PSIHOLOGIJA INDIVIDUALNIH RAZLIKATeorije o crtama linosti (Trait perspective) Faktorske teorije linosti

FAKTORSKE TEORIJE LINOSTIElementi linosti- crte- dispozicije za srodne oblike ponaanje u slinim situacijamaMetod- faktorska analiza organizovanje jedinica u skupoveMatematiko-statistika tehnika grupisanja posmatranih obeleja kvantitativno merenih ponaanja u skupove na osnovu zajednikih obeleja -matrica korelacija nalaenje veza izmeu skupova i utvrivanje udela takvog dela u skupuFaktori - izdvajanje grupa prema kriterijumu

FAKTORSKE TEORIJE LINOSTIPrincip parsimonijenajmanji broj jedinica koji je dovoljan za opis linosti

Princip hijerarhijske organizacijeod specifinih reakcija, navika, crta do nezavisnih faktora interpretacija- subjektivno imenovanje

FAKTORSKO-ANALITIKA TEORIJA LINOSTI R. KATELAReimond Katel- Engleska, 1905, fizika hemijaOblasti sposobnosti- kristalizovana i fluidna intelig.Uticaji- Spirman i Terston, psihoanaliza i McDugal Ljudska prirodaredukcija napetosti (Frojd) = princip potkrepljenja (Halova teorija uenja)Ponaanje je rezultanta mnogo osobina i interakcije sa sredinomOsnovne postavkeLinost je ono to govori ta e ovek uraditi u odreenoj situaciji- sistem odgovora na sredinske i nasledne uticaje

R = f (S, P)

StrukturaElementi crteobjedinjujua konfiguracija u ponaanju koja predstavlja reakcionu tendenciju na odreene podsticaje iz sredine, odreenog stepena doslednostiindividualne i zajednikekonstitucionalno i sredinski odreenepovrinske- vidljive, malo znaaja za objanjenjeizvorne- povezuju razliite oblike ponaanja-samo faktorskom analizom

Jednaina ponaanjaR izraz vie crta i vie S- svaka crta koja ulazi u ponaanje ponderisana je individualnom vrednou i sredinskim indeksom to odreuje zastupljenost te crte u ponaanju

R = o1C1 + o2C2 + o3C3 +....onCn on-stepen uea crte u situaciji; Cn-stepen razvijenosti crteuspeh R zavisi sume faktora bazinih crta pomnoene koeficijentima- stepenom uea crte u aktivnosti.

Bazine crtetemperamenta, sposobnosti, motivacije

Izvori podataka L - iz ivota Q - sa upitnika- samoopaanje OT- sa objektivnih testova-

ivotne situacije u malom; najvredniji podaci

16 faktora linosti (PF)A - afektotimija - sajzotimija -drueljubivost, srdanost-uzdranost, emoc.hladnoa B - sposobnosti -reagovanje na sloene S koje nisu bile u iskustvu (inteligencija)C - Ego- ispoljavanje nagona na uravnoteen nain-emocionalna nestabilnost, impulsivnost, neotpornost na neuspeh, izbegavanje odluka, odgovornosti- realizam, stabilnostG - Super ego- istrajnost, odlunost, pouzdanost, organizovanost - neistrajanost, povodljivost, nezrelost, lenjost, nemarnost, bez obaveza, nepouzdanost

16 faktoraOstali faktori:razdraljiv-smiren; hrabar-plaljiv; dominacija-potinjavanje; radikalizam-konzervativizam; samodovoljnost-zavisnost; napetost-oputenost; slabo ja-integrisano ja;

Faktori drugog reda: exvia - invia -okrenutost ka sebi ili svetu anksioznost - emocionalna stabilnost

Dinamikaakciona dimenzija- stavovi i interesovanja Alfa - Id- reakcije usmerene na vlastite potrebe, nagone, elje- ne trpi odlaganje Beta - Ego-promiljanje i usklaivanje sposobnosti i okolnostiGama - Super ego-ideali kojima teiDelta - fizioloka komponenta aktivacijeEpsilon - potisnuta, nesvesna interesovanja koja utiu na ponaanje

