Finansiranje i Zajednicke Politike EU

8/10/2019 Finansiranje i Zajednicke Politike EU

1/327


2/327


3/327

Institut za meunarodnu politiku i privredu

Prof. dr Vladimir GrbiDr Miroslav Antevski

Prof. dr Dragoljub Todi

FINANSIRANJE I ZAJEDNIKEPOLITIKE EVROPSKE UNIJE

Beograd, 2013


4/327

FINANSIRANJE I ZAJEDNIKE POLITIKE EVROPSKE UNIJEVladimir Grbi, Miroslav Antevski i Dragoljub Todi

IzdavaInstitut za meunarodnu politiku i privredu

Makedonska 25, Beograd

Za izdavaaDr Duko Dimitrijevi, direktor

RecenzentiProf. dr Dragana Gnjatovi

Megatrend Univerzitet

Fakultet za dravnu upravu i administraciju, BeogradDr Vid Vukasovi, nauni savetnik

Institut za meunarodnu politiku i privredu, BeogradProf. dr Zoran Njegovan

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Dizajn korica i kompjuterska obradaSneana Vojkovi

tampaelnid, Belgrade

ISBN 978-86-7067-178-2

Monografija je rezultat istraivanje u okviru dva nauna projekta: Fakulteta za dravnu upravui administraciju, Beograd: Unapreenja javnih politika u Srbiji u funkciji poboljanja socijalnesigurnosti graana i odrivog privrednog rasta - Projekat br. 47004, i naunog projekta osnovnihistraivanja Instituta za meunarodnu politiku i privredu, Beograd: Srbija u savremenimmeunarodnim odnosima: Strateki pravci razvoja i uvrivanja poloaja Srbije imeunarodnim integrativnim procesima spoljnopolitiki, meunarodni ekonomski, pravni i bezbednosni aspekti - Projekat br. 179029 (za period: 20112014), finansiranih od Ministarstvaprosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

Copyright Vladimir Grbi, Miroslav Antevski, Dragoljub Todi 2013.Sva prava su zadrana. Zatieno zakonima Republike Srbije i meunarodnimsporazumima o intelektualnoj svojini. Nije dozvoljena reprodukcija, fotokopiranje,korienje u sistemima za pretraivanje podataka, transmisija, pretvaranje u elektronskioblik i slino bez prethodnog dogovora i pismenog ovlaenja od strane autora.


5/327

Finansiranje i zajednike politike Evropske unije

5

SADRAJ

I EVOLUCIJA INTEGRACIJE U EVROPSKOJ UNIJI1.1. Razvoje evropske ideje i ekonomkse integracije

do kraja drugog svetskog rata......................................................................... 131.2. Od obnove Evrope ka Evropske unije .......................................................... 151.3. Od Evropske ekonomske zajednice do Evropske unije ............................ 181.4. Evropske integracije i regionalne inicijative povezane

sa Evropskom unijom ....................................................................................... 221.4.1. Evropsko udruenje slobodne trgovine .............................................. 231.4.2. Evropski ekonomski prostor ................................................................. 241.4.3. Centalnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini ........................... 251.4.4. Baltika zona slobodne trgovine .......................................................... 261.4.5. Preferencijalni carinski sporazumi ....................................................... 271.4.6. Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi ..................................... 27

II RACIONAL INTEGRACIJE

2.1. Ekonomske i politike determinante i specifinostievropskih regionalnih integracija ................................................................... 292.2. Efekti regionalne integracije ............................................................................ 32.3. Efekti prelaska sa zajednikog na jedinstveno trite 1992. godine ........ 402.4. irenje Evropske unije na istok i jugoistok Evrope .................................... 42

2.4.1. Ponovno ujedinjenje Nemake 1990. godine ..................................... 422.4.2. Integrisanje zemalja Centralne i Istone Evrope

u Evropsku uniju ..................................................................................... 44


6/327


7/327

4.3.6. Evropska investiciona banka ............................................................... 80

4.3.7. Evropski investicioni fond .................................................................... 814.3.8. Evropski ombudsman .......................................................................... 814.3.9. Evropski supervizor zatite podataka ............................................... 824.3.10. Interinstitucionalna tela ..................................................................... 82

4.4. Agencije i druga tela Evropske unije ........................................................... 83

V FINANSIRANJE EU

1. Budetsko finansiranje ...................................................................................... 851.1. Definisanje i opte karakteristike budeta ................................................. 851.2. Budetska naela funkcionisanja EU .......................................................... 861.3. Transformacija bueta EU ............................................................................. 901.4. Problemi u realizovanju budeta EU .......................................................... 951.5. Budetske procedure u EU ........................................................................... 971.6. Sadanje stanje budeta EU .......................................................................... 99

1.6.1. Finansijski okviri za period 20072013 .............................................. 991.6.2. Budetski prihodi .................................................................................. 1041.6.3. Budetski rashodi .................................................................................. 107

2. Kriza u EU i budet ........................................................................................... 112.1. Optimalno valutno podruje i EMU ........................................................... 1122.2. Osiguranje funkcionisanja EMU i transferni budet .............................. 1162.3. Uzroci krize i budet ...................................................................................... 11

2.3.1. Javni dug ................................................................................................. 112.3.2. Deficiti tekuih rauna ......................................................................... 121

2.4. Antikrizna politika EU ................................................................................... 122.4.1. Antikrizne mere ..................................................................................... 1242.4.2. Dometi antikriznih mera ..................................................................... 125

2.5.Redizajniranje EMU i budet ........................................................................ 122.6. Alternativni izvori finansiranja transfernog budeta .............................. 130


7


8/327

VI ZAJEDNIKA AGRARNA POLITIKA EU

1. Nacionalno poreklo agrarne politike ............................................................. 12. Konstituisanje agrarne politike EU ................................................................. 13. Mehanizam cena i posledice ............................................................................4. Prve reforme ........................................................................................................5. Menadement ponude ili sistem kvota .......................................................... 155.1. Implementacija sistema kvota .......................................................................5.2. Ekonomija marketinkih kvota ..................................................................... 1

5.3. Implikacije sistema kvota ...............................................................................5.4. Sistem kvota i cene ...........................................................................................6. Reforme 1992: MacSharry reformski paket .................................................. 17. Agenda 2000 ........................................................................................................8. Novi reformski zahvati ......................................................................................8.1. Mere trine podrke i direktna plaanja .................................................... 178.2. Reforme i irenje programa ruralnog razvoja ............................................ 17

9. Finansiranje zajednike agrarne politike ....................................................... 1

VII REGIONALNA POLITIKA EU

1. Fenomeni regionalnih razlika .......................................................................... 12. Teorije regionalnograzvoja i EU .......................................................................3. Motivi regionalne politike EU ..........................................................................4. Podela regionalne politike EU: NUTS klasifikacija ...................................... 15. Regionalni problemi EU ....................................................................................6. Regionalna ekonomska politika EU ................................................................ 26.1. Evolucija regionalne ekonomske politike EU ............................................ 26.2. Regionalna politika EU za period 2000-2006 ............................................. 26.3. Region alna politika EU za period 2007-2013 ............................................. 27. Finansiranje regionalne ekonomske politike EU .......................................... 218. Rezultati regionalne ekonomske politike EU ................................................ 21


8


9/327

VIII POLITIKA I PROPISI EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

A. OSNOVE POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE ................... 221. Istorijski razvoj politike EU u oblasti ivotne sredine ................................ 2232. Institucije EU nadlene za politiku i pravo u oblasti ivotne sredine .... 2292.1. Agencije i druga tela Evropske unije .......................................................... 2333. Pravni osnov i nadlenost EU u oblasti ivotne sredine ........................... 2354. Naela i ciljevi politike EU u oblasti ivotne sredine ................................. 2395. Strateki okviri politike EU u oblasti ivotne sredine ................................ 242

a) Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine ...................................... 242 b) Tematske strategije ........................................................................................ 24c) Strategija odrivog razvoja .......................................................................... 246

6. Strateki instrumenti za ostvarivanje definisanih ciljeva ............................ 252

B. IZVORI PRAVA I POLITIKA EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE ..... 251. Primarni izvori prava ivotne sredine ........................................................... 255

2. Sekundarni izvori prava u oblasti ivotne sredine ...................................... 2553. Sekundarni propisi i politika EU i globalni problemiu oblasti ivotne sredine ................................................................................... 256

3.1. Zatita i upravljanje vodama ........................................................................ 2603.2. Monitoring atmosferskog zagaenja .......................................................... 2653.3. Upravljanje hemikalijama .............................................................................. 273.4. Kontrola industrijskog zagaenja i upravljanje rizikom ......................... 2713.5. Genetiki modifikovani organizmi (GMO) ............................................... 2733.6. Ouvanje divlje faune i flore ......................................................................... 273.7. Upravljanje otpadom i iste tehnologije ..................................................... 2813.8. Zatita od buke ................................................................................................ 283.9. Nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad ............................................. 2873.10. Civilna zatita ................................................................................................ 283.11. Meunarodna saradnja EU u oblasti ivotne sredine ........................... 2913.12. Horizontalno zakonodavstvo EU .............................................................. 292


9


10/327

IX POLITIKA I PROPISI EU U OBLASTI KLIMATSKIH PROMENA

1. Sloenost problematike i osnovni pojmovi ................................................... 22. Strateki ciljevi EU u oblasti klimatskih promena ....................................... 293. lanstvo EU u meunarodnim ugovorima od znaaja

za klimatske promene ........................................................................................ 24. Klimatske promene u sekundarnim propisima EU .................................... 3005. Institucije EU nadlene za oblast klimatskih promena ............................... 30

X POLITIKA I PROPISI EU U OBLASTI ZATITE POTROAA1. Nadlenost ...........................................................................................................2. Razvoj politike EU u oblasti zatite potroaa .............................................. 33. Osnovni propisi ...................................................................................................4. Najznaajnije institucije EU u oblasti zatite potroaa .............................. 31

XI USKLAIVANJE NACIONALNE POLITIKEI PROPISA SA POLITIKOM I PROPISIMA EVROPSKE UNIJEU OBLASTI IVOTNE SREDINE, KLIME I ZATITE POTROAA.. 315

ZAKLJUAK ..........................................................................................................


10


11/327

Pregled tabela i grakona

Tabela 3.1. Ciljevi ekonomske politike .................................................................................................. 59Tabela.3.2. Generalne direkcije i usluge ................................................................................................ 65Slika 3.1. Rashodi budeta EU ................................................................................................................ 67Tabela 5.1.

