Скупштина општине КосјерићОпштинска управа

7. март 2010. годинаКосјерић

Садржај

Страна 2 :::::::: ::::::::ГЛАСНИК

Историја

САДРЖАЈ:

ИЗ ПРОШЛОСТИ НАШЕГ КРАЈА ........................................................... 3 СПОМЕНИК РАТНИКУ ОСЛОБОДИОЦУ .......................................... 4 ИЗАБРАНИ ПО ВОЉИ НАРОДА ...................................................... 6 ИЗВРШЕЊЕ И ПЛАН БУЏЕТСКИХ ПРИХОДА И РАСХОДА ............. 7 ИЗВЕШТАЈ СА ГРАДИЛИШТА ......................................................... 8 У ТОКУ ЈЕ ПОСТАВЉЕНЕ ЦЕВИ ....................................................... 9 МАЈСТОРИ У „КУЋИ РАДОСТИ” ..................................................... 9 КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ..................... 10 ГРЦИ БОЉИ ОД ФРАНЦУЗА ......................................................... 12 ЧАЧАНИ ПРВИ ДАЛИ ПОНУДУ ..................................................... 12 „МР KO ЊИЋКА” ЈЕДИНА НАДА .................................................... 13 И ХОТЕЛ „СКРАПЕЖ“ ДОБИО ВЛАСНИКА .................................... 13 ВОЈВОЂАНСКА БАНКА ПРОДАЛА ФАБРИКУ ............................... 14 ФАБРИКА ВОЋНИХ РАКИЈА .......................................................... 14 УСТАЛАСАЛА СЕ И ВЛАСТ И ЈАВНОСТ .......................................... 15 ОДГОВОР ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА ................................................ 16 УКЛОЊЕНЕ ДИВЉЕ ДЕПОНИЈ E . ................................................... 17 ДОДЕЉЕНЕ СТИПЕНДИЈЕ ............................................................. 18 ПОСАО ЗА ПРИПРАВНИКЕ ............................................................ 18 ЗАВРШЕНИ ИЗБОРИ У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ......................... 19 СВАКО ВРЕМЕ МО Ж Е БИТИ ВРЕМЕ ДОБРОТЕ .............................. 20 СЛОГА ГРАДИ ОГРАДУ ................................................................. 20 НОВИ ЗАСАДИ ВОЋА ................................................................ 21 ТУРИЗАМ ИМА ВЕЛИКУ ШАНСУ .................................................. 22 КУЛТУРНИ ЖИВОТ КОСЈЕРИЋА .................................................... 24 КОСЈЕРИЋ КРОЗ СПОРТСКЕ ДОГАЂАЈЕ ......................................... 25 СПОРТИСТИ 2009 ГОДИНЕ ........................................................... 25

:::::::: ::::::::ГЛАСНИК Страна 3

ИЗ ПРОШЛОСТИ НАШЕГ КРАЈАНа данашњи дан пре 118 година село Косјерић је проглашено за варош. У Указу стоји: „У име његовог Величанства Александра I Обреновића, по милости Божијој и вољи народа краља Србије…

СПОМЕНИК РАТНИКУ ОСЛОБОДИОЦУАрмијски ђенерал Љубомир Марић спада у највише војне личности Ужичког краја, а и у сам врх војних личности Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије...

ИЗАБРАНИ ПО ВОЉИ НАРОДАКонститутивна седница Скупштине општине Косјерић одржана је 14. јула 2009. године. На седници су верификовани мандати 27 одборника, који су изабрани на ванредним локалним изборима 7. и 18. јуна 2009. године…

ИЗВРШЕЊЕ И ПЛАН БУЏЕТСКИХ ПРИХОДА И РАСХОДАБуџетски приходи су остварени у 2009. години са 280,9 милиона динара, што је у односу на план (233,7 милиона динара) више за око 20 посто...

ИЗВЕШТАЈ СА ГРАДИЛИШТАЗа добрим путевима, улицама и осталим комуналним објектима увек постоје потребе наших грађана како у граду тако и у селима. Међутим, све зависи од финансијских средстава и самог ангажовања грађана на појединим пројектима...

У ТОКУ ЈЕ ПОСТАВЉЕНЕ ЦЕВИ После потписивања уговора између инвеститора КЈП „Елан” и извођача радова ужичког предузећа „Јединство”...

МАЈСТОРИ У „КУЋИ РАДОСТИ”Ништа тако није обрадовало наше најмлађе становнике и њихове родитеље као почетак радова на довршетку зграде дечијег вртића „Олга Грбић”...

ГРЦИ БОЉИ ОД ФРАНЦУЗАКрајем минуле године часопис „Економист медија група” доделила је годишње награде најбољем банкару и најуспешнијим српским фирмама...

ЧАЧАНИ ПРВИ ДАЛИ ПОНУДУПре четврт века на четири локалитета у овом крају вршена су испитивања подземних вода. У дубинама и до хиљаду метара откривене су велике залихе термалних вода...

„МРKOЊИЋКА” ЈЕДИНА НАДАЗапочета па затим напуштена и зарасла у шуму и коров, зграда познатија као „Мркоњићка“, по свему судећи више неће бити ругло у најлепшем делу града...

И ХОТЕЛ „СКРАПЕЖ“ ДОБИО ВЛАСНИКАОдлука Цементаре грчког „Титана“ да распрода све објекте из сектора за угоститељство и туризам и сав пазар поклони општини...

ФАБРИКА ВОЋНИХ РАКИЈАУ објектима некадашњег „Повлена”, поново је протекела добра капљица. За сада само у пробној производњи, али ће некадашња чувена Повленова „специјалка” са заштићеним географским пореклом ускоро добити достојну замену...

СЛОГА ГРАДИ ОГРАДУОсновна школа у Косјерићу , коју је својевремено изградила и граду поклонила цементара, више неће бити школа на ледини...

УСТАЛАСАЛА СЕ И ВЛАСТ И ЈАВНОСТИако се спаљиавање комуналног отпада у Цементари „Титан“ помиње само као могућност, опет су отпочеле жучне расправе, мало мање него у време кад је

Цементара вршила замену мазута петрол-коксом...

ИЗ ПРОШЛОСТИ НАШЕГ КРАЈА

На данашњи дан пре 118 година село Косјерић је проглашено за варош. У Указу стоји: „У име његовог Величанства Александра I Обреновића, по милости Божијој и вољи народа краља Србије, ми краљеви намесници на предлог нашег министра Унутрашњих дела, а на основу члана 6. Закона о местима у Србији решили смо и решавамо да се село Косјерић у срезу црногорском округа ужичког прогласи за варошицу о изјављеној вољи његових становника. Наш министар Унутрашњих дела нека изврши овај Указ. У Београду 22.

фебруара 1892. године, намесници Ристић, Протић, Бели Марковић.

Одлуком Скупштине општине од 29. 7. 1994. године, и поновном Одлуком од 28. децембра 2000. године 22. фебруара по старом календару, односно 7. март по новом одређен је за празник наше општине.

Ако погледамо историју од најстаријих до данашњих дана, видимо да је Косјерић увек делио судбину ширег простора.

На територији наше општине постоји близу стотину културно-историjских споменика који сведоче о прошлости и трагови историје од Илира и

Историја

племена Пертини средњег века и државе Немањића, доба под турском управом, српских устанака, балканских ратова, и из првог и другог светског рата.

Најстарији или један од најстаријих писаних докумената у коме се по први пут помиње Косјерић према књизи Шабана Коџића „Миграција муслиманског становништва” потиче из 1788. године, а у њему се говори о исељавању муслимана из западне Србије и ужичке Црне горе.

У књизи „Насеље и порекло становништва”, коју је 1925. године уредио Јован Цвијић у одељку „Ужичка Црна гора” чији аутор Љуба Поповић пише: „Ужичка Црна гора је од најранијих времена саставни део ужичког округа. Још је Вук у

почетку 19-ог века навео да је ужички округ

састављен из два дела Црне горе и Рујна. Јужни део Ђетиње у Ужицу био је Рујно, а северни део Црна гора. Црногорски ужички срез смањивао се свим познатим поделама и до данас очувао у имену ужичког среза који је у сливу средњег и горњег тока Скрапежа са седиштем у Косјерићу. Име ужичкој Црној гори не зна се откуда је, али је неспорна истина да је област била шумовита и до данас у многоме таква остала.”

Као карактеристика привредних активности тога времена је прича Николе Лукића из Косјерића, Љуби Поповићу о томе да је запамтио када су у Косјерићу није могло наћи ни толико пшенице колико је двадесетих година 20 века рађало најсиромашнијем човеку.

Када говоримо о историји нашег краја у 19-ом веку не можемо да не споменемо име Војводе Алексе Поповића из Субјела који је у провом српском устанку командовао Ужичком нархијом.

