PREKRAJNI POSTUPAK

G . PREKRAJNI POSTUPAK

Pojam prekraja -prekraj je protivpravna skrivljeno izvrena radnja koja je propisom nadlenog organa odreena kao prekraj.

Da bi neka radnja bila prekraj istovremeno moraju postojati tri osnovna elementa prekraja: postojanje povrede pravnog poretka,

propisanost u zakonu ili drugom propisu i

predvienost prekrajne sankcije.1. Osnovna naela prekrajnog postupka Naelo zakonitosti niko ne moe biti odgovoran za prekraj, ako pre nego to je uinjen, nije bio predvien propisom, niti se moe izrei sankcija ako unapred nije bila propisana.

Naelo zakonitosti u izricanju prekrajnih sankcija uiniocu prekraja kaznu ili drugu sankciju moe izrei samo nadleni sud i organ dravne uprave koji vodi prekrajni postupak.

Optuno naelo prekrajni postupak pokree se i vodi na osnovu zahteva ovlaenog organa ili oteenog.

Utvrivanje istine sud je duan da istinito i potpuno utvrdi injenice vane za donoenje zakonite odluke, kako injenice koje terete okrivljenog tako i one koje mu idu u korist.

Pomo neukoj stranci sud je duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu njihovih prava.

Ekonominost prekrajnog postupka sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja, ali tako da to ne bude na tetu donoenja pravilne i zakonite odluke.

Slobodna ocena dokaza sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju.

Pravo na odbranu okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere. Sud je duan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog poui o pravu na branioca.

Upotreba jezika u prekrajnom postupku okrivljeni, svedoci i druga lica koja uestvuju u prekrajnom postupku imaju pravo da upotrebljavaju svoj maternji jezik, o tom pravu sud ih obavetava prilikom prvog ispitivanja. U zapisnik se unosi da je data pouka i izjava uesnika o tome.

Dvostepenost prekrajnog postupka protiv odluka nadlenih organa donetih u prvom stepenu moe se izjaviti alba ako zakonom nije drugaije odreeno. Presuda odnosno reenje doneto u prekrajnom postupku postaju pravosnani danom donoenja presude Vieg prekrajnog suda.

Zabrana preinaenja na gore ako je alba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izreenu sankciju ne moe izmeniti na njegovu tetu, niti se u ponovljenom postupku moe doneti nepovoljnija presuda za okrivljenog.

Naknada tete neopravdano zadranom ili kanjenom licu.

Pravna pomo sudovi i organi uprave koji vode prekrajni postupak, duni su jedni drugima, drugim sudovima, dravnim i drugim organima pruati pravnu pomo u poslvima iz svoje nadlenosti.

2. Vrste prekrajnih kazniVrste prekrajnih sankcija su: kazne, opomena, zatitne mere i vaspitne mere.

Vrste prekrajnih kazni su:

kazna zatvora ne moe se propisati u trajanju kraem od 1 ni duem od 30 dana. Za tee prekraje JRM i kojima se ugroava ivot ili zdravlje ljudi moe se propisati kazna zatvora do 60 dana. Moe je izrei samo prekrajni sud. Moe se izrei svima osim trudnicama i majkama dok dete ne napuni jednu godinu ivota,

novana kazna moe se propisati u rasponu od 500,00 do 50.000,00 dinara za fiziko ili odgovorno lice, od 10.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice i od 5.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika. Rok plaanja novane kazne ne moe biti krai od petnaest dana niti dui od tri meseca od dana pravosnanosti presude. Ako kanjeno fiziko lice u odreenom roku ne plati novanu kaznu u celini ili delimino novana kazna ili njen deo zamenie se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, naplauje se prinudnim putem,

rad u javnom interesu je neplaeni rad u korist drutva kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i neostvaruje profit. Moe se izrei samo uz pristanak uinioca a ne moe trajati krae od 10 niti due od 120 asova, s tim to se ne moe obavljati due od 2 asa dnevo,kazneni poeni sa ponitenjem vaenja vozake dozvole za prekraje protiv bezbednosti saobraaja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do18. Ako je tokom dve godine voza dobio 18 ili vie kaznenih poena, sud mu presudom ponitava vozaku dozvolu.

Za jedan prekraj se moe alternativno propisati kazna zatvora ili novana kazna, ali se moe izrei samo jedna od njih. Za prekraj uinjen radi sticanja materijalne koristi zakonom se mogu propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei zajedno. Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna. Kazna zatvora se moe izrei samo kao glavna kazna. Novana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se izrei i kao glavna i kao sporedne kazne.

3. Organi ovlaeni za propisivanje prekraja i prekrajnih kazniPrekraji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada i skuptine grada Beograda. Organi ovlaeni za donoenje propisa o prekrajima mogu propisivati kazne i zatitne mere samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadlenosti i samo ako su predviene Zakonom o prekrajima i u granicama koje odreuje ovaj zakon. Organ koji je ovlaen da propisuje prekrajne kazne i zatitne mere ne moe ovo pravo preneti na druge organe.

4. Zatitne mere, vrste, organi ovlaeni za propisivanjeVrste prekrajnih sankcija su: kazne, opomena, zatitne mere i vaspitne mere.

Zatitne mere mogu se propisivati zakonom i uredbom, a svrha im je da otklone uslove koji omoguavaju ili podstiu uinioca na izvrenje novog prekraja. Organi ovlaeni za donoenje propisa o prekrajima mogu propisivati kazne i zatitne mere samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadlenosti i samo ako su predviene Zakonom o prekrajima i u granicama koje odreuje ovaj zakon. Organ koji je ovlaen da propisuje prekrajne kazne i zatitne mere ne moe ovo pravo preneti na druge organe. Uiniocu prekraja moe biti izreena jedna ili vie zatitnih mera. Izrie ih sud uz izreenu kaznu ili opomenu.

Vrste zatitnih mera su:

oduzimanje predmeta predmeti koji su bili upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvrenje prekraja ili koji su nastali izvrenjem prekraja mogu se privremeno ili trajno oduzeti ako su svojina uinioca prekraja, pa ak i kad nisu njegova svojina ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti, ivota i zdravlja ljudi, razlozi morala. Oduzeti predmeti mogu biti uniteni, prodati ili predati zainteresovanom organu ili organizaciji, o emu odluku donosi sud;

zabrana vrenja odreenih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani preduzetniku ili drugom uiniocu prekraja da vri odreenu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola nadlenog organa. Moe se izrei u trajanju od 6 meseci do 3 godine. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere;

zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodnje odreenih proizvoda ili vrenja odreenih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga ili drugih poslova. Moe se izrei u trajanju od 6 meseci do 3 godine;

zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove izrie se kada odgovorno lice zloupotrebi dunost radi izvrenja prekraja. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere;

zabrana upravljanja motornim vozilom izrie se uiniocu prekraja protiv bezbednosti saobraaja ili kada postoji opasnost da e ponovo uiniti prekraj, odnosno ije ranije krenje tih propisa pokazuje da je opasno da upravlja motornim vozilom. Izrie se u trajanju od 30 dana do 1 godine. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere;

obavezno leenje alkoholiara i narkomana izrie se licu koje je uinilo prekraj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih droga. Obavezno leenje vri se u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Moe se izvriti i prinudnim putem. Najdue moe trajati do godinu dana;

zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja izrie se radi spreavanja uinioca da ponovi prekraj ili da nastavi da ugroava oteenog. Moe se izrei u trajanju do godine dana;

javno objavljivanje presude moe se izvriti putem tampe, radija ili televizije ili putem vie navedenih sredstava informisanja u sluajevima kada sud smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom a naroito ako bi to doprinelo da se otkloni opasnost po ivot ili zdravlje ljudi i sl.;udaljenje stranca sa teritorije Republike Srbije izrie se strancu koji je uinio prekraj zbog koga je nepoeljan njegov dalji boravak u zemlji. Izrie se u trajanju od 6 meseci do 3 godine. Vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne uraunava se u trajanje izreene mere.

