fiziologija membrane, nerava i misica

FIZIOLOGIJA Fiziologija membrane, nerava i mišića

`FIZIOLOGIJA MEMBRANE, NERAVA I MIŠIĆA

1. Prosečna koncentracija Na+ u ekstracelularnoj tečnosti je:a. 0.142 mmol/lb. 1.42 mmol/lc. 14.2 mmol/ld. 142 mmol/l

2. Prosečna koncentracija K+ u ekstracelularnoj tečnosti je:a. 0.4 mmol/lb. 4 mmol/lc. 40 mmol/ld. 400 mmol/l

3. Prosečna koncentracija Ca2+ u ekstracelularnoj tečnosti je:a. 0.024 mmol/lb. 0.24 mmol/lc. 2.4 mmol/ld. 24 mmol/l

4. Prosečna koncentracija Cl- u ekstracelularnoj tečnosti je:a. 0.103 mmol/lb. 1.03 mmol/lc. 10.3 mmol/ld. 103 mmol/l

5. Prosečna koncentracija K+ u intracelularnoj tečnosti je:a. 0.140 mmol/lb. 1.40 mmol/lc. 14.0 mmol/ld. 140 mmol/l

6. Prosečna koncentracija Na+ u intracelularnoj tečnosti je:a. 0.10 mmol/lb. 1.0 mmol/lc. 10 mmol/ld. 100 mmol/l

7. Odnos prosečne koncentracije proteina između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je:a. 1:2b. 1:4c. 1:8d. 1:16

8. Odnos prosečne koncentracije natrijuma između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je:

a. 1:1b. 10:1c. 50:1


d. 100:1

9. Odnos prosečne koncentracije kalcijuma između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je:a. 1:1b. 100:1c. 1000:1d. 10000:1

10. Odnos prosečne koncentracije kalijuma između ekstracelularne i intracelularne tečnosti je:a. 1:1b. 1:3.5c. 1:35d. 1:70

11. Transport kroz ćelijsku membranu prostom difuzijom ostvaruje se:a. samo kroz lipidni dvosloj i zavisi od liposolubilnosti supstanceb. kroz lipidni dvosloj i kroz proteinske kanalec. samo kroz proteinske kanaled. kroz lipidni dvosloj i kroz proteinske kanale pod uslovom da ima dovoljno energije u vidu

adenozin-trifosfata (ATP)

12. Za razliku od proste difuzije olakšana difuzija kroz ćelijsku membranu:a. zahteva specifični proteinski nosač i dovoljno raspoloživog ATP-ab. zahteva specifični proteinski nosač a brzina difuzije ne zavisi od koncentracije difuzibilne

supstancec. zahteva specifični proteinski nosač a brzina difuzije je upravo proporcionalna

koncentraciji difuzibilne supstanced. zahteva specifični proteinski nosač i saturabilan je proces

13. Selektivna permeabilnost različitih proteinskih kanala ćelijske membrane zavisi od:a. njihovog dijametra, oblika i prirode električnog naboja duž njihove unutrašnje površineb. njihovog dijametra, koncentracije difuzibilne supstance i raspoložive energije (ATP)c. liposolubilnosti difuzibilne supsance i raspoložive energije (ATP)d. električnog naboja difuzibilne supstance, njene koncentracije i liposolubilnosti

14. Da bi molekuli i joni difundovali kroz proteinske kanale potrebno je:a. da su liposolubilni i da je dijametar čestice manji od dijametra kanalab. da su hidrosolubilni i da se vezuju za svoje specifične nosačec. da su liposolubilni i da imaju dovoljno kinetičke energije za kretanjed. da su hidrosolubilni i da je dijametar čestaca manji od dijametra kanala

15. Razlika između proste i olakšane difuzije je u tome što:a. je za olakšanu difuziju potrebna energija u vidu ATP-ab. olakšana difuzija zahteva prisustvo specifičnog nosačac. se olakšana difuzija ostvaruje nasuprot koncentracionom gradijentud. prosta difuzija zahteva prisustvo specifičnog nosača

16. Voltaž-zavisna kontrola proteinskih kanala ćelijske membrane znači da:a. transport čestica kroz ove kanale zavisi od njihovog električnog nabojab. konformacione promene proteinskih kanala zavise od energije ATP-a


c. konformacione promene proteinskih kanala zavise od električnog potencijala ćelijske membrane

d. konformacione promene proteinskih kanala zavise od električnog naboja transportne čestice i količine raspoloživog ATP-a

17. Zajednička osobina olakšane difuzije i aktivnog transporta je:a. oba procesa zahtevaju prisustvo specifičnog nosačab. oba procesa se odvijaju nasuprot koncentracionom gradijentuc. oba procesa zahtevaju energiju u vidu ATP-ad. oba procesa se odvijaju nasuprot koncentracionom gradijentu i zahtevaju energiju ATP-a

18.Acetilholinski proteinski kanal se otvara:a. kada se promeni električni potencijal ćelijske membraneb. vezivanjem specifičnog molekula-ligandac. samo u prisustvu jona Ca2+

d. kada se promeni električni potencijal ćelijske membrane u prisustvu dovoljne količine ATP-a

19. Svi transporti kroz ćelijsku membranu se dele na:a. pasivne i aktivne transporteb. pasivne transporte i transporte sa nosačimac. pasivne transporte i difuzijud. transporte jona i aktivne transporte

20. Difuzija kroz ćelijsku membranu može biti:a. prosta difuzija i olakšana difuzijab. jonska difuzija i olakšana difuzijac. prosta difuzija i jonska difuzijad. prosta, jonska i olakšana

21. Na permeabilnost ćelijske membrane utiču:a. debljina membraneb. liposolubilnost i molekulska masa supstancec. temperaturad. svi navedeni odgovori su tačni

22. U nesaturabilne transporte kroz ćelijsku membranu spadaju:a. olakšana difuzijab. kotransportc. kontratransportd. svi transporti koji ne zahtevaju prisustvo specifičnog membranskog nosača

23. U saturabilne transporte kroz ćelijsku membranu spadaju:a. svi transporti koji zahtevaju prisustvo specifičnog membranskog nosačab. transport gasova kroz ćelijsku membranuc. transport jona kroz ćelijsku membranud. transport vode kroz ćelijsku membranu

24. Maksimalna brzina transporta (Vmax) je karakteristika:a. nesaturabilnih transporta


b. saturabilnih transportac. transporta gasova kroz ćelijsku membranud. svih transporta kroz ćelijsku membranu

25. Vrednost maksimalne brzine transporta kroz ćelijsku membranu zavisi od:a. debljine ćelijske membraneb. broja specifičnih proteinskih nosačac. razlike u koncentracijama supstance sa obe strane membraned. liposolubilnosti supstance koja se transportuje

26. Prosta difuzija zavisi od:a. elektrohemijskog gradijentab. broja nosačac. liposolubilnosti nosačad. koncentracije ATP-a u ćeliji

27. Sa povećanjem debljine membrane brzina proste difuzije se:a. neznatno povećava b. povećava proporcionalno povećanju debljine membranec. smanjujed. ne menja

28. Povećanje temperature: a. uzrokuje smanjenje neto difuzijeb. uzrokuje povećanje neto difuzijec. uzrokuje neproporcionalno smanjenje neto difuzijed. ne izaziva promene neto difuzije

30. Osmoza je:a. ukupna difuzija vode u organizmub. neto difuzija vode kroz membranec. transport molekula rastvorenih u vodid. transport hidriranih jona kroz membrane

31. Osmoza zavisi od:a. veličine rastvorenih česticab. naelektrisanja rastvorenih česticac. broja nedifuzibilnih česticad. svi navedeni odgovori su tačni