DinamikaFaktor drugog reda- integrisana - neintegrisana komponenta motivacije, realnost procene situacijeErgovi- steena dispozicija, svrhovito ponaanje prema nagonskim potrebama i uroenim dispozicijama (jednostavno uenje) Sentimenti- prema sebi, drugima i svetu, steeni u kulturi (stavovi)

AJZENKOVA DIMENZIONALNA TIPOLOGIJA LINOSTI1916. Nemaka- od 1934 LondonFaktorski metod + eksperimenti + neurofiziologija (inhibitorni i ekscitatorni procesi)

Linostzbir aktuelnih i potencijalnih obrazaca ponaanja koja su determinisana nasleem i sredinomFunkcionalno povezivanje i interakcija 4 glavne oblasti: kognitivna -inteligencija konativna -karakter afektivna -temperament somatska - konstitucija

Osnovne postavkeCrte- najpogodnije za opis linosti- dispozicija za osobene naine reagovanja u SHijerarhijska organizacija- faktorska analiza specifine reakcije u situacijama navike - uobiajene reakcije, slino ponaanje u slinim S- I crte- uobiajene navike organizovane u sisiem, traju due- II tipovi- crte povezane u optije sisteme- III

Razvoj linosti- organizacija i stabilizacija R u SFaktorska analiza- otkivanje bazinih dimenzija i njihove organizacije, tri ortogonalne dimenzije

Introverzija-ekstraverzijaIntroverzija- okrenut ka sebi, sklon razmiljanju, povlaenju, emocionalno uzdran, zatvoren, ree je u drutvu, okupiran analizom unutranjih doivljajanormalni- renik bogatiji, IQ vii, ne skloni alama, nivo aspiracija visok, tradicionalne vrednostineurotini-anksioznost, depresivnost, preosetljivost, socijalna nelagodnost, manja vrednost, pasivnostEkstraverzija-okrenut spolja, otvorenost, aktivnost, manja osetljivost, socijalna prilagodljivost, drueljubivostneurotini- mnaje energije, interesovanja uska, neefikasni, neprilagoeni, hipohondri, somatizeri, govorne smetnje, Hy simptomi i ponaanjenormalni- nii nivo aspiracija, IQ nii, renik siromaniji, estetika netradicionalna, radikalni stavovi, samoprecenjivanje, vole ale, seks

Neuroticizam- emocionalna stabilnostKliniki- slabo integrisani, manje autonomni, interesovanja uska, izolacija, nezadovoljstvo,Testovno- sugestibilnost, neupornost, rigidnost, usporenost, perseveracija disfunkcionalnih ponaanjaSamoprocena- manja vrednost, uznemirenost, nezadovoljstvo, preosetljivost, razdraljivostKonstitucija- slaba, astenina, niska fizika izdrljivost

Psihoticizamizolacija, impulsivnost, agresivnost, sumnjiavost, miljenje i pamenje oteeno, smetnje motorike i raspoloenja, nebriga o drugima, okrutnost, nametljivost, bezoseajnost, neprijateljstvo, odsustvo oseaja za opasnost, uznemiravanje drugihPsihopatski poremeaji linosti- uestaliji u mukoj populaciji

PETOFAKTORSKI MODEL LINOSTI Goldberg, Digman, Costa, McCraeZnaajpokuaju da se nepovezani delovi psiholokih znanja o linosti poveu na zajednikoj osnovi

Izvorifaktorska analizaleksika hipoteza

PETOFAKTORSKI MODEL

Potvrda pet osnovnih dimenzijafaktorizacija pridevskih lista, samoprocena, opservacijanova istraivanja i reanaliza starih konzistentnost na uzorcima razliitog uzrasta, mentalnog zdravlja, kultura

Domeni i aspekti Domeni (domains) su skupine razliitih kognitivnih, afektivnih i bihevioralnih dimenzija koje se grupiu Aspekti (facets) su ue crte koje reprezentuju u osnovne domene

