Univerzitet u PrištiniEkonomski fakultet

Master akademske studije

Finansiranje projekata putem lizinga i kradita

Seminarski rad iz Evaluacije investiconih projekata

kandidatmentorProf. dr Srećko Milačić Vasić Marko

ContentsFINANSIRANJE PUTEM LIZINGA.........................................................................................................3

UVOD I POJAM LIZINGA....................................................................................................................3LIZING AKTIVNOSTI I ODNOSI........................................................................................................4OGRANIČENJA PROPISANA U VEZI SA ZAKLJUČENJEM UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU.................................................................................................................................................6PRAVA I OBAVEZE..............................................................................................................................7SPECIFIČNOSTI I KOMPARATIVNE PREDNOSTI..........................................................................9NA ŠTA SVE TREBA OBRATITI PAŽNJU PRILIKOM ZAKLJUČENJA UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU?...............................................................................................................10

VRSTE LIZINGA.....................................................................................................................................12KARAKTERISTIKE KALKULACIJE LIZING ARANŽMANA.......................................................14

FINANSIRANJE PROJEKATA PUTEM KREDITA..............................................................................16Z A K LJ U Č A K.....................................................................................................................................20

2

FINANSIRANJE PUTEM LIZINGA

UVOD I POJAM LIZINGA

Lizing se u Evropi pojavljuje u periodu između 1950. i 1960. godine, mada se u SAD-u pojavio kao novi način finansiranja nekretnina znatno pre II svetskog rata, tačnije oko 1930. godine.

Lizing (engl. Leasing) je poslovni odnos između dva pravna ili fizička lica, u kome jedno lice, uz naknadu, ustupa drugom na dogovoreno vreme, pravo na korišćenje određenog prostora i/ili opreme za obavljanje njegove delatnosti. Ova vrsta poslova karakteristična je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzeća obično nemaju dovoljno novca da ulože u kupovinu nove opreme ili tehnologije, pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa regulišu se ugovorom, kojim se pored ostalog utvrđuje vrednost zakupnjenih dobara, rok lizinga, visina i način plaćanja zakupnine u odgovarajućim ratama i dr. Prema svetskoj praksi u zavisnosti od roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina - odnosno što je rok kraći ona je veća.

Ovaj metod omogućuje privrednim preduzećima da nabavljaju opremu, a da pritom ne moraju angažovati sredstva amortizacije i poslovnog fonda. Umesto da kupe novu opremu, sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzeća se obraćaju lizing društvu (preduzeću) iznajmljujući traženu opremu na određeno vreme, uz odgovarajuće uslove i odgovarajuće naknade.

Predmet ugovora o finansijskom lizingu može biti svaka pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i drugo).

Prednosti lizinga su sledeće: Ne uplaćuje se depozit kao kod kredita. Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca

lizinga. Sredstva za otplaćivanje rata izdvajaju se iz tekućih prihoda čime oprema

otplaćuje samu sebe. Finansijski razlozi - Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na

druge vidove finansiranja proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve klijente sa slabijom kreditnom sposobnošću, odnosno klijente koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti klijenta (što je dominantan faktor pri odlučivanju o odobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava obezbeđenja koja banke zahtevaju) već i na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga, odnosno mogućnosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tržištu.

3

Jednostavnija procedura - Procedura odobrenja finansiranja je najčešće kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je što se dodatna sredstva obezbeđenja (npr. hipoteka) najčešće ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedeno utiče na smanjenje transakcionih troškova.

Specijalizacija i iskustvo davaoca lizinga - Dodatna prednost finansijskog lizinga jeste mogućnost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporučiocem predmeta lizinga i prometa koji isporučilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu, u sklopu ovog aranžmana, da ugovore i usluge održavanja, servisiranja, zamene delova, tehničko-tehnološkog unapređenja, obučavanja osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i sl.

LIZING AKTIVNOSTI I ODNOSI

Lizing aktivnosti se najčešće odvijaju između tri poslovna partnera:1. primaoca, odnosno korisnika investicione opreme (najčešće je to

proizvodno preduzeće), 2. isporučioca, odnosno proizvođača ili prodavca tražene investicione

opreme,3. lizing društvo (finansijer), koje investicionu opremu kupuje od proizvođača

i stavlja na raspolaganje primaocu (korisniku).

U praksi preovlađuju trostrani odnosi u lizingu (indirektni lizing), mada su mogući i dvostrani odnosi (direktni lizing), u partnerstvu su tada samo primalac i isporučilac investicionog dobra. Korisnik je potencijalni kupac koji je kupovinu opreme odgodio, ali je istu istovremeno uveo u sopstveno korišćenje, dok je isporučilac proizvođač koji opremu nije prodao, ali je ipak došao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinuelnost svoje proizvodnje.

Sam pojam opreme koja se koristi u lizingu se proširio gotovo na sva trajna potrošna dobra, do kompletnih fabričkih postrojenja. Korisnici lizinga, po pravilu, nisu u stanju da kupe neophodna investiciona dobra, ili smatraju da raspoloživa finansijska sredstva mogu bolje usmeriti u obrtnoj sferi. Lizingom oni čuvaju sopstveni kapital, a istovremeno doprionose i sopstvenoj likvidnosti na dugi rok, s obzirom da se lizing plaća zakupninom koja potiče iz tekućeg prihoda dotičnog preduzeća.

