne investicije.

Fiskalna politika u narednom srednjoroĉnom periodu biće suoĉena sa strogim budţetskim ograniĉenjima kao

posledica dosadašnje procikliĉne fiskalne politike i svetske ekonomske krize. Fiskalna politika u 2009. i

2010. je reagovala zamrzavanjem plata u javnom sektoru i penzija i redukcijom investicionih radova i

diskrecione javne potrošnje. Radi postizanja fiskalne odrţivost u duţem periodu potrebne su sveobuhvatne

strukturne reforme u kljuĉnim javnim uslugama, koje obezbeĊuju u svim segmentima javne potrošnje

sniţavanje rashoda kroz poboljšanje produktivnosti javnog sektora. Fiskalni uticaj ovih reformi doći će do

izraţaja na srednji i duţi rok, a njihovi najvaţniji efekati su niţi troškovi i bolji kvalitet javnih usluga.

Reforma javnog sektora u Srbiji pokazala se kao neophodna zbog niske efikasnosti svih delova javnog

sektora i visokih troškova u odnosu na obim i kvalitet usluga koje ovaj sektor pruţa privredi i graĊanima, kao

i zbog potrebe da se obezbedi fiskalna konsolidacija i dugoroĉna odrţivost javnih finansija. Aktivan

132

reformski pristup javnom sektoru zahteva da se izmeni postojeći poreski sistem i smanji postojeći nivo javne

potrošnje. U suprotnom došlo bi do podizanja nivoa fiskalnog deficita i ubrzanog rasta javnog duga, što

podrazumeva da se fiskalni kapacitet poreskog sistema u Srbiji stabilizuje na nivou koji je uporediv sa

drugim evropskim zemljama i primereno tome da se prilagode javni rashodi i uspostavi odrţivi nivo

fiskalnog deficita i javnog duga, u skladu sa nivoom i rastom BDP. Takve promene zahtevaju oštro fiskalno

prilagoĊavanje koje vodi fiskalnoj konsolidaciji kroz smanjenje javnih rashoda i povećanje poreza, pre svega

indirektnih poreza. Smanjenje javnih prihoda po osnovu ukidanja carina prema EU, smanjenja stope poreza

na zarade i kapital i podizanje neoporezivog dela zarada, prebacivanje sa niţe na višu stopu BDV-a,

smanjenja domaće traţnje u odnosu na BDP, smanjenja zaposlenosti, zahteva fiskalno prilagoĊavanje na

strani rashoda i jaĉanje fiskalne discipline. SprovoĊenje reforme javnog sektora u periodu do 2015.

omogućilo bi ispunjenje procenjenih numeriĉkih smernica srednjoroĉne fiskalne politike.

Prioritetne oblasti u reformi javnog sektora u narednom srednjoroĉnom periodu su reforme penzijskog

sistema, sistema zdravstva, obrazovnog sistema, sistema socijalne pomoći i sistema subvencija

Poboljšanje penzijskog sistema. Penzije su kao najveći pojedinaĉni drţavni rashod zamrznute u 2009. i

2010. što je kratkoroĉno delotvorna mera. Dugoroĉna odrţivost drţavnog penzijskog fonda zahteva

smanjenje izdataka za penzije koji su visoki zbog razliĉitih mehanizama koji podstiĉu prevremeno

penzionisanje, niske proseĉne starosti lica koja se penzionišu i manjeg broja godina uplaćivanja doprinosa,

kao i zbog demografskog starenja usled niske stope raĊanja, što povećava broj korisnika penzija u odnosu na

broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose.

Penzije su zamrznute do aprila 2011. što će sniziti odnos proseĉne penzije i zarade u tom periodu. Smanjenje

troškova za penzije zahteva da se ograniĉi broj godina za koliko zaposleni moţe da se prevremeno

penzioniše, smanjenje penzija za lica koja se prevremeno penzionišu, bez obzira na godine uplaćivanja

doprinosa, povećanje starosne granice za penzionisanje, poboljšano administriranje doprinosima i penzijama.

Odrţiv nivo zamene podrazumeva i odgovarajući sistem indeksiranja penzija, sa ciljem da prilivi penzijskih

doprinosa na plate koje realno rastu premaše isplate za penzije.

