Embed Size (px)
Citation preview
FINA
NS
IJE, B
AN
KA
RS
TVO
I OS
IGU
RA
NJE
1. Uvod
Dugogodišnja praksa pokazala je neo-phodnost regulative u cilju očuvanja etičkih vrednosti u finansijskoj trgovini. Usvojeni kodeksi etičkog ponašanja sadrže vrednosti koji su od značaja za rad i raz-voj finansijskog tržišta u svakoj privredi. U savremenim uslovima poslovanja na finan-sijskom tržištu sprovode se pravila i prin-cipi poslovne etike. U okviru zakonskih propisa strukovna udruženja prihvataju i
usvajaju principe i propise rada na finansi-jskom tržištu. Organizovan način primene etičkih principa u vidu standardizacije materijala i kodeksa principa poslovnog ponašanja, zajedno sa zakonskom regula-tivom fiskalno-monetarne oblasti, pred-stavlja celinu. Često se reči neetičan i neza-konit koriste u istom kontekstu. Međutim, postoji jasna razlika između te dve reči. Ne-zakonita radnja uključuje kršenje zakona ili postojećih propisa. Etika predstavlja ili uključuje ideale kojima treba težiti i govori
Rad primljen: 9.06.2008.
UDK: 336.76
339.3:336.76
FINANSIJSKO TRŽIŠTE I REGULATIVA ETIKE
FINANCIAL MARKET AND ETHICS RULES
Doc. dr Ljiljana Jeremi�
Rezime: Etička pravila prevashodno služe da zaštite investitore i obezbede integritet tržišta hartija
od vrednosti. Etika ili moral se uvodi na tržište preko njegovih učesnika putem regulative. U Srbiji
se započelo sa uvođenjem etičkih normi putem regulative u oblasti bankarstva. Mada se sva etička
pravila ponašanja ne donose u vidu normi, najveći broj investitora poštuje etičke zakone zato što se
plaši sankcija od klijenata ili samog finansijskog sektora. Savremena tehnologija omogućava stvaran-
je tržišta i globalne trgovine bilo gde u svetu. Upravo iz ovih razloga, domaća regulativa mora da se
prilagodi međunarodnom trendu i koordinira sopstvene aktivnosti sa inostranim pravilma.
Ključne reči: etika, finansijsko tržište, bankarska industrija, korporativno upravljanje, insajder
trgovina
Abstract: The primary role of the ethics rules is to protect investors and maintain integrity of the
securities markets. Ethics embodies rules of market participatans by regulatives. In Serbia, the
process started through the introduction of banking ethhics rules. Although not all ethical rules
are regulated, most investors obey ethical codes because they fear self-regulatory sanctinos im-
posed by employers or banking industry organisations. Modern technology now allows a market-
place and global trading to be anywhere in the world. For these reasons, domestic regulators need
to adopt international orientation and coordinate their activities with foreign rules.
Key words: ethics, financial market, banking industry, corporate governance, insider trading
10
FIN
AN
SIJ
E,
BA
NK
AR
STV
O I
OS
IGU
RA
NJE nam kako treba da se ponašamo. Dodatni
problem je taj, što iako je zakon isti za sve, tumačenje o tome šta je (ne)etično bitno se razlikuje od osobe do osobe. Stoga će uvek postojati poslovna aktivnost koja se smatra legalnom, ali neetičkom.