У првом светском рату и балканским ратовима учествовало је 3.500 бораца од којих је 2.100 погинуло. Међу њима било је 50 официра и 17 носилаца Карађорђеве звезде. Најпознатија и после Петра Бојевића највећа војна личност Ужичког краја био је армијски Ђенерал Љубомир Марић, касније и министар војни, носилац две карађорђеве звезде, 15 домаћих и исто толико иностраних одликовања. Од високих војних личности значајно место заузима дивизијски генерал Светомир Ђукић који је 36 година био члан међународног Олимпијског комитета и један од оснивача Југословенског и Српског олимпизма.

:::::::: ::::::::ГЛАСНИК Страна 5

У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВАА Л Е К С А Н Д Р А I.

По милости Божјој и вољи народнојКРАЉА СРБИЈЕ

МИ КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ

На предлог Нашег министра унутрашњих дела, а на основу члана 6. закона о местима у Србији, од 16. јуна 1866. год. Зборник XIX., стр. 102), решили смо и решавамо:

да се село Косјерић, у срезу црногорском, округа ужичког, прогласи за варошицу, по изјављеној жељи његових становника.

Наш министар унутрашњих дела нека изврши овај указ.

22. фебруара 1892. год. У Београду.

Јов. Ристић с.р.

К. С. Протић с.р.

Историја

Када се говори о знаменитим људима из нашег краја дужни смо да поменемо имена академика Сретена Марића, есеисте и филозофа, једног од најбољег познаваоца европске

књижевности и његове сестре сликарке Лизе Марић – Крижанић чији се легат вредних уметничких дела налази у простору Народне библиотеке.

Захваљујући удружењу потомака ратника

СПОМЕНИК РАТНИКУ ОСЛОБОДИОЦУ Армијски ђенерал

Љубомир Марић спада у највише војне личности Ужичког краја, а и у сам врх војних личности Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије.

Ђенерал Марић је постао професионални војник 1898. године и часно је служио, као официр, српском народу све до 1938. године када је и пензионисан. Налазио се скоро на свим руководећим дужностима у војсци од командира оделења, до министра војске Краљевине Југославије.

Рођен је 18. јануара 1878. године у селу Галовићи, општина Косјерић, бивши Срез црногорски. Умро је у Београду 1961. године.

Ђенерал Марић завршио је следеће школе: Гимназију у Ваљеву 1896, Војну академију 1899, Вишу школу војне академије 1905, припрему за ђенералштабну струку од 1906. - 1909. и у

Француској на стажу, у једном пешадијском пуку у Паризу од јануара до 15. септембра 1912. године.

Ђенерал Марић је унапређиван од потпоручника до армијског ђенерала овим редом; потпоручник 1899, поручник 1903, капетан II класе 1906, капетан I класе 1910, мајор 1911, потпуковник 1913, пуковник 1915, дивизијски ђенерал 1923. и армијски ђенерал 1930. године.

Важније војне дужности у току рата које је вршио ђенерал Марић: Помоћник начелника Штаба Моравске дивизије (у ратовима 1912-1913), начелник Штаба Брегалничке дивизијске области, односно дивизије (1913-1916), начелник Оперативног одељења штаба Врховне команде (1916-1918), начелник Штаба Дринске дивизије од 25. августа до 22. децембра 1918. године и командант Корушког одреда у одбрани границе према Аустрији (1919).

Ђенерал Марић је 1909. године преведен из пешадије у ђенералштабну струку. У току рата обављао је врло важне ратне задатке. Он је, као способан официр, привремено био послат за начелника Штаба Дринске

Страна 6 :::::::: ::::::::ГЛАСНИК

Историја

дивизије у пробоју Солунског фронта. Познато је да је на Солунском фронту дошло до реорганизације српске војске због смањених ефектива. Тако су од 3 армије формиране 2, а од 2 Дринске дивизије једна, од 4 ужичка пука, формиран је један итд.

Овом реорганизацијом остало је доста кадрова, од официра до генерала, на располагању, али су за руководство нове Дринске дивизије послата двојица искусних официра ужичког краја – Крста Смиљанић за команданта и Љубомир Марић за начелника Штаба. Оба су били пуковници. Сигурно је било официра у резерви са већим чином, али је ова Дивизија, која имала тежак задатак у пробоју Солунског фронта, поверена двојици ужичана. У тој дивизији били су ужички 4. пукови, ваљевски 5. и шабачки 6. (већим делом).

Последатне функције: начелник Ђенералштаба II армијске Области 1920. год., начелник Оперативног оделења у Главном ђенералштабу 1923. год., професор стратегије на Војној академији од 1923 - 1929. год., први помоћник начелника Главног Ђенералштаба, командант IV армијске области од 1930-1935. год., начелник Главног Ђенералштаба 1935-1936. год. и Министар војске и морнарице Краљевине Југославије од 1936-1938. када је пензионисан.Током II светског рата био је пензионер и није приступао никаквој војној формацији.

ОДЛИКОВАЊА: Ђенерал Марић спада у ред српских официра који располаже са великим бројем домаћих и страних

одликовања. Домаћ одликовања и споменице: 5 споменица и 17 одликовања. У његовом поседу су споменице: Краља Петра I, из рата 1912. и 1913. године, из рата 1914. – 1918. за ослобођење северних крајева и Албанска Споменица. Одликовања: Три Карађорђеве звезде од чега једна IV реда и по једна са мачевима III и IV реда, ордени Белог Орла II, III, IV и V реда и оредени Белог Орла са мачевима III и IV реда, Ордени Светог Саве I и II реда, ордени Југословенске круне, I , II и III реда. Поред тога одликован је и Медаљон за храброст и Медаљон за Војничке врлине.

Од страних одликовања ђенерал Марић поседује следеће ордене: француски Орден Легије части I, II, III и IV реда и Орден Ратног Крста IV реда; чехословачки Орден Белог лава I и II реда; руски Орден Свете Ане са мачевима III реда; Енглески Орден Светог Михајла III реда и Светог Ђорђа III реда; румунски Орден Круне I степена; белгијски Орден Круне I степена; пољски орден Полоније Реституте II степена и грчки орден Корпусног крста.

Као што се види ђенерал Марић поседује велики број страних одликовања. Он је један од српских официра који поседује највећи број француских одликовања (имао их је пет).

На крају да констатујемо да је Марић био врло образован официр српске војске. Говорио је три светска језика – француски, немачки и руски. Био је предавач на Војној академији. Писац је 6 књига од којих су најзначајније „Стратегија” 1925. и „Основи стратегије” 1928. године.

:::::::: ::::::::ГЛАСНИК Страна 7

Историја

Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије од 1912 – 1920. године у Косјерићу, покренуло је иницијативу да се овом великану

нашег краја подигне спомен биста у Косјерићу, како би се млађе генерације подсећале наших славних предака.

Радојко – Раде Челиковић

Страна 8 :::::::: ::::::::ГЛАСНИК

Захвални потомци

Акцију за подизање спомен обележја генералу Љубомиру Марићу покренуло је Удружење потомака ратника 1912. – 1920. које у Косјерићу носи његово име. Удружење је именовало одбор за подизање спомен обележја у саставу: Драган Вујић (председник), Радослав Џудовић, Танасије Пауновић, Гордана Марковић, Радојко Челиковић, Радован Марић и Милуника Митровић (чланови). Одбор је израду бисте поверио академском вајару Бранку Тијанићу из Ужица.

На дан општине 7. марта 2010. године, када је Косјерић обележавао 118 година од проглашења вароши, бисту славном земљаку открио је пуковник Љубомир Марковић, председник Републичког савеза удружења потомака ратника 1912. – 1920.

Скупштински живот

ИЗАБРАНИ ПО ВОЉИ НАРОДА

Конститутивна седница Скупштине општине Косјерић одржана је 14. јула 2009. године. На седници су верификовани мандати 27 одборника, који су изабрани на ванредним локалним изборима 7. и 18. јуна 2009. године, и то: Зоран Антонијевић, Милан Благојевић, Драган Божић, Милован Божовић, Илија Вукадиновић, Драган Вујић, Драган Вујадиновић, Милан Грујић, Милован Грујовић, Милан Дамјановић, Милка Дивнић, Жарко Ђокић, Данијела Илић, Ранко Јовановић, Ђуро Ликић, Добривоје Маринковић, Гордана Марковић, Борисав Марковић, Борисав Митровић, Љубиша Митровић, Бранка Павловић, Драган Петровић, Микаило Петровић, Милорад Рогић, Милијан Стојанић, Мирко Стојковић и Милан Штуловић. На истој седници изабран је председник Скупштине општине, Милан Штуловић, инг. телекомуникација, из Косјерића. За секретара Скупштине општине постављен је Мирољуб Косорић, дипл. правник, из Косјерића. Избором председника и секретара Скупштине општине конституисана је Скупштина општине Косјерић. На конститутивној седници за заменика председника Скупштине општине изабрана је Данијела Илић, економиста, из Мушића. За председника општине Косјерић, изабран је Драган Вујадиновић, магистар економије, из Росића, а за заменика председника општине, изабран је Драган Вујић, дипл. дефектолог, из Брајковића. На истој седници изабрано је

Општинско веће општине Косјерић, и то: Љиљана Косорић, Зоран Јовановић, Миланка Павловић, Јовица Марковић, Предраг Стојановић, Миленко Благојевић, Новица Пантовић, Драги Јовановић, Мирјана Веселиновић и председник и заменик председника општине су чланови Општинског већа по функцији.

