Fiziologija Nervnog Sistema

  • View
    212

  • Download
    5

Embed Size (px)

Text of Fiziologija Nervnog Sistema

FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA

ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA Centralni nervni sistem CNS Uloga CNS je da skenira, evaluira (uporeuje sa memorisanim informacijama) i procesira informacije primljene od perifernih senzornih nerava i da generie eferentne impulse, pa se moe rei da on ima integracionu i koordiniuu funkciju. Centralni nervni sistem ine mozak i kimena modina. Periferni nervni sistem (PNS)

CENTRALNI NERVNI SISTEM

CENTRALNI NERVNI SISTEM Mozak i kimena modina su zatieni meningama (vieslojnom opnom), a zatim kotanim sistemom (lobanja, kimeni prljenovi). Povrinski sloj telencephalona (velikog mozga) korteks, deli se na renjeve: frontalni, parijetalni, temporalni i okcipitalni.

ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA OSNOVNE FUNKCIJE SINAPSI Vie od 100 milijardi neurona (nervnih elija) Neuron se sastoji iz: tela (pokriveno plazma membranom, a u njemu se nalaze elijske organele neophodne za ivot i funkcionisanje elije) i nastavaka (dendriti i akson).

ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA OSNOVNE FUNKCIJE SINAPSI

NEURON OSNOVNA FUNKCIONALNA JEDINICA

Dendriti prenose ulazne informacije (impulse) ka telu elije. Akson prenosi izlazne informacije (impulse) od tela ka periferiji. Akson se zavrava velikim brojem granica koje na krajevima imaju mala zadebljanja (noice) kojim stupa u kontakt sa drugim neuronima. Mesto kontakta SINAPSA Veina sinapsi sprovodi signal samo unapred od dendrita ka aksonima Neuroni su organizovani u mnotvo NEURONSKIH MREA (SKUPOVA) koje odredjuju funkciju nervnog sistema.

Veina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doivljajem koji potie iz senzornih receptora (vizuelni, auditivni, taktilni...)

SOMATOSENZORNA OSOVINA

SENZORNI DOIVLJAJ

MEMORISANJETRENUTNA REAKCIJA

Somatski deo prenosi informaciju kroz periferne nerve sa receptora povrine tela ili iz nekih dubokih struktura. Senzorna podruja: 1. kimena modina 2. retikularna formacija medule, ponsa i mezencefalona 3.cerebelum 4. talamus 5. podruja cerebralnog korteksa.

MOTORNE FUNKCIJE: 1. kontrakcije skeletnih miia 2. kontrakcije glatkih miia u unutranjim organima 3. sekrecija egzokrinih i endokrinih lezda autonomni nervni sistem Skeletni miii mogu biti kontrolisani sa mnogo razliitih nivoa CNS-a: 1. kimene modine 2. retikularne formacije ponsa, medule i mezencefalona 3. bazalne ganglije 4. cerebeluma 5. motornog korteksaNii delovi automatizovani, trenutni odgovori na senzornu stimulaciju Vii delovi namerni pokreti (posledica procesa miljenja)

MOTORNA OSOVINA

5

3

4

2

1

Glavna funkcija nervnog sistema je da obradi pristiuu informaciju kako bi nastali prikladni mentalni ili motorni odgovori (vie od 99% informacija se odbace kao nevane ili beznaajne). Posle selekcije, vana informacija se usmerava u odgovarajue motorne regione mozga da bi se izazvao eljeni odgovor. Ovo usmeravanje i sprovodjenje informacija naziva se INTEGRATIVNA FUNKCIJA NERVNOG SISTEMA

Kljuno mesto u obradi i usmeravanju informacija igraju sinapse jer deluju selektivno blokirajui ili pojaavajui signale.