Unapređenje sistema zdravstva. Kljuĉni cilj reforme sistema zdravstva jeste poboljšanje produktivnosti

sistema zdravstvene zaštite promenom sadašnjeg sistema finansiranja na bazi inputa koji generiše neefikasno

korišćenje zdravstvenih resursa. Reformisani sistem finansiranja zdravstva sadrţaće podsticaje za povećanje

obima i kvaliteta zdravstvenih usluga. Kod primarne zaštite predviĊa se uvoĊenje sistema plaćanja po

pacijentu, a kod bolniĉke zaštite uvoĊenje odgovarajućeg sistema plaćanja baziran na rezultatima. Time bi se

povećala efikasnost primarne i bolniĉke zdravstvene zaštite i obezbedile znaĉajnije uštede i smanjila

korupcija u zdravstvu i nivo javne potrošnje na zdravstvo bio bi uporediv sa evropskim zemljama mereno

udelom u BDP, a rezultati zdravstva bili bi znaĉajno bolji.

Unapređenje sistema obrazovanja. Kljuĉni cilj reformi sistema obrazovanja je povećanje kvaliteta znanja do

nivoa drugih evropskih zemalja uz zadrţavanje nivoa javne potrošnje na obrazovanje koji je već uporediv sa

drugim zemljama u EU. Najveće uštede mogu da se ostvare kroz racionalizaciju školske mreţe, naroĉito na

nivou osnovnog obrazovanja, s tim da se to ne odrazi na kvalitet osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.

Znaĉajnije smanjivanje troškova za obrazovanje obezbediće se kroz spajanje odeljenja sa nedovoljnim

brojem upisanih uĉenika i prebacivanjem uĉenika u druga odeljenja u okviru škole i meĊu školama i

usklaĊivanjem broja uĉitelja i nastavnika i broja uĉenika. Pri tome, potrebno je aktivno uĉešće lokalnih

zajednica. Broj odeljenja i broj nastavnog osoblja usklaĊivaće se sa stopom upisa Ċaka u osnovne i srednje

škole i po tom osnovu ostvarivaće se znaĉajne uštede.

Unapređenje sistema socijalne pomoći. Nastaviće se sa programima materijalnog obezbeĊenja porodice i

deĉijih dodataka i povećati nivo javne potrošnje na socijalnu pomoć i njena targetiranost ka siromašnim

domaćinstvima, koji bi bio uporediv sa drugim evropskim zemljama. Povećaće se nivo javne potrošnje na

programe socijalne pomoći sa ciljem smanjenja siromaštva, rasta stanovništva i pomoći ugroţenim

socijalnim grupama. Pruţiće se veća finansijska podrška u vidu materijalnog obezbeĊenja za porodice sa

niskim prihodima na osnovu utvrĊenog imovinskog stanja i time troškovi sa MOR podići na nivo uporediv

sa drugim evropskim zemljama. Na sliĉan naĉin će se povećavati troškovi za deĉije dodatke za decu iz

porodica sa niskim i niţim srednjim prihodima. Ostali vidovi socijalne pomoći uskladiće se sa evropskim

133

standardima u oblasti naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, boraĉkih beneficija, roditeljskog

dodatka pri roĊenju dece, dodatka za pomoć i negu drugog lica.

Unapređenje sistema subvencija. Uspostaviće se sistem kontrole drţavne pomoći, u skladu sa Zakonom o

kontroli drţavne pomoći, koji će obezbediti da se kroz drţavne subvencije ne narušava trţišni poloţaj

privrednih subjekata u odnosu na konkurente. Cilj je da svi vidovi drţavne pomoći u potpunosti budu

usklaĊeni sa propisima od drţavnoj pomoći (subvencije preduzećima i sektorima u restrukturiranju i

drţavnim preduzećima i ustanovama koja obavljaju delatnost od javnog interesa, dodela poreskih olakšica

pri novim ulaganjima, u slobodnim zonama, u nerazvijenim podruĉjima, subvencije poljoprivredi, brdsko

planinskim podruĉjima i dr.). Time bi se destimulisale drţavne subvencije za pokriće operativnih troškova

poslovanja, a ojaĉale drţavne subvencije za horizontalne namene i za regionalne ciljeve, kao i za posebne

sektore u oblasti industrije, s tim da njihov udeo u BDP bude uporediv s drugim evropskim zemljama.

Poboljšaće se sistem subvencionisanja poljoprivrede koji će biti delotvoran u unapreĊivanju poljoprivrede i u

smanjivanju ruralnog siromaštva. Subvencije po površini potrebno je objektivizirati i vršiti proveru

imovinskog stanja primalaca fiksne naknade.

