Prirucnik Za Finansiranje Kap. Invest. Projekata

Razvoj i finansiranje

kapitalnih investicionih projekata

PRIRUČNIK

Beograd, januar 2009.

Podsticaj ekonomskom razvoju opština, USAID

3

The Urban Institute poseduje ili kontroliše autorska prava nad ovim pisanim materijalima. Informacije date u ovim pisanim materijalima se mogu koristiti za potrebe sprovodenja istraživanja, u akademske, regulatorne ili druge nekomercijalne svrhe. Neophodno je izvršiti odgovarajuće naznačenje imena. U slučaju da se na bilo koji nacin vrši izmena ovih pisanih materijala bez izričitog pisanog odobrenja The Urban Institute, neophodno je dopisati sledeći tekst izjave o odricanju od odgovornosti: "Tekst izvornog dokumenta je promenjen, i zaključci, preporuke i mišljenja data ovde automatski ne odražavaju zaključke, preporuke i mišljenja izvornog autora."

Štampanje ove publikacije finansirano je sredstvima američkog naroda preko Američke agencije za meñunarodni razvoj (USAID), u okviru Programa za podsticaj ekonomskog razvoja opština u Srbiji

(Program MEGA) i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Sadržaj priručnika je odgovornost autora i ne odražava obavezno stavove USAID-a.

Autor:

Ljiljana Brdarević i Dejvid Toft

USAID-ov Program za podsticaj ekonomskom razvoju opština

The Urban Institute


4

SKRAĆENICE:

AIC Prosečni inkrementalni/uvećani troškovi

BCR Koeficijent koristi i troškova

CBA Cost-benefit Analiza

CEA Analiza isplativosti (Cost-Effectiveness Analysis)

CF Faktor konverzije

DCF Diskontovani novčani tok

PKI Planiranje kapitalnih investicionih projekata

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj

EC Evropska komisija

EIA Analiza ekonomskih efekata (Economic Impact Analysis)

EIB Evropska investiciona banka

ENPV Ekonomska neto sadašnja vrednost

ERR Ekonomska stopa rentabilnosti

EU Evropska unija

FNPV Finansijska neto sadašnja vrednost

FNPV(C) Finansijska neto sadašnja vrednost investicije

FNPV(K) Finansijska neto sadašnja vrednost kapitala

FRR(C) Finansijska interna stopa rentabilnosti investicije

FRR(K) Finansijska interna stopa rentabilnosti kapitala

BDP Bruto domaći proizvod

IPA Instrument predspristupne pomoći

IPPC Integrisana prevencija i kontrola zagañenja

IRR Interna stopa rentabilnosti

MCA Analiza višestrukih kriterijuma (Multi-Criteria Analysis)

JIP Jedinica za implementaciju projekta

JPP Javno-privatno partnerstvo

JKP Javno komunalno preduzeće

SCF Standardni faktor konverzije

PDV Porez na dodatu vrednost

PPOV Postrojenje za preradu otpadnih voda


5

SADRŽAJ

1 UVOD .......................................................................................................................................................................8

2 RAZVOJ KAPITALNIH INVESTICIONIH PROJEKATA ........ ....................................................................10

2.1 DEFINISANJE PROBLEMA , CILJEVA I O ČEKIVANJA ........................................................................................11 2.2 POSTAVLJANJE PRAVIH PITANJA.......................................................................................................................11 2.3 POTREBNO VREME ZA PRIPREMU PROJEKTA .................................................................................................11 2.4 SADRŽAJ PRIPREME PROJEKTA ......................................................................................................................12 2.5 PRIPREMA PROJEKATA U REPUBLICI SRBIJI ..................................................................................................13 2.6 PRIPREMA PROJEKTA ZA OBEZBE ðIVANJE SREDSTAVA IZ EU ......................................................................16 2.7 STUDIJA IZVODLJIVOSI AGENCIJA ZA RAZVOJ INFRASTRUKTURE LOKALNE SAMOUPRAVE : ......................19

3 IDENTIFIKACIJA PROBLEMA I DEFINISANJE CILJEVA PRO JEKTA.................................................21

3.1 STABLO PROBLEMA I STABLO CILJEVA..............................................................................................................23 3.2 MATRICA LOGIKE PROJEKTA.............................................................................................................................27 3.3 POPUNJAVANJE MATRICE LOGIKE PROJEKTA....................................................................................................30 3.4 POKAZATELJI PROIZVODA, REZULTATA I EFEKATA PROJEKTA..........................................................................32

4 PREDSTAVLJANJE KREDITNE SPOSOBNOSTI NOSIOCA PROJEKTA ...............................................33

4.1 KREDITNA SPOSOBNOST LOKALNE SAMOUPRAVE .........................................................................................33 4.2 PLANIRANJE KAPITALNIH INVESTICIJA ..............................................................................................................40 4.3 PLANIRANJE KAPITALNIH INVESTICIJA I KREDITNA SPOSOBNOST......................................................................41 4.3 DIREKTNO POKRI ĆE TROŠKOVA PROJEKTA ...................................................................................................45 4.4 KREDITNA SPOSOBNOST JAVNOG PREDUZEĆA ...............................................................................................46

4.4.1 Prezentacija JKP kao nosioca projekta..................................................................................................49 4.4.2 Finansijski pokazatelji JKP....................................................................................................................50 4.4.3 Pokazatelji likvidnosti i solventnosti.......................................................................................................50 4.4.4 Pokazatelji profitabilnosti.......................................................................................................................51

5 COST-BENEFIT ANALIZA (ANALIZA TROŠKOVA I KORISTI) ..............................................................53

5.1 UVOD U COST-BENEFIT ANALIZU .......................................................................................................................53 5.2 OPIS PROJEKTA.................................................................................................................................................54 5.3 DRUŠTVENO-EKONOMSKI KONTEKST................................................................................................................56 5.4 INSTITUCIONALNA ANALIZA .............................................................................................................................56 5.5 ANALIZA KREDITNE SPOSOBNOSTI....................................................................................................................57 5.6 ANALIZA POTRAŽNJE I PRIUŠTIVOST.................................................................................................................57 5.7 TEHNIČKA ANALIZA I ANALIZA OPCIJA .............................................................................................................59 5.8 FINANSIJSKA ANALIZA ......................................................................................................................................62 5.9 VREMENSKI HORIZONT.....................................................................................................................................64

5.10.1 Investicioni troškovi ......................................................................................................................................65 5.10.2 Početni troškovi ...........................................................................................................................................66 5.10.3 Promene obrtnog kapitala ..............................................................................................................................66

5.11 UTVRðIVANJE OPERATIVNIH TROŠKOVA........................................................................................................67 5.12 PRIHODI PROJEKTA.........................................................................................................................................69 5.13 REZIDUALNA VREDNOST INVESTICIJE ..........................................................................................................71 5.14 USKLAðIVANJE SA INFLACIJOM......................................................................................................................72 5.15 IZVORI FINANSIRANJA INVESTICIJE.................................................................................................................73 5.16 FINANSIJSKA ODRŽIVOST................................................................................................................................79 5.17 DEFINISANJE DISKONTNE STOPE.....................................................................................................................80 5.18. OBRAČUN INDIKATORA FINANSIJSKOG UČINKA .............................................................................................83

5.18.1 Finansijska neto sadašnja vrednost ..................................................................................................................83 5.19 EKONOMSKA ANALIZA ....................................................................................................................................86

5.19.1 Prelazak sa tržišnih na ekonomske cene ...........................................................................................................89 5.19.2 Deformacija (distorzija) zarada ......................................................................................................................92 5.19.3 Fiskalne korekcije .......................................................................................................................................92 5.19.4 Eksterni efekti ............................................................................................................................................93 5.19.5 Oportunitetni troškovi...................................................................................................................................94


6

5.19.6 Diskontovanje troškova i koristi .....................................................................................................................95 5.19.7 Izračunavanje pokazatelja ekonomskog učinka ..................................................................................................95

5.20 ODLUČIVANJE O FINANSIRANJU......................................................................................................................97 5.21 ANALIZA RIZIKA .............................................................................................................................................99

5.21.1 Analiza osetljivosti.....................................................................................................................................100 5.21.2 Analiza rizika .........................................................................................................................................102

6 OSTALI PRISTUPI PROCENI PROJEKATA................................................................................................110

6.1 ANALIZA ISPLATIVOSTI ...................................................................................................................................110 6.2 ANALIZA VIŠESTRUKIH KRITERIJUMA .........................................................................................................111 6.3 ANALIZA EKONOMSKIH EFEKATA ................................................................................................................113

7 IZVORI FINANSIRANJA PROJEKATA.................... ....................................................................................114

7.1 NOSIOCI (SPONZORI) PROJEKTA......................................................................................................................114 7.2 BANKE ............................................................................................................................................................114 7.3 LIZING KOMPANIJE .........................................................................................................................................114 7.4 INSTITUCIONALNI INVESTITORI.......................................................................................................................115 7.5 PRAVNA LICA ..................................................................................................................................................115 7.6 FIZIČKA LICA ..................................................................................................................................................115 7.7 DRŽAVA .........................................................................................................................................................115

PRILOG 1. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI TRETMA NA ČVRSTOG OTPADA ............117

PRILOG 2. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI VODOSN ABDEVANJA I OTPADNIH VODA..................................................................................................................................................................................125

PRILOG 3. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI TRANSP ORTA I DISTRIBUCIJE ENERGIJE..................................................................................................................................................................................132

PRILOG 4. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA INDUSTRIJSKIH I TEHNOLOŠKIH PARKOVA...........135

PRILOG 5. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI OBRAZO VANJA............................................138

LITERATURA .......................................................................................................................................................141

Tabele: TABELA 3.2 PRIMER MATRICE LOGIKE PROJEKTA ........................................................................................................28 TABELA 3.3 TUMAČENJE MATRICE LOGIKE PROJEKTA .................................................................................................31 TABELA 4.1: POKAZATELJI ZADUŽENOSTI LOKALNE SAMOUPRAVE .......................................................................35 TABELA 4.4: PROJEKCIJA BUDŽETA .........................................................................................................................37 TABELA 4.4: PROJEKCIJA BUDŽETA .........................................................................................................................43 TABELA 4.5: FINANSIJSKI I FISKALNI POKAZATELJI LOKALNE SAMOUPRAV E........................................................44 TABLE 5.3 OPERATIVNI PRIHODI .................................................................................................................................70 TABLE 5.4 NETO OPERATIVNI PRIHODI .......................................................................................................................71 TABELA 5.5 IZVORI FINANSIRANJA PROJEKTA ..............................................................................................................76 TABELA 5.7 OBRAČUN FNSV I FSP PROJEKTNIH TROŠKOVA .......................................................................................84 TABELA 5.8 OBRAČUN FNSV,I SSP KAPITALA (ULOŽENIH SREDSTAVA) ......................................................................85 TABELA 5.9 IZRAČUNAVANJE ENSV, ESR, KKT .........................................................................................................97 TABELA 5.10 OČEKIVANA ESR ODABRANIH VEĆIH PROJEKATA ..................................................................................97 TABELA 5.11 IDENTIFIKACIJA KLJUČNIH PROMENLJIVIH............................................................................................101 TABELA 5.12 KVALITATIVNA PROCENA RIZIKA ZA PROJEKAT IZGRADENJE POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODA

........................................................................................................................................................................104 TABELA 5.13 PODACI ZA DISTRIBUCIJU VEROVATNO ĆE..................................................................................106 TABELA 5.14 KORELACIJE PRETPOSTAVLJENE IZME ðU PROMENLJIVIH .......................................................106 TABELA 5.15 OSNOVNI REZULTATI ANALIZE RIZIKA .......................................................................................108 TABELA 6.1 JEDNOSTAVNA ANALIZA VIŠESTRUKIH KRITERIJUMA ZA DVA P ROJEKTA ........................................112


7

Slike: SLIKA 3.1 STRUKTURA STABLA PROBLEMA ...................................................................................................................23 SLIKA 3.2 PRIMER STABLA PROBLEMA ..........................................................................................................................24 SLIKA 3.3 TRANSFORMISANJE STABLA PROBLEMA U STABLO CILJEVA ...........................................................................25 SLIKA 3.4 TRANSFORMISANO STABLO CILJEVA...........................................................................................................26 SLIKA 5.1 STRUKTURA FINANSIJSKE ANALIZE ..............................................................................................................63 SLIKA 5.2 PRELAZ S FINANSIJSKE NA EKONOMSKU ANALIZU ..................................................................................88 SLIKA 5.3 PRIMER TRIANGULARNE DISTRIBUCIJE VEROVATNOĆE ..............................................................................105 SLIKA 5.4 DISTRIBUCIJA VEROVATNOĆE – RADNA SNAGA 2009-2040 (UKUPNO ZAPOSLENIH)....................................107 SLIKA 5.5 DISTRIBUCIJA VEROVATNOĆE – STOPA NAPLATE, 2009-2040. .....................................................................107 SLIKA 5.6 DISTRIBUCIJA KUMULATIVNE VEROVATNOĆE ZA ENSV (U MILIONIMA EUR)............................................109


8

1. UVOD

Odluke o ulaganjima u kapitalne investicione projekte, predstavljaju važne odluke, koje donose jedinice lokalne samouprave. Ove odluke su, obično, vezane za velika ulaganja finansijskih sredstava u sadašnjosti, dok se prihodi i koristi ostvaruju u dugom nizu godina u budućnosti. Usled toga, odlučivanje o dugoročnom ulaganju javnih sredstava u investicione projekte, povezano je sa visokom neizvesnošću (rizikom) ostvarivanja očekivanih društveno-ekonomskih rezultata ulaganja. Nivo neizvesnosti može se smanjiti, povećanjem sposobnosti stručnjaka u jedinicama lokalne samouprave, da dobro procenjuju: potreban nivo ulaganja, finansijske i ekonomske efekte investicionih ulaganja, kretanje cena na tržištu i rizike realizacije projekata.

Priručnik je namenjen jedinicama lokalne samouprave (i njihovim javnim preduzećima), koje se suočavaju sa problemom pripreme, ocene i realizacije kapitalnih inveticionih projekata, za podsticanje razvoja lokalne zajednice.

Cilj izrade priručnika je da se stručnjacima u gradovima i opštinama, zaduženim za realizaciju kapitalnih investicionih projekata (inženjerima i ekonomistima), omogući da povećaju svoje kapacitete donošenja ispravnih investicionih odluka, putem:

Pripreme investicione projekte

Ocene finansijsku i ekonomsku rentabilnost projekata

Planiranja realizacije projekata, izradom plana kapitalnih investicija u skladu sa raspoloživim javnim i pozajmljenim sredstvima

Obezbeñivanja potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju kapitalnih investicija, na osnovu rentabilnosti projekata

Prezentacije isplativosti projekta i svoje kreditne sposobnosti, kao nosioca projekta, pred finansijerima na finansijskom tržištu (finansijske institucije, privatni partneri i invetitori)

Konkurisanja za kapitalne transfere višeg nivoa vlasti (NIP) i kapitalne inostrane donacije (fondovi EU)

Priručnik sadrži šest poglavlja, koja se odnose na:

Razvoj kapitalnih investicionih projekata

Definisanje problema i ciljeva

Predstavljanje kreditne sposobnosti nosioca projekta

Cost-benefit analiza projekta

Ostale tehnike ocene projekta

Izvori finansiranja investicionih projekata

U prilogu priručnika prikazani su primeri analize projekata vezanih za: upravljanje otpadom, vodovod i kanalizaciju, prenos i distribuciju energije, industrijske zone i tehnološke parkove i obrazovanje. Ovi primeri su preuzeti direktno iz Uputstva Evropske komisije za izradu cost-benefit analize za kapitalne projekte javnog sektora: “Guide to cost-benefit analysis of investment projects, prepared for Evaluation Unit DG Regional Policy European Commission, 2008. Poglavlje Cost-benefit analiza projekta (dalje: CBA) je bazirano na istom dokumentu.


9

Ovo uputstvo je izabrano, zbog njegove sveobuhvatnosti i usklañenosti sa: 1) regulativom Evropske komisije za odobravanje sredstava iz donatorskih i pristupnih fondova i 2) kriterijumima meñunarodnih finansijskih institucija, koje imaju posebne kreditne linije za finansiranje infrastrukturnih projekata1 lokalne samouprave.

CBA analiza, možda, predstavlja složenu analizu, sa aspekta mogućnosti gradskih/opštinskih stručnjaka, da je samostalno sprovedu. Meñutim, neophodno je upoznavanje ovih stručnjaka sa sadržajem i procedurom sprovoñenja kompletene CBA, koja će im biti potrebna, ukoliko budu želeli da konkurišu za sredstva Evropske unije, za finansiranje investicionih projekata.

Ukoliko jedinice lokalne samouprave budu želeli da obezbede kredite kod domaćih komeracijalnih banaka ili sredstva privatnog partnera, biće dovoljno da sprovedu finansijsku analizu, bez obaveze sprovoñenja ekonomske analize u okviru CBA, pod uslovom da ima potrebnu kreditnu sposobnost.

Ukoliko projekat ima visoku stopu finansijske rentabilnosti on je privlačan za finansiranje od strane finansijskih institucija i privatnog kapitala, bez potrebe angažovanja javnih sredstava. Tada se odluka o ulaganju u projekat može doneti na osnovu finansijske analize i pokazatelja finansijske rentabilnosti projekta.

Ukoliko projekat ima nisku ili negativnu stopu finansijske rentabilnosti, konačna odluka o njegovom sprovoñenju donosi se, tek nakon sprovoñenja ekonomske analize rentabilnosti projekta. Ekonomska analiza omogućuje uključivanja sredstava javnog sektora (nacionalna budžetska sredstva i strane donacije) u izvore finansiranja projekta, merenje svih društvenih efekata projekta i primenu društveno opravdanih cena. Ona, ocenom društveno-ekonomske opravdanosti projekta, omogućuje postizanje glanih ciljeva ocene lokalnih investicionih projekata: izrada kvalitetnih i sprečavanje loših projekata, sprečavanje da se odbace ili unište kvalitetni projekti, utvrñivanje da li su elementi projekata usklañeni sa ciljevima i procena uzroka i visine rizika, radi njihovog smanjenja.

1 U skladu sa napomenon u priručniku dozvoljeno je direktno preuzimanje delova teksta iz Uputstva Evropske komisije za izradu cost-benefit analize za kapitalne projekte javnog sektora: "Reprodukovanje i prevoñenje priručnika je dozvoljeno, pod uslovom da za to postoji saglasnost, kao i da se ne menja originalni tekst." Delovi priručnika koji su direktno preuzeti u ovom tekstu imaju znake navoda.


10

2 RAZVOJ KAPITALNIH INVESTICIONIH PROJEKATA

Investicioni projekti obično prolaze kroz tri faze: planiranje, pripremu izgradnje i izgradnju.

Poslovi planiranja obuhvataju:

Utvrñivanje postojećih potreba za uslugom na koju se odnosi projekat

Predviñanje buduće tražnje za uslugom na koju se odnosi projekat

Izbor kriterijuma za ocenu idejnog rešenja

Pronalaženje alternativnih rešenja

Analizu finansijske isplativosti

Procenu očekivanih troškova

Poslovi pripreme izgradnje obuhvataju:

Izradu koncepta

Projektovanje

Obezbeñivanje dozvola

Pripremu konkursne dokumentacije

Izradu studije uticaja na životnu sredinu (ako projekta to zahteva)

Izradu strategije finansiranja

Izradu kalendara realizacije projekta

Poslovi izgradnje obuhvataju:

Izgradnju objekata

Analizu mogućnosti pojave nepredviñenih okolnosti i promene u odnosu na ugovorene radove (usluge)

Ispitivanje i tehnički prijem objekta

Ovde će biti reči o aktivnostima prve dve faze izrade projekta, počev od definisanja problema, preko predstavljanja projekta za finansiranje. U ovom poglavlju ćemo predstaviti opšte korake u procesu izrade projekta i studije izvodljivosti u kontekstu Srbije.


11

2.1 Definisanje problema, ciljeva i očekivanja

Kvalitetnija komunikacija u zajednici otpočinje na samom početku projekta, pre nego što se odredi finansiranje i pre nego što projektant započne sa radom na pisanju investicionog plana. Lokalna samouprava ima najbolju mogućnost kontrole projekta i izrade dokumentacije investicionog projekta, koju će izneti pred razne finansijere na samom početku procesa. U ovoj fazi zajednica odreñuje koji problem želi da reši, definiše svoja očekivanja, merila uspeha i pitanja, na koja se nastoji odgovoriti realizacijom projekta

Zajednica treba jasno da odredi kako se pojedini projekat uklapa u dugoročne ciljeve zajednice. Kasnije, kada doñe vreme za finansiranje ideje i izgradnje, zajednica će programima finansiranja izneti uverljivije dokaze. Proces treba početi sa artikulacijom problema ili popisom pitanja (ili problema) koje zajednica nastoji da reši.

Zajednica bi takoñe trebala da razmotri postojeću potražnju i buduće potrebe. Lokalna samouprava koja namerava da udovolji zahtevima samo trenutnih korisnika uskratiće sebi mogućnost budućeg razvoja. Zbog toga je ključno da zajednica jasno izrazi svoju viziju i dugoročne ciljeve. Treba se staviti u perspektivu sa pitanjem „Kako bi zajednica želela da izgleda za pet i deset godina?

2.2 Postavljanje pravih pitanja

Politikom planiranja rehabilitacije, sanacije ili izgradnje novih objekata, važno je da lokalne vlasti postave prava pitanja. Na primer:

Kakva će biti tražnja za isporukom vode?

Koliko i koju vrstu otpadnih voda će proizvesti projekat?

Treba li izgraditi prilazni put?

Koliko će teretnih vozila koristiti prilazni put?

Da li će projekat smanjiti intenzitet saobraćaja u drugom delu grada?

Kolika je vrednost ulaganja u projekat?

Ko snosi troškove projekta?

Da li grañani i novi privredni subjekti treba da podele troškove?

Da li će projekat koristiti sadašnjim korisnicima na bilo koji način?

Mogu li se troškovi projekta podeliti izmeñu komercijalnih korisnika?

Da li je cena ulaganja veća od koristi?

Proučavanje i analiza nekih od ovih pitanja mogu se lokalnim samoupravama učiniti previše zahtevnim. Ipak, ako lokalne samouprave ne razmotre ta pitanja, vrlo je verovatno da će se suočiti sa nedovoljnim ili neodgovarajućim odlukama, koji mogu, čak i da predstavljaju ograničenje za buduće mogućnosti razvoja zajednice.

2.3 Potrebno vreme za pripremu projekta

Vreme potrebno za svaku pojedinačnu fazu odreñivanja, pripreme i ocene projekta vrlo je različito. Vreme će zavisiti od veličine i složenosti projekta, postupaka i zahteva potencijalnog fonda i broja izvora finansiranja.


12

Za male projekte, koji se mogu finansirati sredstvima iz samo jednog izvora ili od strane jedne poslovne banke, potrebno vreme za identifikaciju projekta i procenu opravdanosti ulaganja može da bude samo dva do tri meseca.

Za složeniji projekat, koji se finansiraju iz donacija (npr. koji će se finansirati iz nekoliko izvora), identifikacija i priprema mogu trajati duže. Obično je to period od šest meseci do jedne godine. Za ocenjivanje, može biti potrebno dodatnih tri do šest meseci.

Za projekte koji će se finansirati iz kredita i donacija, potrebno je više vremena za pripremu. Najviše vremena je potrebno u fazi pripreme projekta, zbog izrade investicionih studija, kako bi se nosiocima izvora finansiranja dokazalo da će projekt postići očekivane finansijske i tehničke rezultate. Obično je potrebna najmanje jedna godina za identifikaciju i pripremu velikog projekta, za koji je potrebno kreditiranje.

Za velike složene projekte, koje finansiraju meñunarodne institucije, komercijalne banake i donatori, postupak identifikacije i pripreme projekta je dugotrajan i skup. Dosta vremena i truda je potrebno uložiti da bi se odredila isplativost projekta i sastavio finansijski plan. Ovaj proces obično traje od jedne do dve godine.

2.4 Sadržaj pripreme projekta

Da bi se moglo pristupiti izradi kompleksne analize i ocene prihvatljivosti investicionih projekata, neophodno je raspolagati odgovarajućim podacima. Oni treba da budu prikazani u investicionoj dokumentaciji, koju obezbeñuje nosilac (sponzor) projekta. Investiciona dokumentacija u slučaju kompleksne analize i ocene prihvatljivosti investicionih projekata obuhvata svu potrebnu dokumentaciju kojom sponzor projekta definiše, obrazlaže i dokazuje razloge za realizaciju investicionog projekta, dokaz da je projekat prihvaćen od strane javnosti, investicionu sposobnost sponzora, kao i uslove, mogućnosti, način realizacije investicionog projekta i efekte investiranja.

Svrha ovog priručnika je da pomogne u odreñivanju i pripremi predloga projekta, koji omogućuju realizaciju kvalitetnih projekata. Iskustvo pokazuje da uspešan predlog projekta obično ima sledeće delove:

Rezime: samostalna celina i kvalitetan pregled projekta. Izmeñu ostalog, trebalo bi da se sastoji od kratkog i jasnog pregleda projekta i objašnjenja o tome na koji način projekat odgovara prioritetima izvora finansiranja.

Opis očekivanih koristi uključuje:

√√ Opis projekta koji se sastoji od sveobuhvatnog prikaza projekta i njegovih glavnih aktivnosti

√√ Potpuno objašnjenje tehničkih aspekata

√√ Predlog kalendara aktivnosti

√√ Plan rada s glavnim celinama i rezultatima

Opis finansijskih i ekonomskih faktora. U ovom delu prikazani su troškovi i prihodi tokom vremena, koji odgovaraju vrsti i finansijskoj (ekonomskoj) opravdanosti projekta.

Identifikacija opcija pokazuje:

√√ Opcije koje su utvrñene i ocenjene

√√ Jasno odreñivanje i argumentacija za izbor najbolje opcije


13

√√ Objašnjenje je li je urañena procena utjecaja na životnu sredinu

Pitanja rizika i osetljivosti. Ovaj deo bi trebalo da jasno ukaže na rizike i pokaže koliko su razni elementi projekta osetljivi na te rizike i pretpostavke.

Finansiranje. Ovaj deo treba da prikaže realan budžet za vreme trajanja projekta i da odredi potrebnu finansijsku podršku (naznačiti u kom će trenutku biti potrebna).

2.5 Priprema projekata u Republici Srbiji

Saglasno članu 106. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 47/03), Ministar za kapitalne investicije doneo je Pravilnik o sadržini, obimu i načinu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata. Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 80/2005 od 20.9.2005. godine.

Ovim pravilnikom bliže se propisuje sadržina, obim i način izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata.

Prethodnom studijom opravdanosti utvrñuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za varijantna rešenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se može doneti planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti i idejnog projekta. Osnovu za izradu prethodne studije opravdanosti čine naročito: Strategija prostornog razvoja Republike Srbije, šeme prostornog razvoja i dr., prethodni radovi i varijantna rešenja iz generalnog projekta. Prethodna studija opravdanosti sadrži i generalni projekat.

Prethodna studija opravdanosti bi trebalo da sadrži:

1. Uvod: ciljevi investiranja (društveni, ekonomski, ostali ciljevi), osnovni podaci o investitoru i njegovim razvojnim mogućnostima i autorima studije, zadatak za izradu studije, planski period i informaciona osnova i metodološki pristup (obrazloženje primenjenog softverskog alata)

2. Analizu postojećeg stanja: prostorna lokacija (objekta, koridora, mreže), funkcija (objekta, koridora, mreže) i stepen iskorišćenja i značaj (objekta, koridora, mreže) u sistemu

3. Tržišni aspekt: osnovne karakteristike proizvoda ili usluga, analiza tražnje, analiza ponude, procena moguće prodaje, gravitaciono područje, osnovni pokazatelji društveno-ekonomskog razvoja, generatori tokova (putnika, tereta, robe, usluga) itd.

4. Prikaz tehnološko-tehničkih rešenja u generalnom projektu: prikaz izrade generalnog projekta, prikaz osnovnih elemenata generalnog projekta, prikaz tehničko-tehnoloških rešenja iz generalnog projekta (arhitektonsko, grañevinsko, saobraćajno, tehnološko, mašinsko, elektro i dr., grafički prikaz varijantnih rešenja, planirani vek objekta i struktura i dinamika potrebnih ulaganja

5. Analizu nabavnog tržišta: specifikacija i opis potrebnih inputa, analiza i procena mogućnosti nabavke potrebnih inputa (domaći, strani) - za materijal i opremu, za sirovine za izgradnju i proizvodnju i prognoza nabavnih cena

6. Prostorni aspekt: analiza lokacije, ocena i izbor lokacije, usaglašenost usvojene varijante sa prostornim i urbanističkim planovima, prostorne posledice zauzimanja površina i razdvajanja


14

celina, uticaji na prostorni razvoj područja, prethodna ocena prostorne, raseljavanje, zaposlenost i bezbednost

7. Prethodnu analizu uticaja na životnu sredinu: analiza mogućih uticaja na životnu sredinu, predlog mera zaštite životne sredine, odnos prema prirodnim i kulturno-istorijskim dobrima, uticaji na klimu, uticaji na površinske i podzemne vode, buka i aerozagañenja, uticaji na floru i faunu, uticaji na tlo i prethodne ocene ekološke podobnosti

8. Finansijsku analizu i ocenu: proračun potrebnih ulaganja, izvori finansiranja i obaveze prema izvorima, obračun prihoda i troškova, bilans uspeha i prethodna finansijska ocena rentabilnosti projekta

9. Društveno-ekonomsku analizu i ocenu: ekonomski troškovi i koristi po varijantama u periodu eksploatacije, primenjeni metod ekonomskog vrednovanja, direktni i indirektni (eksterni) društveno-ekonomski efekti, predlog optimalne varijante, etape i faze realizacije objekta i optimalna godina otvaranja i prethodna društveno-ekonomska ocena rentabilnosti projekta

10. Analizu osetljivosti i rizika investiranja: osetljivost na promene polaznih parametara i izvori i razmere rizika

11. Prethodnu analizu izvora finansiranja i finansijskih obaveza: sopstvena sredstva investitora, domaći izvori, inostrani i meñunarodni izvori, garancije i obaveze i prethodna ocena izvora finansiranja

12. Prethodnu analizu organizacionih i kadrovskih mogućnosti: organizacija, kadrovski potencijal i prethodna ocena organizacione i kadrovske podobnosti

13. Zaključak o prethodnoj studiji opravdanosti: zaključna razmatranja i rezime studije.

Studijom opravdanosti odreñuje se naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrañeno idejnim projektom, na osnovu kojeg se donosi odluka o opravdanosti ulaganja i pokretanju postupka za izdavanje odobrenja za izgradnju.

Studija opravdanosti, saglasno Pravilniku, bi trebalo da sadrži:

1. Podatke o naručiocu i autorima studije

2. Uvod: cilj izrade studije, zadatak za izradu studije, osnovnu dokumentaciju korišćenu za izradu studije, metodološki pristup (obrazloženje primenjenog licencnog softverskog alata) i kratak prikaz rezultata prethodne studije opravdanosti

3. Ciljeve i svrhu investiranja: društveni ciljevi, ekonomski ciljevi, ostali ciljevi, svrha investiranja

4. Opis objekta: lokacija objekta, značaj u sistemu ili mreži, funkcija objekta, raspoloživa tehnička dokumentacija, raspoloživa planska dokumentacija, grafički prikaz objekta (situacija, profili, osnovne dispozicije i preseci kao izvodi iz idejnog projekta), planirani vek trajanja objekta, vreme izgradnje objekta i etape izgradnje objekta


15

5. Analizu razvojnih mogućnosti investitora: naziv i sedište investitora, predmet poslovanja, prikaz razvoja i ocena sadašnje organizacije investitora, prikaz tehnološkog i ekonomskog razvoja i ocena sadašnjeg stanja, analiza strukture zaposlenih i bilansi poslovanja i ocena finansijske podobnosti (razvojni program, tehnologija, organizacija, kadrovi)

6. Metodološke osnove izrade studije: zakoni i pravilnici, koordinacija sa tehničkom dokumentacijom, koordinacija sa planskom dokumentacijom, informacioni sistem i izvori podataka, postupak definisanja pokazatelja i postupak i metod vrednovanja

7. Tehničko-tehnološko rešenje u idejnom projektu: proces izrade idejnog projekta, osnove za izradu idejnog projekta, metod i kriterijumi funkcionalnog vrednovanja, grafički prikaz objekta (situacija, profili, preseci, tehnološke šeme i dr.), analiza mogućnosti izvoñenja projekta, etape i faze izgradnje objekta, dinamički plan izgradnje objekta, dinamika ulaganja finansijskih sredstava, ukupno i po strukturi/nameni, organizacija i sistem za upravljanje projektom i revizije i odluke tokom izrade idejnog projekta

8. Tržišne aspekte: meñunarodno tržište, domaće tržište i ocena tržišne efikasnosti

9. Prostorne aspekte: usaglašenost usvojene varijante sa prostornim i urbanističkim planovima, posledice eksproprijacije i raseljavanja, posledice razdvajanja celina, uticaji na prostorni i urbanistički razvoj neposrednog područja objekta, i ocena prostorne podobnosti

10. Ekološke aspekte: uticaji na životnu sredinu (mikroklima, voda, vazduh, buka, tlo), efekti tehničkih mera zaštite životne sredine, vizuelna zagañenja, bezbednost, ocena ekološke podobnosti

11. Ekonomske troškove:

a. troškovi izgradnje objekata

b. troškovi nabavke i ugradnje opreme

c. troškovi eksploatacije, održavanja i upravljanja

d. prateći i dodatni troškovi

e. analiza cena i provera tačnosti

f. dinamika troškova

g. troškovi u domaćoj i stranoj valuti

12. Dobiti – koristi

a. prihodi

b. direktne dobiti – koristi

c. indirektne dobiti – koristi

d. analiza cena za proračun dobiti i provera tačnosti

e. dinamika prihoda, direktnih i indirektnih dobiti

f. prihodi i dobiti u domaćoj i stranoj valuti

13. Finansijsku efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnosti

a. obračun i dinamika prihoda

b. obračun i dinamika rashoda


16

c. finansijski tok projekta

d. rentabilnost projekta

e. likvidnost projekta

f. ocena finansijske efikasnosti

14. Društveno-ekonomsku efikasnost

a. obračun i dinamika direktnih ekonomskih efekata (troškova i koristi)

b. obračun i dinamika dopunskih ekonomskih efekata

c. ekonomski tok projekta

d. razmere i dinamika društvenih efekata

e. društveni tok projekta

f. društveno-ekonomska ocena rentabilnosti i efikasnosti

15. Analizu osetljivosti i rizika investiranja

a. osetljivost na promene finansijskih parametara

b. osetljivost na promene ekonomskih parametara

c. osetljivost na promene polaznih elemenata za definisanje cena (strukturna osetljivost)

d. procena rizika

e. zaključci analize osetljivosti i rizika

16. Analizu izvora finansiranja, finansijskih obaveza i dinamike

a. obim i dinamika sopstvenih sredstava investitora

b. obim i dinamika domaćih izvora sa dinamikom priticanja sredstava

c. obim i dinamika inostranih i meñunarodnih izvora

d. garancije po izvorima finansiranja

e. obaveze po izvorima finansiranja

f. ocena izvora finansiranja

17. Analizu organizacionih i kadrovskih mogućnosti: spoljne veze i kontakti, organizacija, kadrovski potencijali i ocena organizacione i kadrovske podobnosti.

18. Zaključak o opravdanosti investicije: zbirna ocena opravdanosti investicije, obrazloženje ocene, stepen pouzdanosti ocene i rezime studije opravdanosti.

2.6 Priprema projekta za obezbeñivanje sredstava iz EU

Da bi se obezbedila sredstva iz fondova Evropske unije, potrebno je pripremiti studiju izvodljivosti, u skladu sa uputstvom Evropske komisije za izradu cost-benefit analize projekata. U nastavku je prikazan sadržaj studije izvodljivosti kapitalnih investicionih projekata, za obezbeñivanje sredstava iz fondova EU.


17

Sadržaj studije izvodljivosti

za finansiranje projekata iz sredstava EU2

1. Rezime

Predlagač i nosilac (sponzor) projekta

Predmet analize: naziv i kratak opis projekta (sektor, lokacija, oblast uticaja projekta: regionalni, nacionalni, meñunarodni)

Ciljevi predlagača i nosioca projekta

Prethodna iskustva sa sličnim projektima

Kratak opis izveštaja o oceni projekta: autori i sadržaj izveštaja, veze s drugim projektima i metodologija anallize projekta

Glavni rezultati analize: finansijska rentabilnost ekonomska rentabilnost, uticaj na stopu zaposlenosti, uticaj na životnu sredinu i ostali efekti

2. Društveno-ekonomski aspekt

Glavni elementi društveno-ekonomskog aspekta: teritorijalni aspekt, aspekt životne sredine, demografski podaci, društveno-kulturni elementi, ekonomski aspekt

Institucionalni i politički aspekti: opšta politička situacija, administrativne i proceduralne obaveze, rukovodeća struktura projekta, obaveze teritorijalnog planiranja, dozvole, odobrenja, uslovi i rokovi za izdavanje dozvola i odobravanje olakšica, izvori finansiranja

3. Ponuda i tražnja za rezultatima projekta:

Potencijalna očekivana tražnja: potrebe korisnika koje projekat može da zadovolji u okviru odreñenog vremenskog perioda, sadašnja i buduća tražnja, prikazivanje tražnje po vrstama korisnika, sredstva za nabavku i distribuciju, rezultati istraživanja konkretnog tržišta

Konkurencija: odlike ponude sličnih usluga, struktura konkurencije (ukoliko postoji ili se može predvideti), faktori uspeha

Predložena strategija: rezultati (usluge), cene, promocija, distribucija, promocija usluge

Procena obima korišćenja usluge: prognoza prodaje, udeo u tržištu, pokrivenost različitih potreba za uslugom i pretpostavke i tehnike predviñanja

4. Tehnološka rešenja i plan proizvodnje:

Opis mogućih tehnoloških rešenja Izbor odgovarajućih tehnoloških rešenja Zgrade i postrojenja Fizičko ulaganje u proizvodnju Potrebni ljudski resursi Potrebni energetski resursi

2 Preuzeto od Evropske komisije, DG Regionalna politika, Uputstvo za izradu cost-benefit analize za kapitalne projekte javnog sektora, Strukturalne fondove, Kohezioni fornd i Instrument za predpristupanje, 2002, s. 120-121. Poslednje izdanje uputstva sadrži izmenjenu tabelu, ali su svi glavni elementi zadržani, zbog toga je tabela dovoljna kao primer koji se koristi u praktične svrhe.