32. Osmotski pritisak je:a. pritisak molekula vode kroz ćelijsku membranub. pritisak difuzibilnih čestica na ćelijsku membranuc. pritisak kojim je moguće zaustaviti neto difuziju voded. pritisak koji povećava transport vode kroz ćelijsku membranu

33. Osmol je:a. broj čestica u jednom gramu rastvorene supstance koja ne disosujeb. broj čestica u jednom litru rastvorene supstance koja ne disosujec. broj čestica u jednom molu rastvorene supstance koja ne disosuje


d. broj osmotski aktivnih čestica u jednom litru rastvora

34. Osmolalnost je:a. broj osmotski aktivnih čestica u jednom litru rastvorab. broj osmotski aktivnih čestica u jednom kilogramu rastvaračac. broj osmotski aktivnih čestica u jednom molu rastvorad. broj osmotski aktivnih čestica u jednom molu rastvarača

34. Osmolarnost je:a. broj osmotski aktivnih čestica u jednom litru rastvorab. broj osmotski aktivnih čestica u jednom kilogramu rastvaračac. broj osmotski aktivnih čestica u jednom molu rastvorad. broj osmotski aktivnih čestica u jednom molu rastvarača

35. Jedan mol glukoze u poređenju sa jednim molom NaCl, ima:a. istu osmotsku aktivnostb. deset puta veću osmotsku aktivnostc. dva puta manju osmotsku aktivnost d. dva puta veću osmotsku aktivnost

36. Aktivni transport može biti:a. primarni i sekundarni transportb. primarni i olakšana difuzija c. olakšana difuzija i sekundarni transportd. difuzija, primarni i sekundarni transport

37. Primarnim aktivnim transportom se prenose:a. gasovib. amino kiselinec. vodad. joni

38. Aktivni transport se odvija:a. kroz lipidni dvoslojb. kroz vodene kanalec. preko specifičnih nosačad. svi navedeni odgovori su tačni

39. Primarni aktivni transport se može vršiti:a. samo u smeru elektrohemijskog gradijentab. suprotno elektrohemijskom gradijentuc. iz intersticijuma u unutrašnjost ćelijed. iz ćelije u ekstracelularnu tečnost

40. Sekundarni aktivni transport:a. ne zahteva energijub. koristi energetske efekte primarnog aktivnog transportac. ima dvostruko veću energetsku potrošnju od primarnogd. se odvija na bazolateralnoj strani ćelije


41. Sekundarni aktivni transport ima:a. dvostruko veću energetsku potrošnju od primarnogb. dvostruko manju energetsku potrošnju od primarnogc. istu energetsku potrošnju kao primarnid. trostruko manju energetsku potrošnju od primarnog

42. Sekundarni aktivni transport se odvija u obliku:a. proste i olakšane difuzijeb. kotransporta i kontratransportac. olakšane difuzije i kotransportad. olakšane difuzije i kontratransporta

43. Kotransport glukoze se odvija zajedno sa:a. kalcijumomb. kalijumomc. hloromd. natrijumom

44. Kotransport aminokiselina u bubrežnom epitelu se odvija zajedno sa:a. kalcijumomb. kalijumomc. hloromd. natrijumom

45. U proksimalnim tubulima bubrega se vodonikovi joni sekretuju u zamenu za:a. kalcijumb. kalijumc. hlord. natrijum

46. Na aktivnost jonskih kanala ćelijske membrane mogu uticati:a. vrednosti membranskog potencijalab. vezivanje specifičnih aktivirajućih molekulac. vezivanje specifičnih inhibirajućih molekulad. svi navedeni odgovori su tačni

47. Natrijumski kanali imaju:a. isti promer kao i kalijumski kanalib. veći promer od kalijumskih kanalac. manji promer od kalijumskih kanalad. 2.43 puta manji promer od kalijumskih kanala

48. Kalijumski kanali:a. su negativno naelektrisani kao i natrijumskib. su pozitivno naelektrisani c. nisu naelektrisanid. sadrže jone kalcijuma

49. Aktivaciona vrata voltaž-zavisnih natrijumovih kanala se nalaze:a. sa unutrašnje strane ćelijske membrane


b. sa spoljašnje strane ćelijske membranec. sa obe strane ćelijske membraned. nisu deo ćelijske membrane

50. Inaktivaciona vrata voltaž-zavisnih natrijumovih kanala se nalaze:a. sa unutrašnje strane ćelijske membraneb. sa spoljašnje strane ćelijske membranec. sa obe strane ćelijske membraned. nisu deo ćelijske membrane

51. Aktivaciona vrata voltaž-zavisnih kalijumovih kanala se nalaze:a. sa unutrašnje strane ćelijske membraneb. sa spoljašnje strane ćelijske membranec. sa obe strane ćelijske membraned. nisu deo ćelijske membrane

52. Propustljivost ćelijske membrane u mirovanju za jone natrijuma je:a. deset puta veća od propustljivosti za jone kalijumab. deset puta manja od propustljivosti za jone kalijumac. sto puta manja od propustljivosti za jone kalijumad. jednaka propustljivosti za jone kalijuma

53. Nernst-ov potencijal za neki jon predstavlja vrednost membranskog potencijala koji bi nastao kada bi ćelijska membrana bila propustljiva:a. samo za dati jonb. samo za anjonec. samo za katjoned. samo za nedifuzibilne čestice

54. Kada bi ćelijska membrane bila propustljiva samo za jone kalijuma vrednost membranskog potencijala bi iznosila:a. – 90 mVb. – 86 mVc. – 94 mVd. + 61 mV

55. Kada bi ćelijska membrane bila propustljiva samo za jone natrijuma vrednost membranskog potencijala bi iznosila:a. – 90 mVb. – 86 mVc. – 94 mVd. + 61 mV

56. Vrednost Nernst-ovog potencijala za jone hlora iznosi:a. – 90 mVb. – 86 mVc. – 94 mVd. + 61 mV


57. Goldman-Hodgkin-Katz-ova jednačina omogućava izračunavanje vrednosti mirovnog membranskog potencijala na osnovu koncentracijskih gradijenata jona:a. natrijuma i kalijumab. natrijuma i kalcijumac. natrijuma, kalijuma i hlorad. kalcijuma i magnezijuma

58. Vrednost mirovnog membranskog potencijala mišićnih i debelih nervnih vlakana iznosi:a. – 90 mVb. – 86 mVc. – 94 mVd. + 61 mV

59. Vrednost mirovnog membranskog potencijala mišićnih i debelih nervnih vlakana pri blokadi Na+-K+ pumpe iznosi:a. – 90 mVb. – 86 mVc. – 94 mVd. + 61 mV

60. Elektrogeni efekat Na+-K+ pumpe iznosi:a. 2 mVb. 4 mVc. 8 mVd. 16 mV

61. Akcioni potencijal predstavlja:a. brzu promenu mirovnog membranskog potencijalab. sporu promenu mirovnog membranskog potencijalac. smanjenje mirovnog membranskog potencijalad. održavanuje iste vrednosti mirovnog membranskog potencijala

62. Faze akcionog potencijala su:a. stadijum mirovanja, depolarizacija i repolarizacijab. stadijum mirovanja, kontrakcija i dekontrakcijac. stadijum mirovanja, depolarizacija i hiperpolarizacijad. stadijum mirovanja, repolarizacija i hiperpolarizacija

63. Depolarizacija predstavlja:a. ulazak pozitivnog naelektrisanja u ćelijub. izlazak pozitivnog naelektrisanja iz ćelijec. izlazak negativnog naelektrisanja iz ćelijed. ulazak negativnog naelektrisanja u ćeliju

64. Repolarizacija predstavlja:a. ulazak pozitivnog naelektrisanja u ćelijub. izlazak pozitivnog naelektrisanja iz ćelijec. izlazak negativnog naelektrisanja iz ćelijed. ulazak negativnog naelektrisanja u ćeliju