Proizvođači opreme, najčešće nisu u stanju da kreditiraju njenu kupovinu, naročito ako je oprema velike vrednosti (elektronski računarik, brodovi, transportni avioni i sl.), pa smatraju korisnim, ako je njen plasman ostvaren posredstvom neke finansijske agencije da je ne prodaju potencijalnom kupcu već

4

da je stave na raspolaganje uz neku primerenu naknadu koja je obostrano prihvatljiva za poslovne partnere. Za vreme trajanja ovog posla primalac ima pravo upotrebe opreme, a lizing društvo pravo na naknadu u ratama – s tim da rate obuhvataju sve troškove lizinga (troškove posredovanja) i dobit. Po isteku ugovora korisnik može da odabere sledeća rešenja:

1. da produži ugovor o lizingu uz sniženu cenu naknade, 2. da korišćenu opremu vrati,3. da lizing opremu otkupi, ali po znatno nižoj ceni od one koju je imala u

momentu zaključivanja lizing posla.

Lizing zakupnina se određuje u mesečnim ratama1, tromesečno, polugodišnje i godišnje, kako to partnerima u lizing poslu najviše odgovara. Primeri iz prakse ukazuju da se najčešće koristi mesečni obračun lizing zakupnine. Lizing posao se najčešće ugovara na četiri do pet godina, s tim da se ugovara najduže do deset godina, a kod nekretnina i do dvadeset godina2.

U poslovima lizinga, za razliku od klasičnih kupoprodajnih poslova, vlasništvo nad predmetom zakupnine ostaje nepromenjeno. Postupak plaćanja zakupnine se najčešće utvrđuje na dva načina:

a) linearno b) degresivno

Koji će se postupak plaćanja zakupnine primeniti zavisi od sadržine lizing ugovora i karaktera lizing opreme.

1 Lizing rata je iznos plaćanja koji primalac lizinga po osnovu korišćenja predmeta lizinga periodično plaća davaocu lizinga prema uslovima navedenim u ugovoru o lizingu.2 Posebnu grupu poslova čini leveraged leasing prilagođen finansiranju skupocene opreme i investicionih dobara visoke vrednosti čiji se ekonomski vek procenjuje na 30 i više godina, a u posed (korišćenje) se može ući sa 30 i 40% tržišne vrednosti.

5

OGRANIČENJA PROPISANA U VEZI SA ZAKLJUČENJEM UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU

U pogledu vrednosti predmeta lizinga - Ugovorena nabavna vrednost predmeta lizinga ne može biti manja od 2.000 evra;

U pogledu roka na koji se ugovor o finansijskom lizingu zaključuje - Minimalni rok na koji se ugovor o finansijskom lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine; 

U pogledu visine učešća  (iznos koji primalac lizinga plaća davaocu lizinga u skladu s ugovorom o lizingu i koji se iskazuje u odnosu na bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga), kao i odnosa ukupnih prihoda prema ukupnoj zaduženosti :

1. za pravna lica – nema nikakvih ograničenja,2. za fizička lica  – ograničenja postoje ako je ugovor o lizingu zaključen

na period do deset godina, u kom slučaju su ograničenja sledeća: a) primalac lizinga je obavezan da davaocu finansijskog lizinga

uplati učešće u iznosu koji ne može bitimanji od 20% iznosa bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga,

b) ukupna zaduženost primaoca lizinga (zbir iznosa ugovorene rate lizing naknade, drugih kreditnih obavezai obaveza po osnovu jemstva) ne može biti veća od 30% ukupnih redovnih prihoda primaoca lizinga.Ograničenja navedena za fizička lica ne odnose se na preduzetnika u smislu zakona kojim su uređena privredna društva, niti na poljoprivrednika (ali samo osiguranika poljoprivrednika u smislu zakona kojim je uređeno penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno nosioca registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u smislu propisa kojimje uređen registar poljoprivrednih gazdinstava) – ako predmet lizinga služi za obavljanje njihove osnovne delatnosti.

6

PRAVA I OBAVEZE

Pravo svojine nad predmetom lizinga, tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu, pripada davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti pravo opcije otkupa predmeta lizinga. Primalac lizinga ima puno ovlašćenje da predmet lizinga drži i sve koristi uživa nesmetano tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ali ujedno snosi sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta lizinga.

Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:

pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaća ugovorenu naknadu;

pravo na povraćaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene štete po tom osnovu;

pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase u slučaju stečaja primaoca lizinga;

poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u državinu u slučaju neplaćanja lizing naknade, pri čemu je sud dužan da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva donese rešenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donošenja tog rešenja;

obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga; davalac lizinga je dužan da primaocu lizinga uruči informativnu ponudu pre

podnošenja zahteva za finansiranje; pre zaključenja ugovora o lizingu, davalac lizinga je dužan da sačini konačan

obračun lizing naknade i drugih troškova u vezi s lizingom i da ih podnese na uvid primaocu lizinga;

kada je ugovorom o lizingu predviđena mogućnost izmene ugovorene rate lizing naknade, davalac lizinga je dužan da precizno odredi način, uslove i rokove izmene te rate;

davalac lizinga, uz konačni obračun, primaocu lizinga obavezno uručuje i plan otplate koji je sastavni deo ugovora o lizingu;

u slučaju promene nekih od uslova iz ugovora o lizingu, davalac lizinga je obavezan da sačini i uruči primaocu lizinga novi konačni obračun i novi plan otplate;

odgovornost prema primaocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga (ukoliko treće lice polaže neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu štetu po tom osnovu.

7

Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:

pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporučen u skladu s ugovorom (ako isporučilac predmet ne isporuči, isporuči s docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu štete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu s ugovorom o lizingu;

naknadne izmene ugovora o isporuci sa čijom sadržinom se primalac lizinga nije saglasio ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane;

obaveza preuzimanja predmeta lizinga na način, u vreme i na mestu predviđenim ugovorom;

obaveza održavanja predmeta lizinga; obaveza plaćanja rata lizing naknade i drugih troškova koji nastaju

zaključenjem ugovora; obaveza osiguranja predmeta lizinga; odgovornost za slučajno uništenje ili oštećenje predmeta lizinga od momenta

preuzimanja predmeta.