Subvencije za preduzeća redukovaće se na preduzeća koja imaju izglede da opstanu u postupku

restrukturiranja i privatizacije. Onemogućiće se subvencije preduzećima u vidu oprosta poreza i

subvencionisanih ili nevraćenih kredita privatnim investitorima.

Nastaviće se sa subvencijama javnim preduzećima sa drţavnim kapitalom, uz obavezu da smanjuju poslovne

gubitke i da ulaţu u poboljšanje javnog servisa u odreĊenim oblastima (ţeleznice, pošte, rudarstvo i sliĉno).

9. Koncept dugoročnog razvoja Srbije do 2020. godine

Razvojni koncept Srbije u prvoj deceniji 21.veka doneo je proseĉni godišnji rast od 5,4% u periodu 2001-

2008, pad BDP u 2009. od 3,1% i blagi rast BDP od 1,5% u 2010. godini. Rast BDP do 2009. bio je

zasnovan na domaćoj traţnji, a uĉešće izvoza u BDP iznosilo je oko 25%. Najveći deo BDP oko 80% stvaran

je u sektorima koji proizvode nerazmenljiva dobra kao što su telekomunikacije, trgovina, finansijske usluge,

u koje je alocirano najviše stranih direktnih investicija oko 70%.

Prvi strukturni problem privrede Srbije jeste veća potrošnja od proizvodnje, jer se više trošilo nego što se

stvaralo. Ukupna potrošnja bila je za oko 25% veća od ostvarenog BDP, što se zbog sloţenog prostora za

investicije nepovoljno odrazilo na privredni rast. Razlika je pokrivana iz uvoza, a deficit roba i usluga je

finansiran prihodima od privatizacije i zaduţivanjem u inostranstvu.

Drugi strukturni problem jeste nizak nivo obrazovanja i nedovoljna ulaganja u humani kapital, istraţivanja i

tehnološki razvoj, što se nepovoljno odraţava na privredni razvoj zemlje. Budţetska izdvajanja za

obrazovanje na godišnjem nivou iznose oko 4,5% BDP, a za nauku 0,3% BDP. Najveći deo tih izdvajanja

(preko 90%) ĉine zarade zaposlenih u ovim sektorima, tako da su oskudne investicije u razvoj obrazovne i

nauĉne infrastrukture i u opremu ovih oblasti koje treba da doprinesu prestrukturiranju sprske privrede ka

sektorima sa većom dodatom vrednošću. Trošenje izdvojenih budţetskih sredstava u ovim sektorima je bilo

neefikasno sa stanovišta stvaranja kvalifikacione strukture radne snage i broja registrovanih patenata, što nije

u skladu sa potrebama trţišta rada.

Treći ekonomski problem Srbije jeste nedovoljno razvijena putna, ţelezniĉka, energetska,

telekomunikaciona, logistiĉka i komunalna infrastruktura, što predstavlja krupno razvojno ograniĉenje za

investicije i rast. Završetak nacionalnih infrastrukturnih projekata je od izuzetnog znaĉaja za ubrzanje

privrednog razvoja zemlje i njen ulazak u EU.

Ĉetvrti krupni razvojni problem Srbije je ubrzano demografsko starenje. Depopulacija se manifestuje više

decenija, jer nivo raĊanja nije dovoljan za prostu reprodukciju stanovništva. Poslednjih godina broj umrlih je

za oko 30000 lica veći od broja ţivoroĊene dece. Veliki udeo starijih od 65 i više godine (1/6) svrstava

Srbiju u grupu demografski starih zemalja. Smanjuje se udeo stanovništva radnog uzrasta, uz rast

koeficijenta ekonomske zavisnosti. Samo ubrzani privredni rast koji obezbeĊuje povećanje broja zaposlenih i

rast standarda stanovništva moţe da zaustavi dugogodišnji trend starenja stanovništva i depopulacije.

134

Rešavanje navedenih i drugih razvojnih i strukturnih problema privrede Srbije zahteva novi razvojni koncept

zasnovan na povećanju investicija i rastu izvoza, kompatibilan sa strateškim dokumentom Evropa 2020.

godina. U tom pogledu kljuĉni razvojni ciljevi za drugu dekadu su:

povećanje stope zaposlenosti populacije od 20 do 64 godine ţivota sa 49% u 2010. na 65% u 2020.

godini

unapreĊenje humanog (ljudskog) kapitala i povećanje populacije od 30 do 34 godine sa univerzitetskom

diplomom sa 21% u 2010. na 30% u 2020. godini

povećanje investicija u znanje i tehnologiju, na 6% BDP godišnje u razvoj obrazovanja i 2% BDP

godišnje u istraţivanje i razvoj, od ĉega 1% BDP iz privatnog sektora

rast zasnovan na izvozu i racionalnoj potrebi energije, sa ciljem da oko 60% rasta generišu sektori koji

proizvode razmenljiva dobra i usluge i da udeo investicija u fiksne fondove dostigne 30% BDP kao i da

se za 40% poveća energetska efikasnost i 20% ukupne energije proizvede iz obnovljivih izvora.