Ukupan budzet EU u 2002.godini ...................................................................................... 93Tabela 5.2. Finansijsku izgledi EU-15 za period 20002006. ............................................................. 94Tabela 5.2. Finansijsku izgledi EU-15 za period 20002006. .............................................................. 96Tabela 5.4. Finansijski okvir za period 20072013. .............................................................................. 99Tabela 5.5. Neto platie, neto korisnici za period 20072013. ........................................................... 101Tabela 5.6. Doprinos drava lanica (u procentima) .......................................................................... 102Tabela 5.7. Budet EU u 2011. godini .................................................................................................... 103Tabela 5.8. Ukupni prihodi budeta EU u periodu 2006-2010.god.(u %) ...................................... 105Slika 5.1. Struktra prihoda budeta EU (1988-2013.) ......................................................................... 106Slika 5.2. Struktura budetskih prihoda EU u 2011. .......................................................................... 106Slika 5.3. Struktura trokova budeta EU (1988-2013.) ...................................................................... 108Slika 5.4. Struktura budetskih rashoda : EU ...................................................................................... 108Slika 5.5. Kretanje interesnih stopa drava lanica EU ..................................................................... 118Tabela 5.9. Javni dug kao % GDP ........................................................................................................... 12Tabela 5.10. Budetski deficit kao % GDP ............................................................................................ 120Tabela 5.11. Bilans tekuih rauna (u milijardama evra) ................................................................... 122Tabela 5.12. Inflacija, trokovi rada i bilans tekuih rauna u evrozoni 1999-2012. ..................... 123Slika 5.6. Bilans tekuih plaanja kao procenat od GDP ................................................................... 126Tabela 5.13. Kretanje makroekonomskih pokazatelja u periodu 2007-2011. ................................. 126Tabela 5.14. Kretanje nezaposlenosti u EU ........................................................................................... 128Slika 6.1. Cene ita u Engleskoj i SAD (petogodinji proseci; 1818 =100) ...................................... 137Slika 6.2. Rast agrarne produktivnosti po glavi i po hektaru u osam zemalja

Zapadne Evrope u periodu 18701910. godine (cene 1870.) ........................................... 138Tabela 6.1. Agrarni budet od 1970-2000.g. ( u 1000 miliona ECU) ................................................ 145Tabela 6.2. Korist i troak agrarne podrke 1986/1987. (u milijardama $ ) ..................................... 147Slika 6.3. Kvote za mleko u EU .............................................................................................................. 15Slika 6.4. Poreenje efekta ekonomije blagostanja u sistemu kvota

i sistemu redukcije podrke cenama .................................................................................... 153Slika 6.5. Cene mleka u EU u periodu 19972009. ............................................................................. 155


11


12/327

Slika 6.6. Trokovi Zajednike agrarne politike po proizvodima ................................................... 156Slika 6.7.

Izvoz mleka i mlenih proizvoda u svetu i EU .................................................................. 15Tabela 6.3. Prosena trina cena mleka, cena mleka u senci kvotna renta u EU ......................... 159Slika 6.8. Ekonomika set-aside reima EU ...........................................................................................Slika 6.9. Evolucija trokova Zajednike agrarne politike EU

po oblicima podrke u periodu 19802002. ........................................................................ 1Tabela 6.4. Podela pojedinacnih plaanja (PPP) po zemljama lanicama ...................................... 172Tabela 6.5. Razvoj direktnih plaanja poljoprivrednicama u novim lanicama EU

u % od pune EU stope od 2004. godine ............................................................................ 1Slika 6.10. Procentualni prikaz PPPP i subvencije vezane za speificne proizvode ................... 176Slika 6.11. Mere ruralnog razvoja po osama, nacionalne i EU subvencije .................................... 180

Slika 6.12. Udeo poljoprivrednog u u budetu EU (%) .................................................................... 18Tabela 6.6. Budet ZAP- u periodu 20072013. godine ................................................................... 1Slika 6.13. Tendencije u trokovima poljoprivrednog budeta ZAP-a .......................................... 183Slika 6.14. Uee I i II stuba u budetu ZAP-a za period 20072013 godine

(u %) po lanicama ................................................................................................................Slika 6.15. Rashodi ZAP-a po sektorima i dravama lanicama ..................................................... 185Slika 6.16. Struktura rashoda ZAP-a po lanicama ........................................................................... 18Tabela 7.1. Odnos NUTS i LAU klasifikacije sa administrativnim regionima

u zemljama clanicama EU ...................................................................................................Tabela 7.2. Najbogatiji i nasiromaniji regioni NUTS-2 (BDP PPP 2005) ....................................... 2Tabela 7.3. BDP (PPP) po stanovniku zemalja lanica EU 2008. godine ........................................ 20Tabela 7.4. Transferi regionalne politike po zemljama clanicama EU u periodu 2000-2006.

po prioritetnim ciljevima (u milijardama ekija) .............................................................. 21Tabela 7.5. Transferi fondova regionalne politike po lanicama i po ciljevima u

2007-2013.(milonima evra,cene 2007. godine) .................................................................Tabela 7.6. Struktura finansiranja: ciljevi i fondovi u dva perioda regionalne politike ............... 216Slika 7.1. Rast BDP po zemljama lanicama EU, SAD i Japana u periodu 1991-2000. ............... 21Tabela 7.7. Indikator regionalnih dispariteta bogatstva u EU-15, 1950-1990. ............................... 218Tabela 7.8. Regioni sa GDP po stanovniku ispod 75% proseka EU-27

u periodu 19952004. ...........................................................................................................Tabela 8.1. Tematske strategije usvojene u okviru estog akcionog programau oblasti ivotne sredine ......................................................................................................Slika 8.1. Indeks eksploatacije vode: ukupno godinje zahvatanje kao procenat

raspoloivosti dugorinih vodnih resursa 1990. u poreenju sa 19982007. .............. 261Slika 8.2. Lokacije 191 postrojenje koja doprinose

sa 50% ukupne tete procenjene 2009. godine. .................................................................. 2Slika 9.1. Promene u prosenoj globalnoj temperature iz tri izvora (18502011.) ....................... 295Slika 9.2. Projektovana raspodela ekonomskih troskova klimatskih promena i

socioekonomskog razvoja po tipovima uzroka i regionima .......................................... 297


12


13/327

I EVOLUCIJA INTEGRACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

1.1. RAZVOJ EVROPSKE IDEJE I EKONOMSKE INTEGRACIJEDO KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA

Istorija integrisanja veih teritorija je stara koliko i organizovane drave iliosvajaki narodi, pa su, tako, najvei integrisan prostor ostvarili Mongoli uvreme vladavine Dingis kana; prostirao se od Pacifika do Mediterana. Za njimnije mnogo zaostajao ni Tamerlan neto kasnije.1 Slino istorijsko iskustvo jezabeleeno u Evropi i na Mediteranu, gde su, u periodima najvee moi,pojedine imperije obuhvatale velike teritorije. Najistaknutije meu njima su bile:

Rimska imperija u periodu od I veka p.n.e. pa do V veka, drava Karla Velikog(742814), kao i dugovene Vizantija i Otomanska imperija. Kraeg veka, ali nemanjeg opsega i uticaja, bilo je Francusko carstvo u vreme Napoleonovihosvajanja 18091812, kao i nemaka osvajanja tokom Drugog svetskog rata.

Stara ideja o jedinstvenoj i velikoj Evropi pripada i osvajaima, trgovcima,vizionarima, i filozofima podjednako. Teko je razdvojiti politike i ekonomskeelemente u njenoj realizaciji, ali se moe rei da su se vaniji talasi ekonomskeintegracije javljali posle velikih vojnih i politikih dogaaja u Evropi. Oni su serealizovali u razliitim oblicima, imali su razliit znaaj i obuhvatali vei ili manji broj teritorija ili drava. Pri tome moemo razdvojiti tri znaajnija perioda: doPrvog svetskog rata, period izmeu dva rata, i period posle Drugog svetskograta.

Od poetka XIX veka pa do kraja Prvog svetskog rata traje prvi periodevropske integracije. Njega karakterie politika konsolidacija u Evropi, i jovie, britanska dominacija svetskim morima. Taj period, koji se naziva i PaxBritannica, omoguile su dve velike vojne pobede: admirala Nelsona u bici kod


13

1 Pored slobodne trgovine na tom ogromnom prostoru, treba pomenuti i transfer i difuzijuznanja i tehnologija od Istoka ka Zapadu.


14/327

Trafalgara 1805. godine, i pobeda saveznika nad Napoleonom u bici kod

Vaterloa 1815. godine. Ovaj vek donosi ekspanzija meunarodne trgovine.Na tlu Evrope, sklapaju se brojni savezi i sporazumi ekonomskog karaktera:preferencijalni trgovinski sporazumi, zone slobodne trgovine i carinske unije,kao i savezi meu nemakim i holandskim hanzeatskim gradovima. Prvi inajuspeniji integracioni pokuaji u Evropi zapoeti su u tadanjim nemakimzemljama. Poetak je bio predlog pruske vlade iz 1819. godine o formiranju zoneslobodne trgovine meu nemakim zemljama, pa se dolo do Srednjenemakogtrgovinskog saveza 1828. godine. Ovaj Savez je sledee godine formirao zonuslobodne trgovine sa carinskom unijom, koju su ve osnovali Pruska i Hesen-Darmtat sa jedne, i Virtemberg i Bavarska, sa druge strane. Harmonizacijomcarinskih tarifa, koordinacijom poreskih politika i meusobnim davanjemsaobraajnih olakica, stvoren je 1833. godine Nemaki carinski savez(Zollverein), koji je obuhvatio sve postojee nemake saveze. Za nepune etiridecenije, do ujedinjenja Nemake 1871. godine, u Nemaki carinski savez suule sve nemake zemlje. Ekonomska integracija nemakih zemalja je u velikojmeri doprinela i nemakom politikom ujedinjenju.

Po mnogo emu je znaajan i francusko-britanski preferencijalni trgovinskisporazum iz 1860. godine (Cobden-Shevalier Treaty); iako predstavlja najniiintegracioni oblik, doprineo je okonanju vievekovnog neprijateljstva i ratovaizmeu ove dve zemlje. Njime je ustanovljena klauzulu najpovlaenije nacije(Most Favoured Nation MFN), koja se i danas koristi. Izazvao je itav talasslinih sporazuma u kontinentalnoj Evropi.

Do kraja XIX i na prelazu dva veka, postojala je i zona slobodne trgovineizmeu vedske i Norveke u periodu od 18741897, i neuspela carinska unijaizmeu Srbije i Bugarske iz 1905, koja je po deklarisanim ciljevima realno bilazona slobodne trgovine.

Savremena evropska ideja, kakvu danas poznajemo, vezuje se za periodizmeu dva svetska rata. Prvi i Drugi svetski rat su u prvi plan istakli potrebuuspostavljanja trajnog mira u Evropi, na jednoj strani, i slobodu ekonomskedelatnosti, na drugoj. Isto tako, ta ideja je po okonanju i jednog i drugog rataimala svoje dve varijante; jedna je njenu realizaciju videla u saradnji nacionalnihdrava, dok je druga za cilj imala uspostavljanje jedinstvene evropske drave.Do kraja Drugog svetskog rata, u propagiranju i evoluciji evropske idejepostojalo je nekoliko vanih linosti i dogaaja. Tako se grof von Coudenhove-Kalergi 1923. godine zalagao za stvaranje Panevropske unije, a Evropski pokret je osnovan na kongresu u Beu 1926. godine, uz uee 24 zemlje. Tokom 1943godine, u Nemakoj je Carl Friedrich Goerdeler meu pripadnicima pokretaotpora irio tajni dokument o evropskom ujedinjenju. U veem evropskomseanju su ostali Altiero Spinelli i Ernesto Rossi, koji su u Italiji tajno delili


14


15/327

Ventotenski manifest,2 u kojem su udareni temelji Evropskog pokreta

federalista, iji je prvi sastanak odran u Milanu 1943. godine. Cilj ovog pokreta je bilo osnivanje Evropske federacije po zavretku rata, da bi se izbegladominacija Velike Britanije i SAD. U Parizu je 1946. osnovana Evropska unijafederalista.3

Jo jedan znaajan integracioni sporazum je zakljuen u ovom periodu.Belgijsko-Luksemburka ekonomska unija, koja je osnovana 1921. godine,tokom 1943. godine je zapoela pregovore sa Holandijom, da bi 05.09.1944.izmeu ova dva partnera bio zakljuen sporazum o zajednikoj carinskoj tarifii meusobnom oslobaanju od carina. Vee za carinska pitanja je tokom 1946.podnelo nacrt sporazuma o faktikom uspostavljanju carinske unije, da bi od01.01.1948. vaila zajednika carinska tarifa, uz zadravanje carina napoljoprivredne i neke druge proizvode u meusobnoj trgovini.