Obaveze i odgovornosti isporučioca predmeta lizinga:

obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na način, u vreme i na mestu koji su predviđeni ugovorom o isporuci;

odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga.

8

SPECIFIČNOSTI I KOMPARATIVNE PREDNOSTI

Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrošna dobra, i javlja se kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduživanju putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti.

Ovaj oblik finansiranja se često poredi s bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama slični (otplata u unapred određenim ratama, kamata, način knjigovodstvenog evidentiranja i sl.). Međutim, karakteristike finansijskog lizinga koje ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su sledeće:

finansiranje se uvek odobrava za tačno određeni predmet, nabavku predmeta vrši davalac lizinga, a ne primalac lizinga, davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom perioda važenja ugovora o lizingu, predmet lizinga ujedno predstavlja sredstvo obezbeđenja naplate, zbog čega

davalac lizinga često ne zahteva druga sredstva obezbeđenja, davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju uništenja ili oštećenja predmeta

(osiguranje predmeta), neplaćanja lizing naknade (povraćaj predmeta lizinga po posebnom postupku), stečaja ili likvidacije primaoca lizinga (izlučnopravo).

9

NA ŠTA SVE TREBA OBRATITI PAŽNJU PRILIKOM ZAKLJUČENJA UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU?

Bruto nabavna vrednost  – Bruto nabavna vrednost predmeta lizinga razlikuje se u zavisnosti od isporučioca, ali može da se razlikuje i zavisno od uslova koje davalac lizinga ima kod isporučioca. Primalac lizinga ima interes da ta vrednost bude što povoljnija za njega, jer njegove obaveze prema davaocu lizinga zavise od tog iznosa (pogledati i tačku Uslovi ugovora o isporuci).

Preostala vrednost  – Ugovaranje preostale vrednosti predmeta lizinga umanjuje visinu pojedinačne rate, ali stvara obavezu primaoca lizinga da po isteku perioda na koji je ugovor o lizingu zaključen plati veći iznos ukoliko želi da predmet lizinga pređe u njegovo vlasništvo. To znači da bi primalac lizinga, tokom perioda u kome plaća niže rate, trebalo da štedi određeni iznos kako bi bio u mogućnosti da obezbedi veće plaćanje u budućnosti.

Troškovi osiguranja   – Osiguranje predmeta lizinga je zakonska obaveza primaoca lizinga, s tim što davalac lizinga tu obavezu ugovorom može preuzeti na sebe. Naknada štete se isplaćuje davaocu lizinga. Trošak osiguranja nije uključen u efektivnu stopu lizing naknade.Ukoliko davalac lizinga određuje društvo za osiguranje kod koga će predmet biti osiguran, primalac lizinga gubi mogućnost da izabere društvo sa najpovoljnijim uslovima osiguranja. Takođe, treba obratiti pažnju na to kako je regulisan odnos između davaoca i primaoca lizinga u slučaju nastanka štete, tj. da li i pod kojim uslovima primalac lizinga ima pravo na deo naknade koju isplaćuje društvo za osiguranje. Poželjno je da ovi odnosi budu regulisani ugovorom.

Efektivna stopa lizing naknade (ELIN)   – ELIN prikazuje relativnu cenu finansiranja koje vam davalac lizinga odobrava na način da obezbeđuje uporedivost uslova finansiranja različitih davalaca lizinga, kao i davalaca lizinga i banaka. Na visinu ove stope utiče visina nominalne kamatne stope, iznos drugih troškova koji nastaju zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu, ali i momenat nastanka novčanih tokova, odnosno plaćanja po lizingu.

Drugi troškovi koji nastaju zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu   – Drugi troškovi (troškovi obrade zahteva, upisa ugovora o lizingu u registar finansijskog lizinga, poreza, naknade za opciju otkupa i dr.) veoma su bitni sa aspekta poređenja različitih ponuda za finansiranje. Postoji mogućnost da se niske

10

kamatne stope kompenzuju visokim drugim troškovima koje naplaćuje davalac lizinga.

Valutna klauzula   – Preuzimanjem obaveze čiji je iznos indeksiran u nekoj stranoj valuti vi preuzimate i znatan devizni rizik, osim u slučaju kada imate redovan novčani priliv u istoj toj valuti. Davalac lizinga ugovara deviznu klauzulu kako bi se zaštitio od rizika promene deviznog kursa u slučaju kada su njegove obaveze (izvori finansiranja) denominirane u toj valuti. Ukoliko ste ipak spremni da snosite rizik promene deviznog kursa, obratite pažnju na kurs po kome se vrši preračun visine rate lizing naknade. Da li je reč o srednjem ili prodajnom kursu? Da li se primenjuje kurs na dan dospeća rate lizing naknade ili na dan uplate?

Pravo opcije   – Da li imate pravo da po isteku perioda lizinga otkupite predmet lizinga i pod kojim uslovima? Da li je to u skladu s vašim potrebama, ili želite da, po isteku tog perioda, pribavite potpuno nov predmet? Davalac lizinga ovo pravo može da uslovi plaćanjem određene naknade – cena opcije.

Uslovi prevremene otplate – Ukoliko ste planirali da tokom perioda trajanja lizinga uštedite određena novčana sredstva kako biste prevremeno otplatili ostatak lizing naknade i otkupili predmet lizinga, vodite računa o tome da prevremena otplata ne može da nastupi pre isteka roka od dve godine. Najčešće se u tom periodu otplati i veći deo kamate – glavnica preostalog dugačesto ne opada srazmerno proteklom periodu, što možete da vidite iz Plana otplate. Pored navedenog, obratite pažnju i na to da li će i na koji način davalac lizinga obračunati trošak prevremene otplate, koji u nekim slučajevima može da bude daleko od zanemarljivog. Zbog svega navedenog, dobro procenite opravdanost prevremene otplate pre nego što se odlučite na taj korak.