Naznaĉene socioekonomske ciljeve razvoja potrebno je razraditi kroz nacionalnu razvojnu strategiju i

odgovarajuće sektorske razvojne strategije i programe, meĊu kojima su od posebnog znaĉaja:

aktivna izvozna i industrijska politika zasnovane na proizvodnji razmenljivih dobara, štednji resursa i

energetskoj efikasnosti

smanjenje administrativnih pritisaka na privredu i usklaĊivanje pravnog okvira za poslovanje sa

regulativnom EU

poboljšanje poslovne klime za razvoj inovativnih malih i srednjih preduzeća, ukljuĉujući politiku

klastera i unapreĊenje instrumenata za finansiranje MSP

razvijeno socijalno i civilno partnerstvo (preduzeća, sindikati, drţavni organi, nauĉne institucije,

organizacije civilnog društva)

razvoj nauke i obrazovanja kao kljuĉnih razvojnih poluga privrede i društva zasnovanog na znanju

povećanje socijalne i teritorijalne kohezije i smanjenje siromaštva

nastavak reforme penzijskog osiguranja koja obezbeĊuje odrţivo finansiranje penzionera i odrţanje

njihovog ţivotnog standarda nakon penzionisanja

nastavak reforme zdravstvene zaštite koja obezbeĊuje odrţivo finansiranje i podizanje kvaliteta zdravlja

stanovništva.

Razvojnim strategijama potrebno je operacionalizovati glavne razvojne ciljeve.

1. Povećanje broja zaposlenih je kljuĉni razvojni cilj Srbije, ima nisku stopu zaposlenosti od 49%

populacije od 20-64 godine ţivota, što je znatno niţe od proseĉne stope zaposlenosti ĉlanica EU od 68%. EU

je za drugu deceniju predvidela povećanje stope zaposlenosti na 75%, a Srbija na 68% populacije od 20-64

godine ţivota. Ostvarivanje ovog cilja zahteva povećanje efikasnosti trţišta rada i promenu strukture radne

snage.

U tom cilju potrebno je prilagoditi Zakon o radu standardima EU, što će omogućiti postojećim firmama

otvaranje novih radnih mesta i efikasniju radno-pravnu zaštitu. Povećanje konkurentnosti na trţištu rada

dovodi do privlaĉenja novih investicija i kreiranja novih radnih mesta. Potrebno je i prilagoĊavanje strukture

radne snage potrebama trţišta rada kroz reforme u sistemu redovnog obrazovanja i uvoĊenje sistema

doţivotnog uĉenja. Za to je potrebno znatno veće izdvajanje sredstava za aktivne mere trţišta rada, uz

transparentnu upotrebu tih sredstava i njihovo dobro targetiranje. Sveukupno poslovno okruţenje i fiskalna

politika moraju biti stimulativni za stvaranje novih radnih mesta. Posebnu paţnju potrebno je posvetiti

zapošljavanju teţe zapošljivih kategorija stanovništva koje je usled privatizacije i restrukturiranja društvenih

i javnih preduzeća u procesu transformacije ostajala bez posla sa smanjenom mogućnošću za novo

zapošljavanje. To će uz brţe zapošljavanje mladih sa većim obrazovnim nivoom i boljim steĉenim veštinama

dovesti do povećanja stope zaposlenosti u narednoj deceniji.

2. Unapređenje ljudskog kapitala je vaţan razvojni cilj usmeren na povećanje stepena obrazovanja

stanovništva i kvaliteta znanja. Obrazovanje u Srbiji na svim nivoima je po većini indikatora najlošije u

Evropi. Osnovnu školu ne završi oko 10% populacije koja ne upiše ili se ospe u toku osnovne škole. Srednje

škole upiše oko 90% Ċaka koji završe osnovnu školu, a oko 15% Ċaka ne završi srednje obrazovanje. Višu ili

135

visoku školu završi svega 13% populacije. Ako se uzme samo aktivno stanovništvo 19% populacije završi

tercijarni nivo obrazovanja, dok je prosek EU oko 30%. Kvalitet obrazovanja je nizak, jer 1/3

petnaestogodišnjaka u Srbiji je funkcionalno nepismeno i ne raspolaţe potrebnim kompetencijama za ţivot u

savremenom društvu. Struktura srednjih škola ne odgovara potrebama savremene privrede, što zahteva

prekvalifikacije i uĉenika koji su završili srednje škole.