1.2. OD OBNOVE EVROPE KA EVROPSKOJ UNIJI

Kao i svaki veliki rat, i Drugi svetski je doveo do izuzetno znaajnih promenana globalnom nivou. Na politikom planu, glavni rezultati su bili preraspodelasvetske moi i podela, a na ekonomskom, razrueni ili znatno oteeni ekonomskikapaciteti i infrastruktura, uz izuzetan rast ekonomije SAD.

Globalna politika podela je dovela do, grubo reeno, formiranja dva bloka:na jednoj strani je bio blok komunistikih zemalja, koji su sainjavali SovjetskiSavez, evropske zemlje koje je oslobodila ili osvojila Crvena armija, Jugoslavija,Albanija, i Kina. Drugu polovinu sveta je inilo nekoliko grupa zemalja: prvo,SAD sa znatno proirenom sferom uticaja, koja je sada obuhvatala LatinskuAmeriku, Pacifik, i delove Dalekog Istoka i Jugoistone Azije; drugo, VelikaBritanija, Kanada, i Australija; tree, osloboene kontinentalne zemlje ZapadneEvrope; i etvrto, kolonije i zavisne teritorije. Ideoloki i politiki antagonizmiizmeu zapadnog i komunistikog sveta su se pojaali naroito posle lokalnihvojnih intervencija i ratnih sukoba, koji su obeleili prvu posleratnu deceniju: u

ehoslovakoj 1947. godine, u Koreji 19501953, i Indokini od 19461954.godine.Poto su ekonomski kapaciteti i infrastruktura bili u velikoj meri oteeni ili

potpuno uniteni u svim evropskim zemljama na ijim teritorijama su voeneratne operacije, obnova se nametala kao prioritetan i neodloan posao. Ona se

I Evolucija integracije u Evropskoj uniji

15

2 Ventotenski manifest je dobio naziv po ostrvu Ventotene, na koje su Spinelli i Rossi bilideportovani 1941. godine.

3 Interesantno je da Jovanovi (2004, 2) navodi podatak da su obavetajne slube SADfinansirale i vodile ovaj pokret.


16/327

teko, ili gotovo nikako, nije mogla sprovesti bez obimne pomoi najrazvijenije

ekonomije sveta, SAD. U svom poznatom govoru na Univerzitetu Harvard, juna1947. godine, general George Marshall je evropskim zemljama predoio da jeuslov za dobijanje amerike pomoi zajedniki program obnove.4 Na sastankuVelike etvorke u Parizu 02.07.1947. godine, Sovjetski savez je odbio uee uMarshallovom planu,5 pa su vlade 16 evropskih zemalja formirale Komitet zaevropsku ekonomsku saradnju 16.07.1947. godine, iji zadatak je bio da izradietvorogodinji program obnove. Konvencija o evropskoj ekonomskoj saradnji,kojom je ustanovljena Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju(Organisation for European Economic Cooperation OEEC), potpisana je16.04.1948. godine. OEEC je, zbog otpora Velike Britanije, skandinavskih drava

i vajcarske, konstituisana kao tipina meunarodna organizacija, iji je krajnji cilj bio stvaranje zone slobodne trgovine.6 Kasnije e OEEC prerasti u Organizacijuza evropsku saradnju i razvoj (Organisation for European Cooperation andDevelopment - OECD).

Tadanja uloga SAD u obnovi poruene Evrope treba biti realno vrednovanai ocenjena. Pre i tokom realizacije Marshallovog plana, SAD su izdvojile izuzetnoznaajna sredstva za pomo i obnovu Evrope. Pre samog Marshallovog plana,Velikoj Britaniji je 1946. godine odobren zajam u iznosu od US$ 3,75 milijardi, Turskoj i Grkoj je tokom 1947. dodeljena pomo u iznosu od US$ 400 milionasvakoj. U toku sprovoenja Marshallovog plana, od 1948. do 1952. godine, iznosodobrenih sredstava je premaio US$ 14 milijardi.

7

Realizacija Marshallovog plana je omoguila obnovu Zapadne Evrope, a SAD da odre visok nivo konjunkturesvoje ekonomije, zapoet sredinom rata.

Poto su odbile pomo u obnovi u okviru Marshallovog plana, komunistikezemalje su se u obnovi poruenih zemalja oslanjale na sopstvene snage imeusobnu solidarnost. Centralizovano upravljanje je omoguilo angaovanjeogromnih ljudskih i materijalnih resursa, i postignuti su zavidni rezultati u obnovii poetnom razvoju. U svim komunistikim zemljama ureenje drutva i


16

4 Oigledno da je izmeu SAD i Velike Britanije, a moda i jo neke od evropskih zemalja, ve bio formiran stav o budunosti kontinentalnog dela Zapadne Evrope. Tome u prilog ide ipoznati stav koji je Churchill ve izneo u svom govoru u Cirihu 19.09.1946: I am going tosay something that will astonish you. The first step in the recreation of the European Familymust be a partnership between France and Germany (Rei u neto to e vas zapanjiti.Prvi korak u obrazovanju evropske porodice mora biti partnerstvo izmeu Francuske iNemake.), Speech by Sir Winston Churchill, Zurich, 19 September 1946; ovaj govor, vaanza posleratnu istoriju Evrope, dostupan je u celosti na Internetu.

5 Marshallov plan se zvanino zvao: Program obnove Evrope (European Recovery Program).6 Nabrojane zemlje e kasnije biti osnivai i lanice EFTA.7 Treba imati na umu da su tadanji dolarski iznosi, u dananjem ekvivalentu, viestruko veiod nominalnih.


17/327


18/327


19/327

institucionalna reenja ila ispred prakse, a nekada su zastoji u integraciji

dovodili do novih. Ukratko, integracioni proces je iao u brim i sporijimtalasima. Ono to je pri tome vano je injenica da je prvobitna EEC do danaszadrala najveu integracionu snagu i privlanost, tako da su gotovo sve ranijelanice EFTA sada u Evropskoj uniji, sa ostatkom ima poseban sporazum, aostale integracije i inicijative u Evropi su usko povezane sa Unijom, ili ih je onainicirala i podrala.

Idejnim tvorcima posleratne evropske integracije smatraju se Altiero Spinellii Jean Monnet.10 Uz saglasnost Konrada Adenauera, tadanjeg nemakogkancelara, Robert Schuman je 09.05.1950. u ime francuske vlade podneoDeklaraciju,11u kojoj se predlae integracija francuske i nemake industrije ugljai elika, pod zajednikom kontrolom (High Authority), i koja bi bila otvorenaza prikljuenje ostalih evropskih zemalja. Na osnovu te Deklaracije, u Parizu je18.04.1951. dolo do potpisivanja Ugovora o osnivanju Evropske zajednice zaugalj i elik (Pariski ugovor). Zemlje potpisnice su bile: Francuska, Nemaka,Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Pariski ugovor je stupio na snagu23.07.1952. godine.

Stvaranje ECSC je imalo viestruki znaaj za dalji tok zapadnoevropskeintegracije: prvo, ustanovljen je francusko-nemaki savez kao osnova daljeintegracije, sa politikom dominacijom Francuske; drugo, ECSC je preteno

ekonomskog, a manje politikog karaktera; i tree, prihvaen je kontinentalnikoncept evropske integracije.Odluka o proirenju integracije izmeu est zemalja doneta je na sastanku

ministara spoljnih poslova u Mesini 0102.06.1955. godine. Ugovori o osnivanjuEvropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju -EURATOM potpisani su u Rimu 25.03.1957, a na snagu su stupili su 01.01.1958.godine (Rimski ugovori). Osnivai i lanice sve tri zajednice su: Francuska,Nemaka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg.

Zajedniki organi sve tri zajednice su bili Evropski parlament i Sud pravde

od 1957, dok su Ugovorom o spajanju ostala dva glavna organa: Saveta iKomisije, objedinjeni organi zajednica. Ugovor je potpisan u aprilu 1965, astupio je na snagu 01.07.1967. godine.


19

10 Jean Monnet (18881979) je inae bio veoma istaknuta evropska linost. Njegova aktivnostnije bila ograniena samo na Francusku, jer je bio vrlo aktivan u Velikoj Britaniji i SAD,naroito tokom Drugog svetskog rata. U zasluge mu se pripisuje izuzetan doprinos uorganizovanju i dopremanju amerike ratne pomoi u Evropu, pa se pominje da je Keynes jednom prilikom istakao da je Monnet pomogao da se rat skrati za godinu dana. Uposleratnom periodu, bio je posveen evropskoj integraciji, i smatra se njenim arhitektom.

11Deklaraciju je pripremio Jean Monnet.


20/327

Osnovni cilj EEC definisan je kao stalno unapreenje harmoninog razvoja

ekonomija, koje se postie preko: prvo, zajednikog trita, koje podrazumevatzv. etiri slobode; i drugo, koordinacijom ekonomskih politika. Rimski ugovor je postavio vrlo ambiciozne ciljeve pred svoje potpisnice. Meutim, EEC je dosredine osamdesetih bila samo uspena carinska unija sa zajednikim tritem.U periodu od tri decenije, sve zemlje su postigle zavidan nivo ekonomskerazvijenosti, ali integracija nije daleko odmakla. Dalji razvoj se sudario saogranienjima postojeeg integracionog okvira, pa je bilo neophodno odzajednikog stvoriti jedinstveno trite. Do Jedinstvenog evropskog akta iz 1985,treba pomenuti Wernerov plan ekonomske i moneterne unije, i stvaranjeEvropskog monetarnog sistema (European Monetary System EMS) 1979.

godine. Realizacijom ciljeva postavljenih Jedinstvenim evropskim aktom, iokonanjem stvaranja jedinstvenog trita 1992. godine, stvoreni su uslovi zaprelazak na vii integracioni nivo: ekonomsku uniju.

Evropska unija je osnovana potpisivanjem Ugovora o Evropskoj uniji uMastrihtu 07.02.1992, koji je stupio na snagu 01.11.1993. godine. PotpisniceUgovora su dvanaest drava lanica Evropskih zajednica. Posle Jedinstvenogevropskog akta, Ugovor iz Mastrihta je druga velika i radikalna izmenaosnivakih Ugovora.