5. Odgovornost i kanjavanje za prekrajPrekraj moe izvriti i za njega odgovarati fiziko lice, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.Da bi fiziko lice moglo biti odgovorno za uinjeni prekraj potrebno je da pored objektivnog elementa, tj. injenja ili proputanja injenja radnje koja je predviena propisom kao prekraj, postoji i subjektivni elemenat, tj. uzrast, uraunljivost i vinost. Fiziko lice je odgovorno za prekraj ako je u vreme izvrenja prekraja bilo uraunljivo i prekraj izvrilo sa umiljajem ili iz nehata.

Ovo se odnosi i na odgovorno lice u pravnom licu.

Pravno lice je odgovorno za prekraj uinjen preduzetom radnjom ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica.

Lica do 14 godina starosti deca nisu odgovorna za prekraj i protiv njih se ne moe voditi prekrajni postupak.

Lica od 14 do 16 godina starosti mlai maloletnici su odgovorni za uinjeni prekraj, ali se njima ne moe izrei kazna. Moe im se izrei neka od vaspitnih mera:

mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze i

mere pojaanog nadzora.

Lica od 16 do 18 godina starosti stariji maloletnici su odgovorni za uinjeni prekraj i moe im se izrei vaspitna mera ili kazna. Ovoj kategoriji lica se moe izrei i zatitna mera uz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekraja to nephodno.

Nije uraunljiv izvrilac prekraja koji u vreme izvrenja prekraja nije mogao shvatiti znaaj svog injenja ili neinjenja, ili nije mogao upravljati svojim postupcima, usled trajne ili privremene duevne bolesti ili druge tee duevne poremeenosti ili zaostalog duevnog razvoja. Okolnost da je prekraj uinjen pod uticajem alkohola ili drugih oma- mljujuih sredstava ne iskljuuje odgovornost uinioca.

Pod vinou se podrazumeva unutranji psihiki odnos uinioca prema njegovoj radnji. Postoje dva oblika vinosti umiljaj i nehat. Za prekrajnu krivicu dovoljan je nehat uinioca ako propisom o prekraju nije odreeno da e se kazniti samo ako je prekraj uinjen sa umiljajem. Prekraj je uinjen iz nehata kad je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako drao da je moe spreiti ili da ona nee nastupiti, ili kad nije bio svestan mogunosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti. Prekraj je uinjen sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje ili kad je bio svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica i pristao je na njeno nastupanje.Sauesnitvo predstavlja poseban sluaj odgovornosti i ono obuhvata:

saizvrilatvo - kada vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja prekraja zajedniki uine prekraj ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvrenju prekraja. Svako od njih kaznie se kaznom propisanom za taj prekraj.

podstrekavanje ko drugog sa umiljajem podstrekne da uini prekraj bie kanjen kao da ga je sam uinio.

pomaganje ko drugom sa umiljajem pomogne da izvri prekraj kaznie se kao da ga je sam uinio.

Iskljuenje odgovornosti za izvreni prekraj postoji u sluaju kada je radnja prekraja izvrena u nunoj odbrani; krajnjoj nudi; pod silom, pretnjom i prinudom; stvarnom zabludom i u sluaju kada izvrilac ima diplomatski imunitet.

6. Odmeravanje kazneKazna za prekraje odmerava se u granicama koje su za taj prekraj propisane, a pri tom se uzimaju u obzir sve okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja, a naroito: teina i posledice prekraja, okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, stepen krivice uinioca, line prilike uinioca i dranje uinioca posle uinjenog prekraja.

Ne moe se uzeti u obzir kao oteavajua okolnost ranije izreena kazna ili zatitna mera, ako je od dana pravosnanosti presude do dana donoenja nove presude proteklo vie od dve godine.

Pri odmeravanju visine novane kazne uzima se u obzir imovno stanje uinioca.

Ako se utvrdi da prekrajem nisu izazvane tee posledice a postoje i olakavajue okolnosti propisana kazna moe se ublaiti: izricanjem kazne ispod najmanje mere kazne koja je propisana za taj prekraj, ali ne ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne,

umesto propisane kazne zatvora moe se izrei novana kazna ili rad u javnom interesu,

umesto propisane kazne zatvora i novane kazne moe se izrei samo jedna od tih kazni.

7. Zamena novane kazneNovana kazna se zakonom ili uredbom moe propisati u rasponu:

od 500,00 do 50.000,00 dinara za fiziko ili odgovorno lice,

od 10.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice i

od 5.000,00 do 500.000,00 dinara za preduzetnika.

Rok plaanja novane kazne ne moe biti krai od petnaest dana niti dui od tri meseca od dana pravosnanosti presude. U opravdanim sluajevima sud moe dozvoliti da se novana kazna isplati u ratama u periodu koji ne moe biti dui od 6 meseci.Ako kanjeno fiziko lice u odreenom roku ne plati novanu kaznu u celini ili delimino novana kazna ili njen neplaeni deo zamenie se radom u javnom interesu (ne moe da traje due od 60 dana) ili kaznom zatvora (ne moe biti kraa od jednog niti dua od 30 dana). Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, naplauje se prinudnim putem.

Ako posle odluke suda o zameni neplaene novane kazne fiziko lice isplati novanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu nee se izvriti. Ukoliko je izvrenje kazne zapoeto, pa kanjeno lice isplati ostatak novane kazne, obustavie se izdravanje kazne zatvora i rada u javnom interesu.

8. Odgovornost i kanjavanje maloletnikaDa bi fiziko lice moglo biti odgovorno za uinjeni prekraj potrebno je da pored objektivnog elementa, tj. injenja ili proputanja injenja radnje koja je predviena

propisom kao prekraj, postoji i subjektivni elemenat, tj. uzrast, uraunljivost i vinost.

Lica do 14 godina starosti deca nisu odgovorna za prekraj i protiv njih se ne moe voditi prekrajni postupak. Kad je dete uinilo prekraj zbog proputanja dunog nadzora roditelja, usvojitelja, odnosno staratelja, koji su taj nadzor mogli da vre, oni e biti kanjeni za prekraj koji je izvrilo dete kao da su ga sami uinili.

Lica od 14 do 16 godina starosti mlai maloletnici su odgovorni za uinjeni prekraj, ali se njima ne moe izrei kazna. Moe im se izrei neka od vaspitnih mera:

mere upozorenja i usmeravanja: ukor i posebne obaveze (da se izvini oteenom, da popravi ili nadoknadi tetu, da ne poseuje odreena mesta i izbegava drutvo odreenih lica, da se ukljui u rad sportskih i dr. sekcija u koli i sl.)

mere pojaanog nadzora (od strane roditelja, usvojitelja, odnosno staratelja ili od strane organa starateljstva).