Mogućnost promene nominalne kamatne stope   – Posebno treba obratiti pažnju na odredbu ugovora kojom se uređuje pravo davaoca lizinga da tokom trajanja lizing ugovora izvrši promenu visine lizing rate. Najčešće je to situacija u kojoj dolazi do povećanja EURIBORA-a ili neke druge referentne kamatne stope (vrsta kamatne stope na domaćem ili međunarodnom finansijskom tržištu u odnosu na koju se određuje kamatna stopa u konkretnom poslu). Tako, npr., EURIBOR predstavlja kamatnu stopu na depozite u evrima na međubankarskom tržištu. U zavisnosti od ročnosti depozita, razlikuje se nedeljni, dvonedeljni, tronedeljni, mesečni, tromesečni i sl. EURIBOR. Razlog zbog kojeg davaoci lizinga ugovaraju ovakvu odredbu jeste zaštita od rizika promene kamatne stope i najčešće predstavlja indikator da se kamata koju davaoci lizinga plaćaju svojim poveriocima određuje prema istoj referentnoj kamatnoj stopi. Za primaoca lizinga bitno je da zna da povećanje EURIBOR-a povlači za sobom povećanje visine njegove buduće mesečne obaveze prema davaocu lizinga i povećanje ukupne kamate, koju će morati da plati. Ukoliko je ugovorom predviđeno pravo primaoca lizinga da

11

predmet otkupi na kraju perioda lizinga, izmena visine rate lizing naknade stvara i obavezu plaćanja dodatnog PDV-a zbog promenjene osnovice za njegov obračun.

Ugovorom o finansijskom lizingu treba da bude precizno određeno na koji način će promena referentne kamatne stope uticati na promenu rate lizing naknade.

VRSTE LIZINGA

Pored osnovne podele po predmetu lizing posla na: lizing nekretnine i lizing pokretna dobra, javlja se i podela na lizing kompletnih postrojenja (plant leasing), u uslovima kada se u lizing ugovoru istovremeno unose građevinski objekti i procena opreme.

Podela uslovljena učešćem partnera u lizing poslu (korisnika, proizvođača i finansijera) može biti: direktni i indirektni lizing.

U zavisnosti od sadržaja lizing ugovora, postoji više vrsta lizing poslova.

Najkarakterističniji lizing poslovi su: 1. operativni lizing ili lizing na kraće vreme, po pravilu kreće od

amortizacionog veka investicionog dobra. Zakupnina je manja od vrednosti dobra, a davalac dobra (proizvođač ili lizing društvo) snosi troškove osiguranja, takse, tehničko servisiranje, kamate i rizike od tržišne zastarelosti koje plaća korisnik lizing zakupnine.

2. kapitalni lizing, koji predviđa i prenos vlasništva nad korišćenim dobrom nakon isteka ugovora o lizingu. Vrednost naknade obično nije manja od 90% vrednosti investicionog dobra u momentu zaključivanja ugovora.

3. obnavljajući lizing podrazumeva uključivanje zamene korišćene opreme po isteku ugovorenog roka, po pravilu savremenijom opremom.

4. lizing prodaja uz povraćaj je vrsta lizinga kada je investiciono dobro prodato, s tim da ga vlasnik – prodavac, uzima natrag od kupca na osnovu uslova ugovora o lizingu. Tu spadaju nekretnine (poslovne i druge zgrade) koje se malo troše korišćenjem.

Prema MRS 17 3 lizing se deli na dva osnovna oblika:

1. Finansijski ( kapitalni ) lizing2. Operativni ( poslovni ) lizing

Lizing se klasifikuje kao finansijski lizing ukoliko se sa njim suštinski prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom na zakupca. Lizing se klasifikuje kao operativni lizing ako se

3 MRS 17, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) 2004, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2004, str. 864

12

njim ne prenose suštinski svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom, tj. rizici i koristi ostaju na zakupodavcu.

Finansijski lizing pripada vrsti indirektnog lizinga u kojem se javljaju sledeći subjekti:

1. organizacija – korisnik lizinga2. organizacija – prodavac lizinga

3. lizing društvo – finansijer

Uključivanje finansijskog lizinga u reprodukcione tokove preduzeća ima sledeća osnovna obeležja:

1. ugovoreno vreme trajanja je u granicama ekonomskog veka korišćenja investicionog dobra

2. organizacija – korisnik opreme, odabira opremu koja se može dobiti lizingom i preuzima je uz avans i plaća mesečnu zakupninu lizing društvu kao finansijeru

3. organizacija – davalac opreme (proizvođač ili prodavac) posle isporučuje opremu po nalogu lizing društva. Davalac opreme prima lizing naknadu za izdatu opremu i to u gotovini.

4. lizing društvo, angažujući sopstveni kapital, posreduje u lizing poslu finansijskim sredstvima. Preko lizing društva se ostvaruje primopredaja lizing opreme.

5. lizing između privrednih subjekata u zemlji pojavljuje se u zadnje vreme i u našoj privrednoj praksi. Karakterističan primer je prisutan kod proizvođača poljoprivredne opreme koja se ustupa poljoprivrednim gazdinstvima na određeno vremensko korišćenje (npr. kombajni, traktori i sl.). Isto tako pojavljuje se i između proizvođača građevinske opreme i građevinskih preduzeća (na lizing se ustupaju bageri, kranovi i sl.).