18

Isporučioci tehnike/opreme Investicioni troškovi: planiranje, tehnološke veštine, zgrade i mašine Plan proizvodnje tokom vremenskog okvira projekta Rezultat projekta: obim i struktura usluga Organizacija proizvodnje

5. Ljudski resursi

Organizacioni dijagram

Spisak osoblja i parametri ličnih dohodaka: menadžeri, kanclarijsko osoblje, tehničari i radnici

Spoljne usluge: administrativno osoblje, tehničari i drugi

Procedure zapošljavanja

Procedure obuke

Godišnji troškovi: pre i posle početka projekta

6. Lokacija

Idealni uslovi za lokaciju

Alternativne mogućnosti

Izbor lokacije i njene odlike: klimatski uslovi, aspekti životne sredine (ukoliko su važni), teritorija, transport i veze, snabdevanje vodom i električnom energijom, odlaganje otpada, odluke lokalnih vlasti, opis preliminarno odabrane lokacije

Troškovi zemljišta i pripreme lokacije

Dostupnost lokacije

Potrebe u pogledu infrastrukture

7. Sprovoñenje

Period analize otpočinjanja/ izgradnje projekta (projektni ciklus): izbor grupe koja će voditi projekat, definicija informacionog sistema, pregovori o nabavci mašina i zapošljavanju obučenih radnika, planiranje izgradnje, pregovori o finansiranju, nabavka zemljišta i pribavljanje dozvola, organizaciona struktura, zapošljavanje i obuka administrativnog i programskog osoblja, ugovori o snabdevanju i distribuciji

Grafikon glavnih faza

Podaci o rokovima ispunjenja plana na koje treba obratiti pažnju u finansijskoj analizi

8. Finansijska analiza

Osnovne pretpostavke finansijske analize: vremenski okvir, cene faktora proizvodnje i učinaka projekta, finansijska diskontna stopa

Investiranje u fiksna sredstva

Troškovi za početak proizvodnje

Obrtni kapital

Ukupni investicioni rashodi

Tekući prihodi i rashodi


19

Izvori finansiranja

Finansijski plan (tabela tokove novca za svaku godinu) projekta

Utvrñeni neto novčani tok da bi se izračunao: ukupan povraćaj od investicije i porast vrednosti uloženih sredstava (javnog/privatnog)

Neto sadašnja vrednost i interna stopa prinosa troškova projekta i uloženih sredstava

Bilans stanja (sredstva i potraživanja) nosioca projekta

Bilans uspeha nosioca projekta

9. Društveno-ekonomska analiza opravdanosti troškova (cost-benefit analiza)

Opis obračunskih jedinica za cost-benefit analizu ( sa računovodstvenog i diskontnog aspekta)

Analiza društvenih troškova: ocena distorzije cene ulaganja, distorzije plata, fiskalni aspekti, spoljni troškovi, nenovčani troškovi, uključujući aspekt zaštite životne sredine

Analiza društvene koristi: distorzija cene učinka/rezultata, društvena korist od povećane zaposlenosti, fiskalni aspekti, spoljne koristi i nenovčane koristi, uključujući aspekt zaštite životne sredine

Ekonomska neto sadašnja vrednost i interna stopa prinosa projekta

Dodatni kriterijumi za procenu: prezentacija rezultata sa stanovišta opštih ciljeva standarda Evropske unije, povećanje društvenog proizvoda EU, smanjenje neujednačenosti izmeñu EU regiona u pogledu BDP, povećana zaposlenost, poboljšana zaštita životne sredine i drugih ciljeva Komisije, regionalnih i državnih vlasti

10. Analiza rizika

Definisanje kritičnih promenljivih uz pomoć analize osetljivosti: ponude i tražnje, učinaka/rezultata, ljudskih resursa, rokova realizacije, finansijskih i ekonomskih parametara

Simulacija najboljeg i najgoreg scenarija odvijanja dogañaja

2.7 Studija izvodljivosi Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave:

Sledi prikaz sadržaja studije izvodljivosti projekta, koji koristi Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave:

Pregled sadržaja projekta

Opšte informacije (teritorija, stanovništvo, obrazovanje, zaposlenost, ekonomski razvoj opštine i infrastruktura)

Tehnička analiza

√√ Usluge, potrebe i ciljevi (sadašnji nivo usluga, tražnja i ciljevi)

√√ Projekat i opcije (raspoloživa tehnička dokumentacija, prikaz predloženog projektnog rešenja, detaljni opis delova ove celine, nedostatci predloženog projektnog rešenja)


20

√√ Ostale tehničke alternative

√√ Plan implementacije projekta

Zaštita životne sredine i socijalni aspekti

√√ Analiza uticaja na životnu sredinu (uticaji projekta na životnu sredinu, mere predostrožnosti i bezbednosti, moguće opasne zone ili aktivnosti, opasnosti po ljudsko zdravlje i bezbednost, mere zaštite zdravlja i bezbednosti tokom izgradnje i rada, usklañenost sa zakonima i procedura izdavanja dozvola)

√√ Pregled pravnog okvira o životnoj sredini u Srbiji (pregled EU zakonodavstva, pregled zakona u Srbiji)

√√ Socijalna analiza (učešće javnosti i/ili konsultacije, analiza socio-ekonomskih uticaja projekta)

Finansijska i ekonomska analiza

√√ Analiza budžeta i kreditne sposobnosti opštine (budžetski prihodi, budžetski rashodi, kapitalne investicije, opštinska dugovanja) i / ili analiza kreditne sposobnosti JKP

√√ Cost-benefit analiza

− investicije − operativni troškovi − prihodi − izvori finansiranja − novčani tokovi projekta − finansijska ocena projekta − ekonomska analiza troškova i koristi projekta − analiza osetljivosti − analiza rizika

Analiza održivosti

√√ Pokazatelji održivosti

√√ Održivost projekta (sa stanovišta životne sredine, društveno-ekonomske održivosti)

Institucionalna analiza

√√ Sadašnje stanje (opštine ili JKP)

√√ Odnos izmeñu opštine i JKP

√√ Ostali pravni i institucionalni aspekti


21

3 IDENTIFIKACIJA PROBLEMA I DEFINISANJE CILJEVA PROJEKTA

Iskustvo novijih država članica Evropske unije, kao što je Poljska pokazuje da najbolja priprema projekata počinje sa identifikacijom problema. Ovo je važno iz dva razloga. Prvo, da bi bila odobrena podrška iz budžeta EU za investicioni projekat sve intervencije moraju biti opravdane, to jest, moraju ići u pravcu rešavanja nekog konkretnog problema ili skupa više problema. Drugo, lokalna samouprava je u najboljoj poziciji da da identifikuje probleme i osmisli najbolji način za njihovo rešavanje.

Iako je možda očigledno da iza svakog kapitalnog investicionog projekta mora da stoji neizmirena potreba grañana koja se može manifestovati kao problem ili skup problema, u praksi opštine često osmišljavaju kapitalne investicione projekte iz brojnih drugih razloga. Razlozi će biti jasniji nakon analize nekoliko stvarnih primera.

Na seminaru organizovanom za zaposlene gradske uprave o razvoju kapitalnih investicionih projekata, jedno od pitanja za učesnike je bilo da li se slažu sa sledećom izjavom:

"Najbolji pristup razvoju projekta je započneti razgovor o tome šta se želi konkretno raditi, a tek onda o cilju koji je potrebno postići."

Više od polovine učesnika na radionici se složio sa ovom izjavom. Iskustvo u novim državama članicama EU je pokazalo da se lokalne samouprave mnogo puta zaista ponašaju na ovaj način: najpre istražuju različite izvore donacija i soft-kredita na raspolaganju, a zatim usklañuju svoje aktivnosti u pokušaju da dobiju data sredstva. Parafraziranjem ove izjave, otkriva se greška iz prethodne verzije:

"Najbolji pristup razvoju projekta je započeti razgovor o problemu koji treba rešiti i onome šta se želi postići njegovim rešavanjem, a tek onda o tome šta se želi konkretno raditi (aktivnosti)."

Opština koja vodi politiku kapitalnih investicionih ulaganja na osnovu prve izjave, dovodi sebe u rizik da joj neko drugi (spolja) postavlja ciljeve investicionih projekata – u pogledu vrste i obima investicije. Na primer, u vreme kada je Poljska bila zemlja kandidat za Evropsku uniju, na EU je gledano kao na izvor "slobodnog novca" koji se mogao koristiti za premošćavanje razvojnog jaza izmeñu starih zemalja članica EU i zemalja kandidata.

S druge strane, donatori finansijskih sredstava (uključujući i meñunarodne finansijske institucije), kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj, više vole "velike" investiciione projekte čija je vrednost iznad odreñenog minimuma, zbog nižih administrativnih troškova. Zbog toga su donatori često podsticali opštine u Poljskoj da utvrñuju što obimnije projekte.

U suštini, opštine su definisale aktivnosti u skladu sa onim što su smatrale pogodnim za finansiranje, to jest, za šta su mislile da mogu da dobiju sredstva. Drugi razlog za investicione projekte velikih razmera u Poljskoj je bio motivisan uverenjem da su dostupna sredstva za finansiranje takvih projekata. Posledica ovakvog načina razmišljanja je dovela opštine u situaciju da su počele da povećavaju svoje investicione obaveze kako bi mogle da obezbede sredstva za sufinansiranje, što je u mnogim slučajevima bilo izvan njihovih srednjoročnih mogućnosti za realizaciju i sufinansiranje takvih projekata.


22

Utvrñivanje aktivnosti pre definisanja problema koji treba rešiti, ili pre postavljanja ciljeva koje treba postići, je ono što predstavlja razliku izmeñu predimenzioniranih kapitalnih investicionih projekata i sistematskog, planskog razvoja. Meñutim, aktivnosti koje nisu u potpunosti usklañene sa problemom mogu dovesti do loših odluka. Na sledećem primeru je ilustrovan značaj pravilnog definisanja problema i aktivnosti koje su usklañene sa problemom.

Suočeno sa sve većim brojem žalbi grañana u pogledu pouzdanosti i kvaliteta sistema za snabdevanje vodom, kao i povećanjem troškova proizvodnje, opštinsko komunalno preduzeće za vodovod u gradu X je definisalo problem na sledeći način:

Problem:

o zemljište oko izvorišta/bunara za vodu je veoma peskovito zbog čega se pumpe često začepljuju, nivo vode smanjuje, a proizvodnja je ispod potrebnog nivoa

o štetne materije iz obližnje deponije zagañuju izvorište, naročito za vreme sušnih meseci kada je nivo vode u padu

Na osnovu datih problema, komunalno preduzeće je ponudilo sledeće opcije za njihovo rešavanje:

Opcije:

o Mogućnost dobijanja vode iz obližnjeg projekta o Zahtev za dobijanje dozvole za eksploataciju vode iz susednog grada (Grad X) o Voda iz grada X će se dopremati slobodnim padom/gravitacijom, čime će biti eliminisani troškovi pumpi za vodu

o Grad X možda može da dobije donaciju od Evropske unije

Nakon analize mogućih opcija, opštinsko preduzeće za vodovod je zaključilo da je najbolje rešenje da se vodaom snabdeva iz grada X, obzirom da se činilo da je to najoptimalniji izvor jeftine vode dobrog kvaliteta.

Ovakav pristup će verovatno dovesti do realizacije projekta koji se ne bavi stvarnim problemom koji grad ima. Obećanje da će dobiti "gotovo" rešenje u vidu spremnog projekta u susednim gradu je stvorilo nejasnu viziju kod komunalnog preduzeća o tome šta je stvarni problem u gradu.

Komunalno preduzeće je napravilo nekoliko grešaka. Prvo, prilikom definisanja problema, nisu pomenuti operativni troškovi, iako se oni u opcijama pojavljuju. Zatim, ni u jednoj opciji se ne pominje loš kvalitet vode, što je svakako ozbiljan problem. Treće, kod mogućnosti dobijanja vode iz "obližnjeg projekta" ne uzima se u obzir da li će na taj način obezbediti dovoljna količina vode odgovarajućeg kvaliteta.

Opštinsko komunalno preduzeće je trebalo da definiše problem na sledeći način:

o Grad i grañani imaju nedovoljno vode koja je lošeg kvaliteta i čija je proizvodnja skupa (voda se pumpa iz većih dubina; sistem pimpi je postao neefikasan zbog čestih začepljenja)

Ovako definisan problem bi doveo opštinsko konumalno preduzeće do sledećih opcija za njegovo rešavanje:

o Izgradnja novih bunara u gradu sa efikasnijim sistemom pumpi (udaljenih od deponije)

o Pronalaženje još jednog izvora vode boljeg kvaliteta i nižih operativnih troškova (pumpanje)


23

3.1 Stablo problema i stablo ciljeva

Kao što je pokazano u prethodnom tekstu, česta greška koja se pravi kod javnih investicionih projekata je da proces počne rešenjem, a onda se do problema koji je potrebno rešiti dolazi unazad. Ovakav pristup može da rezultira formulisanjem glomaznog projekta čije sufinansiranje opština ne može da priušti i skupim uslugama koje grañani nisu u stanju da plate. Opštine se ipak moraju braniti od glomaznih projekata preko kojih se naizgled lako obezbeñuje pristup novcu.

Da bi se smanjila verovatnoća rešavanja problema na način koji nije adekvatan, uslov za nove članice Evropske unije je da uz zahtev za sufinansiranje prilože i studiju izvodljivosti koja sadrži stablo problema i stablo ciljeva. To znači da se problem mora staviti na papir pre početka pripreme investicionog projekta.

Pri definisanju problema počinje se sa opisom glavnih elemenata problema, onano kako oni utiču na zahteve grañana. Ključna pitanja na koja je potrebno odgovoriti su:

Šta u ovom trenutku izaziva nezadovoljstvo i zbog čega to smeta grañanima?

Odgovore na ova pitanja treba zatim pretočiti u tekst kojim se definiše problem korišćenjem merljivih pokazatelja. Na primer, "svake godine, oko 2.5 tone čvrstog otpada iz domaćinstava se bespravno odlaže u šumama oko grada. Time se uništava estetske vrednosti šuma i zagañuje potok koji prolazi kroz šumu."

Problemi se onda analiziraju košišćenjem metode “stablo problema”. Koraci u procesu definisanja problema su:

1. Identifikovanje glavnih problema koji se javljaju na datoj teritoriji (na primer, u opštini).

2. Iskazivanje probleme predstavljanjem njihovih negativnih aspekata: Na primer: "curenja iz kanalizacione u vodovodnu mrežu narušava kvalitet vode u 45% uzoraka krajnjeg potrošača."

3. Grupišite probleme prema sličnosti/srodnosti.

4. Predstavite problem preko stabla problema:

a) Izdvojite centralni problem, a zatim sve druge počnite da uporeñujete sa njim

b) Ako je problem koji uporeñujete uzročnik centralnog problema, onda ga stavljate ispod centralnog problema

c) Ako je problem posledica centralnog problema, stavljate ga iznad njega.

Slika 3.1 Struktura stabla problema

Centralni problem

Uzroci centralnog problema

Efekti centralnog problema

Centralni problem




24

Primer stabla problema je prikazan na slici 3.2, sa posledicama i uzrocima. Centralni problemi se mogu definisati kao:

1) Nedostatak adekvatne sanitarne infrstrukture u gradu

2) Nedostatak postrojenja za preradu otpadnih voda u gradu

3) Izvor iz koga se trenutno grad snabdeva vodom nije dovoljan da zadovolji srednjoročna predviñanja za potrebnu količinu vode

Slika 3.2 Primer stabla problema

Nepostojanje adekvatne

kanalizacione mreže u

gradu

Česti kvarovi na

kanalizacionoj mreži



Niska stopa priključaka

na kanalizacionu mrežu

– 45%

Veliki broj ilegalnih

ispuštanja u reku

Bistricu

Velik broj nedozvoljenih

ispuštanja i kvarova

kanalizacione mreže

Otpadne vode se u

velikom količinama

koriste za

navodnjavanje useva

Visok stepen infiltracije

otpadnih voda u glavne

cevovode

Zagađena voda u

glavnim cevovodima

Visoka učestalost

bolesti uzrokovanih

vodomVisoka degradacije reke

Bistrice

Nepostojanje postrojenja za

preradu otpadnih voda u

gradu

Vodovodna mreža je

stara usled čega se gubi

velika količina vode

Voda koja ne ostvaruje

prihod čini 52%

proizvodnje

Tehnički gubici vode

iznose 45% proizvodnje

Visoka učestalost

prekida

vodosnabdevanja

Trenutni izvor za

snabdevanje vodom je

nedovoljan da zadovolji

srednjoročne potrebe

Problemi koji su na vrhu stabla se mogu identifikovati kao centralni, i to:

1) Visoka degradacije reke Bistrice (najveća reka u gradu, iz koje se takoñe snabdeva voda za piće)

2) Visoka učestalost bolesti uzrokovanih vodom

3) Visoka učestalost prekida vodosnabdevanja

Ove tvrdnje bi trebalo potkrepiti dokazima i podacima prikupljenim merenjem.

Naravno, pored problema koji su na vrhu stable na slici 3.2, mogu se identifikovati drugi problemi koji predstavljaju posledice ovih problema, na primer "gubljenje podrške kod grañana za povećanjem cene za vodu3", zbog lošeg kvaliteta vode i niske pouzdanosti snabdevanja. Pored toga, svaki od problema je potrebno detaljno opisati u narativnom delu studije izvodljivosti koja će obezbediti konkretne merljive podatke kao podrška projektu. Probleme je potrebno definisati preko konkretnih i merljivih podataka. Na primer, "veliki broj nedozvoljenih ispuštanja u reku

3 Na primer, godišnja analiza pokazuje nisku stopu naplate i veliko nezadovoljstvo potrošača.


25

Bistricu" zameniti sa, "procenjuje se da se vrši nedozvoljeno ispuštanje na 15 mesta (za 10 postoje dokazi, a procenjuje se da ima još 5)", što čini "oko 5 miliona m3 otpadnih voda koje se nezakonito ispuštaju u reku. "

Kada je problem neadekvatno definisan, nije u potpunosti jasno šta je potrebno rešiti. Tvrdnje kao što je na primer "loše upravljanje" treba razložiti u uzročnike lošeg upravljanja, da bi se moglao razumeti stvarni problem i uzroci koji su doveli do njega.

Rešenje može biti neadekvatno ako se problem ne opiše na pravi način, to jest, ako se ne predstavi trenutno negativno stanje, već se akcenat stavlja samo na ono što se želi postići. Na primer, iz formulacije "nedostatak obučenih radnika" se ne vidi opis problema (zaposleni nemaju dovoljno znanja i potrebnih veština). Osim toga, ovako formulisan problem može da dovede do pogrešne intervencije (obuka), kojom se neće rešiti problem na adekvatan način. Na primer, bolje rešenje bi moglo biti promena u procedurama vezanim za ljudske resurse i regrutovanje novih radnika.

Analiza problema pokazuje negativne aspekte postojeće situacije, a analiza ciljeva pokazuje pozitivne ishode budućeg stanja. Da bi se mogla izvršiti analiza ciljeva, probleme je potrebno transformisati u ciljeve. Problemi koji su bili na vrhu stabla prelaze na dno, a problemi koji su bili na nižim granama postaju sredstva za postizanje željenog ishoda. Na sledećoj slici su prikazani problemi koji su transformisani u ciljeve.

Slika 3.3 Transformisanje stabla problema u stablo ciljeva

Visoka učestalost

bolesti

uzrokovanih

vodom

Visoka učestalost

prekida

vodosnabdevanja

Nepostojanje

postrojenja za

preradu otpadnih

voda u gradu

Smanjiti pojavu bolesti

uzrokovanih vodom

Smanjiti broj prekida

snabdevanja vodom

Izgraditi postrojenje za

preradu otpadnih voda

Zatim se stablo problema transformiše u stablo ciljeva koje je gotovo identično stablu problema, osim što su problemi izraženi preko negativnih aspekata preformilisani u pozitivne ciljeve. Vrh stable postaje željeni ishod, dok niže grane postaju sredstva za postizanje željenog ishoda.


26

Slika 3.4 Transformisano stablo ciljeva

Adekvatna

kanalizaciona mreža

u gradu

Smanjivanje

kvarova na

kanalizacionoj

mreži

Povećanje broja

priključaka na

kanalizacionu

mrežu za 20%

Eliminisanje

ilegalnih

ispuštanja u reku

Bistricu

Eliminisanje

nedozvoljenih

ispuštanja i

kvarova

kanalizacione

mreže

Eliminisanje

korišćenja

otpadnih voda za

navodnjavanje

useva

Smanjena

infiltracija

otpadnih voda u

glavne cevovode

Nema zagađivanja

pijaće vode u

glavnim

cevovodima

Smanjivanje

učestalosti bolesti

uzokovane vodom

Poboljšajte

kvaliteta vode

reke u reci Bistrici

Smanjivanje

prosečne starosti

vodovodne mreže

Smanjivanje

količine vode koja

ne ostvaruje

prihode za X%

Smanjivanje

tehničkih

gubitaka vode za

X%

Smanjivanje

učestalosti

prekida

snabdevanja

vodom

Obezbeđivanje izvora

vode koji mogu da

zadovolje

srednjoročne

potrebe

Izgrađeno

postrojenje za

preradu otpadnih

voda

Adekvatna

kanalizaciona mreža

u gradu

Smanjivanje

kvarova na

kanalizacionoj

mreži

Povećanje broja

priključaka na

kanalizacionu

mrežu za 20%

Eliminisanje

ilegalnih

ispuštanja u reku

Bistricu

Eliminisanje

nedozvoljenih

ispuštanja i

kvarova

kanalizacione

mreže

Eliminisanje

korišćenja

otpadnih voda za

navodnjavanje

useva

Smanjena

infiltracija

otpadnih voda u

glavne cevovode

Nema zagađivanja

pijaće vode u

glavnim

cevovodima

Smanjivanje

učestalosti bolesti

uzokovane vodom

Poboljšajte

kvaliteta vode

reke u reci Bistrici

Smanjivanje

prosečne starosti

vodovodne mreže

Smanjivanje

količine vode koja

ne ostvaruje

prihode za X%

Smanjivanje

tehničkih

gubitaka vode za

X%

Smanjivanje

učestalosti

prekida

snabdevanja

vodom

Obezbeđivanje izvora

vode koji mogu da

zadovolje

srednjoročne

potrebe

Izgrađeno

postrojenje za

preradu otpadnih

voda

Tabela 3.1 Odnos izmeñu stabla problema i stabla ciljeva

STABLO PROBLEMA STABLO CILJEVA

Centralni problem Svrha projekta

Posledice Opšti ciljevi

Uzroci Rezultati Aktivnosti

Analizom uzorka ciljeva koji su prikazani na gornjoj slici, moguće je osmisliti jedan projekat sa tri komponente, ili tri odvojena projekta. Projekat sa tri komponente bi mogao da sadrži proširenje mreže otpadnih voda, izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i rehabilitaciju vodovoda. Alternativno, svaka od ovih komponenata se može definisati kao poseban projekat. Kao što se može videti na stablu ciljeva, svaka pojedinačna komponenta će uticati na ostale komponente, što problem otpadnih voda dovodi u vezu sa problemom vode za piće i nameće sveobuhvatan pristup rešavanju.

Dakle, obim projekta se odreñuje na osnovu najvažnijeg problema koji treba rešiti. Istovremeno, lokalna samouprava treba da proceni svoju sposobnost da finansira projekat, korišćenjem sopstvenih, ili drugih izvora finansiranja. Ako lokalna samouprava nije analizirala sve navedene aspekte, može doći u poziciju da neko drugi utiče na obim projekta koji će biti realizovan. Na primer, meñunarodne finansijske institucije više vole veće projekte zbog toga što su administrativni troškovi po jedinici kod većih projekata niži nego kod manjih. Zbog toga se


27

finansijske institucije često zalažu za veće projekte koje lokalna samouprava nije u mogućnosti, ili nije spremna da sufinansira.

3.2 Matrica logike projekta

Sledeći korak nakon identifikacije projekta je izrada matrice logike projekta (obično se naziva LogFrame). Matrica logike projekta je važna komponenta u procesu pripreme projekta, koja predstavlja neku vrstu prethodne evaluacije kako bi se utvrdilo da li je projekat potrebno realizovati, i post-evaluacije nakon implementacije projekta kako bi se utvrdilo da li su ispunjeni planirani ciljevi projekta. Mnogi stručnjaci koji vrše procenu projekata za finansiranje u okviru mehanizama Evropske unije, obraćaju značajnu pažnju na matricu logike projekta, kako bi utvrdili da li će se implementacijom projekta zaista rešiti navedeni problemi i da li će nakon realizacije projekta biti moguće utvrditi da li su ostvareni svi planirani ciljevi. Tokom post-evaluacije, revizor može da predloži vraćanje jednog dela ili celokupnog granta, ako navedeni ciljevi nisu ostvareni. Dakle, stablo problema, stablo ciljeva i matrica logike projekta podrazumevaju detaljan pristup i ne treba ih tretira kao "nužno zlo" u procesu pripreme projekata.

Na sledećoj tabeli je prikazan primer matrice logike projekta, na osnovu primera stable ciljeva koje je definisano u ovom poglavlju i pretpostavke da se priprema veliki projekat integrisanog upravljanja vodom i otpadnim vodama.


28

Tabela 3.2 Primer matrice logike projekta MATRICA LOGIKE ZA PROJEKAT "INTEGRISANOG UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA U GRADU"

Opšti cilj Objektivno dokazivi pokazatelji Dokaz uspešnosti Pretpostavke 1. Smanjivanje učestalosti bolesti uzokovane vodom 2. Poboljšajte kvaliteta vode reke u reci Bistrici 3. Smanjivanje učestalosti prekida snabdevanja vodom

1. Smanjivanje učestalost bolesti uzrokovanih vodom za 20% do 2015. 2. Smanjivanje nedozvoljenog ispuštanja otpadnih voda u reku Bistricu na udaljenosti od 1 km od grada za 75% do 2014. 3.Smanjivanje neplaniranih prekida vodosnabdevanja 65% do 2013.

1. Gradska služba za zdravstvo; Ministarstvo zdravlja; podaci od lokalnih zdravstvenih institucija 2. Regionalna inspekcija za vodu; JKP Vodovod 3. Podaci od JKP; broj pritužbi grañana

Svrha Objektivno dokazivi pokazatelji Dokaz uspešnosti Pretpostavke 1. Operativno postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (prethodno utvrñeni parametri)

Potvrda o konačnom preuzimanju i izveštaj o tehničkoj podršci

Konsultant za tehničku podršku i nadzorni inženjer - angažovani i obavljaju svoj posao

1. Uspostavljanje sistem za upravljanje otpadnim vodama u gradu

2. Kanalizacija sistem implementiran u gradu

Podaci od JKP; izveštaji od nadzornog inženjera

Priključivanje industrijskih subjekata na mrežu. Nema pojava novih značajnih izvora zagañivanja vode u reci Bistrici

2. Obezbeñivanje izvora vode koji mogu da zadovolje srednjoročne potrebe

1. Postojeći izvor vode dovoljan da zadovolji srednjoročne potrebe (do 2018)

Podaci od JKP; podaci na osnovu popisa stanovnika i projekcije za 2015 i 2018. Izveštaji o kvalitetu vode

Projekcije o broju stanovnika su pouzdane sa odstupanjem od najviše 10%. Nema pojava zagañenja vode katastrofalnih razmera.

Rezultati Objektivno dokazivi pokazatelji Dokaz uspešnosti Pretpostavke Povećanje broja priključaka na kanalizacionu mrežu za 20% do 2014.

Stopa priključivanja na kanalizacionu mrežu Podaci od JKP. Naknadna revizija

Smanjivanje kvarova na kanalizacionoj mreži za 40% do 2015.

Broj kvarova na kanalizacionoj mreži Podaci od JKP. Naknadna revizija

Eliminisanje korišćenja otpadnih voda za navodnjavanje useva do 2014.

Broj pojava zloupotrebe kolektora otpadnih voda

Podaci od JKP. Naknadna revizija

Smanjivanje prosečne starosti vodovodne mreže za 10 godina do 2014.

Prosečna starost vodovodne mreže Podaci od JKP. Naknadna revizija

Smanjivanje tehničkih gubitaka vode za 30% do 2014.

Gubici tehničke vode (%) Podaci od JKP. Naknadna revizija

Pravilno obučeno osoblje za rad u postrojenju za prečišćavanje. Sprovedene mere za povećanje broja evidentiranih potrošača i poboljšanje baze potrošača. Integrisano upravljanje gubicima vode u sistemu. Uvoñenje principa zagañivač plaća.


29

Smanjivanje količine vode koja ne ostvaruje prihode za 40% do 2015.

Voda koja ne ostvaruje prihode Podaci od JKP. Naknadna revizija

Aktivnosti Sredstva Pretpostavke Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda

Ugovor o izvoñenju radova (FIDIC Žuta knjiga)

Izgradnja nove vodovodne mreže (20 km)

Ugovor o izvoñenju radova (FIDIC Crvena knjiga)

Rehabilitacija / zamena 70 km vodovodne mreže


Izgradnja nove kanalizacione mreža (25 km)


Tehnička podrška - nadzorni inženjer Ugovor o pružanju usluga (PRAG) Nabavka sistema za otkrivanje gubitaka vode u mreži (SCADA)

Ugovor o snabdevanju (PRAG)

Tehnička podrška - podrška JKP

Ugovor o pružanju usluga (PRAG)

• Angažovanje stručnog izvoñača za ugovor o projektovanju i izgradnji

• Angažovanje konsultanta za tehničku podršku

• Angažovanje stručnog nadzornog inženjera

Preduslovi • Lokalna samouprava sufinansira projekat u visini od 20% ukupnih troškova

• Republika sufinansira projekat u visoni od 25% ukupnih troškova

• Lokalna samouprava je obezbedila lokaciju za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i za vodovodnu i kanalizacionu mrežu

30

Kao što se može videti iz primera matrice logike projekta, svrha ovog instrumenta je da omogući pregled svih ciljeva na jednom mestu i prikaže način na koji će oni biti postignuti, na osnovu proverljivih indikatora i skupa odreñenih pretpostavki.Osnovni aspekt matrice logike projekta je način razmišljanja, odnosno logika koja stoji iza projekta: da li su svi elementi neophodni i dovoljni za postizanje opšteg cilja. Da biste proverili da li se matrice logike projekta jasna i da li se koristi na pravi način, možete je uraditi sledeće:

√ Ako se odreñena aktivnost realizuje u okviru predviñenog roka, korišćenjem prethodno utvrñenih materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa, i ako se predviñeni rizici uspešno prevaziñu ili se uopšte ne pojave, indikatori će pokazati da su očekivani rezultati ostvareni. Ako se ova logika primeni na sve planirane aktivnosti na projektu, logično je da se može očekivati da će biti ispunjen opšti cilj projekta za koji su date aktivnosti planirane, ili

√ Ako se odreñene aktivnosti realizuju, pod uslovom da su sve pretpostavke ispunjene na tom nivou, očekivani rezultati će se ostvariti. Ispunjenjavanje pretpostavki na nivou očekivanih rezultata će doprineti ostvarivanju svrhe projekta, koja treba da dovede do ispunjenja opšteg cilja.

Ako se ništa od ovoga ne pokaže izvodljivim, to znači da treba ponoviti proces planiranja i napraviti novu matricu logike projekta.

Matrice logike projekta se može koristiti za definisanje odreñenog projekta ili celokupnog plana aktivnosti.

3.3 Popunjavanje matrice logike projekta

Da bi se otpočela priprema matrice logike projekta, neophodno je poznavati osnovne pojmove i definicije komponenata matrice i njihov meñusoban odnos (pre svega, definiciju opšteg cilja i svrhe, očekivanih rezultata projekta, aktivnosti, rizika i pretpostavki, pokazatelja, i na kraju, projektnog budžeta).

Specifični ciljevi (svrha projekta) predstavljaju željenu promenu situacije, ili ishod koji podrazumeva da je problem rešen. Specifični ciljevi projekta moraju biti zasnovani na formulaciji SMART, na osnovu koje se proverava da li su specifični ciljevi projekta formulisani na pravi način. SMART je engleski akronim za Specifični, Merljivi, Dostižni, Relevantni, i Vremenski ograničeni. Ovaj akronim bi na srpskom jeziku mogao da glasi:

Merljivi Measurable

Uvremenjeni Timely

Dostižni Attainable

Realni Realistic

Ostvarljivi Achievable

Rezultati predstavljaju uticaj odreñenih projektnih aktivnosti. Svaka planirana aktivnost u okviru projekta treba da ima jasno definisane očekivane rezultate, koji će zajedno dovesti do ostvarenja opšteg cilja projekta. Jasno definisani i pobrojani očekivani rezultati olakšavaju praćenje napretka pojedinačnih aktivnosti i projekta u celini.

31

Aktivnosti predstavljaju konkretne akcije, mere i / ili uslove koji se moraju sprovesti ili obezbediti kako bi bili postignuti rezultati projekta. Za svaku aktivnost se mora definisati sledeće:

√ Odgovornost za aktivnost – institucija koja predlaže projekat ili njen deo, institucija u saradnji sa drugim institucijama ili partnerima, ili neka druga institucija koja je pravno i / ili funkcionalno povezana sa projektom. Utvrñuje se odgovornost za svaku projektnu aktivnost.

√ Resursi potrebni za izvršenje aktivnosti - ljudski resursi (procena potrebnog broja i profila kadrova za izvršenje planiranih aktivnosti); materijalni resursi (procena nefinansijskih sredstava potrebnih za izvršenje planiranih aktivnosti), kao i finansijski resursi.

√ Vremenski period za izvršenje aktivnosti u okviru koga se izvršenje svake aktivnosti odvija u tačno odreñeno vreme (u mesecima). Ovo je neophodno da bi se olakšalo praćenje ciljeva i omogućilo bolje planiranje sredstava i resursa.

√ Rizici i pretpostavke za izvršenje aktivnosti.

Na osnovu gore navedenog primera i definicija, može se razumeti sledeća tabela koja pokazuje kako se pravilno čita matrica logike projekta.

Tabela 3.3 Tumačenje matrice logike projekta MATRICA LOGIKE PROJEKTA

Opšti cilj Objektivno dokazivi pokazatelji

Dokaz uspešnosti Pretpostavke

Opšti cilj Pokazatelji za merenje ostvarenosti opšteg cilja projekta

These are the means by which these indicators are checked.

Svrha projekta (specifični ciljevi)

Objektivno dokazivi pokazatelji


Ako je svrha projekta ostvarena, opšti cilj će se ostvariti (ili se ide u pravcu ostvarenja opšteg cilja), pod uslovom da su sve pretpostavke ispunjene na tom nivou

Pokazatelji za merenje ostvarenosti specifičnih ciljeva projekta

Sredstva uz pomoć kojih se proveravaju pokazatelji

Pretpostavke na nivou specifičnih ciljeva projekta

Resultati Objektivno dokazivi pokazatelji


Ako su dati rezultati postignuti, svrha projekta će se ostvariti,pod uslovom da su pretpostavke ispunjene na tom nivou

Pokazatelji za merenje ostvarenosti rezultata

Sredstva uz pomoć kojih se proveravaju dati pokazatelji

Pretpostavke na nivou rezultata projekta

Activnosti Sredstva PretpostavkeAko su date aktivnosti realizovane, biće postignuti rezultati, pod uslovom da su pretpostavke ispunjene na tom nivou

Sredstva uz pomoć kojih će se sprovoditi aktivnosti

• Pretpostavke na nivou aktivnosti

Preduslovi• Ako postoje ove

pretpostavke, može se početi sa aktivnostima

MATRICA LOGIKE PROJEKTAOpšti cilj Objektivno dokazivi

pokazateljiDokaz uspešnosti Pretpostavke

Opšti cilj Pokazatelji za merenje ostvarenosti opšteg cilja projekta

These are the means by which these indicators are checked.

Svrha projekta (specifični ciljevi)

Objektivno dokazivi pokazatelji


Ako je svrha projekta ostvarena, opšti cilj će se ostvariti (ili se ide u pravcu ostvarenja opšteg cilja), pod uslovom da su sve pretpostavke ispunjene na tom nivou

Pokazatelji za merenje ostvarenosti specifičnih ciljeva projekta

Sredstva uz pomoć kojih se proveravaju pokazatelji

Pretpostavke na nivou specifičnih ciljeva projekta

Resultati Objektivno dokazivi pokazatelji


Ako su dati rezultati postignuti, svrha projekta će se ostvariti,pod uslovom da su pretpostavke ispunjene na tom nivou

Pokazatelji za merenje ostvarenosti rezultata

Sredstva uz pomoć kojih se proveravaju dati pokazatelji

Pretpostavke na nivou rezultata projekta

Activnosti Sredstva PretpostavkeAko su date aktivnosti realizovane, biće postignuti rezultati, pod uslovom da su pretpostavke ispunjene na tom nivou

Sredstva uz pomoć kojih će se sprovoditi aktivnosti

• Pretpostavke na nivou aktivnosti

Preduslovi• Ako postoje ove

pretpostavke, može se početi sa aktivnostima

32

3.4 Pokazatelji proizvoda, rezultata i efekata projekta

Drugi važan aspekt definisanja problema, ciljeva i projekata je definicija pokazatelja proizvoda, rezultata i efekata projekta. Lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, kao i regionalne i nacionalne vlade koriste ove alate za praćenje napretka u ostvarivanju lokalnih i nacionalnih ciljeva.

U oblasti upravljanje projektima, pokazatelji proizvoda se koriste za merenje objekata, instalacija i drugih materijalnih vrednosti nastalih sprovoñenjem projekta. Primeri pokazatelja proizvoda su:

Dužina novoizgrañene vodovodne ili kanalizacione mreže

Broj izgrañenih sportskih terena

Broj novih grejnih izvora

Pokazatelji rezultata se koriste za merenje stepena do kojeg je postignut cilj. Primeri pokazatelja rezultata su:

Broj domaćinstava priključenih na vodovod ili kanalizaciju

Broj domaćinstava priključenih na sistem daljinskog grejanja

Broj domaćinstava koja koriste usluge prikupljanja čvrstog otpada

Broj domaćinstava udaljenih od spotrskog terena u opsegu od 5 km

Na kraju, pokazatelji efekata se koriste za merenje fizičkog uticaja projekta. Primeri pokazatelja efekata su:

Količina prerañenih otpadnih voda

Količina isporučene vode

Količina čvrstog otpada prikupljena segregacijom.

33

4 PREDSTAVLJANJE KREDITNE SPOSOBNOSTI NOSIOCA PROJEKTA

Termini „prihvatljivost za banakarsko finansiranje“ (eng.“bankability”) i „kreditna sposobnost” (eng.“creditworthiness”) često se koriste kao sinonimi. Oba znače sposobnost zajmoprimca da vrati dug kreditorima ili investitorima. Da bi se kvalifikovao za sufinansiranje od strane meñunarodnih finansijskih institucija/banaka, predlagač projekta mora da dokaže prihvatljivost projekta za bankarsko finansiranje i kreditnu sposobnost investitora. Ovi termini se meñusobno povezani i odnose se na obezbeñivanje dokaza o tome da je dužnik u stanju da otplati kredit. Isto važi i za donatore, koji obezbeñuju finansiranje putem grantova koji će zahtevati da investitor dokaže kreditnu sposobnost, obzirom da grantovi retko pokrivaju 100% investicionih troškova, već preostalo finansiranje mora da bude pokriveno iz sopstvenih sredstava ili dugih izvora finansiranja.

U kontekstu sprovoñenja lokalnih kapitalnih investicija, koncept kreditne sposobnosti podrazumeva uverenost kreditora i investitora u kreditnu sposobnost jedinice lokalne samouprave i/ili javnog preduzeća i isplativost investicionog projekta, kao pouzdanog izvora prihoda u budućnosti4.

Cilj ovog poglavlja je, da se objasni način prezentacije kreditne sposobnosti nosioca projekta, koji je predmet analize onih, koji se bave finansiranjem kapitalnih investicionih projekata, kroz odobravanje kredita i donacija ili investiranje kapitala u projekat. Kreditori i investitori žele da se upoznaju sa organizacijom, delatnošću, finansijskim stanjem i budućim poslovnim i investicionim planovima nosioca projekta. Oni žele, na osnovu ovih informacija, da sagledaju mogućnost uspešne naplate pozajmljenih ili investiranih sredstava, kako iz prihoda samog projekta, tako i iz ostalih prihoda nosioca projekta.

Način prezentacije nosioca projekta, zavisi od toga da li se radi o jedinici lokalne samouprave ili se radi o javnom preduzeću, koje je ona osnovala. U nastavku će biti, posebno, objašnjen način prezentacije oba nosioca projekta.

4.1 Kreditna sposobnost lokalne samouprave

Kreditna sposobnost lokalne samouprave, predstavlja njenu sposobnost da redovno izvršava izvorne i poverene poslove (saglasno Ustavu i Zakonu o lokalnoj samoupravi) iz izvornih i ustupljenih prihoda, uz stvaranje tekućeg budžetskog suficita, iz koga se finansiraju kapitalni investicioni rashodi, pri čemu:

tekući budžetski suficit predstavlja višak prihoda nad rashodima tekućeg budžeta

finansiranje kapitalnih investicionih rashoda može se vršiti, direktim investiranjem budžetskih sredstava i otplatom pozajmljenih sredstava na finansijskom tržištu

4 Američka agencija za meñunarodni razvoj, Vašington, DC, 2005: Case Studies of Bankable Water and Sewerage Utilities (Studije slučaja prihvatljivosti za bankarsko finansiranje projekata za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže), Vašington, s. 5.

34

Prilikom ocene kreditne sposobnosti lokalne samouprave vrši se prezentacija i analiza sledećih grupa faktora5:

Opšti podaci

√√ Naziv, adresa, pravni status, zastupanje

√√ Lokacija, površina, struktura, glavne saobraćajnice

√√ Broj stanovnika, gustina naseljenosti, migraciona kretanja, stepen urbanizacije

√√ Zakonodavni i izvršni organi

√√ Organizacija lokalne uprave sa brojem zaposlenih

√√ Broj budžetskih korisnika

√√ Nadležnost donošenja odluke o zaduživanju

Društveno-ekonomski podaci

√√ Društveni proizvod (ukupan iznos i rast, struktura po delatnostima i po vrsti svojine)

√√ Zaposleni ( broj, trend, struktura po delatnosti i vrsti svojine )

√√ Nezaposleni (broj i trend)

√√ Prosečne zarade (u odnosu na prosek Republike)

√√ Pet najvećih poslodavaca

√√ Najveći poreski obveznici

Komunalna delatnost

√√ Broj, naziv, funkcije i vlasnička struktura JKP

√√ Najveće investicije u lokalnu infrastrukturu

Fiskalno-finansijski podaci za poslednje 3 budžetske godine

√√ Bilans stanja

√√ Operativni i kapitalni budžet

√√ Funkcionalna struktura prihoda i rashoda budžet

√√ Upravljanje likvidnošću

√√ Zaduženost ( prikaz obaveza prema finansijskim institucijama, lizing kompanijama i drugim poveriocima )

Jedinice lokalne samouprave prilikom zaduživanja moraju da poštuju ograničenja propisana Zakonom o javnom dugu („Službeni glasnik RS“, br. 61/2005), tako da :

5 “Model konkursne dokumentacije za nabavku kredita”, The Urban Institute, 2007

35

Iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode ne može biti veći od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini i

Iznos glavnice i kamate koji dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja ne može biti veći od 15% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.