У Скупштини су формиране и Одборничке групе, и то: ДС - 8 одборника, СПС-ПУПС-ЈС - 3 одборника, СПО - 2 одборника, ДСС - 4 одборника, СНС - 4 одборника и НС - 4 одборника. Одборничке групе немају странке Г 17+ и ЛДП јер у Скупштини имају по 1 одборника. Скупштина је изабрала и стална радна тела Скупштине општине.

Од конституисања до сада одржано је 9 седница Скупштине. Разматрано је и усвојено 134 тачке дневног реда од којих издвајамо следеће: Одлука о организацији општинске управе, Одлука о месним заједницама, Одлука о изради Просторниг плана општине Косјерић, Одлука о изради Плана генералне регулације града Косјерића, Одлука о буџету општине Косјерић, Програм инвестирања средстава Фонда за путеве и инфраструктуру и Фонда за заштиту животне средине, Одлука о локалним комуналним таксама, Одлука о правима грађана у области социјалне заштите и Закључак о забрани коришћења отпада као алтернативног горива у Фабрици цемента ''Титан''.

Политика

Актуелно

ИЗВРШЕЊЕ И ПЛАН БУЏЕТСКИХ ПРИХОДА И РАСХОДА

Буџетски приходи су остварени у 2009. години са 280,9 милиона динара, што је у односу на план (233,7 милиона динара) више за око 20 посто. Истовремено су расходи остварени на нивоу од 266,5 милиона динара (14 посто више у односу на план), тако да је на крају претходне године остварен позитивни салдо од 14,4 милиона динара. Значајном порасту прихода највише су допринели повећани приходи од „Титан Цементаре Косјерић” по више основа – позитивна разлика од преко 8 милiona динара по основу продаје цемента „Путевима“ Ужице (у висини од динарске противвредности 91 евро по тони, уместо 61 евро накнаде у новцу); посебан уговор о донацији (као супститут „еколошке” таксе) у висини цца. 10 милиона динара (док

је плаћање остатка обавезе за 2009. годину од око 15 милиoнa динара пренето у 2010. годину); уплата свих заосталих обавеза по сонову продаје објеката из периферне делатности од 26,5 милионa динара). У структури реализованих расхода од 266,5 милионa динара, на текуће расходе (плате и материјални трошкови општинске управа, предузећа и установа чији је оснивач општина, школе спортски клубови, социјална заштита итд.) отпада 129,2 или 48,4 посто, док на развојну компоненту (локална инфраструктура и пољопривреда) отпада 137,3 милиона динара, или 51,5 посто. Ради се о доста повољном односу, који је присутан код малог броја општина и градова у Србији.

План Буџета за 2010. Годину је још повољнији. Приходи и расходи Буџета су планирани на нивоу од по 330,8 мил. динара, што је 17,8 посто више од извршења у 2009. години. При том се однос текуће (138,5 мил. Динара) и развојне компоненте Буџета (192,3 мил. динара), даље помера у корист ове друге – 41,9 према 58,1 посто. У приходима Буџета, највеће ставке су – порез на зараде - 50 мил. динара; порез на имовину – 18; еколошка такса за 2010. годину – 23; такса на истакнуту фирму – 8; трансфери из Републике – 41,5 (2009. године - 49); уговори о локалном спонзорству Цементаре – 31; приходи од продаје објеката Цементаре – 34; приходи од продаје цемента – 33,6; субвенције од министарстава и предприступних фондова ЕУ – 30; субвенције и повраћаји кредита у фонд пољопривреде – 8 милиона динара). На страни развојне компоненте расхода (укупно 192,3 милиона динара) доминира Фонд за путеве за реконструкцију и изградњу локалне инфраструктуре са 156,5 милиона динара ( месне заједнице – 30; припремање грађевинског земљишта (планови и пројекти) – 18,75; опремање грађевинског земљишта – 107,75), затим Фонд за заштиту животне средине са 19,5 и Фонд за развој пољопривреде са 16,6 милиона динара.

Председник општине

Закључно, добро је што Косјерић има Буџет скоро једнак општинама са више него дупло становника, а није добро што је инфраструктура у тако лошем стању да су потребе далеко веће.

Инвестиције

Комунални и инфраструктурни објекти у служби грађана

ИЗВЕШТАЈ СА ГРАДИЛИШТА

За добрим путевима, улицама и осталим комуналним објектима увек постоје потребе наших грађана како у граду тако и у селима. Међутим, све зависи од финансијских средстава и самог ангажовања грађана на појединим пројектима.

Поред свега у протеклом периоду завршено је више инфраструктурних и комуналних објеката:

1. Реконструкција улица – асфалтирање:- Јована Цвијића у дужини од 650м - Албанске споменице у дужини од 220м- Улица према Барањском гробљу у дужини од 700 м

2. Укупна вредност инвестиције 6.283.377,47 динара3. Одржавање некатегорисаних путева на територији општине укупно

уложено 11.850.699,84 динара.4. Санација штета од елементарних непогода на некатегорисаним

путевима, вредност улагања 1.549.593,00 динара.5. Реконструкција локалних путева:

- Косјерић-Радановци у дужини од 600м, вредност посла око 2.6 милиона динара.

6. Санација клизишта на локалном путу Косјерић-Мушићи, вредност радова – 145.308,34 динара.

7. Реконструкција нисконапонске мреже у Мушићима и Радановцима, вредност радова је 4.204.746,45 динара.

8. Санација депоније Пијучка чесма – вредност радова – 2.383.900,00 динара

9. Финансирање изградње регионалне депоније Дубоко – 3.267.916,84 динара

10. Изградња објекта Дечјег вртића –19.500.000,00 динара 11. Зимско одржавање локалних путева и улица – 3.832.513,58 динара.12. Рад путара на одржавању локалних путева – путарска служба –

2.423.629,08 динара13. Одржавање саобраћајне сигнализације – вредност радова 1.115.209,68

динара14. Реконструкција градског водовода и канализације – 10.066.690,63

динара15. Улагање у изградњу сеоских водовода (у МЗ Тубићи, «Кекића чесма»,

водовод у засеоку Филиповићи, водовод у засеоку Ђокићи и у МЗ Брајковићи , водовод «Марковића чесма») укупна вредност радова – 1.310.087,56 динара;Уређење сеоских гробаља – вредност радова 18.307,59 динара;

16. Крпљење ударних рупа на улицама и локалним путевима – вредност радова 2.188.100,00 динара;

Инвестиције

ОБНОВЉЕН ВОЗНИ ПАРК

Општина је за потребе органа управе и јавних предузећа, чији је оснивач, купила пет нових возила међу којима су и две „ладе ниве“ погодне за брдско-планинско подручје. Пет аутомобила које покреће плин, плаћени су укупно 44.000 евра на шест месечних рата. Стари возни парк стар деценију и по је расходован и распродат. Како су у општини израчунали на гориву и без поправки дотрајалих возила годишње ће се уштедети и до 300 хиљада динара, а безбедност путника биће далеко већа.

ДРУЖИОНИЦА

У граду има много малишана којима недостаје друштво вршњака. Зато у вртићу не крију жељу да се уреди и велико двориште у коме би било места за културно забавне програме не само за кориснике услуга, већ за сву децу у граду. Све би се одвијало у организацији наше установе - веле у вртићу .

Инвестиције

Реконструкција водовода Таорска врела - Косјерић

У ТОКУ ЈЕ ПОСТАВЉЕНЕ ЦЕВИ

После потписивања уговора између инвеститора КЈП „Елан” и извођача радова ужичког предузећа „Јединство”, радници и монтери ове фирме запосели су прву од две деонице које ће бити реконструисане на магистралном водоводу Таорска врела - Косјерић. Од укупно 12,7 километара реконструисаће се 9,7 километара. Нове полиетиленске цеви високе густине (ПЕВГ) пречника 285 и 315 милиметра поставиће се у У пределу Радановачких брда и Годљевског поља где су се најчешће догађале хаварије. На На ове две деонице је за 26 година замењено је више стотина неквалитетних, а уз то и лоше уграђених цеви. Због њиховог честог пуцања Косјерић је годишње био без воде укупно више од месец дана.