Lica od 16 do 18 godina starosti stariji maloletnici su odgovorni za uinjeni prekraj i moe im se izrei vaspitna mera ili kazna. Ovoj kategoriji lica se moe izrei i zatitna mera uz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekraja to nephodno. Kazna zatvora starijem maloletniku moe se izrei izuzetno i ona ne moe biti dua od 15 dana.

Zakonom se moe propisati da e se za prekraj kazniti i roditelj, usvojitelj, odnosno staratelj maloletnika od 14 do 18 godina, koji je uinio prekraj, ako je to posledica proputanja dunog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogunosti da taj nadzor vre.

9. Zastarelost za pokretanje prekrajnog postupka i izvrenje prekrajnih kazni i zatitnih meraPrekrajni postupak ne moe se pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekraj uinjen. Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi gonjenja uinioca prekraja.

Za prekraje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga i vazdunog saobraaja moe se posebnim zakonom propisati dui rok zastarelosti gonjenja, koji u svakom sluaju ne moe biti dui od 5 godina.

Prekrajno gonjenje zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost gonjenja.

Izreena kazna i zatitna mera ne mogu se izvriti ako je od dana pravosnanosti presude protekla jedna godina. Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne, odnosno zatitne mere.

Izvrenje kazne odnosno zatitne mere zastareva u svakom sluaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne, odnosno zatitne mere.

10. Organi nadleni za voenje prekrajnog postupka

Prekrajni postupak u prvom stepenu vode prekrajni sudovi, ukoliko za voenje prekrajnog postupka nisu nadleni organi uprave. Prekrajni postupak u drugom stepenu vodi Vii prekrajni sud. Vii prekrajni sud odluuje o albama na odluke suda, o albama na odluke koje u prekrajnom postupku donesu organi uprave, o sukobu i prenoenju mesne nadlenosti sudova i vri druge poslove odreene zakonom. Sudija prekrajnog suda sudi i odluuje kao sudija pojedinac. Vii prekrajni sud sudi i odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu vodi se jedinstven prekrajni postupak.Za voenje prekrajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadlean sud na ijem podruju je prekraj uinjen ili pokuan. Ako je prekraj izvren ili pokuan na podruju vie prekrajnih sudova, nadlean je onaj sud koji je prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet, sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Ako nije poznato mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite, odnosno sedite okrivljenog pravnog lica.

11. Pojam okrivljenog i oteenog u prekraju njihova prava i dunostiOkrivljeni je lice protiv koga se vodi prekrajni postupak. Okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviena ovim zakonom.

Za okrivljenog koji nije poslovno sposoban radnje u postupku preduzima zakonski zastupnik. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca. Okrivljeni moe uzeti za branioca advokata, a njega moe, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik. Branilac je duan da podnese punomoje sudu, odnosno organu uprave pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni moe dati braniocu i usmeno punomoje na zapisnik kod suda, odnosno organa uprave pred kojim se vodi prekrajni postupak. Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni.

Za okrivljeno pravno lice u prekrajnom postupku uestvuje njegov predstavnik, koji je ovlaen da preduzima sve radnje koje moe da preduzima sam okrivljeni. Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu koja imaju status okrivljenih u istoj stvari mogu imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca.

Oteeni je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo povreeno ili ugroeno prekrajem. Oteeni koji je navrio esnaest godina moe sam podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

Oteeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomonika:

- podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka,

- podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinsko-pravni zahtev za naknadu tete ili povraaj stvari,

- izjavljuje albu na presudu odnosno reenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.

12. Rokovi u prekrajnom postupku i njihovo raunanje

Rok u prekrajnom postupku predstavlja vremenski razmak u toku kojeg ima da se izvri neka radnja iz postupka. Raunaju se na sate, dane, mesece i godine. Sat ili dan kada je dostavljanje ili saoptenje izvreno odnosno u koji pada dogaaj od kada treba raunati trajanje roka ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni sat odnosno dan. U jedan dan rauna se dvadesetetiri asa, a mesec se rauna po kalendarskom vremenu. Rokovi odreeni po mesecima odnosno godinama zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpoeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada sud ne radi, rok istie protekom narednog radnog dana.

Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego to rok istekne predata onom ko je ovlaen da je primi. Kad je izjava upuena preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje poti smatra se danom predaje onome kome je upueno. Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili oigledne omake podnosioca, predat ili upuen nenadlenom organu pre isteka roka a stigne nadlenom organu posle isteka roka, smatra se da je podnet na vreme.

13. Povraaj u preanje stanjePovraaj u preanje stanje je institut vezan za proputanje rokova.Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu albe na odluku, sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak, reenjem e dozvoliti vraanje u preanje stanje radi izjave albe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je proputen rok podnese molbu za vraanje u preanje stanje i ako istovremeno s molbom preda albu.Posle proteka mesec dana od dana proputenog roka ne moe se traiti vraanje u preanje stanje.

Molba za vraanje u preanje stanje podnosi se organu koji je doneo prvostepenu odluku (sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku). Kad sud, odnosno organ uprave dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu, albu sa spisima predmeta dostavie na reavanje Viem prekrajnom sudu.

14. Trokovi prekrajnog postupka

Trokovi prekrajnog postupka su izdaci uinjeni povodom prekrajnog postupka od njegovog pokretanja do zavretka. Trokovi prekrajnog postupka su:

- trokovi za svedoke, vetake i tumae;

- trokovi uviaja;

- podvozni trokovi okrivljenog;

- izdaci za dovoenje okrivljenog;

- podvozni i putni trokovi slubenih lica;

- nuni izdaci oteenog odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nuni izdaci njegovog punomonika;

- nagrada i nuni izdaci branioca;

- trokovi prevoenja i

- paualni iznosi.

Trokovi prekrajnog postupka padaju na teret lica koje je kanjeno za prekraj. Sud, odnosno organ uprave moe osloboditi okrivljenog od dunosti da u celosti ili delimino naknadi trokove prekrajnog postupka, ako bi njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan da po zakonu izdrava.Trokove postupka za prekraj za koji je postupak obustavljen snosi sud, odnosno organ uprave koji je postupak vodio.

Ako je prekrajni postupak obustavljen zbog lanog zahteva oteenog ili zbog odustanka oteenog od podnetog zahteva, trokove postupka snosi oteeni.

Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina padaju na teret suda, odnosno organa uprave koji vodi postupak.

15. Imovinsko-pravni zahtev u prekrajnom postupku

O imovinsko-pravnom zahtevu odluuje samo sud.

Imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled izvrenja prekraja raspravie se na zahtev oteenog ili drugog ovlaenog lica u prekrajnom postupku ako se time znaajnije ne odugovlai postupak. Imovinsko-pravni zahtev moe se odnositi na naknadu tete i povraaj stvari. Predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u prekrajnom postupku moe se podneti najkasnije do donoenja prvostepene presude.

Lice ovlaeno za podnoenje imovinsko-pravnog zahteva duno je da u njemu navede na ta se zahtev odnosi i da podnese dokaze. Ako dokazi izvedeni u prekrajnom postupku ne pruaju pouzdan osnov da se udovolji imovinsko-pravnom zahtevu u celini ili delimino, sud e uputiti oteenog ili drugo ovlaeno lice da imovinsko-pravni zahtev odnosno viak tog zahteva moe da ostvaruje u parnici. Isto vai i u sluaju ako je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka reenjem odbaen ili je prekrajni postupak obustavljen.

Rok za naknadu tete i povraaj stvari ne moe biti dui od petnaest dana od dana pravosnanosti presude.