Prema slovu Ugovora, Evropska unija se zasniva na Evropskimzajednicama, dopunjenim politikama i oblicima saradnje utvrenim samimUgovorom. U pravnom smislu, Evropska unija poiva na trima Evropskimzajednicama, koje zadravaju svoj pravni subjektivitet i meunarodni kapacitet,i stoga njihovi pravni i ekonomski poreci ine odgovarajue poretke Unije.

U politikom smislu, Unija obuhvata tri stuba saradnje, i na njima poiva:prvi stub, tri Evropske zajednice; drugi stub, Zajednika spoljna i bezbednosnapolitika; i trei stub, pravosue i unutranji poslovi.

Osnovni ciljevi definisani Ugovorom su bili sledei: Evropska unija podstieuravnoteen i trajan razvoj ekonomije i drutva, naroito stvaranjem prostora bez unutranjih granica, jaanjem kohezije i uspostavljanjem ekonomske i

monetarne unije; potvruje svoj meunarodni identitet preko zajednikihpolitika; jaa zatitu i prava graana i ustanovljava pravo graanstva Evropskeunije; razvija blisku saradnju u pravosuu i unutranjim poslovima; uva irazvija acquis communautaire itd.12 Realizacija ovih ciljeva podrazumevapotovanje novouvedenog naela supsidijarnosti.

Ugovor iz Mastrihta doneo je jo niz znaajnih izmena osnivakih ugovora.Evropski savet se njime definie kao vrhovni politiki organ, a umesto EEC


20

12Postojanje i funkcionisanje EU poiva na zakonu. itav skup vaeih zakona, politika idelatnosti EU naziva seacquis communautaire ili pravna tekovina EU. (Jovanovi, 2004, 36.)


21/327

ustanovljava se Evropska zajednica (European Community - EC), sa proirenim

ciljevima. Pored zajednikog trita, EC uspostavlja ekonomsku i monetarnu uniju,sprovodi zajednike politike, i na taj nain obezbeuje skladan, uravnoteen,odriv, neinflatoran rast, sa teitem na ivotnoj sredini, zaposlenosti, socijalnojzatiti, kvalitetu ivota i solidarnosti. Osnivaju se i novi organi: Sud revizora,Komitet regiona, Evropski sistem centralne banke i Evropska centralna banka,Evropski monetarni institut, i Evropska investiciona banka. Pored toga,ustanovljavaju se pravo graanstva Evropske unije i transevropske mree, iodreuju ciljevi konvergencije za uspostavljanje monetarne unije.

Od samih poetaka, Evropska unija ima razvijen mehanizam usklaivanjastepena integracije, proirenih ciljeva i osnivakih ugovora. To su meuvladinekonferencije, koje se uvek okonavaju potpisivanjem novog ugovora, kojim semenjaju osnivaki. Meuvladine konferencije nisu samo pravna, ve ioperativna neophodnost. Evropska unija neprestano prerasta okvire svojihstarih ugovora i dodaje nove funkcije i nove lanove. Ove konferencije pruajumogunost da se sama Evropska unija povremeno preoblikuje.13

Tako je i Ugovor iz Amsterdama nastao kao rezultat zakljuenja pregovorau okviru jedne od njih. Potpisan je na zasedanju Evropskog saveta 02.10.1997.u Amsterdamu, a na snagu je stupio 01.05.1999. godine. Reenja koje je sadraonisu bila ni blizu znaajna i radikalna kao to je bio sluaj sa Ugovorom izMastrihta. Realno, to u tom momentu nije ni moglo biti mogue. Ugovorom izAmsterdama izvrena je simplifikacija korpusa primarnog prava Evropske unijei EC, izmene u sistemu odluivanja i organima Evropske unije, dopunjene sunadlenosti EC, formalizuju se odredbe o blioj saradnji, i vre odreene izmeneu drugom i treem stubu.

Evropska unija je postala kompletna ekonomska unija sa uspostavljanjemmonetarne unije. Uvedena je zajednika valuta evro, i formirano jedinstvenovalutno podruje evrozona, kojoj nisu pristupile sve lanice. Njoj za sada pripada17 zemalja lanica Evropske unije. Evrozonu je 01.01.1999. godine formiralo 11zemalja: Francuska, Nemaka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg, panija,

Portugal, Austrija, Irska, i Finska. Evrozoni se od 01.01.2001. prikljuila Grka, od01.01.2007. Slovenija, Malta i Kipar od 01.01.2008, Slovaka od 01.01.2009, i od01.01.2011. Estonija.14

Ugovor iz Nice iz 2001. godine uvodi Evropsku uniju u ambicioznijuintegracionu fazu projektom stvaranja evropskog ustava. Ugovor o ustavu za


21

13 Jovanovi, M. N. (2004),Evropska ekonomska integracija , Beograd: Ekonomski fakultet, 33.14Iako nisu u sastavu evrozone, odreen broj zemalja je usvojio evro kao svoju valutu: Monako,

San Marino i Vatikan (imaju potpisane ugovore sa Evropskom unijom); Andora od aprila 2012.(monetarni ugovor sa Evropskom unijom); Kosovo i Crna Gora (bez zakljuenih ugovora).


22/327

Evropu zavren je 2004. godine, i predviao je, izmeu ostalog, i uvoenje nove

funkcije: ministra spoljnih poslova. Meutim, evropski optimizam se pokazaopreuranjenim, i planirano usvajanje zajednikog Ustava nije uspelo.Pristupilo se pripremamama za novi, tzv. reformski ugovor, ija je ambicija

bila da zadri dobar deo reenja koja je predviao neuspeli Ustav za Evropu.Rezultat je bio potpisivanje Ugovora iz Lisabona 13.12.2007. godine. Sastoji siz dva ugovora Ugovora o Evropskoj uniji (koji predstavlja amandmane naUgovor iz Mastrihta) i Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (kojim semenja dosadanji naziv Ugovora o osnivanju Evropske zajednice). Ova dvaugovora imaju jednaku pravnu valjanost i predstavljaju osnovna dokumentana kojima se zasniva Evropska unija. Prati ih 37 protokola i 65 deklaracija, dok je Povelja o osnovnim pravima(European Charter of Fundamental Rights)ostalau aneksu, umesto u tekstu ugovora, ime je donekle njena vidljivost smanjena,u odnosu na neuspeli Ugovor o ustavu.15Lisabonskim ugovorom uvedena jefunkcija Predsednika Evropskog saveta i Visokog predstavnika za spoljneposlove i bezbednosnu politiku (imenuje ga Evropski savet). Takoe se uvodiEvropska sluba za spoljnu akciju ili sluba spoljnih poslova (European ExternalAction Service, EEAS), to odgovara ulozi ministarstva spoljnih poslovanacionalnih drava.16 Inicirana francusko-britanskom Deklaracijom iz Saint-Maloa 1998. godine, sada Zajednika bezbednosna i odbrambena politika(Common Security and Defence Policy) predstavlja integralni deo Zajednikespoljne i bezbednosne politike Evropske unije. Ne u potpunosti, Lisabonskiugovor je ponitio stubovsku strukturu EU i time otklonio razlike uovlaenjima koje institucije EU uivaju u razliitim oblastima delovanja.17Ne bez problema i otpora, proces ratifikacija u zemljama lanicama je okonan unovembru 2009. godine, tako da je Ugovor iz Lisabona stupio na snagu01.12.2009. godine.

1.4. EVROPSKE INTEGRACIJE I REGIONALNE INICIJATIVEPOVEZANE SA EVROPSKOM UNIJOM

EEC nije bila jedina regionalna ekonomska integracija u posleratnoj Evropi.Ostale moemo podeliti u tri grupe: prvo, EFTA; drugo, regionalne integracijeprivremenog karaktera, ije su lanice bile zemlje kandidati za lanstvo u


22

15Prolovi, N. (2010), Lisabonski ugovor: institucionalne izmene u oblasti spoljne politikeEvropske unije, Meunarodna politika 61(1138), 63.

16Savet je 26.06.2010. usvojio odluku o njenom funkcionisanju i organizaciji.17Novii, . (2010), Novine u spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije posle Ugovora

iz Lisabona, Meunarodni problemi 62(3), 401.


23/327


24/327

rezultata koje je EFTA ostvarila su: prvo, dostizanje visokog nivoa ekonomskog

razvoja veine lanica, i njihova uspena integracija sa Evropskom unijom; idrugo, grupisanje zemalja u tri regiona: skandinavskom, alpskom i atlantskom.EFTA se moe ocenjivati sa razliitih stanovita. Iako klasian primer zone

slobodne trgovine, pokazuje da i takva, labava integracija moe dati jako dobrerezultate. Uz manje obaveze koje su lanice imale nego u EEC, i izbegavanjefinansiranja zajednikog budeta (iji je najvei deo troen na CAP), veinazemalja je postigla izvanredan ekonomski rast. Kasnije su postajale laniceEvropske unije kao ravnopravne, ili najrazvijenije.

1.4.2. Evropski ekonomski prostor

Zemlje lanice EFTA su godinama bile glavni trgovinski partneri EEC, akasnije Evropska unija njihov najvei. Koheziona snaga EFTA je znaajnooslabljena ve sa poetkom pregovora o prijemu Velike Britanije, Irske i Danskeu EEC juna 1970. godine. Poetkom 1972. godine, potpisan je Sporazum oprikljuenju ove tri zemlje, i one su 1973. postale punopravne lanice EEC. Tako je i EEA pratio sudbinu prekomponovanja sastava EFTA i EEC. Poto suekonomski odnosi izmeu preostalih lanica EFTA i EEC bili znaajni, EEC jesa svakom od zemalja zakljuila sporazum o slobodnoj trgovini tokom 1972, asa Finskom 1973. godine. Institucionalna saradnja se odvijala sporo, pa jeLuksemburkom deklaracijom iz 1984. najavljeno njeno proirenje, to je dovelodo Sporazuma o EEA.

Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru (European Economic Area- EEA) potpisan je 02.05.1992. u Portu izmedu Evropske unije i Norveke,vedske, Finske, Islanda, Austrije, vajcarske i Lihtentajna, a stupio je na snagu01.01.1994. godine. vajcarska se na referendumu u decembru 1992. izjasnilaprotiv uea u Sporazumu o EEA, i svoje odnose sa Evropskom unijomregulisala bilateralnim sporazumima.18Uz naknadna smanjenja EFTA, EEA jeostao sporazum izmedu Evropske unije i Norveke, Islanda i Lihtentajna.

Sporazum o EEA je sporazum o pridruivanju kojim se ustanovljava zonaslobodne trgovine za industrijske proizvode, dok su poljoprivredni i ribarskiproizvodi posebno regulisani.19 On je podrazumeva najvei stepen saradnjeEvropske unije sa nekom zemljom ili grupacijom, a cilj mu je bio proirenjeinternog trita na zemlje EFTA. Ovaj sporazum je, na primer, daleko iznad svihEvropskih sporazuma, to je i razumljivo ako se imaju u vidu nivo privrednog


24

18Referendumom iz 2001. godine odbijeno je i pristupanje vajcarske Evropskoj uniji.19EEA ne ukljuuje: poljoprivredu, energetiku, spoljnu trgovinu, ugalj i elik, spoljnu i bezbednosnu politiku.