Предузеће „Јединство” на тендеру је дало најповољнију понуду и добило послове вредне 55 милиона динара од чега ће 24 милиона динара обезбедити Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду, тачније његова Дирекција за воде. Учешће општине је 16 милиона динара. Уговорена траса завршиће се за 150 дана. На траси је досад постављено 3, 3 километра цеви. Инвестицију води ЈКП „Елан”, док је надзор поверен стручњацима ЦИП-а из Београда.

МАЈСТОРИ У „КУЋИ РАДОСТИ”Завршетак Дечијег вртића коштаће 19,5 милиона динара

Ништа тако није обрадовало наше најмлађе становнике и њихове родитеље као почетак радова на довршетку зграде дечијег вртића „Олга Грбић”. Како и не би, кад је садашња монтажна зграда изграђена пре четири

деценије. Пројектована је за стотину малишана, а сад у осам васпитних група у њој борави дупло више дечака и девојчица. Још преко 150 малишана месецима се налази на списку чекања.

Инвестиције

Пре четири године објекат је ставњен под кров, а онда је понестало пара за све занатске радове. Сад је све извесно. Из НИП-а је добијено 15 милиона динара, а у општинској каси обезбеђено је још 4,5 милиона динара. На расписани тендер за доградњу јавило се неколико фирми, а најнижу цену и најкраће рокове понудила је фирма „Кеј” из Ваљева. Сви уговорени радови коштаће 19,5 милиона динара. Велики део посла је урађен, а чим почне грађевинска сезона радови ће бити наставњени.

- Било је крајње време да

Косјерић добије пристојан кутак за боравак малишана. Захваљујући помоћи из НИП-а и чврстој речи општине, мајстори ће довршити занатске радове. Добићемо простор за још две васпитне групе са око 120 места, фискултурну салу, помоћну кухињу, простор за особље. На спрату који ће чекати неко друго време, биће места и за будуће

нараштаје – кажу у Вртићу.

Упознајте се са нама

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Циљ постојања Канцеларије за ЛЕР је да се, полазећи од стратегије развоја и компаративних предности Косјерића, покрене инвестициони циклус, учествује са пројектима предузећа, предузетника, регистрованих пољопривредника и домаћина сеоског туризма на конкурсима потенцијалних кредитора (европске развојне банке преко наших пословних банака, Фонд за развој, друге међународне институције) и донатора (ИПА предприступни фондови Европске Уније, разни државни фондови, невладине организације, амбасаде и сл.).

До сада је урађено и започето више активности усмерених на:

Јачање прекограничне сарадње између Републике Србије и БиХ (IPA CBC) - Општина Косјерић је са партнерском општином из Федерације БиХ конкурисала пројектом који се односи на унапређење руралног туризма. Очекивани грант од стране ЕУ је око 7 милиона динара.

Осавремењавање локалне управе и подизање капацитета људских ресурса кроз увођење савремених информационих технологија и разне едукативне програме. Финансијска подршка од око 3 милиона

Инвестиције

динара очекује се од Министарства за државну управу и локалну самоуправу и грант од око 200 хиљада евра од стране ЕУ у оквиру пројекта „Exchange 3“.

Развој туризма у општини Косјерић кроз развој туристичке инфраструктуре и подизање квалитета угоститељске и туристичке понуде. Министарство економије и регионалног развоја, сектор за туризам, ће суфинансирати 50% вредности пројекта који се односи на уређење кеја поред реке Скрапеж у Косјерићу.

Бригу о младима и реконструкцију и спортских објеката кроз реконструкцију постојеће спортске хале у Косјерићу, опремање Канцеларије за младе и израду локалног акционог плана за младе. Од Министарства омладине и спорта се очекује финансијска подршка за реализацију планираних пројеката у износу од око 4 милиона динара. Локална самоуправа је у ове сврхе определила око 3 милиона динара.

Развој села и примарне пољопривредне производње кроз субвенције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде са 5 до 10 милиона динара што би био обећани удео МПШВ у суфинансирању Фонда за развој пољопривреде наше општине. Фонд за развој пољопривреде општине Косјерић до сада је издвојио средства за регресирање млечног говедарства ( 193 уматичена грла по 4.500,00динара) у износу од 868.500,00 динара и млекарама „Мин“ и „Витез продукт“ одобрена су кредитна средства од по 500 хиљада динара ради исплате заосталих дуговања произвођачима млека. Фонд је субвенционисао каматну стопу ( 50% ЕКС, односно 2,5%) на краткорочне кредите МПШВ који су се реализовали преко Универзал и Комерцијалне банке. У оквиру Фонда за развој пољопривреде је подељено више бескаматних зајмова од 1.000 и 1.500 ЕУР до укупне вредности од 30.000 ЕУР у динарској противвредности, на рок од годину дана. Фонд ће субвенционисати ( 75% набавне цене) набавку воћног садног материјала.

Израду пројектно–техничке документације кроз израду идејних пројеката, главних пројеката, студија изводљивости, техничку контролу пројектних докумената и студија изводљивости, студија за процену утицаја на животну средину, итд. Планира се донација од око 2 милиона динара од стране ГТЗ-а.

Бригу о младима која ће се финансирати преко програма „Youth exchange“ и „Youth in action” у износу око 0,8 милиона динара.

Мере активне политике запошљавања - суфинансирање ангажовања приправника у приватном сектору, ангажовање волонтера у општинској управи и јавним предузећима и установама чији је оснивач општина, организовање јавних радова у циљу запошљавања теже запошљивих незапослених лица, незапослених у стању социјалне потребе и корисника материјалног обезбеђења ради остваривања одређеног друштвеног интереса

Посете и свакодневни контакти са привредним субјектима са територије општине ради остваривања јачих партнерских односа и активног укључивања локалне самоуправе у нефинансијску ( техничка подршка приликом аплицирања код ЕИБ, Фонда за развој РС итд.) и

Инвестиције

финансијску подршку приватном сектору како би се створили услови за отварање нових радних места.

Иницијалне разговоре са потенцијалним инвеститорима (мини хладњаче, сеоски домови, хала Моде итд.).

Као један од најважнијих „производа рада” Канцеларије за ЛЕР је Стратегија економског развоја у периоду од 2010. до 2014. године. У овом, најважнијем стратешком документу, дата је дијагноза стања у областима пољопривреде, сеоског туризма, припвреде, инфраструктуре итд. као и очекивани резултати и правци развоја до 2014. године

Привреда

Титула „Бизнис лидер године” припала Цементари „Титан” Косјерић

ГРЦИ БОЉИ ОД ФРАНЦУЗА

Крајем минуле године часопис „Економист медија група” доделила је годишње награде најбољем банкару и најуспешнијим српским фирмама. Најбољи банкар је Драгиња Ђурић из банке „Интеса“, а на основу постигнутих резултата у привредни титула

„Бизнис лидер године” за 2008. годину, припала је цементари грчког „Титана” у Косјерићу. У најужој конкуренцији за ову престижну награду, између осталих, био је аеродром „Никола Тесла”, „Телеком” Србија, Беочонска фабрика цемента „Лафарж” и „Ју Ес стил“ из Смедерева. Већ на основу ове листе произвођачи цемента из Косјерића били су задовољни што су се нашли у друштву најуспешнијих српских фирми. По свим параметрима које је вагао стручни жири косјерићка цементара надмашила је остале кандидате. Награда „Бизнис лидер године” уједно и признање тиму који води фабрику и свим запосленим у овом успешном колективу.

- Сматрам да пословни резултати иду руку под руку са испуњавањем циљева друштвено одговорног пословања. Тиме смо се руководили и резулати нису изостали. Модернизација технолошке линије омогућила је ефикасност пословања, повећан обим производње и квалитет. Разним организационим мерама смањени су трошкови. Огромним улагањима емисије штетних материја, сад су на нивоу најбољих европских фабрика, а далеко испод лимита прописаних домаћим законима. Постигли смо највећи степен заштите запослених на раду. Успоставили смо добре партнерске односе са својим окружењем. Само за последњих неколико година „Титан“ је помогао локалну заједницу са 11 милиона евра - изјавио је директор Мирослав Глигоријевић.