16. Pokretanje i tok prekrajnog postupkaPrekrajni postupak pokree se na osnovu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi ovlaeni organ (organi uprave, ovlaeni inspektori, javni tuilac i drugi organi i organizacije, koje vre javna ovlaenja u iju nadlenost spada neposredno izvrenje ili nadzor nad izvrenjem propisa u kojima su prekraji predvieni) ili oteeni.

Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se pismeno i sadri:

- naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu odnosno lino ime lica koje podnosi zahtev;- naziv suda, odnosno organa uprave kome se podnosi zahtev;

- osnovne podatke o okrivljenom: lino ime, lino ime roditelja, mesto i datum roenja, jedinstveni matini broj graana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja i dravljanstvo odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu;

- injenini opis radnje, vreme i mesto izvrenja prekraja i druge okolnosti potrebne da se prekraj to tanije odredi;

- propis o prekraju koji treba primeniti;

- predlog o dokazima koje treba izvesti, uz oznaenje linih imena i adresa svedoka, spise koje treba proitati i predmete koji slue kao dokaz;

- potpis i peat podnosioca zahteva. Kad nadleni sud, odnosno organ uprave primi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, ispitae da li zahtev sadri sve potrebne podatke i da li je dostavljen u dovoljnom broju primeraka. Ukoliko utvrdi neke nedostatke, zatraie od podnosioca da ih u odreenom roku ispravi. U sluaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u odreenom roku, smatrae se da je odustao od zahteva i zahtev e se odbaciti.

Ukoliko je zahtev uredan nadleni sud, odnosno organ uprave, ispitae da li postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka. Ukoliko ti uslovi postoje nadleni organ donee reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka. Kad sud, odnosno organ uprave utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka, zahtev za pokretanje postupka, odbacie reenjem.

Prekrajni postupak zapoinje pretresom. Pretres poinje iznoenjem sadrine zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Posle provere prisutnosti pozvanih lica pristupa se ispitivanju okrivljenog. Po sasluavanju okrivljenog prelazi se na izvoenje dokaza sasluanjem svedoka i vetaka i izvoenje drugih dokaza. Prekrajni postupak zavrava se donoenjem osuujue odnosno oslobaajue presude ili reenja kojim se postupak obustavlja.

17. Povod za pokretanje prekrajnog postupkaProtiv izvrioca prekraja, pre nego to se pokrene prekrajni postupak, podnosi se prekrajna prijava. Nju moe podneti svako ko ima saznanje o izvrenom prekraju i njegovom izvriocu. U zavisnosti od vrste prekraja podnosi se onim dravnim organima koji su ovlaeni da na osnovu podnete prijave sastave zahtev za pokretanje prekrajnog postupka i dostave ga nadlenom prvostepenom organu za prekraje.

Npr. kada su u pitanju prekraji protiv javnog reda i mira, prekrajnu prijavu organu unutranjih poslova podnose ovlaena slubena lica, na osnovu neposrednog opaanja ili obavetenja graana i drugih subjekata.

Prekrajna prijava treba da sadri:

naziv organa kome se podnosi,

line podatke za lice koje se prijavljuje kao uinilac (odnosno naziv i sedite pravnog lica ili ime i prezime odgovornog lica i njegovu funkciju),

opis prekraja (vreme, mesto i nain izvrenja),

nain saznanja za prekraj,

dokaze, broj i vrstu priloga,

slubenu beleku o zadravanju, ako je lice zadrano,

datum i mesto podnoenja prijave i potpis podnosioca.

Prekrajna prijava predstavlja osnov da nadleni organ podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka kod prvostepenog organa za prekraje.

18. Pozivanje i privoenje lica

Okrivljeni koji treba lino da prisustvuje izvoenju radnji u prekrajnom postupku, poziva se pismenim pozivom. Zatvoreni pismeni poziv sadri: naziv suda, odnosno organa uprave, lino ime okrivljenog, naziv prekraja koji mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima doi, dan i as kad se okrivljeni treba javiti, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, slubeni peat i potpis sudije odnosno slubenog lica koje poziva. Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekrajnog postupka i pouka o pravu da moe uzeti branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom ispitivanju.

Ako za utvrivanje injeninog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja, odluka biti doneta bez njegovog ispitivanja.

Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne opravda, ili ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, sud e narediti njegovo dovoenje ako je njegovo prisustvo neophodno radi utvrivanja injeninog stanja. Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe odrediti dovoenje okrivljenog, ali moe zatraiti od suda da naredi njegovo dovoenje. Dovoenje okrivljenog moe se narediti samo ako je u pozivu bilo naznaeno da e biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu.

Naredba za dovoenje izdaje se pismeno, a izvravaju je ovlaeni policijski slubenici. Lice kome je povereno izvrenje naredbe predaje naredbu okrivljenom odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica i poziva ga da sa njim poe. Ako pozvani to odbije, dovee ga prinudno.

Ovlaeni policijski slubenici mogu i bez naredbe sudije privesti lice zateeno u vrenju prekraja:

- ako se identitet tog lica ne moe utvrditi ili postoji potreba provere identiteta,

- ako nema prebivalite ili boravite,

- ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj,- ako se dovoenjem spreava u nastavljanju izvrenja prekraja.

Privoenje uinioca prekraja mora se izvriti bez odlaganja. Ako je uinilac prekraja zateen u vrenju prekraja i ne moe se odmah privesti kod sudije, a postoje osnovi sumnje da e pobei ili opasnost da e neposredno nastaviti da vri prekraje, ovlaeni policijski slubenik moe uinioca zadrati najdue dvadesetetiri asa.U tom sluaju, ovlaeni policijski slubenik duan je da bez odlaganja o zadravanju obavesti lice po izboru zadranog lica, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika drave iji je dravljanin, odnosno predstavnika odgovarajue meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva.19. Mere za obezbeenje prisustva okrivljenogMere koje se mogu preduzeti za obezbeenje prisustva okrivljenog i za uspeno voenje prekrajnog postupka jesu: poziv, dovoenje, jemstvo i zadravanje.

Samo sud moe odrediti dovoenje, jemstvo i zadravanje.

Okrivljeni koji treba lino da prisustvuje izvoenju radnji u prekrajnom postupku, poziva se pismenim pozivom. Zatvoreni pismeni poziv sadri: naziv suda, odnosno organa uprave, lino ime okrivljenog, naziv prekraja koji mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima doi, dan i as kad se okrivljeni treba javiti, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, slubeni peat i potpis sudije odnosno slubenog lica koje poziva. Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekrajnog postupka i pouka o pravu da moe uzeti branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom ispitivanju.

Ako za utvrivanje injeninog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja, odluka biti doneta bez njegovog ispitivanja.Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne opravda, ili ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, sud e narediti njegovo dovoenje ako je njegovo prisustvo neophodno radi utvrivanja injeninog stanja. Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe odrediti dovoenje okrivljenog, ali moe zatraiti od suda da naredi njegovo dovoenje. Dovoenje okrivljenog moe se narediti samo ako je u pozivu bilo naznaeno da e biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu. Naredba za dovoenje izdaje se pismeno, a izvravaju je ovlaeni policijski slubenici. Lice kome je povereno izvrenje naredbe predaje naredbu okrivljenom odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica i poziva ga da sa njim poe. Ako pozvani to odbije, dovee ga prinudno.