6. međunarodni lizing – lizing između privrednih subjekata iz zemlje i inostranstva, najčešće se pojavljuje kod uvoza opreme i drugih trajnih dobara velike vrednosti. Međunarodni lizing je posebno izražen kod unosa kompletnih industrijskih linija – postrojenja neophodnih domaćoj industriji da bi bila konkurentna na svetskom tržištu.

13

Lizing opreme – definiše rok zakupa opreme od 6 do 8 godina, što odgovara i vremenu njene amortizacije. Pri zaključivanju ugovora o lizing opremi utvrđuju se dva roka:

a) neopozivi (4-6 godina)

b) opozivi (rezidualni) u kojem se ugovor o lizingu može otkazati

Lizing nepokretnih dobara (objekata i opreme veće finansijske vrednosti) izdaje se na duži period i to često od 15 do 20 godina. Za razliku od lizing opreme, kod lizinga nepokretnih dobara korisnik lizinga je dužan da održava opremu i zgrade.

Operativni lizing:

to je aranžman sa rokom, najčešće 4 godine ili manje predmet ovog zakupa su kompjuteri, automobili… rok zakupa je kraći od predviđenog ekonomskog veka trajanja sredstva jer se kod

ovih sredstava brzo smanjuje efikasnost i zastarevaju ugovor o poslovnom lizingu sadrži klauzulu o održavanju sredstava, kojom se

zakupodavac obavezuje da ce plaćati održavanje, osiguranje i porez na promet prilikom njihove nabavke.

sadrži klauzulu o opozivu

KARAKTERISTIKE KALKULACIJE LIZING ARANŽMANA

Karakteristika svakog lizing aranžmana jeste da poseduje odgovarajuću dokumentaciju. Dokumentacija treba da sadrži:

1. tehničko-tehnološki deo2. ekonomsko-finansijski deo3. ugovor o lizing aranžmanu

Tehničko-tehnološki deo elaborata treba da sadrži: a) procenu svrsishodnosti uzimanja i korišćenja opremeb) tehničko-tehnološke karakteristike opremec) proizvodne karakteristike opremed) uvođenje i korišćenje opremee) održavanje lizing opreme

14

Ekonomski deo elaborata treba da sadrži proizvodne efekte korišćenja lizing opreme (povećanje obima proizvodnje, povećanje usluga, produktivnosti rada...). Finansijski deo elaborata treba da sadrži elemente putem kojih će se utvrditi vrednost opreme, troškovi zakupa, prihodi od lizing zakupa i sl. Ugovor o lizing aranžmanu predstavlja završni deo elaborata putem kojeg se bliže određuju svi elementi dati u elaboratu. Treba da sadrži: ugovorne strane, detaljan opis predmeta, naziv i količinu opreme, njenu ukupnu vrednost, rok isporuke, kao i rok zakupa i ratu zakupnine, garanciju, način preuzimanja opreme...

Ugovorom o lizingu se definiše da korisnik lizing aranžmana ima obavezu da u određenoj vremenskoj dinamici plaća utvrđenu zakupninu.

Za sve vrste lizing poslova karakteristično je da ih prate lizing kalkulacije. Praktična iskustva ukazuju da se kalkulacije prave kod lizing poslova do godinu dana i preko godinu dana.

Kalkulacije za lizing posao do godinu dana treba da sadrže:1. godišnju vrednost zakupnine2. iznos carine3. iznos uvozne takse4. iznos uvoznih troškova redovan rashod 5. proviziju uvoznika6. ugovoreni rok otplate preduzeća7. cenu koštanja lizinga8. broj rata (od 2 do 12)9. vreme plaćanja zakupnine10. način plaćanja zakupnine

Pri isteku zakupa lizing oprema se najčešće otkupljuje i njena cena (obično niža) prevodi se u materijalna ulaganja i plaća se iz investicionih sredstava.

Svaki lizing aranžman preko godinu dana smatra se materijalnim ulaganjem. Po otplati ugovorene cene lizing oprema postaje vlasništvo zakupca, te se unosi u poslovne knjige kao oprema i ostala osnovna sredstva (materijalna ulaganja). Međutim, ukoliko zakupnina ne obuhvata i otkup ostatka vrednosti opreme, tada se najčešće ista vraća vlasniku ili otkupljuje po ugovorenoj ceni.

Ukoliko između proizvođača i korisnika lizing opreme postoji posrednik tada kalkulacija mora da ima svoje posebne elemente, a to su:

provizija lizing organizacije porez na promet otkupna cena ostatka opreme i sl.

15

2.1 EKONOMSKO-FINANSIJSKE SPECIFIČNOSTI LIZINGA

Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen način ubrzaju proširenje izvora finansiranja tokova reprodukcije i na osnovu toga se smatra da finansijski lizing nije kredit već samostalni izvor finansiranja i zbog toga što korisniku omogućava povećanje kapaciteta proizvodnje dobiti i to bez povećanja stepena zaduženosti.

Smatra se da je lizing i jedan od najskupljih načina finansiranja, između ostalog zbog:1. komparativnih kalkulacija (kupovina za gotovo, kupovina na kredit)2. velike konkurencije i kratkog tržišnog veka3. jednokratnih poslova velikog tržišnog obima (npr. svetska takmičenja,

sezonske priredbe, naučna istraživanja i sl.)4. zbog kupovine opreme visoke vrednosti koja može ostati nedovoljno

iskorišćena

Pored brojnih prednosti postoje i nedostaci lizing poslova, ti nedostaci se odnose na sledeće činjenice: da je korisnik u ekonomski nepovoljnijem položaju u odnosu na lizing finansijera, da lizing društvo ima tipizirane ugovore, da njihova cena pored efektivnih troškova dotičnog posla sadrži rizik i dobit.

