Bacillariophyta

Navicula radiosa Fragilaria sp. Asterionella sp.

Cyclotella planktonica Synedra sp. Melosira sp.

Cymbella tumida Diatoma jason Tabellaria flocculosa

1

Cyanophyta

Mycrocistis sp. Anabaena sp. Oscillatoria sp.

Chlorophyta

Pediastrum sp. Pediastrum boryanum Pediastrum duplex

Scenedesmus sp. Selenastrum bibraianum Spirulina sp.

2

Chlorophyta

Ulothrix sp. Ankistrodesmus sp. Scenedesmus dimorphus

Euglenophyta

Euglena sp.

3

Fitoplankton

Planktonski organizmi su oni koji žive slobodno u vodi i imaju vrlo slabu moć pokretanja.

Planktonsku zajednicu gradi fitoplankton, zooplankton i bakterioplankton. Prema tome,

planktonska zajednica je potpuna, samostalna i ne zavisi od drugih zajednica. Primarne organske

producente čine alge i neke bakterije koje su sposobne da na račun sunčeve energije i u procesu

fotosinteze stvaraju organsku materiju iz prostih neorganskih jedinjenja. Zooplanktonski

organizmi, hrane se algama i na taj način predstavljaju konzumente odnosno potrošače.

Bakterioplankton čine mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju i označeni su kao

razlagači, odnosno reducenti.

Posebnim morfološkim prilagođenostima i sastavom telesnih sokova mogu se održavati u vodi

iako se aktivno ne pokreću. Lebdenje u vodi omogućavaju im različite prilagođenosti: kapljice

ulja u citoplazmi (veća gustina žive protoplazme), površina uvećana različitim izraštajima, gasne

vakuole.

Planktonska zajednica, razvija se u većim količinama, uglavnom u stajaćim vodama, dok za

tekuće vode planktonski organizmi nisu toliko značajni. Po pravilu, u tekućim vodama nema

planktona. To naročito važi za gornje tokove reka, gde je strujanje vode veliko, pa se ovde mogu

naseljavati samo dobri plivači ili pak organizmi vezani za život na dnu. Međutim, treba ipak

spomenuti da u tekućim vodama mogu biti prisutni planktonski organizmi i to uglavnom u

donjim tokovima reka, gde je strujanje vode slabo i gde brzina rečne vode ne prelazi 1m/s.

Alge (od latinskog naziva algae što znači „morska trava“) su velika grupa organizama u koju

spadaju raznovrsni oblici, od jednoćelijskih do višećelijskih. U alge spada više različitih razdela

nižih biljaka koje uglavnom u svojim ćelijama imaju hlorofil. Ovi organizmi najčešće žive u vodi

ili u vlažnim staništima. Imaju karakteristično građeno vegetativno telo koje se naziva talus.

Talus može biti veličine od nekoliko mikrometara do više desetina metara.

Pošto se u njihovom talusu nalazi hlorofil, mogu da vrše fotosintezu i da se fotoautotrofno hrane.

Međutim, mogu da se hrane i miksotrofno i heterotrofno. Miksotrofan i heterotrofan način

ishrane mogu da budu stalna odlika ili da se javljaju samo pri promenjenim uslovima sredine.

Heterotrofan način ishrane je uvek sekundarnog karaktera.

4

Razmnožavaju se vegetativno, bespolno — sporama i polno. Haploidna faza je uglavnom

dominantna u njihovom ciklusu razvića.

Oko nekih filogenetskih osobina algi postoje sporenja tako da je klasifikacija algi sporna i postoji

više sistema klasifikacije. Po nekima postoji 8, 9, 10 pa čak i više razdela algi, a i brojne vrste su

predmet sporenja između algologa i zoologa. Takođe je sporan položaj modrozelenih algi

(bakterija) jer spadaju u prokariotske organizme tako da ih mnogi naučnici svrstavaju u bakterije,

međutim algolozi ih svrstavaju u alge.

Prema načinu ishrane alge mogu biti autotrofni, mikostrofni i heterotrofni organizmi.

Heterotrofne alge, koje ne mogu same da stvaraju hranu, se javljaju u malom broju i žive ili kao

saprofiti ili kao paraziti. Prema algolozima heterotrofnost algi je naknadno stečena osobina.

Miksotrofan način ishrane je osobina mnogih algi. Sve alge koje same stvaraju hranu, ali koje

takođe koriste hranljive materije iz okolne sredine spadaju u miksotrofne organizme.

Miksotrofija kod algi može biti stalna (uvek koriste oba načina ishrane) ili privremena (javlja se

samo u izmenjenim uslovima životne sredine). Na miksotrofnom načinu ishane se zasniva

njihova uloga u biološkom prečišćavanju zagađenih voda. Veliki broj modrozelenih algi

(bakterija), zelenih, zlatnih i silikatnih algi se hrani miksotrofno. Najveći broj algi spada u

fotoautotrofne organizme (organizmi koji vrše fotosintezu). One same stvaraju hranu uz pomoć

sunčeve svetlosti i ugljen dioksida, u prisustvu pigmenata (među kojima su glavni hlorofili).