65. Aktivacija voltaž-zavisnih natrijumovih kanala se odvija:a. pre aktivacije kalijumovih kanalab. u isto vreme kada i aktivacija kalijumovih kanalac. nakon aktivacije kalijumovih kanalad. nakon aktivacije kalcijumskih kanala

66. U toku akcionog potencijala se transport natrijumovih jona kroz odgovarajuće kanale vrši:a. istovremeno kada i transport kalijumovih jonab. posle transporta kalijumovih jonac. pre transporta kalijumovih jonad. pre i posle transporta kalijumovih jona

67. Transport kalijumovih jona u toku akcionog potencijala se vrši nakon transporta natrijumovih jona usled:a. sporije aktivacije voltaž-zavisnih kalijumovih kanalab. sporijih konformacionih promena u voltaž-zavisnim kalijumovim kanalimac. aktivacije kalcijumovih kanalad. promene vrednosti membranskog potencijala

68. Akcioni potencijali se javljaju:a. u obliku šiljak potencijalab. u obliku potencijala sa platoomc. u oba navedena oblikad. nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan

69. Faza platoa u akcionom potencijalu nastaje usled:a. ulaska natrijumovih jonab. produženog ulaska natrijumovih jonac. izlaska kalijumovih jonad. ulaska kalcijumskih jona

70. Faza platoa u akcionom potencijalu se javlja:a. posle faze depolarizacije izazvane ulaskom jona natrijumab. posle faze repolarizacije izazvane izlaskom jona kalijumac. posle faze hiperpolarizacije izazvane izlaskom jona kalijumad. nakon završetka promene mirovnog membranskog potencijala

71. Tokom faze platoa akcionog potencijala dominantni transport jona se vrši kroz:a. brze natrijumske kanaleb. cureće natrijumske kanalec. spore natrijumsko-kalcijumske kanaled. spore kalijumske kanale

72. Faza platoa u akcionom potencijalu dovodi do:a. skraćenja faze depolarizacijeb. produženja hiperpolarizacijec. produženja faze repolarizacijed. odlaganja faze repolarizacije

73. Kanali za transport kalcijuma u toku akcionog potencijala su otvoreni:


a. koliko i kanali za natrijumb. duže od natrijumovih kanalac. kraće od natrijumovih kanalad. sve do nastanka novog akcionog potencijala

74. Pragovna draž je:a. minimalni intenzitet draži koji dovodi do okidanja akcionog potencijalab. maksimalni intenzitet draži koji dovodi do okidanja akcionog potencijalac. svaki intenzitet draži koji dovodi do okidanja akcionog potencijala d. nijedan ponuđeni odgovor nije tačan

75. Akcioni potencijal pobuđen na jednom delu ekscitabilne membrane se:a. širi samo u jednom smeru duž ćelijske membraneb. ostaje na istom mestuc. širi u oba smera duž ćelijske membraned. širi prema unutrašnjosti ćelije

76. Reobaza je:a. najmanja voltaža pri kojoj će nerv okinuti akcioni potencijalb. najveća voltaža pri kojoj će nerv okinuti akcioni potencijalc. bilo koja voltaža pri kojoj će nerv okinuti akcioni potencijald. voltaža koja je dvostruko veća od pragovne draži

77. Hronaksija je:a. najkraće vreme za koje draž intenziteta vrednosti dvostruke reobaze izazove akcioni

potencijalb. najkraće vreme za koje draž intenziteta vrednosti trostruke reobaze izazove akcioni

potencijalc. najkraće vreme za koje draž intenziteta vrednosti četvorostruke reobaze izazove akcioni

potencijald. najkraće vreme za koje draž intenziteta vrednosti petostruke reobaze izazove akcioni

potencijal

78. Brzina propagacije akcionih potencijala zavisi od:a. dužine nervnog vlaknab. razgranatosti nervnog vlaknac. debljine nervnog vlakna i prisustva mijelininske ovojniced. frekvencije akcionih potencijala

79. Akutni potpragovni potencijal predstavlja:a. lokalnu promenu mirovnog membranskog potencijala koja uspeva da pobudi akcioni

potencijalb. lokalnu promenu mirovnog membranskog potencijala koja ne uspeva da pobudi akcioni

potencijalc. lokalnu promenu mirovnog membranskog potencijala koja dovodi do otvaranja

kalijumovih kanalad. vrsta akcionog potencijala

80. Relativni refraktorni period predstavlja:a. period u kome se stvara najveći broj akcionih potencijala


b. period u kome se vlakno može ekscitirati izuzetno jakim dražimac. period u kome nijedna draž ne može da izazove akcioni potencijald. period u kome svaka draž može da izazove akcioni potencijal

81. Apsolutni refraktorni period predstavlja:a. period u kome se stvara najveći broj akcionih potencijalab. period u kome se vlakno može ekscitirati izuzetno jakim dražimac. period u kome nijedna draž ne može da izazove akcioni potencijald. period u kome svaka draž može da izazove akcioni potencijal

82. Osnovna funkcionalna jedinica mišićne kontrakcije je:a. sarkolemab. sarkoplazmac. sarkoplazmatski retikulumd. sarkomera

83. Kontraktilni proteini mišića su:a. mioglobin i miozinb. mioglobin i aktinc. aktin i miozind. aktin i mioglobin

84. Sarkomera je deo miofibrile i nalazi se između :a. dva Z diskab. dve I prugec. dva interkalatna diskad. dve A pruge

85. Osnovna uloga sarkoplazmatskog retikuluma je:a. sinteza i oslobađanje ATP-ab. deponovanje i oslobađanje jona kalcijumac. deponovanje i oslobađanje jona magnezijumad. kontrola oksidativnog metabolizma

86. Molekul miozina se sastoji iz:a. dva teška i četiri laka lancab. dva teška i dva laka lancac. četiri teška i dva laka lancad. četiri teška i četiri laka lanca

87. Miozinski filament je sagrađen od najmanje:a. 2 miozinskih molekulab. 20 miozinskih molekulac. 200 miozinskih molekulad. 2000 miozinskih molekula

88. Poprečni most miozinskog filamenta čine:a. glava i repb. glava i rukac. glava i telo


d. ruka i telo

89. U sastav poprečnog mosta miozinskog filamenta ulaze:a. samo laki lancib. samo teški lancic. dva teška i četiri laka lancad. četiri teška i dva laka lanca

90. Miozinska glavica skeletnog mišića:a. poseduje ADP-aznu aktivnostb. poseduje ATP-aznu aktivnostc. poseduje GTP-aznu aktivnostd. ne poseduje enzimsku aktivnost

91. Ukupna dužina miozinskog filamenta je:a. 0.16 mikrometarab. 1.6 mikrometarac. 16 mikrometarad. 160 mikrometara

92. Poprečni mostovi:a. se nalaze duž čitavog miozinskog filamentab. se nalaze duž čitavog miozinskog filamenta sem u središnjem deluc. se nalaze duž čitavog miozinskog filamenta sem na krajevimad. se nalaze duž čitavog miozinskog filamenta sem na krajevima i u središnjem delu

93. Aktinski filament se sastoji od:a. aktina b. troponinac. tropomiozinad. od sve tri navedene proteinske komponente

94. Okosnica aktinskog filamenta je dvostruko upleten:a. G-aktinski proteinski molekulb. F-aktinski proteinski molekulc. tropomiozinski proteinski molekuld. troponinski proteinski molekul

95. F-aktinski heliks se sastoji od polimerizovanih molekula:a. A-aktinab. I-aktinac. G-aktinad. C-aktina

96. Za svaki G-aktinski molekul vezan je po:a. jedan molekul ADP-ab. dva molekula ADP-ac. četiri molekula ADP-ad. osam molekula ADP-a