Najveći deo radne snage nema potrebne kvalifikacije za rad. Obrazovanje odraslih je nedovoljno i ne izvodi

se po adekvatnim programima. Obuke za kvalifikacije preko nacionalne sluţbe za zapošljavanje izvode se

samo za poznate poslodavce, bez sertifikata koji trajno vaţe. Sve to pokazuje da znanje i obrazovanost ne

zauzimaju potrebno mesto na vrednosnoj lestvici društva.

Podizanje nivoa znanja i obrazovanosti radne snage zahteva povećanje izdvajanja za obrazovanje na 6%

BDP i da najveći deo izdvajanja odlazi u razvoj obrazovanja, implementaciju odgovarajuće dugoroĉne

strategije razvoja obrazovanja, optimizaciju i fleksibilnost mreţe obrazovnih institucija sposobnih za

prilagoĊavanja demografskim promenama, povećanoj mobilnosti stanovništva i razliĉitim potrebama

korisnika, povećanje relevantnosti i pravednosti sistema obrazovanja i prilagoĊavanje kvalifikacija

potrebama trţišta rada. Istovremeno, potrebno je sprovoditi dugoroĉne mere za temeljnu rekonstrukciju

obrazovnog sistema u Srbiji u pogledu obuhvata, kvaliteta znanja, osipanja i pravednosti obrazovanja.

Nizak kvalitet znanja i obrazovanosti je kljuĉni problem obrazovanja u Srbiji. Problem je sistemskog

karaktera, budući da uspostavljeni sistem obrazovanja daje nizak kvalitet znanja, veština i kompetencija.

Obrazovni standardi će biti kljuĉni regulativni mehanizam na svim nivoima obrazovanja. Ocenjivanje,

funkcionisanje i evaluacija obrazovnih institucija biće u funkciji kvalitetnog obrazovanja za potrebe

savremene privrede i društva. Nastava i uĉenje zasnivaće se na modernim obrazovnim metodama i

obezbediće potrebna znanja, veštine i kompetencije. Sistem ispita biće instrument sticanja trajnih i

upotrebljivih znanja, veština i kompetencija. Dugoroĉnom strategijom razvoja obrazovanja utvrdiće se sve

potrebne mere u cilju unapreĊenja kvaliteta obrazovanja usmerene na mobilizaciju i efikasnu upotrebu

postojećih resursa u obrazovanju i na efektuiranje koncepcije doţivotnog uĉenja. Ovim merama unapredili bi

se oblici obrazovanja koji vode ka brţem zapošljavanju, koji su fleksibilniji i brţe se prilagoĊavaju trţištu

rada. Reĉ je o srednjem struĉnom obrazovanju i specijalizacijama posle srednjeg struĉnog obrazovanja,

funkcionalnom osnovnom obrazovanju odraslih, struĉnom obrazovanju odraslih, obrazovanje za rad, razliĉiti

programi prekvalifikacija, dokvalifikacija i inoviranje znanja, dogradnja neformalnog sistema obrazovanja i

povezivanje sa formalnim sistemom obrazovanja. Od posebnog znaĉaja su mere za finansiranje svih oblika

obrazovanja. Sistem finansiranja visokog obrazovanja iz budţeta inoviraće se, a upisna politika uskladiće se

sa potrebama trţišta rada i razvojnim prioritetima zemlje. Finansiranje će se bazirati na broju studenata na

akreditovanim studijskim programima i raspoloţivim kapacitetima fakulteta (mentori, oprema i sliĉno).

Doktorske studije uskladiće se sa utvrĊenim prioritetima razvoja nauke, privrede i društva u celini.