Tabela 4.1: Pokazatelji zaduženosti lokalne samouprave

Pokazatelji zaduženosti Dozvoljena vrednost

Stanje ukupnog duga/Ostvareni tekući prihodi u prethodnoj godini ≤ 50%

Servisiranje duga (kamata i glavnica) /Ostvareni tekući prihodi u prethodnoj godini ≤ 15%

Poštovanje Zakona o javnom dugu je jedan od uslova, koji lokalna samouprava mora da ispune, ukoliko želi da se zaduže na finansijskom tržištu. Poštovanje Zakona nije dovoljan uslov za pozajmljivanje sredstava na finansijskom tržištu. Da bi kreditori i investitori bili sigurni u naplatu uloženih sredstava, lokalna samouprava mora da dokaže da ima sposobnost sigurne otplate pozajmljenih sredstava.

Prilikom analize kreditne sposobnosti jedinice lokalne samouprave, kreditori i investitori koriste veliki broj pokazatelja finansijskih i fiskalnih kapaciteta i sigurnosti grada/opštine. Ovi pokazatelji se zasnivaju na analizi: strukture aktive i pasive bilansa stanja i visine i strukture budžetskih prihoda, rashoda, primanja i izdataka. Glavni pokazatelj kreditne sposobnosti, koji predstavlja eliminacioni kriterijum, prilikom odobravnja kredita od strane finanijskih institucija, je neto tekući suficit budžeta jedinice lokalne samouprave.

Jedan od najvažnijih pokazatelja kreditne sposobnosti lokalne samouprave, koji takoñe koriste agencije za procenu kreditnog rejtinga je neto tekući (operativni) suficit je višak ostvarenih prihoda nad izvršenim rashodima tekućeg budžeta opštine, koji preostaje nakon plaćanja svih obaveza po osnovu otplate duga. Tom prilikom treba imati u vidu da:

Prihode tekućeg budžeta čine ukupni tekući prihodi, bez: samodoprinosa, kapitalnih transfera i donacija, naknade za ureñenje zemljišta i jednokratnog zakupa zemljišta

Rashode tekućeg budžeta čine ukupni tekući rashodi, bez: kapitalnih transfera drugim nivoima vlasti i kapitalnih subvencija javnim preduzećima

36

Obračun neto tekućeg suficita budžeta vrši se na sledeći način:

+ Prihodi tekućeg budžeta

− Rashodi tekućeg budžeta

= Tekući budžetski suficit

− Otplata glavnice duga

= Neto tekući budžetski suficit

Neto tekući suficit je važan pokazatelj, iz razloga što lokalne vlasti mogu da poštuju zakonska ograničenja o visini zaduživanja, a da istovremeno ostvaruju deficit u tekućem budžetu. To bi značilo da lokalna samouprava u suštini finansira tekući deficit kroz dug, što je znak velike fiskalne opasnosti za lokalnu samoupravu.

U cilju dokazivanja kreditne sposobnosti, jedinica lokalne samouprave bi trebalo da prezentira istorijske finansijske i fiskalne podatke za poslednje 3 budžetske godine i da izvrši projekciju prihoda i rashoda u periodu trajanja projekta, odnosno u toku zaduživanja. Istorijske podatke za poslednje 3 godine trebalo bi prikazati u formi bilansa stanja i izveštaja o novčanom toku budžeta, koji slede.

Tabela 4.1.: Bilans stanja opštine godina Bilans stanja

t - 3 t - 2 t -1

1. Nefinansijska imovina

1.1. Stalna sredstva

1.2. Nefinansijska imovina u zalihama

2. Finansijska imovina

2.1. Dugoročna finansijska imovina

2.2. Kratkoročna finansijska imovina

3. Aktivna vremenska razgraničenja

UKUPNA AKTIVA (1+2+3)

4. Obaveze

4.1. Dugoročne obaveze

4.2. Kratkoročne obaveze

5. Pasivna vremenska razgraničenja

6. Izvori kapitala i utvrñivanje rezultata

UKUPNA PASIVA (4+5+6)

VANBILANSNA AKTIVA I PASIVA

37

Tabela 4.2: Izveštaj o novčanom toku budžeta

godina Novčani tok budžeta

t - 3 t - 2 t - 1 t 1. Tekući prihodi 2. Primanja od prodaje nefinansijske imovine 3. Tekući rashodi 4. Izdaci za nabavku nefinansijske imovine I Budžetski suficit /deficit (1+2-3-4) 5. Preneta sredstva iz prethodne godine 6. Primanja od prodaje finansijske imovine 7. Primanja od zaduživanja 8. Izdaci za nabavku finansijske imovine 9. Otplata duga II Suficit /deficit posle finansiranja (I+5+6+7-8-9)

Pored toga, lokalna samouprava bi trebalo da pripremi popis osnovnih sredstava i listu svih kratkoročnih i dugoročnih kredita (sa uslovima kredita: rok otplate, period počeka, kamatna stopa, troškovi i plan otplate).

Za potrebe utvrñivanja kreditne sposobnosti, neophodno je izvršiti reklasifikaciju prikazanog budžeta opštine, koja omogućuje odvajanje tekućeg od kapitalnog budžeta. Na osnovu reklasifikovanog budžeta, koji omogućuje obračun neto tekućeg (operativnog) budžetskog suficita, vrši se projekcija prihoda i rashoda opštine u periodu trajanja projekta, odnosno zaduživanja. Sledi prikaz reklasifikovanog nov;anog toka budžeta opštine.

Tabela 4.4: Reklasifikovani novčani tok budžeta

Godina Opis priliva i odliva novčanih sredstava t t+1 ...... t+n

1. Tekući prihodi

1.1. Porez na imovinu 1.2. Lokalne takse i naknade 1.3. Ustupljeni porez na dohodak 1.4. Ostali ustupljeni porezi i naknade 1.5. Tekući transferi 2. Tekući rashodi

2.1. Rashodi za zaposlene 2.2. Rashodi za robe i usluge 2.3. Rashodi za kamate i naknade 2.4. Tekuće subvencije 2.5. Tekući transferi i donacije 2.6. Ostali tekući rashodi

38

3. Tekući suficit (1-2) 4. Kapitalni prihodi

4.1. Samodoprinos 4.2. Naknada za zakup i ureñenje zemljišta 4.3. Kapitalni transferi 4.4. Kapitalne donacije 4.5. Primanja od prodaje nefinansijske imovine 5. Kapitalni rashodi

5.1. Izdaci za nefinansijsku imovinu

5.2. Kapitalni transferi ostalim nivoima vlasti

5.3. Kapitalne subvencije JKP

6. Budžetski suficit /deficit (3+4-5) 7. Preneta sredstva iz prethodne godine 8. Primanja od prodaje finansijske imovine 9. Primanja od zaduživanje 10. Izdaci za nabavku finansijske imovine 11. Izdaci za otplatu duga Suficit/deficit posle finansiranja (7+8+9-10-11)

Prilikom projekcije prihoda, moraju se uzeti u obzir planirane promene prihoda, naročito:

planirane promene osnovice za obračun lokalnih prihoda, kako lokalnih poreza tako i lokalnih taksi i naknada

planirane promene efikasnosti naplate prihoda od lokalnih poreza, taksi i naknada

strategija kreiranja prihoda

očekivane promene propisa koje utiču na prihode lokalne sampuprave (npr. uvoñenje novih poreza ili ukidanje naknada)

planirane promene visine transfera od Republike.

Prilikom analize i projekcije rashoda lokalne samouprave treba uzeti u obzir sledeće:

promenu broja zaposlenih i visine plata

promenu rashoda, usled izmene nadležnosti lokalnih vlasti (unoñenje novih nadležnosti ili promene u okviru postojećih nadležnosti)

promene tekućih rashoda

Kada je situacija neizvesna, najbolji pristup je da se pripremi nekoliko scenarija za projekciju prihoda i rashoda. Neophodno je pripremiti osnovni scenario (ono što se očekuje da će se najverovatnije dogovoriti), pesimistički i optimistički scenario.

Kada se uradi projekcija prihoda i rashoda i utvrñivanje suficita u tekućem budžetu, sledeći korak je uključivanje obaveza po postojećim dugovima. Potrebno je napraviti plan otplate svakog kredita, na osnovu sledeće table:

39

Tabela 0.3. Plan otplate kredita

godina Opis

t t+1 t+2 t+3 ........ t+n Ukupno

1. Početno stanje duga 2. Povlačenje sredstava duga 3. Otplata duga 4. Konačno stanje duga (1+2-3) 5. Obračun kamate

Primer plana otplate kredita

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 Ukupno

Početno stanje duga

0 5,000 8,000 7,000 6,000 5,000 4,000 3,000 2,000 1,000

Povlačenje sredstava duga

5,000 3,000 0 0 0 0 0 0 0 0 8,000

Otplata duga 0 0 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 8,000 Konačno stanje duga

5,000 8,000 7,000 6,000 5,000 4,000 3,000 2,000 1,000 0

Obračun kamate 300 480 420 360 300 240 180 120 60

U ovoj fazi kreditne analize, potrebno je pripremiti tabelu na kojoj su prikazana sva kreditna opterećenja lokalne samouprave.

Tabela 0.4. Pregled otplate svih dugova

godina opis

t t+1 t+2 t+3 ........ t+n Ukupno

Početno stanje svih dugova Ukupno povlačenje dugova Ukupna otplata dugova Konačno stanje dugova (1+2-3) Ukupan obračun kamate Ukupno servisiranje dugova

Nakon toga, lokalna samouprava treba da proveri da li projektovani suficit u tekućem budžetu dozvoljava finansiranje novih kapitalnih projekata. Može se desiti da lokalna samouprava bude kreditno sposobna, ali da ima velike obaveze po osnovu kapitalnih investicija (i / ili drugih kredita), tako da nema prostora za finansiranje novog projekta zaduživanjem. Dakle, kreditnu sposobnost treba uvek razmatrati u kontekstu planiranja kapitalnih investicija (PKI).

40

4.2 Planiranje kapitalnih investicija

Trenutno, najbolja praksa za analizu kreditne sposobnosti lokalne samouprave je donošenje plana kapitalnih investicija (PKI). Odgovarajuće PKI sadrži petogodišnju finansijsku prognozu budžetskih prihoda i rashoda. Ova prognoza omogućava procenu operativnog suficita za svaku godinu plana, i istovremeno omogućava testiranje sposobnosti lokalne samouprave da se zadužuje. Zatim se dobijeni rezultati uporeñuju sa listom prioritetnih projekata lokalne samouprave. U okviru programa MEGA urañen je Priručnik za planiranje kapitalnih investicija, koji je takoñe na raspolaganju6.

Opravdana potreba za dugoročnim planiranjem je nastala na osnovu činjenice da je budžet lokalne samouprave kao osnovni finansijski plan lokalne samouprave, dokument jednogodišnjeg karaktera, a investicioni projekti (uključujući njihovu pripremu i realizaciju) obično traju više godina. Pored toga, sredstva planirana za ulaganja u infrastrukturu imaju strateški značaj za razvoj lokalnog civilnog društva, a samim tim opštine obraćaju posebnu pažnju na izbor investicionih projekata, koji će biti realizovani. Ovim se proces selekcije investicionih projekata dovodi u položaj koji je podložan uticaju politike, čime se ne garantuje da će izbor uvek biti racionalan. Zakon o budžetu u mnogim zemljama južne i istočne Evrope obavezuje lokalne samouprave da planiraju budžete u perspektivi od godinu dana, a u nekim zemljama imaju obavezu da daju okvirnu projekciju za naredne tri godine. Planiranje kapitalnih investicija (PKI) je nastalo kao način da se kompenzuju ovi nedostaci u zakonu.

Ukratko, plan kapitalnih investicija je dokument koji sadrži spisak investicionih projekata, koje je potrebno realizovati, uključujući i podatke o njihovoj veličini i izvorima finansiranja za svaku godinu realizacije. Šire gledano, planiranje kapitalnih investicija je proces odabira strateških investicija uzimajući u obzir dužu vremensku perspektivu, sa maksimalnim uvećanjem koristi od ovih investicionih projekata (finansijske, socijalne, ekološke i druge).

Plan kapitalnih investicija sadrži:

višegodišnji finansijski plan: prognozu opštinskih prihoda, potreban nivo tekućih rashoda, kao i raspored otplate i servisiranje duga (ukoliko postoji), postojeće planove za nova zaduživanja (ako su planirana)

iznos sredstava namenjen investicionim projektima

jasne kriterijume za izbor investicionih prioriteta

različite scenarije za investicione projekte

U okviru programa MEGA koji je sprovela organizacija Urban Institute sredstvima agencije USAID, urañen je detaljan Priručnik za planiranje kapitalnih investicija.

Planiranjem kapitalnih investicija postiže se nekoliko ciljeva:

Višegodišnja perspektiva u odnosu na godinu dana planiranja

Objektivan izbor investicionih projekata

Transparentni kriterijumi selekcije investicionih projekata

Sredstvo za sprovoñenje strategije razvoja

6 Program MEGA, USAID, The Urban Institute, Priručnik o planiranju kapitalnih investicija, Beograd 2007.

41

Uz pomoć plana kapitalnih investicija se organizovanjem i racionalizacijom investicionih projekata lokalne samouprave, često se obezbeñuje smanjenje gubitaka tokom perioda planiranja i implementacije. Fokusiranjem na samo nekoliko najefikasnijih investicionih projekata (sa stanovišta lokalne zajednice), lokalne samouprave mogu da ekonomičnije i efikasnije da obezbede infrastrukturu.

U nekim zemljama, lokalne vlasti su koristile plan kapitalnih investicija kao dopunsku dokumentaciju za apliciranje kod banaka za kredite. Za pripremanje municipalnih obveznica se koristi veoma slična metodologija, s tim što je neophodan profesionalni memorandum.

Mnogi infrastrukturni investicioni projekti su klasifikovane kao projekti za zaštitu životne sredine, a plan kapitalnih investicija je alat koji se koristi za povećanje investicija u ovoj oblasti. Postoji nekoliko razloga za to:

U prethodnom periodu je sektor životne sredine bio zanemarivan (na primer, prikupljanje i prerada otpadnih voda), što znači da će takve investicije imati visok prioritet

Eksterno finansiranje je na raspolaganju za projekte zaštite životne sredine, ova pomoć se obično nudi na povoljnim uslovima, što obezbeñuje takvim investicijama visok prioritet

Mnoge opštine žele da se predstave kao ekološke i za njih investicioni projekti sa ciljem očuvanja i unapreñenja životne sredine imaju visok prioritet

Smanjenje broja investicionih projekata dovodi do koncentracije resursa

Smanjenje broja investicionih projekata dovodi do poboljšanja efikasnosti i oslobañanja finansijskih sredstava za prioritet ulaganja

Konačno, lokalne vlasti u Srbija treba da razmotre uvodjenje plana kapitalnih investicija na osnovu iskustva zemlja članica EU i zemlja kandidata i drugih izvora finansiranja infrastrukturnih projekata. Ovo iskustvo je pokazalo da se finansijska pomoć uglavnom usmerava ka jedinicama lokalne samouprave (opština, gradovi, itd) koje pokazuju inicijativu i mogu da obezbede sredstva za sufinansiranje i dokažu da su investicioni projekti utemaljeni u strateškim i investicionim planovima koje je grad usvojio pre najave o dostupnosti spoljašnjih finansijskih sredstava. Ukratko, lokalna vlast bi trebalo da počne da unapreñuje postupak planiranja, naročito u pogledu planiranja kapitalnih investicija, mnogo pre nego što počne sufinansiranje. Na ovaj način, lokalna samouprava može da nadmaši druge, manje pripremljene opštinu u konkurenciji za sredstva.

4.3 Planiranje kapitalnih investicija i kreditna sposobnost

Kada su prognoze prihoda i rashoda urañene i kada lokalna samouprava sastavi listu prioriteta kapitalnih investicija sa rashodima po godinama, onda ona može da izračuna novi raspored otplate kredita (slično kao tabela za postojeći dug) i analizira ključne pokazatelje, kako je prikazano na donjoj slici.

42

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90%

100% 110% 120% 130%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 0% 2% 4% 6% 8% 10% 12% 14% 16% 18% 20%

Ukupno zaduženje kao % neto tekućeg suficita Ukupno zaduženje kao % tekućih prihoda Ukupni troškovi servisiranja duga kao % prosečnih tekućih prihoda u prethodne tri godine

Slika 4.1. Ključni pokazatelji zaduženosti lokalne samouprave

Konačna faza je objedinjavanje svih podataka. Za potrebe utvrñivanja kreditne sposobnosti, neophodno je izvršiti reklasifikaciju prikazanog budžeta opštine, koja omogućuje odvajanje tekućeg od kapitalnog budžeta. Na osnovu reklasifikovanog budžeta, koji omogućuje obračun neto tekućeg (operativnog) budžetskog suficita, vrši se projekcija prihoda i rashoda opštine u periodu trajanja projekta, odnosno zaduživanja. Sledi prikaz reklasifikovanog budžeta opštine.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Servis. Duga/PrihodiTroš. servis. duga./Tekući suficit

Dug/Prihodi

43

Tabela 4.4: Projekcija novčanog toka budžeta

Godina Opis prilaiva i odliva novčanih sredstava t t+1 ...... t+n

Ekonomske pretpostavke: BDP, rast Inflacija Rast zarada Novčani tok budžeta 1. Tekući prihodi (bez kamate) 2. Prihodi od kamate 3. Tekući rashodi (bez kamate) 4. Troškovi kamate 5. Tekući suficit (1+2-3-4) 6. Kapitalni prihodi 7. Kapitalni rashodi (saglasno PKI) 8. Budžetski suficit /deficit (5+6-7) 9. Preneta sredstva iz prethodne godine 10. Primanja od prodaje finansijske imovine 11. Primanja od zaduživanje 12. Izdaci za nabavku finansijske imovine 13. Izdaci za otplatu duga Suficit/deficit posle finansiranja (8+9+10+11-12-13)

Korisno je informacije iz tabele prikazati u formi grafikona, kao u donjem primeru. Grafikon prikazuje: tekući suficit, primanja od zaduživanja, servisiranje duga (postojećih i novih kredita) i investicione rashode.

Slika 4.2 Prikaz kreditne sposbnosti

2 760 719 2 641 560

1 440 512 1 621 282 1 402 181 1 425 740 1 424 853

1 610 144

0

500 000

1 000 000

1 500 000

2 000 000

2 500 000

3 000 000

3 500 000

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Nova zaduženjaPreuzete obaveze duga Tekući suficitInvesticijeTroškovi servisiranja duga

44

Na osnovu podataka prikazanih u bilansu stanja, novčanom toku i projekciji budžeta, finansijske institucije, investitori i rejting agencije mogu izvršiti ocenu kreditne sposobnosti grada/opštine. Tom prilikom koriste se brojni pkazatelji finansijske i fiskalne snage opštine. Neki od najčešće korišćenih pokazatelja prikazani su u sledećoj tabeli.

Tabela 4.5: Finansijski i fiskalni pokazatelji lokalne samouprave

Opis pokazatelja Poželjna vrednost

Nepoželjna vrednost

Prihodi

Tekući prihodi / Tekući rashodi > 65% < 50%

Izvorni lokalni prihodi / Tekući prihodi > 33% < 25%

Ustupljeni prihodi / Tekući prihodi < 33% > 50%

Primanja od prodaje imovine/ Ukupni prihodi < 2% > 5%

Rashodi7

Ukupni rashodi po stanovniku n.a. n.a.

Tekući rashodi po stanovniku n.a. n.a.

Tekući rashodi / Ukupni rashodi n.a. n.a.

Kapitlni rashodi / Ukupni rashodi n.a. n.a.

Neto rezultat

Ukupni rashodi / Ukupni prihodi <95% > 100%

Tekući rashodi / Tekući prihodi < 95% > 100%

Izvršenje plana budžeta Ostvarenje tekućih prihoda / Plan tekućih prihoda < 110% > 125% Izvršenje tekućih rashoda / Plan tekućih rashoda < 110% > 125% Izvršenje kapitalnih rashoda / Plan kapitalnih rashoda < 110% > 125%

Relativni rast8

Realni rast tekućih prihoda / Rast ukupnih prihoda > 100% < 100%

Rast tekućih rashoda / Rast tekućih prihoda < 100% > 100%

Likvidnost

Kratkoročne obaveze/ Tekući prihodi n.a. n.a.

Kratkoročna imovina/ Kratkoročne obaveze > 100% < 100%

Ukupan budžetski suficit / Tekući prihodi > 5% < 0%

Neotplaćen dug

Dugoročne obaveze /Ukupna imovina n.a. n.a.

Dugoročne obaveze / Ukupan broj stanovnika n.a. n.a.

Otplata duga

Godišnja otplata duga/ Tekući prihodi < 5% > 15%

Troškovi kamate / Tekući prihodi < 5% > 10%

Godišnja otplata duga /Kratkoročna sredstva < 60% > 75%

Izvor: Urban Institute, 2005: Guide to bankable project preparation for loan application and other requests, Zagreb

7 Za pokazatelje rashoda nisu prikazane referentne vrednosti jer one u velikoj meri zavise od veličine i ekonomske razvijenosti lokalne samouprave, zemlje i regiona 8 Za prikazivanje trenda prihoda i rashoda poželjno je isključiti inflaciju i prikazati realni rast prihoda i rashoda

45

4.3 Direktno pokriće troškova projekta

Direktno pokriće troškova predstavlja otplatu pozajmljenih sredstava, za finansiranje kapitalnog ulaganja, iz budućih prihoda projekta. Lokalni kapitalni investicioni projekti imaju različite stope direktnog pokrića troškova: od 100% za parkinge i pijace, do 0% za ulice i lokalne puteve. Utvrñivanje stope direktnog pokrića troškova projekta, neophodno je jer, omogućuje sagledavanje načina i mogućnosti otplate duga tokom korišćenja projekta.

Uključivanjem prihoda od projekta u otplatu duga može se povećati sposobnost otplate duga i smanjiti rizik prilikom zaduživanja lokalne samouprave.

Direktno pokriće troškova na primeru deponije

Pretpostavimo da je deponija za odlaganje čvrstog otpada 100% finansirana iz kredita i da je stopa direktnog pokrića troškova izgradnje deponije 30%. To znači, da se 30% investicionih rashoda, finansiranih iz kredita, može otplatiti iz naplaćenih prihoda. Preostalih 70% investicionih rashoda mora biti finansirano iz budžeta opštine, tokom korišćenja deponije. Visina obaveza opštine za otplatu duga, se smanjuje za 30%, zahvaljujući direktnom pokriću troškova izgradnje deponije iz njenih prihoda.

Uvrñivanje stope direktnog pokrića troškova projekta, neophodno je prilikom primene modela plaćanja troškova investicije tokom korišćenja projekta (eng. PAY-AS-YOU-USE).

PLAĆANJE TOKOM KORIŠĆENJA (PAY-AS-YOU-USE)

Plaćanje tokom korišćenja je model plaćanja ukupnih troškova investicije tokom veka trajanja, odnosno korišćenja objekta.

Realizacija investicije finansirana je iz pozajmljenih sredstava, koja se otplaćuju iz budućih prihoda projekta i budućih prihoda budžeta opštine. Ovaj model finansiranja omogućuje izgradnju infrastrukturnih objekata velike vrednosti, koji imaju dug period korišćenja.

Model otplate troškova investicije u toku korišćenja omogućuje uvoñenje meñugeneracijske pravednosti, koja se ogleda u obavezi plaćanja objekta od strane onih koji ga koriste.

46

4.4 Kreditna sposobnost javnog preduzeća

Pod kreditnom sposobnošću javnog preduzeća, podrazumeva se njegova sposobnost sigurne otplate duga iz neto operativnih (tekućih) prihoda, uz nesmetanu i kontinuiranu isporuku kvalitetne usluge grañanima.

Da bi javno preduzeće bilo kreditno sposobno, ono treba da zadovolji sledeće zahteve tržišta kapitala9:

1) potpuno pokriće troškova poslovanja (operativnih rashoda, troškova amortizacije i otplate duga) iz cene usluge

2) kvalitetno upravljanje, uz poštovanje pravnog okvira i internih pravila i procedura

3) uspešno poslovanje, prikazano kroz načina kreiranja i izvršenja poslovnih planova

Za potrebe ove analize, kreditno sposobno preduzeće („prihvatljivo za banakarsko finansiranje“) je ono, koje u potpunosti uspeva da pokrije: operativne rashode (uključujući troškove održavanja i amortizacije), poreske obaveze, servisiranje duga i razumnu stopu dobiti. Istovremeno, ono mora da ispuni standarde dobrog upravljanja i finansijskog rezultata10. Koncept punog pokrića rashoda preduzeća, podrazumeva utvrñivanje potrebnog nivoa prihoda preduzeća, na osnovu ukupnih rashoda:

Prihodi, kojima se pokrivaju tekući rashodi (TRO), ostali promenljivi rashodi i servisiranje duga, najčešće se postižu uspostavljanjem adekvatne cenom usluge. U zajednicama u kojima se putem cene usluge ne mogu u punoj meri postići potrebni prihodi preduzeća, neophodne su subvencije i druge vrste ustupljenih sredstava. Može se desiti da su ta sredstva nedovoljna, što dovodi do lošeg poslovanja i nemogućnosti održavanja i zamene dotrajale infrastrukture.

Na drugoj strani, komunalna preduzeća, koja zavise od finansijske pomoći mogu se smatrati kreditno sposobnima, ukoliko dokažu da postoji velika verovatnoća da će do takvih transfera sredstava i dalje dolaziti (na primer, dokumentovanim istorijatom subvencija kojima se preduzeće obavezuje da će pružati usluge po pristupačnijim cenama) i ukoliko zadovoljavaju standarde dobrog upravljanja i poslovanja11.

Prilikom procene kreditne sposobnosti, meñunarodne rejting agencije najčešće ispituju čisto finansijski koncept punih troškova ali i složeniji koncept zadovoljenja standarda dobrog upravljanja i poslovanja. Sledi prikaza deset oblasti poslovanja komunalnog preduzeća, koje je ocenjivala agencija Fitch Rating Service, prilikom procene ponude obveznica javnog preduzeća u Sjedinjenim Državama12:

9 Američka agencija za meñunarodni razvoj, Vašington, DC, 2005: Studije projekata za vodovod i kanalizaciju koji su prihvatljivi za bankarsko finansiranje, Vašington, s. vii. 10 "Pripremanje projekata za vodovod i kanalizaciju koji su prihvatljivi za bankarsko finansiranje" PP prezentacija, dr Alen Eisendrath, Deloitte Emerging Markets Group, 15. mart 2004, preuzeto od strane Američke agencije za meñunarodni razvoj, Vašington, DC, 2005, u: Studije projekata za vodovod i kanalizaciju koji su prihvatljivi za bankarsko finansiranje, Vašington, s. 5. 11 Američka agencija za meñunarodni razvoj, Vašington, DC, 2005, op. cit. Vašington, s. 5. 12 (“Secure Credit on Tap: Municipal Water/Sewer Ratings Move Upwards,” Fitch IBCA), Specijalan izveštaj, 7. jun 2000.)

47

Primer

Analiza Fitch Rating Service kreditne sposobnosti JKP za vodovod i kanalizaciju

prilikom emisije obveznica

Odlike zajednice

√√ Raznovrsnost privrede (ekonomska diverzifikacija)

√√ Nivo prihoda i vrednost imovine

√√ Priraštaj stanovništva

√√ Potencijalne promene broja stanovništva, privredne i industrijske delatnosti (uključujući koncentraciju potrošača)

Obim korisnika usluge

√√ Analiza stabilnosti, rasta ili opada korisnika uluge

√√ Uticaj na program investiranja, cenu usluge i finansijsku stabilnost

√√ Zavisnost poslovanja od osetljivosti cene na promenu obima potrošača

Kapacitet pružanja usluge

√√ Izvori snabdevanja vodom

√√ Postrojenja za preradu vode

√√ Infrastruktura za prikupljanje, prenos i distribuciju

√√ Kapacitet menadžmenta, tehničkog i ostalog osoblja

√√ Regionalna tražnja za vodosnabdevanjem

Poštovanje zakona o zaštiti životne sredine

√√ Da li preduzeće prednjači, prati ili zaostaje za odredbama zakona?

√√ Da li se postiže dogovor ili će sudskom odlukom biti postignuto poštovanje zakona?

√√ Koji će novi zakoni uticati na preduzeće?

√√ Koliko će usklañivanje sa zakonima koštati u periodu od pet do deset godina?

Potreba za kapitalom i upravljanje dugom

√√ Troškovi razvoja, poslovanja i održavanja

√√ Uticaj troškova na cenu usluge

√√ Uticaj troškova na finansijsku fleksibilnost

√√ Plaćanje tokom izgradnje (Pay-as-you-go) nasuprot zaduživanju

Pokrivanje troškova i finansijski rezultat

√√ Godišnji ciljevi u pogledu finansijskog rezultata

√√ Razumnost budućih budžetskih pretpostavki

√√ Prinudna naplata i neredovna plaćanja

48

√√ Uzroci finansijske nestabilnosti u prošlosti, ako ih je bilo

√√ Poželjno je ograničavanje prenosa sredstava u opšti fond

Analiza gotovine na osnovu bilansa stanja

√√ Nivo rezervi namenjenih tekućim rashodima

√√ Nivo rezervi namenjenih popravkama i zamenama

√√ Nivo rezervi namenjenih stabilizaciji stopa naplate prihoda

√√ Nivo rezervi namenjenih servisiranju duga

√√ Neograničena gotovina i investicije

√√ Rezerva za pokrivanje promene kamatne stopa, ukoliko je preduzeće zaduženo uz promenljive kamatne stope

Ugovorne obaveze

√√ Nivo godišnjeg servisiranja duga (npr. 1.2 puta veće od obaveznog)

√√ Nivo redovnog ispunjavaja ugovornih obaveza

√√ Budući trend ispunjavanja ugovornih obaveza u odnosu na postojeće stanje

√√ Minimalno obezbeñenje otplate kredita u slučaju da preduzeće ne ispuni ugovorne obaveze

Dostupnost cene usluge

√√ Da li politički lideri redovno podižu cene usluga kad je to neophodno?

√√ Da li je potrebno da se ta odluka potvrdi na višem nivou vlasti?

√√ Pristupačnost cena za domaćinstva, poslovne prostore i industriju

√√ Poreñenje cena s cenama u obližnjim zajednicama, da li one utiču na mogučnost podizanja cena kad je to neophodno?

Upravljanje

√√ Važno je radi povezivanja svih prethodno navedenih karakteristika

√√ Da li su upravljačke i administrativne prakse institucionalizovane, prepoznate od strane političkih lidera i menadžmenta, te da li su dovoljno jake da izdrže kadrovske promene?

√√ Da li su upravljačke i administrativne prakse odolele prethodnim periodima nestabilnosti u poslovanju, ukoliko ih je bilo?

Izvor: Fitch IBCA, 7. jun 2000.

Iako se, eksplicitno, ne govori o težini svakog od navednih faktora kreditne sposobnosti preduzeća, Fitch Rating smatra da je upravljanje od najvećeg značaja. Prema Fitchu, jake i institucionalizovane prakse upravljanja za rezultat imaju stabilnan rezultat, tako što unapreñuju sposobnost preduzeća da: ide u korak s nepredviñenim promenama u uslovima poslovanja, planira buduće potrebe i održi finansijsko poslovanje u saradnji s izabranim zvaničnicima i zakonodavcima13. Fitch Rating navodi konkretne elemente upravljanja, koji mogu doprineti višem nivou kreditne sposobnosti14:

13 Američka agencija za meñunarodni razvoj, Vašington, DC, 2005, op. cit. Vašington, s. 7 14 Fitch IBCA, op.cit. s. 7

49

Praksa upravljanja

kao doprinos unapreñenju kreditne sposobnosti JKP

Dugoročno finansijsko predviñanje koje obuhvata: zakone, rast tražnje i potrebe obnavljanja i zamene infrastrukture

Odluke o postizanju odgovarajućih finansijskih pokazatelja: nivo servisiranja duga i rezervi namenjenih tekućim rashodima i održavanju. Preduzeća zadužena uz promenljive kamatne stope treba da poseduju finansijske rezerve za zaštitu od promene kamatnih stopa.

Smernice za uspostavljanje dostupnih cena, na osnovu: apsolutnog nivoa cena i njihove pristupačnosti u odnosu na nivo zarada korisnika usluga

Plan prioriteta kapitalnog unapreñenja, koji uzimaju u obzir: razvoj, kapacitet i potrebe zamene i obnove infrastrukture.

Redovno finansijsko izveštavanje i praćenje, što donosiocima odluka omogućava blagovremene informacije o fiskalnim efektima, koji su od važnosti za budžet

Politika naplate, koja redovno prati stepen blagovremene naplate prihoda i sprovodi prinudnu naplatu od neredovnih platiša usluga

Strategije praćenja i predviñanja budućih zakonskih obaveza, što podrazumeva aktivno učešće u državnim i regionalnim udruženjima

Ograničavanje zavisnosti poslovanja od osetljivorti promene prihoda, kao što su naknade za priključke i eksterne efekte

Redovno savetovanje s regionalnim i lokalnim planerima razvoja i demografima, kako bi se predvidele i, po mogućstvu, ograničile potrebe za infrastrukturom usled rasta stanovništva i razvoj industrije

Informisanje potrošača o kvalitetu pijaće vode i drugim koristima za životnu sredinu koje su ostvarljive u uslovima redovnog plaćanja usluga

Angažovanje profesionalnih inženjeri, iz preduzeća ili izvan njega, koji treba redovno da vrše objektivnu procenu efekata sistema i potreba

Ograničavanje zavisnosti od subvencija lokalnih i državnih vlasti, ostvarivanjem dovoljnih prihoda za poslovanje i unapreñenje preduzeća. U slučaju da su subvencije neophodne, treba ih ograničiti.

Vršenje ocene (revizije) budžetskih i finansijskih izveštaja od strane Nacionalnog udruženja finansijskih stručnjaka ili slične organizacije

Izvor: Fitch IBCA, 7.jun 2000.

4.4.1 Prezentacija JKP kao nosioca projekta

Saglasno prethodno navedenom, sledi prikaz informacija i podataka, koje javno komunalno preduzeće, kao nosilac (sponzor) investicionog projekta, treba da prezentira investitorima i kreditorima:

50

� Pravno predstavljanje preduzeća (pravni naziv sa adresom i lica za kontakt, ovlašćena za zastupanje preduzeća)

� Istorijat preduzeća (prezentacija osnivačkog akta)

� Strategija razvoja preduzeća (prezentacija dugoročnih ciljeva i operativnih zadataka)

� Organizaciona struktura preduzeća (sa podelom nadležnosti)

� Osnovna delatnost i perspektive (opis usluga i proizvoda, opis korisnika usluga i dobavljača, opis ponude i tražnje za uslugom, unapreñenje komunalnog servisa)

� Visina kapitala i struktura vlasništva

� Politika utvrñivanja i naplate tarife usluga (nadležnost utvrñivanja tarife usluga, naplata tarife usluga za poslednje 3 godine, plan usklañivanja tarife usluga)

� Godišnji finansijski izveštaji overeni od strane nezavisnih revizora, za poslednje 3 godine (bilans stanja, bilans prihoda i rashoda, bilans novčanog toka)

� Obračun glavnih finansijskih pokazatelja, na osnovu prezentiranih finansijskih izveštaja, u cilju prezentacije kreditne sposobnosti

4.4.2 Finansijski pokazatelji JKP

Prilikom donošenja odluke o pribavljanju dodatnih izvora finansiranja na tržištu, od izuzetne je važnosti, da javno komunalno preduzeće sagleda svoju finansijsku snagu, koja predstavlja osnov njegove kreditne sposobnosti.

Ovde su prikazani finansijski pokazatelji, koji se koriste u oceni rizika finansiranja projekta i nosioca projekta od strane investitora i kreditora. Finansijski pokazatelji se obračunavaju na osnovu projektovanih finansijskih izveštaja projektne jedinice i nosioca projekta (preduzeća): bilansa stanja, bilansa uspeha i bilansa novčanog toka. Pouzdanost finansijskih pokazatelja zavisi od kvaliteta finansijskih podataka: istorijskih podataka o poslovanju nosioca projekta i projektovanih podataka u periodu vršenja analize.

4.4.3 Pokazatelji likvidnosti i solventnosti

Pod likvidnošću i solventnošću se podrazumeva finansijska sposobnost projekta/preduzeća da o rokovima podmiruje dospele obaveze, na godišnjem nivou i u tokom ukupnog veka trajanja projekta. Investitori i kreditori su zainteresirani za likvidnost projekta, koja im osigurava povraćaj ulaganja (plasmana) iz ostvarenog stabilnog dohotka projekta.

Pokazatelji likvidnosti i solventnosti su: opšti racio likvidnosti, koeficijent pokrića otplate duga i koeficijent duga.

Opšti koeficijent likvidnosti

Opšti koeficijent likvidnosti meri mogućnost pokrivanja tekućih obaveza (tekuće obaveze i dugovi sa dospećem do jedne godine) iz kratkoročnih sredstava projekta (novac, potraživanja

51

od kupaca, zalihe). Prilikom obračuna opšteg racia likvidnosti finansijski analitičari ispitaće likvidnost svih vrsta kratkoročnih sredstava tj. njihovu sposobnost pretvaranja u novac. Opšti racio likvidnosti obračunava se na sledeći način:

Kratkoročna aktiva (obrtna sredstva) OKL = Kratkoročna pasiva (obaveze)

Projekat se smatra izvodljivim kada je opšti koeficijent likvidnosti veći od 1,00.

Koeficijent pokrića otplate duga

Koeficijent pokrića otplate duga (eng. debt service coverage ratio - KPOD) je pokazatelj izvodljivosti projekta koji koriste kreditori prilikom odobravanja kredita. On pokazuje pokrivenost obaveza po osnovu otplate duga i kamate, poslovnim prihodima pre plaćanja kamate, amortizacije, poreza i dividende. Obračunava se na sledeći način:

Poslovni rezultat pre amortizacije i rezervisanja /EBITDA KPOD =

(plaćena kamate + otplata glavnice duga)

Projekat se smatra izvodljivim kada je koeficijent pokrića otplate duga veći od 1,00. Investitore obično zanima komforna granica koja može da iznosi npr. 1,75. EBRD obično zanima koeficijent od 1,3 za javna komunalna preduzeća.

Koeficijent duga

Koeficijent duga ili finansijski leveridž meri odnos duga i kapitala. Obračunava se na sledeći način:

Ukupan dug KD = Ukupan kapital

Što je viši novo duga u odnosu na kapital projekat je profitabilniji, ali finansijski rizičniji. Što je niži nivo duga u odnosu na kapital, projekt je manje profitabilan, obzirom da se buduća dobit mora deliti izmeñu više ulagača kapitala u projekat. Finansijeri (kreditori) projekta spremni su da prihvate niži koeficijent duga.

4.4.4 Pokazatelji profitabilnosti

Koeficijenti profitabilnosti su posebno važni za sponzore projekta i investitore, jer pokazuju stopu profita, koju mogu očekivati na svoje ulaganje. Ove koeficijente koriste zakonodavci za odreñivanje stope prihoda i dobiti za regulisane projekte.

Pokazatelja profitabilnosti su: EBITDA, koeficijent povraćaja na ukupnu imovinu i koeficijent povraćaja na kapital.

Poslovni rezultat pre amortizacije i rezervisanja (EBIDTA)

52

Poslovni rezultat pre amortizacije i rezervisanja predstavlja ostvareni prihod iz poslovanja u toku poslovne godine, koji omogućuje novo investiranje i povećanje kapitala.

EBITDA se koristi za ocenu profitabilnosti nosioca projekta i samog projekta pre nastanka finansijskih i ostalih rashoda i pre obarčuna bezgotovinskih rashoda (amortizacija i rezervisanja).

EBITDA = poslovni prihod – (poslovni rashod – amortizacija – rezervisanja)

Koeficijent povraćaja na ukupnu imovinu (KPI)

Koeficijent povraćaja na ukupnu imovinu pokazuje odnos ostavarene dobiti nakon plaćanja poreza i ukupne imovine. Ovaj koeficijent ne pravi razliku izmeñu duga i kapitala. Obračunava se na sledeći način:

Dobit nakon poreza KPI = Ukupna imovina

Koeficijent povraćaja na kapital (KPK)

Koeficijent povraćaja na kapital pokazuje odnos ostavarene dobiti nakon plaćanja poreza i ukupnog kapitala. On pravi razliku izmeñu zaduživanja i prikupljanja kapitala i računa se po formuli:

Dobit nakon poreza KPK = Ukupan kapital

Visina kapitala jednaka je inicijalno uloženim novčanim sredstavima uvećanim za zadržanu dobit tokom celog veka projekta. Ovaj koeficijent je sličan prethodno opisanoj internoj stopi rentabilnosti i treba da bude izmeñu 10 % i 20%, iznad stope inflacije.