97. Aktivna mesta aktinskih filamenata su u mirovanju pokrivena:a. miozinskim molekulomb. tropomiozinskim molekulomc. troponinskim molekulomd. kompleksom troponin-tropomiozin

98. Aktivna mesta na aktinskim filamentima čine molekuli:a. ATPb. c-AMPc. GTPd. ADP

99. Molekul troponina predstavlja kompleks:a. dve labavo vezane subjediniceb. tri labavo vezane subjedinicec. četiri labavo vezane subjediniced. pet labavo vezanih subjedinica

100. Troponin I ima snažan afinitet za:a. aktinb. tropomiozinc. kalcijumove joned. ATP

101. Troponin C ima snažan afinitet za:a. aktinb. tropomiozinc. kalcijumove joned. ATP

102. Troponin T ima snažan afinitet za:a. aktinb. tropomiozinc. kalcijumove joned. ATP

103. Molekul troponina se sastoji od :a. troponina I, troponina T i troponina Cb. troponina I, troponina G i troponina Cc. troponina I, , troponina T i troponina Gd. troponina I, troponina T i troponina H

104. Aktinski filament bez tropomiozinske komponente se vezuje za miozinske glavice u prisustvu :a. jona magnezijumab. jona natrijumac. jona kalijumad. jona hlora

105. Za troponin C se vezuje :


a. 2 jona kalcijumab. 4 jona kalcijumac. 8 jona kalcijumad. 16 jona kalcijuma

106. Glave poprečnih mostova :a. vezuju ATP pre početka kontrakcijeb. vezuju ATP za vreme kontrakcijec. vezuju ADP pre početka kontrakcijed. vezuju ADP za vreme kontrakcije

107. Pojedinačni zaveslaj miozinske glavice skeletnog mišića troši energiju dobijenu cepanjem:a. jednog molekula ATPb. dva molekula ATPc. četiri molekula ATPd. osam molekula ATP

108. Energija dobijena ATP-aznom aktivnošću miozinske glavice se koristi za :a. zaveslajb. vezivanje glavice za aktivno mestoc. otkrivanje aktivnog mestad. dovođenje glavice u perpendikularan položaj

109. Vezivanje jona kalcijuma za troponin C dovodi do:a. konformacione promene troponinskog kompleksa, promene prostornog odnosa troponin-

tropomiozinskog kompleksa i otkrivanje aktivnog mesta na aktinub. konformacione promene tropomiozinskog kompleksa, promene prostornog odnosa

troponin-tropomiozinskog kompleksa i otkrivanje aktivnog mesta na aktinuc. konformacione promene tropomiozinskog kompleksa, promene prostornog odnosa

troponin-tropomiozinskog kompleksa i otkrivanje aktivnog mesta na miozinud. konformacione promene troponinskog kompleksa, promene prostornog odnosa troponin-

tropomiozinskog kompleksa i otkrivanje aktivnog mesta na miozinu

110. Vezivanje jona kalcijuma u mišićnoj kontrakciji dovodi do:a. konformacione promene tropomiozinab. konformacione promene aktinac. konformacione promene miozinad. konformacione promene troponina

111. Maksimalna snaga kontrakcije se ostvaruje pri dužini sarkomere:a. većoj od 2.2 mikrometrab. od 1.6-1.8 mikrometrac. od 2.0-2.2 mikrometrad. manjoj od 1.6 mikrometra

112. Maksimalna snaga mišićne kontrakcije se ostvaruje pri dužini sarkomere od 2.0-2.2 mikrometra zbog:a. najveće aktivnosti mitohondrija pri toj dužini sarkomereb. najvećeg broja ostvarenih veza između aktina i miozina pri toj dužini sarkomere


c. najvećeg broja jona kalcijuma koji se oslobađa pri toj dužini sarkomered. najvećem stepenu depolarizacije ćelijske membrane pri toj dužini sarkomere

113. Mišić se kontrahuje najvećom brzinom kada je:a. neopterećenb. opterećen sa 30 % od maksimalnog opterećenjac. opterećen 50% od maksimalnog opterećenjad. 100% opterećen

114. Prosečna koncentracija ATP-a u mišićnom vlaknu od oko 4 mmol/l je dovoljna da održi punu mišićnu kontrakciju:a. 1-2 sekundeb. 7-8 sekundic. oko 30 sekundid. oko jedan minut

115. Najveći deo energije za mišićnu kontrakciju se troši za:a. pumpanje kalcijumovih jona iz sarkoplazme u sarkoplazmatski retikulumb. pumpanje kalcijumovih jona iz sarkoplazme u ekstracelularnu tečnostc. transport kalijumovih i natrijumovih jona kroz ćelijsku membranu mišićnog vlaknad. pokretanje mehanizma uporednog hoda

116. Energija dobijena iz jedinjenja sa energetski bogatim fosfatnim vezama (ATP i keratin fosfat) je dovoljna da održi punu mišićnu kontrakciju:a. 1-2 sekundeb. 7-8 sekundic. oko 30 sekundid. oko jedan minut

117. Brzina dobijanja energije za mišićnu kontrakciju glikolitičkim putem u anaerobnim uslovima je:a. 2.5 veća od brzine dobijanja energije aerobnim procesima b. 10 veća od brzine dobijanja energije aerobnim procesima c. 2.5 manja od brzine dobijanja energije aerobnim procesima d. 10 manja od brzine dobijanja energije aerobnim procesima

118. Energija dobijena glikolitičkim putem može održati maksimalnu mišićnu kontrakciju: a. 1-2 sekundeb. 7-8 sekundic. oko 30 sekundid. oko jedan minut

119. Najveći izvor energije za dugotrajnu mišićnu kontrakciju predstavlja:a. ATPb. kreatin fosfatc. oksidativni metabolizamd. anaerobna glikoliza

120. Energija potrebna za mišićnu kontrakciju se obezbeđuje sledećim redosledom (hronološki):


a. oksidativnim metabolizmom, anaerobnom glikolizom, iz kreatin fosfata, iz ATP-ab. iz ATP-a, iz kreatin fosfata, anaerobnom glikolizom, oksidativnim metabolizmomc. anaerobnom glikolizom, iz kreatin fosfata, iz ATP-a, oksidativnim metabolizmomd. iz kreatin fosfata, iz ATP-a, anaerobnom glikolizom, oksidativnim metabolizmom

121. Maksimalna efikasnost mišićne kontrakcije postiže se:a. kada se mišić kontrahuje 30% od maksimalne brzine kontrakcijeb. kada se mišić kontrahuje maksimalnom brzinomc. kada se mišić kontrahuje minimalnom brzinomd. kada se mišić kontrahuje 70% od maksimalne brzine kontrakcije

122. Izometričku mišićnu kontrakciju odlikuje:a. smanjenje dužine i povećanje napona mišićab. povećanje dužine i smanjenje napona mišićac. stalnost dužine i napona mišićad. stalnost dužine i promena napona mišića

123. Izotoničku mišićnu kontrakciju odlikuje:a. smanjenje dužine i povećanje napona mišićab. povećanje dužine i smanjenje napona mišićac. stalnost dužine i napona mišićad. promena dužine i stalnost napona mišića

124. Brza mišićna vlakna imaju:a. veći dijametar vlakana radi ostvarivanja veće snage kontrakcije od sporih mišićnih

vlakanab. manji dijametar vlakana radi ostvarivanja veće snage kontrakcije od sporih mišićnih

vlakanac. razvijeniji sistem krvnih sudova i kapilara od sporih mišićnih vlakanad. veći broj mitohondrija od sporih mišićnih vlakana

