FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMAEndokrini sistem (ili sistem lezda sa unutranjim luenjem) se sastoji od nekoliko lezda bez izvodnih kanala, koje su smetene u razliitim delovima tela. Ove lezde su bogato vaskularizovane, a svoje produkte izluuju direktno u krvotok. Produkti luenja ovih lezda se nazivaju hormoni. U novije vreme je ovakav klasini pogled na endokrini sistem proiren, i sada se u hormone ubrajaju i produkti luenja i onih organi ija primarna funkcija nije endokrina: npr. eludac i tanko crevo, hipotalamus, srce, bubreg i jetra. Inae, hormoni uestvuju u regulaciji reprodukcije, rasta i razvoja, odranja unutranje sredine i u regulaciji energetskog metabolizma.

OPTE OSOBINE HORMONAHormone preko intersticijumskog prostora u krvotok sekretuju specijalizovane elije (koje mogu biti grupisane u endokrine lezde) u odgovoru na specifian stimulus (nervni ili humoralni) u koliini koja zavisi od jaine stimulusa. Postoje i supstance poznate kao parahormoni, kao to su C02 i vodonikovi joni. To su supstance koje predstavljaju produkte metabolizma mnogih organa i deluju na mnogobrojne organe. Takode, i lokalni hormoni, kao stoje 5-hidroksitriptamin (ili serotonin), mogu biti osloboeni iz oteenih trombocita i prouzrokovati vazokonstrikciju, ili pak bradikinin, koji se oslobaa iz aktivnih tkiva i prouzrokuje vazodilataciju. Hormoni su u krvotoku prisutni u veoma malim koncentracijama (reda veliine IO7- 10 l2 M). Zbog toga, da bi ostvarili B. Keccptor svoje dejstvo, moraju se vezati za specifine Vezujui proteinu citopla/.rni ili jedru rece-ptore sa velikim afinitetom za pojedineA. Rcccptor im elijskoj membrani

hormone (slika 10-1). Receptori se nalaze ili na elijskoj membrani (u sluaju polipeptidnih hormona) ili u citoplazni (za steroidne i tiro-idne hormone).Y Keceptiir l/mcnjcnn transkripciju specifinih gena

Specifinost receptora

Slika 10-1. Mehanizam interakcije hormona sa receptorom.

935

Osnovi fiziologije ovekaznai da pojedini hormon moe da ostvari svoje dejstvo na nekoliko tkiva (kao enski polni hormon estriol) ili da jedna funkcija elije moe da bude regulisana posredstvom nekoliko hormona (npr. lipoliza u masnom tkivu).Primer kompleksne funkcije koja je regulisana razliitim hormonima je razvoj mlene lezde, koji je pod primamim uticajem prolaktina, estradiola i progesterona i pod permisi-vnim" dejstvom glukokortikoida, tiroidnih hormona i insulina. Permisivno dejstvo znai da ovi hormoni imaju mali ili nikakav direktni efekat, ali je u njihovom prisustvu dejstvo prolaktina, estradiola i progesterona maksimalno. Razliiti hormoni, kao to su kateholamini, glukagon. sekretin, prolaktin i lipotropin, svoje dejstvo na masnu eliju ostvaruju preko intraelijskog sekudarnog glasnika, u ovom sluaju je to cAMP (slika 10-2.). Poveanje cAMP-a dovodi do aktivisanja hormon-senzitivne lipaze" i hidrolize triglicerida. Dejstvo nabrojanih hormona na lipolizu je veoma brzo (reda veliine minuta). S druge strane, hormon rasta i glukokortikoidi takode dovode do lipolize. ali je njihovo dejstvo sporije (oko 2 sata), jer oni indukuju sintezu hormon-senzitivne lipaze", a ne aktiviu ve postojeu. Drugi hormoni, kao stoje insulin. somatomedini i oksitocin inhibiu lipolizu.

Luenje hormona podlee dnevnim ili mesenim varijacijama, koje su specifine za svaki hormon. Tako ACTH (adrenokortikotrofni hormon) ima dvadesetetvoroasovni ritam (diurnalni), dok kod ena u fertilnom periodu gonadotrofni hormoni pokazuju meseni ritam (proseno 28-dnevni). Tiroksin, pak, pokazuje oscilacije u plazma koncentraciji i po nekoliko meseci. Hormoni se u krvotoku nalaze slobodni (ukoliko su hidrosolibilni) ili su vezani za proteine plazme. Uopteno, amini, polipeptidi i proteini slobodno cirkuliu, dok su steroidni i tiroidni hormoni vezani za transportne proteine. Po hemijskom sastavu hormoni se mogu podeliti u tri opte kategorije. Prvu kategoriju predstavljaju hormoni koji nastaju iz pojedinih amino kiselina. Primer za ove hormone su kateholamini (dopamin, adrenalin i noradrenalin) koji nastaju dckarboksilacijom amino kiseline tirozina. Tiroidni hormoni predstavljaju spoj dva jodirana tirozinska ostatka. Drugu kategoriju predstavljaju polipeptidi i proteini. Ovoj kategoriji pripadaju brojni hormoni razliite molekulske mase: od tripeptida tireotropin-oslobadajueg hormona (TRH) pa do velikih i kompleksnih polipeptida, kao to je hormon rasta (GH) ili folikulostimuliui hormon koji imaju preko 200 amino kiselina i molekulsku masu 25000-30000. Treoj kategoriji pripadaju steroidni hormoni, koji predstavljaju derivate holesterola i mogu se podeliti u dve podgrupc: a) na one koji imaju ouvano steroidno jezgro (kao to su polni hormoni i hormoni kore nadbubrene lezde. i b) na one sa prekinutim steroidnim jezgrom (kao to je vitamin D i njegovi metaboliti). Polipeptidni hormoni i steroidni hormoni deluju na dva sasvim razliita naina. Sposobnost elije da odgovori na odreeni hormon zavisi od prisustva specifinih elijskih receptora za taj hormon. Hidrosolubilnihormoni se vezuju za receptorc na elijskoj membrani. Steroidni i tiroidni hormoni, kao i retinoidi i 1,25-dihidroksi holekalcifcrol (vitamin D) difunduju kroz elijsku membranu i vezuju se za receptorc koji su primarno u citoplazmi. Reccptori za kateholamine i peptidne hormone predstavljaju integralne proteine elijske membrane. 236

Deo X: Fiziologija endokrinog sistema...^^^^Cclijska membrana Intcrsticijska tonost \ 6, ,\R,

-----/

/ ciijska membrana \ R, 7 \ R Intersticijska tenost Celijska membrana

PlP, p*- DAG

Citoplazma

/\

TXGTP GOP PDE

Citoplazma

i

^ H^TGDP GTP CaBP-

IPj

Fosfoproteini

\

GOP GTP ATP cAMP r"*m 5'-AMP

Protein kinaza A

\Fosfoproteini Fizioloki efekat