FINANSIRANJE PROJEKATA PUTEM KREDITA

Pri finansiranju projekata putrm kredita najčešći kreditni instrumenti su krediti komercijalnih banaka, krediti sindikata banaka, krediti (ili zajmovi) međunarodnih finansijskih organizacija, kreditnih izvoznih banaka, obveznice, konvertibilne obveznice, krediti isporučilaca opreme, lizing i faktoring.

Sa svoje strane krediti mogu biti osnovni i subordinirani, osigurani i neosigurani. Svaki instrument kreditnog finansiranja zadovoljava specifičnu potrebu. Na primer, ukoliko lanas supermarketa otvara nov objekat, potreba za većim obrtnim sredstvima može se realizovati revolving kreditom za čije osiguranje s ekoriste zalih erobe i/ili prilivi gotovine po osnovu plaćanja na kredit (kompenzacioni saldo). Ukoliko avio kompanija kupuje avione, ovu potrebu najbolje će zadovoljiti dugoročnim kreditom ili lizing finansiranja. Uslovi i dospeće kreditnih oblika finansiranja zavise od kredit rejtinga komitenta. Generalno, debitori sa visokim kredit rejtingom dobijaju sredstva na duži peroid, sa manjim troškovima i s amanjim brojem restriktivnih klauzula.

Kreditno finasiranje obuhvata one oblike pozajmljivanja sredstava čije dospeće nastupa

u periodu od 1 – 7 godina. Najduži vek dobijanja kredita je 10 godina. Međutim, ročnost kredita se može povećati prolongiranjem, odnosno, novim kreditom po osnovu starog kredita. Obično, dospeće duga po osnovu kredita teži ekonomskom veku projekta. Kada izvori finansiranja nisu dugoročni, verovatnoća prolongiranja dospeća otplate rapidno raste. Dugoročni izvori moraju

16

pokriti kapitalna ulaganja i pripadajući deo obrtnih sredstava. Kratkoročni izvori finasiranja se koriste samo izuzetno, pošto visoki troškovi, njihovog korišćenja ugrožavaju likvidnost projekta. Osnovna karakteristika kratkoročnog kreditiranja jeste znatno kraći vremenski period likvidiranja obaveza (jedna, eventualno, dve godine). Posledično, iz ovih izvora se finansiraju privremen i sezonske potrebe za sredstvima, dok iz dugoročnih izvora se finansira dugoročna aktiva (zemljište, zgrade oprema i sl). Volumen sredstava dobijenih na osnovu kredita je takav da se za njihovu otplatu moraju koristiti novačani tokovi u većem broju godina. Posledično, krediti se obično otplaćuju precizno definisanim periodičnim ratama. Kredit ima dve bitne karakteristike: Prvo, dospeće kredita prelazi period od godinu dana. Drugo, mogućnost reprogramiranja obaveza. Kredit se, obično, se otplaćuje periodicnim ratama: kvartalno, polugodišnje ili godišnje. Raspored otplata zavisi od mogućnosti debitora da iz raspoloživog novčanog toka servisira kredit. Pored jednakih periodičnih rata, postoji mogućnost tzv. „balon otplate“, kada anuitetni plan otplate kredita sadrži jednak eperiodične rate, osim u slučaju poslednje rate koja je veća os svih ostalih rata.

U najvećem broju slučajeva krediti se daju sa dospećem od 3 - 5 godina. Često stvarno dospeće kredita ne odgovara ugovorenom dospeću. U najvećem broju slučajeva dolazi do produženja dospeća. U pitanju su evergreen krediti karakteristični za preduzeća koja se nalaze u fazi rasta. Banka nema zakonsku pbavezu produženja kredita, tako da odluka o produženju kredita donosi na bazi analize uticaja promene na otplatu originalnog kredita.

Kredit uglavnom emituju komercijalne banke, mada se ovim poslom mogu baviti i druge finansijske institucije (osiguravajuće kompanije, na primer) druga preduzeća ili pojedinačni finansijeri. Generalno, krediti imaju dve osnovne forme: bilateralnu i sindikalizovanu. U oba slučaja postoji obavezujuća i neobavezujuća klauzula. U slučaju neobavezujuće klauzule emitent kredita može se u svakom trenutku odustati od kreditiranja. U slučaju obavezujuće klauzule banka obično ima put opciju na kredit.

Bilateralni kredit je najjednostavniji oblik kreditiranja koji se primenjuje u slučaju finansiranja malih i srednjih preduzeća. Odobrena sredstva se koriste uglavnom za finansiranje dugoročne aktive a delimično kao obrtna sredstva. U ovom slučaju banka preuzima sav rizik nemogućnosti naplate.

Sindikalizovan kredit je kredit u kome dve ili više banka (ili sindikat banaka) ugovaraju se debitorom kredit po distim uslovima i sa istom dokumentacijom (club deal). Ova vrsta kreditiranja je karakteristična za velika preduzeća kao i za srednjoročne i dugoročne kredite. Da bi se posao mogao aranžirati neophodno je da debitor prvo pronađe banku agenta koja treba da aranžira ceo posao. Banka agent koordinira pregovore, plaćanje i administraciju kredita tokom celokupne transakcije. Glavne prednosti sindikalizovanog kredita su fleksibilnost u aranžiranju transakcije, podel arizika i mogućnost prodaje potraživanja na sekundarnom tržištu. Glavna slabost je ročnost, i pored diverzifikacije rizika, koja ne može biti veća od 10 godina. To otežava finansiranje projekata iz ovog izvora i povećava atraktivnost obveznica čije dospeće dostže 30 godina. Dva osnovna tipa sindikalizovanih kredita su:

