SVETSKA PRIVREDA I MEĐUNARODNA TRGOVINA

Klasifikacija zemalja prema stepenu razvijenosti

U vreme trajanja „hladnog rata“ Ujedinjene nacije sve zemlje klasifikuju u četiri grupe:

zemlje „prvog sveta“, zemlje „drugog sveta“, zemlje „trećeg sveta“ zemlje „četvrtog sveta“

Svetska banka klasifikuje zemlje prema dohotku po stanovniku na:

zemlje sa niskim dohotkom zemlje sa nižim srednjim dohotkomzemlje sa višim srednjim dohotkomzemlje sa visokim dohotkom

Međunarodni monetarni fond zemlje razvrstava na: Napredne ekonomije ( advanced economies) Ekonomije u nastajanju i razvoju (emerging and

developing economies)

Zemlje u nastajanju i razvoju: srednji nivo BDP per capita, relativno visoke stope privrednog rasta, ubrzani razvoj industrije, smanjenje udela poljoprivrede u privrednoj strukturi

U zemlje u razvoju, između ostalih, spadaju i: Najnerazvijenije Zemlje izvoznice nafte – OPEC (Venecuela, Ekvador,

Iran, Irak, Kuvajt, Libija, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati... )

Osnovna karakteristika savremene svetske privrede jeste postojanje razlika u razvijenosti:

60% svetskog proizvoda stvara se u razvijenim zemljama

35% svetskog proizvoda stvara se u zemljama u razvoju

5% svetskog proizvoda stvara se u zemljama u tranziciji

U 2013. godini, prosečan BDP per capita u zemljama u razvoju je iznosio oko 3.000 dolara, u zemljama u tranziciji oko 6.000 dolara, a u razvijenim zemljama preko 40.000 dolara.

BDP per capita

Osnovne karakteristike savremenih svetskih ekonomskih tokova

• Učešće u svetskoj trgovini u 2013. godini:Zemlje u razvoju oko 40%Zemlje u tranziciji oko 5%Razvijene zemlje oko 55%

75% izvoza razvijenih zemalja ide ka drugim razvijenim zemljama

Lošija robna struktura izvoza zemalja u razvoju

Oko 70% svetskog robnog izvoza ostvaruju razvijene zemlje

U 2013. godini, učešće zemalja u razvoju u prilivu SDI iznosilo je nešto preko 50%, učešće razvijenih zemalja oko 40%, a tranzicionih 7%.

Velika osetljivost međunarodnih investicionih tokova na događanja u svetskoj privredi

Otvorenost razvijenih zemalja je manja od otvorenosti zemalja u razvoju

Globalizacija svetske privrede Rast međuzavisnosti nacionalnih

ekonomija Rušenje barijera u međunarodnim

odnosima Tri talasa globalizacije

• Prvi talas: geografska otkrića• Drugi talas: industrijska revolucija• Treći talas: završetak hladnog rata i

informatička revolucija Globalno tržište i globalni proizvod

Nosioci globalizacije: multinacionalne kompanije

Razlika sadašnje faze globalizacije u odnosu na prošlost

Dominacija SAD Prednosti (visok razvoj svetske privrede,

intenzivan razvoj međunarodne ekonomske saradnje, puna sloboda komunikacija, kretanja ljudi...)

Mane (produbljivanje jaza u razvijenosti, upravljanje svetom od strane manjeg broja zemalja...)

Razlika između zatvorene i otvorene privrede

Zatvorena privreda (autarkija)

Y = C + I+ G

Otvorena privreda

Y = C + I +G +X – MY = E + X – MY – E = X - M

Kvantitativni pokazatelji položaja zemlje u svetskoj trgovini

Spoljnotrgovinski koeficijentiGeografska struktura izvoza i

uvozaRobna struktura izvoza i uvozaIndeks globalne konkurentnosti

Spoljnotrgovinski koeficijenti Koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza

(sklonost izvozu): X/Y Koeficijent zavisnosti zemlje od uvoza

(sklonost uvozu): M/Y Koeficijent pokrivenosti uvoza

izvozom: X/M Spoljnotrgovinski koeficijent

(koeficijent otvorenosti ekonomije): (X+M)/Y

Po pravilu otvorenost ekonomije opada sa porastom veličine ekonomije

Po pravilu otvorenost ekonomije raste sa rastom razvijenosti ekonomije

Geografska i robna struktura izvoza i uvoza Koeficijent geografske strukture izvoza i uvoza:

pokazuje važnost određenog tržišta za nacionalnu ekonomiju, kao i važnost nacionalne ekonomije za tog spoljnotrgovinskog partnera

Koeficijent geografske strukture izvoza% učešće izvoza zemlje A u zemlju B u ukupnom izvozu zemlje A% učešće uvoza zemlje B iz zemlje A u ukupnom uvozu zemlje B

Koeficijent geografske strukture uvoza% učešće uvoza zemlje A iz zemlje B u ukupnom uvozu zemlje A% učešće izvoza zemlje B u zemlju A u ukupnom izvozu zemlje B

Koeficijent robne strukture izvoza i uvoza utvrđuje važnost izvoza (uvoza) neke robe za nacionalni i ukupan svetski izvoz (uvoz)

% učešće izvoza robe X u ukupnom izvozu zemlje A

% učešće izvoza robe X u ukupnom svetskom izvozu

Indeks globalne konkurentnosti Zasnovan je na teoriji konkurentskih

prednosti Razlika između komparativnih i

konkurentskih prednosti:◦ komparativne prednosti se odnose na zemlju, a

konkurentske na proizvod,◦ komparativne prednosti se odnose na jednu ili

nekoliko karakteristika zemlje dok konkurentske uključuju sve faktore koji jedan proizvod čine poželjnim na svetskom tržištu,

◦ komparativne prednosti mogu da postoje, a da ne budu iskorišćene, dok su konkurentske prednosti pretočene u proizvod.