3. Investicije u znanje i tehnologiju predstavljaju vaţan razvojni faktor inovativne privrede. Izdvajanje

sredstava iz budţeta Republike za nauku iznosi oko 0,3% BDP, dok zemlje u okruţenju izdvajaju oko 0,5%,

a Hrvatska preko 1% BDP. PredviĊeno je da Srbija do 2015. povećava budţetska izdvajanja za nauku na 1%

BDP, što bi više doprinosilo podizanju nivoa znanja društva i tehnološkom razvoju privrede, odnosno

formiranju privrede zasnovane na znanju. PredviĊeno je da Srbija do 2020. poveća udeo ukupnih izdvajanja

za nauku na 2% BDP, koliko izdvajaju u proseku ĉlanice EU. Plan je da polovina od ukupnih izdvajanja za

nauku obezbedi privatni sektor kroz produktivno povezivanje nauke i privrede i uvoĊenje poreskih i drugih

podsticaja. To bi doprinelo promeni strukture privrede i jaĉanju nauĉne i inţenjerske baze privatnog sektora.

Paketom odgovarajućih mera potrebno je ojaĉati razvojnu ulogu nauke i tehnologije u Srbiji koja gradi

privredu i društvo bazirane na znanju. Od posebnog znaĉaja je usmeravanje mera na dugoroĉne nacionalne

nauĉne prioritete kao što su biomedicina, novi materijali i nanonauke, zaštita ţivotne sredine i klimatske

promene, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacione i komunikacione

tehnologije, efikasno drţavno odluĉivanje i promocija nacionalnog identiteta. U cilju formiranja nacionalnog

nauĉnoistraţivaĉkog i inovacionog sistema odgovarajućim merama potrebno je racionalizovati mreţu

nauĉnoistraţivaĉkih organizacija i obezbediti uspešnost istraţivaĉkih i razvojnih projekata. Produktivan

istraţivaĉki i inovacioni sistem obezbeĊuje razvoj novih znanja i tehnologija i razvoj inovativnih proizvoda i

136

procesa neophodnih za povećanje konkurentnosti Srbije. Pri tome, on se moţe da ukljuĉuje u realizaciju

meĊunarodnih strateških nauĉnoistraţivaĉkih projekata koje realizuju nauĉni centri širom sveta. Posebna

paţnja posvetiće se razvoju i oĉuvanju nauĉnih talenata i njihovom ukljuĉivanju u istraţivaĉki proces, kao i

promociji nauke.

Veliki razvojni znaĉaj ima povezivanje nauke i privrede i veći udeo privatnog sektora u funkcionisanju

nauke i u realizaciji inovacionih projekata. Potrebno je formirati fond za razvoj inovativne delatnosti, sa

ciljem da se uspostavi javno-privatno partnerstvo direktnih i indirektnih budţetskih korisnika, javnih

preduzeća, meĊunarodnih finansijskih institucija, banaka, preduzeća i drugih, ĉime bi se podstakle

inovativne aktivnosti i ubrzano razvijale i primenjivale inovacije. Posebno je vaţno da se podstaknu

preduzeća da inoviraju proizvode, procese i usluge uz angaţovanje odabranih nauĉnoistraţivaĉkih

organizacija.

U savremenim globalnim procesima znaĉajno je povezivanje domaćeg nauĉnostraţivaĉkog i inovacionog

sistema sa meĊunarodnom nauĉnom zajednicom i ukljuĉivanje nauĉne dijaspore u istraţivanja u zemlji. U

okviru meĊunarodne nauĉne saradnje prioritetno je uĉešće nauĉne zajednice Srbije u Sedmom okvirnom

programu Evropske komisije. Ukljuĉivanje nauĉne dijaspore u istraţivanja u zemlji i povratak u zemlju

zahteva stvaranje baze podataka o istraţivaĉima u inostranstvu, nauĉnim institucijama u kojima rade i

projektima u ĉijoj realizaciji uĉestvuju.

Od posebnog znaĉaja je aktivna uloga nauke u realizaciji infrastrukturnih projekata (puteva, mostova i

drugo), programa energetske efikasnosti, poboljšanja zdravlja nacije, razvoja internet i telekomunikacione

infrastrukture i sliĉno.

4. Privredni rast zasnovan na izvozu i racionalnoj upotrebi energije predstavlja suštinu novog

razvojnog modela. Srbija u prvoj fazi tranzicije nije sprovela reindustrijalizaciju privrede, što je doprinelo

niskom udelu izvoza u BDP.

Novi razvojni prioriteti EU: pametan, odrţiv i inkluzivni privredni rast i razvoj zahtevaju brz privredni rast

oslonjen na rast produktivnosti i povećanje zaposlenosti, ubrzani rast domaćih i stranih investicija,

tehnološku modernizaciju industrije i poljoprivrede i stvaranje izvozno orijentisane privredne strukture, veći

kvalitet obrazovanja, povećanje zaposlenosti i aktivnu primenu znanja, stabilne cene, odrţiv deficit

spoljnotrgovinskog i tekućeg raĉuna platnog bilansa.