Kad je prekrajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno prebivalite u Republici Srbiji ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim sluajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbei odgovornost za prekraj, moe se zahtevati da on lino, ili ko drugi za njega prui jemstvo da do kraja prekrajnog postupka nee pobei, a da sam okrivljeni obea da se nee kriti i da bez odobrenja nee napustiti svoje boravite. Jemstvo uvek glasi na novani iznos. Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i uvati, ili u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bekstva okrivljenog platiti utvreni iznos jemstva. Jemstvo moe biti uveano za iznos istaknutog imovinsko-pravnog zahteva oteenog.

U prekrajnom postupku okrivljeni moe biti zadran sudskom naredbom u sledeim sluajevima:

- ako se ne mogu utvrditi njegov identitet ili prebivalite odnosno boravite, a postoji osnovana sumnja da e pobei;

- ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj za koji je predviena kazna zatvora;

- ako je zateen u izvrenju prekraja, a zadravanje je potrebno da bi se spreilo dalje vrenje prekraja.

Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe odrediti zadravanje, ali moe zatraiti od suda da odredi, produi ili ukine zadravanje.

U naredbi mora biti oznaen dan i sat kad je nareeno zadravanje, kao i zakonski osnov zadravanja. Zadravanje ne moe biti due od 24 asa. Naredba o zadravanju saoptava se okrivljenom uz potpis. Okrivljenom koji je zadran dopustie se bez odlaganja da o zadravanju obavesti lice po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika drave iji je dravljanin, odnosno predstavnika odgovarajue meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva ili branioca, ako branilac nije bio prisutan prilikom njegovog ispitivanja. Lice pod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava zateeno u vrenju prekraja moe se po naredbi suda ili ovlaenog policijskog slubenika zadrati ako postoji opasnost da e i dalje vriti prekraje. Zadravanje lica u ovom sluaju moe trajati do otrenjenja, a najdue dvanaest sati.20. Sasluavanje okrivljenog i svedokaOkrivljeni se sasluava po pravilu usmeno, mada s obzirom na znaaj prekraja i podatke kojima raspolae, sud odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak moe pozvati okrivljenog da svoju odbranu da pismeno. Okrivljeni moe biti sasluan u odsustvu branioca ako branilac nije prisutan iako je obaveten o sasluanju ili ako za prvo sasluanje okrivljeni nije obezbedio branioca. Posle uzimanja linih podataka, okrivljenom e se saoptiti zato se okrivljuje i pozvae se da navede sve to ima u svoju odbranu. Ako okrivljeni nee da odgovara ili nee da odgovori na postavljeno pitanje, pouie se da time moe oteati prikupljanje dokaza za svoju odbranu.

Okrivljeni se sasluava uz puno potovanje njegove linosti. Prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana, obeanje, iznuda, iznurivanje ili druga slina sredstva da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja.

Okrivljeni ima pravo da upotrebljava svoj maternji jezik, o tom pravu sud ga obavetava prilikom prvog ispitivanja. Ako je okrivljeni gluv, postavljae mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvae se da pismeno odgovori. Ako se ispitivanje ne moe obaviti na takav nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa okrivljenim moe sporazumeti.Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da e moi da daju obavetenja o prekraju i uiniocu i o drugim vanim okolnostima. Oteeni se moe sasluati kao svedok. Svedoku se dostavlja pismeni poziv, u kome se navode lino ime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, prekrajni predmet po kome se poziva, naznaenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka. Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu mogu se sasluati u svom stanu.

Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva ostalih svedoka. Svedok je duan da odgovore daje usmeno. Svedok e se prethodno opomenuti da je duan da govori istinu i da ne sme nita preutati, a zatim e se upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. Svedok nije duan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izloio sebe ili svog bliskog srodnika tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju. Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, moe se narediti da se prinudno dovede, a moe se kazniti novano do 500,00 dinara.

Ne moe se sasluati kao svedok:

- lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene ili vojne tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti;

- branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio, osim ako to sam okrivljeni zahteva.

Osloboeni su od dunosti svedoenja:

- brani drug okrivljenog;

- srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakljuno;

- usvojenik i usvojitelj okrivljenog;

- verski ispovednik o onome to mu je okrivljeni ispovedio.21. Suoenje

Okrivljeni moe biti suoen sa svedokom i sa drugim saokrivljenim ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica i ako se to neslaganje ne moe na drugi nain otkloniti. Suoeni e se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga to su iskazali. Tok suoenja i izjave pri kojima su suoeni konano ostali, sud, odnosno organ uprave e uneti u zapisnik.Svedoci takoe mogu biti suoeni ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Suoeni e se o svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi meusobno ne slau pojedinano sasluati i njihov odgovor uneti u zapisnik. Istovremeno se mogu suoiti samo dva svedoka.22. Uviaj

Ako je za utvrivanje ili razjanjenje kakve vane injenice potrebno lino i neposredno opaanje sudije koji vodi prekrajni postupak, izvrie se uviaj. Uviaj je vana procesna radnja putem koje se nadleni organ, neposredno na licu mesta ulnim zapaanjem uverava o bitnim injenicama. Uviaj se moe obaviti i uz sudelovanje vetaka. Sudija koji vodi prekrajni postupak odredie koja e se lica pozvati da prisustvuju uviaju. O uviaju se vodi zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, odnosno organa uprave koji sprovodi uviaj, popis prisutnih lica, rezultat uviaja i druge vane injenice.

23. Vetaenje

Vetaenje se odreuje kada je za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice neophodno pribaviti nalaz i miljenje od lica koje raspolae strunim znanjem.

Vetaenje odreuje pismenom naredbom sud, odnosno organ uprave koji vodi prekrajni postupak. U naredbi e se navesti u pogledu kojih injenica se obavlja vetaenje i kome se poverava. Po pravilu se odreuje jedan vetak, a ako je vetaenje sloeno, dva ili vie vetaka. Vetaenje se moe poveriti odgovarajuoj strunoj ustanovi, dravnom organu ili strunjaku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih vetaka.Za vetaka se ne moe uzeti lice koje ne moe biti sasluano kao svedok ili lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja (vidi pitanje br. 20), kao ni lice koje je prekrajem oteeno.Pre poetka vetaenja pozvae se vetak da predmet vetaenja briljivo razmotri i da svoje miljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vetine. On e se posebno upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. Vetak daje svoj nalaz i miljenje po pravilu pismeno. Nesaglasnost ili nejasnoe u nalazu i miljenju vetaka otklonie se njegovim sasluanjem ili ponavljanjem vetaenja preko istog ili drugog vetaka.24. JemstvoJemstvo je jedna od mera za obezbeenje prisustva okrivljenog i uspeno voenje prekrajnog postupka.Kad je prekrajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno prebivalite u Republici Srbiji ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim sluajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbei odgovornost za prekraj, moe se zahtevati da on lino, ili ko drugi za njega prui jemstvo da do kraja prekrajnog postupka nee pobei, a da sam okrivljeni obea da se nee kriti i da bez odobrenja nee napustiti svoje boravite. Jemstvo se ne moe odrediti pre nego to okrivljeni bude ispitan niti bez njegovog pristanka.

Jemstvo uvek glasi na novani iznos. Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i uvati, ili u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bekstva okrivljenog platiti utvreni iznos jemstva. Visina jemstva se odreuje u iznosu do najvie novane kazne propisane za prekraj za koji se vodi postupak. Jemstvo moe biti uveano za iznos istaknutog imovinsko-pravnog zahteva oteenog.