Kroz dugogodišnju praksu moralna i religijska ubeđenja predstvaljala su faktore sprečavanja neetičkog ponašanja. Neetičko poslovno ponašanje može biti sankcioni-sano od strane poslodavca ili od strane kli-jenata, npr. putem bojkota kupovine ili po-slovne saradnje. Posledice mogu da sežu od prekora do bankrota. Upravo iz ovih razloga mnoge profesije imaju etičke kodove, kako bi se utvrdilo koje aktivnosti i ponašanja se smatraju prihvatljivim. Nezakonite radnje, ljudi često smatraju, odnosno poistovećuju sa neetičkim. Većina etičkih okvira drži za bitno odgovornost u poštovanju zakona. Međutim, nisu sve neetičke radnje detaljno navedene i regulisane kodeksom. Možda će se u budućnosti težiti da se zakonskim odredbama regulišu sve te eventualne kat-egorije. Ukoliko bi se takav zakon doneo, tek onda bi neki postupak prešao iz kate-gorije neetičkog u kategoriju nezakonitog. Svakako poenta je da zakonodavna tela ne mogu nikako nametnuti zakone i propise svim mogućim neetičkim radnjama kojima se ulagači mogu baviti. Postavlja se takođe i pitanje da li bi se ovakav dalekosežan propis smatrao poželjnim. Svaki takav pro-pis direktno bi povećao troškove njego-vog administrativnog sprovođenja. Osim toga primena takvih propisa mogla bi biti veoma teška i zahtevati velike dodatne fi-nansijske izvore. Ovde se svakako nameće i pitanje šta bi značilo i čemu bi služila takva opšta kontrola finansijskog poslovanja - trgovanja.
U daljem izlaganju daće se prikaz etičkog kodeksa ponašanja u segmentu finansijsk-og poslovanja, bankarskog sektora u Srbiji i etičkih principa na najvećem finansijksom tržištu.
2. Principi kodeksa etikog bankarskog ponašanja u Srbiji
Udruženje banaka Srbije početkom
2007. godine, objavilo je, Kodeks profe-
sionalnog bankarskog ponašanja. Time
je započet proces etičke regulative u jed-
nom delu finansijskog poslovanja u Srbiji.
Očekivalo bi se da i ostale strukovne fi-
nansijske organizacije, kao što su npr. bro-
keri i dileri, nastave dalje u ovom smislu
uspostavljanjem regulative. Ovaj kodeks
je nastao iz potrebe da se zaokruži seg-
ment, koji zajedno sa zakonom čini ce-
linu. Kodeks reguliše poslovno ponašanje
bankarskog sistema. Poslovnim bankama
je ostavljeno da na dobrovoljnom prin-
cipu prihvate ovaj kodeks. Prihvatanjem
kodeksa prihvata se i njegova primena
poštovanja: (a) u radu na drugim finan-
sijskim tržištima i (b) u uslovima tržišne
konkurencije. Drugim rečima, banke se
obavezuju da neće ugrožavati slobodnu
konkurenciju na finansijskom tržištu.
Ovaj akt podeljen je u četiri dela: 1) opšti
principi, 2) definicije pojmova, 3) kodeks
ponašanja zaposlenih u banci i 4) povreda
kodeksa.
U prvom delu daju se osnovni opšti
principi obuhvatnosti kodeksa koji treba da
reguliše opšte etičke principe i norme pro-
fesionalnog bankarskog ponašanja među
zaposlenim u bankama i u poslovnom
odnosu prema klijentima. Predviđeno je
da banke u duhu dobre poslovne prakse
upoznaju svoje klijente sa svim bitnim us-
lovima načina rada i korišćenja poslovnih
usluga. Kodeks takođe podrazumeva da je,
rečeni akt, u potpunosti javan i dostupan
svim klijentima banke i zahteva profesion-
alno ponašanje zaposlenih u bankama.
Profesionalan odnos predstavlja osnovni
uslov ka izgradnji poverenja u sigurnost
i integritet bankarskog sistema, što pred-
stavlja poentu ovog akta.
11
FINA
NS
IJE, B
AN
KA
RS
TVO
I OS
IGU
RA
NJE
Kodeks propisuje osnovne principe koje
zaposleni u bankarskom sektoru treba da
primenjuju, a to su:
a) Zakonitost - Poštovanje zakon-
ske i prateće regulative uz internu
proceduru poslovne banke koja je
zasnovana na njima
b) Odgovornost - Obaveza rada
bez prekoračenja ovlašćenja i svih
situacija koje bi dovele do sukoba
interesa
c) Poslovna tajna - Obaveza čuvanja
poslovne tajne i zaštite poslovnih
podataka u skladu sa zakonom
d) Učtivost - Savesno ponašanje,
korektno i učtivo prema klijentima,
kolegama i pretpostavljenima
e) Doslednost - Poštovanje ravno-
pravnosti svih klijenata bez obzira na
opredeljenost ili diskriminaciju u po-
gledu rasnog, nacionalnog, verskog,
političkog, filozofskog elementa...