125. Brza mišićna vlakna sadrže:a. razvijeni sistem krvnih sudova i kapilara od sporih mišićnih vlakanab. veći broj mitohondrija od sporih mišićnih vlakanac. veću količinu mioglobina od sporih mišićnih vlakanad. više razvijen sarkoplazmatski retikulum od sporih mišićnih vlakana

126. Spora mišićna vlakna u poređenju sa brzim mišićnim vlaknima imaju:a. više razvijen sarkoplazmatski retikulum od sporih mišićnih vlakanab. razvijeniji sistem krvnih sudova i kapilara od brzih mišićnih vlakanac. manji broj mitohondrija od sporih mišićnih vlakanad. manju količinu mioglobina od brzih mišićnih vlakana

127. Spora mišićna vlakna sadrže:a. slabije razvijen sistem krvnih sudova i kapilara od brzih mišićnih vlakanab. manji broj mitohondrija od brzih mišićnih vlakanac. manju količinu mioglobina od brzih mišićnih vlakanad. slabije razvijen sarkoplazmatski retikulum od brzih mišićnih vlakana

128. Spora mišićna vlakna imaju:


a. slabije razvijen sistem krvnih sudova i kapilara od brzih mišićnih vlakanab. manji broj mitohondrija od brzih mišićnih vlakanac. manju količinu mioglobina od brzih mišićnih vlakanad. manju količinu glikolitičkih enzima za rapidno oslobađanje energije

129. Crvena mišićna vlakna u poređenju sa belim mišićnim vlaknima imaju:a. istu koncentraciju mioglobinab. dvostruko manju koncentraciju mioglobinac. manju koncentraciju mioglobinad. veću koncentraciju mioglobina

130. Bela mišićna vlakna se kontrahuju:a. istom brzinom kao i crvena mišićna vlaknab. manjom brzinom od crvenih mišićnih vlakanac. dvostruko manjom brzinom od crvenih mišićnih vlakanad. većom brzinom od crvenih mišićnih vlakana

131. Sva mišićna vlakna inervisana pojedinačnim motornim nervnim vlaknom nazivaju se:a. motorna pločab. motorna jedinicac. motorna mišićna vlaknad. motorna veza

132. Prosečan broj mišićnih vlakana po motornoj jedinici je:a. 5b. 10c. 100d. 1000

133. Kontrola preciznosti mišićnih pokreta je određena:a. debljinom mišićnih vlakana unutar motorne jediniceb. brojem mišićnih vlakana unutar motorne jedinicec. dužinom mišićnih vlakana unutar motorne jediniced. frekvencijom odašiljanja impulsa iz motornog neurona

134. Mišići koji imaju manji broj vlakana unutar motorne jedinice imaju:a. veću kontrolu preciznosti pokretab. veću snagu kontrakcijec. duži period oporavkad. manju kontrolu preciznosti pokreta

135. Maksimalna snaga kontrakcije skeletnog mišića iznosi:a. 1-2 kg/cm2

b. 3-4 kg/cm2

c. 7-8 kg/cm2

d. 10-12 kg/cm2

136. Sumacija kontrakcije skeletne muskulature može nastati:a. isključivo usled povećanja broja kontrahovanih mišićnih vlakanab. isključivo usled povećanja frekvencije kontrakcija mišićnih vlakana


c. usled povećanja broja kontrahovanih mišićnih vlakana i frekvencije kontrakcija mišićnih vlakana

d. isključivo usled povećanja koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti

137. Tokom tetaničke kontrakcije skeletnog mišića koncentracija kalcijuma u sarkoplazmi:a. se smanjujeb. se povećavac. se dvostruko povećavad. ostaje nepromenjena

138. Tonus mišića je određen:a. impulsima koji dolaze iz kičmene moždineb. impulsima koji dolaze iz viših centarac. iz mišićnog vretenad. svi navedeni odgovori su tačni

139. Zamor mišića može nastati zbog:a. nesposobnosti da kontraktilni procesi obezbede isti mišićni radb. nesposobnosti da metabolički procesi obezbede isti mišićni radc. smanjenja transmisije nervno-mišićnih signala kroz neuro-mišićnu spojnicud. svi navedeni odgovori su tačni

140. Skeletna mišićna vlakna su inervisana:a. tankim mijelinizovanim nervnim vlaknimab. tankim nemijelinizovanim nervnim vlaknimac. debelim mijelinizovanim nervnim vlaknimad. svi navedeni odgovori su tačni

141. Nervni završeci prave spojnicu sa mišićnim vlaknom koja se nalazi u blizini:a. sredine mišićnog vlaknab. završetaka mišićnog vlaknac. duž celog mišićnog vlaknad. svi navedeni odgovori su tačni

142. Motorna završna ploča je struktura koja se sastoji iz:a. dva susedna nervna završetkab. nervnog terminala i mišićnog vlaknac. nervnog vlakna i svih mišićnih vlakana koje inervišed. svi navedeni odgovori su tačni

143. Sinaptička pukotina je prostor:a. koji se nalazi između dva susedna nervna završetkab. koji se nalazi između nervnog terminala i mišićnog vlaknac. promera 20-30 nmd. svi navedeni odgovori su tačni

144. Sinaptička pukotina je široka:a. 2-3 nmb. 20-30 nmc. 200-300 nm


d. 2-3 µm

145. Sinaptički žleb (kanal) je:a. invaginacija membrane mišićnog vlaknab. invaginacija membrane nervnog vlaknac. deo nervnog terminalad. deo Švanove ćelije

146. Subneuralne pukotine omogućavaju:a. povećanje kontaktne površine membrane mišićnog vlaknab. povećanje brzine transmisije impulsa sa nerva na mišićno vlaknoc. smanjenje kontaktne površine membrane mišićnog vlaknad. smanjenje brzine transmisije impulsa sa nerva na mišićno vlakno

147. Transmiter neuromišićne spojnice je:a. noradrenalinb. adrenalinc. acetilholind. GABA

148. Prenos signala u neuro-mišićnoj spojnici se obavlja:a. električnim putemb. hemijskim putemc. elektrohemijskim putemd. elektrotoničkim putem

149. Prosečan broj acetilholinskih vezikula u jednom nervnom završetku iznosi:a. 300b. 3 000c. 30 000d. 300 000

150. Prosečan broj acetilholinskih vezikula koji se oslobodi u sinaptičku pukotinu neuro-mišićne spojnice za vreme trajanja jednog akcionog potencijala iznosi:a. 300b. 3 000c. 30 000d. 300 000

151. Vezikule za deponovanje acetilholina se formiraju:a. u ribozomima neuronab. od Goldžijevog aparata neuronac. od mitohondrija neuronad. od endoplazmatskog retikuluma neurona

152. Akcioni potencijal u nervnom terminalu dovodi do otvaranja:a. ligand-zavisnih kalcijumskih kanalab. voltaž-zavisnih kalcijumskih kanalac. ligand-zavisnih kalijumskih kanalad. voltaž-zavisnih kalijumskih kanala


153. Ulazak kalcijuma u nervni terminal nakon akcionog potencijala uzrokuje:a. ulazak acetilholina u nervni terminalb. stvaranje novih acetilholinskih vezikulac. oslobađanje acetilholina u sinaptičku pukotinud. otvaranje voltaž-zavisnih natrijumskih kanala na membrani nervnog terminala

154. Acetilholin se oslobađa iz vezikula u sinaptičku pukotinu:a. procesom endocitozeb. procesom egzocitozec. procesom pinocitozed. pocesom fagocitoze

155. Transmiter neuro-mišićne spojnice se u sinaptičkoj pukotini razgrađuje pod dejstvom enzima:a. laktat dehidrogenazeb. histamin N-metil transferazec. acetilholin esteraze d. monoaminooksidaze