Jemstvo se zadrava, po pravilu, do donoenja pravosnane presude. Ako je donesena pravosnana presuda o obustavi prekrajnog postupka, poloeno jemstvo se vraa.

Ako kanjeni po pravosnanosti presude ne plati tetu ili trokove prekrajnog postupka, utvreni iznos e se naplatiti iz poloenog jemstva, a ako poloeni iznos nije dovoljan, iz njega e se prvenstveno nadoknaditi iznos tete. Ako okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju Republike Srbije, reenjem e se odrediti da se vrednost data kao jemstvo unese kao prihod budeta Republike Srbije.25. Pretresanje stana i lica u prekrajnom postupkuStan i druge prostorije, kao i lica mogu se pretresati samo kod teih prekraja ako je verovatno da e se u stanu, drugim prostorijama, stvarima ili kod pojedinih lica nai predmet ili tragovi koji bi mogli biti znaajni za prekrajni postupak, ili da e se pretresom stana i drugih prostorija uhvatiti okrivljeni.Pretresanje se odreuje samo pismenom naredbom suda. Naredbu o pretresanju izvravaju organi unutranjih poslova. Naredba o pretresanju predaje se, pre poetka pretresanja, licu kod koga e se ili nad kim e se pretresanje izvriti. Pretresanju prisustvuju dva punoletna graanina. Dralac stana ili prostorije pozvae se da prisustvuje pretresanju, a ako je odsutan, pozvae se da pretresanju prisustvuje jedan od odraslih lanova domainstva ili sused. Pre pretresanja pozvae se lice na koje se naredba za pretresanje odnosi da dobrovoljno preda lice odnosno predmete koji se trae.Pretresanje u prostorijama pravnih lica moe se vriti samo u prisustvu predstavnika tog pravnog lica.Pretresanje lica enskog pola vri slubeno lice istog pola ili drugo ensko lice kome se moe poveriti pretresanje.

O svakom pretresanju stana, odnosno prostorije ili lica sastavie se zapisnik koji potpisuje i lice kod koga se ili koje se pretresa i lica ije je prisustvo obavezno.

Ako se prilikom pretresanja nau predmeti koji su upotrebljeni za izvrenje prekraja ili su pribavljeni prekrajem, ili su nastali izvrenjem prekraja, ili predmeti koji mogu posluiti kao dokaz u prekrajnom postupku, ti predmeti e se privremeno oduzeti.

26. Mere zadravanja okrivljenog Zadravanje je jedna od mera za obezbeenje prisustva okrivljenog i uspeno voenje prekrajnog postupka.

U prekrajnom postupku okrivljeni moe biti zadran sudskom naredbom u sledeim sluajevima:- ako se ne mogu utvrditi njegov identitet ili prebivalite odnosno boravite, a postoji osnovana sumnja da e pobei;

- ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj za koji je predviena kazna zatvora;

- ako je zateen u izvrenju prekraja, a zadravanje je potrebno da bi se spreilo dalje vrenje prekraja.Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe odrediti zadravanje, ali moe zatraiti od suda da odredi, produi ili ukine zadravanje.

Zadravanje se odreuje naredbom u kojoj mora biti oznaen dan i sat kad je nareeno zadravanje, kao i zakonski osnov zadravanja. Zadravanje ne moe biti due od 24 asa. Naredba o zadravanju saoptava se okrivljenom uz potpis. Okrivljenom koji je zadran dopustie se bez odlaganja da o zadravanju obavesti lice po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika drave iji je dravljanin, odnosno predstavnika odgovarajue meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva ili branioca, ako branilac nije bio prisutan prilikom njegovog ispitivanja. Lice pod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava zateeno u vrenju prekraja moe se po naredbi suda ili ovlaenog policijskog slubenika zadrati ako postoji opasnost da e i dalje vriti prekraje. Zadravanje lica u ovom sluaju moe trajati do otrenjenja, a najdue dvanaest sati. Vreme za koje je uinilac prekraja zadran pre donoenja presude uraunava se u izreenu kaznu.

27. Reenje u prekrajuPrekrajni postupak zavrava se donoenjem osuujue odnosno oslobaajue presude ili reenja kojim se postupak obustavlja. Presuda, odnosno reenje izradie se u roku od osam dana od dana okonanja svih radnji u prekrajnom postupku. Presuda kojom se okrivljeni oglaava krivim za prekraj donosi se kad se u prekrajnom postupku utvrdi postojanje prekraja i odgovornost okrivljenog za taj prekraj. Pismeno izraena presuda sadri: uvod, izreku, obrazloenje i uputstvo o pravu na albu, kao i broj, datum, potpis sudije i slubeni peat.

Presudu kojom se okrivljeni oslobaa krivice sud e izrei:

- ako delo za koje se tereti po propisu nije prekraj,- ako ima okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost okrivljenog,

- ako nije dokazano da je okrivljeni uinio prekraj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

Reenje kojim se obustavlja prekrajni postupak donee se kad se utvrdi:

- da je prekrajni postupak voen bez zahteva, odnosno da podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka nije bio ovlaen za njegovo podnoenje;

- da sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka;

- da je okrivljeni za istu radnju ve pravosnano kanjen u prekrajnom postupku ili je prekrajni postupak pravosnano obustavljen, ali ne zbog nenadlenosti;

- da je okrivljeni u krivinom postupku odnosno u postupku po privrednom prestupu pravosnano oglaen krivim za isto delo koje obuhvata i obeleje prekraja;

- da okrivljeni ima diplomatski imunitet;

- da je nastupila zastarelost za voenje prekrajnog postupka;

- da je okrivljeni u toku prekrajnog postupka umro, odnosno da je okrivljeno pravno lice prestalo da postoji;

- da je ovlaeni podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka pre pravosnanosti odluke.28. Donoenje reenja bez sasluavanja okrivljenog

Pre donoenja odluke, okrivljenom se mora dati mogunost da se izjasni o injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist. Ako uredno pozvani okrivljeni ne doe i ne opravda izostanak ili u odreenom roku ne da pismenu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nuno za utvrivanje injenica koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke, presuda se moe doneti i bez ispitivanja okrivljenog.

Ovo je mogue u sluaju ako je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnesen od strane organa uprave, ovlaenih inspektora, javnog tuioca i drugih organa i organiza- cija koje vre javna ovlaenja. Pri tome je bitno da se iz zahteva, priloene dokumenta- cije i drugih dokaza nesumnjivo utvruje da je okrivljeni poinio prekraj. Ovako se moe postupiti samo ako je za prekraj predviena novana kazna. Izuzetak je sluaj kada su alternativno propisane kazna zatvora i novana kazna, ali samo kada sudija proceni s obzirom na sve okolnosti, da okrivljenom treba izrei novanu kaznu.

Protiv maloletnika se ne moe doneti odluka a da prethodno ne bude sasluan.

29. alba u prekrajnom postupkuProtiv odluke donete u prvom stepenu moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu. Odluka se moe pobijati:

- zbog bitne povrede odredaba prekrajnog postupka (ako je prekrajni postupak vodio i odluku doneo sudija odnosno slubeno lice u organu uprave koji se morao izuzeti, ako okrivljeni nije pouen o pravu na upotrebu jezika, ako je presudu doneo sud koji zbog stvarne nenadlenosti nije mogao suditi u toj stvari);

- zbog povrede odredaba materijalnog prava iz Zakona o prekrajima i drugih propisa (da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekraj, da li ima okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost, da li je nastupila zastarelost prekrajnog gonjenja);

- zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;

- zbog odluke o prekrajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, trokovima prekrajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu.alba je redovni pravni lek. alba se predaje sudu, odnosno organu uprave, koji je doneo prvostepenu odluku. alba se podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saoptene odluke, odnosno od dana dostavljanja presude ili reenja. albu mogu izjaviti okrivljeni i podnosilac zahteva. Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se odrei prava na albu poto je odluka saoptena, a od izjavljene albe mogu odustati do donoenja drugostepene presude. U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi, ali je podnosilac albe duan navesti zato te injenice i dokaze nije ranije izneo.