Alge mogu da koriste slobodan ugljen dioksid, ali mogu da ga dobijaju i iz raznih organskih

supstanci (glukoza, galaktoza, manoza, laktoza, saharoza, fruktoza...). Takođe im je za razviće

neophodan azot. Sem iz neorganskih jedinjenja - najčešće nitrata, alge mogu da koriste i azot iz

nekih organskih jedinjenja (amidi i neke amino kiseline). Ova osobina je specifična, pošto alge,

kao i biljke uglavnom koriste azot iz neorganskih jedinjenja. Mnoge modrozelene alge

(bakterije) imaju mogućnost vezivanja atmosferskog azota koji se nalazi u elementarnom obliku.

Ovu osobinu poseduju samo još neke bakterije. Organizmi koji vezuju atmosferski azot nazivaju

se azotofiksatori i imaju važnu ulogu u ekosistemima jer obezbeđuju azot neophodan drugim

organizmima za rast.Ostale elemente koji su im neophodni za rast (O, P, H, S, Ca, Fe, K, Mg...),

alge obezbeđuju iz hemijskih jedinjenja tih elemenata

5

Mikroalge u okviru razdela algi:

1. Cyanophyta ( modrozelene mikroalge)

2. Euglenophyta (euglene mikroalge)

3. Pyrrophyta (vatrene mikroalge)

4. Chrysophyta (zlatno - zelene alge mikroalge)

5. Bacillariophyta (silikatne mikroalge)

6. Chlorophyta (zelene mikroalge i makroalge)

7. Xanthophyta (žute mikroalge)

8. Rhodophyta (crvene mikroalge i makroalge)

9. Phaeophyta ( mrke makroalge, nema mikroalgi)

Najzastupljeniji predstavnici fitoplanktona u našim vodama čine alge iz razdela: Cyanophyta,

Euglenophyta, Chlorophyta, Bacillariophyta.

Fitoplankton (mikroalge) se javljaju kao jednoćelijske, kolonojalne ili končaste forme.

Rasprostranjenje fitoplanktona u vodenim ekosistemkima prostire se u fotosintetskoj-trofogenoj

zoni, koja predstavlja sloj vode do kojeg dopire 1% ukupnog sunčevog svetla (1-150 m).

Kvalitativni i kvantitativni sastav planktonske zajednice u jednom jezeru nije stalan, već se

menja u toku godine. Pojedine vrste javljaju se u toku jedne sezone, a kasnije ih nema. Drugih

vrsta ima u toku cele godine, ali im je gustina populacije različita u toku sezone. Ovakva

promena u u populaciji naziva se sezonska dinamika. Na sezonsku dinamiku može da utiče

temperatura, količina rastvorenih gasova ili neki drugi faktor. Na sezonsku dinamiku

fitoplanktona, naročito utiče koncentracija rastvorenih soli u vodi. Zapaženo je da se u toku

proleća, kada u vodi ima dosta rastvorenih soli fosfata, nitrata i silicijuma, javljaju masovno

silikatne alge. One troše ove materije, usled čega se menja hemijski sastav vode, što pogoduje

zelenim algama koje se javljaju tokom leta. U jesenjem periodu u vodi ima mnogo organskih

materija, a nema više dovoljno nitrata i fosfora, što pogoduje modrozelenim algama. Dakle,

pojedine vrste algi, postižući svoj maksimum, menjaju hemijski sastav vode i tako stvaraju

uslove za razviće drugih vrsta. Jednoćelijske alge se razvijaju u vodi tokom cele godine s tim što

je njihova brojnost manja u hladnijoj vodi (tokom zimskog perioda) a maksimum razvoja (hiper

produkcija) postižu pri višim temperaturama (letnji period).

6

Planktonski organizmi pokazuju određeni prostorni, vertikalni i horizontalni raspored. On je

uslovljen, pre svega, termičkom i hemijskom stratifikacijom, svetlošću i strujanjem vode.

Vertikalni raspored (distribuciju) planktona određuje svetlost i temperatura vode. Tako će se

zelene i modrozelene alge termofili razvijati u gornjim, toplijim slojevcima, dok će silikatne alge

se razvijati nešto niže, u dubljim slojevima.

Značaj fitoplanktona, ogleda se pre svega u tome, što fitoplankton služi kao hrana mnogim

životinjama a utiče i na ukupnu organsku produkciju akvatičnog ekosistema.

Fitoplanktonski organizmi koriste se kao biondikatori u oceni kvaliteta vode u odnosu na

organsko zagađenje. Biološka disciplina koja se bavi proučavanjem kvaliteta vode na osnovu

indikatorskih vrsta naziva se Saprobiologija. Pojedini predstavnici fitoplanktonskih algi

prilagođeni su na uslove jačeg organskog zagađenja, dok drugi podnose samo male koncentarcije

zagađujućih materije i prilagođeni su na uslove života u čistim vodama. Njihovo prisustvo,

učestalost i brojnost ukazuju na određeni kvalitet vode. Najčšći predstavnici Oligosaprobnih

(čistih voda) su: Cyclotella, Synedra, Cladophora, Pinnularia, Ulotrix. Beta – mezosaprobne

vode (umerenog zagađenja) karakterišu sledeći predstavnici: Ankistrodesmus, Scenedesmus,

Surirella, Pediastrum, Selenastrum, Actinospherium. Alfa – mezosabrobne vode karakterišu

sledeći predstavnici: Navicula, Mycrocistis, Anabaena, Chlamidomonas, Mycrocistis, Tabellaria,

Diatoma, Oscillatoria, Melosira, . Polisaprobne vode naseljavaju sledeći predstavnici:

Oscillatoria, Spirulina, Anabena, Euglena.

7