25/327

razvoja, slinost drutvenog i politikog ureenja, i ekonomska povezanost

zemalja. Prema obimu razmene, neke od zemalja EFTA su bile vie integrisaneu interno trite Evropske unije nego to su to bile pojedine njene lanice.Oekivano, Sporazum o EEA ukida sve carine i kvantitativna ogranienja, kao

i sve mere istog dejstva. Pored robne razmene, sporazum regulie i slobodnokretanje kapitala i radne snage, kao i slobodu pruanja usluga. Sam sporazum jeizuzetno obiman i obuhvata niz oblasti i pitanja koja se u drugim sporazumima nesreu; ona su preuzeta iz zakonodavstva Evropske unije i inkorporisana u tekstsporazuma, a cilj njihovog unoenja, i rezultat njihove primene je izuzetno visoknivo integrisanosti ova dva trita. Pored zakonodavstva, znaajno je da se nasporazum primenjuje i sudska praksa Evropske unije. Na ovaj nain su detaljnoregulisani poloaj i pitanja: preduzea, konkurencije, porekla robe, carinske iadministrativne procedure i saradnje, tehnikih propisa i standardizacije, kvalitetaproizvoda i zatite potroaa, ivotne sredine itd.

Odreena pitanja su u sporazumu izostavljena, jer bi njihovo ukljuivanjeznailo grupnu integraciju zemalja EFTA u Evropsku uniju. Prvo od njih jepoljoprivredna politika, jer je njeno finansiranje za tadanje lanice EFTA, kojenisu veliki proizvoai, bilo preskupo. Drugo je poreska politika, u kojoj sulanice EFTA htele da zadre autonomiju; skandinavske zemlje su bile poznatekao zemlje socijalnog blagostanja, a vajcarska i Austrija su takoe imale visokaporeska optereenja. Tree je pitanje bezbednosti i spoljne politike, jer suvedska, Finska, Austrija i vajcarska neutralne zemlje.

1.4.3. Centalnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini

Osnivanju ove integracije prethodio je sastanak visokih predstavnikaPoljske, ehoslovake i Maarske 15.02.1991. u Viegradu (Maarska). Tomprilikom je usvojena Deklaraciju o saradnji izmeu Poljske, ehoslovake iMaarske na putu napretka prema evropskoj integraciji. Ovom deklaracijom je iskazana zajednika namera da se udruenim naporima, i uz uee

zapadnoevropskih institucija, ide ka integraciji i pridruivanju evropskimpolitikim, ekonomskim, bezbednosnim i pravnim sistemima, kroz razvojdemokratije i trine privrede. Realno, to je vie bila grupa za pritisak i lobiranje.

U oktobru 1991. postignut je sporazum o formiranju zone slobodnetrgovine, a sam Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CentralEuropean Free Trade Agreement CEFTA) potpisan je 21.12.1992. u Krakovu.Od samog stvaranja CEFTA, njen sastav se menjao. Uspenije lanice su primaneu Evropsku uniju, a njih su zamenjivale zemlje u procesu pridruivanja. Tako je od prvobitne tri zemlje lanice, CEFTA raspadom ehoslovake najpre dobilaetiri, da bi im se kasnije pridruilo jo pet zemalja: Slovenija u januaru 1996,


25


26/327

Rumunija u julu 1997, Bugarska od poetka 1999, Hrvatska od 2002, i

Makedonija od 2006. godine. Sporazum su 19.12.2006. potpisale: Srbija, CrnaGora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Moldavija i Kosovo. Kada Hrvatskapostane punopravna lanica Evropske unije sredinom 2013. godine, aktuelnisastav CEFTA e initi: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija,Albanija, Moldavija i Kosovo.

Uslovi za prijem novih zemalja u CEFTA su precizirani u Poznanjskojdeklaraciji: da je zemlja lanica Svetske trgovinske organizacije (World TradeOrganization WTO), da ima potpisan sporazum o pridruivanju sa Evropskomunijom, i da njen prijem odobre postojee lanice.

Zemlje osnivai su sporazumom predvidele stvaranje zone slobodnetrgovine tokom tranzicionog perioda, najkasnije do 01.01.2001. godine. U istovreme sa potpisivanjem sporazuma o osnivanju, potpisana je i zajednikadeklaracija, kojom je zapoet proces liberalizacije meusobne trgovine. Ona sesprovodila putem potpisivanja dodatnih protokola, od kojih je svaki vodio daljojliberalizaciji.

Kako je cilj lanica CEFTA bio integracija sa Evropskom unijom, njihovasaradnja je prevazilazila klasine okvire zone slobodne trgovine. Ona je, poredtrgovine, obuhvatala jo niz oblasti: spoljne i unutranje poslove, infrastrukturu,

prekograninu saradnju, nauku, tehnologiju, kulturu, obrazovanje i ekologiju.Za nove i budue lanice Evropske unije, CEFTA se pokazuje kao dobropredvorje. Iako prelaznog karaktera, zona slobodne trgovine, kombinovana sasporazumima o pridruivanju, daje najvei broj korisnih efekata. Sve dosadanjelanice su postigle znaajno poveanje meusobne razmene, bile najuspenijeu reformama, postale privlano odredite za strane investitore, i privukle najveideo priliva stranih direktnih investicija. Na kraju su primljene u Evropsku uniju.Time je i prvobitna Deklaracija iz Viegrada realizovana.

1.4.4. Baltika zona slobodne trgovineBaltiku zonu slobodne trgovine (Baltic Free Trade Area - BAFTA) osnovale

su tri baltike zemlje: Estonija, Litvanija i Letonija. Sporazum je potpisan13.09.1993, a stupio je na snagu 01.04.1994. godine. Prvobitno je pokrivaotrgovinu industrijskim proizvodima, da bi od 01.01.1997. ukljuivao ipoljoprivredne proizvode. Prijemom njenih lanica u Evropsku uniju 01.05.2004,BAFTA je prestala da postoji. Iako privremen, ovaj sporazum je u celosti ispuniosvoje ciljeve, jer je pomogao vrlo uspenu tranziciju tri baltike zemlje, i njihovprijem u Evropsku uniju.


26


27/327

1.4.5. Preferencijalni carinski sporazumi

Karakter preferencijalnih carinskih sporazuma imaju sporazumi opridruivanju, koje je Evropska unija zakljuivala sa zemljama potencijalnimkandidatima. Tu spadaju Evropski sporazumi i Sporazumi o stabilizaciji ipridruivanju. Prve je Evropska unija zakljuila sa deset CEEC, a druge sa zemljamaZapadnog Balkana. Oni su prva faza u procesu pridruivanja, na ijem kraju ovisporazumi prelaze u faktiku zonu slobodne trgovine uzmeu Evropske unije izemlje kandidata. Prilikom njihovog zakljuenja, ugovarala se nereciprona iasimetrina liberalizacija trgovine u korist zemalja kandidata. Evropska unija jegotovo u potpunosti liberalizovala svoj uvoz iz partnerskih zemalja, izuzimajuiosetljive proizvode,20 dok je drugoj ugovornoj strani ostavljena mogunostpostepene, i delimino selektivne, liberalizacije u tranzicionom periodu. Ovisporazumi su veoma slini, a razlikuju se u detaljima zavisno od karakteristikazemlje kandidata. Njihovom primenom, i pribliavanjem datumu prijema uEvropsku uniju, stvarala se zona slobodne trgovine. Time je cilj ovih sporazuma upotpunosti bio postignut, jer su zemlje kandidati ispunili sve uslove za prijem ulanstvo.

1.4.6. Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi

Regionalne inicijative su manje vrsti sporazumi od klasinih regionalnihekonomskih integracija, i uglavnom su usmerene na unapreenje raznih oblikaregionalne saradnje. Njihovi najei inicijatori su Evropska unija, SAD, i zemljeregiona. Mada su deklarisani ciljevi pri osnivanju esto ambiciozni, njihovdomet je ogranien. Ipak, treba ceniti njihov doprinos unapreenju politikogdijaloga meu susednim zemljama, i reavanju nekih isto regionalnihproblema. One su bile nain ponovnog uspostavljanja poverenja i saradnjemeu zemljama, naroito u Jugoistonoj Evropi.21Zbog toga ih najvie ima upolitiki i bezbednosno nestabilnim regionima. Kao i ostale labavije formeintegracije, i one gube na znaaju ili se gase sa prijemom odreenog broja lanicau Evropsku uniju.

Kao najznaajnije, mogu se navesti sledee: Centralnoevropska inicijativa(Central European Initiative CEI) formirana 11.11.1989; Inicijativa za saradnjuu Jugoistonoj Evropi (Southeast Europe Cooperative Initiative SECI) iz 1996.


27

20Evropska unija je esto znaajno, ili gotovo u potpunosti, liberlizovala svoj uvoz iz zemaljau procesu pridruivanja i pre zakljuenja pristupnih sporazuma. U osetljive sektore Evropskeunije spadaju: ugalj i elik, proizvodnja saobraajnih sredstava, brodogradnja, proizvodnjahrane, proizvodnja tekstila, i hemijska industrija (posebno proizvodnja sintetikih vlakana).

21Detaljan pregled inicijativa i postignutih rezultata moe se nai u: Lopandi, D. (2001),Regionalne inicijative u jugoistonoj Evropi , Beograd: IMPP i Evropski pokret u Srbiji.


28/327

godine; i Crnomorska ekonomska saradnja (Black See Economic Cooperation -

BSEC) osnovana 1992. godine; Jadransko-jonska inicijativa, Pakt stabilnosti za Jugoistonu Evropu i Dunavska komisija.

LITERATURA

Antevski, M. (2008a),Regionalna ekonomska integracija u Evropi , Beograd: M.Antevski.

Antevski, M. (2008b), O lanim i stvarnim dilemama integracije,Pravni ivot67(14), Tom VI, knjiga 524: 7382.

Grgi, M., i Bilas, V. (2012),Teorija regionalnih ekonomskih integracija , Zagreb:Sinergija-nakladnitvo d.o.o.

Jovanovi, M. N. (2004),Evropska ekonomska integracija , Beograd: Ekonomskifakultet

Lopandi, D. (2001),Regionalne inicijative u jugoistonoj Evropi , Beograd: Institutza Meunarodnu politiku i privredu i Evropski pokret u Srbiji

Lopandi, D. (2012), Dva veka preoblikovanja meunarodnih odnosa naBalkanu od imperija do evropske integracije, Meunarodna politika63(1146): 517.

Novii, . (2010), Novine u spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unijeposle Ugovora iz Lisabona, Meunarodni problemi62(3): 397417.

Petrovi, P., i Antevski, M.(2007), Stari i novi Centralnoevropski sporazum oslobodnoj trgovini CEFTA,Pravni ivot 56(12), tom IV: 493502.

Prolovi, N. (2010), Lisabonski ugovor: institucionalne izmene u oblasti spoljnepolitike Evropske unije, Meunarodna politika61(1138): 6275.