Термалне воде око Косјерића чекају инвеститоре

ЧАЧАНИ ПРВИ ДАЛИ ПОНУДУ

Пре четврт века на четири локалитета у овом крају вршена су испитивања подземних вода. У дубинама и до хиљаду метара откривене су велике залихе термалних вода, али од пет бушотина користи се само извор у Деспотовићима из кога се допуњава

МАЊИ А БОЉИ

Поред многобројних честитки пристиглих из седишта „Титана“ из Грчке и од пословних партнера, произвођачима цемента најмање српске цементаре пуно је срце и због још једне чињенице - не крију да су поносни што су победили Беочинску цементару француског „Лафаржа“, највећу цементару у Србији која постоји 170 година.

Привреда

резервоар градског водовода, а до скоро пунио и Олимпијски базен. Покушај да се вода из бушотине Бањица флашира пропао је, јер су мештани спречили експлоатацију, а у Косјерићу се сад надају да такву судбину неће задесити и две бушотине од 800 метара у селу Скакавци у месној заједници Доња Ражана.

Власници Привредног друштво „Ауто-Траде“ из Пријељине и Специјалистичке ординације „др Алексић - Реумацентар“ из Горње Трепче бацили су око на изворе у Скакавцима. На термалним изворима градили би бањско-рекреативни центар. О тој намери званично су обавестили представнике локалне власти.

Све смо ближе реализацији ове инвестиције. Чланови општинског већа су једногласно одлучили да се та прилика не пропусти. Очекујемо да ће се тако изјаснити и одборници Скупштине општине. Обевеза општине је да оспособи прилазни пут и посредује код власника парцеле на којој је бушотина, да се реше имовински односи. Како су нас обавестили бизнисмени из Чачка они навелико припремају потребну докуманетацију за добијање дозволе за експлоатацију - каже Драган Вујић заменик председника општине. Овај пројекат био би од велике важности за житеље суседне Мионице и Росића. У ова три села, подно Дивчибара, двадесетак домаћина успешно се баве сеоским туризмом. Изградња рекреативног центра убрзала би и планове на изградњи речне акумулације на Мионичкој реци. То би омогућило комбиновани одмор у сеоској идили и на оближњим Дивчибарама које се све боље котирају у туристичкој понуди Србије.

Акција изградње јефтиних станова у Србији стигла до Косјерића

„МРKOЊИЋКА” ЈЕДИНА НАДА

Започета па затим напуштена и зарасла у шуму и коров, зграда познатија као „Мркоњићка“, по свему судећи више неће бити ругло у најлепшем делу града. Општина је упутила захтев Дирекцији за имовину, у чијем је власништву недовршена зграда, да објекат уступи општини без накнаде. Сви су изгледи да ће Дирекција оронули објекат предати општини која ће то користити као учешће у акцији изградње јефтиних станова.

- Надамо се позитивном одговору из Београда и припремамо пројектни задатак да се зграда препројектује и покушавамо да нађемо извођача који би препројектовање зграде и извођење грубих радова извршио за одређени број станова, док би остали део припао Општини. Дакле, конструкцију финансирања ћемо затворити тако што би неколико стамбених јединица дали инвеститору за тржиште као накнаду за радове. У сваком случају „Мркоњићка” ће се подићи из корова и примити стамбено угрожене.

Привреда

Цементара „Титан“ продала све угоститељско туристичке објекте

И ХОТЕЛ „СКРАПЕЖ“ ДОБИО ВЛАСНИКАПазар од шест продатих објеката Цементара поклонила општини

Одлука Цементаре грчког „Титана“ да распрода све објекте из сектора за угоститељство и туризам и сав

пазар поклони општини, коначно је реализована. После продаје ресторана „Видик” на Дивчибарама и Железничкој станици, продајног простора на уласку у град, купца је добио мотел „Парк”, а коначно је власника добио и хотел „Скрапеж”. Једини хотел у граду за 25,7 милиона купила је фирма „НСТ” д.о.о. из Косјерића. Хотел располаже са око стотину лежаја, а у кафани, ресторану и две терасе има преко 500 места.

- Хотел је и сада у функцији, али ћемо ипак доста уложити у реновирање и опрему. Поред уобичајених хотелских услуга интезивно ћемо развијати спортско рекреативни туризам. Место је идеално за припреме спортских екипа које су и досад долазиле у Косјерић. Ту врсту услуге понудићемо и великим клубовима, а на руку нам иде сагласност Цементаре да без накнаде користимо њихова два нова фудбалска игралишта, терене за мале спортове и олимпијски базен са термалном водом - кажу нови власници.

Продају објеката, који су купљени у пакету са технолошком линијом, Цеметара је почела пре непуну годину дана и четири године пре истека рока из купопрoдајнoг уговора. Иако су произвођачи цемента великодушно одлучили да сав пазар поклоне опшптини уместо очекиваних стотинак милиона, због економске кризе и мало заинтересованих купаца, у општинску касу уплатиће око 70 милиона динара. Према договору између Цементаре и општине сав новац од продатих објеката биће приход буџета за развојне програме.

После 20 година решена судбина бившег „Кристала”

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА ПРОДАЛА ФАБРИКУ

Војвођанска банка је коначно услишила молбу представника општине и продала објекат који је две деценије био напуштен. Купац и нови власник је наш земљак и бизнисмен Радмило Мићко Јевтовић, који има свој бизнис у иностранству, али доста улаже у свој завичај и помаже разним донацијама.

СПОРТСКИ ЦЕНТАР

У власништву Цементаре још су остала два савремена фудбалска игралишта и олимпијски базен са термалном водом, изграђени средствима произвођача цемента. Цементара их изградила и одржавала, а није наплаћивала коришћење. Како су нам рекли у Цементари ови објекти биће пренети у власништво општине.

Привреда

Објекат од 2.400 квадратних метара и комплетну инфраструктуру, са јединим пречистачем отпадних вода у граду, нови власник платио је Војвођанској банци 260 хиљада евра.

Иначе Јевтовић је недавно од Цементаре купио пекару, па ова два објекта дели само ограда.Оба су између пруге Београд - Бар и магистралног пута. Јевтовић не открива какав ће бити производни програм у купљеној фабрици, али незванично се прича, да ће то бити роба из области електронике намењена страном тржишту.

Велика шанса за власнике старих и нових воћњака

ФАБРИКА ВОЋНИХ РАКИЈА

У објектима некадашњег „Повлена”, поново је протекела добра капљица. За сада само у пробној производњи, али ће некадашња чувена Повленова „специјалка” са заштићеним географским пореклом ускоро добити достојну замену. Вујица Зарић, власник фирме „ВУМО”, који је купио објекте „Инекс –Дивчибара”, од старе пецаре направио је

најсавременију дестилерију - тачније највећу фабрику воћних ракија на Балкану. Све зграде су потпуно реновиране, опрема је увезена из Италије и представља врхунац светске технологије у изради наменских судова за дестилацију. Фабрика у Косјерићу имаће капацитет од око милион литара воћних ракија годишње. На подручју општине има доста шљивових стабала која су још у снази, око 50 хекатара тек ће стићи на род, а према незваничним подацима у бурадима у сеоским кућама леже огромне количине ракије па ће тај мртав капитал сад имати сигурнији пласман. У новој фабрици производиће се још десетак врста воћних ракија зашта ће сировине бити допремљене из разних крајева.

Екологија

Због најаве да Цементара Косјерић спаљује комунални отпад

УСТАЛАСАЛА СЕ И ВЛАСТ И ЈАВНОСТ

Иако се спаљиавање комуналног отпада у Цементари „Титан“ помиње само као могућност, опет су отпочеле жучне расправе, мало мање него у време кад је Цементара вршила замену мазута петрол-коксом. Нови потреси почели су после информације делегације која је посетила цементару „Холцим” у Праховцима у Чешкој и у извештају дала повољне оцене о начину спаљивања отпада у тој цементари. То је образлагано прво на седници Комисије за заштиту животне средине. Тад су додатна образложења

дали и представници цементаре, истичући да већина цементара у свету користи отпад као алтернативно гориво чиме се решава велики проблем загађења животне средине, а и Косјерић би се ослободио великог проблема са одлагањем комуналног отпада. То није задовољило чланове Комисије за заштиту животне средине, па ни изјава да Цементара у том правцу није предузела још ни један корак. Жестока реакција стигла је потом и од одборника опозиције (ДСС,СНС и НС) на чији захтев је одржана седница СО. У вишечасовној расправи и владајућа већина недвосмислено је изразила мишљење, да спаљивање комуналног отпада у Косјерићу не долази у обзир. Али речено је - ипак треба да се чује реч независних стручњака и организација, одрже трибине и о свему упознају грађани. Опозиција није прихватила „разводњавање”, па је расправа прекинута, а седница одложена док одборничке групе не усагласе једиснтвен текст закључака. Међутим на новој седници СО дошло је до нове расправе у којој је опозиција инсистирала да се гласа о њеним закључцима. Међутим већином гласова усвојен је текст закључка владајуће већине који гласи:

ЗАКЉУЧАК

1.Одборници Скупштине општине Косјерић, на основу става велике већине грађана и информација из више независних стручних извора, сматрају да је апсолутно неприхватљиво да се у ''Титан цементари Косјерић'' спаљује комунални одпад као алтернативно гориво, па се следствено томе ''Титан цементари Косјерић'' не дозвољава да покрене било какве активности у вези са спаљивањем отпада.