f) Informisanost - Mogućnost blagov-
remeno dostupne informacije klijen-
tima i pravo na eventualne zamerke
na rad
g) Korektnost - Poštovanje, čuvanje
i korektan odnos prema imovini
banke i svih ostalih pogodnosti
U drugom delu Kodeksa precizno se
definišu svi pojmovi bitni za bankarsko
poslovanje kako ne bi došlo do eventu-
alno pogrešnog tumačenja u praksi. Ovo
pojašnjenje ima osnovni cilj da bi se os-
tvario sklad u pružanju usluge banaka
prema Zakonu o bankama s jedne strane,
a zadovoljenje određenih finansijskih
potreba klijenata, s druge strane. U ovom
delu precizno se određuju značenja poj-
mova kao što su: banka, klijent, poslovni
odnos, bankarske usluge, kategorije de-
pozita, kredit, kamata sa ukupnom struk-
turom, kodovi identifikacije, insajderske
informacije i bankarski ombudsman.
Treći deo u potpunosti obrađuje odnos:
(1) između banke i klijenta fizičkog lica,
(2) banke i klijenta pravnog lica, kao i
(3) odnose banaka i drugih institucija.
Prema Kodeksu banka se obavezuje da
pruža klijentima informacije na jasan i ra-
zumljiv način. Bankarski službenik treba da
proceni da li je klijent, naročito fizičko lice,
razumelo suštinu bankarskog posla. Uko-
liko službeno lice proceni da nije, obavez-
no je da mu da dodatno objašnjenje. Banke
su takođe preuzele obavezu da po pitanju
depozitno-kreditnih poslova pruže bitne
informacije u usmenom i pisanom obliku
kako klijent ne bi bio u zabludi.
Osim ovih tekućih poslova, banke su se
obavezale da redovno obaveštavaju svo-
je klijente o svim tehničko-tehnološkim
unapređenjima poslovanja. Isto tako pri
zaključenju poslovnog odnosa, banka
obaveštava klijenta da i on preuzima obav-
ezu korektne poslovne saradnje, znači da
blagovremeno obavesti banku o eventual-
nim propustima i uloži prigovor. Potpisa-
vanjem kodeksa regulišu se i obaveze ban-
ke da strogo čuva poverljive informacije o
svim podacima klijenata, osim u slučajevim
predviđenim zakonom ili uz saglasnost
samog klijenta.
Osim regulative u pogledu odnosa
banka – klijent, obrađen je i način nastu-
panja banaka u javnosti sa informacijama
o bankarskim proizvodima. Imperativ je
da se izbegne nelojalna konkurencija i
stvaranje lažne slike o realnoj poziciji ban-
ke na tržištu. Banke su obavezne da izbega-
vaju bilo kakve deliktne situacije, a naročito
sukob interesa zaposlenih, davanja in-
sajderskih informacija i primanja poklona
i raznih drugih beneficija. U delu saradnje
banaka i ostalih institucija definiše se način
saradnje u smislu funkcije sigurnog i efi-
kasnog poslovanja.
12
FIN
AN
SIJ
E,
BA
NK
AR
STV
O I
OS
IGU
RA
NJE U četvrtom delu Kodeksa, u četiri tačke,
iznosi se redosled preduzimanja aktivnosti
u sličaju nepoštovanja i kršenja pravila
Kodeksa. Prvi nivo za rešavanje eventual-
nih sporova je interni organ u svakoj banci,
a potom sledeći nivo je bankarski ombuds-
man. Sastav ombudsmana imenuje Uprav-
ni odbor Udruženja banaka Srbije, a ovaj
organ ima obavezu da radi kao neutralan i
nezavisan stručni organ.