28


29/327

29

II Racional integracije

II RACIONAL INTEGRACIJE

Regionalna integracija moe biti razliitog karaktera, zavisno od motiva injenih pokretaa: ekonomska, politika, vojna i odbrambena, kao to moe imatirazliitu vrstinu i biti u odreenim vidovima. Istorijski gledano, posebno uEvropi, moe se rei da su razliiti vidovi integracija imali preteno ekonomskikarakter, uz znaajan upliv politikih faktora. Nekada je redosled uticaja bio iobrnut. Tako se nije teko sloiti sa Machlupovim1 stavom da je trgovina srekonomske integracije, a podela rada njen temeljni princip. To bi bionajracionalniji i praksi najblii pristup. Za njegovu potvrdu dovoljno je podsetitise da su svi integracioni sporazumi poinjali sa liberalizacijom trgovine, i da supitanja vezana za trgovinu centralni deo svakog od njih. Trgovina je bila osnovasvake dalje, ire i dublje integracije.

2.1. EKONOMSKE I POLITIKE DETERMINANTE I SPECIFINOSTIEVROPSKIH REGIONALNIH INTEGRACIJA

Za nastanak, opstanak, stabilnost i budui razvoj regionalne integracijeneophodno je postojanje saglasnosti kljunih interesa zemalja lanica, glavnihsocijalnih grupa, i na kraju, irokih slojeva stanovnitva; svi kljuni faktori morajuimati jai interes i ispunjavati ga u okviru integracije pre nego izvan nje. Da litakva saglasnost interesa postoji ili ne, najlake se moe zakljuiti iz injenice dali neka zemlja ostaje u okviru integracije, ili istupa iz nje, a u evropskoj praksipostoje primeri za sve sluajeve.

Uticaj ekonomskih i politikih determinanti na nastanak i funkcionisanjeevropskih integracija se periodino smenjivao u svom znaaju; nastanakposleratnih integracija je bio direktan rezultat politikih dogovora, kao to su ipravci (dez)integracija u Evropi poetkom devedesetih godina prolog veka

1 Machlup, F. (1979), A History of Thought on Economic Integration , London: Macmillan.


30/327

primarno bili pokretani politikim i bezbednosnim motivima. Ekonomske

determinante presudno deluju na stabilnost i dubinu integracionog procesa.Postoje tri grupe dugoronih koristi od integracije koje odreuju njenu stabilnost:prvo, bolji meunarodni politiki i bezbednosni poloaj u okviru integrisanegrupe; drugo, dugoroni korisni efekti po ekonomski rast i uveanje blagostanjastanovnitva; i tree, harmonian regionalni razvoj.

Evropska unija je u svojoj istoriji doivela nekoliko veih i manjih proirenja,pa je od prvobitnih est lanica osnivaa dola do dvadesetosam, koliko e imatiprijemom Hrvatske polovinom 2013. godine. Proirenje znai skoro po definicijivie heterogenosti u preferencijama i ekonomskim uslovima meu lanicama.Zbog toga se ne moe u isto vreme proirivati i produbljivati stepen integracije.ira Evropa mora podrazumevati manje centralizovanu.2Pitanje funkcionalnostii efikasnosti institucija Evropske unije nije gubilo na aktuelnosti od samogosnivanja integracije, ali je postajalo izrazito vano uvek sa novim proirenjima.3Logina posledica proirenja je uvek nunost usklaivanja interesa uveanog broja aktera. Zbog toga su irenje Evropske unije i produbljivanje ili intenziviranjeintegracionog procesa u odreenoj koliziji; ta dva procesa se ne mogu odvijatiistovremeno, i ne podravaju se uzajamno. ak bi se moglo rei da ometaju jedandrugog.4 Polazei od injenice da su se politike granice, broj zemalja i funkcijevlada menjale, Ruta (2005) dovodi u vezu ekonomske koristi i politike trokove

integracije, pa kako se jurisdikcija proiruje, ekonomske koristi od politikeintegracije se ponitavaju rastuim politikim trokom usled heterogenostigraana (u pogledu, na primer, preferencija o brizi o javnim dobrima ili raspodelidohotka). Ova razmena endogeno odreuje optimalnu veliinu jurisdikcije.5

Ako se uzmu u obzir realne tekoe u funkcionisanju Evropske unije, pa se tostavi u relaciju sa potencijalno ekonomski i politiki optimalnim brojem i sastavom,to nas vodi zakljuku da je politika ideja evropskog jedinstva ipak dovoljno


30

2Alesina, A. (2002), The Size of Countries: Does it Matter?, Discussion Paper 1975, Cambridge,MA: Harvard University, Harvard Institute of Economic Research, 2526.

3Pominjani sukob dva koncepta, prisutan u razvoju evropske ideje i pre osnivanja integracija,odrao se do dananjih dana. Ponovo je bio aktuelizovan prilikom koncipiranja Ustava Evrope,i naao je izraaja u usvajanju njegove konane verzije, ali i u plebiscitarnom izjanjavanju udravama lanicama. Vie decentralizovan sistem ima svoje pristalice, ali i centralizovan takoe:Korist od funkcionalnog federalizma lei u njegovoj Pareto-poboljavajuoj prirodi, jer ecentralizovano politiko odluivanje biti izvreno kroz proces pogaanja izmeu svih stranakojih se tie., Ruta, M. (2005), Economic Theories of Political (Dis)integration, Journal of Economic Surveys19(1), 16.

4Antevski, M. (2008a),Regionalna ekonomska integracija u Evropi , Beograd: M. Antevski, 975Ruta, M. (2005), Economic Theories of Political (Dis)integration, Journal of Economic Surveys19(1), 2.


31/327


32/327

separatizam e nastaviti da bude iv i zdrav. Koncept relativno velike i

centralizovane nacije-drave jeste i bie sve vie i vie ugroavan od regionalnogseparatizma odozdo, i rasta supranacionalnih institucija odozgo, u svetu globalnihtrita.8 Oekivanja da e se separatistike tenje izgubiti sa ekonomskimrazvojem tih regiona nisu se obistinila, jer su iva u nekim od najbogatijihevropskih regiona.

Evropske regionalne integracije imaju odreene specifinosti koje ih, uizvesnoj meri, razlikuju od ostalih integracija u svetu i velikih integrisanih trita,kao to su SAD, kako u pogledu stepena integracije, tako i u pogledu efekata ipostignutih ciljeva. Odreene specifinosti su se javljale prilikom osnivanjaintegracija, a druge tokom njihovog razvoja. Meu njima, neke su rezultatautohtonog integracionog procesa, dok su druge nastajale kao reakcija i odgovorna pojaanu meunarodnu konkurenciju. Nekada su politike odluke ile ispredintegracije, dok je u drugim sluajevima sam integracioni proces zahtevao njihovoredefinisanje. Specifinosti evropskih integracija su rezultat sloenog meudejstva brojnih faktora, od kojih su najvaniji: istorijsko naslee u pravnom i dravnomureenju, industrijskom razvoju i strukturi, kao i sindikalnom pokretu; uticajmeunarodnih politikih faktora na podelu i obnovu posleratne Evrope; procesdekolonizacije; problem meunarodne konkurentnosti; i vie proirenja Evropskeunije. Dva kljuna pitanja, i naini njihovog reavanja su pokretala evropskuintegraciju: prvo, efikasno funkcionisanje; i drugo, meunarodna konkurentnostevropske privrede.

Prva specifinost je raznovrsnost integracionih formi i inicijativa. Druga jenajvii dostignuti nivo integracije u svetu: Evropska unija. Dominantna regionalnaintegracija u Evropi je Evropska unija, i njena privlana snaga je najjaa. Saprijemom Velike Britanije u Uniju, EFTA je poela da gubi svoj znaaj, koji je danamali. Sve ostale integracione forme i inicijative su u slubi unapreenjaregionalnog razvoja i ekonomija zemalja kandidata. Ma kako neke od njihizgledale ogranienog dometa i trajanja, ne treba zanemariti njihov znaaj utranzicionom periodu.

Iako ustrojstvo i funkcionisanje pravnog sistema Evropske unije izgledaju i jesukomplikovani, on je od vitalnog znaaja za njen opstanak, jer njeno postojanje ifunkcionisanje poiva na zakonu. To je posledica injenice da je Evropa jedno odpodruja sa najstarijom, najdugovenijom i najstabilnijom tradicijom pravnogureenja drava. Pravni sistem Evropske unije je specifina tvorevina, meavinakontinentalnog i anglosaksonskog prava, sa komplikovanom podelom nadlenostii dejstva pojedinih pravnih akata. Njegov razvoj prati internu integraciju, uz tenju


32

8Alesina, A.,et al. (2000), Economic Integration and Political Disintegration, American EconomicReview90(5), 12931294.


33/327

za proirenjem nadlenosti komunitarnog prava. Razvoj prava Evropske unije

doprineo je harmonizaciji nacionalnih zakonodavstava, i ujednaavanju uslovaivota i poslovanja.Administracija Evropske unije je sledea specifinost. Formirala se i uveavala

sa rastom Unije i njenim irenjem. Nije sporno da je neophodna za funkcionisanjesame Unije, ali se i same lanice ale na njenu predimenzioniranost ineracionalnost, i usled toga smanjena efikasnost. Trokovi koji se izdvajaju zanjene potrebe su vrlo veliki obzirom na broj i kvalifikacije zaposlenih.

Jedna od najvanijih specifinosti Evropske unije su njene zajednike politike.Inae je problem prelaska sa zajednitva na jedinstvo u Uniji veliki, negde inemogu. Zajednike politike su nastajale najpre u oblastima od posebnog znaajau odreenoj fazi integracije, kao to je sluaj sa poljoprivredom. irenje iprodubljivanje integracije su postavljali nove prioritete pred svoje lanice, tako dadanas zajednike politike postoje u svim vanijim oblastima. One su znaajnodoprinele koordinaciji nacionalnih resornih politika, ali su i izraz pojaanihambicija Evropske unije na meunarodnom planu (npr. zajednika spoljna, iliodbrambena politika). Kao to je razvoj komunitarnog prava dovodio do jaekohezije u zakonodavnoj sferi, tako su zajednike politike doprinosileispunjavanju zajednikih interesa.

2.2. EFEKTI REGIONALNE INTEGRACIJELiberalizacija trgovine je poetak i osnov svake regionalne ekonomske

integracije. Ona moe biti unilateralna, regionalna i multilateralna. Pri tome,unilateralna liberalizacija trgovine moe podsticajno delovati na razvoj lokalneindustrije, ali se smatra da dobici od liberalizacije trgovine kroz regionalnuekonomsku integraciju premauju one od unilateralne liberalizacije (Puga andVenables, 1998, 243244). Ako se poe od injenice da integracija zahteva barodreenu podelu rada i slobodu kretanja roba i usluga unutar grupe9 , i odvelikog obima meusobne trgovine kao najeeg podsticaja za zemlje daformiraju integraciju, jasno je da ona podrazumeva znatno vii nivo i vei obimukupne ekonomske aktivnosti na integrisanom tritu.10 Jedna od posledica suvee razvojne mogunosti za svaku zemlju lanicu, ali treba imati u vidu da


33

9 Jovanovi, M. N. (1998),International Economic Integration , London: Routledge, 9.10 Jedna od injenica koja se retko navodi u literaturi o regionalnoj integraciji, i koju treba uvaiti je sledea: Zajedniki i iroko korieni tehniki standardi u oblastima transporta,telekomunikacija, obradi podataka i elektronici dovode do relativno efikasnog uinkameunarodnih mrea bez ikakve forme meunarodne integracije.(Jovanovi, M. N. (2001),Geography of Production and Economic Integration , London: Routledge, 50.)