53

5 COST-BENEFIT ANALIZA (ANALIZA TROŠKOVA I KORISTI)

5.1 Uvod u cost-benefit analizu

Cost-benefit analiza (CBA) je tehnika procene projekta i razvijena je kao odgovor na nedostatke finansijskih analiza investicionih projekata. Generalno, tradicionalna finansijska analiza ispituje gotovinske tokove investicionog projekta bez razmatranja troškova i koristi koje projekat donosi društvu kao celini. Ovo je bitna razlika, s obzirom na to da finansijska analiza (ili čak biznis plan) može pružiti dovoljno opravdanja za isključivo komercijalni projekat, ali ne daje dovoljno infromacija koje bi mogle da budu osnov za donošenje finansijskih odluka kod javnih investicionih projekata. Kod komercijalnih projekata (na primer, izgradnja zgrade sa kancelarijskim prostorom) finansijska analiza gotovinskih tokova je dovoljna da investitor utvrdi da li očekivana stopa povraćaja opravdava investicioni rizik.

S druge strane, kod javnih projekata (kada je lokalna samouprava ili javno komunalno preduzeće glavni investitor) niska ili, čak negativna, stopa povraćaja investicije ne mora da znači da projekat treba odbaciti. Neki projekti predstavljaju zakonsku obavezu, dok su drugi važni da bi se ostvarila neka javna svrha. U ovom slučaju, CBA obezbeñuje procenu neto društveno-ekonomskih uticaja javnog projekta. U poreñenju sa standardnom finansijskom analizom, CBA obuhvata i socijalnu dimenziju (u kojoj je društvo de facto investitor). Dakle, CBA proverava da li ukupna korist od projekta za društvo prevazilazi ukupne troškove društva.

Glavna prednost CBA u pogledu procene javnih investicionih projekata je da se ne uzimaju u obzir samo društveno-ekonomski uticaji, već i uticaj eksternih faktora i promene cena. Na ovaj način se uzimaju u obzir nesavršenost tržišta koja kao faktor nebi bila deo procesa donošenja odluka u slučaju privatnog investitora.

CBA ima široku primenu u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama u pogledu obrazlaganja javnih projekata. Danas, svaki projekat koji konkuriše za grant ili se finansira zaduživanjem kod meñunarodne finansijske institucije (MFI) podrazumeva izradu CBA. Različiti predpristupni, kohezioni i strukturalni instrumenti Evropske unije su najpoznatiji po upotrebi CBA.

Najtipičnija upotreba CBA je za “ex-ante” ocenu investicionog projekta, odnosno, pre donošenja odluke o finansiranju. CBA se koristi za veće infrastrukturne projekte. Najčešća upotreba je u sektorima transporta i životne sredine pošto je jednostavnije da se kvantifikuju netržišni efekti i izraze u novčanom obliku. Pošto se CBA koristi i u drugim sektorima (kao što su kultura (muzeji), obrazovanje i zdravstvo) teže ju je primeniti zato što se često netržišni efekti mogu predstaviti samo u kvalitativnom smislu.

U širem smislu, CBA obuhvata:

� opis projekta kojim se objašnjavaju problemi koje će rešiti projekat i ciljevi koje treba ostvariti

� društveno-ekonomski kontekst koji opisuje društveno-ekonomsku pozadinu zahvata projekta, a koja se odnosi na sprovoñenje projekta

54

� institucionalna analiza koja predstavlja detalje organizacionih i institucionalnih aspekata nosioca projekta

� analiza kreditne sposobnosti, koja definiše meru do koje nosilac projekta može da učestvuje u finansiranju investicije

� analiza potražnje i priuštivost koja opisuje glavne faktore koji utiču na tražnju za uslugom, koja predstavlja rezultat projekta, kao i prognozu tražnje za uslugom u budućnosti. Pored toga, ovaj segment treba da ispita priuštivost usluge kao rezultata projekta

� tehničko-strukturalna analiza koja opisuje tehničke opcije za pružanjem usluga kao i fizičke ulazne podatke i investicione troškove za svaku od ovih opcija

� finansijska analiza koja procenjuje finansijsku isplativost projekta iz perspektive nosioca projekta

� ekonomska analiza koja predstavlja nadogradnju finansijske analize i uzima u obzir šire efekte projekta na društvo kao celinu, kao i na životnu sredinu

� analiza osetljivosti i rizika koja procenjuje glavne faktore rizika koji mogu da utiču na uspeh projekta.

Detaljan pregled svake od komponenti izlazi iz okvira ovog priručnika. Ipak, svaki element CBA je ukratko opisan u ovom poglavlju. Poseban naglasak je stavljen na finansijsku analizu, ekonomsku analizu i analizu rizika, pošto one sadrže glavne elemente CBA koji se koriste da se utvrdi da li projekat vredi finansirati.

Kada se CBA priprema da bi se obrazložilo sufinansiranje donatora ili MFI, koristan način posmatranja uloge CBA je da ona treba da uveri finansijsku instituciju da je projekat vredan rizika. Najjednostavnije rečeno, ovo znači da CBA treba na pravi način da proceni svaki oblik rizika (institucionalni, finansijski, operativni, ekološki i druge), koji mogu da utiču na realizaciju projekta. Finansijska institucija mora da bude uverena da će projekat doneti neto društvenu korist i da će korist biti održiva u budućnosti, odnosno, neće nestati dve godine nakon završetka investicije.

5.2 Opis projekta

Prvi korak u CBA je identifikacija projekta. Kako je već objašnjeno u poglavlju o definisanju problema i ciljevima (Poglavlje 3), projekat predstavlja niz aktivnosti, koje daju odgovor na konkretan problem ili niz problema koji mogu da budu razlog nezadovoljstva grañana. Na osnovu definicije problema, definiše se cilj ili niz ciljeva, koje je neophodno ostvariti da bi se rešio problem. Cilj/ciljevi moraju da budu definisani na merljiv način i na osnovu toga se definiše projekat. Projekat tada postaje predmet CBA.

Prema Vodiču EU za CBA za 2008. godinu, projekat je "ekonomski neodvojiv niz zadataka koji se odnose na konkretne tehničke funkcije sa ciljevima koje je moguće identifikovati.15" Dakle, ako predmet analize ne može da bude jasno definisan kao niz zadataka formulisanih

15 Evropska komisija, DG Regionalna politika, Vodič za costt-benefit analizu investicionih projekata, strukturalne fondove, kohezioni fond i instrument za predpristupanje, 2008, s. 20.

55

tako da se ostvare konkretni ciljevi, onda neće biti moguće meriti uspeh projekta u smislu rešavanja definisanog problema.

Projekat može da bude grupisan zajedno sa drugim projektima ili podeljen u faze. Da bi projekti mogli da budu grupisani, potrebno je:

� da se odnose na isto područje ili isti saobraćajni koridor

� da ostvaruju zajednički merljiv cilj

� da su deo generalnog plana za to područje ili koridor

� da ih nadzire ista agencija koja je odgovorna za koordinaciju i monitoring16.

Da bi projekat bio podeljen na faze, svaka faza "mora da bude tehnički i finansijski nezavisna sa sopstvenom merljivom delotvornošću17."

Logička pretpostavka za svaki projekat je da će biti sproveden do samog kraja, pošto u suprotnom nije moguće odrediti da li su ispunjeni ciljevi. Projekat nije niz aktivnosti koje se sprovode u periodu od nekoliko godina na ad hoc način uvek kada su sredstva na raspolaganju.

Druga bitna distinkcija CBA je koncept "velikog" projekta. Kod finansiranja iz sredstava EU, veliki projekat je sve što prevazilazi odreñenu finansijsku vrednost, trenutno oko 10 miliona evra. Iz perspektive nosioca projekta, veliki projekat, izmeñu ostalog, podrazumeva analizu svih rizika, što takoñe podrazumeva obezbeñivanje stručnih znanja za potrebe izrade CBA. Iz ugla finansijske institucije, veliki projekat znači i niže jedinične troškove administriranja projekta.

Primeri dati u nastavku ilustruju kako se definiše projekat kao distinktivna jedinica analize.

Primer Identifikacija projekta

Fabrika za preradu otpadnih voda nema nikakav društveno-ekonomski uticaj ako se otpadne vode ne dovode iz susednih gradova i naselja. Prema tome, projekat treba da obuhvati fabriku za preradu otpadnih voda zajedno sa kolektorima koji je povezuju sa kanalizacionom mrežom, kao i samu kanalizacionu mrežu. Bez ovih mreža, fabrika za preradu otpadnih voda nema merljivu funkciju i ne može da ostvari nijedan cilj. Fabrika za preradu otpadnih voda se može definisati kao jedinica analize samo ako funkcionalan sistem za prikupljanje i odvoñenje otpadnih voda već postoji.

Planira se izgradnja autoputa izmeñu grada A i grada B i potrebno je projektovati ga kao saobraćajni koridor koji povezuje dva grada sa planiranog zajedničkog aerodroma. U ovom slučaju, adekvatna jedinica analize (projekat) treba da budu put i aerodrom zajedno. Bez društveno-ekonomskih uticaja aerodroma, put nema svrhu.

Ukratko, svi meñusobno zavisni elementi treba da budu analizirani zajedno kao projekat.

16 Ibid.. 17 Ibid..

56

5.3 Društveno-ekonomsko okruženje

Društveno-ekonomski okruženje daje pregled područja u kojem će projekat biti realizovan. U ovom delu cost-benefit analize, autor obezbeñuje demografske i ekonomske informacije, uključujući informacije o broju stanovnika, prosečnoj veličini porodice, zapošljavanju, glavnim industrijskim granama i poslodavcima, trendovima ekonomskog rasta, prihodima domaćinstva i ostalom. Društveno–ekonomski okruženje takoñe treba da obezbedi relevantne argumente za projekat, kao na primer: 45% stanovništva redovno dobija usluge odnošenja čvrstog otpada, ili 65% stanovništva dobija usluge vodosnabdevanja 24 sata dnevno.

5.4 Institucionalna analiza

Institucionalna analiza je važna komponenta cost-benefit analize. Analiza koja sadrži površnu institucionalnu analizu je najčešće slaba. U institucionalnoj analizi, autor treba da pripremi detalje o svim upravljačkim i svojinskim aranžmanima projekta. Drugim rečima, ako opština želi da preuzme potpuno upravljanje projektom i tokom realizacije i tokom funkcionisanja, autor treba da detaljno razmotri upravljačke kapacitete opštine, uključujući i broj zaposlenih koji će biti angažovani na upravljanju, kvalifikacije i obučenost, dostupan informatički kapital (baze podataka, kompjuteri, upravljački informacioni sistem, itd., a koji se odnosi na prjekat), i organizacioni kapital (organizacionu šemu, radne procedure, nadležnosti i opise radnih mesta, i zadatke i nadležnosti organizacionih jedinica relevantnih za projekat).

Ako nadležnosti za upravljanje budu predstavljali mešavinu nadležnosti opštine i javnih komunalnih preduzeća, ta podela treba da bude opisana zajedno sa opisom kapaciteta, ljudski resursa, informatičkog kapitala i organizacionog kapitala predstavljenog u prethodnom poglavlju.

Tipičan pristup upravljanju realizacijom projekta je uspostavljanje Jedinice za realizaciju projekta (JRP), koja projektom upravlja u ime investitora. Ako je investitor javno komunalno preduzeće ili opština, u JRP su najčešće angažovani postojeći kadrovi uz podršku nekoliko ključnih stručnjaka angažovanih da se popune nedostatci postojećih kapaciteta. U većini slučajeva, JRP takoñe upravlja ugovorima o investiranju preko inženjera zaduženog za nadzor, čiji je zadatak praćenje izvoñenja radova od strane izvoñača i davanje preporuka investitoru u vezi sa realizacijom.

Institucionalna analiza takoñe treba da pokriva ključna pitanja koja se odnose na realizaciju i upravljanje projektom, uključujući:

� Realizator projekta treba da opiše organizaciono rešenje upravljanja projektom, kao i korišćenje sredstava generisanih kao rezultat projekta. CBA mora da demonstrira da je organizaciono rešenje adekvatno za zadatke sprovoñenja i funkcionisanja projekta.

� Da li realizator projekta ima kapacitet da sprovede projekat? Ako realizator projekta ima suviše malo zaposlenih, ili previše zaposlenih (ali sa neodgovarajućim kvalifikacijama), ili ako su upravljačko-informacioni kapaciteti neadekvatni, itd., projekat možda neće biti održiv. u tom slučaju, realizator projekta mora kroz CBA pokazati kako će se pravizići ove praznine.

� Da li investitor ima pristup zemljištu i potrebnim dozvolama? Investitor treba da ima pristup (pravo vlasništva na) zemljištu na kojem se realizue projekat, kao i grañevinske dozvole, ili barem jasan plan pribavljanja prava vlasništva i dozvola.

57

� Važeću politiku cena, uključujući važeće tarifne stope, tarifne grupe i komponente tarifa. Pored toga, važno je definisati do koje mere i kojim procedurama se tarife mogu menjati.

� Kada se formira novo preduzeće da sprovodi i vodi projekat, potrebno je na pravedan način podeliti akcije meñu akcionarima. Ovo postaje posebno teško u slučajevima kada više opština formira udruženje sa posebnom namenom za konkretan projekat i od ovog udruženja članovi uspostave preduzeće. Često, veliki akcionari (u slučaju investicija javnog sektora su to najveće opštine u udruženju) dominiraju procesom. Ovo može da predstavlja izvor institucionalnog rizika, pošto velike opštine neće želeti da ustupe deo svoje autonomije subjektu kojim zajednički upravljaju male opštine.

5.5 Analiza kreditne sposobnosti

Ova tema je obrañena u poglavlju "Predstavljanje kreditne sposobnosti nosioca projekta" (Poglavlje 4). Još jedanput, svrha analize kreditne sposobnosti je da se pokaže da je finansiranje projekta opravdano. Projekat je održiviji ako nosilac projekta može da demonstrira da je u stanju da finansira svoje učešće u investicionim rashodima, uključujući i otplatu zaduženja.

5.6 Analiza potražnje i priuštivost

Da bi se pokrenula diskusija o tehničkim mogućnostima za rešavanje definisanog problema, od ključne važnosti je proceniti buduću potražnju za uslugama koje će proizaći iz investicije. Na osnovu demografske analize, a da bi se procenila buduća tražnja za uslugama, autor CBA mora da uzme u obzir prognoze ekonomskog rasta da bi se procenili budući prihodi domaćinstava.

Sa druge strane, CBA takoñe treba da uzme u obzir efekte realizacije investicije na tražnju. Na primer, jedinična potrošnja vode u gradu može da bude 140 litara po osobi dnevno. Nakon realizacije sveobuhvatnog projekta rehabilitacije vodovodne mreže i uvoñenja tarifa baziranih na principu pokrivanja svih troškova, trošnja pada na 120 litara po osobi dnevno. Drugim rečima, povećanje cena je dovelo do smanjenja jedinične potrošnje. Ovo se zove cenovna elastičnost tražnje, što u suštini znači da za svaki dinar povećanja cene, jedinična potrošnja se smanjuje za odreñeni iznos. Ovaj iznos predstavlja cenovnu elastičnost tražnje i jednak je padu krive potražnje.

Pretpostavimo da je očekivanje bilo da pomenuto smanjenje potrošnje vode bude mnogo izraženije nego stvarno postignuto. Ovo je verovatno zbog efekta prihoda prema kom povećanje stvarnih prihoda dovodi do povećanja potrošnje roba. Dok potrošnja nekih roba može da se smanji zbog povećanja prihoda domaćinstva (na primer, jeftini automobili), usluge kao što su vodosnabdevanje najčešće imaju pozitivnu prihodovnu elastičnost potražnje. To znači da za svaki dinar povećanja prihoda, jedinična potrošnja vode će se povećati.

Dakle, za pripremu analize potražnje, autor CBA mora da ima informacije o:

� Trenutnoj potrošnji predmetne usluge prema korisnicima (domaćinstva, ustanove, komercijalni subjekti, itd.)

� Trenutni prihod domaćinstva i prognoze vezane za promene stvarnih prihoda

� Prognoze ekonomskog rasta

58

� Trenutnu cenu usluge

� Promene cena ili dostupnost konkurencije

� Promene navika potrošača

� Platežna sposobnost domaćinstava (dostupnost)

Tipična analiza potražnje sadrži i scenarije prema kojima se različiti nizovi pretpostavki predstavljaju. Nazivi ovih scenarija su najčešće: osnovni, optimističan i pesimističan. Osnovni scenario je najverovatniji zasnovan na striktnoj prognozi. Optimističan i pesimističan scenario se definišu prilagoñavanjem ključnih promenljivih koje utiču na potražnju, a naročito, inflacija, stvarni prihodi i ekonomski rast.

Potrebno je sprovesti dalje ispitivanje koji deo tražnje za javnim sulugama (na primer, javni prevoz, odlaganje čvrstog otpada, vodosnabdevanje, odvoñenje i prerada otpadnih voda, itd.) će biti zadovoljen realizacijom projekta. Takva pretpostavka mora da se ispita kroz analizu uslova postojeće i buduće ponude usluga koje su nezavisne od projekta i dostupnih tehnoloških opcija. Drugim rečima, potrebno je prvo ispitati tražnju za scenarijom koji ne podrazumeva sprovoñenje projekta, a zatim se mogu proceniti promene tražnje kao rezultat projekta.

Važna komponenta analize tražnje je sposobnost korisnika da plati uslugu, poznata kao dostupnost. Razlog ovome je u činjenici da finansijska analiza može da pokaže da su više tarife neophodnije nego kupovna moć domaćinstva. Prema Evropskoj komisiji (2008)18, dostupnost se mora uzeti u obzir kod procene projekata. Vodič za cost-benefit analizu iz 2008. godine se bavi implikacijama pitanja dostupnosti na finansijsku ispaltivost projekata:

"Ponekad može doći i do pravljenja kompromisa izmeñu cena baziranih na principu pokrivanja svih troškova i pitanja dostupnosti. U sektoru javnih usluga tradicionalno postoje interne subvencije izmeñu intezivnih (bogatih) korisnika i malih (siromašnih) potršača. Rešenje koje podrazumeva kompromis najčešće predstavlja odgovornost regulatora država članica. Nosioci projekta u ovim sektorima treba da na odgovarajući način predstave i razmatraju sva relevantna pitanja koja mogu da utiču na finansijski ispaltivot projekta."

Prema tome, svaki tarifni sistem treba da bude baziran na stvarnoj potrošnji resursa, i tarife treba da pokriju barem operativne i rashode održavanja, kao i značajan deo amortizacije sredstava. Potrebno je predvideti adekvatnu tarifnu strukturu da bi se do najviše mere doveli prihodi projekta pre definisanja subvencija javnog sektora, pri čemu se dostupnost uzima u obzir19.

Dostupnost se najčešće meri kao procenat prihoda domaćinstva utrošenih za odreñenu uslugu. Iskustva velikog broja zemalja su pokazal da kada rashodi za komunalne usluge prelaze 4% za usluge vodosnabdevanja i kanalizacije, od 5-10% za usluge daljinskog grejanja, ili 2% za usluge odnošenja čvrstog otpada od prosečnih prihoda domaćinstva, siromašniji pripadnici društva će imati poteškoća sa plaćanjem usluga i moraće da pribegnu "strategiji preživljavanja", koja obuhvata i neplaćanje, kašnjenje u plaćanju, smanjenje potrošnje i izbegavanje usluge (na primer, korišćenje sopstvenog bunara, drva za ogrev ili spaljivanje ili odlaganje otpada na divljim deponijama). 18 Evropska komisija (2008): DG Regionalna politika & Evropska komisija: "Priručnik za CBA za investicione projekte, strukturne fondove i predpristupne instrumente", Brisel 2008, Prilig E. 19 Evropska komisija DG REGIO. Novi period programiranja 2007-2013. Vodič za metodologiju o CBA. Radni dokument Br. 4, Brisel, avgust 2007.

59

Drugi pristup je da se ispita dostupnost usluge za najsiromašnije segmenate društva (npr. za petinu korisnika sa najnižim prihodima). Ovaj pristup je naročito primenjiv u zemljama gde su prihodi domaćinstava ozbiljno deformisani, odnosno gde mali procenat stanovništva ima veoma visoke prihode, pa je prosek mnogo viši od prihoda tipičnog domaćinstva. Centralne vlasti najćešće utvrñuju politiku vezanu za dostupnost usluge domaćinstvima i najjednostavnije rešenje je da utvrde standardi dostupnosti usluge.

Potrebno je istaći da se koncept dostupnosti, koji se koristi u ovom priručniku, odnosi samo na domaćinstva. Razlog je taj što su domaćinstva najčešće najveća grupa korisnika, i što cena usluga utiče drugačije na druge korisnike: komercijalni korisnici mogu da prikažu rashode za usluge kao poslovne rashode, a institucionalni potrošači moraju da plate usluge u okviru svojih budžeta.

5.7 Tehnička analiza i analiza opcija

U ovom odeljku CBA, stručnjaci za tehnička pitanja predstavljaju tehničke aspekte projekta. To najčešće podrazumeva idejni projekat i procenu rashoda. Detaljan opis pripreme prevazilazi obuhvat ovog priručnika. Ostali delovi tehničke analize mogu da obuhvate20:

dostupna tehnologija

planu proizvodnje (uključujući korištenje infrastrukture)

kadrovske potrebe

veličinu projekta

lokaciju projekta

ulaganja imovine i obrtnih sredstava

plan realizacije

faze spovoñenja projekta

plan finansiranja

aspektima zaštite životne sredine

Kod velikih projekata, najčešće je potrebno izraditi detaljne pomoćne studije (na primer, geo-tehnički izveštaji, hidrološki izveštaji, ispitivanje tržišta/marketing, itd.).

Deo tehničke analize, analiza opravdanosti i opcija, se najčešće nadograñuje na informacije o društveno-ekonomskom okruženju i analizi traživanje za rezultate projekta, kroz identifikaciju niza opcija koje mogu obezbediti ostvarivanje ciljeva projekta21.

Izuzetno je važno da je identifikacija opcija zasnovana na pretpostavci da će ciljevi projekta biti ostvareni. Ako opcija ne obezbeñuje ostvarivanje ciljeva projekta, treba je odbaciti i obustaviti dalje ispitivanje. Ova pretpostavka je važna da bi bilo moguće poreñenje relativne rentabilnosti projektnih opcija.

20 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 33. 21 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 32.

60

Primeri opcija22

� različiti putni pravci, različito vreme izgradnje i različite tehnologije, koje dolaze u obzir za saobraćajne projekte

� veće bolničke zgrade umesto većeg broja lokalnih klinika, koje nude široke medicinske usluge

� lokacija proizvodnog pogona u oblasti A, koja je bliža tržištu, umesto oblasti B, koja je bliža dobavljačima

� različiti aranžmani u pogledu potrošnje energije

unapreñenje energetske efikasnosti umesto/ili uz izgradnju novih energetskih pogona

Dodatni primeri opcija za preradu otpadnih voda

� različite lokacije i broj postrojenja za preradu otpadnih voda (na primer, da bi se pokrili različiti bazeni otpadnih voda ili ispumpale otpadne vode iz jedne hidrološke zone u drugu da bi se smanjio broj postrojenja za preradu otpadnih voda)

� jedno veliko postrojenje za preradu otpadnih voda u odnosu na nekoliko manjih postorojenja i septičke jame

� različite tehnologije za postizanje istog cilja – tehnologije prerade vode i otpadnih voda

Osnovni pristup analizi opcija je definisanje situacija sa i bez realizacije projekta. Opcija koja podrazumeva da se projekat ne realizuje ne znači da ništa neće biti urañeno. Ako je ovo u pitanju, rezultati mogu biti katastrofalni. Na primer, ako se neefikasan sistem za vodosnabdevanje ostavi kakav jeste bez investicija, usluge će se pogoršavati. Opcija „bez realizacije projekta” (ponekad se naziva 'normalno poslovanje' ili 'osnovna' opcija) najčešće znači da će se rashodi funkcionisanja i održavanja postojeće infrastrukture i dalje pokrivati. Ova opcija podrazumeva i druge rashode, odnosno, odloženi rashodi zbog nerešavanja problema i njihovog ostavljanja budućim generacijama da ga reše, najverovatnije znači i značjano više rashode kasnije.

Opcije „sa realizacijom projekta” može varirati od opcije „realizacije minimalnog obima” projekta do celog niza opcija, koje se mogu opisati sa „uraditi nešto”. Opcije „uraditi nešto” pretpostavljaju da će se pojaviti odreñeni investicioni rashodi, pored postojećih operativnih rashoda i troškova održavanja, na primer, delimična modernizacija ili sanacija infrastrukture, da bi se održavao postojeći nivo usluga.

Predlagač projekta je načešće najzainteresovaniji za opciju „uraditi nešto” i podrazumeva se da su to različite tehničke opcije za rešavanje definisanih problema. Svaka opcija „uraditi nešto” ima različit niz pretpostavki koje se, izmeñu ostalog, odnose na investicione rashode, operativne rashode i politiku cena. Kako je već objašnjeno, ove opcije „uraditi nešto” će imati zajedničku karakteristiku da se pretpostavlja da će ostvariti definisane ciljeve.

Priručnik za CBA još jednom nudi pristup za odabir najbolje opcije23: 22 Ibid.

61

� definisati dugačak spisak meñusobno nezavisnih akcija usmerenih na dostizanje planiranih ciljeva

� testirati spisak u odnosu na neke kvalitativne kriterijume (npr. sistem bodovanja koji treba uspotaviti u smislu ukupne orijentacije i /ili tehničkih pitanja koja se obrazlažu na adekvatan način u analizi) i uspostavljanje kratkog spiska odgovarajućih opcija

� utvrditi rangiranje opcija i odabrati željenu opciju prema njenoj neto sadašnjoj vrednosti u finansijskom i ekonomskom smislu.

Ovo znači da je za svaku od opcija 'uraditi nešto' koje je identifikovao predlagač projekta, potrebno sprovesti "mini" CBA.

Jednostaniji pristup korišćen u novim državama članicama, kao što je Poljska, koristi istu polaznu osnovu kao Vodič za CBA (odnosno, dug spisak akcija za realizaciju postavlenih ciljeva) i analizira taj dugačak spisak da bi identifikovao izvodljive opcije. Meñutim, ključno je da fokus nije na neto sadašnjoj vrednosti opcije već na rentabilnosti.

Analiza isplativosti se koristi za odabir opcije projekta koja donosi iste koristi kao sve druge opcije, ali po nižoj jediničnoj ceni. Ovaj pristup se primenjuje u proceni ekoloških investicija kada je poznat cilj: na primer, usklañenost sa direktivama EU iz sektora vodosnabdevanja. Prema tome, bira se opcija koja predstavlja najrentabilnije rešenje koje zadovoljava potrebe (drugim rečima, ostvaruje ciljeve).

Za merenje isplativosti se često koristi indikator prosečnih inkrementalnih troškova (Average Incremental Cost AIC), poznat kao indikator dinamike nastajanja troškova. Prosečni inkrementalni trošak (AIC) predstavlja odnos izmeñu diskontovanih investicionih i operativnih troškova tokom veka trajanja investicije i diskontovanog toka prihoda, ili koristi (kada su koristi izražene fizičkim jedinicama, na primer broj kubnih metara prerañenih otpadnih voda). AIC je više dinamički indikator rentabilnosti nego snimak stanja, koji proizilazi iz tipične analize jediničnih troškova.

Sledeća formula se primenjuje kod izračunavanja AIC:

∑

∑=

=

=

=

+

++

=nt

tt

t

nt

tt

tt

r

VWSr

MOIC

AIC

0

0

)1(

)1(

&

ICt investicioni troškovi u godini t O&Mt operativni troškovi i troškovi održavanja u godini t VWSt jedinični efekat projekta u godini t (npr. zapremina prerañenih otpadnih voda u kubnim metrima) r diskontna stopa n referentni period (vek trajanja investicije)

Brojilac jednačine je zbir diskontovanih investicionih troškova i diskontovanih operativnih troškova i troškova održavanja. Operativni troškovi se prikazuju za ceo vek trajanja projekta. U imeniocu je prikazan diskontovan jedinični efekat projekta.

23 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 33.

62

Diskontovanje se opisuje u poglavlju o finansijskoj analizi. Svrha diskontovanja je da se odredi prosečni inkrementalni trošak i izraze budući troškovi investicije, operativni i troškovi održavanja i efekti u današnjim vrednostima. Prosečan inkremantalni trošak donosi jasnu i intuitivnu meru rentabilnosti, odnosno, jedinični trošak efekta: na primer, prerañene otpadne vode (evra po kubnom metru), kapacitet deponije (evra po m3 kapaciteta), i kapacitet toplane (evra po instaliranim MW). Ovu meru lako razumeju donosioci odluka i javnost i može se iskoristiti da se obajsne efekti projekta.

Meñutim, bitno je istaći da ovaj jedinični trošak nema nikakve veze sa cenom usluge koju će plaćati potrošači. Na primer, ako je u analizi opcija utvrñeno da najbolja opcija (ona koja ostvaruje definisane koristi po najnižoj jediničnoj ceni) ima prosečan inkrementalni trošak od 2 evra/m3 prerañenih otpadnih voda, to onda nije isto kao tarifa koju bi potrošači platili za kubni metar odvedenih otpadnih voda koja je proizašla iz posebne analize.

Kada se odabere najbolja opcija (npr. najrentabilnija opcija koja ispunjava odreñene ciljeve ili u kojoj projekat ima najviše bodova u sistemu bodovanja) onda ta opcija postaje jedinica za proučavanje u okviru finansijske i ekonomske analize.

5.8 Finansijska analiza

Kako je navedeno u Vodiču za CBA, "glavna svrha finansijske analize je korišćenje prognoza novčanih tokova projekta za izračunavanje odgovarajućih indikatora neto povraćaja". Time se naglašava korišćenje glavnih indikatora: finansijske neto sadašnje vrednosti (FNPV) i finansijske stope rentabilnosti (FRR), koje se koriste za obračun prihoda od investicionih rashoda kao FNPV(C) i FRR(C) i za obračun prihoda od nacionalnog kapitala kao FNPV(K) i FRR(K)24.

Setite se da je "projekat" opcija odabrana analizom opcija za potrebe dalje analize. Suštinski, finansijska anliza je sredstvo za donosioce odluka da odluče da li projekat treba sprovesti ili ne. Prema tome, glavno pitanje na koje treba dati odgovor finansijskom analizom je da li projekat treba finansirati iz ugla investitora. Bez obzira na ovaj odgovor, sledeće pitanje treba da bude da li projekat treba finansirati iz javnih fondova. Dok poslednje pitanje može da dobije odgovor u finansijskoj analizi, potrebna je ekonomska analiza da bi se obezbedio autoritativan odgovor na pitanje da li projekat treba finansirati javnim sredstvima.

Ako projekat ima visoku finansijsku stopu rentabilnosti, privlačenje kapitala za realizaciju projekta od privatnih investitora i finansijskih institucija neće biti teško i javna sredstva nisu potrebna. Odluka da li investirati ili ne se može doneti na osnovu finansijske analize i indikatora finansijske rentabilnosti. Meñutim, ako projekat ima nisku ili negativnu finansijsku rentabilnost, konačna odluka o njegovoj realizaciji se donosi tek nakon ekonomske analize. Ekonomska analiza meri društvene efekte projekta i eliminiše poremećaje tržišta, koji ne održavaju pravu vrednost uloženog u projekat i efekata projekta.

Priprema finansijske analize se sastoji iz šest različitih tabela, koje predstavljaju glavne korake i rezultate analize. To su:

� ukupni investicioni rashodi

� ukupni operativni prihodi i rashodi


63

� finansijska rentabilnost investicionih rashoda: FNPV(C) i FRR(C) – finansijska rentabilnost projekta iz perspektive investitora. Ovim se pokazuje kapacitet operativnih neto prihoda da pokriju investicione rashode, bez obzira na način finansiranja

� izvori finansiranja

� finansijska održivost – pokazuje da li će projekat generisati pozitivan novčani tok (iz neto operativnih prihoda i svih izvora finansiranja) tokom perioda funkcionisanja ili će funkcionisanje projekta biti subvencionisano

� finansijska rentabilnost uloženog nacionalnog kapitala: FNPV(K) i FRR(K) – finansijska rentabilnost projekta iz perspektive transfera i drugih nacionalnih izvora sredstava vezanih za finansiranje projekta. Novčani tok izadataka sadrži samo nacionalna javna i privatna sredstva, i ne sadrže sredstva stranih donatora.

Veze izmeñu ovih tabela su prikazane na sledećoj slici25.

Slika 5.1. Struktura finansijske analize

U cilju kreiranja pravilnih tabela i sprovoñenja finansijske analize mora se obratiti pažnja na definisanje i obračun sledećih parametara:

vremenskog okvira projekta

ukupnih rashida projekta

prihoda koje ostvaruje projekat

preostale vrednosti investicije

korigovanja cena za stopu inflacije


Ukupni operativni prihodi i rashodi

Izvori finansiranja

Ukupni investicioni rashodi

Finansijska održivost

Finansijska rentabilnost rashoda projekta

FNPV(C)

Finansijska rentabilnost kapitala FNPV(K)

64

izvora finansiranja investicije

finansijske održivosti projekta

izbora adekvatne diskontne stope

pokazatelja rentabilnosti projekta

5.9 Vremenski period analize

Pre početka prikupljanja podataka o investicionim i operativnim rashodima projekta, potrebno je dogovoriti vremenski period finansijske analize. Vremenski period je broj godina za koje se priprema prognoza novčanih tokova projekta. Opšti princip za izbor vremenskog perioda analize je da on treba da odgovara, odnosno da ne prevazilazi ekonomski vek trajanja sredstava, koja se grade u okviru realizacije projekta, kao i da bude dovoljno dugačak da bi se obuhvatili eventualni srednjoročni i dugoročni uticaji.

Dužina vremenskog perioda analize direktno utiče na finansijske indikatore projekta: implicitno, što je duži vremenski period, više se vrednuju budućie koristi. Kraći vremenski period možda neće obuhvatiti dugoročne koristi infrastrukturnog projekta i više odgovara projektima privatnog sektora od kojih se očekuje da imaju visoku stopu rentabilnosti. Izbor vremenskog perioda takoñe može da utiče na iznos finansijskih sredstava, koja se pribavljaju od institucija kao što je Evropska unija, naročito, kada su investicioni rashodi visoki i koncentrisani u prvoj godini analize, a koristi rasporeñene u periodu od nekoliko godina. Produžavanje vremenskog perioda može da uveća iznos sredstava koja se obezbeñuju iz donacija, koje se mogu dobiti od Evropske unije.

Sa druge strane, vremenski period ne treba da bude predugačak zbog neizvesnosti koju donosi budućnost: iako, most može da ima koristan vek od 70 ili više godina, finansijska analiza ne treba da se sprovodi za toliko dugačak period, jer je period od 30-40 godina adekvatniji.

Prosečan vremenski period zavisi od sketora u koji se investira i neki primeri su dati u narednoj tabeli26:

Projekti po sektorima Prosečan vremenski okvir

Energetika 25

Voda i životna sredina 30

Železnice 30

Putevi 25

Luke i aerodrome 25

Telekomunikacije 15

Industrija 10

Ostale usluge 15


65

Primer

Vremenski okvir i životni vek projekta27

Projekti infrastrukture se obično procenjuju na period od 20 do 30 godina, što predstavlja grubu procenu njihovog veka trajanja. I ako, fizička imovina može trajati duže (npr. most može trajati 100 godina) nije preporučljivo vršiti procene za duže periode.

U slučaju imovine čiji je životni vek veoma dug, na kraju perioda procene može se dodati rezidualna vrednost, da bi se ukazalo na potencijalnu vrednost od prodaje ili nastavka korišćenja.

Vremenski okvir projekata energetske efikasnosti

Većina proizvoñača svetlećih tela daje garanciju na 15 godina za svoje proizvode. Nakon 10 godina na tržištu se mogu pojaviti nova svetleća tela, koja koriste 3 puta manje električne energije. Ekonomski je opravdano da se postojeća svetleća tela zamene nakon 10 godina i ako tehnički gledano mogu da rade 15 godina. Razlog za zamenu je gubitak ušteda nakon 10 godina. Dakle vremenski okvir za projekat bi bio 10 godina.

5.10 Utvrñivanje investicionih rashoda

Nakon definisanja vremenskog perioda analize, sledeći logičan korak je utvrñivanje ukupnih rashoda projekta. Prvi korak je definisanje investicionih rashoda (Error! Reference source not found.), a zatim operativnih rashoda ( Tabela 5.2).

5.10.1 Investicioni rashodi

Investicioni rashodi obuhvataju kapitalne rashode za nabavku osnovnih i drugih sredstava. Za potrebe sprovoñenja finansijske analize projekta, investicioni rashodi se sastoje od sledećih rashoda za:

zemljište – ulaganja u nabavku zemljišta (mikro-lokacije) na kojem će se prostorno (fizički) smestiti elementi investicionog projekta

infrastruktura – ulaganja u ureñenje okoline objekata (izgradnja prilaznih i unutrašnjih puteva, parking placeva, pešačke staze, zelene površine id r.)

grañevinski objekti – ulaganja u projektovanje, obezbeñenje odreñenih dozvola i saglasnosti za gradnju i u sve grañevinske radove vezane za izgradnju konkretnih objekata (zemljani radovi, betoniranje, zidarski radovi, unutrašnji zanatski radovi, itd.)

oprema – ulaganje u sve potrebne mašine, ureñaje i tehnološke celine neophodne za odvijanje planiranog tehnološkog procesa

instalacije – ulaganja u sve instalacije koje se moraju ugraditi u objekte (elektro-instalacije, vodovod, telekomunikacije, plinske instalacije id r.) da bi se u njima mogao da planirani tehnološki id rZss

27 Evropska komisija, DG Regionalna politika, Vodič za costt-benefit analizu investicionih projekata, strukturalne fondove, kohezioni fond i instrument za predpristupanje, 2008, s. 20.

66

ostala osnovna sredstva – ulaganja u nabavku osnovnih sredstava kao što su patenti ili licence za korišćenje odreñenih tehnoloških rešenja, nabavku specijalnih “know-how” za korišćenje odreñene tehnologije i opreme id r.

5.10.2. Početni rashodi

Ovi rashodi nastaju pre početka realizacije fizičkih investicija. Početni rashodi mogu da budu28:

√√ rashodi za pripremne studije za projekat (studija opravdanosti, idejni projekat, glavni projekat, geotehničke studije, itd.)

√√ rashodi nastali tokom faze implementacije

√√ rashodi za konsultantske usluge, obuku, istraživanja i razvoj

√√ rashodi u vezi hartija od vrednosti (akcija i obveznica).

5.10.3, Promene obrtnog kapitala

Promene obrtnog kapitala (obrtnih sredstava) se moraju uzeti u obzir kod projekata koji podrazumevaju proizvodnju roba ili usluge. Neto obrtni kapital predstavlja razliku izmeñu tekućih sredstva i tekućih obaveza.

Tekuća sredstva obuhvataju:

√√ potraživanja

√√ zalihe u svakoj fazi procesa proizvodnje

√√ gotovinu i neto kratkoročnu likvidnost

Tekuće obaveze obuhvataju:

√√ obaveze prema dobavljačima

√√ kratkoročna dugovanja prema dobavljačima

Ne obuhvataju srednjoročna i dugoročna dugovanja prema dobavljačima.

U nastavku je dat primer tabele koja se koristi za pripremu investicionih rashoda planiranih tokom implementacije investicionih projekata i trajanja projekta.

Tabela 5.1. Ukupni investicioni rashodi

godina Opis rashoda 1 2 ... n

1. Zemljište

2. Grañevinski objekti

3. Nova oprema

28 DG Regionalna politika & Evropska komisija (2002), op. cit., s. 37.

67

4. Korišćena oprema

5. Veliki remonti

6. Osnovna sredstva (1 do 5)

7. Licence

8. Patenti

9. Početni rashodi projekta

10. Početni rashodi projekta (7 do 9)

11. Investicioni rashodi (6+10)

12. Gotovina

13. Kupci

14. Zalihe

15. Tekuće obaveze

16. Neto obrtna sredstva (12+13+14−15)

17. Promene neto obrtnih sredstava

18. Zamena opreme sa kraćim trajanjem

19. Rezidualna vrednost29

20. Ostali investicioni rashodi (18+19)

21. Ukupni investicioni rashodi (11+17+20)

Primer investicionih rashoda

U ove rashode spadaju sva ulaganja, neophodna da se projekat realizuje (studije izvodljivosti, projekat i nacrt, kupovina zemljišta, opreme, itd.). Ovi rashodi se iskazuju u godini u kojoj se plaćaju. U njih spadaju rashodi, koji ne moraju biti prihvaćeni za finansiranje iz donacija i kredita (kupovina zemljišta, na primer).

Porezi, kao što je PDV, mogu se prikazati kao rashodi samo ukoliko se ne mogu računati kao odbici i ukoliko predstavljaju realan rashod za onoga koji investira u projekat.

Pošto oprema, ima kraći životni vek od osnovnih grañevinskih radova (10 godina, a nekad i manje), rashodi za zamenu te opreme mogu biti iskazani u okviru kapitalnih rashoda. Oni moraju biti prikazani u onoj godini u kojoj se procenjuje da će ti rashodi biti plaćeni.