2.Обавезују се сви органи и стручне службе локалне самоуправе да свој рад и деловање (укључујући и јавно наступање) прилагоде закључку из тачке 1. овог закључка.

3.Скрећемо пажњу да у члану 12.Уговора о регулисању међусобних права и обавеза у вези са применом Плана детаљне регулације ''Цементара Косјерић'' а.д. стоји следеће: ''Уговарачи су сагласни да се без сагласности општине Косјерић, ако је то у складу са важећим законским прописима, као погонско гориво у цементари Косјерић не могу користити угаљ, комунални отпад, ни друге отпадне материје.''У вези са овим Уговором, УПОЗОРАВАМО фабрику цемента ''Титан цементара Косјерић'' да не предузима активности супротно одредбама поменутог члана Уговора.

4.Општина Косјерић се обавезује да у што краћем року организује више стручних скупова на тему утицаја спаљивања комуналног отпада на животну средину и здравље грађана, где би, поред представника општине, ''Титан цементаре Косјерић'' и ресорног Министарства животне средине и просторног планирања, обавезно присуствовале и невладине еколошке организације, здравствени радници, независни експерти, као и

Екологија

Екологија

ОДГОВОР ИЗ ФАБРИКЕ ЦЕМЕНТА

Екологија

Екологија

Косјерић, 19. фебруар 2010.

Република СрбијаОпштина Косјерић31260 Косјерић

н/р Драган Вујадиновић, Председник Општинег.Милан Штуловић, Председник Скупштине

Поштовани г. Вујадиновићу, г. Штуловићу,

Обавештавамо Вас да је “Титан Цементара Косјерић” проучила закључке Скупштине општине Косјерић, донете на седници одржаној 2. фебруара 2010. а који су нам достављени 5. фебруара 2010. Ставови изнети у овом закључку су за нас у најмању руку изненађујући, имајући у виду да је коришћење појединих токова отпада као горива у цементарама пракса која се у развијеним земљама успешно спроводи већ неколико деценија, о чему сведоче и статистички подаци о проценту замене фосилних горива алтернативним – развијене земље имају већи проценат замене, а не обратно.

Везано за став Скупштине да се “Титан Цементари Косјерић”, не дозвољава да покрене било какве активности у вези са спаљивањем отпада, уз позивање на одредбе члана 12. Уговора о регулисању међусобних права и обавеза..., желео бих да истакнем да је зa “Титан Цементару Косјерић” потпуно поштовање закона један од основних принципа пословања, око кога нема компромиса. У том смислу, уверавам Вас да ћемо и у случају прибављања дозвола за коришћење и коришћења алтернативних горива у потпуности испоштовати одредбе закона који регулишу ову област, уз пуно поштовање овлашћења која су тим законима дата општини, као што је то и дефинисано Уговором на који се овај закључак Скупштине позива.

На крају, у потпуности се слажемо са захтевом да се у наредном периоду организују стручни скупови на којима би ова тема била детаљно и аргументовно дискутована.

„Титан Цементара Косјерић” је спремна да учествује на таквим састанцима и да обезбеди присуство домаћих и страних стручњака са дугогодишњим искуством у овој области, који би учесницима презентовали искуства других земаља али и све аспекте коришћења алтернативних горива у „Титан Цементари Косјерић”, а на основу одговарајућих анализа и студија које ће бити спроведене у наредном периоду.

Срдачна поздрав,

Титан Цементара Косјерић, Мирослав Глгоријевић,

Генерални директор

Екологија

Акција „Очистимо Србију” стигла до Косјерића

УКЛОЊЕНЕ ДИВЉЕ ДЕПОНИЈE.

Министарство животне средине и просторног планирања доделило је овој општини 1,5 милион динара да очисти дивље депоније и побољша комуналну хигијену.Обилазећи сеоска подручја откривене су 44 локације,на којима су никле дивње депоније.Места су углавном поред саобраћајница, у увалама, јаругама, по шумама и у коритима река. Са 38 локација уклоњен је разни отпад. Преостале депоније налазе на неприступачним местима за механизацију па ће бити уклоњене кад временске прилике дозволе.

На сва места биће постављене табле о забрани одлагања смећа а на седници СО усвојене су измене у одлуци о комуналној хигијени па су прописане надлежности инспектора за изрицање мандатне казне као и веће казне за несавесно понашање

грађана и правних лица.

КОНТЕЈНЕРИ

Град је у извесној мери покривен контејнерима али велики број је прошле и ове зиме непажњом граађана уништен.Одлагање жара и пепела изазивало је пожаре па су изгореле заштитне гуме, што ће на лето имати своје последице.Недавно смо добили још девет металних и девет жичаних контејнера али је неопхподно њихово чување.

И Косјерић има дивљу депонију недалеко од града која задаје велике бриге. Њено недавно уређење је коштало 1,5 милион динара. Убрзо је опет настала ругло поред магистралног пута за Ваљево јер је депонија отворена па поред комуналаца ЈКП „Елан” отпад довозе и грађани и истоварају га где стигну. Општина је откупила земљиште за трансфер станицу за потребе будуће регионалне депоније Дубоко. Ускоро долази највећи издатак - санирање садашње депоније у Тубићима која се четврт века ширила поред пруге Београд - Бар и магистралног пута Пожега – Ваљево. Пројекат санације се ради, а тај трошак износиће око 30 милиона динара.

ДОТУРАЈУ И КОМШИЈЕ

Радници ЈКП „Елан“ често морају прво да расчисте улазак на сметлиште како би истоварили специјално возило, јер несавесни грађани истоварају отпад на улаз поред асвалтног пута. Били су веле -непријатно изненађени кад су на депонији затекли приватни камион из Пожеге који се ту нашао истим послом. Правдао се да је у Косјерић пошао за цемент, а успут се ослободио старудија и смећа, јер на депонији у његовој општини приватно одлагање смећа наплаћују.

Екологија

Друштво

ДОДЕЉЕНЕ СТИПЕНДИЈЕ

На конкурс за доделу стипендија из општинске касе јавило се 38 кандидата. Критеријуме из конкурса испунило је осам средњошколаца и четири студента

Средња школа: 1. Радмила Радосављевић 2 година Техничке школе 2. Јасмина Филиповић 2 година Уметничке школе 3. Јелена Мандић 3 година Пољопривредне школе 4. Јелена Перишић 4 година Техничке школе 5. Јована Ликић 3 година Техничке школе 6. Сања Милутиновић 2 година Медицинске школе 7. Маја Трипковић 2 година Медицинске школе 8. Јелена Јоковић 4 година Гимназије

Факултет: 1. Владимир Ђокић 4 година Филозофског факултета 2. Славиша Ђокић 2 година Факултета ликовних уметности 3. Биљана Крсмановић апсолвент Медицинског факултета 4. Милија Васовић 1 година Студијског програма ЕТФ-а

Они су на свечан начин у СО поотписали уговоре и прихватили услове међу којима су најважнији, да ће редовно завршавати године и након школовања прихватити радно место у завичају. Средњошколци и студенти прве године добијаће месечно по 50 евра, а за сваку наредну годину још по 10 евра. За протеклих осам година општина је стипендирала 30 средњошколаца и студената, али за ову општину и даље је велики мањак стручњака којих нема у привреди и другим делатностима.

ПОСАО ЗА ПРИПРАВНИКЕ

Некадашњи пријем приправника, којим су друштвена предузећа подмлађивала стручне кадрове и смањивала незапосленост, ових дана заживео је у нашој општини. Шест фирми и општина потписали су уговоре о пријему првих седам приправника. Два приправника добиће посао у цементари „Титан”, а по једног ће примити „Веритас”, „Вумо”, „Дивчибарац”, „Аквапур” и „Орбита” чије је седиште у Чачку. Приправници са средњом стручном спремом добиће решења за рад на шест месеци и плату од 15.000 динара, са вишом школом трајање посла је девет месеци а плата 18.000 хиљада динара. Факултетска диплома обезбеђује посао годину дана и плату од

20.000 динара. Пола приправничке плате плаћаће послодавац, а половину ће

рефундирати општина из буџета. Уколико испуне очекивања послодаваца приправнике очекује стално радно место.

Друштво

Послодавцима је понуђена и могућност да примају самохране мајке и лица у тешком социјалном положају којима ће такође из буџета општина рефундирати део зарада. Иначе, за мере социјалне политике у

овој години предвиђена су средства од 18,5 милиона динара.