Do 23. janura 2007.godine Kodeks su
prihvatile 24 poslovne banake [5]:
1. A banka ad - Beograd
2. AIK banka - Niš
3. Alpha Bank ad - Beograd
4. Banca Intesa ad - Beograd
5. Credy Banka ad - Kragujevac
6. Čačanska banka ad - Čačak
7. Erste Bank ad - Novi Sad
8. Eurobank EFG Štedionica ad
- Beograd
9. Findomestic banka ad - Beograd
10. Hypo Alpe-Adria Bank ad
- Beograd
11. JUBMES banka ad - Beograd
12. Komercijalna banka ad - Beograd
13. Kosovsko metohijska banka ad
- Zvečan
14. Kulska banka ad - Novi Sad
15. Laiki Bank ad Beograd
16. Metals banka ad - Novi Sad
17. NLB Continental banka ad
- Novi Sad
18. Panonska banka ad Novi Sad
19. PB Agrobanka ad - Beograd
20. Privredna banka ad - Pančevo
21. ProCredit Bank ad - Beograd
22. Raiffeisenbank ad - Beograd
23. Societe Generale Yugoslav Bank ad
- Beograd
24. Volks banka ad - Beograd.
3. Osnovni etiki principi u finansijskoj trgovini u svetu
Poslovni odnosi u finansijskoj trgovini, po pravilu, ostvaruju se između dva ravno-pravna partnera po tržišnoj ceni koje je is-plativa, odnosno korisna za obe poslovne strane. Imajući u vidu stepen razvijen-osti finansijskih instrumenta i finansijskih tržišta u savremenim svetskim privredama, prihvaćena je potreba uspostavljanja etičkih principa u vidu kodeksa poslovanja. Uvek se postavlja, kao prvi princip, održavanje profesionalnog znanja i rada na tom osn-ovu, zatim profesionalan odnos zaposlenih prema kodesku i standardima, odgovoran odnos prema klijentima i objavljivanje ja-vnih informacija. Na primeru regulative etičkog kodeksa, jednog od najznačajnih finansijskih tržišta u svetu, SAD, možemo uočiti da su apsolutno sve oblasti finansi-jskog trgovanja uspostavile etičku regula-tivu. Kodeksi profesionalnohg ponašanja obavezuju sve članove udruženja da po-sluju u skladu sa njima. U nastavku izlag-anja daćemo jedan kratak prikaza po stru-kovnim oblastima poslovnih događanja u vezi sa primenom (ne)etičkog ponašanja u sektoru finansija američke ekonomije.
3.1. Nezavisni investicioni savet
U razvijenim tržišnim privredama
ulagači se većinom oslanjaju na investicio-
ni savet koji im daju finansijski analitičari.
Davanje nezavisne procene čini osnovu
etičkog koda AIMR (Association for In-
vestment Managment Reasearch) [1].
Prema ovom propisu neophodno je da fi-
nansijski analitičari daju sopstvenu ocenu
vrednosti hartija od vrednosti. Finan-
sijski analitičar ne bi smeo da podlegne
bilo kakvom spoljašnjem pritisku. Ovaj
akt obavezuje analitičara da primeni svoju
stručnost u davanju investicione preporuke
klijentima. Analitičari treba jasno da daju
13
FINA
NS
IJE, B
AN
KA
RS
TVO
I OS
IGU
RA
NJE
svoja mišljenja u vezi sa datom hartijom
od vrednosti, a ne da se oslanjanju samo
na mišljenja drugih. Na osnovu nedavnih
događaja postalo je jasno da investicioni
analitičari mnogih velikih investicionih
banka u Wall Street-u nisu davali nezavisne
savete. Mnogi su davali suviše optimistične
preporuke ulagačima u zamenu za siguran
posao u investicionoj banci.
Početkom 2003 [7], deset firmi je moralo
platiti pozamašnu sumu (1,4 milijarde $),
što predstvalja najveću do tada obavzu na
ime izmirenja za kršenje zakona, a koja se
tiče hartija od vrednosti.1
Da bi se uspostavilo poverenje i povra-
tio integritet finansijskim uslugama SEC
(U.S. Securities and Exchange Commis-ion) i NYSE (New York Stock Exchange)
predložili su nekoliko izmena zakona kako
bi došlo do razdvajanja poslova analitičkog
istraživanja i investicionog bankarstava.
Mere da bi se izbegao ovaj sukob interesa
poznate su kao ‘’kineski zidovi’’.