34/327


35/327

Drei se Vinerovog bazinog kriterijuma, zakljuci koje su izvukli Baier i

Bergstrand (2004, 33), na osnovu empirijskog istraivanja 286 sporazuma oslobodnoj trgovini u 1996. godini, upuuju da je stvaranje trgovine vee to su:dve zemlje blie, vee i slinije ekonomske veliine zemalja (kao determinanteintra-industrijske trgovine), i to je vee relativno faktorsko obilje zemalja (kaodeterminanta inter-industrijske trgovine). Meutim, do skretanja trgovine moedoi i usled efekata stranih direktnih investicija, u meri u kojoj njihova proizvodnjasupstituie uvoz iz treih zemalja. Preovladava stanovite da je u praksi regionalneekonomske integracije neto trgovinski efekat pozitivan, odnosno da je stvaranjetrgovine vee od skretanja trgovine, ali i da je relativno malo.14

Dalja istraivanja su proila opseg moguih koristi i teta, ukljuujuiispitivanje efekata regionalne integracije na zemlje nelanice. Do toga je delomdolo pod uticajem teorijskih i empirijskih istraivanja, a delom kao rezultatmultilateralnih trgovinskih pregovora. Prema ovom kriterijumu, lanice dobijajusa stvaranjem integracije, ne stvarajui istovremeno gubitke nelanicama, ako seobim trgovine izmeu lanica integracije i nelanica nije smanjio posle njenogosnivanja. Teorijska i empirijska istraivanja su ila u pravcu preciznijegutvrivanja korisnih i tetnih efekata regionalne integacije. Oni se mogu daljedeliti na statike i dinamike, kratkorone i dugorone itd.

Liberalizacija trgovine u okviru regionalnih integracija moe dati pune efektepod uslovom da su zemlje sposobne da kreiraju takvu proizvodnju i ponudu robai usluga za kojima postoji efektivna tranja u drugim lanicama.15 Efektiintegracije imaju najjae dejstvo na proizvodnju i trgovinu meunarodnimdobrima (tradable goods)16 , i na one industrije koje ostvaruju velike ekonomijeobima (economies of scale). Njima je obuhvaen najvei deo zaposlene radne snagei angaovanog kapitala, pa time utiu na rast prinosa faktora proizvodnje.

Prema kriterijumu razvojnog nivoa zemalja koje ulaze u regionalnuintegraciju, i sa stanovita integracionog obrasca, integracije tipa sever-jug pruaju bolje perspektive za manje razvijene zemlje, ako ne i za razvijene i zemlje izvanintegracije.17Integracije jug-jug su osetljive na veliinu trita, dok podela dobitaka


35

14Zona slobodne trgovine tei da rezultira u vie stvaranja trgovine i manje skretanja trgovinenego carinska unija koja uproseava carine., Jovanovi, M.N. (2001),Geography of Productionand Economic Integration , London: Routlegde, 58.

15Antevski, M. (2008a),Regionalna ekonomska integracija u Evropi , Beograd: M. Antevski, 39.16U naoj strunoj literaturi i teoriji meunarodne trgovine,tradable goods se prevode kao

meunarodna dobra, tj. robe koje su predmet meunarodne trgovine, za razliku odnontradable goods , koja predstavljaju domaa dobra, i nisu ukljuena u meunarodnu razmenu.

17U teoriji meunarodne trgovine, nazivom: sever se oznaava razvijena industrijska zemlja, anazivom: jug nerazvijena ili poljoprivredna zemlja. Posledino, u teoriji i praksi regionalneintegracije mogu se prepoznati i izdvojiti tri integraciona tipa: prvo, integracija tipa sever-sever,


36/327

izmeu zemalja zavisi od njihovih karakteristika i razlika (Puga and Venables, 1999,

309). Regionalne integracije u odreenoj meri ponitavaju efekat domaeg tritaza pojedinane zemlje, znaajan kod velikih, i ujednaavaju uslove pristupa za svezemlje lanice.18Sa obrnutog stanovita, moe se rei da integracija proirenjemtrita poveava korisne potencijalne efekta domaeg trita, ali za sve lanice. Nataj nain male zemlje mogu izvlaiti vie koristi od delovanja ovog efekta. Zavisnood integracionog nivoa same regionalne integracije, mogu postojati razni nainikompenzacije zemalja kojima integracija donosi odreene gubitke; to moe bitidirektan transfer novca iz fondova predvienih za takve namene, obuka odreenihsegmenata radne snage, razvoj i izgradnja infrastrukture itd.

Polazei od injenice da koristi i tete od meunarodne trgovine nikada nisu bile pravino i ravnomerno rasporeene, i da su regionalne ekonomske integracijeu svojoj osnovi trgovinski sporazumi, osnovni dobici od integracije se mogudefinisati kao sledei:

uklanjanje barijera u trgovini, smanjenje trokova trgovine i podsticanjaizvoza;

siguran pristup tritima partnerskih zemalja; poveane investicione mogunosti na irem, integrisanom tritu; poveana konkurencija na internom tritu, sa svim pozitivnim (po neke,

mogue i negativnim) efektima; smanjenje neefikasnosti u poslovanju firmi; iskoriavanje ekonomija obima, koje integrisano trite omoguava; jaanje uslunog sektora; olakana razmena tehnikih informacija i znanja izmeu firmi; podsticaj aktivnostima istraivanja i razvoja (Research and Development

R&D), i stvaranju novih tehnologija, proizvoda i usluga; vei raspoloivi obim roba i usluga za potroae, to poveava blagostanje

stanovnitva;


36

izmeu razvijenih industrijskih zemalja; drugo, integracija tipa sever-jug, izmeu dve ili vierazvijenih industrijskih i nerazvijenih, poljoprivrednih zemalja; i tree, integracija tipa jug-jug,izmeu dve ili vie nerazvijenih, poljoprivrednih zemalja. U praksi je mogua kombinacija svatri tipa u okviru jedne integracije, zavisno od broja zemalja lanica i nivoa njihovog ekonomskograzvoja.

18Efekat domaeg trita (home market effect) definisao je Paul Krugman 1980. godine, a on seogleda u prednosti veih zemalja ili regiona koji imaju vea trita za plasman svojih roba, teza proizvodima domaih firmi postoji efektivna domaa tranja. Dodatne prednosti su ueksternim ekonomijama obima i koncentraciji industrijske proizvodnje.


37/327

koordinacija ekonomskih i drugih politika meu zemljama lanicama;

pojaana pregovaraka pozicija sa treim zemljama i trgovinskim blokovima.Kod istraivanja dobitaka od integracije treba imatu u vidu dinamikunjihovog pristizanja. Najee, na kratak rok dolazi do rasta obima trgovine i brutodomaeg proizvoda (Gross Domestic Product- GDP). Period prilagoavanja moedovesti do rasta nezaposlenosti. Na srednji i dui rok, dolazi do strukturnihpromena u ekonomijama zemalja lanica, izmena u kvalifikacionoj strukturi radnesnage, ija se mobilnost poveava, otvaranja novih radnih mesta i smanjenjanezaposlenosti, a ekonomije obima dobijaju na znaaju. Dobici od integracije seesto dele na statike i dinamike, s tim to su statiki najjai neposredno pre i poosnivanju integracije, a dinamiki preovlauju nakon perioda prilagoavanja irastu u duem roku.19Oni pomeraju tehnoloke granice i doprinose rastu. Jednaod tekoa meunarodne ekonomske integracije je to njeni dobici pridolazesvakome na dugi rok, ali u relativno malim obrocima. Trokovi integracije mogu biti mnogo lake identifikovani.20Ukupni dobici od integracije su mnogo vieod neto razlike izmeu stvaranja i skretanja trgovine, i ini ih zbir razliitihpozitivnih integracionih efekata na dui rok. Moda je integraciju najbolje shvatitikao poveanje razvojnih potencijala zemlje, odn. kada jedan uesnik dobija odekonomske integracije to ne znai da drugi gube. Kljuno je da svaki uesnikdobija vie na dugi rok nego to bi bio u stanju da dobije ako deluje sam.21

Jedan od integracionih efekata u Evropskoj uniji je bila veoj meupovezanostnacionalnih ekonomija i njihov meuzavisni rast, i kroz liberalizaciju i rasttrgovine, i preko zajednikih politika. Na osnovu podataka za rad i brutoinvesticije u fiksni kapital u EU-15 u duem periodu od 19701997. godine, Garcia-Vega i Herce su istraivali uticaj trgovinskih tokova na meuzavisni rast. Utvrdilisu da dublja integracija meu zemljama dovodi do vee trgovinske razmene ido obrazaca vie meuzavisnog rasta. Dokle god trgovina podstie meuzavisnirast, integracija (kroz druge politike) takoe podstie zajedniki rast.22Pripadnostneke zemlje regionalnoj integraciji utie na ekonomski rast lanica. Prema


37

19Dobitke koje svojim lanicama donosi regionalna integracija nije uvek lako izdvojiti i meriti,pa ima dosta razliitih miljenja o tom pitanju. Na primer, ima dosta osnova u primedbi kojuiznose Schiff i Winters: Dinamika igra skoro mistinu ulogu u mnogim raspravama oekonomskoj integraciji. Naavi male ili ak negativne predviene statike koristi, braniociregionalnih integracionih sporazuma se tipino pozivaju na dinamike koristi. (Schiff, M., andWinters, L. A. (1998), Dynamics and Politics in Regional Integration Arrangements: AnIntroduction,World Bank Economic Review12(2), 178)

20 Jovanovi, M.N. (1998),International Economic Integration , London: Routledge, 357.21Ibid., 351.22Garcia-Vega, M., and Herce, J. A. (2002), Interdependent Growth in the EU: The Role of Trade,

Working Document 184, Brussels: Centre for European Policy Studies, 10.


38/327

njihovim procenama, zemlja lanica e imati dodatnih 0,5% rasta ukoliko svaka

od partnerskih zemalja postigne 1% ekstra rasta. U sluaju da je zemlja lanicaEvropske unije, stopi rasta se dodaje jo 0,17%.23Uticaj evropske integracija na pojedine ekonomske sektore bio je razliit, a

ostvarivao se prvenstveno kroz promene u strukturi meusobne trgovine.Istraivanje koje se bavilo uticajem integracije na promene u strukturi trgovinetokom osamdesetih godina prolog veka, obuhvatilo je dva proirenja Evropskeunije: prijem Grke 1981. godine i prijem panije i Portugala 1986. godine. Utvren je tom prilikom da je stepen uticaja sporazuma o slobodnoj trgovini na tokovetrgovine zavisio od dva kljuna parametra: stepena inicijalne zatite i stepenadiferencijacije proizvoda. Uticaj irenja FTA na tokove poljoprivredne trgovine teida bude vei od onoga na industrijsku trgovinu jer je nivo inicijalne zatite zapoljoprivrednu trgovinu vei i zato to su, generalno govorei, poljoprivredne robemanje diferencirane od industrijskih roba.24I u okviru trgovine poljoprivrednimproizvodima, uticaj integracije je bio razliit, zavisno od stepena diferencijacijeproizvoda; tako je uticaj bio vei za manje diferencirane proizvode kao to su: meso,cerealije, stona hrana, ulja i masti, dok je na trgovinu vie diferenciranimproizvodima kao to su: riba, voe, povre, pie i duvan, taj uticaj bio manji.