ЗАВРШЕНИ ИЗБОРИ У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

У складу са новом одлуком, током протеклог периода завршени су избори у месним заједницама. Избор чланова одбора у 14 месних заједница привукао је велико интересовање грађана. Они су демократски, по својој вољи, бирали своје најбоље представнике у одборе. Нова одлука која је после конструктивне расоправе усвојена у Скупштини предвиђа доста новина, пре свега у начину финансирања. Као главни критеријум за добијање средстава из буџета је број становника и величина подручја. Ове године у буџету је за све месне заједнице предвиђено 30 милиона динара. Колико коме припада види се из следеће табеле.

Ред. Бр.

Назив МЗПовршина МЗ (Kм2)

Број становника

Дужина некатегорисаних путева I реда (Км)

Припадајућа средства према броју становника

Припадајућа средства према површини МЗ

Проценат у укупној расподели средстава за МЗ

1 ТУБИЋИ 22,80 987 43 8,49% 6,42% 7,87%

2 МУШИЋИ 9,24 486 26 4,18% 2,60% 3,71%

3 СУБЈЕЛ 13,35 587 25 5,05% 3,76% 4,66%

4 БРАЈКОВИЋИ 13,16 758 21,5 6,52% 3,71% 5,67%

5 СЕЛО КОСЈЕРИЋ 17,20 1120 41,5 9,63% 4,84% 8,19%

6 ГАЛОВИЋИ 14,34 466 16,5 4,01% 4,04% 4,02%

7 СЕЧА РЕКА 42,44 1535 53 13,20% 11,95% 12,82%

8 ГОДЕЧЕВО 17,22 730 36 6,28% 4,85% 5,85%

9 ВАРДА 21,75 639 20,5 5,49% 6,13% 5,68%

10 РАДАНОВЦИ 28,52 650 20,5 5,59% 8,03% 6,32%

11 ДОЊА РАЖАНА 42,72 993 38 8,54% 12,03% 9,59%

12 ГОРЊА РАЖАНА 59,21 1140 54,5 9,80% 16,68% 11,86%

13 МАКОВИШТЕ 36,68 1044 30,5 8,98% 10,33% 9,38%

14 ГОДЉЕВО 16,40 496 8,5 4,26% 4,62% 4,37%

УКУПНО 355,04 11.631 435 100% 100% 100%

Од 1. марта 2010. године у општинској управи и јавним предузећима и установама су почели са радом волонтери (Општинска управа – 5, КЈП Елан -1, Туристичка организација – 1, Центар за социјални рад – 1), на период од шест месеци.

Друштво

Акције

СВАКО ВРЕМЕ МОЖЕ БИТИ ВРЕМЕ ДОБРОТЕ

Црвени крст Косјерић као саставни део Црвеног крста Србије је хуманитарна, непрофитна, добровољна организација и помоћни је орган локалне власти у хуманитарној области. Ова хуманитарна организација је једина на нашој територији као таква која је основана давних послератних година. Рад Црвеног крста се тада као и данас заснивао на основним принципима организације:хуманост, непристрасност, неутралност, независност, добровољност, јединство, универзалност

Најзначајније активности у току 2009. године биле су усмерене првенствено према потребама најугроженијих категорија становништва. Током протекле године поделили смо 100 прехранбено-хигијенских пакета и 15 новогодишњих пакетића најугроженијим породицама. Помогли смо у реализацији ђачких ескурзија за 17 ученика у основној и средњој школи.

Током лета у одмаралишту Црвеног крста у Баошићу боравило је троје деце .

По позиву породица у Грчкој је боравило петоро деце. У недељи Црвеног крста (8. - 15. мај) подељена су 4 пакета за бебе које су тада рођене. Нисмо заборавили ни на старе. Организовали смо им дружионице-радионице, и бар на кратко улепшали им старост.

За најхуманије грађане, добровољне даваоце крви, организовали смо доделу признања и свечани ручак. У 2009. години прикупљено је 288 боца крви. Потреба за овом драгоценом течности била је много већа.

Све наше активности не би биле успешне да нам нису помогли наши стални донатори, стари и млади волонтери и хумани људи.

Хвала свима!

У ОШ „Мито Игумановић“ велика акција

СЛОГА ГРАДИ ОГРАДУ

Основна школа у Косјерићу , коју је својевремено изградила и граду поклонила цементара, више неће бити школа на ледини. Ускоро ће велико двориште бити ограђено, па ће школа добити лепши изглед, а њени ђаци биће безбеднији.Иницијатива је потекла од Радише Миловића, председника савета родитеља, а акцију су прихватили донатори и општина. Око 300 метара ограде коштаће 750 хиљада динара. Општина учествује са 300

Акције

хиљада, а остала средства за материјал и рад обезбедиће компанија „Дунав” и фирме „Ирком” и „Концерн” и приватни предузетници Радмило Јевтовић, Владан Виторовић, Бошко Јевтовић, Драган Матић, Мићко Радовановић, Раде Јаковљевић, Дринко Ђуровић и Миле Јешић. Кад се постави ограда ђаци ће бити безбеднији јер ће објекат и двориште бити поштеђени недобронамерних лица и паса луталица.

Акције

Пољопривредници преузели преко 50.000 садница

НОВИ ЗАСАДИ ВОЋА

Из тек основаног Фонда за развој пољопривреде овог пролећа регресираће се набавка садница за подизање нових засада воћа. Пољопривредници са обронака Повлена и Дивчибара и из других крајева општине позвани су да пријаве потребе за садним материјалом. Општина ће регресирати набавку две сорте малине, три сорте шљиве, саднице крушке виљемовке, дуње, рибизле и леске. Воћари могу добити највише до три хиљаде садница малине и по 150 садница високородних врста шљиве, а неограничен је број садница крушке виљемовке, леске и рибизле. Воћари ће имати помоћ струћчњака. Они ће им помоћи у избору земљишта, садње и резидбе. Регрес се користи из тек основаног Фонда за развој пољопривреде који ће располагати са 16,2 милиона динара, па се рачуна и на друге акције које подстичу пољопривредну производњу.

На конкурс за доделу садница пријавило се 129 пољопривредника, којима ће се крајем марта и почетком априла поделити укупно 51.500 садница малине, 9.585 садница више сорти шљива, 770 садница крушке виљамовке, 430 садница дуње, 1.228 садница леске и 1.120 садница рибизле.

SVIM GRA\ANIMA OP[TINE KOSJERI]

^ESTITAMO

Акције

7. MART - DAN OP[TINE

Туризам

О нама да се подсетимо

ТУРИЗАМ ИМА ВЕЛИКУ ШАНСУ

ТООК је јавна установа за унапређење и развој туризма. Оснивач ТООК је општина Косјерић. У овом облику организација постоји још од 1994. године и правни је наследник некадашњег Туристичког савеза, основаног 1979. године.

Задаци ТООК су: Очување, заштита и валоризација туристичких вредности на подручју

општине Косјерић Промоција и унапређење туризма Координација понуде и потражње Културно-едукативна делатност у туризму општине Косјерић.

Шта смо урадили током претходне године? - Ставили у функцију ТИЦ у Скакавцима и у Косјерићу (просторија

ТООК)- Инкорпорирали се у

програм ,,Интегративни план развоја Златиборског округа за период 2009. – 2014. год.’’

- Реализовали конкурс ,,За још лепши Косјерић’’ - избор за најлепше двориште, расписали конкурс ,,За најлепшу причу о Косјерићу''

- Реализовали ,,Чобанске дане’’ - Активно учествовали на седницама

Управног одбора Удружења предузетника у сеоском туризму

- Ушли у пројекат Уједињених нација ,,Одрживи туризам у функцији руралног развоја''

- Наступили у својству излагача на Новосадском и Београдском сајму туризма

- Промовисали туристичку понуду на ,,Берби грожђа’’ у Вршцу

- Присуствовали додели Туристичког цвета (наш домаћин у ужем избору)

- Расписали Конкурс за сувенир и Конкурс за визуелни идентитет ,,Чобанских дана’’

- Одржали Саветовање на тему ,,Сеоски туризам и законска основа за његов развој’’

- Организовали Семинар салсе у хотелу „Скрапеж”- Остварили 1.247 ноћења у сеоском туризму (регистрованих) и 1.473

ноћења у домаћој радиности.

Шта планирамо даље?

- Усвајање стратешког документа развоја туризма- Унапређење нормативних услова за рад

Туризам

- Унапређење квалитета туристичке понуде кроз пројекте, бољу промоцију, креирање нових програма, партнерство и сл.

- Унапређење квалитета манифестација, израда пропагандног материјала, уређење wеб страница итд.