156. Molekul holina dobijen razgradnjom acetilholina pod dejstvom acetilholin esteraze se:a. reapsorbuje u nervni terminal, dok acetatni jon odlazi u intersticijumb. reapsorbuje u nervni terminal zajedno sa acetatnim jonomc. apsorbuje u mišićno vlakno zajedno sa acetatnim jonomd. apsorbuje u mišićno vlakno, dok acetatni jon odlazi u intersticijum

157. Acetilholinski receptor se sastoji od:a. 2 subjediniceb. 3 subjedinicec. 4 subjediniced. 5 subjedinica

158. Dijametar otvorenog acetilholinskog kanala iznosi oko:a. 0. 25 nmb. 0.45 nmc. 0.65 nmd. 0.85 nm

159. Na ulazu u acetilholinski kanal:a. postoji snažan negativan nabojb. postoji snažan pozitivan nabojc. postoji i pozitivan i negativan nabojd. ne postoji naboj

160. Kroz aktivirani acetilholinski kanal u mišićnu ćeliju ulaze najviše:a. joni kalcijumab. joni kalijumac. joni natrijumad. joni hlora


161. Aktivirani acetilholinski kanal postaje propustljiv za jone natrijuma zbog:a. negativnog naboja na ulasku u kanalb. električnog gradijentac. koncentracijskog gradijentad. svi odgovori su tačni

162. Mirovni membranski potencijal u skeletnom mišićnom vlaknu iznosi:a. -90 do -100 mVb. -80 do -90 mVc. -70 do -80 mVd. -60 do -70 mV

163. Vrednost mirovnog membranskog potencijala u skeletnom mišiću je ista kao u:a. debelim mijelinizovanim nervnim vlaknimab. tankim mijelinizovanim nervnim vlaknimac. glatkim mišićnim vlaknimad. ćelijama S-A čvora

164. Trajanje akcionog potencijala u skeletnoj muskulaturi iznosi:a. 1-5 msb. 5-10 msc. 10-15 msd. 15-20 ms

165. Vreme trajanja akcionog potencijala u skeletnim mišićima je:a. isto kao u debelim mijelinizovanim nervimab. 5 puta kraće nego u debelim mijelinizovanim nervimac. 10 puta kraće nego u debelim mijelinizovanim nervimad. 5 puta duže nego u debelim mijelinizovanim nervima

166. Brzina provođenja impulsa u skeletnim mišićima je:a. 0.3 do 0.5 m/sb. 3 do 5 m/sc. 30 do 50 m/sd. 100 do 120 m/s

167. Provođenje impulsa u skeletnoj muskulaturi se odvija:a. istom brzinom kao u debelim mijelinizovanim nervnim vlaknimab. dvostruko većom brzinom nego u debelim mijelinizovanim nervnim vlaknimac. dvostruko manjom brzinom nego u debelim mijelinizovanim nervnim vlaknimad. 15-20 puta manjom brzinom nego u debelim mijelinizovanim nervnim vlaknima

168. T-tubuli su deo:a. mitohondrija mišićne ćelijeb. ćelijske membrane mišićne ćelijec. sarkoplazmatskog retikuluma mišićne ćelijed. Goldžijevog aparata mišićne ćelije

169. Transverzalni T-tubuli imaju ulogu u:a. zaustavljanju širenja akcionog potencijala


b. ispumpavanju jona kalcijuma iz mišićne ćelijec. povezivanju ekscitacije i kontrakcije poprečnoprugastih mišićad. oslobađanju kalcijuma iz mitohondrija

170. Signal koji se prenosi T-tubulima dovodi do:a. oslobađanja kalcijuma iz sarkoplazmatskog retikulumab. oslobađanja kalijuma iz sarkoplazmatskog retikulumac. oslobađanja natrijuma iz sarkoplazmatskog retikulumad. oslobađanja magnezijuma iz sarkoplazmatskog retikuluma

171. Trijade su strukture koje se sastoje od:a. T-cevčice i dve cisterne sarkoplazmatskog retikulumab. dve T-cevčice i cisterne sarkoplazmatskog retikulumac. nervnog terminala i dva sinaptička žlebad. nervnog terminala i dva sinaptička kanala

172. Izvor kalcijuma neophodnog za kontrakciju skeletnog mišića je:a. ekstracelularna tečnostb. intracelularna tečnostc. sarkoplazmatski retikulumd. mitohondrije

173. Nakon završetka mišićne kontrakcije kalcijum se transportuje u:a. sinaptičku pukotinub. transverzalne t-tubulec. ekstracelularnu tečnostd. sarkoplazmatski retikulum

174. Protein koji povećava mogućnost koncentrisanja jona kalcijuma u sarkoplazmatskom retikulumu je:a. kalmodulinb. klatrinc. kalcitonind. kalsekvestrin

175. Kalsekvestrin omogućava povećanje skladištenja jona kalcijuma u sarkoplazmatskom retikulumu za:a. 20 putab. 40 putac. 60 putad. 80 puta

176. Dijametar mišićnih vlakana glatke muskulature je:a. jednak kao kod skeletne muskulatureb. dva puta veći nego kod skeletne muskulaturec. četiri puta veći nego kod skeletne muskulatured. manji nego kod skeletne muskulature

177. Glatki mišići se dele na:a. bele i crvene


b. višejedinične i jednojediničnec. spore i brzed. niskoenergetske i visokoenergetske

178. Višejedinični glatki mišić je kontrolisan uglavnom:a. nervnim signalimab. hormonimac. humoralnim faktorimad. lokalnim faktorima

179. Spontane kontrakcije se javljaju uglavnom kod:a. skeletnih mišićab. višejediničnih glatkih mišićac. jednojediničnih glatkih mišićad. svih vrsta mišića podjednako

180. Kod jednojediničnog glatkog mišića, mišićna vlakna su:a. raspoređena pojedinačnob. difuzno raspoređenac. grupisana u ploče ili snopoved. pojedinačno inervisana

181. Zajednička kontrakcija svih mišićnih vlakana je dominantna karakteristika:a. skeletnih mišićab. višejediničnih glatkih mišićac. jednojediničnih glatkih mišićad. svih vrsta mišića podjednako

182. Akcioni potencijal se između mišićnih vlakana jednojediničnog glatkog mišića prenosi preko:a. sinapseb. završne motorne pločec. neuromišićne spojniced. spojeva ćelijskih membrana

183. Sincicijalni glatki mišić je sinonim za:a. višejedinični glatki mišićb. jednojedinični glatki mišićc. srčani mišićd. poprečno-prugasti mišić

184. Visceralni glatki mišići su po svojoj strukturi:a. višejedinični glatki mišićib. jednojedinični glatki mišićic. srčani mišićid. poprečno-prugasti mišići

185. Glatki mišić ne sadrži:a. aktinb. miozin


c. tropomiozind. troponin

186. Energija za kontrakciju glatkih mišića se dobija iz:a. ATPb. ADPc. c-AMPd. GTP

187. Aktinski filamenti u glatkom mišiću su pričvršćeni za:a. Z diskoveb. gusta telac. gap junctiond. sarkomeru

188. Gusta tela glatkih mišića:a. su pričvršćena za ćelijsku membranub. su rasuta unutar ćelijec. su međusobno povezana međućelijskim proteinskim mostovimad. ispunjavaju sve navedene karakteristike

189. Miozinski filamenti glatkih mišića imaju:a. isti dijametar kao kod skeletnih mišićab. dva puta manji dijametar nego kod skeletnih mišićac. četiri puta manji dijametar nego kod skeletnih mišićad. dva puta veći dijametar nego kod skeletnih mišića