Neblagovremenu, nedozvoljenu i od neovlaenog lica izjavljenu albu odbacie reenjem prvostepeni organ.Reavajui po albi Vii prekrajni sud moe albu:

- odbaciti - kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlaenog lica, ako utvrdi da je prvostepeni organ propustio da to uini, - odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku ili

- usvojiti, a prvostepenu odluku preinaiti ili ukinuti.30. Zahtev za sudsku zatitu Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presudeZahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude o prekraju moe se podneti samo protiv drugostepene presude zbog povrede zakona. Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude mogu podneti kanjeni, njegov branilac i zakonski zastupnik. Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude podnosi se u roku od petnaest dana od dana prijema presude donete u drugom stepenu i to pismeno Vrhovnom sudu Srbije.

Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude moe se podneti u sledeim sluajevima:

- zbog bitne povrede odredaba prekrajnog postupka;

- zbog povrede materijalnog prava na tetu kanjenog;

- zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;

- zbog odluke o kazni (u sluaju izricanja kazne zatvora, zatitne mere zabrane vrenja odreenih delatnosti, zatitne mere zabrane pravnom licu da vri odreene delatnosti, zatitne mere zabrane odgovornom licu da vri odreene poslove, zatitne mere zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon licu koje je po zanimanju voza, odluke o ponitenju vozake dozvole).

Neblagovremeni, nedozvoljeni ili od neovlaenog lica podnet zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude Vrhovni sud Srbije odbacie reenjem.

Vrhovni sud Srbije e presudom odbiti zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se poziva podnosilac zahteva.

Kad Vrhovni sud Srbije utvrdi da je zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude osnovan, donee presudu odnosno reenje kojim e ili preinaiti pravosnanu presudu ili je ukinuti u celini ili delimino i predmet vratiti sudu, odnosno organu uprave na ponovno odluivanje.

31. Zahtev za zatitu zakonitosti

Zahtev za zatitu zakonitosti kao vanredno pravno sredstvo moe se koristiti protiv pravosnane odluke ako je povreen zakon ili drugi propis o prekraju. Zahtev za zatitu zakonitosti podie republiki javni tuilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude. O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni sud Srbije.

Zahtev za zatitu zakonitosti ne moe se podii ako je Vrhovni sud Srbije reavao po zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnane presude. Pri reavanju o zahtevu za zatitu zakonitosti sud e se ograniiti samo na ispitivanje povrede propisa na koju se javni tuilac poziva u svom zahtevu. Sud e presudom odbiti zahtev za zatitu zakonitosti kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se ukazuje u zahtevu.

Kad sud utvrdi da je zahtev za zatitu zakonitosti osnovan, donee presudu kojom e, preinaiti pravosnanu odluku ili ukinuti u celosti ili delimino odluke prekrajnog suda i Vieg prekrajnog suda i predmet vratiti na ponovno odluivanje prekrajnom sudu, ili e se ograniiti samo na to da utvrdi povredu propisa.

Ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut na tetu kanjenog, a sud nae da je osnovan, utvrdie samo da postoji povreda zakona, ne dirajui u pravosnanu odluku, jer se izreena sankcija ne moe izmeniti na tetu okrivljenog.

32. Obnova prekrajnog postupkaPonavljanje prekrajnog postupka kao vanredno pravno sredstvo se moe koristiti protiv pravosnanog reenja, odnosno poto su iskoriena redovna pravna sredstva. Prekrajni postupak zavren pravosnanom odlukom moe se ponoviti:

- ako se dokae da je odluka zasnovana na lanoj ispravi ili na lanoj izjavi svedoka ili vetaka;- ako se dokae da je odluka doneta usled krivinog dela sudije ili drugog slubenog lica koje je uestvovalo u postupku;

- ako se utvrdi da je lice koje je kanjeno za prekraj za istu radnju ve jednom kanjeno u prekrajnom postupku;

- ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drugaije odluke da su bili poznati u ranijem postupku.

Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka mogu podneti kanjeni, njegov branilac i podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka moe se podneti u roku od godinu dana od dana pravosnanosti odluke. U zahtevu treba navesti po kojem se zakonskom osnovu trai ponavljanje postupka i kojim se dokazima potkrepljuju injenice na kojima se zahtev zasniva. O zahtevu za ponavljanje prekrajnog postupka odluuje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku.

Redovno pravno sredstvo je alba.

Vanredna pravna sredstva su: Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka,

Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude,

Zahtev za zatitu zakonitosti.

33. Posebni postupci u prekrajnom postupku

Posebni postupci u prekrajnom postupku su:

postupak prema maloletnicima (pitanje br. 34),

naknada tete zbog neopravdanog kanjavanja (pitanje br. 36) i

naplata novane kazne na mestu izvrenja prekraja (pitanje br. 35).

34. Postupak prema maloletnicimaKada se pred nadlenim organom za voenje prekrajnog postupka pojavljuju maloletna lica Zakon o prekrajima predvia za to poseban postupak ije odredbe obavezuju uesnike postupka da postupaju obazrivo, vodei rauna o duevnoj razvijenosti, osetlji- vosti i linim svojstvima maloletnika. Kad je maloletnik uestvovao u izvrenju prekraja zajedno sa punoletnim licima, postupak prema njemu e se razdvojiti.

Prekrajni postupak prema maloletniku je hitan. Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogue zbog potrebe da se hitno postupa ili iz drugih opravdanih razloga. Ako se maloletnik ne poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, sud koji vodi prekrajni postupak e ih obavestiti o pokretanju postupka.Kad sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvrenja prekraja nije imao navrenih etrnaest godina ivota obustavie prekrajni postupak, a o prekraju koji je uinjen obavestiti roditelja, usvojitelja i staratelja maloletnika, kao i organ starateljstva.

Niko ne moe biti osloboen od dunosti da svedoi o okolnostima potrebnim za ocenjivanje duevne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove linosti i prilika u kojima ivi. Pre izricanja vaspitne mere ili kazne maloletniku, pribavie se miljenje nadlenog organa starateljstva.

Protiv presude donete u postupku kojim je maloletnik oglaen krivim za prekraje albu mogu izjaviti njegov branilac, staratelj, brat, sestra i hranitelj maloletnika, ak i protiv njegove volje. U postupku prema maloletniku uvek e se iskljuiti javnost.

35. Naplata novane kazne na mestu izvrenja prekrajaNovanu kaznu u utvrenom iznosu naplauje na licu mesta, od lica zateenog u vrenju prekraja, ovlaeno lice organa u iju nadlenost spada neposredno izvravanje, odnosno nadzor nad izvravanjem propisa u kojem je prekraj predvien. O naplaenoj novanoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se oznaava koji je prekraj uinjen i kolika je novana kazna izreena i naplaena.