5.11. Utvrñivanje operativnih rashoda

Operativni rashodi su svi rashodi potrebni da investicija funkcioniše nakon završetka. Operativni rashodi mogu da budu:

Materijalni rashodi – proizvodni materijali, komponente, delovi i elementi, koji se koriste za proizvodnju finalnih proizvoda i usluga. To mogu da budu hemikalije za preradu vode, koje se koriste prilikom proizvodnje vode.

29 Rezidualna vrednost je šire objačnjena u tački

68

Rashodi za zaposlene – izraženi u bruto iznosima, uključujući porez na dohodak i doprinose za socijalno osgiuranje (porez i doprinosi za socijalno osiguranje se eliminišu u ekonomskoj analizi)

Rashodi za energiju - su svi električna energija i gorivo

Rashodi za održavanje – održavanje sredstava

Opšti operativni rashodi – za upravljanje i drugi relevantni rashodi, kao što su rashodi za pravne usluge, knjigovodstvo, obrazovanje i obuke, itd.

Administrativni rashodi – komunalne usluge, zakupnine i rashodi za opremu

Rashodi prodaje – rashodi potrebni da se efekti prodaju

Ovi rashodi su prikazani u tabeli u nastavku. Svaki investitor će imati donekle različit niz opertaivnih rashoda usklañen sa njegovim knjigovodstvenim sistemom, načinom izveštavanja i karakeristikama investicije.

Tabela 5.2. Operativni rashodi

godina Opis rashoda 1 2 ... n

1. Materijali

2. Zaposleni

3. Energija

4. Održavanje

5. Opšti operativni rashodi

6. Administrativni rashodi

7. Rashodi prodaje

Ukupni operativni rashodi (1 do 7)

Primetićete da postoje i druge stavke koje se ponekad ubrajaju u operativne rashode. Te stavke nisu obuhvaćene prethodnom tabelom, pošto u zavisnosti od vrste analize mogu i ne moraju da budu obuhvaćene. To je predstavljeno u nastavku.

Važno je da predlagač projekta u operativne rashode ne uključi stavke koje ne podrazumevaju odliv nočanih sredstava, a koje se koriste u finansijskim izveštajima, bilansu stanja i bilansu uspeha. Potrebno je izostaviti sledeće stavke30:

Amortizaciju, pošto ne predstavlja novčano plaćanje. Obuhvaćena je bilansom stanja i bilansom uspeha, ali ne i izveštajem o novčanim tokovima. Amortizacija ne treba da bude obuhvaćena kao operativni rashod za potrebe izračunavanja diskontovanih novačnih tokova.

Sve rezerve za troškove budućih zamena, pošto ne odgovaraju stvarnoj potrošnji roba i usluga


69

Sve rezerve za nepredviñene situacije, koje treba obuhvatiti analizom rizika ali ne i figurativnim troškovima.

Plaćanje kamate je operativni rashod, koji se u finansijskoj analizi prikazuje na različite načine: on se ne uključuje u obračun rentabilnosti rashoda projekta FNPV(C), ali se uključuje u obračun rentabilnosti uloženog kapitala u projekat FNPV(K). Ako se plaćanje kamate odnosi na funkcionisanje investicije, onda se uključuje u obračun finansijske efikasnosti investicije.

Direktni porezi (npr. porezi na kapital i prihod) se prikazuju samo u tabeli finansijske održivosti, ali ne ulaze u obračun FNPV(C) i FNPV(K), koju treba izračunati pre odbitaka.

Amortizacija se koristi za konverziju kapitalnih rashoda u godišnje troškove i alokaciju troškova kapitalnih rashoda tokom veka trajanja sredstava. U bilansu uspeha se pojavljuje kao rashod, ali ne i u izveštaju o novčanim tokova, pošto ne podrazumeva odliv novčanih sredstava. U finansijskoj analizi treba koristiti linearne stope amortizacije, zasnovane na lokalnim knjigovodstvenim i inženjerskim praksama. Neki od indikativnih tipova veka trajanja sredstava su prikazani u tabeli u nastavku31.

Vrsta imovine Korisni vek u godinama Zgrade (grañevinski objekti) 15 - 76 Transformatori 12 - 34 Prenosni vodovi 14 - 46 Vozila 2 - 5 Računari i računarska oprema 3 - 4 Kancelarijska oprema 5 - 9

Primer obračuna amortizacije

Kamion čija je cena 50.000 Evra sa korisnim vekom od 10 godina, imao bi godišnji trošak amortizacije od 10% svog ukupnog kapitalnog troška nabavke, ili 5.000 Evra godišnje.

Da li će imovina (objekati, oprema, vozila, itd.) biti predmet amortizacije zavisi od vlasništva i načina finansiranja i korišćenja imovine:

Imovina koja je u vlasništvu, se amortizuje u toku preostalog veka korišćenja

Ako je nabavka imovine finansirana iz kredita, tada troškove kamate treba uključiti u operativne rashode u bilansu uspeha nosioca projekta (vlasnika imovine)

Imovina, koja je uzeta u zakup, po pravilu se ne amortiziraju, a zakupnina predstavlja operativni rashod, prikazan u bilansu uspeha korisnika imovine

5.12. Prihodi projekta32

Pojedini projekti generišu prihode, putem prodaje roba i usluga. Sopstveni prihod projekta se predviña na osnovu pretpostavljene količine robe i usluga, koje će biti pružene i njihovih cena.

31 DG Regionalna politika & Evropska komisija (2002), op. cit., s. 39. 32 Iz DG Regionalna politika & Evropska kkomisija (2002), op. cit., s. 25.

70

Projektovani prihodi od prodaje se unose u tabelu sličnu tabeli predstavljenoj u nastavku za finansijsku analizu.

Table 5.3. Operativni prihodi

godina Opis prihoda 1 2 ... n

1. Proizvod/Servis A

2. Proizvod/Servis B

3. Proizvod/Servis C

4. Ukupni operativni prihodi (1+2+3)

Prilikom projektovanja tekućeg prihoda projekta, u obračun se ne uključuju:

� troškovi PDV-a

� ostali indirektni porezi, ukoliko ih plaća investitor

� svi kapitalni transfera i subvencije, sa pokrajinskog ili republičkog nivoa

U nekim slučajevima, investitor možda neće biti pravno lice koje će upravljati infrastrukturom, i to lice će možda plaćati naknadu investitoru. Ova tarifa možda neće održavati sve troškove što doprinosi stvaranju finansijskog procepa. Prihodi koji se razmatraju finansijskom analizom su najčešće oni koje stiče vlasnik infrastrukture. U svakom slučaju, od slučaja do slučaja, potencijalni kreditori ili fondovi mogu tražiti i konsolidovanu finansijsku analizu za obe strane33.

Prilikom analize i ocene bilo kog projekta, potrebno je utvrditi prihode, koji će se koristiti za otplatu investiranih sredstava, u toku korišćenja projekta. U tom smislu mogu se koristiti: sredstva donacija, naknade koje plaćaju korisnici i sredstva iz budžeta lokalne samouprave. Moraju biti poznati svi izvori finansijskih sredstava i prihoda projekta, koji će se ostvariti u višegodišnjem periodu.

Primer Prihodi industrijske zone

Prilikom projektovanja finansijskih prihoda opštine, kao vlasnika industrijske zone treba predvideti prihode od:

1. prodaje zemljišta, na osnovu cene zemljišta, procenat iskorišćenosti i broj korisnika

2. priključivanja na vodovod i kanalizaciju, na osnovu naknade za priključak, roka za plaćanje i broja priključaka

3. taksi na isticanje naziva firme, na osnovu visine taksi, roka za plaćanje i broja firmi

4. opštinskih naknada, u zavisnosti od sektora i broja zaposlenih

33 Ibid., s. 25.

71

Nakon utvrñivanja operativnih (tekućih) prihoda i rashoda, moguće je izračunati neto operativni prihod projekta.

Table 5.4 Neto operativni prihodi

godina Opis prihoda i rashoda 1 2 ... n

1. Ukupni operativni prihodi

2. Ukupni operativni rashodi

Neto operativni prihodi (1-2)

Neto operativni prihod predstavlja onaj iznos sredstava, koji može biti upotrebljen za finansiranje rashoda projekta u toku korišćenja i otplatu pozajmljenih sredstava od kreditora i investitora. Viši neto operativni prihod ukazuje na veću finansijsku samoodrživost projekta i manju zavisnost od transfera i subvencija iz budžeta lokalne samouprave. S druge strane, viši neto operativni prihodi takoñe ukazuju na to da se finansijska pomoć donatora i meñunarodnih finansijskih institucija obračunava na nižim nivoima u poreñenju sa projektom koji generiše niže neto operativne prihode.

Projekti koji generišu prihode

Ako projekat generiše prihode, odnosno, sredstva se obezbeñuju iz nakanda, koje plaćaju potrošači ili na neki drugi način, potrebno je koristiti ih za finansiranje operativnih rashoda, kao i budućih kapitalnih rashoda za održavanje sistema. Ako je ovo slučaj, u teroiji projekat može da privuče druge izvore finansiranja zbog toka prihoda koje generiše. Na primer, prihodi se mogu koristiti za otplatu glavnice pozajmljenog kapitala.

Ako projekat ima kapacitet da generiše prihode, CBA treba da ispita optimalnu cenovnu politiku koja pravi ravnotežu izmeñu generisanja prihoda i priuštivosti usluga.

Prihodi se direktno pripisuju investiciji i treba ih proceniti u odnosu na vek trajanja infrastrukture. Prihodi se mogu ostvarivati od putarina, naknada, taksi, tarifa, itd.

Donatori i meñunarodne finansijske institucije analiziraju diskontovani novčani tok generisan projektom od budućeg toka prihoda tokom korisnog ekonomskog veka projekta. Na ovaj način, oni mogu da provere da li pomoć potrebna i u kojoj meri.

5.13 Rezidualna vrednost investicije

U završnoj godini analize, rezidualna vrednost sredstava (zgrade, mašine, oprema, itd.) treba da bude procenjena i obuhvaćena finansijskom analizom. Rezidualna vrednost predstavlja koristan vek sredstava koji preostaje nakon završne godine analize. Rezidualna vrednost se najčešće prikazuje kao priliv u tokovima gotovine u poslednjoj godini vremenskog perioda za koji se vrši finansijska analiza.

72

Rezidualna vrednost je predstavljena u tabeli finansijske održivosti samo ako postoji stvarni priliv novčanih sredstava nosioca projekta (vlasnik sredstava), po osnovu imovine. Uvek se predstavlja u tabeli za obračun finansijske rentabilnosti rashoda projekta (FNPV(C) i FRR(K)) i kapital (FNPV(K) i FRR(K))34.

Rezidualna vrednost se najčešće obračunava ili uzimanjem u obzir rezidualne tržišne vrednost osnovnih sredstava (ako se planira prodaja na kraju definisanog vremenskog horizonta projekta) ili obračunavanjem neto sadašnje vrednosti gotovinskih tokova tokom ostatka veka trajanja projekta. Diskontovana vrednost svakog budućeg neto primitka, nakon vremenskog perioda analize, treba da bude obuhvaćena rezidualnom vrednošću. Rezidualna vrednost se može posmatrati i kao likividaciona vrednost35.

5.14 Usklañivanje sa inflacijom

Tokom analize rentabilnosti projekta mogu se koristiti, fiksne cene (cene fiksirane u baznoj godini), ili nominalne (sadašnje)36.

Od izbora cena zavisi izbor diskontne stope:

Diskontovanje novčanog toka iskazanog u konstantnim cenama vrši se realnom diskontnom stopom

Diskontovanje novčanog toka iskazanog u nominalnim cenama vrši se nominalnom diskontnom stopom

Prilikom korićenja nominalne diskontne stope prognoza prihoda projekta treba da uključi očekivanu inflaciju putem povećanja cena rada, materijala, energije itd. Prilikom korišćenja realne diskontne stope budući priliv novca biće iskazan u sadašnjim cenama, bez inflacije. Diskontovanje nominalnog novčanog toka sa nominalnom diskontnom stopom uvek daje istu sadašnju vrednost i stopu rentabilnosti projekta, kao diskontovanje realnog novčanog toka sa realnom diskontnom stopom.

Promene relativnih cena na tržištu mogu imati uticaj na obračun finansijskih pokazatelja rentabilnosti projekta. Zbog toga se, kada se očekuje promena relativnih cena u budućnosti, preporučuje korišćenje nominalnih (tekućih) cena u finansijskoj analizi.37

Obzirom da se preporuke za primenu diskontne stope odnose na njenu realnu vrednost, sledi formula za obračun nominalne diskontne stope (iz realne diskontne stope):

34 DG Regionalna politika & Evropska komisija (2002), op. cit., s. 25. 35 Ibid., s. 26. 36 Ibid., s. 26. Fiksne cene su cene koje se drže na konstantnom nivou u baznoj godini analize. Nominalne ili sadašnje cene su cene koje posmatraju u datom vremenu; ove cene obuhvataju efekte inflacije.

37 DG Regional politika & Evropska komisija (2002), op. cit., s. 26. Relativne cene predstavljaju meru razmene dva proizvoda. One predstavljaju koeficijent količine razmene dva proizvoda i njihovih cena .

73

(1+dn) = (1+dr) * (1+i)

dn nominalna diskontna stopa dr realna diskontna stopa i stopa inflacije

5.15 Izvori finansiranja investicije

Najjednostavniji način finansiranja infrastrukturnih porjekata je finansiranje iz budžetskih izvora lokalne samouprave. Zbog jednostavnosti finansiranja, većina infrastrukturnih projekata lokalne samouprave (na primer, lokalni putevi) se finansiraju na ovaj način. S druge strane, lokalne samouprave često traže i eksterno fiansiranje pošto se, na uštrb smanjenja finansiranja u budućnosti, omogućava finansiranje više infrastrukturnih projekata nego što sami budžetski izvori dozvoljavaju. Prema tome, lokalne samouprave, a ponekad i direktno javna komunalna preduzeća, konkurišu za eksterno finansiranje. Najpopularnija vrsta eksternog finansiranja su donacije.

Kokurisanje za donacije je najjeftiniji način da lokalne samouprave izgrade infrastrukturu, ali je važno upoznati se sa nekim glavnim manama donacija:

Institucije koje obezbeñuju donacije imaju svoje ciljeve.

Prilikom konkurisanja za donacije lokalne samouprave moraju da ispune ciljeve donatora, a oni se mogu razlikovati od prioriteta lokalne samouprave. Na primer, Evropska unija, ili neka druga donatorska institucija, može obezbediti donacije za investicije u zaštitu životne sredine i, prema tome, želi da finansira projekat fabrike za preradu otpadnih voda, a lokalna samouprava smatra da je potrebnije rešiti problem vodosnabdevanja. To je tako, zašto što finansijske institucije imaju globalne ciljeve, kao što je zaštita životne sredine u regionu ili u nekoliko okruga, a lokalne samouprave se usredsreñuju na lokalne probleme. Prema tome, infrastrukturni projekat može da se finansira samo kada se lokalni ciljevi poklapaju sa ciljevima finansijskih institucija, kao što je prikazano na dijagramu.

74

Veoma često na investicionu politiku lokalne samouprave utiču finansijske institucije i prioriteti lokalne zajednice (definisani strategijom razvoja lokalne zajednice) se ne realizuju. To je uočeno u mnogim zemljama i jedno od rešenja je da lokalne samouprave pripreme plan kapitalnih investicija (PKI) na osnovu definisanih strateških ciljeva i da sprovedu samo projekte koji su obuhvaćeni u PKI (više o PKI u poglavlju 4.2).

Institucije koje daju donacije zahtevaju da podnosioci zahtevaju izvoñenje zanačajnog obima dodatnih pripremnih radova i izveštavanje.

Dodatni radovi mogu da obuhvate pripremu finansijskih prijava sa pratećim studijama opravdanosti, posebne kriterijume za procedure nabavki, kao što su FIDIC i PRAG38, uspostavljanje Jedinice za realizaciju projekta, koja će upravljati projektom i poštovanje pravila izveštavanja i tokom realizacije projekta i kada se projekat završi, dodatne revizije i utvrñivanje rejtinga, i drugo. Priprema dokumentacije traje i često je prilično skupa, i nema garancija da će napori uloženi u privlačenje grantova biti uspešni. Kada se govori o grantovima, razuman zaključak je da je “besplatan novac skup”.

Finansijska institucija veoma retko finansijska svih 100% rashoda projekta. Ove institucije znaju da su lokalnim samoupravama potrebni infrastrukturni projekti i daju prednost

38 FIDIC (Fédération Internationale Des Ingénieurs-Conseils, Meñunarodno udruženje inženjera konsultanata) je donelo standarde i procedure za upravljanje infrastrukturnim projektima, uključujući pripremu projekatne i tenderske dokumentacije. PRAG – Praktični priručnik EU za ugovorne procedure koji se koristi za projekte EU, je naročito važan za tehničke projekte i projekte čiji je predmet nabavka opreme.

Ciljevi LS

Ciljevi FI

Projekat koji ispunjava ciljeve i lokalne samouprave i finansijske institucije može da se finansira

75

zajedničkom finansiranju sa lokalnim izvoirma kako bi "efekti" projekta bili ostvareni po nižoj ceni u donosu na finansiranje svih 100% troškova investicije. Kod malih projekata vrednih do nekoliko miliona evra, dva izvora finansiranja su najčešće dovoljna: na primer, finansijska institucija pokriva 80% troškova investicije, dok lokalna samouprava pokriva preostalih 20%.

Meñutim, šta se dešava kada lokalna samouprava ima mnogo drugih rashoda i/ili nedovoljno budžetski prihoda da finansira 20% rashoda investicije? Najčešći pristup je zaduživanje. Finansiranje zaduživanjem je veoma popularno u velikom broju zemalja. Obrazloženje kaže da se odmah omogućava finansiranje projekta, a dug se otplaćuje tokom odreñenog perioda. Kod dugoročnog finansiranja to znači da infrastrukturu koju koristi više generacija, plaća i više generacija. Kratkoročno zaduživanje, kao što je zaduživanje sa periodom otplate do 5 godina ili kraće, je problematičnije pošto tako zaduživanje značajno smanjuje investicione kapacitete u kratkom roku. Servisiranje duga postaje veliki rashod, koji može da preñe zakonska ograničenja za zaduživanje lokalne samouprave.

Prilikom finansiranja zaduživanjem, važno je poštovati sledeća pravila:

Koristiti zaduživanje samo za finansiranje infrastrukturnih projekata sa dugim rokom korišećnja.

Koristiti zaduživanje samo za finansiranje strateških infrastrukturnih projekata.

Korisiti dugoročne zajmove sa niskom kamatnom stopom.

Umesto korišćenja isključivo sopstvenih izvora i zaduživanja,

Korstiti zaduživanje za finasiranje nedostajućih sredstava (sopstvenog učešća) nakon dobijanja donacija za finansiranje projekta, umesto korišćenja isključivo sopstvenih izvora i zaduživanja

Pažljivo utvrditi kreditnu sposobnost, pošto zakonska ograničenja nisu dovoljna. Lokalna samouprava koja nije prešla zakonska ograničenja za zaduživanje možda nije u stanju da otplaćuje dugovanja. Ovo je objašnjeno u odeljku o kreditnoj sposobnosti.

Postupati obazrivo kod zaduživanja velike vrednosti. Ako lokalna samouprava nema slobodnog prostora u smislu kreditne sposobnosti, možda sledeće godine neće biti u stanju da pokrije spostveni udeo u sufinansiranju projekta u slučaju da dobije donaciju.

Razmišljati strateški i finansiranje projekta i kreditnu sposobnost posmatrati u dužem periodu od jedne godine.

Više informacija o kreditima i finansiranju zaduživanjem je dato u odeljku o kreditnoj sposobnosti (poglavlje 4.2).

Za projekte male vrednosti, od nekoliko miliona evra, dva izvora finansiranja su najčešće dovoljna. Srbija mora da finansira velike infrastrukturne potrebe. Veličina projekata, koje će sprovoditi lokalne samouprave u Srbiji, će se povećavati. Prema tome, dva izvora finansiranja možda neće biti dovoljna. Tipičan veliki infrastrukturni projekat košta desetine miliona evra i finansiranje mora da se obezbedi iz više izvora, kao na primer:

Sopstveni prihodi lokalne samouprave

Sopstvena sredstva javnih komunalnih preduzeća na koje se odnosi projekat

Krediti meñunarodnih finansijskih institucija (Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska inveticiona banka, itd.) za lokalne samouprave

76

Krediti sa niskim ili subvencionisanim kamatnim stopama za lokalne samouprave

Krediti za javna komunalna preduzeća na koje se odnosi projekat

Donacije EU ili drugih institucija (može biti više od jedne donacije za isti projekat)

Kapitalni transfer centralnih vlasti.

Kompleksan način finansiranja projekta je jedan od ključnih razloga dugotrajne pripreme velikih infrastrukturnih projekata. To ipak, donosi koristi pošto se rešavaju ozbiljni problemi i unapreñuje lokalna infrastruktura. Obezbeñivanje finansiranja iz više izvora je komplikovano, pošto zahteva značajnu koordinaciju napora i ciljevi svih institucija moraju da budu istaknuti u okviru projekta. Finansijske institucije često meñusobno sarañuju i lobiraju jedna kod druge u vezi sa finansiranjem projekta.

Još jedan problem povezan sa velikim infrastrukturnim projektima je da oni podrazumevaju dugotrajnu realizaciju. Može se dogoditi da se veliki infrastrukturni projekat finansira iz pet izvora i sprovodi u periodu dužem od pet godina. To znači da nosilac projekta treba da koordinira finansiranje u narednih pet godina. Pored toga, dešava se da različite finansijske institucije imaju različita pravila o tome šta čini kvalfikovan trošak koji se može koristiti za obračunavanje procenta sufinansiranja. Na primer, jedna institucija možda želi da finansira pojekat fabrike za preradu otpadnih voda i jedinicu za implementaciju projekta, ali ne i sticanje zemljišta ili mrežu. Prema tome, "finansijski inženjering" je veoma bitan instrument za uspešnu realizaciju velikih infrastrukturnih projekata.

Za potrebe finansijske analize, neophodno je, projektovati strukturu izvora sredstava za finansiranje projekta, i dinamiku njihovog obezbeñivanja i korišćenja uneti u narednoj tabeli:

Tabela 5.5 Izvori finansiranja projekta

godina Opis izvora finansiranja 1 2 ... n

1. Lokalni izvori finansiranja

1.1. Lokalni budžetski prihodi

1.2. Sredstva komunalnih javnih preduzeća

2. Kapitalni transfer višeg nivoa vlasti

2.1. Kapitalni transfer Republike

2.2. Kapitalni transfer Pokrajine

3. Domaća javna sredstva (1+2)

4. Inostrane donacije

4.1. Donacije iz fondova Evropske unije

4.2. Donacije meñunarodnih finansijskih institucija

5. Ukupna javna sredstva (3+4)

6. Privatni kapital

7. Obveznice i druge hartije od vrednosti

8. Kredit EIB / EBRD / World bank

9. Ostali krediti

Ukupni izvori finansiranja

77

Izvori finansiranja projekta se mogu grupisati u nekoliko glavnih kategorija, i to je predstavljeno u prethodnoj tabeli:

domaća javna sredstva iz lokalanih izvora i kapitalnih transfera iz budžeta Republike i Pokrajine

inostrana javna sredstva iz donacija (npr. donacije iz Evropske unije ili meñunarodnih finansijskih institucija)

domaći privatni kapital (npr. putem javno-privatno partnerstvo)

pozajmljena sredstva na finansijskom tržištu od: investitora (prodajom obveznica i drugih hartija od vrednosti), banaka i meñunarodnih finansijskih institucija (EIB, EBRD, World bank-IFC)

Na osnovu podataka o izvorima finansiranja, moguće je:

projektovati dinamika otplate pozajmljenih sredstava

utvrditi prosečnu cenu izvora sredstava za finansiranje projekta (objašnjena pod tačkom 5.17. - ″Izbor diskontne stope″)

obračunati stopa rentabilnosti uloženih sredstava u projekat (FNPV(K) i FRR(K))

Informacije o finansijskim izvorima treba da budu dosledne sa planom investiranja opisanim u odeljku 0 o odreñivanju ukupnih troškova investicije. Nosilac projekta treba da doda kamatu tokom perioda izgradnje na investicione rashode, a onda izvori finansiranja treba da budu odreñeni. Naredni primeri ilustruju ovo pitanja.

Lokalna samouprava je pripremila investicioni projekat i obračunala ukupne investicione rashode:

Primer: Obračun investicionih rashoda

godina Ukupni investicioni rashodi 1 2

1. Osnovna sredstva 1,000 1,000 2. Gotovina 0 50 3. Potraživanja 0 50 4. Zalihe 0 50 5. Obaveze 0 50 6. Neto obrtni kapital 0 100 7. Promene obrtnog kapitala 0 100

Ukupni investicioni rashodi 1,000 1,100

Ukupni investicioni rashodi su 2,100. U nastavku je prikazana struktura izvora finansiranja projekta, od strane lokalne samouprave:

78

Primer: Obračun izvora finansiranja

godina Izvori finansiranja 1 2

1. Lokalni budžetski prihodi 500 600 2. Kredit ( kamatna stopa 10%, otplata 10 god., grejs 2 god) 500 500 Ukupni izvori finansiranja 1,000 1,100

Poreñenje prethodne dve tabele pokazuje da su investicioni rashodi i izvori finansiranja uravnoteženi. Neophodno je obezbediti redovnu otplatu kredita. Sledeća tabela sadrži plan otplate kredita (više informacija je dato u odeljku o kreditnoj sposobnosti).

Primer: Plan otplate kredita

godina Opis 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Primanja od zaduživanja 500 500 Stanje duga na početku godine 500 1,000 1000 875 750 625 500 375 250 125 Serivisiranje duga: Otplata glavnice duga 125 125 125 125 125 125 125 125 Plaćanje kamata 50 100 100 87.5 75 62.5 50 37.5 25 12.5 Stanje duga na kraju godine 500 1,000 875 750 625 500 375 250 125 0

Iz plana otplate duga lokalne samouprave, može se uočiti da troškove kamate od 50 u prvoj godini i 100 u drugoj godini treba finansirati tokom perioda izgradnje. Ovi troškovi nisu deo operativnih rashoda i ne pokrivaju iz prihoda projekta (pošto je projekat u izgradnji). Troškovi kamate tokom perioda izgradnje povećavaju vrednost sredstava i treba ih finansirati kao i druge investicione rashode. Lokalna samouprava treba da prilagodi obe tabele na sledeći način.

Primer: Konačan obračun investicionih rashoda

godina Ukupni investicioni rashodi 1 2

1. Osnovna sredstva 1,050 1,100

1.1. Nabavka osnovnih sredstava 1,000 1,000 1.2. Kamata tokom perioda izgradnje 50 100 2. Gotovina 0 50 3. Potraživanja 0 50 4. Zalihe 0 50 5. Obaveze 0 50 6. Neto obrtni kapital 0 100 7. Promene obrtnog kapitala 0 100

Ukupni investicioni rashodi 1,050 1,200

Lokalna samouprava treba da utvrdi kako da promeni strukturu izvora finansiranja:

79

Primer: Konačan obračun izvora finansiranja

godina Izvori finansiranja 1 2

1. Lokalni budžetski prihodi 550 700 2. Zajam ( kamatna stopa 10%, otplata 10 god., grejs 2 god) 500 500 Ukupni izvori finansiranja 1,050 1,200

U velikom broju zemalja članica EU, partnerstva javnog i privatnog sektora postaju sve popularniji model finansiranja infrastrukturnih projekata, i to ne samo u sektoru komunalnih delatnosti.

Praksa Javno-privatnog partnerstva (JPP)

Partnerstvo javnog i privatnog sektora može biti važan instrument za finansiranje investicionih projekata, za delatnosti za koje je moguće angažovanje privatnog sektora. Privatni partneri mogu da traže podršku javnog sektora, kroz bespovratne subvencije i dotacije. Problem u privlačenju privatnih investitora je, taj što oni imaju različite ciljeve i osetljivi su na rizike javnog sektora. Privatni partneri mogu imati aktivnu ulogu u finansiranju projekata, ukoliko im se ponude odreñene olakšice. Tom prilikom, se mora zaštititi javni interes u svakoj fazi projekta (od projektovanja do realizacije) i moraju se obezbediti: pristup otvorenom tržištu, konkurencija i dostupnost.

Postoje brojni modeli JPP. Svakom projeku, u zavisnosti od njegovih karakteristika, odgovara odreñeni model JPP. Prilikom formiranja JPP mora se obratiti posebna pažnja na njegovu pravnu strukturu, koja može uticati na prihvatljive troškove projekta.

U okviru finansijske analize JPP potrebno je primeniti povećanu finansijsku diskontnu stopu zbog većeg oportunitetnog troška kapitala privatni sektor. Privatni partner treba da obezbediti adekvatni evidencije i dokaze o ostvarenim prihodima na sličnim projektima na kojima je već radio. U okviru najvećeg broja JPP javni sektor je vlasnik infrastrukture, koju privatni partner koristi za ostvarivanje prihoda putem naplate naknada.

Finansijska analiza se ne sprovodi samo iz pozicije vlasnika infrastrukture već se vrši konsolidovana analiza oba partnera kako bi se izbegle greške duplog računanja troškova i koristi.

5.16 Finansijska održivost

Nakon definisanja investicionih rashoda, operativnih prihoda i rashoda i izvora finansiranja sledeći korak je utvrñivanje da li je projekat finansijski održiv. Projekat je finansijski održiv kada ne postoji rizik obezbeñivanja novčanih sredstava 39.

Tokom analize finasijske održivosti, nosilac projekta proverava da li se tokom perioda analize (npr. tokom veka trajanja projekta) priliv gotovine poklapa ili prevazilazi odliv gotovine u svakoj godini. Ako je kumulativni neto gotovinski tok u datoj godini negativan, finansijska


80

održivost projekta može da bude ugrožena. Ako projekat konstantno generiše negativne neto gotovinske tokove, funkcionisanje projekta mora da se subvencioniše ili da se projekat okonča zbog nedovoljnog obima sredstava.

Priliv novčani sredstava obuhvata40:

prihode od prodaje (roba i usluga) i korišćenja infrastrukture

neto novčani priliv, koji je rezultat upravljanja finansijskim sredstvima

Dinamika ostvarenih novčanih priliva, uporeñuje se sa dinamikom novčanih odliva, u koje spadaju 41:

investicioni rashodi

operativni rashodi

otplata duga sa kamatom

troškovi poreza

druge isplate (npr. dividenda, isplata obaveza po obveznicama, itd.)

Sledi tabela za utvrñivanje finansijske održivosti projekta.

Tabela 5.6. Finansiska održivost projekta

godina Opis priliva i odliva novčanih sredstava 1 2 ... n

1. Ukupni izvori finansiranja 2. Prihod od prodaje

3. Ukupni prilivi (1+2)

4. Ukupni investicioni rashodi 5. Ukupni operativni rashodi 6. Kamata 7. Otplata duga 8. Porezi 9. Ukupni odlivi (4 do 9)

10. Neto novčani tok (3−10)

Kumulativni neto novčani tok (Σ1-10)

Projekat je finansijski održiv kada je kumulativni neto novčani tok pozitivan tokom svih godina finansijske analize.

5.17 Definisanje diskontne stope

Kapitalni investicioni projekti su dugoročni i zahtevaju velika početna ulaganja finansijskih sredstava, dok se prihodi ostvaruju veliki broj godina, u toku korišćenja projekta. Zbog toga, postoji potreba obračuna vrednosti novca u vremenu. Obračun se vrši u dva pravaca, u


81

zavisnosti od toga da li hoćemo da znamo, vrednost novca koji sada imamo nakon odreñenog broja godina, ili želimo da znamo sadašnju vrednost novca koji ćemo ostvariti u budućim godinama. Utvrñivanje sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova omogućuje uporeñivanje različitih načina ulaganja novca, odnosno različitih investicionih projekata.

Utvrñivanje buduće vrednosti novca vrši se ukamaćivanjem (kapitalisanjem) raspoloživog novca. Ukamaćivanje je uvećanje vrednosti raspoloživog novca, za prinos (npr. kamatu), koji se može ostvariti u svakoj budućoj obračunskoj godini. Obračun buduće vrednosti novca vrši se po formuli:

FVn = PV0 (1+p)n

PV0 sadašnja vrednost (raspoloživa količina) novca FVn buduća vrednost (uvećana količina novca posle n-godina) n broj godina p nominalna stopa prinosa / ili referentna kamatna stopa

Obračunavanje sadašnje vrednosti novca koji će biti generisan u budućnosti vrši se diskontovanjem. Diskontovanje predstavlja izražavanje očekivane vrednosti budućeg novca u današnjim vrednostima. Diskontovanje je umanjenje vrednosti očekivanog budućeg novca, za prinos (npr. kamatu), koji je propušten u svakoj godini čekanja da se priliv novca ostvari. Obračun sadašnje vrednosti novca se vrši pomoću sledeće formule:

PV0 = FVn /(1+d)n

PV0 sadašnja vrednost novca FVn buduća vrednost novca, posle n-godina n broj godina d diskontna stopa

Prilikom obračuna sadašnje vrednosti novca, ključni momenat predstavlja utvrñivanje diskontne stope, koja treba da odražava propušteni mogući prinos. Visina izabrane diskontne stope zavisi od: strukture izvora finansiranja projekta i visine rizika projekta. Ona se može utvrditi na osnovu kamatne stope komercijalnih banaka i na osnovu prosečne cene izvora finansiranja projekta. Vodič za CBA za 2008. godinu42 definiše diskontnu stopu kao "oportuni trošak kapitala" gde oportuni trošak označava da kada koristimo kapital u nekom projektu, mi žrtvujemo prihod na drugom projektu.

Postoji puno pristupa koji se kroiste za odreñivanje diskontne stope. Stopu koja se koristi u analizi rentabilnosti projekta odreñuje nacionalna vlada kako bi se primenjivala za sve projekte tokom datog vremenskog perioda, a cilj je da se održava dosledan referntni okvir. Postoji puno drugačijih metoda. Na primer, ako se diskontna stopa obračunava na osnovu bankarske kamatne stope, kada se projekat finansira samo bankarskim kreditom, nominalna diskontna stopa je jednaka nominalnoj kamatnoj stopi bankarskog kredita. Ako želimo da obračunamo stvarnu vrednost diskontne stope, nominalna stopa se usklañuje sa inflacijom na sledeći način:


82

dr = (dn −−−− i) / (1 ++++ i)

dr realna diskontna stopa dn nominalna diskontna stopa i stopa inflacije

Primer obračuna sadašnje vrednosti je dat u sledećoj tabeli.

Obračuna sadašnje vrednosti

Obračunati sadašnju vrednost novčanog priliva koji će biti ostvaren naplatom 100.000 Eur, na kraju svake od naredene 3 godine, ako je godišnja referentna kamatna stopa/stopa prinosa 8,5% a stopa inflacije 3,3%.

Obračun realne diskontne stope:

dr = (rn − i)/(1 + i) = (0,085 − 0,033)/(1 + 0,33) = 0,05 = 5%

Tabela: Obračun sadašnje vrednosti novca

dr = 5% I godina II godina III godina

Priliv novca na kraju perioda 100.000 100.000 100.000

Diskontovani godišnji prilivi 95.238 90.703 86.384

Sadašnja vrednost 272.325

Obračun sadašnje vrednosti primenom formule:

PV0 = 100.000/(1+0.05) + 100.000/(1+0.05)2 +100.000/(1+0.05)3 = 272.325

Pri realnoj diskontnoj stopi od 5% godišnje, sadašnja vrednost 100.000 Eur, koja će biti naplaćivane na kraju svake od naredne 3 godine iznosi 272.325 Eur.

Diskontna stopa se može identifikovati i korišćenjem formule za ponderisani prosečan trošak kapitala (weighted average cost of capital WACC), koja je prikazana u nastavku.

d = Ce We ( 1 −−−− t ) ++++ Cd Wd ( 1 −−−− t )

d prosečna cena izvora sredstava za finansiranje / diskontna stopa Ce Troškovi spostvenog kapitala We učešće sopstvenog kapitala u ukupnim resursima projekta Cd troškovi zaduženja (kamatna stopa) Wd učešće pozajmljenog kapitala u ukupnim resursima projekta t stopa poreza

83

Svrha formule za ponderisani prosečan trošak kapitala se koristi za obračun diskontne stope, koja odražava troškove (cenu) izvora finansiranja projekta, koji će biti korišćeni.

5.18. Obračun pokazatelja finansijske isplativosti projekta

Nakon prikupljanja podataka o investicionim rashodima i operativnim prihodima i rashodima, sledeći korak finansijske analize je, ocena finansijske ispativosti projekta. Glavni pokazatelji finansijske rentabilnosti projekta su:

√ Finansijska neto sadašnja vrednost ( Financial Net Present Value FNPV )

√ Finansijska stopa rentabilnosti ( Financial Rate of Return FRR )

5.18.1 Finansijska neto sadašnja vrednost

Finansijska neto sadašnja vrednost (dalje: NPV) predstavlja razliku sadašnje vrednosti prihoda i sadašnje vrednosti rashoda projekta, za sve godine obuhvaćene analizom. FNPV se obračunava diskontovanjem43 priliva i odliva novčanih sredstava, koji se očekuju tokom ekonomskog veka projekta:

NPV = t

0

d)1/( +∑=

n

ttB

B0 B1 B2 Bn NPV ==== −−−−−−−−−−−−−−−−−−−− ++++ −−−−−−−−−−−−−−−−−−−− ++++ −−−−−−−−−−−−−−−−−−−− ++++ ...........++++ −−−−−−−−−−−−−−−−−−−− (1++++d)0 (1+d)1 (1+d)2 (1+d)n

NPV neto sadašnja vrednost B stanje novčanih sredstava (neto priliv) u n-toj godini n rok trajanja projekta iskazan u godinama d diskontna stopa

Da bi projekat bio prihvaćen kao finansijski isplativ, moraju biti ispunjena sledeća dva uslova:

√ FNPV projekta treba da bude pozitivna ili najmanje jednaka nuli (FNPV ≥ 0). Sadašnja vrednost prihoda treba da bude veća ili najmanje jednaka sadašnjoj vrednost rashoda projekta.

√ FNPV izabrane opcije, treba da bude viši ili barem jednak FNPV ostalih projektnih opcija koje su predmet razmatranja.

43 Diskontovanje – obračun neto sadašnje vrednosti budućih gotovinskih priliva i odliva – omogućava poreñenje budućih priliva i gotovinskih odliva u sadašnjim vrednostima.

84

5.18.2 Finansijska stopa rentabilnosti

Finansijska stopa rentabilnosti (dalje: FRR) je diskontna stopa po kojoj je neto sadašnja vrednost budućih gotovinskih priliva i odliva jednaka nuli. Ova vrednost se odreñuje ili iteracijom ili korišćenjem kompjutera.

FRR = d, ako je:

B0 B1 B2 Bn −−−−−−−−−−−−−−−−−−−− ++++ −−−−−−−−−−−−−−−−−−−− ++++ −−−−−−−−−−−−−−−−−−−− ++++ ...........++++ −−−−−−−−−−−−−−−−−−−− ==== PVI (1+d)0 (1+d)1 (1+d)2 (1+d)n

↓ FNPV ==== 0

FRR finansijska stopa rentabilnosti d diskontna stopa B stanje neto priliva/odliva novačanih sredstava u n-toj godini n rok trajanja projekta u godinama PVI sadašnja vrednost investicionog ulaganja FNPV finansijska neto sadašnja vrednost

Da bi projekat bio prihvaćen kao finansijski isplativ, treba da budu ispunjeni sledeći uslovi:

√ FRR projekta mora da bude viša ili barem jednaka diskontnoj stopi

√ FRR odabrane opcije projekta mora da bude viša ili barem jednaka FRR ostalih projektnih opcija koje su predmet razmatranja pod uslovom da je cilj investicije isti.

5.18.3 Obračun rentabilnosti rashoda projekta i kapitala

Sledi tabela, na osnovu koje se unošenjem projektovanog novčanog toka prihoda i novčanog toka rashoda projekta, mogu obračunati pokazatelji finansijske rentabilnosti rashoda projekta, bez obzira na način njegovog finansiranja: FNPV(C) i FRR(C).

Tabela 5.7 Obračun rentabilnosti rashoda projekta


1. Prihod od prodaje 2. Rezidualna vrednost

3. Ukupni prihodi (1+2)

4. Ukupni investicioni rashodi 5. Ukupni operativni rashodi 6. Ukupni rashodi (4+5) 7. Neto prihodi (3−6)

Finansijska neto sadašnja vrednost FNPV(C)

Finansijska stopa rentabilnosti FRR(C)

85

FNPV(C) i FRR(C) mere finansijsku isplativost projekta u odnosu na ukupne investicione rashode, bez obzira na na način njihovog finansiranja. FNPV(C) se iskazuje u novčanoj vrednosti (RSD ili EUR) i zavisi od visine investicionog ulaganja. FRR(C) se iskazuje kao stopa (u procentima ili decimalima). Ona ne zavisi od visine investicionog ulaganja, ali zavisi od dinamike novčanog toka.