190. Odnos broja aktinskih i miozinskih filamenata u glatkom mišiću je:a. 2:1b. 5:1c. 10:1d. 15:1

191. Odnos dužine aktinskih i miozinskih filamenata u glatkom mišiću je:a. isti kao u skeletnom mišićub. veći nego u skeletnom mišićuc. dva puta veći nego u skeletnom mišićud. četiri puta veći nego u skeletnom mišiću

192. Miozinski filamenti kod glatkog mišića su postavljeni:a. na krajevima aktinskih filamenatab. u sredini između dva gusta telac. paralelno sa ćelijskom membranomd. duž membrane sarkoplazmatskog retikuluma

193. Ekvivalent sarkomeri, kao funkcionalnoj jedinici poprečno prugastih mišića, u glatkom mišiću predstavlja struktura koju čine:a. dva gusta tela, više aktinskih i jedan miozinski filament između njihb. dva gusta tela, jedan aktinski i više miozinskih filamenata između njihc. dva gusta tela, jedan aktinski i jedan miozinski filament između njih


d. dva gusta tela, više aktinskih i više miozinskih filamenata između njih

194. Brzina ciklusa poprečnih mostova glatkih mišića je:a. jednaka kao kod skeletnih mišićab. 2-4 puta manja nego kod skeletnih mišićac. 10-300 puta manja nego kod skeletnih mišićad. 10-20 puta veća nego kod skeletnih mišića

195. Glave poprečnih mostova miozinskih filamenata glatkih mišića ostaju zakačene za aktinske filamente:a. duže nego kod skeletnih mišićab. dva puta kraće nego kod skeletnih mišićac. četiri puta kraće nego kod skeletnih mišićad. isto vreme kao i kod skeletnih mišića

196. Glave poprečnih mostova miozinskih filamenata glatkih mišića imaju:a. istu ATP-aznu aktivnost kao i kod skeletnih mišićab. dva puta veću ATP-aznu aktivnost nego kod skeletnih mišićac. četiri puta veću ATP-aznu aktivnost nego kod skeletnih mišićad. manju ATP-aznu aktivnost nego kod skeletnih mišića

197. Energija potrebna za održavanje kontrakcije istog napona kod glatkog mišića je:a. jednaka kao kod skeletnih mišićab. 2-4 puta manja nego kod skeletnih mišićac. 10-300 puta manja nego kod skeletnih mišićad. 10-20 puta veća nego kod skeletnih mišića

198. Miozinska glavica glatkog mišića:a. poseduje ADP-aznu aktivnostb. poseduje ATP-aznu aktivnostc. poseduje GTP-aznu aktivnostd. ne poseduje enzimsku aktivnost

199. Pojedinačni zaveslaj miozinske glavice skeletnog mišića troši energiju dobijenu cepanjem:a. jednog molekula ATPb. dva molekula ATPc. četiri molekula ATPd. osam molekula ATP

200. Manja ATP-azna aktivnost miozinskih glavica glatkih mišića u poređenju sa skeletnim uzrokuje:a. smanjenje brzine kontrakcije i smanjenje energije potrebne za održavanje kontrakcijeb. smanjenje brzine kontrakcije i povećanje energije potrebne za održavanje kontrakcijec. povećanje brzine kontrakcije i smanjenje energije potrebne za održavanje kontrakcijed. povećanje brzine kontrakcije i povećanje energije potrebne za održavanje kontrakcije

201. Ukupno vreme trajanja kontrakcije glatkog mišića je:a. isto kao i kod skeletnog mišićab. oko trideset puta duže nego kod skeletnog mišića


c. oko trideset puta kraće nego kod skeletnog mišićad. oko tri puta kraće nego kod skeletnog mišića

202. Ukupno vreme trajanja kontrakcije glatkog mišića je duže nego kod skeletnog mišića zbog:a. sporije inicijacije kontrakcijeb. sporijeg postizanja efektivne koncentracije jona kalcijumac. sporijeg ciklusa poprečnih mostovad. svi navedeni odgovori su tačni

203. Maksimalna sila kontrakcije glatkih mišića može iznositi:a. 1-2 kg/cm2

b. 3-4 kg/cm2

c. 4-6 kg/cm2

d. 10-12 kg/cm2

204. Maksimalna sila kontrakcije glatkog mišića je:a. dva puta manja nego kod skeletnog mišićab. četiri puta manja nego kod skeletnog mišićac. ista kao kod skeletnog mišićad. veća nego kod skeletnih mišića

205. Procenat skraćivanja dužine glatkog mišića tokom kontrakcije je:a. 2 puta veći nego kod skeletnog mišićab. 10 puta veći nego kod skeletnog mišićac. 2 puta manji nego kod skeletnog mišićad. 10 puta manji nego kod skeletnog mišića

206. Mehanizam zaključavanja je značajna karakteristika:a. skeletnih mišićab. glatkih mišićac. srčanih mišićad. svih mišića u ljudskom organizmu

207. Mehanizam zaključavanja:a. nastaje usled prolongiranog vezivanja poprečnih mostova za aktinski filamentb. održavanje prolongirane toničke kontrakcije glatkog mišićac. smanjenje potrošnje energijed. svi navedeni odgovori su tačni

208. Stres-relaksacija je značajna karakteristika:a. skeletnih mišićab. glatkih mišićac. srčanih mišićad. svih mišića u ljudskom organizmu

209. Stres-relaksacija je uslovljena:a. snažnom nervnom stimulacijomb. mehanizmom zaključavanjac. produženim ulaskom jona kalcijuma


d. brzim oslobađanjem kalcijuma iz sarkoplazmatskog retikuluma

210. Stres-relaksacija predstavlja:a. vraćanje napona mišića na početnu vrednost nakon inicijalne promene dužine mišića b. vraćanje dužine mišića na početnu vrednost nakon inicijalne promene naponac. održavanje stalnosti dužine mišićad. svi navedeni odgovori su tačni

211. Osnovni značaj stres-relaksacije je:a. održavanje približno iste dužine mišićnih vlakana bez obzira na promene pritiskab. povećanje dužine mišićnih vlakana sa povećanjem pritiskac. omogućavanje šupljim organima održavanje približno iste veličine pritiska uprkos

promeni dužine mišićad. smanjenje dužine mišićnih vlakana sa povećanjem pritiska

212. Kalcijumovi joni se u glatkom mišiću vezuju za:a. troponin Cb. troponin Ic. tropomiozind. kalmodulin

213. Za kalmodulin se može vezati:a. 1 kalcijumov jonb. 2 kalcijumova jonac. 4 kalcijumova jonad. 8 kalcijumovih jona

214. Kalcijum-kalmodulinski kompleks aktivira:a. miozin-kinazub. regulatorni lanac miozinac. aktivna mesta na aktinskom filamentud. kalcijumsku pumpu

215. Enzim miozin-kinaza se može aktivirati samo u prisustvu:a. jona Mgb. jona Cac. jona Nad. jona K

216. Miozin kinaza se vezuje za:a. troponin Cb. troponin Ic. teški miozinski lanacd. regulatorni miozinski lanac

217. Regulatorni lanac miozinske glavice je:a. jedan od lakih lanaca miozinab. jedan od teških lanaca miozinac. deo aktinskog filamentad. komponenta troponina


218. Regulatorni lanac je sastavni deo:a. repa miozinab. miozinske glavicec. tela miozinad. miozinskog dvostrukog heliksa

219. Fosforilacija regulatornog miozinskog lanca omogućava:a. vezivanje miozinske glavice sa aktinskim filamentomb. vezivanje kalcijuma za kalmodulinc. ulazak jona kalcijumad. oslobađanje jona kalcijuma iz sarkoplazmatskog retikuluma

220. Enzim miozin fosfataza se aktivira:a. nezavisno od koncentracije jona kalcijumab. povećanjem koncentracije jona kalcijumac. smanjenjem koncentracije jona kalcijumad. smanjenjem aktivnosti kalcijumske pumpe