Ako lice koje je uinilo prekraj ne plati novanu kaznu na licu mesta, ovlaeno lice uruie mu poziv da istu plati u roku od osam dana, na nain naznaen u pozivu ili da odreenog dana i asa pristupi u organ uprave radi voenja prekrajnog postupka.

Rok za dolazak po pozivu za voenje prekrajnog postupka ne moe biti krai od osam dana. Uinilac prekraja e se u pozivu posebno pouiti o pravu na odbranu.

Na reenje o prekraju organa uprave, moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu, preko organa uprave koji je doneo reenje, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. Ako uinilac prekraja u roku za albu ne plati novanu kaznu, niti izjavi albu, reenje o prekraju dostavlja se na izvrenje prekrajnom sudu nadlenom po mestu prebivalita kanjenog, sa zabelekom da izreena novana kazna nije plaena.Na izvrenje novane kazne primenjuju se odredbe Zakona o prekrajima o zameni novane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Ako kanjeno fiziko lice u odreenom roku ne plati novanu kaznu u celini ili delimino novana kazna ili njen neplaeni deo zamenie se radom u javnom interesu (ne moe da traje due od 60 dana) ili kaznom zatvora (ne moe biti kraa od jednog niti dua od 30 dana). Deo neplaene novane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, naplauje se prinudnim putem.

36. Naknada tete zbog neopravdanog kanjavanjaPravo na naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja ima lice kome je pravosnanom presudom bila izreena prekrajna kazna ili zatitna mera, a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka prekrajni postupak obustavljen, osim u sledeim sluajevima:

- ako je prekrajni postupak obustavljen zbog toga to je u novom postupku oteeni kao podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, a na osnovu sporazuma sa okrivljenim;

- ako je povodom zahteva za ponavljanje prekrajnog postupka na tetu okrivljenog novi postupak obustavljen usled smrti ili kakvog trajnog duevnog oboljenja okrivljenog;- ako je novi prekrajni postupak obustavljen zbog zastarelosti gonjenja do koga je dolo zbog nedostinosti okrivljenog;

- ako je okrivljeni svojim lanim priznanjem ili na drugi nain namerno prouzrokovao svoje kanjavanje, osim ako je na to bio prinuen.

Pravo na naknadu tete ima i lice:

- prema kome je odreeno izvrenje prekrajne sankcije pre pravosnanosti presude ako u albenom postupku doe do obustave prekrajnog postupka;

- koje je bilo zadrano u prekrajnom postupku, pa je postupak obustavljen;

- koje je izdralo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog pravnog leka ili povodom albe, izreena kazna zatvora kraa od kazne koju je izdralo, ili je izreena prekrajna sankcija koja se ne sastoji u lienju slobode;

- koje je usled greke ili nezakonitog rada sudije neosnovano zadrano due nego to zakon dozvoljava.

Lice kome je u prekrajnom postupku neopravdano izreena novana kazna, zatitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zatitna mera oduzimanje predmeta ima pravo na vraanje plaene novane kazne, vraanje oduzete imovinske koristi, vraanje predmeta ili novane vrednosti oduzetog predmeta. Posle smrti neopravdano kanjenog lica naknadu tete odnosno vraanje novanog iznosa mogu traiti njegov brani drug i njegovi srodnici koje je on po zakonu bio duan da izdrava. Ako se neopravdano kanjeno lice odreklo zahteva za naplatu tete odnosno vraanje novanog iznosa, posle njegove smrti zahtev se ne moe podneti.

Pravo neopravdano kanjenog lica i lica koje je ono po zakonu bilo duno da izdrava, da trai naknadu tete, odnosno vraanje novanog iznosa, zastareva za jednu godinu od dana pravosnanosti presude.

37. Izvrenje odluke u prekrajnom postupkuU prekrajnom postupku odluke se donose u obliku presude, reenja, naredbe, zakljuka i zabeleke. Odluka doneta u prekrajnom postupku izvrava se kad postane pravosnana i kad za izvrenje nema zakonskih smetnji. Presuda odnosno reenje stiu svojstvo pravosnanosti kada se vie ne mogu pobijati albom ili kad alba nije dozvoljena. Osuujua presuda se moe izvriti i pre njene pravosnanosti:- ako okrivljeni ne moe da dokae svoj identitet ili nema prebivalite, ili ako odlazi u inostranstvo radi boravka, a sud nae da postoji osnovana sumnja da e okrivljeni osujetiti izvrenje izreene kazne;

- ako je okrivljeni kanjen za tei prekraj iz oblasti javnog reda i mira a postoji osnovana sumnja da e ponoviti ili nastaviti sa vrenjem prekraja ili da e izbei izvrenje kazne zatvora.

Odluka kojom je pravosnano izreena novana kazna ili je odlueno o naknadi trokova postupka ili o imovinsko - pravnom zahtevu, ili je izreena mera oduzimanja imovinske koristi, izvrava se kad istekne odreen rok za plaanje kazne, trokova postupka, imovinske koristi, naknade tete ili za povraaj stvari.

Odluka stie svojstvo izvrnosti danom dostavljanja kanjenom.

Naredba se izvrava odmah ako sud koji je izdao naredbu ne odredi drugaije.38. Izvrenje kazne zatvora, novane kazne, trokova postupka i naknade tete, zatitnih mera

Kazna zatvora, novana kazna zamenjena kaznom zatvora, rad u javnom interesu, zatitne mere i vaspitne mere izvravaju se po zakonu kojim se ureuje izvrenje krivinih sankcija, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Novanu kaznu izreenu za prekraj i trokove prekrajnog postupka izvrava sud, odnosno organ uprave koji je kaznu izrekao. Novana kazna, trokovi prekrajnog postupka i drugi novani iznosi uplauju se preko pote, banke ili Uprave za javna plaanja na posebnoj uplatnici koju popunjava nadleni sud, odnosno organ uprave u roku odreenom odlukom. Ako kanjeno lice u odreenom roku ne plati trokove prekrajnog postupka i novanu kaznu, naplata e se izvriti prinudnim putem.Zatitnu meru oduzimanja predmeta izvrava organ u iju nadlenost spada izvrenje odnosno nadzor nad izvrenjem propisa po kojima je zatitna mera izreena, ako zakonom nije drugaije odreeno. Oduzeti predmeti se prodaju ili presudom moe biti odreeno da e se isti predati odreenom organu ili organizaciji.

Meru oduzimanja imovinske koristi izvrava sud koji je doneo presudu. Prinudnu naplatu te mere vri organ uprave nadlean za poslove javnih prihoda po propisima koji vae za prinudnu naplatu poreza. Imovinska korist koja se nije mogla naplatiti prinudno, naplauje se prinudno iz nepokretnosti. Prinudnu naplatu oduzimanja imovinske koristi iz nepokretnosti vri optinski sud. Imovinska korist oduzeta na ovaj nain prihod je budeta Republike Srbije.

NAPOMENA:

26. pitanje - Mere zadravanja okrivljenog, reenje u prekraju

(razdvojila sam na Mere zadravanja okrivljenog i Reenje u prekraju, s tim da ovo drugo u novom zakonu stoji pored osuujue i oslobaajue presude samo kao Reenje kojim se obustavlja prekrajni postupak a ne kao ranije Reenje o prekraju kojim se okrivljeni oglaava odgovornim ili Reenje o prekraju kojim se obustavlja postupak)

28. pitanje Donoenje reenja bez sasluavanja okrivljenog u novom zakonu se ne spominje izriito

30. pitanje Zahtev za sudsku zatitu - nisam nala pod tim nazivom da li je to Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnane presude

31