DEPONOVANJE INFORMACIJA PAMENJE

Kada se informacija jednom uskladiti u nervnom sistemu ona postaje sastavni deo mehanizma za obradu. Proces miljenja u mozgu uporedjuje nove senzorne doivljaje sa deponovanim informacijama. Pamenje pomae da se izabere nova, vana senzorna informacija i da se usmeri u odgovarajue regione mozga gde e se deponovati i koristiti u budunosti, ili u motorna podruja da bi izazvala trenutnu reakciju tela.

GLAVNI NIVOI U FUNKCIJI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA3. nivo viih delova mozga kortikalni nivo 2. nivo niih delova mozga subkortikalni nivo

1. nivo kimene modine

PRVI NIVO KIMENA MODINA

Kimena modina je organ na kome se ostvaruje veza perifernih nerava sa CNSom. Slui kao prenosilac i integrator funkcija.

PRVI NIVO KIMENA MODINA Neuronske veze u kimenoj modini mogu izazvati: 1. pokrete koraanja, 2. refleks uklanjanja dela tela od bolnog objekta, 3. refleks koji ukruuje noge da bi se poduprlo telo nasuprot sile zemljine tee, 4. reflekse koji kontroliu lokalne krvne sudove, pokrete u gastrointestinumu i refleks koji kontrolie urinarnu ekskreciju.

Vii nivoi nervnog sistema najee ne alju signale direktno na periferiju tela, ve u kontrolne centre kimene modine komandujui tim centrima da obave svoje funkcije.

zadnj rogovi siva masa bela masa prednji rogovi popreni presek kimene modine

DRUGI NIVO SUBKORTIKALNI NIVO Veinu aktivnosti koje nazivamo podsvesnim, kontroliu nii delovi nervnog sistema (drugi nivo) u meduli, ponsu, mezencefalonu, hipotalamusu, talamusu, cerebelumu i bazalnim ganglijama. Primeri: podsvesna kontrola arterijskog krvnog pritiska, kontrola ravnotee, refleksi vezani za uzimanje hrane, emocionalni obrasci ponaanja (ljutnja, uzbuenost, reakcija na bol ili reakcija zadovoljstva)...

bazalne ganglije

pons medula produena modina

TREI NIVO CEREBRALNI KORTEKS

Cerebralni korteks je pre svega ogromno skladite pamenja. Bez korteksa funkcije niih delova su esto neprecizne (deponovane informacije u korteksu modifikuju funkcije niih delova u vrlo usmerene i precizne operacije). U korteksu se odvija najvei deo procesa miljenja (nii nivoi iniciraju budnost korteksa i tako otvaraju njegovo skladite informacija potrbno za proces miljenja).

SINAPSE U CNS-u se informacija uglavnom prenosi u obliku akcionih potencijala (nervni impuls), kroz neurone koji su poredjani u nizu jedan za drugim.

Svaki se impuls moe:1. zaustaviti u prenosu sa jednog neurona na drugi, 2. izmeniti od pojedinanog u vie ponavljanih impulsa ili 3. integrisati sa impulsima iz drugih neurona kada nastaju veoma sloeni obrasci impulsa u uzastopnom nizu neurona.

Sve ove funkcije su SINAPTIKE FUNKCIJE neurona!!! Postoje dve glavne vrste sinapsi:1. hemijske sinapse i 2. elektrine sinapse.

Kod ljudi su u CNS-u uglavnom sve sinapse hemijske.

HEMIJSKE SINAPSE

presinaptika membrana

postsinaptika membrana

Transmiterske vezikule sadre neurotransmitere koji se oslobadjaju u sinaptiku pukotinu i vezuju za receptorske proteine na postsinaptikoj membrani izazivajui ekscitaciju ili inhibiciju, zavisno od vrste receptora. Neurotransmiter se oslobadja u sinaptiku pukotinu kada akcioni potencijal propagira preko presinaptike membrane. Mitohondrije u presinaptikom zavretku obezbedjuju energiju (ATP) za sintezu novih koliina neurotransmitera. Vanu ulogu u oslobadjanju neurotransmitera iz vezikula igraju joni Ca mehanizam nije do kraja razjanjen.