- Иницијатива и активно учешће у акцијама на плану очувања животне средине

Кратак осврт на Сајам туризма у Београду

Туристичка организација општине Косјерић је и ове године презентовала туристичку понуду наше општине на највећем сајму туризма у овом делу Европе, одржаном од 24. до 28. фебруара 2010. године, а на којем је учествовало 850 излагача из 40 земаља света.

Веома смо задовољни; поред непосредних контаката са посетиоцима преко пулта на коме је подељен сав пропагандни материјал којим смо располагали, остварили смо (и обновили) бројне контакте са разним туристичким посленицима, постигли неке договоре, учврстили везе са партнерским организацијама, пре свега са ТОС као и ТОР Западна Србија у оквиру које смо, са осталих десетак организација, имали сопствени штанд.

У најпосећенијем термину (субота, 12-13 часова на централној бини) одржали смо промоцију манифестације ,,Дани сеоског туризма’’ која ће се у јуну по 7. пут одржати у Скакавцима, овај пут под покровитељством Туристичке организације, али нисмо пропустили да поменемо и остале потенцијале, пре свега везане за традицију и сеоски туризам.

Очекује нас реализација активности, надамо се бољим данима у туризму Косјерића и очекујемо подршку и партнерство са свим субјектима и носиоцима туристичког развоја.

И на крају:

Какав Косјерић видимо на туристичкој мапи Србије, шта желимо?

Желимо да сачувамо чисту околину, да у први план ставимо наше културно-историјско наслеђе и сеоски туризам, повезан са активним одмором у природи, посебно пешачким турама, планинарењем, школама у природи, путевима ракије и гастрономијом.

Добра локална организација и мале али систематске инвестиције могу допринети више нео крупне инвестиције када се ради о овој врсти туризма.

дипл.туризмолог Снежана Јоксимовић в.д.

директора

Туризам

Култура

Народна библиотека Косјерић

КУЛТУРНИ ЖИВОТ КОСЈЕРИЋА

Не тако давне 1979. године, отворено је прелепо архитектонско здање у Косјерићу – Дом културе. Време бележи три деценије постојања, преко кога је Косјерић добио значајно место на карти културних догађаја у Србији.

На крају 2009. године књижни фонд износи 38.539 примерака књига. У току је електронски унос целокупног фонда, до сада је унето

14.858 записа у Библио програму. У циљу развоја креативност и културе читања у Библиотеку су бесплатно учлањени предшколци и ђаци прваци. Приређено је песничко вече „Крилате речи љубави”. Поред општинске

одржана је 30. јубиларна Смотра рецитатора златиборског округа. У организацији Општине Косјерић, Библиотека Матице српске Нови Сад и

ЈП „Службени гласник” Београд, уручена је Награда „Сретен Марић” Јовици Аћину за књигу „Голи приповедач” најбољу књигу есеја објављену

на српском језику у 2007. и 2008. години. Са циљем да поспеши дечје стваралаштво организоване су традиционалне манифестације „Месец

књиге” и „Улица весели Васкрс”.

Великим аплаузима публика је поздравила уметнике глумце велике сцене, представа: „Марко Краљевић и Муса Кесаџија” у извођењу ученика ОШ „Мито Игумановић” и ученика Техничке школе Косјерић; „Трнова ружица” у извођењу Дечјег вртића „Олга Грбић”; „Неваљалко и Добрићи у Новогодишњој ноћи” Дечјег позоришта „Чарапа” Београд.

У Галеријском простор најпосећенија, Изложба ликовних радова ученика ОШ „Јордан Ђукановић” Варда поводом обележавања 100 година школе у Годечеву. Велико интересовање изазвала је поставка „Старе Фотографије Косјерића” као и изложба „Еко-фото 2009” на тему „Однос према животној средини”.

И за сам крај овог кратког осврта, уместо захвалнице „хвала” за несебичну помоћ „Титан” цементари Косјерић.

СВИМ ПРИПАДНИЦАМА ЛЕПШЕГ ПОЛА СРДАЧНО ЧЕСТИТАМО 8. МАРТ – ДАН ЖЕНА

Спорт

Спортисти на спортским теренима

КОСЈЕРИЋ КРОЗ СПОРТСКЕ ДОГАЂАЈЕ

У 2009-ој години одржано је низ спортских и културних манифестација и спортских приредби у којима је Скупштина општине Косјерић заузела значајно место у помоћи око организације и финансирања.

На почетку године изабрани су најбољи спортисти по клубовима који су најбоље репрезентовали своје клубове ,а на предлог својих управних одбора.

Награде и признања за допринос у развоју спорта и постигнуте резултате додељени су на Савиндан у спортској хали.

У спортској хали је одржано низ спортских такмичења, школских окружних и школских спортских турнира у малом фудбалу, кошарци и одбојци. Одржан је и божићни турнир у малом фудбалу на коме су учествовале 24 екипе из златиборског округа.

Одржан је традиционални школски крос на фудбалском игралишту и подељене награде за најуспешније у својој категорији.

По девети пут на спортском полигону одржан је традиционални велики летњи турнир у малом фудбалу. Своје учешће је пријавило 18 екипа из Косјерића, околних села и неколико екипа из суседних општина. Турнир је свакодневно окупљао велики број грађана, а на завршној церемонији подељен је велики број награда екипама и појединцима. Са спортским клубовима је постигнут договор око коришћења спортске хале, а са Фабриком цемента направљен договор око коришћења пливачког базена.

Највећи догађај свакако заузима и шеста меморијална трка Генерал Светомир Ђукић у част оснивача Српског олимпијског покрета. Одржано је 20 трка ученика основних и средњих школа, као и главна трка сениора на 4.000 метара на којој су учешће узели најбољи атлетичари Србије на средњим и дугим пругама. Промотер је био Драган Здравковић европски првак на 3.000 метара, а присуствовао је и Председник Српског олимпијског комитета - Владе Дивац.

Уређен је плато у порти цркве у Ражани где се налази гроб генерала Светомира Ђукића.

Искресан и уређен простор на спортском полигону са унутрашње стране дуж магистралног пута према цементари.

Уређен је простор око фудбалског игралишта и базена.Пливачки базен током лета радио, уз одржавање радника, које је

финансирала општина Косјерић уз договор са представницима Цементаре.

Са представницима Титан цементаре Косјерић договорена је сарадња око помоћи и финансирања спортских клубова за наредни период.

Љубиша Ђокић

Страна 42 :::::::: ::::::::ГЛАСНИК

Спорт

СПОРТИСТИ 2009 ГОДИНЕ

И ове године Савет за спорт и Скупштина Општине Косјерић доделили су признања и награде за најуспешније спортисте у 2009.

Признања најуспешнијима уручио је председник општине Косјерић Драган Вујадиновић и председник комисије за спорт Скупштине општине Косјерић Зоран Антонијевић.

За најуспешније спортисте карате клуба Црнокоса по узрастима1. Матић Павле – категорија пионира освојио 2 златне, 1 сребру и 2

бронзане медаље

2. Марић Љубише (мушке наде) - 7 златних,3 сребрне и 2 бронзане медаље

3. Марић Огњен (кадети) -5 златних и 3 сребрне медаље

4. Тупајић Марија (женске наде) - 2 златне и 2 сребрне медаље

5. Павловић Марија (јуниорка) - 2 златне медаље

За избор најбољег спортисте у 2009. години карате клуб Црнокоса Монтеи предлаже једног од најмлађих, али најперспективнијих - каратисту клуба борилачких спортова, који је рођен 10.06.2002. године, Остојић Лазара.

Стонотениски клуб Црнокоса је донео одлуку да титулу најбољег у 2009. години понесе стонотенисер овог клуба Ђукановић Марио.

За најбољег фудбалера фудбалског клуба Црнокоса у категорији петлића у 2009. години проглашен је Ракић Никола – фудбалер фудбалског клуба Црнокоса.

Фудбалски клуб Сечица из Сече Реке за најуспешнијег фудбалера у 2009. години предлаже Алберт Сашу, рођен 16.11.1986. године-један од најбољих фудбалера фудбалског клуба Сечица из Сече Реке.

Најбољи кошаркаш у 2009. години Кошаркашки клуб Црнокоса предлаже најперспективнијег младог кошаркаша, кадетског и јуниорског репрезентативца, а сада првотимца кошаркашког клуба Црнокоса - Јанка Белића.

Спорт

Страна 44 :::::::: ::::::::ГЛАСНИК

„Општински гласник” – гласило Скупштине општине КосјерићИздаје: Општинска управаЗа издавача: Славица ПетровићТехничка припрема: Милорад МитровићШтампа: Штампарија „Караклајић” - Koсјерић

СвимСвим суграђанима честита 7. март - Дансуграђанима честита 7. март - Дан општинеопштине