Završni korak finansijske analize je ocena rentabilnosti uloženih sredstava (kapitala) u projekat. Cilj ovog obračuna je ocena isplativosti projekta iz ugla javnog sektora i mogućeg privatnog partnera.

Ako se u sledeću tabelu unesu projektovani prihodi i rashodi, troškovi izvora finansiranja i otplata pozajmljenih sredstava, onda se mogu obračunati pokazatelji finansijske rentabilnosti uloženih sredstava finansiranja: FNPV(K) i FRR(K)44. Pod uloženim sredstvima podrazumevaju se: sopstvena sredstva nosioca (sponzora) projekta i privatnog partnera i kapitalni transfer iz budžeta. U ovu kategoriju ulaganja ne ulaze inostrane donacije. Poreñenjem FNPV(K) sa FRR(K), moguće je ispitati mogućnost dostizanja ravnoteže finansiranja iz stranih donatorskih fondova, odnosno, efekti angažovanja ovih sredstava su izolovani i mogu se proceniti.

Tabela 5.8 Obračun rentabilnosti kapitala


1. Prihod od prodaje 2. Rezidualna vrednost

3. Ukupni prihodi (1+2) 4. Ukupni operativni rashodi 5. Kamata 6. Otplata glavnice duga 7. Privatni kapital 8. Ukupna nacionalna javna sredstva 9. Ukupni rashodi (4 do 8) 10. Neto prihodi (3-9)

Finansijska neto sadašnja vrednost FNPV(K)

Finansijska stopa rentabilnosti FRR(K)

Ukoliko analiziran projekat ima pozitivnu i visoku vrednost pokazatelja finansijske rentabilnosti, on može biti privlačan za investiranje privatnog kapitala, bez ulaganja sredstava javnog sektora.

Ukoliko su vrednosti pokazatelja finansijske rentabilnosti negativni, neophodno je nastaviti sa analizom projekta, kroz utvrñivanje ekonomske opravdanosti.

44 FNPV(K) - finansijska neto sadašnja vrednost uloženih sredstava, FRR(K) - finansijska stopa povraćaja uloženih sredstava (kapitala)

86

5.19 Ekonomska analiza

Dok je finansijska analiza bila usredsreñena isključivo na uticaj projekta na vlasnike infrastrukture, ekonomska analiza sagledava projekat sa stanovišta društva kao celine i nastoji da izmeri korist i dobrobit, koja proizlazi iz sprovoñenja projekta.

Ekonomska analiza postaje neophodna kad god su tržišta poremećena, što znači ili da "posmatrane cene onoga što je uloženo i onoga što je rezultat ne odražavaju društvenu vrednost, pošto su neka tržišta društveno insuficijentna45", ili da ta tržišta uopšte ne postoje. Prvi slučaj se javlja najčešće na tržištima na kojima postoji monopol ili oligopol (gde su cene utvrñene na nivoima koji maksimiziraju monopolsku dobit na račun dobrobiti potrošača), trgovinske barijere (gde su cene poremećene uvoznim kvotama i carinama), ili tamo gde je tržište kontrolisano.

Drugi slučaj, nepostojanje tržišta, se javlja kada se radi o ekološkom, društvenim ili zdravstvenim uticajima, koji nemaju tržišnu vrednost iako značajno doprinose postizanju ciljeva projekta, te ih zbog toga treba uključiti u CBA46.

Ekonomska analiza polazi od diskontovanog toka gotovine, koji se koristi u finansijskoj analizi, za obračun finansijske isplativosti projekta bez obzira na izvore finansiranja (za obračun FNPV(C) i FRR(C)) i prilagoñava se svim tržišnim poremećajima pomenutim u prethodnom pasusu. Ta se prilagoñavanja vrše na dva osnovna načina.

Prvo, u slučaju poremećenih tržišnih prilika, cene uloženog i cene rezultata se konvertuju iz finansijskih u računovodstvene, pomoću standardnih faktora konverzije. Drugo, u slučaju nepostojanja tržišta, vrše se procene novčanih vrednost koristi i troškova, za koje ne postoji ustanovljeno tržište. Brojni su pristupi proceni te novčane vrednosti, a oni najvažniji su objašnjeni u izdanju ovog Priručnika iz 2008. Izvan je opsega ovog Priručnika da se svakim od tih pristupa bavi detaljno. Meñutim, važno je napomenuti da novčane vrednosti koje se koriste u ekonomskoj analizi CBA predstavljaju samo teoretske predstave efekata, te nemaju direktno prepoznatljive finansijske posledice.

Konačno, ekonomska analiza služi da se oceni opravdanost projekata, koji nisu finansijski isplativi (FNPV < 0, FRR < diskontne stope), ali za koje postoje jaki razlozi da im se pruži finansijska podrška, zbog njihovih društveno-ekonomskih koristi.

Osnovni parametri za donošenja odluka u ekonomskoj analizi su:

Ekonomska neto sadašnja vrednost (Economic net present value ENPV) – Ovaj pokazatelj je suštinski isti kao i FNPV, osim što diskontovani novčani tok uključuje prilagoñavanje tržišnim poremećajima i društvene troškove i koristi, koji su eksterni u odnosu na proces donošenja odluka od strane samog investitora. Kako bi projekat bio ekonomski opravdan, ENPV treba da bude veća od nule.

Ekonomska stopa rentabilnosti (Economic rate of return ERR) – Slično FRR, ova stopa se obračunava na osnovu prilagoñenog diskontovanog novčanog toka, pomenutog u prethodnoj stavki. Da bi projekat bio ekonomski opravdan, ERR treba da bude pozitivna, i da bude viša od društveno-ekonomske diskontne stope.

45 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 47. 46 Ibid.

87

Koeficijent koristi i troškova (Benefit-cost ratio BCR) – Obračunava se deljenjem diskontovanog zbira ukupnih društveno-ekonmoskih koristi sa diskontovanim zbirom ukupnih društveno-ekonmoskih troškova tokom veka trajanja projekta. Da bi projekat bio ekonomski opravdan, BCR treba da bude viši od 1.

Priručnik iz 2008 preporučuje metodologiju izrade ekonomske analize koja se zasniva na pet koraka47:

Konverzija tržišnih u obračunske (ekonomske) cene

Monetizacija netržišnih uticaja

Uključivanje dodatnih posrednih efekata

Diskontovanje procenjenih društveno-ekonomoskih troškova i koristi

Obračun pokazatelja ekonomske rentabilnosti tj. opravdanosti projekta (ekonomska neto sadašnja vrednost, ekonomska stopa rentabilnosti i koeficijent koristi i troškova).

Meñutim, isti priručnik, meñutim, nalaže da u mnogim slučajevima, kao što su projekti u transportnom sektoru, ove korake ne treba pratiti doslovce. Na primer, projekat koji podrazumeva izgradnju obilaznice, koja neće biti finansirana iz putarine neće biti finansijski opravdan zbog nedostatka prihoda. S druge strane, izgradnja obilaznice će za rezultat imati korist od uštede vremena.

Načelno, prelaženje s finansijske na ekonomsku analizu odigrava se prema priloženoj šemi.


88

Slika 5.2 Prelaz sa finansijske na ekonomsku analizu48

godina FINANSIJSKA ANALIZA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Ukupni operativni prihodi 0 42 115 119 126 126 126 126 126 126

I Ukupni prilivi od prihoda 0 42 115 119 126 126 126 126 126 126

Ukupni operativni rashodi 0 -56 -75 -98 -101 -101 -101 -101 -117 -117

Ukupni investicioni rashodi -165 -4 -4 -24 -3 0 -26 0 0 12

II Ukupni odlivi po rashodima -165 -60 -79 -122 -104 -101 -127 -101 -117 -105

Neto novčani tok -165 -18 36 -3 22 25 -1 25 9 21

Finansijska stopa rentabilnosti FRR(C) -5.66% Finansijska neto sadašnja vrednost FNPV(C), 5% diskontna stopa -74.04

godina EKONOMSKA ANALIZA CF

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

I Fiskalne korekcije* 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Smanjenje zagañenja okoline 0 11 11 11 11 11 11 11 11 11

II Ukupne eksterne koristi 0 11 11 11 11 11 11 11 11 11

Proizvod X 1.2 0 32.4 72 76.8 76.8 76.8 76.8 76.8 76.8 76.8

Proizvod Y 1.1 0 16.5 60.5 60.5 68.2 68.2 68.2 68.2 68.2 68.2 III Ukupni operativni prihodi

0 48.9 132.5 137.3 145 145 145 145 145 145

Povećanje buke 0 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12

IV Ukupni eksterni troškovi 0 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12 -12

Zarade 0.8 0 -18.4 -18.4 -25.6 -25.6 -25.6 -25.6 -25.6 -30.4 -30.4

Ostali operativni rashodi 1.1 0 -36.3 -57.2 -72.6 -75.9 -75.9 -75.9 -75.9 -86.9 -86.9

V Ukupni operativni rashodi 0 -54.7 -75.6 -98.2 -101.5 -101.5 -101.5 -101.5 -117.3 -117.3 VI Ukupni investicioni troškovi

0.9 -148.5 -3.6 -3.6 -21.6 -2.7 0 -23.4 0 0 10.8

Neto novčani tok -148.5 -10.4 52.3 16.5 39.8 42.5 19.1 42.5 26.7 37.5

Ekonomska stopa rentabilnosti ERR 11.74% Ekonomska neto sadašnja vrednost ENPV 53.36 Koeficijent koristi i troškova BCR 1.06 * Pretpostavka je da nije neophodna fiskalna korekcija, što znači da u finansijsku analizu nisu uključeni transferi, subvencije ili posredni porezi.

U gornjem delu ove slike nalazi se tabela s pojednostavljenom finansijskom analizom, gde su prikazani tekući prihodi i tekući i investicioni rashodi. Zbrajanjem ovih brojeva u svakoj godini dobija se neto novčani tok, te se mogu izračunati pokazatelji finansijske rentabilnosti projekta.

48 Ova slika je uz neznatno pojednostavljenje preuzeta iz Evropske komisije (2008): op. cit., s. 49. Sve promene su delo autora ovog priručnika.

1. Pretvaranje tržišnih u obračunske cene 2. Vrednovanje netržišnih efekata 3. Uključivanje dodatnih indirektnih efekata 4. Diskontovanje koristi i troškova 5. Obračun ekonomske rentabilnosti projekta

89

Finansijska analiza pokazuje da ovaj projekat nije finansijski isplativ, zato što je FNPV negativna a FRR je negativna i niža od diskontne stope od 5%.

U donjem delu slike prikazana je analiza nakon konverzije iz finansijske u ekonomsku analizu. Prvo, pretpostavljeno je da finansijska analiza nije u obzir uzela nijednu fiskalnu distorziju cena, kao što su porez na dodatu vrednost, transferi (socijalno osiguranje), porezi i ostale distorzije. Drugo, ekterne koristi su bile procenjene na osnovu smanjenja zagañenja koje nije u neposrednoj blizini projekta. Treće, ukupni tekući prihodi iz finansijske analize za svaku godinu pomnoženi su koeficijentom konverzije. Koeficijent konverzije viši od 1 pokazuje da je vrednost tih prihoda za društvo viša od tržišne percepcije. Četvrto, procenjeni su eksterni troškovi, koji su posledica povećanog nivoa buke. Peto, dodati su ukupni tekući rashodi, čije su komponente prilagoñene pomoću koeficijenata konverzije. Šesto, ukupni investicioni rashodi, u svakoj godini analize, pomnoženi su koeficijentom konverzije za investicione rashode.

Svi ovi brojevi, kada se unesu u formulu, daju neto novčani tok, koji se zatim može analizirati na način analogan analizi neto novčanog toka u okviru finansijske analize. Koeficijent koristi i troškova je zbir sadašnje vrednosti svih koristi (eksterne koristi i ukupni tekući prihodi) podeljen zbirom sadašnje vrednosti svih troškova (ekterni troškovi i ukupni tekući i investicioni troškovi).

Sada isti projekat deluje isplativo sa društveno-ekonomskog stanovišta, to jest, ERR je pozitivna i iznad diskontne stope od 5%, ENPV je pozitivna, a koeficijent koristi i troškova je veši od 1. Može se zaključiti da je logika finansijske i ekonomske analize identična, osim što ekonomska analiza koristi drugačiji novčani tok koristi i troškova.

5.19.1 Prelazak sa tržišnih na ekonomske cene

Kao što je ranije pomenuto, cene ulaganja i rezultata u finansijskoj analizi, kada ih utvrñuju vlasti ili deformisano tržište, često ne mogu na odgovarajući način izmeriti društvene oportune troškove49. Za potrebe ekonomske analize, ove deformacije cena se otklanjaju, a cene se konvertuju u obračunske/ekonomske cene.


90

Primer deformacije (distorzije) cena50

Projekat sa značajnim učešćem zemljišta (npr. industrijski kompleks/zona), kada se zemljište daje na korišćenje bez naknade, umesto da se sa njega ubira prihod.

Poljoprivredni projekat zavisni od snabdevanja vodom po nižoj ceni, su značajno subvencionisani od strane javnog sektora, a cena proizvoda je regulisana posebnim politikama (npr. neke odredbe zajedničke poljoprivredne politike EU).

Energetski intenzivan projekat, koji je zavistan od snabdevanja električnom energijom, čija cena je utvrñena ispod dugoročnih troškova njene proizvodnje.

Termoelektrana, koja funkcioniše prema dogovoru oligipolista, koji utvrdjuju značajna odstupanja u cenama u odnosu na dugoročne troškove, odnosno koji utvrdjuju cene, koje su značajno više od troškova. Ovo ima za posledicu, manje ekonomske efekte od finansijskog rezultata projekta.

Faktori konverzije se koriste kako bi se zatečene cene konvertovale u nedeformisane obračunske/ekonomske cene. Ovi faktori se obično empirijski izračunavaju od strane ministarstva odgovornog za privredno planiranje i najčešće nisu odgovornost predlagača projekta.

Standardni faktor konverzije (SCF) koristi se za proizvode i usluge, za koje ne postoji prekogranična razmena, kao što su komunalne usluge. U drugim slučajevima, koriste se faktori prilagoñeni pojedinim sektorima. Za robu i usluge, za koje postoji meñunarodna razmena, koriste se meñunarodne cene. U datim okvirima prikazano je izračunavanje SCF i faktora konverzije u pojedinim sektorima.

Standardni faktor konverzije – SCF

SFK meri prosečno odstupanje meñunarodnih cena od domaćih cena, za sve robe i usluge kojima se trguje. Obračunava se na osnovu statističkih podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni, po formuli:

M + X (M+TM) + (X-TX)

M vrednost ukupnog uvoza TM porezi na uvoz X vrednost ukupnog izvoza TX porezi na izvoz

SCF se primenjuje za korekciju aktuelnih lokalnih cena proizvoda, koji su predmet meñunarodne trgovine, u cene koje odražavaju oportunitetene troškove. Cene na meñunarodnom tržištu predstavljaju mogućnost ostvarenja prihoda na osnovu spoljnotrgovine razmene jedne zemlje, te stoga mogu biti pogodna mera oportunitetnih troškova.

50 Ibid..

91

Faktori konverzije po sektorima 51

Zemljište. Predpostavka je da je SCF 0.8. Država obezbeñuje zemljište po ceni manjoj za 50% od tržišne, tako da je tržišna cena duplo viša od cene koja se trenutno naplaćuje. Prodajnu cenu treba udvostručiti, tako da odražava stanje na domaćem tržištu. Obzirom da ne postoji sektorski faktor konverzije, za konverziju tržišne cene u graničnu cenu treba primeniti standardan faktor konverzije.

CF zemljišta je: CF = 2 * 0.8 = 1.60

Objekti. Ukupne troškove čine: 30% nekvalifikovana radna snaga (CF za nekvalifikovanu radnu snagu je 0,48), 40% troškovi uvoza materijala sa tarifom na uvoz 23%, i tarifom na prodaju 10% (CF 0,75), 20% troškovi lokalnog materijala (SCF 0,8) i 10% profit (CF 0).

CF objekta je: (0,3*0,48)+(0,4*0,75)+(0,2*0,8)+(0,1*0) = 0,60

Mašine. Uvoz bez poreza i tarifa. CF je 1.

Zalihe i sirovine. Koristi se samo jedan materijal kojim se trguje. Stavka nije predmet oporezivanja a tržišna cena je jednaka FOB (franko na brodu) ceni. CF je 1.

Proizvodi. Projekat ima dve vrste proizvoda: A - koje se uzvoze i B - kojima se ne trguje. Da bi zaštitila domaće firme država je uvela porez na uvoz od 33%

CF proizvoda A je 100/133 = 0,75

CF proizvoda B jednak je SFK=0,8

Sirovine. Bez većih odstupanja. CF je 1.

Uvezeni neophodni resursi, bez carine i poreza. CF je 1.

Električna energija. Jedna tarifa pokriva 40% troškova snabdevanja električnom energijom. Nema razdvajanja komponenti troškova i pretpostavlja se da je razlika izmeñu meñunarodnih i domaćih cena za svaku komponentu troška jedinice električne energije jednaka razlici izmeñu svih stavki kojima se trguje, a koje se uzimaju u obzir u okviru SCF.

CF električne energije je: = 1/0.4 * 0.8 = 2

Kvalifikovana radna snaga. Tržište nije poremećeno. Tržišna plata odražava oportunitetne troškove ekonomije.

Nekvalifikovana radna snaga. Postoji višak ponude u odnosu na tražnju a minimalna zarada je €5 po satu. Poslednji zaposleni u ovom sektoru dolaze iz ruralnog sektora gde je zarada €3 po satu. Samo 60% zarade nekvalifikovane radne snage odražava troškove oportuniteta. SCF se koristi da se oportunitetni trošak nekvalifikovane radne snage

51 Preuzeto od Evropske komisije (2008), op. cit., s. 52.

92

pretvori u graničnu cenu.

CF nekvalifikovane radne snage je: = 0.6*0.8 = 0.48

5.19.2 Deformacija (distorzija) zarada

Zarade takoñe mogu biti deformisane, te ih treba prilagoditi i konvertovati u skladu s obračunskim/ekonomskim cenama. Ovo je naročito važno u oblastima sa visokom stopom nezaposlenosti i niskim naknadama za nezaposlene.

Primer deformacije (distorzije) zarada52

Troškovi zarada u privatnim kompanijama, mogu biti niži od društvenih oportunitetnih troškova, iz razloga što država subvencionira zapošljavanje u pojedinim oblastima.

Mogu biti propisane zagarantovane minimalne zarade, čak i kada postoji visoka nezaposlenost, pri kojoj su nezaposleni spremni da rade za niže zarade.

Mogu postojati sektori u kojima su stvarna primanja zaposlenih veća od zvaničnih zarada, i u visini društvenih oportunitetnih troškova.

Može postojati fundamentalna makroekonomska nestabilnist i neelastičnost tržišne cene rada.

Obračunske zarade, mogu biti utvrñene na reginalnom principu, zbog manje pokretosti radne snage od kapitala. One mogu biti utvrñene na sledeći način:

√√ obračunske zarade za kvalifikovanu i nekvalifikovanu radnu snagu iz sličnih delatnosti, mogu biti: jednake ili približne tržišnoj ceni radne snage

√√ obračunske zarade za nezaposlene nekvalifikovane radnike, mogu biti: jednake ili manje od naknada za nezaposlene

√√ obračunske zarade za nekvalifikovane radnike povučene iz neregularnih delatnosti, mogu biti: jednake zaradama, ostvarenim u prethodnoj delatnosti53.

5.19.3 Fiskalne korekcije

Fiskalne korekcije podrazumevaju eliminisanje transfera, bilo da se radi o transferima sa državnog na lokalni novi vlasti, ili sa nivoa pojedinca na državni nivo. Ovi transferi ne odražavaju realne troškove, koje snosi društvo, pošto su samo instrumenti preraspodele prihoda (porezi i subvencije su najčešći oblici transfera). Transfere ne treba uključivati u ekonomsku analizu.

52 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 53. 53 Ibid..

93

Da bi se transferi isključili iz CBA, predlagači projekta bi trebalo da predstave cene ulaganja i rezultata bez poreza, kao što je PDV i posredni porezi koji se plaćaju, ali koji kasnije budu nadoknañeni obveznicima kroz pružene usluge. Ovo takoñe važi i za izdvajanja za socijalno osiguranje, pošto zaposleni dobijaju neto zarade, da bi (makar teoretski) dobili natrag taj novac ukoliko ostanu bez posla, u obliku naknade. Ove transfere ne treba uključivati u cene ulaganja i rezultata u finansijskoj analizi. Kapitalne transfere i subvencije, izuzetno prisutne u Srbiji, u lokalnim samoupravama i u javnim preduzećima, takoñe ne treba ubrajati u prihode.

5.19.4 Eksterni efekti

Pošto se finansijske cene konvertuju u obračunske, u obzir moraju biti uzeti spolji, odnosno, ekterni efekti. Eksterni efekti (kao koristi tako i troškovi) su oni efekti, koji nemaju tržišnu vrednost, ali imaju neospornu društvenu vrednost. Najveći izazov, u pogledu uključivanja eksternih efekata u ekonomsku analizu CBA, jeste utvrñivanje i izražavanje društvene vrednosti ovih efekata u novčanim jedinicama.

Procena eksternih efekata podrazumeva tehnike različitog nivoa sofisticiranosti. Izmeñu ostalih, koriste se metode kao što su spremnost korisnika da plati, uslovljeno vrednovanje i troškovi prevoza, kao i metode vezane za radnu snagu, kao što je transfer koristi.

Spremnost korisnika da plati (Willingness to pay WTP) se koristi da bi se procenila vrednost koju korisnici pripisuju odreñenom proizvodu ili usluzi. Suština je da se ispita koliko je korisnik spreman da plati odreñenu korist. U vezi s ovim je spremnost korisnika da prihvati, metoda kojom se utvrñuje kolika bi morala da bude kompenzacija korisniku za prihvatanje odreñenih negativnih uticaja. Oba pristupa otkrivaju informacije o preferencama korisnika, kojima se zatim može proceniti alternativna cena ulaganja ili rezultata projekta, neophodna za ekonomsku analizu. Utvrñuje se bilo posmatranjem navika potrošača, bilo naročitim anketama osmišljenim tako da se od potrošača dobiju željene informacije.

Uslovljeno vrednovanje (CV) jeste tehnika zasnovana na istraživanju s ciljem vrednovanja rezultata projekta koji nemaju tržišnu vrednost, kao što su zaštita životne sredine, uticaj zagañenja, ili ponovno naseljavanje ugroženih vrsta. CV funkcioniše tako što se ljudi pitaju koliko su spremni da plate da bi došli do odreñene koristi (kao što je poboljšanje kvaliteta rečne vode), ili koliko bi morala da iznosi kompenzacija za odricanje od takve koristi ili za plaćannje odreñenog troška (kao što je nestanak životinjske ili biljne vrste kao posledica investicionog projekta). CV, za razliku od uobičajenih tržišnih metoda, koje preference potrošača utvrñuju na osnovu njihovog delovanja, bazira svoje rezultate na osnovu njihovih izrečenih stavova, bez konkretnog delovanja. Najpoznatija upotreba ove metode bila je nakon izlivanja velike količine nafte uz obalu Aljaske, kada je pomoću nje utvrñena novčana vrednost svake stradale životinje, kako bi odgovorna kompanija platila odštetu.

Metoda troškova prevoza je tehnika utvrñivanja kojom se utvrñuju preference na osnovu izrečenih stavova i delovanja. Na primer, recimo da projekat podrazumeva izgradnju nove deponije u privlačnom turističkom mestu. Potrošačima bi bilo postavljeno pitanje koliku udaljenost prelaze da bi došli do svog omiljenog odredišta, i ti troškovi bi poslužili kao pokazatelj njihovih preferenci, odnosno vrednosti koju oni pripisuju svom omiljenom turističkom odredištu. Istovremeno se mogu postaviti i druga pitanja na osnovu kojih se mogu utvrditi preference potrošača.

Transfer koristi kao metoda zahteva manje kapitala i radne snage, pošto se može raditi u kancelariji i koristi empirijske podatke iz drugih zemalja i sektora. Dobar primer za ovu

94

metodu je studija iz 2001. koja se ticala koristi od usklañivanja s direktivama EU. Tada su vrednovane koristi po glavi stanovnika u nekoliko zemalja54.

Primeri procene netržišnih uticaja55

Sektor Netržišni uticaj Procena uticaja

Transport Ušteda u vremenu

putovanja

Vrednost radnog vremena je oportunitetni trošak vremena koji

snosi poslodavac, jednak marginalnim troškovima radne snage

Zdravstvena zaštita

Prevencija povreda i smrtnih slučajeva

Spremnost korisnika da plati za smanjenje rizika od smrtnog slučaja i

teške povrede

Još jedan važan aspekt procene eksternih efekata jeste ispitivanje spoljnih uticaja, koji nastaju kada netržišni uticaji utiču na treće strane koje za to ne dobijaju nikakvu kompenzaciju. Ti uticaji se daju proceniti pomoću metoda ’’spremnost korisnika da plati’’ i ’’spremnost korisnika da prihvati’’. Koliko je to moguće, treba ih izraziti novčano. Ukoliko nije moguće, treba ih opisati kvalitativno.

Važno je zapamtiti da spolji uticaji mogu biti kako pozitivni, tako i negativni. Primeri pozitivnih spoljnih uticaja su bolja zaštita od poplava pri izgradnji hidroelektrične brane, viši stepen bezbednosti u saobraćaju pri izgradnji kružne obilaznice oko centra grada, unapreñenje ekosistema pri izgradnji kanalizacije. Negativni, pak, mogu biti gubitak obradivog zemljišta pri izgradnji novog objekta, saobraćajne gužve pri izgradnji putne mreže i pad privredne aktivnosti tokom izgradnje puteva, kada se dosta vremena gubi na obilaznicama.

5.19.5 Oportunitetni troškovi

U ekonomskoj analizi, oportunitetni trošak je vrednost sredstva u alternativnoj upotrebi. Resursi (ulaganje) koji se uključuju u javne projekte mogu biti upotrebljeni drugačije. Na primer, zemljište na kome će se graditi postrojenje za preradu otpadnih voda može se koristiti za poljoprivredu, stambenu zgradu, ili kao stanište životinja. Takoñe, radna snaga potrebna za grañevinske radove može biti upotrebljena na alternativni način.

Oportunitetni trošak svakog resursa mora biti uključen u CBA, čak i onda kada ne postoji nikakva finansijska transakcija. Na stabilnim i konkurentnim tržištima može se pretpostaviti da tržišne cene odražavaju realne troškove po društvo, te da nema potrebe za korigovanjem oportunitetnih troškova.

54 Evropska komisija, Koristi od usklañivanja s paketom zakona u oblasti zaštite životne sredine u državama kandidatima. Predstavio ECOTEC, juli 2001. DG Environment, Brisel 2001. 55 Evropsla komisija (2008), op. cit., s. 55.

95

Primer obračuna oportunitetnog troška

Neko može da proda svoje računare za 5.000 evra, ali ih umesto prodaje koristi na nekom projektu. U tom slučaju oportunitetni trošak tih računara je 5.000 evra, iako nije došlo do novčane transakcije.

Nepovratni istorijski trošak

Osoba iz prethodnog primera platila je 9.000 evra za nabavku računara, ali njihova tržišna vrednost u vreme analize iznosi 5.000 evra. Tada je tih 5.000 evra oportunitetni trošak, ako se računari umesto prodaje koristite za izradu projekta. Preostalih 4.000 evra predstavlja nepovratni istorijski trošak koji nije relevantan za analizu troškova i koristi.

5.19.6 Diskontovanje troškova i koristi

Kada se utvrde ukupni troškovi i koristi, sledeći korak je izbor društvene (ekonomske) stope diskontovanja i izračunavanje pokazatelja ekonomske opravanosti (rentabilnosti) projekta.

Društvena diskontna stopa bi trebalo da odražava odnos budućih i sadašnjih koristi i troškova iz aspekta društva. Ona se može razlikovati od finansijske diskontne stope u situacijama kada tržište kapitala nije stabilno. Izbor diskontne stope je važan zato što utiče na pokazatelje rentabilnosti projekta56. U mnogim slučajevima, meñutim, ista diskontna stopa se koristi i za finansijsku i ekonomsku analizu..

Prema Priručniku iz 2008, meñutim, za period od 2007. do 2013. Evropska komisija predlaže dve društvene diskontne stope: 5.5% za kohezione države i 3.5% za ostale. Društvene diskontne stope baziraju se na procenama dugoročnog razvoja i drugim parametrima57.

5.19.7 Izračunavanje pokazatelja ekonomskog učinka

Nakon prilagoñavanja deformisanih cena, procene i obračuna eksternih troškova i korista i nakon izbora društvene diskontne stope, može se krenuti u razmatranje ekonomske opravdanosti projekta. Sledeća tri parametra su od ključne važnosti tokom ocene projekta i odlučivanja o tome da li ga vredi finansirati:

Ekonomska neto sadašnja vrednost (Economic Net Present Value ENPV)

Ekonomska stopa rentabilnosti (Economic Rate of Return ERR)

Koeficijent koristi i troškova (Benefit-Cost Ratio BCR)

a) Ekonomska neto sadašnja vrednost

56 DG Regionalna politika & Evropska komisija: "Priručnik za CBA za investicione projekte, strukturne fondove i predpristupne instrumente", Brisel 2008, s. 57. 57 DG Regionalna politika & Evropska komisija: "Priručnik za CBA za investicione projekte, strukturne fondove i predpristupne instrumente", Brisel 2008, s. 57.

96

Ekonomska neto sadašnja vrednost ( dalje: ENPV) je sadašnja vrednost neto novčanog toka iz ekonomske analize. Drugim rečima, diskontovane koristi od kojih su oduzeti diskontovani troškovi. ENPV je slična FNPV, osim što se za obračun koriste obračunske, umesto deformisanih tržišnih cena i uključuju se spoljne koristi i troškove. Može se obračunati uz primenu društvene diskontne stope, koja je niža od komercijalne diskontne stope, korišćene u finansijskoj analizi.

Pravilo je da se nastavlja sa realizacijom projekata čija je ENPV viša od nule. Ukoliko postoji više opcija, bira se ona čija je ENPV najviša.

ENPV se smatra najvažnijim i najpouzdanijim pokazateljem CBA. Trebalo bi je koristiti kao osnovni pokazatelj ekonomske opravdanosti (rentabilnosti) prilikom ocene predloga projekta.

b) Ekonomska stopa rentabilnosti

Ekonomska stopa rentabilnosti (dalje: ERR) je diskontna stopa pri kojoj je ENPV jednaka nuli. Drugim rečima, ERR je diskontna stopa pri kojoj je sadašnja vrednost koristi jednaka sadašnjoj vrednosti troškova. Kao i u slučaju ENPV, obračunava se na osnovu diskontovanog novčanog toka iz ekonomske analize, koji uključuje obračunske cene ulaganja i rezultata i eksterne troškove i koristi.

Pravilo je da ERR mora biti viša od društvene diskontne stope da bi se projekat finansirao. Ukoliko to nije slučaj, projekat treba odbiti.

c) Koeficijent troškova i koristi

Koeficijent koristi i troškova (BCR) je sadašnja vrednost ukupnih koristi od projekta podeljena sa sadašnjom vrednošću ukupnih troškova projekta:

BCR = PV (Ib) / PV (Oc)

BCR koeficijent troškova i koristi Ib ukupne koristi PV (Ib) sadašnja vrednost ukupnih koristi Oc ukupni troškovi PV (Oc) sadašnja vrednost ukupnih troškova

Ukoliko je BCR viši od 1 (BCR >1), projekat treba uzeti u razmatranje za finansiranje, pošto je sadašnja vrednost ukupnih koristi viša od sadašnje vrednosti ukupnih troškova. Ukoliko je BCR niži od 1 (BCR <1), projekat treba odbiti.

Unošenjem novčanog toka ukupnih koristi i troškova u ovu pojednostavljenu tabelu, mogu se izračunati ENPV, ERR i BCR projekta.

97

Tabela 5.9 Obračun ekonomske opravdanosti projekta

godina Opis koristi i troškova 1 2 ... n

1. Fiskalne korekcije 2. Koristi od efekta 1 3. Koristi od efekta 2 4. Ukupne eksterne koristi (2+3)

5. Prihod od prodaje 6. Ukupne koristi (1+4+5) 7. Troškovi zbog efekta 1 8. Troškovi zbog efekta 2 9. Eksterni troškovi (7+8) 10. Ukupni investicioni rashodi 11. Ukupni operativni rashodi 12. Ukupni troškovi (9+10+11) 13. Neto koristi (6−12)

Ekonomska neto sadašnja vrednost ENPV

Ekonomska stopa rentabilnosti ERR

Koeficijent koristi i troškova (BCR)

Sledi prikaz ekonomskih stopa prinosa po vrstama projekata, koje su obračunate na osnovu uzorka velikih projekata, sprovedenih u Evropskoj uniji. Prikazane stope rentabilnosti ne treba smatrati standardima, već kao ilustraciju vrsta prinosa, koji se mogu ostvariti.

Tabela 0.10 Očekivana ERR odabranih većih projekata58 Projekti po sektorima Prosečna stopa Broj projekata

Energija 12,9 6 Voda i životna sredina 15,8 51 Saobraćaj 17,1 152 Industrija 18,4 14 Ostale javne usluge 16,3 10 Ukupno 16,8 233

5.20 Odlučivanje o finansiranju

U ovom delu se preispituje donošenje odluke o finansiranju projekta. Ukoliko se navedena pravila poštuju, projekat može biti finansiran. Ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, projekat će

58 EC Regionalna politika “Priručnik za analizu koristi i troškova većih projekata”, izdanje iz 1997.

98

sigurno biti odbačen. Ta pravila i uslovi su rezultat iskustva novih zemalja članica EU, i sadržani su u Priručniku.

Prvi niz uslova koje projekat mora da ispuni da bi se kvalifikovao za finansiranje jesu uslovi vezani za pripremu projekta. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, projekat će najverovatnije biti odbijen, ili će odluka o finansiranju tog projekta biti odložena dok se ne otklone nedostaci. Ovi uslovi su uopšteno navedeni, ali njihova primena zavisi od same finansijske institucije.

Investitor ima pristup zemljištu na kom će biti smešten projekat.

Pripremljena je CBA i sve dodatne studije.

Institucionalna analiza u CBA pokazuje da je investitor upoznat sa institucionalnim okvirom, i da su razjašnjeni svi troškovi, koristi, rizici i odgovornosti.

Drugo, projekat mora dokazati svoju finansijaku održivost. U slučaju projekta u oblasti zaštite životne sredine (npr. izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda ili uspostavljanje sistema prikupljanja čvrstog otpada) to znači da će za vreme trajanja projekta biti ostvaren pozitivan neto novčani tok. Neto novačani tok bi trebalo ostvariti putem naplate usluge od korisnika. Ukoliko su naplaćena sredstva nedovoljna da pokriju operativne rashode, iz razloga održavanja socijalnog mira, predlagač projekta mora da dokaže da će ti rashodi biti pokriveni iz drugih izvora, kao što su prihodi iz opštinskog budžeta, samodoprinos korisnika, itd. Važno je zapamtiti da donatori i meñunarodne finansijske institucije žele da finansiraju one projekte, koji rešavaju problem ili niz problema, kako sada, tako i u budućnosti. Ukoliko projekat nije održiv, odnosno, ukoliko ima negativni novčani tok, koristi neće biti ostvarne, a investirana sredstva će biti uzalud utrošena.

Treće, projekat mora biti finansijski isplativ. To znači da bi finansijska neto sadašnja vrednost (FNPV) morala da bude pozitivna, dok bi finansijska stopa rentabilnosti (FRR) morala biti pozitivna i viša od diskontne stope. S druge strane, ukoliko projekat ima visoke FNPV i FRR, to ga svrstava u komercijalne projekte, koji lako može biti finansiran od strane komercijalne banke ili grupe investitora, pošto garantuje adekvatnu stopu rentabilnosti. To znači da projekat može biti odbijen i ako je po prirodi komercijalan.

Četvrto, mnogi projekti koje treba sprovoditi nisu finansijski isplativi. Takvi su projekti koji se tiču javnih komunalija i oni koji su društveno važni. Za ovakve projekte važi pravilo da moraju biti ekonomski opravdani, što znači da je njihova ekonomska neto sadašnja vrednost (ENPV) pozitivna, te da je ekonomska stopa rentabilnosti (ERR) pozitivna i prevazilazi društvenu diskotnu stopu. Osim toga, diskontovani ukupni zbir društvenih koristi mora biti viši od diskontovanog ukupnog zbira društvenih troškova. To znači da koeficijent koristi i troškova (BCR) mora biti viši od 1. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni, projekat mora biti odbačen. Ne vredi trošiti novac na projekat, kada se ista sredstva moga upotrebiti za društveno isplativije projekte.

Tabela koja sledi sadrži ključne aspekte finansijske i ekonomske isplativosti. Za projekte koji su i finansijski i ekonomski isplativi, nije neophodno obezbeñivati donacije (gornji levi kvadrant). Projekti koji su finansijski, ali ne i ekonomski isplativi, ne treba da budu sprovedeni (gornji desni kvadrant). Pošto postoji tendencija na tržištu da se takvi projekti sprovedu, potrebna je intervencija države da bi se ublažile negativne posledice. Projekti koji nisu finansijski isplativi, ali su ekonomski opravdani, mogu se realizovati putem sufinansiranja (donji levi kvadrant). Donatori najčešće finansiraju upravo ovakve projekte. Konačno, projekat koji nije ni finansijski ni ekonomski isplativ (donji desni kvadrant) ne bi trebalo da budu

99

realizovani. Teoretski, tržište bi samo trebalo da predupredi sprovoñenje ovakvih projekata, pošto oni ne generišu nikakav prihod.

EKONOMSKA OPRAVDANOST (ISPLATIVOST) ODLIKE PROJEKTA

DA NE

DA PROJEKAT TREBA SPROVESTI Pošto je finansijski isplativ, nema potrebe za subvencijama

PROJEKAT NE TREBA SPROVESTI. Pošto je finansijski isplativ, zainteresovane strane mogu odlučiti da ga realizuju. Država bi trebalo da interveniše, pomoću poreza ili taksi da predupredi negativne uticaje, ili da obezbedi kompenzaciju oštećenim stranama.

FINANSIJSKA ISPLATIVOST

NE PROJEKAT TREBA SPROVESTI Pošto nije finansijski isplativ, potrebna je subvencija za realizaciju

PROJEKAT NE TREBA SPROVESTI Pošto nije finansijski isplativ, tržište će sprečiti realizaciju.

Načela donošenja odluka o sufinansiranju projekata iz EU fondova su ukratko data u sledećem okviru.

Načela odluka o sufinansiranju

Projekat s pozitivnom i visokom FNPV može se finansirati iz privatnog kapitala.

Projekat s negativnom FNPV treba analizirati uzimajući u obzir sve društvene i ekonomske koristi i troškove kako bi se utvrdilo da li se kvalifikuje za podršku.

Projekat s pzitivnom i visokom ENPV trebalo bi da bude prioritetan za finansiranje. Osim toga ERR bi trebalo da bude viša od društvene diskontne stope.

Projekat mora imati koeficijent koristi i troškova viši od 1 da bi se kvalifikovao.

Svaki projekat čija je ERR niža od društvene diskontne stope, ili čija je ENPV negativna, treba revidirati ili odbiti.

Svaki projekat s BCR nižim od 1 treba pažljivo oceniti ili odbiti.

5.21 Analiza rizika

Kao što je i dato u analizi troškova i koristi, investicioni projekti se zasnivaju na brojnim pretpostavkama, a te su pretpostavke neretko pogrešne. Na primer, ograničenja u pogledu podataka primoravaju realizatore projekata da se oslanjaju na različite pretpostavke po pitanju rasta broja stanovnika, potražnje za uslugama, ekonomkih projekcija (inflacije, privrednog rasta, prihoda, stope nezaposlenosti, itd.) i druge promenljive kategorije koje mogu dosta uticati na finansijsku i ekonomsku isplativost projekta. Osim toga, čak i učinak opreme može biti gori nego što se pretpostavlja.

Priručnik za analizu troškova i koristi pravi razliku izmeñu nepoznanice i rizika. Nepoznanica u ovom kontekstu znači da nešto može imati rezultat kakav nije željen. Ona može postati rizik ukoliko se primeni "procena verovatnoće kojom se ukazuje na izvesnost mogućnosti da

100

ostvarena vrednost promenljive bude u zadatim okvirima59." Nepoznanica se ne može empirijski izmeriti, niti se može analizirati, a svakako se njom ne može upravljati. Transformacijom nepoznanice u rizik, postiže se mogućnost analize i upravljanja.

Ukoliko realizator projekta traži sufinansiranje od EU, neophodna je analiza rizika za svaki veći projekat.60 Preporučeni koraci u svakoj analizi rizika jesu61:

analiza osetljivosti

distribucija verovatnoće za svaku od ključnih promenljivih

analiza rizika

procena prihvatljivog nivoa rizika

predupreñenje rizika.

Svaki od ovih koraka razmotren je u daljem tekstu.