3.2. Korporativno upravljanje
Propisi etičkog ponašanja kod kor-porativnog upravljanja, kao metoda ili sistema kontrolisanja korporacija, odnose se na način izbora uprvaljačkog sloja. Ko-rporativna kontrola se obično, oslanja na odbore direktora, koje obično biraju vlasnici. Najvažnije ovlašćenje odbora di-rektora su imenovanja glavnih direktora, koji su zaduženi za svakodnenvene po-slovne aktivnosti u korporacijama. Oni imaju posebna ovlašćenja u skladu sa ko-rporativnim propisima i uredbama. Od-bori određuju plate CEO (Chief Executive Officer) koje zavise od poslovanja firme. Međutim, u američkoj praksi uočeno je da se plate mnogih CEO povećavaju, iako su njihove firme imale gubitke, što su mediji 1 Ova cifra uklju�uje 400 miliona US$ nov�ane kazne za
Citi group i 200 milina $ nov�ane kazne Credit Suisse i Merrill Lynch.
koji prate finansije burno kritikovali. Ko-rporativno upravljanje firmama bi trebalo da spreči da interes izvršnih direktora bude iznad interesa akcionara i da obezbedi prikladno etičko ponašanje u korporacija-ma. Kroz zakonsku upotrebu korporativne uprave, akcionari mogu da sprovedu etičke standarde u korporacijama. To se naročito nameće kao potreba kada se nekoliko ve-likh institucionalnih ulagača udruži, jer mogu lako da preuzmu kontrolu nad kor-poracijama. Praksa je pokazala da se može desiti da institucionalni direktori uspeju da pomere interese svojih klijenata, a svoje lične stave na prvo mesto. To je najčešće, ukoliko institucionalni direktori koriste svoj autoritet kako bi dobili glasove i ušli u odbor direktora. Na taj način oni stavraju ličnu korist, a pretpostavlja se da oni više ne delaju u korist svojih klijenata.
Takođe, prema američkim propisima, penzioni fondovi mogu ulagati u matično preduzeće, čime se postavlja pitanje u vezi s tim da li se neki penzioni fondovi koriste kako bi se ograničio uticaj spoljnih akcio-nara. Očigledno, ovaj problem ima po-sledice koje sežu van korporativne uprave, kada pojedine akcije ukazuje na slabu di-versifikaciju u investicioni portfolio. Drugi problem je to što primena etike u praksi može da umanji zaradu kompaniji, nije od-mah jasno kako primeniti etički princip: da li ošteti klijnete bez njihovog pristanka ili prihvatiti planove kompanije koji su za njih poslovno neetički.
3.3. Insajder informacija
Ulagači imaju dozvolu da koriste sve informacije do kojih može zakonski da se dođe, a koje se tičiu donošenja odluka u vezi sa ulaganjem. Međutim, ulagačima nije dozvoljeno da zasnivaju odluke u vezi sa ulaganjima na informacijama koje nisu dostupne javnosti ili na informacijama iz-
14
FIN
AN
SIJ
E,
BA
NK
AR
STV
O I
OS
IGU
RA
NJE nutra. Pojedinac prema pravilu ne može
da kupi akcije neke kompanije na osnovu nepropisno dobijene informacije. Jedna od nezakonitih radnji uz korišćenje te privatne informacije jeste dobijanje nepoštene pred-nosti. Insajderi su obično službenici kom-panije, ali oni takođe, mogu da budu rođaci službenika i drugih zaposlenih u firmi. Svako ko dođe do unutrašnje informacije, bilo kojim sredstvom, i iskoristi je u trgo-vini, u SAD može biti optužen za insajder trgovinu. Međutim, definicija insajder in-formacije nije uvek jasno definisana, kako se čini na prvi pogled. Na primer, šta se događa sa vestima objavljenim u nekim lo-kalnim novinama koje nekoliko ljudi može da pročita, a može se smatrati takvom vr-stom informacije? Šta se događa na primer sa razgovorom koji slučajno čujete u pre-vozu ? Da li ulagač zna da se taj razgovor ostvario između insajdera? Teško je dati uvek precizan odgovor.
Akt iz 1984. koji je doneo Kongres SAD, dopunio je SEC iz 1934. i navodi da SEC može izvesti pred sud bilo koga ko kupi i takve vrste određuje sud nakon što sagleda sve činjenice i okolnosti, pri čemu taj iz-nos neće preći trostruku vrednost zarade ili gubitka, do kog bi eventualno došlo kao rezultat takve nezakonite kupovine ili pro-daje. Taj iznos se uplaćuje u državnu bl-agajnu SAD.