221. Miozin fosfataza dovodi do:a. stvaranja kalmodulin-kalcijumskog kompleksab. vezivanje miozinske glavice za aktinski filamentc. odvajanja miozinske glavice od aktinskog filamentad. povećanja aktivnosti enzima miozin kinaze

222. Glatki mišić je kontrolisan:a. nervnim signalimab. hormonimac. lokalnim faktorimad. svi odgovori su tačni

223. Aktivacija proteinskih receptora glatkih mišića može dovesti do:a. stimulacije b. inhibicijec. modulacije osnovnog odgovorad. svi odgovori su tačni

224. Inervacija glatke muskulature se ostvaruje preko:a. autonomnog nervnog sistemab. motornih jedinica c. završne motorne pločed. svi navedeni odgovori su tačni

225. Spoj između nerva i glatkog mišića se ostvaruje preko:a. motornih jedinica b. završne motorne pločec. difuzne spojniced. svi navedeni odgovori su tačni


226. Vezikule završetaka autonomnih nervnih vlakana koji inervišu glatke mišiće mogu sadržati:a. acetilholin i adrenalinb. acetilholin, adrenalin i noradrenalinc. adrenalin i noradrenalind. acetilholin i noradrenalin

227. Efekat acetilholina na glatku muskulaturu može biti:a. stimulatoran u svim organimab. inhibitoran u svim organimac. stimulatoran ili inhibitoran (u zavisnosti od organa)d. svi odgovori su tačni

228. Efekat noradrenalina na glatku muskulaturu može biti:a. stimulatoran u svim organimab. inhibitoran u svim organimac. stimulatoran ili inhibitoran (u zavisnosti od organa)d. svi odgovori su tačni

229. Da li će glatki mišić biti ekscitiran ili inhibiran zavisi od:a. debljine glatkog mišićnog vlaknab. broja mišićnih vlakana u mišićuc. vrste transmiterad. vrste receptora koji se nalazi na mišićnoj ćeliji

230. Vrednost mirovnog membranskog potencijala u glatkoj muskulaturi iznosi:a. -30 do -40 mVb. -50 do -60 mVc. -70 do -80 mVd. -90 do -100 mV

231. Vrednost mirovnog membranskog potencijala u glatkoj muskulatori je:a. ista kao u skeletnoj muskulaturib. manja za oko 30 mV od vrednosti u skeletnoj muskulaturi c. veća za oko 30 mV od vrednosti u skeletnoj muskulaturid. veća za oko 15 mV od vrednosti u skeletnoj muskulaturi

232. Akcioni potencijali u viscelarnom glatkom mišiću se pojavljuju kao:a. šiljati potencijalib. akcioni potencijali sa platoomc. šiljati potencijali i akcioni potencijali sa platoomd. nijedan od navedenih odgovora nije tačan

233. Ćelijska membrana glatkog mišića u poređenju sa skeletnom ima znatno više:a. voltaž-zavisnih natrijumovih kanalab. voltaž-zavisnih kalcijumovih kanalac. kalijumskih kanalad. ligand-zavisnih natrijumovih kanala

234. Ćelijska membrana glatkog mišića u poređenju sa skeletnom ima znatno manje:


a. voltaž-zavisnih natrijumovih kanalab. voltaž-zavisnih kalcijumovih kanalac. kalijumskih kanalad. ligand-zavisnih natrijumovih kanala

235. U osnovi prolongirane kontrakcije glatkog mišića leže električni fenomeni:a. šiljak akcioni potencijalib. akcioni potencijali sa platoomc. šiljak i akcioni potencijali sa platoomd. nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan

236. Generisanje akcionog potencijala u većini glatkih mišića nastaje usled:a. ulaska natrijumovih jona u mišićno vlaknob. ulaska kalijumovih jona u mišićno vlaknoc. ulaska kalcijumovih jona u mišićno vlaknod. izlaska kalijumovih jona iz mišićnog vlakna

237. Voltaž-zavisni kalcijumski kanali u glatkom mišiću se otvaraju: a. istom brzinom kao i natrijumovib. dva puta brže od natrijumovihc. četiri puta brže od natrijumovihd. sporije od natrijumovih

238. Joni kalcijuma koji ulaze u glatku mišićnu ćeliju su odgovorni za:a. nastanak akcionog potencijalab. mehanizam kontrakcije glatkog mišićac. nastanak akcionog potencijala i mehanizam kontrakcije glatkog mišićad. održavanje koncentracije kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti

239. Spori talas je:a. šiljak akcioni potencijalb. akcioni potencijal sa platoomc. samoregenerativna promena vrednosti mirovnog membranskog potencijalad. promena tonusa glatke muskulature

240. Spori talasi nastaju usled:a. spontane promene aktivnosti Na-K pumpeb. spontane promene aktivnosti natrijumovih kanalac. spontane promene aktivnosti kalijumovih kanalad. svi navedeni odgovori su tačni

241. Verovatnoća pojave akcionih potencijala za vreme trajanja sporih talasa:a. se povećava sa smanjenjem vrednosti membranskog potencijalab. se povećava sa povećanjem vrednosti membranskog potencijalac. ne zavisi od vrednosti membranskog potencijalad. svi navedeni odgovori su tačni

242. Istezanje visceralnog glatkog mišića može dovesti do:a. povećanja vrednosti mirovnog membranskog potencijalab. nastajanja akcionog potencijala


c. kontrakcije glatkog mišićad. svi navedeni odgovori su tačni

243. Kontrakcija visceralnog glatkog mišića može nastati:a. samo kao posledica akcionog potencijalab. samo kao posledica brzog ulaska jona natrijumac. samo kao posledica otvaranja voltaž-zavisnih natrijumovih kanalad. bez nastanka akcionog potencijala

244. Hormon može da uzrokuje kontrakciju glatkog mišića:a. kada membrana mišićne ćelije sadrži hormon zavisne ekscitatorne receptoreb. kada dovede do otvaranja ligand-zavisnih natrijumovih ili kalcijumovih kanalac. kada u ekstracelularnoj tečnosti postoji dovoljna koncentracija jona kalcijumad. svi navedeni odgovori su tačni

245. Osnovni izvor kalcijumovih jona potrebnih za kontrakciju glatke muskulature je:a. sarkoplazmatski retikulumb. ekstracelularna tečnostc. T tubuled. terminalne cisterne

246. Kapacitet sarkotubularnog sistema kod glatkog mišića je:a. isti kao kod skeletnog mišićab. 2 puta veći nego kod skeletnog mišićac. manji nego kod skeletnog mišićad. četiri puta veći nego kod skeletnog mišića

247. Kaveole su:a. delovi unutrašnje membrane mitohondrijab. rudimentirani T tubulski sistem kod glatkog mišićac. rudimentirani sarkoplazmatski retikulum kod glatkog mišićad. terminalni deo disajnih puteva

248. Koncentracija jona kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti utiče na silu kontrakcije:a. skeletnih mišićab. glatkih mišićac. svih mišića u organizmud. svi navedeni odgovori su tačni

249. Kalcijumska pumpa u glatkim mišićima ispumpava jone kalcijuma:a. u ekstracelularnu tečnostb. u sarkoplazmatski retikulumc. u ekstracelularnu tečnost i u sarkoplazmatski retikulumd. u T tubule

250. Kalcijumska pumpa u glatkoj muskulaturi funkcioniše:a. istom brzinom kao u skeletnoj muskulaturib. sporije nego u skeletnoj muskulaturic. brže nego u skeletnoj muskulaturid. u zavisnosti od koncentracije jona kalcijuma u ekstracelularnoj tečnosti

Documents

fiziologija membrane, nerava i misica