HEMIJSKE SINAPSE - MALI MOLEKULI, BRZO DELUJUI NEUROTRANSMITERI

Izazivaju akutne odgovore nervnog sistema, kao to je transmisija senzornih signala u mozak i motornih signala nazad ka miiima.

HEMIJSKE SINAPSE - NEUROPEPTIDI, SPORO DELUJUI NEUROTRANSMITERI

Imaju prolongirana dejstva kao to su: dugotrajne promene u broju receptora, dugotrajno otvoreni ili zatvoreni kanali ili dugotrajne promene broja sinapsi ili veliine sinapsi.

ELEKTRINE SINAPSE Elektrine sinapse karakterie postojanje direktnih, otvorenih, tenou ispunjenih kanala za sprovodjenje elektrine struje sa jednog na drugi neuron (gap junction porozne veze) U CNS-u je nadjeno nekoliko ovakvih medjuelijskih spojeva ali u visceralnim glatkim miiima kao i u sranom miiu ovakvi spojevi su veoma znaajni (brzo prenoenje akcionih potencijala sa jedne na drugu eliju funkcionalni sincicijum).

Istovremeno paljenje samo nekoliko sinapsi nee dovesti do sumiranog potencijala koji bi bio dovoljan da izazove akcioni potencijal. Ako istovremeno ispaljuje mnogo sinapsi, sumirani potemcijal e se poveati do praga ekscitacije i izazvae superponiran akcioni potencijal. Efekat sumacije simultano nastalih postsinaptikih potencijala, zbog aktivacije mnogobrojnih zavretaka na irokoj povrini membrane, naziva se prostorna sumacija. Ako se iz pojedinanog zavretka ispaljuju akcioni potencijali velikom brzinom uzastopno, postsinaptiki potencijali se mogu sabirati jedan sa drugim. Ovaj tip sumacije se naziva vremenska sumacija. esto je sumirani postsinaptiki potencijal po svojoj prirodi ekscitacijski, ali ne poraste dovoljno visoko da bi dostigao prag podraljivosti. Kada se to dogodi, kae se da je neuron facilitiran.

SENZORNI RECEPTORI

Senzorni receptori obezbeuju ulaz senzornih informacija u nervni sistem (dodir, zvuk, svetlost, bol hladnoa, toplota). Svaki tip receptora je veoma osetljiv na jednu vrstu drai za koju je stvoren i gotovo je potpuno neosetljiv na normalnu jainu drugih tipova senzornih drai.

Svaki od osnovnih tipova oseaja koje doivljavamo (bol, dodir, zvuk...) nazivamo modalitetom oseaja.

Receptorski potencijal moe nastati na vie naina:1. mehanikom deformacijom receptora koja istee membranu i otvara jonske

kanale, 2. delovanjem hemijskih supstanci na membranu receptora pri emu dolazi do otvaranja jonskih kanala, 3. promenom temperature membrane to remeti propustljivost membrane,

4. uticajem elektromagnetskih talasa (svetlost), to direktno ili indirektno menja karakteristike membrane i dozvoljava jonima da a protiu kroz jonske kanale. Akcioni potencijal nervnog vlakna koje je u vezi sa receptorom nastaje kada receptorski potencijal dostigne prag okidanja. to je receptorski potencijal vei od praga to je vea frekvencija akcionih potencijala.

SOMATSKI OSEAJI Somatski oseaji su nervni mehanizmi koji sakupljaju senzorne informacije iz tela. Somatski oseaji se mogu klasifikovati u tri fizioloka tipa: 1. mehanoreceptivne somatske oseaje, u koje spadaju oseaji dodira i poloaja, 2. termoreceptivne oseaje koji slue za primeivanje toplog i hladnog, 3. oseaj bola koji aktivira bilo koji inilac koji oteuje tkiva. Somatske senzacije se esto grupiu u: - eksteroceptivne sen