Novi ekonomski model i strategija privrednog rasta i razvoja obezbedila bi dinamiĉan rast zasnovan na

izvozu i usklaĊivanje sa evropskim razvojnim prioritetima. Ostvarivanje tih ciljeva zahteva dovršetak

sveobuhvatne reforme propisa i smanjenje administrativnog pritiska na privredu, kao i usklaĊivanje pravnog

okvira za poslovanje u Srbiji sa regulativom EU. Zatim je potrebna nova industrijska politika zasnovana na

proizvodnji razmenljivih dobara, podsticanju izvoza, štednji resursa i energetskoj efikasnosti. Izvozno

orijentisana preduzeća imaće prioritet u finansiranju projekata. Od velikog razvojnog znaĉaja je formiranje

razvojne banke i objedinjavanje svih resursa namenjenih privredi. Banka bi obezbedila kredite za

unapreĊenje proizvodnje i izvoza i garancije firmama za izvozne poslove. Banka bi funkcionisala po

pravilima EU i STO.

Ostvarivanje razvojnih ciljeva zahteva da se definišu strateški sektori-nosioci privrednog rasta i izvoza.

Srbija bi mogla da uĉvrsti lidersku poziciju u regionu kod poljoprivredne proizvodnje zasnovane na primeni

savremenih tehnologija. Od posebnog znaĉaja je povećanje proizvodnje tradicionalnih proizvoda i proizvoda

sa zaštićenim geografskim poreklom za kojima je rastuća traţnja na globalnom trţištu. Ovaj oblik

proizvodnje doprinosi razvoju ruralnih i nerazvijenih podruĉja Srbije i ravnomernom regionalnom razvoju.

Investiciono prilagoĊavanje, poboljšanje privredne infrastrukture i voĊenje nove politike razvoja poboljšaće

makroekonomske performanse kroz sledeće:

proseĉna godišnja stopa rasta u drugoj deceniji od 5-6% i nivo BDP na kraju 2020. od oko 50 mlrd evra

odnosno oko 8000 evra po stanovniku

zasnovanost privrednog rasta na produktivnosti (2/3) i povećanju zaposlenosti (1/3) uz kumulativno

povećanje broja zaposlenih za oko 400 hiljada.

137

povećanju uĉešća roba i usluga u BDP na oko 60% i povećanju uĉešća fiksnih investicija na oko 30%

BDP na kraju 2020. godine

povećanje uĉešća industrije i graĊevinarstva na oko 25% u stvaranju BDP

niska i stabilna inflacija tokom perioda od oko 3% na godišnjem nivou

nizak i stabilan udeo fiskalnog deficita oko 1% BDP u drugoj polovini decenije

odrţiv nivo spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita uz redovno servisiranje javnog duga

Novi razvojni scenario podrazumeva sprovoĊenje reformi privrednog i pravnog sistema i stvaranje

atraktivnog investicionog i poslovnog ambijenta, a ulazak u EU dao bi dodatni investicioni, izvozni i

razvojni impuls. Na tim osnovama moguće je ostvariti brzi rast izvoza, investicija, industrije i ukupnog BDP

uz reformu javnog sektora i kontrolisani rast drţavne potrošnje. U razvojnom scenariju poseban znaĉaj imaće

energetski sektor i povećanje energetske efikasnosti koja je trenutno ĉitiri puta manja od proseka u EU, a

potrošnja primarne energije dva puta manja. Energetska zavisnost razvoja zemlje od raspoloţivosti izvora

energije i cena energenata su znaĉajno razvojni momenti savremene privrede. Sve zemlje teţe da smanje

potrošnju energije i povećaju energetsku efikasnost, što je postao vaţan prioritet ekonomske politike.

Energetskim uštedama smanjio bi se uvoz energenata. Dodatne uštede u potrošnji energije moguće su

izgradnjom novih kapaciteta za proizvodnju elektriĉne energije i korišćenjem vetra, sunca i biomase za

proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Veća energetska efikasnost i brţi privredni rast postići će se i

realizaciom infrastrukturnih projekata u oblasti energetike (gasovod, naftovod) i kroz diverzifikaciju

primarnih izvora energije povećaće se energetska bezbednost.

5. Socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva je razvojni cilj koji se realizuje kroz dinamiĉan

privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Cilj je ukljuĉivanje svih pojedinaca i socijalnih grupa u

razvojne procese i donošenje odluka od kojih zavisi njihovo blagostanje i ostvarivanje ljudskih prava, kao i

smanjenje broja siromašnih stanovnika. U drugoj deceniji teţište je na socijalnoj inkluziji i smanjenju

apsolutnog i relativnog siromaštva, uz obezbeĊenje odgovarajućih novĉanih naknada za siromašne i razvoj

usluga socijalne zaštite. Od posebnog znaĉaja su programi i mere za pristup iskljuĉenih pojedinaca i

socijalnih grupa obrazovanju, zapošljavanju, socijalnom osiguranju i zaštiti.

138

K o r i š ć e n i i z v o r i:

Blanchard, Olivier (2009), The Perfect Storm, Finance and Development, June 2009.

Roubini, Nourie (2009), The Exit Strategy from the Monetary and Fiskal Easing: Damned lf You Do,

Damned lf You Don't, RGE Monitor, August 24, 2009.

Mishkin, Frederig S. (2006/2004), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Beograd, DATA

STATUS

Becker, Garry (2009), Central Bank Confidence in Taming the Business Cycle: A Grand III usion, The

Becker – Posner Blog, http./www.Becker-posner-blog.com/

Horvat, Branko (1969), Privredni ciklusi u Jugoslaviji, Beograd: Institut ekonomskih nauka.

Madţar, LJubomir (2009), Ekonomska politika pred izazovima skučene upravljivosti, Beograd, Ministarstvo

finansija Republike Srbije

Madţar, LJubomir, (2009), Kriza, tržište i ekonomska politika, u Tranzicija u Srbiji i globalna ekonomska

kriza, Nauĉno društvo ekonomista i Ekonomski fakultet, Beograd

Prokopijević, Miroslav, (2009), Ekonomska kriza u svetu i njen uticaj na Srbiju, u Tranzicija u Srbiji i

globalna ekonomska kriza, Nauĉno društvo ekonomista i Ekonomski fakultet, Beograd

Vujović, Dušan (2009), Globalni kontekst krize i odgovori ekonomske politike, u Inteligentno upravljanje

rizicima u uslovima globalne ekonomske krize, Menadţment forum jugoistiĉne Evrope, Ekonomika

preduzeća, septembar-oktobar 2009.

Vujović, Dušan (2008), Globalna finansijska kriza: poruke i pouke za kasne tranzicione privrede,

Ekonomika preduzeća, januar-februar 2008.

Vujović, Dušan (2009), Ekonomska politika u vreme krize: izazovi, ograničenja, paradoksi, Ekonomika

preduzeća, januar-februar 2009.

IMF (2008), Global Financial StabilityReport, October, 2008.

IMF (2009), Stocktaking of the G-20 Responses to the Global Bank Crisis, Note forthe G-20 Meeting of

Ministers and Central Bank Governors, London, March 13-14, 2009.

IMF (2009), The State of Public Finances: Outlook and Medium – Term Policies after the 2008 Crisis,

Companion Paper, Fiskal Affairs Department, March 6, 2009

World Bank (2009), Dealing with the Crisis: Taking Stock of the Global Poliey Response, Crisis Response

Note No.1, June 2009.

Kriza i globalizacija, (2009), Institut društvenih nauka, Beograd

Kriza i razvoj, (2010), Institut društvenih nauka, Beograd

Svetska ekonomska kriza i ekonomska politika Srbije (2009), Nauĉno društvo ekonomista i Ekonomski

fakultet, Beograd

Ekonomska politika Srbije u 2010: Ka novom modelu makroekonomske stabilnosti, (2009), Nauĉno društvo

ekonomista i Ekonomski fakultet, Beograd

Rast u uslovima globalne recesije i finansijske krize, (2009), Kopaonik biznis forum, Kopaonik

Serbia Beyono (The Crisis: Positioning Oneself in the Global Economy Emering From the Crisis, the 2010

Kopaonik, Business Forum, Ekonomika preduzeća, januar-februar 2010.

Plan Vlade za ekonomsku stabilnost Srbije I i II, Beograd, april i maj 2009.

Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. sa projekcijama za 2012. i 2013. Vlada,

Beograd, decembar 2010.

Documents

GLOBALNA FINANSIJSKA I EKONOMSKA KRIZA I NJEN UTICAJ … FIN_i ek... · Svetska privreda tokom 2010. je izlazila iz krize uz rizik da se kriza ponovi sve dok postoji problem sa nezaposlenošću