3.4. Komisionari i mešoviti fondovi
Brokeri koji pružaju punu uslugu
suočavaju se ponekad sa teškim etičkim
odlukama. U poslovnom odnosu broker
zarađuje na osnovu obima trgovine koju
je preuzeo za račun klijenta. Međutim, ak-
tivna investiciona strategija možda neće
biti najbolja za mnoge klijente. S obzirom
na ukupne troškove transakcije (provizija
i troškovi naloga). Takođe ukupan obrt
može da utiče na porez koji plaća klijent.
Ovde se, pak, kao najčešći problem jav-
lja tzv. mešetarenje. Kupovina i prodaja
velikog iznosa, u slučaju kada klijent ima
kontrolu nad računom, a broker ga ko-
risti za uvećanje trgovanja sa primarnom
svrhom da dobije veću proviziju naziva se
mešetarenje. Mešetarenje se po zakonim
SECa smatra nezakonitim kao i po zako-
nima svih većih berzi. Međutim, u većini
slučajeva teško je dokazati da li je došlo
do mešetarenja ili je broker jednostavno
pratio određenu investicionu strategiju
mendžmenta. U praksi, ako se pojavi spor
po ovom pitanju, koriste se najčešće tri tes-
ta na osnovu kojih može da se odredi da li
je došlo do povećanja trgovine:
��Pokazatelj godišnjeg obrta hartija od
vrednosti
��Procenat provizije na uložene akcije
��Odnos provizije koju broker dobija od
datog računa u poređenju sa ostalim
računima o kojima se stara isti broker
Uprkos ovim kriterijumima, problem mešetaranja uglavnom ostaje teško rešiv kao etički. Praksa pokazuje da teško mogu da pronađu objektivna pravila i egzaktni pokazatelji za ovu problematiku. Ovaj problem je naročito povezan sa mešovitim fondovima. Često se postavlja pitanje etičkog problema da li se lična dobit stavlja iznad interesa klijenta.
4. Zakljuak
Osim ovih, prethodno prikazanih načina regulative u oblasti rada finansijskih tržišta poslednjih godina, u razvijenim tržišnim zemljama sve su prisutniji i dodatni princi-pi. Posebna stavka u etičkom ponašanju po-slednjih godina je karakteristika društveno odgovornog ulaganja. Emitenti hartija od vrednosti i posrednici na tržištima hartija od vrednosti moraju da se ponašaju etički kako ne bi ulagači izgubili poverenje u
15
FINA
NS
IJE, B
AN
KA
RS
TVO
I OS
IGU
RA
NJE
tržišta hartija od vrednosti. Postoji takođe, i etička dimenzija prilikom izbora hartija od vrednosti od strane ulagača.
Društveno odgovorno ulaganje za-visi od faktora društva i sredine prilikom donošenja odluka za ulaganja. Kao primeri služe fondovi koji isključuju firme koje se bave proizvodnjom, odnosno distribucijom
duvana, alkohola i oružja. Kockanje, nehu-mano testiranje životinja u vezi sa ljud-skim resursima, potom problemi vezani za okolinu i odnosi u zajednici, takođe se koriste kao pozitivni ili negativni paravani. Mešoviti fondovi, koji brzo rastu, koriste se kao paravani, kako bi se izbegla kontrola aktivnosti, a utiču na društvo ili okruženje.
‘’Mešoviti fondovi se ve� dugo smatraju jednim od najboljih izbora za ulag-anje za male ulaga�e zbog njihove diversi� kacije i stru�nosti u upravi. Me�utim, krajem 2003. ulaga�i su dobili svežu lekciju iz Wall Street-a, nekoliko kompanija mešovitih fondova u SAD uklju�uju�i i Invesco i Putnam, kažnjeni su od strane SEC-a i Elit Spitzer, glavnog tužioca države Njujork. Ove kompanije su tužene zbog nepropisne trgovine koja se odvijala u njihovim fondovima u korist ulaga�a, a u zamenu za nov�anu naknadu i druge pogodnosti, na ra�un obi�nih ulaga�a. Oni su dozvolili odre�enim klijentima da sprovedu neke strategije u trgovini, koje su za rezultat imale razvodnjavanje vrednosti ovih fondova na štetu dugoro�nih akcionara mešovitih fondova.