Prvi put ovaj indeks je korišćen 2004. godine, na svetskom ekonomskom forumu u Davosu

Porter: Konkurentnost privrede (makro konkurentnost) izvedena je iz konkurentnosti preduzeća (mikro konkurentnost)

Faktori konkurentnosti nacionalne ekonomije:• institucije,• infrastruktura• makroekonomija• zdravlje i osnovno obrazovanje• više obrazovanje i obuka• tržišna efikasnost• tehnološka opremljenost• razvijenost poslovanja• inovacije.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2016. godinu Srbija je rangirana na 90. poziciji na listi koja obuhvata 138 zemalja, sa vrednošću Indeksa globalne konkurentnosti (IGK) od 3,97.

Švajcarska zauzima prvo mesto sa najvećom vrednošću IGK (5,81), dok Jemen ima najnižu vrednost IGK (2,74) i zauzima poslednju poziciju. Singapur je zauzeo drugo mesto na listi globalne konkurentnosti, SAD treće, Holandija četvrto i Nemačka peto mesto.

Indeks globalne konkurentnosti, 2007-2016.

Albanija BIH Hrvatska Mađarska Makedonija Crna Gora Rumunija Bugarska Srbija Slovenij

a

2007 3,48 3,55 4,20 4,35 3,73 3,91 3,97 3,93 3,78 4,48

2008 3,55 3,56 4,22 4,22 3,87 4,11 4,10 4,03 3,90 4,50

2009 3,72 3,53 4,03 4,22 3,95 4,16 4,11 4,02 3,77 4,55

2010 3,94 3,70 4,04 4,33 4,02 4,36 4,16 4,13 3,84 4,42

2011 4,06 3,83 4,08 4,36 4,05 4,27 4,08 4,16 3,88 4,30

2012 3,91 3,93 4,04 4,30 4,04 4,14 4,07 4,27 3,87 4,34

2013 3,85 4,02 4,13 4,25 4,14 4,20 4,13 4,31 3,77 4,25

2014 3,84 n.a.* 4.13 4.28 4.26 4.23 4.30 4,37 3.90 4.22

2015 3,93 3,71 4,07 4,25 4,25 4,20 4,32 4,32 3,89 4,28

2016 4,06 3,80 4,15 4,20 4,23 4,05 4,30 4,44 3,97 4,39

Rang zemalja prema Indeksu globalne konkurentnosti 2007-2016.

Albanija BIH Hrvatsk

aMađarsk

aMakedonij

a Crna Gora Rumunija

Bugarska Srbija Slovenij

a

20071

) 109 106 57 47 94 82 74 79  91 39

20082

) 108 107 61 62 89 65 68 76 85 42

20093

) 96 109 72 58 84 62 64 76 93 37

20104

) 88 102 77 52 79 49 67 71 96 45

20115

) 78 100 76 48 79 60 77 74 95 57

20126

) 89 88 81 60 80 72 78 62 95 56

20137

) 95 87 75 63 73 67 76 57 101 62

20148

) 97 n.a.* 77 60 63 67 59 54 94 70

20159

) 93 111 77 63 60 70 53 54 94 59

20161

0) 80 107 74 69 68 82 62 50 90 56

Kretanje indeksa globalne konkurentnosti za Srbiju i proseka zemalja u okruženju

Vrednost IGK po stubovima konkurentnosti-Srbija-2014 Promene 2015

Promene 2016

1. Institucije 3,21 ↗ 3,24 ↗ 3,31

2. Infrastruktura 3,93 ↘ 3,87 ↗ 3,94

3. Makroekonomsko okruženje 3,51 ↗ 3,61 ↗ 4,12

4. Zdravstvo i osnovno obrazovanje

5,76 ↗ 5,87 ↗ 5,97

5. Visoko obrazovanje i obuka 4,25 ↗ 4,27 ↗ 4,40

6. Efikasnost tržišta dobara 3,78 ↘ 3,74 ↗ 3,78

7. Efikasnost tržišta rada 3,73 ↘ 3,72 ↗ 3,84

8. Razvijenost finansijskog tržišta3,50 ↘ 3,23 ↗ 3,41

9. Tehnološka osposobljenost 4,45 ↗ 4,47 ↘ 4,05

10. Veličina tržišta 3,68 ↗ 3,70 ↘ 3,63

11. Sofisticiranost poslovanja 3,21 ↘ 3,14 ↗ 3,15

12. Inovacije 2,89 ↗ 2,90 ↗ 2,97