5.21.1 Analiza osetljivosti

Analiza osetljivosti se koristi kako bi se utvrdile one promenljive koje su od ključne važnosti za projekat. Ključna promenljiva je svaka koja ima pozitivan ili negativan uticaj na finansijsku i/ili ekonomsku isplativost projekta. Da bi se utvrdilo koje su promenljive ključne, analitičar projekta promeni jednu promenljivu, dok ostale ne menja, i posmatra promene u FNPV, FRR, ENPV i ERR. Priručnik iz 2008. ustanovio je opšte pravilo da ukoliko promena od 1% u jednoj promenljivoj (parametru) dovede do promene u neto novčanom toku (FNPV(C)) od 1% ili više62, onda će se taj faktor smatrati ključnom promenljivom63. Osim toga, takoñe je korisno istražiti uticaj promene ključnih promenljivih na ENPV.

Priručnik preporučuje sledeće korake u sprovoñenju analize osetljivosti64:

• utvrditi promenljive

• eliminisati zavisne promenljive

• analizirati osetljivost pokazatelja rentabilnosti

• odabrati ključne promenljive

Tabela koja sledi može biti od pomoći pri utvrñivanju ključnih promenljivih za potrebe analize osetljivosti.

59 Evropska komisija (2008), op. cit. s. 60. 60 U skladu s članom 40 Pravilnika Veća 083/2006 od 11. jula 2006, koji sadrži osnovne odredbe za Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski socijalni fond i Kohezioni fond. 61 Evropska komisija (2008), op. cit. s. 60. 62 Stručno rečeno, to znači da je elasticitet 1 ili više. 63 Evropska komisija (2008), op. cit. s. 60 64 Ibid., s. 61.

101

Tabela 5.11 Identifikacija ključnih promenljivih65

Kategorije: Promenljive:

Dinamika cena Stopa inflacije, stopa rasta realnih plata, cene energenata, promene cena roba i usluga

Tražnja Broj stanovnika, stopa demografskog rasta, specifična potrošnja, procenat dana provedenih na bolovanju, formiranje tražnje, obim saobraćaja, veličina oblasti koja će se navodnjavati, tržišno učešće date robe široke potrošnje

Investicioni troškovi Trajanje grañevinskih radova (kašnjenje u realizaciji), cena radne snage po satu, produktivnost po satu, cene zemljišta, troškovi transporta, troškovi betona, udaljenost od kamenoloma, cene zakupa, dubine bunara, vek trajanja opreme i proizvedenih roba

Tekući troškovi Cene roba i usluga, troškovi zaposlenih po satu, cene struje, gasa i drugih goriva

Kvantitativni parametri operativnih troškova

Specifična potrošnja energije i drugih roba i usluga, broj zaposlenih

Cene proizvoda (output) Tarife, prodajne cene proizvoda, cene polufabrikata

Kvantitativni parametri prihoda

Proizvodnja prodatih roba po satu ili neka druga vremensk odrednica, obim pruženih usluga, produktivnost, broj korisnika, procenat prodora u datoj oblasti, prodor na tržište

Obračunske cene, troškova i koristi

Koeficijenti konvertovanja tržišnih cena, vrednost vremena, troškovi hospitalizacije, troškovi izbegnutih smrtnih slučajeva, ekonomske (obračunske) cene roba i usluga, valorizacija eksternih efekata

Kvantitativni parametri za troškove i koristi

Izbegnuta stope bolovanja, veličina iskorišćene površine, dodatna vrednost po hektaru navodnjenog zemljišta, opseg proizvedene energije ili upotrebljenih sirovina

Analiza osetljivosti bi trebalo da se usredsredi na nezavisne promenljive, eliminiše suvišne promenljive i, u najvećoj mogućoj meri, analizira promenljive u njihovom najosnovnijem obliku. To praktično znači da analizom treba da budu testirane samo one promenljive koje nemaju isti uticaj i koje ne utiču jedna na drugu. Na primer, promenljive prihod i cena ne moraju biti testirane u okviru iste analize, pošto prihod zavisi od cene i zapravo predstavlja agregat promenljivih cena i količina.

Analiza elasticiteta je u velikoj meri kvalitativna analiza, pošto kategoriše promenljive prema njihovom uticaju na isplativost projekta. Svaka promenljiva treba postepeno da se menja, dok se druge zadržavaju na istom nivou, kako bi se utvrdio uticaj na NPV i ostale pokazatelje rentabilnosti projekta. Rezultate treba predstaviti na grafikonu, kao što je prikazano dole.

65 Ibid., s. 61.

102

Analiza osetljivosti na promene investicionih rasho da

0,0% 2,0% 4,0% 6,0% 8,0%

10,0% 12,0%

2 878 583 3 289 809 3 701 035 4 112 261 4 523 487 4 934 713 5 345 939

Ukupni investicioni rashodi [EURO]

IRR

-4 000 000 -3 000 000 -2 000 000 -1 000 000 0 1 000 000 2 000 000

NPV [EURO]

FRR(C) FRR(K) FNPV(C) FNPV(K)

Na primeru datom ovde vidi se da parametri projekta nisu značajno osetljivi na promene ukupnih investicionih rashoda.

Nakon toga se utvrñuju ključne promenljive. To su one promenljive čija promena od 1% za rezultat ima promenu višu od 1% u parametrima rentabilnosti projekta (FNPV, FRR, ENPV, ERR).

Predlagač projekta često primremi i analizu scenarija, kao deo analize osetljivosti. Za razliku od standardnih koraka u analizi osetljivosti, analiza scenarija grupiše razne vrednosti ključnih promenljivih u jedan scenario, te testira ukupnu ekonomsku i finansijsku rentabilnost projekta. Najtipičniji pristup je definisanje optimističnog i pesimističnog scenarija i poreñenje sa očekivanim scenarijem.

5.21.2 Analiza rizika

Najveća mana analiza osetljivosti i analize scenarija je to što ne analiziraju verovatnoću promene promenljivih, niti da li će skup pretpostavki u jednom scenariju moći da se obistini. Kao odgovor na to, analitičari rizika u obzir uzimaju i verovatnoću i uticaj ključnih promenljivih na ispaltivost projekta. Pošto se ključne promenljive utvrde u analizi osetljivosti, priprema se analiza rizika.

Tipični koraci u analizi rizika su:

• Kvalitativna procena rizika, jednostavna, ali korisna vežba koja se radi pomoću matrice rizika. Svrha je utvrñivanje rizika sa velikom verovatnoćom i onih koji bi značajno uticali na izvodljivost projekta. Za takve rizike je potrebno osmisliti strategiju ublažavanja rizika.

103

• Distribucija verovatnoće za svaku od ključnih promenljivih. Priručnik nalaže izračunavanje distribucije verovatnoće kako bi se na sveobuhvatniji način razumeli rizici za projekat.

• Analiza rizika. Kada se definiše distribucija verovatnoće i ustanove se korelacije izmeñu promenljivih, sprovodi se Monte Karlo ili slična simulacija, da bi se utvrdili mogući rezultati tokom vremena.

Kvalitativna analiza rizika u obzir uzima najznačajnije finansijske, ekološke, operativne, institucionalne i društveno-ekonomske rizike vezane za projekat i njegovo sprovoñenje. Mogu se utvrditi i drugi rizici. Procenjuje se verovatnoća ostvarenja tih rizika i težina negativnih posledica, a predlažu se mere za ublažavanje rizika. Ovakva analiza se može sprovesti u svakom trenutku, naročito kada nije dostupan sofisticirani softver za simulaciju rizika. Primer takve analize dat je u tabeli.

104

Tabela 5.12 Kvalitativna procena rizika za projekat izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda

Rizik Kategorija

Verovatnoća

H-velika M-

Umerena L-Niska

Težina posledice Od 1 (nikakva) do: 5 (velika)

Mere ublažavanja (samo za težinu

posledice vrednosti 5, 4 i 3)

PRIPREMA PROJEKTA Neuspeh u pribavljanju zemljišta i grañevinske dozvole

Tehnički/ ekološki

L 5 Obezbeñeno zemljište i sva odobrenja

Grad nema kapaciteta da sufinansira projekat, ni kreditima ni samostalno Finansijski L 5

Nadležno ministarstvo se obavezuje da će obezbediti državna sredstva

SPROVOðENJE PROJEKTA

Zagañenje sredine tokom radova (ulje, buka, prašina); ENSV opada zbog viših društvenih troškova.

Ekološki L 4

Sve mere predostroñnosti i nadzor se sprovode prema studiji o uticaju na životnu sredinu. Nadzor vrši obučeno lice.

Ograničeni upravljački kapaciteti. Može rezultirati kašnjenjima i prekoračenjima budžeta (smanjena ENSV).

Operativni/ Institucional

ni H 5

Pogon za preradu otpadnih voda zahteva stručnu pomoć. Biće oformljena i obučena jedinica za sprovoñenje projekta.

Može doći do kašnjenja u izgradnji zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Operativni M 2 -

Neodgovarajuće sposobnosti u smislu finansijskog planiranja, nadzora i izveštavanja o projektu. Posledica može biti zakašnjenje u dobijanju sredstava i kredita.


ni L-M 3 Obezbediti stručnu

pomoć

KORIŠĆENJE PROJEKTA Neodgovarajući program za otkrivanje curenja. Gubici ugrožavaju održivost sistema.

Operativni M 5 Obezbediti stručnu pomoć

Neuspeh pri pokušaju da se uvede rutinski program održavanja. Tekući troškovi u budućnosti rastu .

Operativni M 4 Obezbediti stručnu pomoć i osmisliti program održavanja

Vodovod ne uvodi neophodne promene u organizacionu strukturu kako bi unapredio upravljanje i održavanje infrastrukture, što podrazumeva računovodstvo, upravu i programe održavanja.


ni

L

2

Promeniti organizacionu strukturu i obezbediti stručnu pomoć

Neodgovarajuća tarifna politika i Institucional M 4 Obezbediti stručnu

105

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

1,2

-10 0 10

U milionima

Verovatnoća

Rizik Kategorija

Verovatnoća

H-velika M-

Umerena L-Niska

Težina posledice Od 1 (nikakva) do: 5 (velika)

Mere ublažavanja (samo za težinu

posledice vrednosti 5, 4 i 3)

disciplina naplate, stopa naplate se ne poboljšava.

ni/Finansijski

pomoć. Kampanja za podizanje svesti javnosti.

Cene nisu na nivou koji pokriva troškove. Posledica je da se infrastruktura ne održava i zamenjuje kako je planirano.

Institucionalni/Finansijsk

i M 4

Obezbediti stručnu pomoć. Kampanja za podizanje svesti javnosti.

Priručnik nalaže izračunavanje distribucije verovatnoće za ključne promenljive kako bi se bolje sagledao profil rizika jednog projekta. Da bi se shvatilo zašto je ovo neophodno, korisno je uzeti u obzir da projekat s visokom očekivanom NPV, ali sa velikim očekivanim variranjem promenljivih, ne mora biti bolji od projekta sa nižom NPV, čije je očekivano variranje promenljivih manje. Za ovakve procene potrebno je raspolagati različitim podacima, kao što su istorijski podaci za slične projekte i mišljenja stručnjaka.

Ukoliko nema boljih podataka, dobar pristup može biti i trianguilarna distribucija verovatnoće ishoda. Ovaj pristup se preporučuje kada su raspoloživi samo ograničeni podaci o realnoj distribuciji. Osim toga, ovaj pristup je lako razumljiv i ljudima koji nisu upoznati sa statistikom, pošto postoje samo tri parametra: minimalna vrednost (najniža moguća vrednost), najverovatnija vrednost (sa najvećom verovatnoćom) i maksimalna vrednost (najviša moguća vrednost). Za svaku od ključnih vrednosti utvrñena su ova tri parametra. U hipotetičkom primeru datom na narednoj slici, najniža vrednost je -10 miliona, srednja je 0 miliona, a maksimalna 10 miliona.

Slika 5.3 Primer triangularne distribucije verovatnoće

106

U finansijskom modelu s komponentom analize rizika, u svakoj godini analize rizika distribucija ključnih promenljivih može se menjati tako da srednja vrednost uvek odgovara prvobitnim (očekivanim vrednostima) u modelu. Ovo se može predstaviti tabelom, kao u primeru.

Tabela 5.13 Podaci za distribuciju verovatnoće

Primer: Podaci za distribuciju verovatnoće

Opis Jedinica Minimalna vrednost

Maksimalna vrednost

Najverovatnija vrednost

Investicioni troškovi EUR 57,718,156 70,544,412 64,131,284

Broj zaposlenih Broj 410.40 501.60 456.00

Godišnji realni rast cene električne energije

% -1% 1% 0%

Stopa naplate % 81% 99% 90%

Potrošnja po stanovniku po danu lcd 108.00 132.00 120.00

Da bi se ispravno modelirao rizik, neophodno je uzeti u obzir i korelacije izmeñu promenljivih. Tabela koja sledi opisuje korelacije pretpostavljenje u analizi rizika.

Tabela 5.14 Korelacije pretpostavljene izmeñu promenljivih

Primer: Korelacije izmeñu promenljivih

Opis promenljivih

Investicioni troškovi

Broj zaposlenih

Godišnji realni rast cene

električne energije

Stopa naplate

Potrošnja po stanovniku

po danu

Investicioni troškovi 1 0 0 0 0

Broj zaposlenih 0 1 0 0 0

Godišnji realni rast cene električne energije

0 0 1 -0.25 -0.25

Stopa naplate 0 0 -0.25 1 -0.25

Potrošnja po stanovniku po danu

0 0 -0.25 -0.25 1

Napomena: 1 je maksimalna negativna korelacija, 0 je bez korelacije, +1 je maksimalna pozitivna korelacija

107

Da bi se prikazalo povećanje neizvesnosti tokom dugoročnog predviñanja, model rizika mora uzeti u obzir da promenljive tokom vremena sve više variraju. Primer za to je dat dalje u tekstu, kroz čitav niz promenljivih, u koje je uračunata i standardna devijacija od 5%.

Slika 5.4 Distribucija verovatnoće ukupno zaposlenih od 2009 do 2040

Slika 5.5 Distribucija verovatnoće stopa naplate od 2009. do 2040.

Broj Zaposlenih

Stopa naplate

108

Konačno se mogu predstaviti rezultati analize rizika. To se radi tako što se pripremi kumulativna distribucija verovatnoće zasnovana na simulaciji efekata ključnih promenljivih na rentabilnost projekta, pomoću metode Monte Karlo ili neke slične tehnike. Primer koji sledi zasnovan je na kumulativnoj distribuciji verovatnoće ekonomske neto sadašnje vrednosti (ENPV).

Tabela 5.15 Rezultati analize rizika

Primer: Rezultati analize rizika

Opis ENPV

Srednja vrednost NPV, (EUR) 75,775,140

Standardna devijcija (EUR) 5,492,606

Verovatnoća za manje od nule 0%

Verovatnoća za >= +20% devijacije od srednje vrednosti 0.2%

Verovatnoća za =< -20% devijacije od srednje vrednosti 0.2%

Na osnovu tabele, ekonomska neto sadašnja vrednost će sigurno biti pozitivna sa verovatnoćom od 100%. Ukoliko se sve pretpostavke navedene u CBA ostvare, u ovom primeru se može zaključiti da je verovatnoća da će ovakav projekat doprineti boljitku stoprocentna.

Kumulativni problemi takoñe treba da budu predstavljeni u grafikonu, kao nau sledećem primeru. Osa X prikazuje ENPV u milionima, dok osa Y prikazuje kumulativne verovatnoće. Shodno tome, u navedenom primeru, postoji oko 25% verovatnoće da će ENPV biti negativna.

109

Slika 5.6 Distribucija kumulativne verovatnoće za ENSV (u milionima EUR)

Analiza rizika takoće omogućava procenu prihvatljivog nivoa rizika. U ovoj proceni, donja granica, očekivana ENPV ili neki drugi parametar, se utvrñuje i poredi sa analizom verovatnoće. Kao što je navedeno u Priručniku:

Ukoliko projekat ima ''osnovnu" ERR od 10%, ali nam analiza verovatnoće rizika kaže da ERR ima vrednost izmeñu 4 i 10%, uz verovatnoću od 70% i vrednost izmeñu 10 i 13% uz verovatnoću od 30%, onda je očekivana vrednost ERR za takav projekat samo 8,35% [prosek(4,10)*0.7 + prosek (10,13)*0.3]66.

Analiza rizika nam pruža dodatne informacije neophodne za donošenje odluke o projektu, time što poredi projektovane ekonomske i finansijske pokazatelje rentabilnosti sa verovatnoćom rizika.

Evropska komisija takoñe preporučuje predupreñenje rizika. Pod predupreñenjem rizika se podrazumeva sledeće: "Minimizirati nivo optimističke pristrasnosti, te dodatno proveriti i prilagoditi procene koristi i troškova, i to na osnovu empirijskih podataka, naročito onih dostupnih iz sličnih projekata. Takoñe, konsultacije sa stručnjacima mogu biti korisne."67


110

6 OSTALI PRISTUPI PROCENI PROJEKATA

Priručnik takoñe preporučuje i druge tehnike procene pored analize troškova i koristi. These include:

Analiza isplativosti (Cost-Effectiveness Analysis CEA)

Analiza višestrukih kriterijuma (MCA)

Analiza ekonomskih efekata (EIA)

Ovi pristupi su zamišljeni tako da budu komplementarni s CBA, što znači da ih ne treba doživljavati kao zamenu za CBA. Razlog za to je činjenica da ih je teško standardizovati, te što nedoslednosti i razlike izmeñu zemalja i regiona čine procenu i poreñenje daleko složenijim68.

6.1 Analiza isplativosti 69

Analiza isplativosti (dalje: CEA) je poreñenje alternativnih projekata u kojima se isti efekati postižu na različite načine.

Cilj analize je izabor projekta koji: 1) za dati nivo rezultata, ima najmanju neto sadašnju vrednost troškova ili 2) za date troškove ima najveći nivo proizvoda.

Analiza isplativosti je korisna za projekte, čije je koristi teško/ili nemoguće izračunati, a čiji troškovi se mogu predvideti sa velikom tačnošću.

Ova analiza se koristi za ekonomsku ocenu programa i projekata vezanih za: zdavstvenu zaštitu, naučna istraživanja, obrazovanje i zaštitu životne sredine. Za njih se koriste jednostavni pokazatelji isplativosti (rentabilnosti): troškovi istraživanja po patentu, troškovi školovanja po studentu, troškovi po jedinici smanjene emisije, itd.

Analiza isplativosti je manje efikasna kada se odreñena vrednost, čak i indikativan, dodeljuje koristima, a ne samo troškovima.

Analiza isplativosti rešava problem optimizacije resursa, koja se predstavlja u obliku:

Fiksnih troškova i n - alternativnih projekata: donosilac odluke imaju za cilj da postigne najviši nivo rezultata (E)

Fiksnog rezultata i n - alternativnih projekata: donosilac odluke imaju za cilj da postigne rezultat sa najnižim troškovima (C)

Iako se za svaku alternativu mogu uporediti jednostavni odnosi troškova i rezultata (C/E), uporeñenje se zasniva na odnosu uvećanih troškova i uvećanih rezultata. Na ovaj način saznajemo koliko plaćamo za dodatnu meru ili korist. Kada su u pitanju dva projekta koji se

68 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 66. 69 Prva četiri pasusa su citirana iz Evropska komisija (2008), op. cit., s. 66. Ovakav vid doslovnog citiranja je izričito dopušten u uvodu u Priručnik.

111

mešusobno isključuju, analiza uvećanja je potrebna kako bi se projekti rangirali i kako bi se izdvojio onaj koji je isplativiji.

Primer za analizu isplativosti dat je u poglavlju 5.7., koji se bavi analizom opcija, te su osnovne stvari ovde samo ponovljene. Za merenje isplativosti koristi se indikator prosečnih inkrementalnih troškova (Average Incremental Cost AIC), poznat kao indikator dinamike nastajanja troškova. AIC predstavlja odnos izmeñu diskontovanih investicionih i operativnih troškova tokom veka trajanja investicije i diskontovanog toka prihoda, ili koristi (kada su koristi izražene fizičkim jedinicama, na primer broj kubnih metara prerañenih otpadnih voda). AIC je više dinamički indikator rentabilnosti nego snimak stanja, koji proizilazi iz tipične analize jediničnih troškova. AIC se obračunava po sledećoj formuli:

∑

∑=

=

=

=

+

++

=nt

tt

t

nt

tt

tt

r

VWSr

MOIC

AIC

0

0

)1(

)1(

&

ICt investicioni troškovi u godini t O&Mt operativni troškovi i troškovi održavanja u godini t VWSt jedinični efekat projekta u godini t (npr.zapremina prerañenih otpadnih voda u kubnim metrima) r diskontna stopa n referentni period (vek trajanja investicije)

Brojilac jednačine je zbir diskontovanih investicionih troškova i diskontovanih operativnih troškova i troškova održavanja. Operativni troškovi se prikazuju za ceo vek trajanja projekta. U imeniocu je prikazan diskontovan jedinični efekat projekta.

6.2 Analiza višestrukih kriterijuma

Analiza višestrukih kriterijuma (Multi criteria analysis MCA) je instrument za obradu niza ciljeva koji se ne mogu obuhvatiti ekonomskim (računovodstvenim) cenama u standardnoj CBA. MCA je korisna u proceni investicija, kada se važni društveni ciljevi ne mogu adekvatno iskazati u finansijskoj i ekonomskoj analizi (kao što su zaštita životne sredine, društvena pravičnost, jednake mogućnosti).

U pojednostavljenom primeru, pretpostavka je da je predloženi projekat finansijski neisplativ (vrlo negativna FNPV) i ekonomski neopravdan (neznatno negativna ENPV). Prema usvojenim pravilima odlučivanja, projekat bi trebalo odbiti bez odobrenog sufinansiranja. Sa druge strane, predlagač projekta bi mogao kvalitativno da predstavi koristi od projekta koje se ne mogu kvantitativno izmeriti. To se postiže uspostavljanjem matrice u kojoj se efekti projekta mere naspram odreñenih kriterijuma (kao što su zaštita životne sredine, društvena pravičnost, jednake mogućnosti). Tim kriterijumima se može pripisati odreñena težina, da bi se taj projekat uporedio sa drugim projektima, po osnovu istih kriterijuma. Postupak je prikazana u tabeli:70

70 Tabela data u DG Regionalna politika & Evropska komisija: "Priručnik za CBA za investicione projekte, strukturne fondove i predpristupne instrumente", Brisel 2008, s. 69.

112

Tabela 6.1 Analiza višestrukih kriterijuma za dva projekta

Primer: Analiza višestrukih kriterijuma za dva projekta

PROJEKAT A PROJEKAT B Opis kriterijuma

Poeni* Težina Efekat Poeni* Težina Efekat

Kapital 2 0.6 1.2 4 0.6 2.4

Jednake mogućnosti 1 0.2 0.2 1 0.2 0.2 Zaštita životne sredine 3 0.2 0.6 4 0.2 0.8

Ukupno 2.0 umereni efekat 3.4 značajan efekat

* Objašnjenje: 0 je bez efekta, 1 je neznatan efekat, 2 je umeren efekat, 3 je značajan efekat, 4 je veoma značajan efekat

Pretpostavimo da Projekat A nije ispunio kriterijume finansijske isplativosti (FNPV < 0, FRR < 0), ali jeste ispunio kriterijume ekonomske opravdanosti (ENPV > 0, ERR > 0, CBR > 1). Projekat B nije ispunio nijedan kriterijum (iako je ENPV blizu nule). Iz MCA se vidi da Projekat B ima daleko veći efekat u pogledu pravičnosti i zaštite životne sredine, ali su ti efekti takvi da ne mogu biti izraženi na merljiv način, odnosno novčano.

Ovakve procene su subjektivne. Iz tog razloga treba obratiti posebnu pažnju da se MCA ne koristi da bi se izabrao projekat sa većim efektima i niskom finansijskom i ekonomskom isplativošću, umesto ekonomski isplativog projekta sa manjim efektima. MCA može dobro poslužiti da se rangiraju projekti iz različitih sektora pomoću unapred definisanih kriterijuma. MCA se često koristi za donelošenje odluka finansijske prirode vezanih za fondove za zaštitu životne sredine, kao i za pripremu planova kapitalnih investicija za opštine i komunalna preduzeća u zemljama kao što je Poljska.

Više detalja o MCA može se naći u verzijama Priručnika iz 2008. i 2002. godine.

113

6.3 Analiza ekonomskih efekata

Analiza ekonomskih efekata (Economic impact analysis EIA) se koristi za ocenu uticaja date intervencije ili programa na konkretno društveno-ekonomsko okruženje. EIA analizira makroekonomske indikatore i predviña uticaj projekta na ove indikatore. EIA utvrñuje da li je potrebno obezbediti javnu podršku, sa aspekta postizanja ekonomskih koristi u konkretnoj oblasti.

Rezultati EIA bi trebalo da budu od koristi na:

nivou sektora, u identifikovanju ključno važnih oblasti i definisanju koraka vezanih za kreiranje politike

makroekonomskom nivou, prilikom definisanja relatinih doprinosa

EIA se može koristiti za postizanje šireg ekonomskog uticaja jednog postrojenja ili dogañaja/aktivnosti na odabranoj lokaciji. U kontekstu strukturnih fondova, socijalni, ekonomski i ekološki uticaj intervencije su meñusobno povezani. Različite vrste ocene uticaja se moraju kombinovati u jedinstvenu ocenu uticaja, čija će vrsta zavisnosti od vrste intervencije i ciljeva rentabilnosti celokupnog programa.

EIA je dopuna CBA, a ne njena alternativa. EIA može biti dopuna CBA, u onoj meri u kojoj obezbeñuje dodatne informacije o makro efektima realizacije projekta (npr. uticaj na regionalnu trgovinu, uticaj na rast BDP, itd), a koje se ne mogu dobiti putem CBA.

114

7 IZVORI FINANSIRANJA PROJEKATA

Svi učesnici na finansijskom tržištu mogu se pojaviti kao potencijalni investitori i finansijeri lokalne infrastrukture. Način njihovog ulaganja u lokalne kapitalne investicione projekate zavisi od njihovog pravnog statusa, veličine akumulacije (novčanih sredstava), kojom raspolažu i načina finansiranja projekt, koji je izabrala lokalna samouprava.

Sve ulagače u lokalne investicione projekte možemo svrstati u sledeće grupe: nosioce (sponzore) projekta, banke, lizing kompanije, institucionalni investitori, pravna i fizička lica i država. Sledi kratak pregled njihove uloge u finansiranju kapitalnih investicionih projekata lokalne samouprave.

7.1 Nosioci (sponzori) projekta

Nosioci (sponzori) projekta su pravna lica, koja su odgovorna za projektovanje i izgradnju kapitalnih investicionih projekata jedinica lokalne samouprave. Oni obezbeñuju finansiranje izgradnje investicionog projekta iz sopstvenih i/ili pozajmljenih sredstava na finansijskom tržištu. Nosioci projekta su, najčešće, jedinice lokalne samouprave i lokalna javna preduzeć, ali mogu biti i druga pravna lica, koja se nalaze u ugovornom odnosu sa lokalnom samoupravom.

7.2 Banke

Banke su finansijske institucije, koje se uključuju u finansiranje lokalnih investicionih projekata na tri načina: odobravanjem kredita, investiranjem kapitala i kupovinom opštinskih obveznica.

Prilikom odobravanja kredita, banke su, najčešće, zainteresovane za odobravanje dugoročnih kredita za kapitalne investicione rashode, a reñe za kratkoročno finansiranje likvidnosti lokalne samouprave. Prilikom finansiranja velikih i vrednih investicionih projekata, nekoliko banaka može da osnuje konzorcijum, u cilju zajedničkog finansiranja projekta i podele rizika. Tom prilikom, jedna ili više vodećih banaka, mogu upravljati konzorcijumom (procesom prikupljanja sredstava i upravljanja rizikom). Ove banke dobijaju naknadu za upravljanje rizikom, koja zavisi od: veličine projekta, vrste osiguranja, rizika realizacije projekta i nivoa preuzetih obaveza u okviru konzorcijuma.

Prilikom ulaganja kapitala, u projekat ili preduzeće (banka postaje nosilac projekta), banka očekuje da ostvari prinos na uložena sredstva, u obliku dividende. Dividenda je obično viša od kamatne stope, koju banke računaju na kredite, zbog preuzetog rizika tokom realizacije i korišćenja projekta.

7.3 Lizing kompanije

Lizing kompanije su finansijske institucije, koje se uključuju u finansiranje realizacije lokalnih investicionih projekata, odobravanjem finansijskog ili operativnog lizinga. Po osnovu uloženih sredstava, ove kompanije naplaćuju lizing naknadu, za povraćaj uloženih sredstava i ostvarivanje projektovanog prihoda kompanije. Prema važećim pozitivnim propisima Republike Srbije, opštine i javna preduzća mogu ugovarati samo finansijski lizing za nabavku opreme i vozila. Operativni lizing, trenutno, nije moguće koristiti.

115

7.4 Institucionalni investitori

Institucionalni investitori su pravna lica, koja raspolažu dugoročnim izvorima sredstava, za koja traže najpovoljnije mogućnosti dugoročnog investiranja na finansijskom tržištu. Zbog strategije sigurnog dugoročnog plasiranja velikih iznosa dugoročnih sredstava, institucionalni investitori su izuzetno značajani investitori u lokalne investicione projekte. U ove institucije spadaju: investicioni fondovi, dobrovoljni penzioni fondovi i osiguravajuća društva.

Način investiranja sredstava dobrovoljnih penzionih fondova i osiguravajućih društva reguliše Narodna banka Srbije. Saglasno ovoj regulativi, oni se mogu pojaviti u ulozi kupaca opštinskih obveznica, emitovanih za finansiranje kapitalnih investicionih projekata opština i javnih predizeća.

Investicioni fondovi (Investment or Equity Fund) su akcionarska društva, koja imaju definisanu strategiju ulaganja imovine (kapitala) akcionara na finansijskom tržištu. Saglasno usvojenoj strategiji investiranja, oni mog: kupovati opštinske obveznice i ulagati kapital u investicione projekte (kao nosioci projekta).

7.5 Pravna lica

Pravna lica, mogu se pojaviti u ulozi finansijera investicionih projekata: kupovinom opštinskih obveznica, kao dobavljači i kao nosioci projekta.

Pravna lica, kao dobavljači ili nosioci projekta, uključuju se u finansiranje, tako što omogućuju lokalnoj samoupravi da nastale troškove nabavke ili realizacije projekta otplaćuju u ratama. Tom prilikom, svaki dobavljač tj. sponzor, u plan otplate obaveza lokalne samouprave obračunava svoj profit i procenjeni rizik naplate, koji može da nadmaši cenu kredita kod finansijskih institucija.

7.6 Fizička lica

Fizička lica (grañani) su značajni investitori u lokalne investicione projekte. U želji da ostvare veći prinos na svoju štednju, grañani se, u razvijenim tržišnim ekonomijama, pojavljuju u ulozi kupaca opštinskih obveznica. Ove hartije od vrednosti omogućuju grañanima da ostvare veći prinos, jer je kamata na opštinske obveznice osloboñena plaćanja poreza na prihod od imovine, što nije uvek slučaj sa kamatom na štednju. Uz to, kada je razvijena trgovina ovim hartijama, grañanin u svakom trenutku može prodati opštinsku obveznicu i pretvoriti je u novac, kada mu zatreba.

7.7 Država

Država se uključuje u finansiranje kapitalnih investicionih projekata lokalne samouprave direktno i indirektno. Direktno uključivanje države je, obezbeñenje kapitalnih transfera iz svog budžeta i posredovanje u obezbeñivanju meñunarodnih donacija. Indirektno uključivanje države je obezbeñenje garancija, prilikom zaduživanja lokalne samouprave na finansijskom tržištu. Cilj uključivanja države, u finansiranje lokalnih investicionih projekata, je ujednačavanje razvoja države i obezbeñivanje kvalitetne i dostupne javne usluge svim grañanima i privredi.

116

PRILOZI

117

PRILOG 1. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI TRETMANA ČVRSTOG OTPADA71

Analiza obuhvata investicije u izgradnju, rekonstrukciju, modernizaciju i normalizaciju infrastrukture za upravljanje čvrstim otpadom:

√√ postrojenja za prikupljanje i sortiranje čvrstog otpada

√√ postrojenja za spaljivanje (sa ili bez iskorišćavanja energije)

√√ deponije i drugi objekti za uklanjanje i odlaganje otpada

1. Definisanje ciljeva

Pored opštih ciiljeva, koji se odnose na lokalni i regionalni razvoj i zaštitu životne sredine, postoje posebni dugoročni i kratkoročni ciljevi, kao što su:

√√ razvoj savremenih lokalnih i regionalnih sektora za upravljanje otpadom

√√ smanjivanje rizika po ljudsko zdravlje od nekontrolisanog upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom

√√ racionalizacija potrošnje sirovina i zatvaranje ciklusa proizvodnje i potrošnje

√√ smanjivanje emisije zagañivača vode i vazduha

√√ tehnološke inovacije u oblasti prikupljanja i tretmana otpada

Da bi se definisali opšti i specifični ciljevi, potrebno je definisati sledeće karakteristike projekta:

√√ deo populacije na koji utiče projekat, količina prikupljenog i tretiranog otpada po vrsti (opasni otpad, komunalni otpad, ambalažni otpad…)

√√ vrstu tehnologije (metode tretmana otpada)

√√ uticaj na lokalnu ekonomiju (broj novih radnih mesta i količina prihoda)

√√ smanjivanja rizika implementacijom strategije upravljanja otpadom

√√ uštede u potrošnji sirovina (vrste izdvojenih i recikliranih sekundarnih materijala)

√√ smanjivanje emisije zagañivača vazduha, vode i zemljišta (npr. vrsta zagañenja zemljišta i podzemnih voda koje će biti sprečeno)

71 Evropska komisija (2008), op. cit., s. 86-93. Preneto kako bi se dao jedinstven izvor informacija. Svaka nedoslednost izmeñu ovog i izvornog teksta nastala je zbog potreba sažetosti i odgovornost je autora. Čitaocu se savetuje da pročita i izvorni tekst.

118

2. Definisanje projekta

2.1. Vrsta investicije

Osnovne vrste postrojenja za upravljanje otpadom su:

√√ postrojenja za prikupljanje, privremeno odlaganje i recikliranje otpada (sa ili bez separacije), kao što su sabirni centri za odvojeno sakupljanje otpada

√√ postrojenja za kompostiranje otpada

√√ postrojenja za fizički i hemijski tretman, kao što su postrojenja za preradu upotrebljenih ulja

√√ postrojenja za spaljivanje otpada iz domaćinstva i industrijskog otpada i inseneratori (sa kombinovanim generisanjem toplote i električne energije

√√ deponije

2.2. Regulatorni okvir

Prilikom izbora projekata potrebno je voditi računa o poštovanju zakona i propisa o upravljanju otpadom i principima Evropske unije u ovoj oblasti.

2.3. Osnovni principi

Princip plaćanja od strane zagañivača, podrazumeva da zagañivač mora da snosi ukupne troškove posledica svojih aktivnosti, odnosno troškove nastale ugrožavanjem životne sredine. Potrebno je obratiti pažnju i na deo ukupnih troškova, koje zagañivač plaća kroz naknade (vlasnik otpada).

Koncept hijerarhije upravljanja otpadom: cilj strategije upravljanja otpadom je sprečavanje stvaranja čvrstog otpada i smanjnjenje njegovog štetnog uticaja. Kada to nije moguće otpadni materijal bi trebalo da bude: ponovo korišćen, recikliran ili upotrebljen za proizvodnju energije. Ako ni jedna od prethodnih opcija nije moguća otpad treba odložiti (spaljivanjem ili na deponiju). Prilikom analize projekta potrebno je prikazati opcije koje omogućavaju prevenciju nastanka, ponovno korišćenje i reciklažu, radi uporeñivanja troškova izgradnje postrojenja za prevenciju, reciklažu i odlaganje. Poreñenje i izbor izmeñu spaljivanja i deponije mora biti vršen na realnoj osnovi i mora opravdati visoke troškove prevencije i reciklaže.

Princip blizine: otpad je potrebno odlagati što bliže mestu nastajanja, vodeći računa o ekonomskoj opravdanosti izbora lokacije na lokalnom i nacionalnom nivou. Projekat treba da sadrži podatke o udaljenosti izmeñu mesta nastanka i mesta odlaganja, kao i podatke o ceni transporta. Visoki transportni troškovi i velike udaljenosti mogu biti opravdane za odreñene vrste otpada i primenjenih tehnologija upravljanja otpadom.

3. Analiza izvodljivosti i opcija

Potrebno je postaviti više scenarija, od kojih će biti izabrana najbolja opcija. Potencijalni scenariji (opcije) su:

√√ opcija da se ne uradi ništa (poslovanje na uobičajeni način bez novog ulaganja)

119

√√ alternative u okviru konkretnog predloga projekta

√√ globalna opcija za projekat (npr. razmatranje spaljivanja kao alternative deponiji ili sakupljačkog centra za reciklažu na mestu konačnog odlaganja)

Nasuprot opciji da se ne uradi ništa, analizom projekta će se otkriti razlozi zbog kojih je potrebno ‘učiniti nešto’, umesto održavanja postojećeg stanja. Argumenti treba da idu u pravcu iznošenja društvenih, ekonomskih ili ekoloških koristi od realizacije projekta. Tom prilikom je potrebno izračunati troškove održavanja postojećeg stanja, uzimajući u obzir ekonomske troškove i uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

U drugom slučaju, studija izvodljivosti mora da sadrži tehničke alternative u okviru izabrane opcije. Na primer, ako je u pitanju opcija sa spaljivanjem, to može biti vrsta peći ili kotlarnica za iskorišćenje energije.

Prilikom izbora globalne opcije, studija treba da sadrži različite metode upravljanja čvrstim otpadom u kontekstu projekta. U okviru projekta mora se izdvojiti jedna alternative u čijem je fokusu prevencija, ponovno korišćenje ili reciklaža, koja će se uporediti sa izabranom opcijom. Cilj ovakvog metoda je da se ispune načela hijerarhije i započne njihovo integrisanje u analizu projekta.

3.1. Analiza tražnje (potreba)

Potreba za ponovnim korišćenjem i odlaganjem otpada je ključni element, od koga zavisi odluka o izgradnji postrojenja za preradu otpada.

Odluka treba da se zasniva na sledećim elementima:

√√ analiza otpada, prema vrsti i tipu generatora, na teritoriji koju pokriva projekat

√√ važeći standardi Evropske unije i očekivane promene u oblasti upravljanja otpadom

Analiza tražnje obuhvata sledeće korake:

√√ predviñanje budućih potreba, na osnovu trenutnog stanja i predviñanja demografskih promena i industrijskog rasta

√√ korekcija potreba na osnovu mogućih promena ponašanja proizvoñača otpada i očekivanih promena regulative

Nakon izvršene analize potrebno je definisati veličinu spalionice ili deponije u skladu sa budućim trendovima.

3.2. Faze projekta

Potrebno je definisati sledeće faze projekta:

√√ izrada idejnog rešenja i finansijskog plana

√√ tehnička studija

√√ pronalaženje odgovarajuće lokacije

√√ izgradnja projekta

120

√√ upravljanje projektom

Može doći do znatnih kašnjenja u toku sprovoñenja neke od faza, naročito vremena potrebnog za iznalaženje odgovarajuće lokacije. Za postrojenja za tretiranje opasnog otpada, na primer, otpor koji pružaju stanovnici u obližnjim predelima može da omete izgradnju i fazu normalnog rada i upravljanja postrojenjem, što za posledicu može imati negativne finansijske i ekonomske efekte.

3.3. Tehnička svojstva

Odluka o tehničkim karakteristikama postrojenja je od ključnog značaja za:

√√ društveno-ekonomske efekte projekta

√√ uticaj na životnu sredinu

√√ ukupne finansijske prihode i rashode

√√ ukupne ekonomske troškove i koristi

√√ kontrolu i ocenu rezultata projekta (neophodno za projekte finansirane iz donacija)

U ovoj fazi potrebno je dati sledeće tehničke podatke:

√√ Društveno-ekonomske podatke: broj stanovnika i broj i vrsta proizvoñača otpada, koje će opsluživati sistem

√√ Podatke o otpadu: vrsta (komunalni otpad, opasni otpad, ambalaža, itd.) i količine (t/d, t/g, t/č) otpada koji će biti tretiran, podaci o sekundarnim sirovinama i proizvedenoj energiji

√√ Fizička svojstva: površina terena na kome se nalazi postrojenje, otvorene i zatvorene površine za odlaganje/skladištenje, pozicija sistema za ispuštanje otpadnih voda

√√ Podatke o objektu: tehničke i grañevinske faze

√√ Tehnologiju prerade u postrojenju: tehnologija koja će biti korišćena, energija, material i usluge koje će biti korišćene

√√ Druge korisne informacije: broj angažovanih radnika u fazi izgradnje i upravljanja, podaci o daljinskoj kontroli ili kompjuterskoj opremi, itd.