Dva primarna problema koja �ini okosnicu skandala u fondu su zakasnela trgovina(late trading) i kupoprodaja po posebnoj tržišnoj vrednosti (market timing).
Zakasnela trgovina je nezakonita radnja koja podrazumeva davanje dozvole odre�enim ulaga�ima da kupe akcije fonda po ceni na kraju dana, �ak i nekoliko sati nakon zatvaranja tržišta - kada bi oni u stvari trebali da kupuju po ceni koja važi za po�etak sutrašnjeg dana. Državni tužilac Spitzer je opisao, da je zakasnela kupovina ‘’kao kada bismo dozvolili da se neko kladi u trci konja nakon što su konji prešli cilj.’’
Market timing je pitanje etike ulaganja koja podrzumeva kratkoro�nu kupovinu i prodaju akcija mešovitog fonda. Tehnika je stvorena, kako bi se iskoristila, kada cena akcija mešovitog fonda ne prikazuju trenutnu tržišnu vrednost akcija u mešovitom fondu. Kupuju se akcije mešovitog fonda po ceni koja nije aktuelna (zastarela), a ostvaruje se pro� t prodajom akcije nekog slede�eg dana nakon toga.
Žrtve ove nezakonite radnje su redovni, dugoro�ni ulaga�i u mešovite fondove. Svaka od ovih nezakonitih radnji u trgovini razvodnjava vrednost akcija dugoro�nim ulaga�ima.
Saznanje o navodnim proneverama u industriji mešovitih fondova nije još poznato. Me�utim, trgovinske radnje vode�ih fondova su pod istragom, i neke od ovih kompanija su tužene. Kompanije mešovitih fondova bi mogle na kraju da plate više od 1 milijarde $ na ima gra�anskih i pravnih kazni, kao rezultat ovih skandala.’’ [2, str. 145]
16
FIN
AN
SIJ
E,
BA
NK
AR
STV
O I
OS
IGU
RA
NJE Bitan problem u vezi sa ovim jeste pitan-
je da li društveno odgovorni ulagač dobija zaradu ili prihod od proizvodnje vezane za narušavanje razvoja društva i zaštite ljud-ske okoline. Drugim rečima, donošenje za-konske regulative u pogledu uspostavljanja etičkih normi, mnogo je složenije pitanje nego što izgleda na prvi pogled. Veliki broj zemalja započeo je ovaj proces tehničkim propisima, onim koji su jasno merljivi i lako uočljivi, ali način poslovanja na ber-zama pokazuje da je diversifikacija ulag-anja toliko napredovala da je sve to teško obuhvatiit i efikasno kontrolisati. Tome u prilog idu i najnovije promene klasifikacije Euronext berze, podele prema sektorima trgovanja i vrsti delatnosti, da bi se lakše pratili ovi tokovi.
Literatura
[1] Association for Investment Managment Rease-
arch, Standards of Practice Handbook, 7th ed.
Charlottesville, VA: Association for Investment
Managment and Reasearch, 1996.
[2] Levy, H., T. Post, Investments, Pearson Educa-
tion, 2005.
[3] Kodeks profesionalnog bankarskog ponašanja
Udruženje banaka Srbije, Beograd, 2007.
[4] W. Maurice Young Centre for Applied Ethics,
www. ethics.ubc.ca.
[5] Udruženje banaka Srbije,
http://www.ubs-asb.com/
[6] NYSE Euronext, www.nyse.com
[7] U.S: Securities and Exchange Commission,
www.sec.gov
Autor
Doc. Dr Ljiljana Jeremić,
Univerzitet Singidunum,
Danijelova 32, Beograd,
e-mail:
Oblasti istraživanja: Poslovanje,
analiza i regulativa rada finansi-
jskih trzista, upravljanje poslovnim
finansijama, analiza finansi-
jskog investiranja i bankarsko
poslovanje.