1. Terminski krediti 2. Revolving krediti

17

Terminski krediti (term loan) s ekoriste za finansiranje nabavke trajne aktive. Dospeće terminskog kredita je maksimalno 10 godina. Obično se terminski kredit amortizuje tokom perioda otplate, mada postoji i mogućnost plaćanja celokupne obaveze jednog datuma. Cena kredita se određuje na EUROBOR bazi, uvećanoj za maržu. Kredit se može emitivati u jednoj ili većem broju valuta. Posebna vrsta terminskog kredita je subordinirani kredit koji je povezan sa osnovnim kreditom i obavezom plaćanja definisanog datuma. Osnovni kredit nije u vezi sa bilo kakvom obavezom. Osnovni kredit podnosi najveći rizik i prvi je po redosledu naplate. Volumen kredita je ograničen. Tako npr.odnosi između kredita i sopstvenog kapitala je nešto veći od 1:1 za osnovne kredite odnosno 1:4 za subordinirane kredite. Finansijski leverdž može biti i veći ukoliko postoje garancije. Kreditor koji je emitovao osnovni kredit, obično prihvata akcije debitora kao garanciju za subordinirane kredite.

Revolving krediti nude debitoru veću fleksibilnosti u vezi promene uslova nude debitoru veću fleksibilnost u vezi promeen uslova kreditiranja i plaćanja rata. Naime, debitor kod ove vrste kredita može tražiti od kreditora pomeranje rate za naredni period. Posledično, ova vrsta kredita se koristi za finansiranje obrtnih sredstava (zalihe i kupci, pre svega). Pomeranje rate treba razlikovati od perioda odlaganja otplate koji predstavlja period mirovanja otplate anuiteta. Pored rokova, kamatna stopa predstavlja jedan od glavnih elemenata kredita. Kamatna stopa na dugoročne kredite ima dva dela: a) napred definisanu fiksnu stopu koja se primenjuje tokom celog života kredita i b) varijabilnu stopu koja prati kretanje eskontne stope. Eskontna stopa koju naplaćuje centralna banka za sredstva koja se plasiraju u komercijalne banke. Na primer, EUROBOR je eskontna stopa Evropse centralne banke ili referentna kamatna stopa sa evropskog tržišta kapitala. Za komercijalne banke eskontna stopa je kamatna stopa za komitente sa najvećim kredit rejtingom . Na eskontnu stopu se dodaje fiksna kamata koja se obračunava u poenima (100 poena = 1% na primer). Interval fluktuacije varijabilne kamatne stope limitira se pomoću floor rate.

Pored kamate, dobijanje kredita je povezao i sa drugim troškovima. Jedna od najvažnijih stavki je pristupnica koja se naplaćuje u periodu odobravanja kredita. U odnosu na ukupne kamate, na ovu vrstu troškova otpada mali procenat. Na primer, pristupnica iznosi 2,02 – 0,75% od traženog volumena kredita za period od godinu dana. Drugim rečima, ukoliko je kredit odobren za tri meseca, debitor će platiti samo četvrtinu troškova pristupnice. Osnovna prednost dugoročnih kredita je fleksibilnost. Naime, debitor direktno pregovara sa kreditorom tako da se kredit može aranžirati na bazi direktnih pregovora zainteresovanih strana. Banka obično ima iskustva sa tražiocem kredita, tako da je upoznata sa njegovim bonitetom i kredit rejtingom. Takođe, ukoliko se stanje kod debitora promeni, kreditni uslovi se mogu promeniti.

Banke obično odobravaju kreditnu liniju svojim stalnim komitentima. U pitanju je aranžman između banke i preduzeća kojim se određuje maksimalan iznos kredita koji se može odobriti u svakom trenutku. Obično se kreditna linija odobrava za period od godinu dana. Banka može komitentu koji ima kreditnu liniju odobriti revolving kredit. Revolving kredit znači produženje dospeća originalnog kredita odobravanjem novog kredita. U tom slučaju originalni kredit ima karakter starijeg duga a revolving kredit status subordiniranog duga. Kao i u slučaju dugoročnih kredita, kamatna stopa je veća (obično 0,25 – 0,50%) od stope za kratkoročne kredite na bazi kreditne linije. Banke omogućavaju konverziju revolving kredita u dugorčan kredit. Ukoliko se finansijsko zdravlje preduzeća popravi, ono može konvertovati revolving kredit u dugoročni kredit.

18

Posebnu vrstu kredita predstavlja prodaja opreme na kredit. Ova vrsta kredita ima sve karakteristike dugoročnog kreditiranja: kredit se daje za period duži od godinu dana; kredit je osiguran određenom hipotekom i plaća se kamata na iznos pozajmljenih sredstava. U planu otplate kreditor nastoji da je tržišna vrednost opreme uvek veća od neotplaćenog duga. Ovu vrstu kredita odobravaju komercijalne banke, finansijske kompanije i proizvođači opreme. Kamte na kredit za kupovinu opreme obično su veće kada kredit odobrava finansijska kompanija. Preduzeća se obraćaju finansijskim kompanijama za ovu vrstu kredita samo ukoliko nisu u stanju da dobiju odgovarajući kredit od komercijalne banke. Kreditiranje sopstvene prodaje obično praktikuju proizvođači skupih proizvoda (brodovi i avioni, na primer) i kompleksnih tehnologija (računarom podržane tehnologije i informacioni sistemi, na primer). Suštinu evaluacije kredita čini obračun njegovih troškova, odnosno, definisanje plaan otplate kamata i glavnice za različite kreditne uslove. Takođe, u uslovima inflacije neophodno je korigovati realno opadajuće otplate kredita. Kada se kredit daje za period od godinu dana i više, primenjuje se računovodstvena konvencija da se krediti efektuiraju na kraju godine, a da se dug servisira od sledeće godine. Naime, polazi se od stava da se servisiranje duga po osnovu kredita odobrenih na početku obračunskog perioda vrši se na kraju obračunskog perioda. U tom slučaju dolazi do anomalija da kod kredita koji se daju z aperiod od godinu dana i više u istoj godini dolazi do priliva i odliva sredstava (prve kamate i verovatno prve otplate glavnice). Takođe, to vodi do umanjenja značaja kratkoročnog kreditiranja i precenjivanja finansijskog toka.