Ove informacije su značajne za utvrñivanje društveno-ekonomskih efekata projekta, u smislu: zapošljavanja i rapodele prihoda, analize uticaja na životnu sredinu i obračuna finansijske i ekonomske rentabilnosti.


Finansijske prihode (prilive) čine:

√√ naknada koju plaćaju privatna lica

121

√√ naknada koju plaćaju pripadnici javnog sektora

√√ prihodi od prodaje iskorišćenih matrijala (sekundarne sirovine i kompost)

√√ prihodi od prodaje proizvedene energije (toplotna i električna energija)

Finansijske rashode (odlive) čine:

√√ Investicioni rashodi: nabavka zemljišta, izgradnja objekata, opema, troškovi zamene (za komponente čiji je vek trajanja kratak uzimajući u obzir ukupan vremenski horizont projekta), studije izvodljivosti i ostala nematerijalna sredstva

√√ Operativni rashodi: energija, materijal, usluge, tehnički i administrativni troškovi zaposlenih, troškovi održavanja, upravljački i administrativni troškovi

Vremenski horizont zavisi od: vrste postrojenja za tretiranje otpada i vrste otpada koji se sakuplja.

Vremenski horizont koji se koristi za analize projekata je:

√√ oko 30 godina za investicije u spalionice i velika postrojenja za treman i reciklažu otpada

√√ kraći od 30 godina za investicije u postrojenja za privremeno skladištenje otpada, centre za prikupljanje otpada ili postrojenja za hemijski i fizički tretman

√√ preko 30 godina za investicije u deponije (vek trajanja deponije)

5. Ekonomska analiza

Glavne koristi i troškovi projekata su:

Koristi:

+ Tretiranje otpada sa što manjim uticajem na zdravlje ljudi i okolinu

+ Ponovno korišćenje energije

Troškovi:

− Uticaj na zdravlje ljudi (stepen smrtnosti zbog zagañenosti vazduha, vode i zemljišta) − Narušavanje životne sredine zagañivanjem vode i zemljišta − Estetsko narušavanje životnog prostora i ekonomski efekti (npr. promena cene zemljišta ili omogućavanje ekonomskog razvoja preko projekata)

− Uticaj na postojeću infrastrukturu (povećano opterećenje saobraćaja zbog odvoženja otpada na deponiju ili postrojenje za preradu)

Kada su predložene metodogije nekompatibilne ili kada nedostaju podaci, može se uraditi kvalitativna analiza eksternih sfekata (vidi primere u Tabeli 2 i 3). U tom slučaju, rezultati

122

se ne mogu koristiti za CBA (finansijsku i ekonomsku analizu), već je potrebno uraditi multikriterijumsku analizu.

Faktori konverzije

Parametri koji se koriste za izračunavanje faktora konverzije:

√√ investicioni troškovi

√√ srednjoročne zalihe

√√ proizvodi, koji se prodaju na tržištu (sekundarni materijali, gas, energija, itd.)

√√ operativni rashodi

√√ troškovi dekontaminacije i sanacije

Procene će zavisnosti od toga da li su uključeni stavke, kojima se trguje (sekundarne sirovine, energija, robe ili usluge) ili stavke kojima se ne trguje (ponovo iskorišćena elektična energija i gas, zemljište, sirovine ili nekvalifikovana radna snaga).

Faktori konverzije za postrojenja za tretiranje otpada se izračinavaju na sledeći način:

Stavke kojima se trguje:

√√ Oprema. Opremom za upravljanje otpadom se često trguje: spalionicama, pećima, filterima, bojlerima i opremom za sakupljanje i izdvajanje sirovina. Način isporuke može biti CIF (u cenu robe je uračunato osiguranje i prevoz do mesta) i FOB (utovar na brod u izvoznoj luci).

√√ Reciklirani materijali. Mnogim recikliranim materijalima se trguje: metali, papir, staklo itd. Cene recikliranih materijala su vezane za cene na meñunarodnom tržištu sirovina i energije. Podaci koji su potrebni za obračun faktora konverzije za stavke kojima se trguje se mogu dobiti od eko-industrije, nacionalnih i internacionalnih zavoda za statistiku ili carinske službe.

Stavke kojima se ne trguje:

√√ Zgrade. Podaci potrebni za obračun faktora konverzije za stavke kojima se ne trguje se mogu dobiti iz zvaničnih statističkih publikacija koje se redovno objavljuju.

√√ Proizvedena električna energija i ponovo iskorišćen gas i toplota. Faktor konverzije za električnu energiju može se izračunati na sledeći način:

(1) izradom makroekonomske studije za procenu oportunitetnih troškova za proizvodnju električne energije (pristup odozgo prema dole “top down”)

(2) procenom, koja počinje razlaganjem strukture graničnih troškova procesa proizvodnje (pristup odozdo prema gore “bottom up”)

(3) primenom standardnog faktora konverzije u slučaju kada je električna energija manje značajna ulazna stavka

Električna energija se prodaje po cenama koje su niže od dugoročnih graničnih troškova /ili spremnosti kupaca da plate. Ovaj podatak se može koristiti za korekcije cena/tarifa. I

123

na kraju, cena na domaćem tržištu se mora konvertovati u graničnu cenu primenom odgovarajućeg faktora konverzije (može se koristiti SCF).

Gas i toplota su proizvodi koji se obično prodaju na lokalnom tržištu. Ako su ovi troškovi beznačajni u finansijskom toku, što je obično slučaj, može se primeniti SCF za konverziju lokalnih cena u granične cene. U drugim slučajevima (na primer: metan), mogu se koristiti meñunarodne cene kao direktna zamena.

√√ Zemljište. Kada je zemljište manje značajna stavka, njegova tržišna cena se može uz pomoć SCF konvertovati u graničnu cenu. Kada je zemljište značajna stavka (npr. kod deponije) njegova ekonomska vrednost se utvrñuje kroz neto-vrednost, koja bi bila postignuta da zemljište nije korišćeno za projekat.

√√ Kvalihikovana i nekvalifikovana radna snaga. Radna snaga koja je potrebna za funkcionisanje postrojenja ove vrste je uglavnom nekvalifikovana. Procena cene koštanja za kvalifikovanu radnu snagu se može vršiti po tržišnim cenama, obzirom da je ovo tržište konkurentno. Kod procene troškova za nekvalifikovanu radnu snagu može doći do odreñenih odstupanja, zbog razlike u minimalnim zaradama. Potrebno je izvršiti kvantifikaciju podataka vezanih za prethodno radon mesto i zarade radnika. Dobijena vrednost predstavlja troškove oportuniteta za nekvalifikovane radnike.

6. Analiza rizika

Analiza parametara:

− Promene tražnje za odlaganjem otpada zbog pojave novih proizvoda i novih tehnologijama

− Promena ponašanja grañana i proizvoñača otpada

− Ekonomske i demografske promene

− Cena energenata

− Cena sirovina

− Promene prodajnih cena ponovno iskorišćenih materijala/sekundarnih sirovina

Ključni parametri:

- Elastičnost tražnje

- Glavni promenljivi rashodi/ troškovi

- Cene ponovno iskorišćenih materijala

- Troškovi sanacije i drugi troškovi vezani za životnu sredinu

124

− Dinamika troškova robe i usluga neophodnih za odreñene projekte

− Troškovi električne energije

− Troškovi goriva

− Troškovi sanacije i dekontaminacije terena

Promena polaznih pretpostavki od 10 % (ili 1 %) se koristi za ocenu promene vrednosti NPV i ISR ili drugih pokazatelja rentabilnosti projekta.

Može se uraditi i druga vrsta analize društvenog rizika u slučaju da grañani bojkotuju projekat zbog mogućeg uticaja na kvalitet života u toj oblasti. Ovaj rizik se može ispitati kvalitativnom analizom uz pomoć upitnika ili direktim kontaktima sa uainteresovanim učesnicima.

7. Ocena ostalih kriterijuma

Analiza uticaja projekta na životnu sredinu

Za veliki broj projekata za tretiranje otpada, zakon predviña analizu uticaja na životnu sredinu, pogotovo kada je reč o opasnom otpadu ili zatvaranju nekih vrsta postrojenja za tretman otpada. Pored toga, za mnoga postrojenja kao što su deponije ili spalionice, potrebno je pribaviti dozvolu za aktivnosti, kod kojih je potrebno upravljanje rizikom, upravljanje opasnim materijama i kontrola zagañenja U svakom slučaju, savetuje se sprovoñenje analize kratkoročnog uticaja na životnu sredinu, čaj i kada to nije zakonska obaveza.

Osnovni elementi analize uticaja na životnu sredinu su:

√√ emisija štetnih gasova, pogotovo onih koji stvaraju efekat staklene bašte (uticaji koji nastaju spaljivanjem)

√√ otpadne vode i kontaminacija tla (uticaji koji nastaju spaljivanjem i odlaganjem na deponije)

√√ uticaj na biodiverzitet (uticaji koji se vezuju za veće projekte u blizini zaštićenih oblasti)

√√ uticaj na zdravlje ljudi zog emisije štetnih materija i kontaminacije vazduha (uticaji koji nastaju u vezi sa svim vrstama postrijenja za tretman otpada)

√√ buka i smrad (postrojenja za tretman otpada)

√√ estetski uticaj na okruženje (spaljivanje i odlaganje otpada na deponije)

√√ upravljanje rizikom od eksplozija i požara (odreñene vrste postrojenja za tratman otpada, kao što su postrojenja za preradu nafte i inseneratori)

Osim gore navedenih, u urbanim sredinama može doći do dodatnih negativnih uticaja u toku faze izgradnje postrojenja za prikupljanje otpada.

Kvalitativni pristup uticajima na životnu sredinu se može koristiti za rangiranje potencijalnih štetnih uticaja prema tipu štetnog uticaja ili stepenu štetnosti. Na primer, kod deponije relevantan je najveći uticaj je onaj koji deponija može da ima na kontaminaciju zemljišta i vodu, a kod inseneratora najveći uticaj je na kvalitet vazduha.

125

PRILOG 2. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI VODOSNABDEVANJA I OTPADNIH VODA72

Ovaj aneks se bavi investicijama u upravljanje integrisanim uslugama vodosnabdevanja:

√√ obezbeñivanje i dovoñenje vode

√√ prikupljanje, eliminisanje, prečišćavanje i ponovno korišćenje otpadnih voda


Predlagač smešta projekat u opšti okvir čija je namera da pokaže da će planirane investicije imati efekta na poboljšanje kvaliteta, efektivnosti i efikasnosti usluga.

Potrebno je obezbediti merenje bitnih parametara projekta:

√√ proširenje usluga obezbeñenja i dovoñenja vode ili usluga otpadnih voda i prečišćavanja vode (broj korisnika usluga)

√√ ostvarena ušteda vode u gradskim ili irigacionim mrežama kao rezultat smanjenja curenja u sistemu i/ili racionalizacije sistema dovoñenja

√√ manje količine (m3/godini) uzetu iz zagañenih izvor

√√ kontinuitet usluga (učestalost i trajanje prekida)

√√ unapreñenje sistema snabdevanja vodom tokom suša

√√ obim uklonjenog zagañivača

√√ poboljšanje ekoloških parametara

√√ smanjenje operativnih rashoda

Neophodno je definisati konkretne ciljeve. Investicije u ovaj sektor se mogu grupisati u dve vrste projekata:

√√ Projekti namenjeni promociji lokalnog razvoja. U ovom slučaju je neophodno definisati konkretne ciljeve investicije: broj stanovnika koji će koristiti uslugu, prosečna dostupnost resursa (litara ili stanovnika /danu), hektari koje treba navodnjavati, vrste useva, prosečna očekivana proizvodnja, dostupnost izvora (litara ili hektara/godini), vreme i period navodnjavanja, itd.

√√ Projekti mogu imati ciljeve koji nisu lokalni po svojoj priorodi, već regionalni ili meñuregionalni. Primer ovoga su akvaduktovi za transport vode na velike udaljenosti iz relativno bogatih oblasti u bezvodne zone ili izgradnju brana namenjenih za snabdevanje većih regiona koji su udaljeni od date lokacije. U tom slučaju, konkretni ciljevi bi takoñe trebali da se odnose na resurse koji su stavljeni na raspolaganje (milioni kubnih metara godišnje), maksimalan protok (litara/sekundi), ukupan kapacitet dugoročnog regulisanja resursa koje će obezbediti sistem.


126


2.1. Vrsta investicije

Precizna definicija vrste dostupnih usluga, je prvi korak koji treba preduzeti u razvoju analize investicija.

Sa ove tačke gledišta, korisno je izvršiti analizu tražnje i oceniti podobnost projekta sa tehnološkog aspekta i iz ugla troškova, prihoda i koristi.

2.2. Teritorijalni okvir

Ako je projekat smešten u teritorijalni okvir, onda postoji precizna identifikacija investicije.

Predlagač treba da obezbedi elemente neophodne da se osigurada projekat bude u skladu sa:

√√ ekonomsko-finansijskim planiranjem u sektoru vodosnabdevanja

√√ nacionalnom politikom u sektoru vodosnabdevanja

√√ ekološkom politikom zajednice, republike i regiona

SWOT analiza (kojom se procenjuju potencijali projekta i rizici u toku realizacije) i analiza održivosti u mnogima slučajevima mogu biti od korisit.


3.1. Analiza tražnje za uslugom

Tražnja za vodom se može razložiti na komponente prema:

√√ načinu upotrebi (za pijaće, za navodnjavanje, za industrijske namene, itd.)

√√ vremenu tražnje (dnevna, sezonska, itd.)

Projektovanje krive tražnje, može se vršiti na osnovu: istorijskih podataka o potrošnji u datoj oblasti ili primenom metode predviñanja, zasnovanoj na konceptu koliko su potrošači spremni da plate.

Prilikom zamena i/ili finalizacije, korisno je bazirati se na istorijskim podacima o potrošnji, ukoliko su oni prikupljani korišćenjem pouzdanih metoda.

Tražnja se sastoji od dva osnovna elementa:

√√ broja korisnika: broj stanovnika (uključujući privremene korisnike kao što su turisti), broj proizvodnih jedinica u slučaju industrijske upotrebe i površine, koje će biti navodnjavane za korišćenje u poljoprivredi

√√ količina vode, koja se korisnicima obezbeñuje u odreñenom periodu

Ako vodovodna mreža nije dobro održavana u prošlosti, analiza potreba treba da obuhvati problem curenja. Ukupna proizvodnja vode obuhvata potrošnju krajnjih korisnika i curenje.

127

Još jedna važna stavka je elastičnost tražnje na cenu vode. U nekim slučajevima biće potrebno proceniti elastičnost tražnje različitih grupa potrošača (malih i velikih potrošača), pošto ovo može različito da utiče na distribuciju.

Projekat bi trebalo da se fokusira na prognozu tražnje tokom perioda koji odgovara projektnom ciklusu. Potrebno je uzeti u obzir:

√√ demografska predviñanja i migracije prilikom procene broja korisnika

√√ planove poljoprivrednog i industrijskog razvoja

√√ vremenska dinamiku kratkoročne tražnje (dnevne, sezonske, itd.)

Moguće je napraviti razliku izmeñu potencijalne i stvarne potražnje. Potencijalna tražnja odgovara maksimalnim zahtevima za vodom, koji bi trebalo da se razmatraju za potrebe analize investicije. Stvarna tražnja je tražnja, koja se zadovoljava datom investicijom i koja odgovara očekivanoj potrošnji. Početna tražnja je predstavljena stvarnom potrošnjom pre intervencije.

3.2. Ciklus i faze projekta

Potrebno je posvetiti veliku pažnju fazi pripreme, koje ima važnu ulogu u pogledu završetka radova: potraga za novim podzemnim izvorima, njihova kvalitativna i kvantitativna procena, istražna bušenja ili hidrološki pregledi, studije identifikuje najboljih lokaciju za brane i poprečne grede, njihove dimenzije, kapacitet dobavljača itd.

Takoñe je neophodno razmatrati institucionalni i administrativni aspekt projekta i očekivano vreme izvršenja i trajanja gradnje. Potrebno je posvetiti posebnu pažnju pravnoj strukturi projekata JPP pošto ovo može uticati na svrsishodnost rashoda.

3.3. Tehničke karakteristike

U toku analizu je potrebno identifikovati tehničke karakteristike:

√√ Identifikacija osnovnih funkcionalnih podataka: broj stanovnika koji koriste uslugu, površine pod navdonjavanjem, broj i vrsta proizvodnih jedinica koje koriste uslugu, dostupna količina vode po glavi stanovnika ili po hektaru, podaci o kvalitetu vode, broj stanovnika, stope protoka i parametri zagañenja vode koja se prerañuje i ograničenja kvalietta vode koja se odvodi (u skladu sa zakonom)

√√ Identifikacija teritorijalnih grañevinskih podataka o infrastrukturi: lokacija radova koji se sprovode na teritoriji, fizička veza izmeñu objekata i novih ili postojećih kapaciteta, smetnje ili / i meñusobne veze postojeće infrastrukture svake vrste

√√ Identifikacija fizičkih podataka i karakteristika: ukupna dužina, nominalni prečnici, stope protoka i visinske razlike u mreži, tehničke i strukturne karakteristike, itd.

3.4. Analiza opcija

Analiza treba da obuhvati poreñenja sa:

√√ prethodnom situacijom

128

√√ mogućim alternativama u okviru iste infrastrukture: različite lokacije bunara, alternativne trase glavnih linija, različite tehnike grañenja brana, različito poziciniranje i/ili tehnologija obrade za fabrike vode, upotreba različitih izvora energije za desalinaciju, itd.

√√ moguće alternative za odvodne kanale

√√ moguće globalne alternative, npr. brana ili sistem poprečnih greda umesto polja bunara, ili ponovna upotreba prerañene vode u poljoprivredi, jedinstveni prečistač umesto prečišćivača na različitim lokacijama, itd.

4. Finansisjka analiza

Investicije u sektoru vodosnabdevanja se mogu svrstati u kategoriju infrastrukture koja generiše neto prihode.

Finansijski prihodi Finansijski rashodi

√√ naknade i tarife u vodosnabdevanju

√√ naknada za prikupljanje i transport otpadnih voda

√√ prihodi od prodaje prerañene vode

√√ cena ostalih usluga korisnicima (priključivanje na mrežu, održavanje, itd.)

√√ Investicioni rashodi: −− nabavka zemljišta −− radovi −− opema −− pravne naknade −− početni rashodi

√√ Operativni rashodi: −− energija −− materijal −− usluge −− troškovi zaposlenih −− troškovi održavanja

Preporučuje se projektni period od 30 godina. Jedna od najvažnijih ciljeva finansijske analize u sektoru vodosnabdevanja je da pokaže dugoročnu finansijsku održivost projekta.

U slučaju projekata JPP, finansijska analiza treba da pokaže kako efekti unapreñenog finansijskog poslovanja projekta (u skladu sa odobrenom donacijom EU) mogu da se podele izmeñu javnog i privatnog sektora u okviru JPP. Podela efekata zavisi od: iznosa uloženih javnih i privatnih sredstava, i podele prihoda i rizika izmeñu partnera u JPP.

Nakon konsolidovane finansijske analize, potrebno je obračunati pokazatelje rentabilnosti: za javnog partnera FNPV/FRR(Kg) i za privatnog investitora FNPV/FRR(Kp). Za obračun ovih pokazatelja dovoljno je izmeniti plan trošenja kapitala u obračunu FRR(K) ili FNPV(K).

Što se tiče rashoda, potrebno je razmatrati kupovnu cenu proizvoda i usluga potrebnih za funkcionisanje fabrike i za dodatne usluge.

Obzirom da vodovodnu infrastrukturu karakteriše dug period upotrebe, finansijska analiza treba da uzme u obzir rezidualnu vrednost investicije.

129


Ekonomske koristi i troškove projekta u oblasti vodosnabdevanja i prerade otpadnih voda treba identifikovati od slučaja do slučaja, pošto su snažno povezane sa projektnim ciljevima, upotrebom vode, vrstom investicije, itd.

Analiza mora da obuhvati društveno-ekonomske troškove i koristi u odnosu na: potrošače, izvore vode i životnu sredinu.

Glavne koristi projekta vodosnabdevanja, u odnosu na vrstu projekta i ciljeve, su:

√√ Povećanje količine i/ili pouzdanosti vodosnabdevanja za grañane, navodnjavanje i industrijske namene. Glavna korist se može proceniti prema očekivanoj tražnji vodnih resursa koje investicija zadovoljava. Usluge vezane za vodu su klasičan primer prirodnog monopola. Tržišne cene su predmet značajnih deformacija. Osnova za procenu obračunske cene vode može da bude nivo cene koju je korisnik spreman da plati za uslugu. Faktor konverzije (CF) se može primeniti na prihode od usluga vezanih za vodu, koje se realizuju ili poboljšavaju projektom. CF se zasniva na parametrima planiranja, koji se mogu ostvariti ili unaprediti projektom. CF je zasnovan na parametrima planiranja koje je moguće definisati izračunavanjem srednje vrednosti izmeñu: cene koju su potrošači spremni da plate i dugoročnih graničnih troškova usluge i prilagoñavanje rezultata kako bi se u obzir uzeli efekti distribucije.

√√ Zaštite izvora visokog kvaliteta i ekološke vrednosti. Neki projekti za cilj imaju izbegavanje prekomerne eksploatacije nekih izvora vode ili identifikovanje alternativa. Primer je, zamena vode koja se izvlači iz obalskih izvora vode sa vodom proizvedenom iz drugih izvora (putem desalinacije, prerade otpadnih voda, površinskih izvora vode, itd.) Korist se izražava količinom vode očuvanom za druge namene (trenutne i buduće). Moguće upotrebe sačuvane vode se moraju precizno identifikovati i, za svaku od njih, se moraju obračunati odgovarajući potencijali u smislu tražnje. Kada se ovo uradi, koristi se mogu vrednovati kroz obračunske cene vode, kao u prethodnom slučaju.

√√ Ograničavanje gubitaka vode. Glavna korist intervencije je smanjenje količina vode, koje se koriste za snabdevanje distributivne mreže u poreñenju sa jednakom ili većom količinom distribuirane vode. Primer su projekti za rehabilitaciju mreže i projekti opšteg tipa za ‘upravljanjem vodnim resursima’. Kao i u prethodnim slučajevima, korist je voda sačuvana za druge namene, koja se meri korišćenjem prethodno opisanih metoda.

√√ Garantovanje dostupnosti izvora pijaće vode u oblasti sanitarnih problema. Korist se može direktno oceniti vrednovanjem broja smrtnih slučajeva i oboljenja koja se sprečavaju obezbeñivanjem efikasnih usluga vodosnabdevanja. Za potrebe ekonomskog vrednovanja, neophodno je uzeti u obzir, sa jedne strane, podatke (broj obolelih) i ukupne bolničke troškove ili ambulantne troškove lečenja, i gubitke prihoda zbog eventualno odsustvovanja sa posla i, sa druge strane, podatke (broj smrtnih slučajeva) o statističkoj vrednosti u odnosu na kvalitet života kvantifikovane na osnovu prosečnih prihoda i očekivanom trajanju života, ili korišćenjem drugih metoda.

130

Društveno-ekonomske koristi od kanalizacionih sistema i prečišćivača se mogu proceniti na osnovu potencijalne tražnje za uslugama odvoñenja koja se zadovoljava investicijom, i takoñe se procenjuju na osnovu adekvatne obračunske cene vode.

Kod projekta odvoñenje otpadnih voda, korist je izbegnuta šteta na zemljištu, nepokretnostima i drugim objektima zbog eventualnog ili neregulisanih atmosferskih voda, valorizovana na osnovu troškova rehabilitacije i održavanja (troškovi koji su izbegnuti).

Za svaki projekat, pozitivni ili negativni eksterni faktori zbog uticaja izgradnje infrastrukture i korišćenja vodnih resursa se moraju pažljivo razmotriti, u što većoj meri, korišćenjem kvantitativnog pristupa.

6. Analiza rizika

Analiza parametara:

√√ Investicioni rashodi

√√ Stopa demografskog rasta

√√ Prognoze migracionih kretanja

√√ Stopa rasta proizvodnje useva i nacionalna/meñunarodna dinamika prodajnih cena poljoprivrednih proizvoda (za potrebe navodnjavanja)

√√ Promene cena tokom vremena

√√ Dinamika tražnje i cene vode koju je moguće ponovo koristiti

√√ Operativni rashodi (održavanje, upravljanje, itd.)

√√ Cena goriva i/ili električne enrgije postrojenja za destilaciju

√√ Cena hemijskih aditiva i troškovi odlaganja blata kod prečišćivača

Ključni parametri:

√√ Prognoza dinamike tražnje

√√ Stopa promene cene, koja u velikoj meri zavisi od odluka centralnih ili regionalnih regulatornih tela

√√ Nedostatak kapaciteta za reagovanje u kriznim situacijama (zahtevaju višak kapaciteta u prvim operativnim periodima)

√√ Uticaj kolateralnih intervencija ( efikasno snabdevanje vodom je povezana sa kvalitetom sistema i popravkom distributivne mreže)

√√ Dinamika promene troškova ključnih roba i usluga u nekim projektima

131

7. Ocena ostalih kriterijuma

Pored onoga što je već navedeno u prethodnom delu, možda bi bilo korisno napraviti posebnu procenu efektivnosti predloženih sistema kada je lokacija projekta osetljiva u smislu žaštite životne sredine.

Analiza efekata na životnu sredinu

Tokom procene projekta, potrebno je analizirati uticaj na životnu sredinu svih radova, koji se preduzimaju u okviru projekta, i proveriti pogoršavanje stanja tla, vode, zemljišta, prirodne okoline, itd. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti upotrebi dragocenih zona: parkova prirode, zaštićenih zona, prirodnih skloništa, osetljivih zona, itd. U nekim slučajevima, neophodno je uzeti u obzir koliko infrastruktura može ugroziti divlju faunu, tokom izgradnje i tokom rukovanja.

Što se tiče investicija koje utiču na gradske centre (kanalizacioni sistemi ili vodovodne mreže), neophodno je razmotriti uticaje otvaranja gradilišta koja mogu imati negativne efekte na kuće i uslužne funkcije, transport, postojeću infrastrukturu, itd.

132

PRILOG 3. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI TRANSPORTA I DISTRIBUCIJE ENERGIJE73

1. . Definisanje ciljeva

Projekti u ovom sektoru mogu da obuhvate, izmeñu ostalog:

√√ mreže za distribuciju gasa u industrijskim ili gradskim sredinama

√√ izgradnju dalekovoda i transformatorskih stanica

√√ elektrifikaciju seoskih sredina

√√ izgradnju sistema za proizvodnju, transport i distribuciju vodonika u tečnom ili drugom stanju


U cilju ispravne identifikacije projekta, korisno je:

√√ navesti obim, dimenzije, i analizu tržišta na koje se plasira proizvod

√√ opisati strukturalne karakteristike infrastrukture

Tehničke i strukturalne karakeristike su:

√√ osnovni funkcionalni podaci: distributivna opterećenost i kapacitet dalekovoda, nominalno opterećenje i količina transportovanog gasa na godišnjem nivou, instalirani skladišni kapacitet i nominalna stopa proizvodnje gasa za regasifikaciona postrojenja, broj stanovnika koji koriste uslugu, i snaga ili prosečan isporuka po stanovniku za datu mrežu

√√ fizičke karakteristike: trasa i dužina dalekovoda elektirčne energije ili cevovoda za snabdevanje gasom, presek električnih provodnika ili nominalni prečnik gasovoda, morfološki, geološki, topografski i drugi ekološki elementi lokacije na kojoj se nalazi jedinica za regasifikaciju, površina zone koju opslužuje mreža i trase

√√ karakteristike mreže i lokacija internih čvorišta i veza sa mrežama i/ili cevovodima

√√ tipičan presek gasovoda

√√ tipična konstrukcija dalekovoda električne energije

√√ tehničke karakteristike postrojenja niskog pritiska i pumpanje, ili regasifikaciju (kod gasa), ili pretvaranje ili sektorisanje stanica (električna energija)

√√ tehničke karakteristike ostalih uslužnih objekata

73 DG Regionalna politika i Evropska komisija (2002), op. cit., s. 82-86. Preneto kako bi se dao jedinstven izvor informacija. Svaka nedoslednost izmeñu ovog i izvornog teksta nastala je zbog potreba sažetosti i odgovornost je autora. Čitaocu se savetuje da pročita i izvorni tekst.

133

√√ bitni tehnički elementi: važna ukrštanja, premošćavanje velikih nagiba, gasovodi ispod mora, sistemi daljinskog upravljanja i telekomunikacioni sistemi (sa podacima i crtežima)


Ključna informacije su: tražnja za energijom, sezonski i dugoročni trendovi i kriva tražnje za prosečan dan.

Analiza opcija bi mogla da obuhvati:

√√ različite tehnologije prenosa električne enrgije (jednosmerna ili naizmenična struja, distributivna opterećenost, itd.)

√√ alternativne trase za gasovode ili dalekovode

√√ različite lokacije ili različite tehnologije za regasifikacioni terminal

√√ različite okružne mreže

√√ alternative za zadovoljavanje energetske potražnje (npr. kombinovana upotreba gasa i električne enrgije umesto samo električne energije, izgradnja nove elektrane na ostrvu umesto podvodnih vodova električne enrgije, itd.)


U finansijske prilive i odlive spadaju:


√√ Naknada za transport energije

√√ Ostali prihodi

√√ Investicioni rashodi: - projektovanje - radovi - zemljište - ispitivanje infrastrukture

√√ Operativni rashodi: - robe i usluge za proizvodnju - troškovi održavanja - troškovi zaposlenih - gorivo i energija

Investicioni rashodi, pored troškova projektovanja, zemljišta, izgradnje i testiranja infrastrukture, treba da obuhvate i troškove povezane sa obnavljanjem kratkoročnih komponenti.

Tipičan vremenski period je 15-25 godina.

Operativni rashodi i troškovi održavanja se sastoje od troškova: radne snage, materijala i rezervnih delova. Kod finansijske analize projekata regasifikacije potrebno je takoñe uzeti u obzir kupovine energije, robe široke potrošnje, roba i usluga koji su korišćeni kao inputi, i koji su neophodni za svakodnevno funkcionisanje postrojenja.

134

Prognoze dinamike cena su ključne i zahtevaju dobro razumevanje veoma nestabilnih trendova cene enrgenata.


Procena uticaja na životnu sredinu i procena rizika su ključni aspekti. Spoljnji faktori koje treba uzeti u obzir su:

Koristi:

+ Vrednovanje zone koja se opslužuje, kroz revaluaciju nepokretnosti i cena zemljišta

Troškovi:

− Negativni spoljnji faktori mogućeg uticaja na životnu sredinu (gubitak zemljišta, narušavanje pejzaža, uticaj na priroud, smanjenje vrednosti zemljišta i nepokretnosti na lokalnom tržištu zbog postojanja mana kao što su recimo buka) i na drugu infrastrukturu

− Negativni eksterni faktori zbog postojanja rizika od nesreće kao što su vatra u eksplozija, kod postrojenja za regasifikaciju

− Negativni eksterni faktori zbog otvaranja gradilišta, posebno za gradske mreže (negativan uticaj na stanovanje, produktivne i uslužen funkcij, transport, poljoprivredni okvir i infrastrukturu)

6. Analiza rizika

Analiza parametara:

√√ Prognoze stope rasta

√√ Prognoze elastičnosti potrošnje električne enrgije

√√ Dinamika cena gasa i električne energije prenešene transportnom i/ili distributivnom infrastrukturom, koja se često kupuje u inostranstvu

√√ Dinamika cena alternativnih energenata u odnosu na električnu energiju ili gas

Ključni parametri:

- Dinamika tražnje

- Operativni rashodi

135

PRILOG 4. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA INDUSTRIJSKIH I TEHNOLOŠKIH PARKOVA74


Glavni ciljevi ovih projekata su:

√√ formiranje infrastrukture za industrijsku zonu, komercijalne ili uslužne oblasti

√√ premeštanje porizvodnih pogona iz preopterćenih ili prezagañenih oblasti

√√ osnivanje novih preduzeća i pružanje podrške postojećim, smeštenim u tehnološkom parku


Glavne karakteristike, koje treba uzeti u obzir su:

Osnovni podaci:

√√ identifikacija zone zhavata, veličina ciljnih kompanija (npr. zanatljine, MSP) i produktivni segmenti

√√ broj, veličina i vrsta obuhvaćenih kompanija

√√ vrsta stvarnih usluga i naučne/tehnološke laboratorije, ako postoje

Tehničke i strukturalne karakteristike (primer):

√√ lokacija i površina opremljene zone i podela na parcele

√√ interna održivost i veze sa eksternim mrežama/infrastrukturom

√√ bitni tehnički elementi, kao što su specijalizovane laboratorije, multimedijalni centri, itd.


Izvodljivost projekta treba da bude verifikovana kroz:

√√ procenu tražnje postojećih kompanija za njihovim preseljenjem u novu industrijsku zonu

√√ brj novih kompanija koje nastaju zahvaljujući novooperemljenim zonama

Analiza opcija treba da razmotri alternativne politike, npr. direktne subvencije kompanijama za preseljenje prostorija, kupovine stvarnih usluga, tehnoloških inovacija, novih proizvodnih linija ili novouspostavljenih kompanija, itd.

74 DG Regionalna politika i Evropska komisija (2002), op. cit., s. 96-97. Preneto kako bi se dao jedinstven izvor informacija. Svaka nedoslednost izmeñu ovog i izvornog teksta nastala je zbog potreba sažetosti i odgovornost je autora. Čitaocu se savetuje da pročita i izvorni tekst.

136




√√ Naknada za korišćenje zemljišta

√√ Naknada za korišćenje objekata

√√ Prihod od usluga

√√ Investicioni rashodi:

- radovi - opšti rashodi - posebna oprema

√√ Operativni rashodi: - robe i usluge za upravljanje infrastrukturom

- troškovi održavanja - troškovi zaposlenih - energija

Vremenski okvir projekta koji se uzima za potrebe analize je oko 20 godina.


Strateški cilj ove vrste investicija je stvaranje povoljne klime za ekonomski rast relativno nerazvijenog područja. Ovaj dugoročni cilj bi trebalo postići kroz:

√√ širenje preduzetničkog znanja i veština meñu firmama korisnicama

√√ novu obuku zaposlenih

√√ osnivanje i/ili premeštanje novih uslužnih firmi

√√ uticaj na reputaciju

√√ smanjenje troškova vezanih za osnivanje firme i početak rada

Ove aspekte treba podrobnije analizirati u okviru analize ekonomskog uticaja.

Analiza troškova i koristi (CBA) bi trebalo da uzme u obzir:

Koristi:

Da bi se ocenile koristi od bolje pozicije postojećih firmi na tržištu, potrebno je razmotriti:

+ uštede u troškovima transporta

+ efekte mogućih promotivnih aktivnosti

+ smanjenje troškova osnovnih usluga

+ tehnološka poboljšanja

+ dostupnost realnih usluga

137

Troškovi:

− Ekološki troškovi

− Zagušenje gradskog i transportnog saobraćaja usled opremanja infrastrukturom.

6. Analiza rizika

Analiza parametara:

√√ Troškovi ekspropriacije

√√ Troškovi opreme

√√ Stopa smeštanja u oblasti

√√ Stopa otvaranja i ranog zatvaranja novih firmi

Ključni parametri:

- Investicioni rashodi

- Procena preseljenja firmi i otvaranja novih

138

PRILOG 5. SADRŽAJ ANALIZE PROJEKTA U OBLASTI OBRAZOVANJA75


Projekti se mogu odnositi na:

√√ Osnovno obrazovanje

√√ Obrazovanja višeg nivoa (univerziteti, poslovne škole, itd.)

√√ Homogenizacija nejednake geografske raspodele školskih usluga (projekti za ruralne i izolovane oblasti)

√√ Otklanjanje diskriminacije izmeñu društvenih klasa, polova

√√ Poboljašnje uslova za ljude sa invaliditetom


Za potrebe ocene projekta savetuje se navoñenje sledećih karakteristika:

Tehnički (inženjerski) podaci:

√√ pokriven i otkriveni prostor sa opremom

√√ tipični grañevinski projekti za objekte namenjene obrazovanju (učionice) i prateće aktivnosti (laboratorije, biblioteke, itd.)

√√ unutrašnja održivost sistema i veze sa trasama lokalne komunikacije

√√ značajni tehnički elementi: arhitektonska konstrukcija, laboratorije ili složena elektronska oprema, itd.

Ostali podaci:

√√ nivo i vrsta obrazovne aktivnosti

√√ broj učenika i zahvaćeno geografsko područje

√√ prateće usluge (biblioteke, sportsko rekreativne aktivnosti, kantina, itd.)

√√ predloženi plan obrazovanja za odreñeni broj godina


Ključno pitanje: demografski trendovi i trendovi na tržištu radne snage, koji odreñuju potencijalni broj učenika i mogućnosti koje su im na raspolaganju

Opis bi trebalo da obuhvati:


139

√√ demografske trendove prikazane po godištu i geografskim oblastima

√√ stopa upisa, prisustva i završavanja studija

√√ predviñanja vezana za zaposlenost u raznim sektorima, uključujući predviñanja organizacionih promena u okviru različitih proizvodnih segmenata

4. Finansisjka analiza



√√ Školarine

√√ Prihodi od ostalih usluga

√√ Transfer istog i drugog nivoa vlasti

√√ Investicioni rashodi: - nabavka zemljišta - objekti - oprema i materijal

√√ Operativni rashodi: - troškovi zaposlenih - ugovori o delu - materijal - troškovi održavanja

Vremenski okvir je obično oko 15-20 godina


Sledeće promenjive mogu biti početna tačka za utvrñivanje koristi:

√√ stvarne stope upisa u odnosu na potencijalne

√√ broj učenika/studenata koji ponavlja godinu

√√ procenat učenika/studenata koji su završili nastavu

√√ prosečna stopa prisustva na predavanjima po učeniku

√√ postignuća prethodno ustanovljenih, merljivih standarda učenja

√√ kvalitet pedagoškog materijala

√√ pogodnost opreme i stopa iskorišćenosti

√√ nivo pripreme i obavezanosti nastavnog kadra zasnovana na objektivnim ispitivanjima

√√ ponavljanje pedagoškog sadržaja što većem broju i što raznolikijim kontesktima

Od ovih projekata se očekuje da imaju relevantan društveni uticaj na tržište rada. Moguće osnovne koristi/troškovi i spoljni uticaji:

140

Koristi:

+ Broj (procenat) učenika koji su se zaposlili (ili za koje se očekuje da će se zaposliti) i koji bi bez ovog konkretnog obrazovanja bili nezaposleni ili neadekvatno zaposleni

+ Ukoliko je prioritet pomoći sadašnjim učenicima/studentima na tržištu radne snage, koristi se mogu izmeriti uvećanim prihodima učenika/studenata na osnovu novog znanja koje stiču (izbegavanje nezaposlenosti, bolje pozicioniranje na tržištu)

+ Alternativni metod je oslanjati se na spremnost učenika/studenata da plaćaju usluge koja se meri prosečnim naknadama za školarinu koje bi učenici/studneti morali da plaćaju ukoliko bi želeli da pohañaju slične kurseve o svom trošku. Pri tom treba pažljivo izbegavati pristrasne ocene: npr. razlika u kvalitetu obuke koja se nudi putem investicije i onoga što je već dostupno.

Troškovi:

− Pored troškova koji su navedeni u finansijskoj analizi i koji su pretvoreni u ekonomske cene jedini trošak koji bi još trebalo imati u vidu je trošak uvećanja transportnog saobraćaja u zakrčenim gradskim oblastima.

6. Analiza rizika

Analiza parametara:

√√ Stopa rasta stanovništva u oblasti uticaja

√√ Budući sastav stanovništva u oblasti uticaja

√√ Postojeća stopa upisa

√√ Trenutna stopa upisa u poreñenju sa mogućom

√√ Procenat učenika koji završavaju celokupnu nastavu/kurs

Ključni parametri:

- Investicioni i tekući rashodi /troškovi

- Demografska dinamika u oblasti uticaja

- Uspeh/kvalitet obrazovnih programa

141

LITERATURA

• Asian Development Bank, 1997: Guidelines for the economic analysis of projects, Manila

• European Commission, 2002: Guide to cost-benefit analysis of investment projects, Brussels

• European Commission, DG Regional Policy, 2003: Guidelines for Successful Public – Private Partnership, Brussels

• European Commission, 2008: Guide to cost-benefit analysis of investment projects, Structural Funds, Cohesion Fund and Instrument for Pre-Accession, Brussels

• US Agency for International Development Washington, DC, 2005: Case studies of bankable water and sewerage utilities, Washington

• Urban Institute, 2005: Guide to bankable project preparation for loan application and other requests, Zagreb

• Urban Institute, 2005: Introduction to Capital Investment Planning (CIP) and Project Packaging, Ethiopia

• Republika Srbija, 2003: Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 47/03), Beograd

• Republika Srbija, 2005: Pravilnik o sadržini, obimu i načinu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 80/05), Beograd

• Republika Srbija, 2002: Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 09/02, 87/02), Beograd

• Republika Srbija, 2005: Zakona o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05), Beograd

Documents

Prirucnik Za Finansiranje Kap. Invest. Projekata