Pored liberalizacije robne trgovine, u Evropskoj uniji su liberalizovana ikretanja kapitala, i poslednje, pruanje i trgovina uslugama na jedinstvenom

evropskom tritu. Meusobni uticaj liberalizacije tokova stranih direktnihinvesticija (Foreign Direct Investment - FDI) i elastinosti tranje za faktorimaproizvodnje bili su predmet jednog istraivanja. Njegovi rezultati ukazuju da jevea otvorenost za FDI izravnavala krivu dugorone tranje za radom inei dainvesticiona lokacija vie odgovara na trokove.25Posledice su bile sledee: efekat jedininih trokova rada na domau proizvodnju je negativan, a na bilateralnetokove FDI u Velikoj Britaniji i Nemakoj pozitivan, dok je pregovaraka snagazaposlenih i sindikata smanjena.

Jedan od rezultata integracije u Evropskoj uniji je i integracija finansijskihtrita, odn. stvaranje jedinstvenog trita. Istraujui pitanje spajanja ipreuzimanja firmi (Mergers and Aquisitions - M&A) u evrozoni i celoj Evropskojuniji, Allen i Song su utvdili pozitivan uticaj Evropske monetarne unije (EuropeanMonetary Union EMU) na finansijsku integraciju u Evropi. To ima posebanznaaj u stvaranju jedinstvenog trita za finansijske usluge, koje unapreuje


38

23Ibid., 9.24Goto, J. (1997), Regional Economic Integration and Agricultural Trade, Policy Research

Working Paper 1805, Washington, DC: World Bank, 55-56.25Hatzius, J. (2000), Foreign direct investment and factor demand elasticities,European Economic

Review44(1), 138.


39/327

efikasnost investicija i poveava ekonomski rast. Iako institucije EMU imaju

najvie uticaja na korporativnu kontrolu, M&A, i integraciju u investicionom bankarstvu u okviru eurozone, takoe se pokazuje da se takav efekat preliva naevropske zemlje nelanice EMU, iako je to manje naglaeno u poreenju sauticajem na lanice EMU.26

Distribucija koristi od uea u EMU za pojedine zemlje lanice zavisila je odstruktura ekonomija i rigidnosti/fleksibilnosti u formiranju cena i nadnica. Zemljesa znatnom rigidnou nadnica imaju koristi od monetarne unije, posebno kadsu njihovi partneri jednako rigidni. Zemlje sa relativno fleksibilnijim nadnicamaprolaze bolje kada ostaju napolju.27 Prema ovom kriterijumu, Nemaka iFrancuska dobijaju sa lanstvom u EMU, dok je za Veliku Britaniju bio bolji izbor

da ostane izvan EMU.Kada je re o Evropskoj uniji, aktuelna su, izmeu ostalih, i sledea dva pitanja:evropski protekcionizam i zaostajanje Evropske unije za SAD. Oba imaju osnovau praksi, i prisutna su razliita miljenja i argumentacije. Analizirajui lakoupristupa tritima Evropske unije, SAD i Japana, Fontagnet al. (2005) tvrde daEvropa nije mnogo vie protekcionistika od SAD, i obrazlau to na sledei nain:Razlog za ovo je upravo prost: EU je razvila bezbroj preferencijalnih ema savelikim brojem zemalja u svetu (uglavnom zemljama u razvoju) primenjujui upraksi MFN carine samo prema ogranienom broju trgovinskih partnera, meukojima su SAD i Japan od primarnog interesa.28 Ovu tezu ne bi bilo tekodokazivati ako bi se uporedile subvencije koje postoje i u SAD, i ukljuila podrkakoju drava prua univerzitetima, fundamentalnim istraivanjima, i vojneporudbine. Ako tome dodamo i enorman obim finansijske pomoi koju jeamerika drava pruila svojim finansijskim institucijama kao podrku zaublaavanja svetske finansijske krize iz 2008. godine, slika je jo jasnija. Meutim,to ne moe dovesti u pitanje prednosti amerike privrede nad evropskom.

U prilog ovoj raspravi idu i rezultati jednog drugog istraivanja, koje je imaloza predmet razlike izmeu Evrope i SAD u duem periodu. Gordon (2004) iznosineto drugaija objanjenja od uobiajenih. Gledajui unazad na dugu istorijuzaostajanja Evrope iza SAD i onda pristizanja, teko je izbei zakljuak da ovatema ima mnogo vie veze sa politikom i istorijom nego sa ekonomijom.

29Autor


39

26Allen, F., and Song, W-L. (2005), Financial Integration and EMU,European Financial Management 11(1), 23.

27Dellas, H., and Tavlas, G. (2005), Wage Rigidity and Monetary Union,Economic Journal115(506), 909.

28Fontagn, L.,et al. (2005), Trade in the Triad: how easy is the access to large markets?,Canadian Journal of Economics38(4), 1402.

29Gordon, R. J. (2004), Two Centuries of Economic Growth: Europe Chasing the AmericanFrontier, NBER Working Paper 10662, Cambridge, MA: National Bureau of EconomicResearch, 39.


40/327

podsea da su Evropljani radili due od Amerikanaca od posle Drugog svetskog

rata do poetka sedamdesetih godina prolog veka, i da se od tada skrauje radnanedelja, produavaju odmori itd. Meutim, i dalje ostaje injenica evropskogzaostajanja u dohotku uprkos brzom tempu pristizanja amerike produktivnosti.Gordon tvrdi da konvencionalni podaci o nacionalnom dohotku precenjujuprednost Amerike nad Evropom, i da je blagostanje Evrope oko 8 procenata ispodamerikog nivoa pre nego 25 procenata dobijenih poreenjem izmerenog dohotkapo glavi.30Paradoks visoke relativne produktivnosti i zaostajanja u dohotku senajee objanjava strukturnom nezaposlenou, radnim i socijalnimzakonodavstvom u Evropi. To je i jedan od razloga da mnoge evropske firmeinvestiraju pre u inostranstvu nego u matinim zemljama.

2.3. EFEKTI PRELASKA SA ZAJEDNIKOG NA JEDINSTVENOTRITE 1992. GODINE

Dananja Evropska unija u svojoj istoriji prua dobar primer dometapojedinih integracionih formi i njihovih moguih efekata.31 EEC je ve udesetogodinjem periodu, negde do 1968. godine, dola u jednu prelomnu fazu;ukidanje carina i kvantitativnih ogranienja u meusobnoj trgovini dalo je punerezultate, ali to je, realno, bila samo uspena carinska unija. Interno trite jeste bilo zajedniko u dobroj meri, ali ne i jedinstveno. Ostale su u primeni brojnenecarinske i administrativne barijere, uz postojanje raznovrsnih subvencija. To jevreme uspona evropske industrije, ali i pojaanog pritiska meunarodnekonkurencije, pre svega SAD i Japana, ije su industrije i izvoz bili u stalnojekspanziji. Iz dananje perspektive, moe se oceniti da su sedamdesete i poetakosamdesetih godina prolog veka bile u dobroj meri izgubljeno vreme zaekspanziju EEC. SAD i Japan nisu gubili vreme, a tada se na meunarodnoj sceni javljaju i nove industrijalizovane zemlje (Brazil, zemlje Jugoistone Azije).

Tadanji poslovni okvir i ambijent EEC poeo je da sputava ekspanzijuevropske industrije, posebno jakih evropskih transnacionalnih korporacija

(Transnational Corporation TNC). Brojne studije i prorauni su raeni u to vreme,


40

30Ibid., 1.31Teoretski, moe se definisati sedam tipova regionalnih ekonomskih integracija izmeu

najmanje dve zemlje. Zbog sveobuhvatnosti, naveemo ovu proirenu klasifikaciju, kojuusvajaju Jovanovi (1998) i odreen broj drugih teoretiara: 1. preferencijalni carinski sporazum;2. parcijalna carinska unija; 3. zona slobodne trgovine; 4. carinska unija; 5. zajedniko trite; 6.ekonomska unija; i 7. potpuna ekonomska unija. U teoriji i praksi su opteprihvaena sledeaetiri tipa: 1. zona slobodne trgovine; 2. carinska unija; 3. zajedniko trite; i 4. carinska unija.Detaljnije o integracionim emama videti u: Antevski, M. (2008a),Regionalna ekonomskaintegracija u Evropi , Beograd: M. Antevski, 4146.


41/327

i bez izuzetka su predviali dobitke od stvaranja jedinstvenog internog trita. Juna

1985. godine, podnesen je Kokfildov izvetaj, pod nazivom Program jedinstvenogtrita, ili Bela knjiga, koji ima zvanian naziv Jedinstveni evropski akt (SingleEuropean Act).32Njegov tekst je usvojen 04.12.1985, potpisan 18.02.1986, a stupio je na snagu 01.01.1987. godine. To je bio tehniki program koji je sadravao 282zakonodavna predloga, sa predvienim rokom zavretka do kraja 1992. godine.Realizacija zadataka iz Bele knjige trebala je da, uklanjanjem necarinskih i drugih barijera, podsticanjem ponude, promenom internih pravila, dovede do stvaranja jedinstvenog internog trita, sposobnog da se uspeno nosi sa pritiscimameunarodne konkurencije. Drugi vaan cilj je bila blia politika saradnja.Tehniki, program je realizovan izmenama Rimskog ugovora unoenjem

amandmana, i donoenjem preciznog kalendara sprovoenja usvojenih mera.Nekompletno interno trite u EU je bilo glavni uzrok suboptimalneproizvodne strukture u regionu.33Njegovim kompletiranjem postignuta su triizvanredno vana cilja: prvo, uklonjene su prepreke za punu realizaciju tzv. etirislobode, sa svim pozitivnim efektima; drugo, stvorena je osnova za intenziviranjeintegracije i donoenje Ugovora iz Mastrihta; i tree, Evropska unija je dostiglarealnu sposobnost da ukljui tranzicione zemlje u Evropski integracioni proces.

Jedinstveno trite je bilo neophodan preduslov za stvaranje ekonomske unijei dalja proirenja Evropske unije. Brojne naknadne studije o efektima njegovogkompletiranja potvrdile su takav stav. Tako su, ispitujui ponaanje cena potronihroba u evropskim gradovima za period 19902003, i dejstvo uvoenja evra napoveanje integracije potroakih trita, Engel i Rogers (2004) utvrdili da senajvei deo konvergencije cena koju smo zapazili u naem uzorku javio u ranomdelu 1990-ih, istovremeno sa sprovoenjem programa jedinstvenog trita.34

Izmeu brojnih prednosti koje je donelo jedinstveno trite, ono je podstakloi interno i meunarodno kretanje kapitala, i investicionu aktivnost. Postojeznaajni empirijski dokazi o vanosti Jedinstvenog trita u ohrabrivanju v

Documents

Finansiranje i Zajednicke Politike EU