Glavni kreditni uslov je kamata. Postoje četiri osnovne mogućnosti : 1. Jednostavna kamata 2. Jednaki iznosi glavnice3. Jednake rate4. Jednake rate sa kapitalizovanom kamatom

1. Jednostavna kamata (sipmle interest) predstavlja osnovni kreditni uslov. 2. Jednaki iznosi glavnice (equal amounts of pricipal) se javljaju u slučaju kada se kredit daje za period duži od godinu dana. U tom slučaju kamata se obračunava na ostatak dugam, s tim da se mora definisati način otplate. Najajednostavniji način je otplata jednakih godišnjih iznosa glavnice sa kamatom koja se obračunava na ostatak neotplaćenog duga. Kod dugoročnih kredita prva otplata glavnice dospeva posle perioda odlaganja otplate. Na primer, ukoliko je period odlaganja otplate četiri godine, za projekat čija su sredstva dobijena na kraju prve godine period odlaganja otplate obuhvata vremenski interval od druge do pete godine, odnosno, prva otplata dolazi tek u šestoj godini. Tokom perioda odlaganja otplate kamata na neotplaćeni deo duga najčešće se plaća. Takođe, postoje još dve mogućnosti: oslobođenje od kamate i kapitalizacija kamate. 3. Jednake rate ( equal installments) se javljaju u slučaju kada se kredit vraća u jednakim ratama umesto u jednakim godišnjim iznosima glavnice. U pitanju je otplata jednakog nivoa plaćanja ili jednakih anuiteta. 4. Jednake rate sa kapitalizovanom kamatom )equal installments interest capitalized) se javljaju kod kredita kod kojih debitor prihvata kapitalizaciju kamate tokom perioda odlaganja otplate. U tom slučaju debitor nema obavezu plaćanja kamata tokom perioda odlaganja otplate, s tim da se kamate dodaju uz glavnicu (otuda termin „kapitalizovana kamata“). S

19

otpočinjanjem otplate glavnice otpočinje i otplata akumuliranog duga (glavnica plus kamate) u jednakim godišnjim ratama.

Povodom finansiranja projekta, sponzor i kreditor imaju različite ciljeve. Sponzor i kreditor imaju različite ciljeve. Sponzor projekta da odvoji finansiranje projekta od finansiranja regularnih aktivnosti , dok kreditor preferira sigurnost napalte u smislu adekvatnog novčanog toka, jemstva ili garancije treće strane. Kreditori su spremni da prihvate samo kreditni rizik a ne rizik sopstvenog kapitala i rizik smelog kapitala. Eventualno kreditor je spreman da prihvati rizik izgradnje, što se manifestuje uvođenjem perioda odlaganja otplate kamatnog troška tokom gradnje projekta, odnosno, do starta probn eproizvodnje. Ova situacija je karakteristična za velike i skupe infrastrukturne projekte. Ipak postoje kreditori koji su spremni i n aprihvatanje rizika sopstvenog kapitala. Dopunski uslovi ovakvog kreditnog aranžmana su limitiranje volumena kredita, pored kamate insistiranje i na akcijama pri obračunu cene kapitala i uzimanje garancija u običnim akcijama. Tipičan primer ove vrste kredita su take-or-pay aranžmani u kojim akreditor vezuje svoje učešće u prihodima inicijatora projekta u periodu redovne proizvodnje.

Da bi dobio kredit za finansiranje projketa,sponzor projekta mora da dokaže da projekta ima adekvatan novčani tok. Adekvatan novčani tok obezbeđuje pokriće troškova polsovanja, odgovarajuću likvidnost i pokriće troškova finansiranja. U najvećem broju slučajeva pokriće je obezbeđeno ukoliko su ispunjena dva uslova: a) da se novčani tok u ekonomskom veku projekta kreće u rasponu 1,0 – 2,0 kreditnog troška b) da se novčani tok u periodu otplate kredita kreće u rasponu 1,0 – 1,5 kreditnog troška.

Z A K LJ U Č A K

Na osnovu obrađene teme zaključili smo da je za preduzeće lizing povoljniji izvor finansiranja nabavke sredstava od kredita, jer lizing omogućava fleksibilniji način finansiranja nabavke sredstava, duže rokove nego kod ugovora o kreditu, korisnik lizinga plaća rate iz prihoda, davalac lizinga ostaje vlasnik... Korišćenjem lizinga preduzeće može rešiti problem nedostatka likvidnih sredstava prodajom osnovnih sredstava i njihovim ponovnim zakupom.

Preduzeće lizingom može izbeći troškove zastarevanja osnovnih sredstava. U slučaju reorganizacije preduzeća zakupac će nastaviti da koristi sredstva uzeta pod lizing, a zakupodavac će dobiti svoja sredstva po isteku roka zakupa.

20

Prof. dr Nenad M. Vunjak, Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet Subotica, 2002. Savez računovođa i revizora Srbije, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja

(IFRS) 2004, Beograd, 2004.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B3 http://www.tvojnovac.nbs.rs/export/edukacija/cirilica/proizvodi/lizing.html Djuricin D, Loncar M, Menadzment pomocu projekata, 2010 Beograd, str. 415

21

22