DomeniNeuroticizam (Neuroticism-N)anksioznost, hostilnost, depresivnost, uznemirujua samousresreenost, impulsivnost i vulnerabilnost.Ekstraverzija (Exstraversion-E)toplina, drueljubivost, samopuzdanost (asertivnost), aktivnost, potraga za uzbuenjem, pozitivne emocije.Otvorenost ka iskustvu (Opennes-O)otvorenost ka fantaziji, estetici, oseanjima, akciji, idejama i vrednostimaSaradljivost (Agreeableness-A) poverenje, iskrenost, altruizam, predusretljivost, skromnost, blaga narav.Savesnost (Conscientiousness-C)kompetentnost, red, oseaj dunosti, postignue, samodisciplina, promiljenost.

Odnos sa Ajzenkovim faktorimaPsihoticizam- Saradljivost i SavesnostP- nedostatak konvencionalne socijalizacije i nedostatak saoseanja za druge. A domen obuhvata odnos prema ljudima (velikodunost, ljubaznost, itd.)C domen ukljuuje organizaciju, samokontrolu, tenju ka postignuu i sl.Ekstoverzija - Otvorenostintroverzija miljenja i socijalna introverzija su nezavisni konstrukti

SEDMOFAKTORSKI MODEL TEMEPERAMENTA I KARAKTERAPsihobioloki model linosti- R. Cloninger Sistematski opis i klasifikacija individualnih razlikaLinost - kompleksni sistem- interaktivni domeni temperamenta i karakteraKomplementarne perspektivegenetska, neurofizioloka, psihometrijska i interpersonalna posmatranja, psiholoke teorije kognitivnog razvoja, teorija uenja

Kritika faktorskog pristupaFenotipska struktura linosti se moe razlikovati od njene biogenetske strukture Ekstraverzija - genetski heterogena

impulsivnosti i socijabilnosti - dva genetski nezavisna faktora, ali se pojavljuje kao jedan faktor usled zajednikog sredinskog uticaja Neuroticizam i introverzija - dva fenotipski nezavisna faktora - imaju zajedniku bioloku osnovu (dejstvo alkohola, anksiolitika)

TemperamentSistemi u mozgu organizovani kao nezavisno varirajui sistemi za aktivaciju, odravanje i inhibiciju ponaanja kao odgovor na nove stimuluse, signale nagrade i kazne

Crte temperamenta odreuju nain reagovanja na nove situacije, u odnosu na opsnost (kaznu) i pozitivno potkrepljenje (nagradu).Dimenzije su genetski homogene i nezavisne.Zasnivajuju se osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja lei u osnovi klasinog uslovljavanja i instrumentalnog uenja.

TemperamentPotraga za novim (NS) sklop navika da se inicira i aktivira ponaanjeIzbegavanje kazne (HA) dispozicija za inhibiciji ili prekid ponaanja.Zavisnost od nagrade (RD) osnova za odravanje i kontinuitet tekueg ponaanjaPerzistencija (P) istrajnost uprkos frustraciji i zamoru, nezavisna od RD i izdvojena je kao posebana

TemperamentKorespondira sa tri bazine emocije:straha (HA), besa (NS), ljubavi (RD),

i sa ambicijama (P).Dimenzije su genetski nezavisne,ali funkcionalno povezaneinterakcije dovode do pojave integralnih obrazaca ponaanja;nain odgovora na kaznu, nagradu ili novinu, zavisi od izraenosti drugih dimenzija.

KarakterSinteza teorijskih koncepata -kognitivni i socijalni razvoj, iz humanistike i transpersonalne psihologijeEmpirijski nalazi- odsustvo korelacija modela temperamenta sa drugim upitnicima; znaajni aspekti linosti izostavljeni (samoprihvatanje, kooperativnost, spiritualne sklonosti) Psihopatologija-nedovoljna osetljivost da diferencira linosti koje imaju neke ekstremno izraene dimenzije temperamenta, a ne manifestuju poremeaje, od onih sa poremeajem linosti.

KarakterOsnove za razvoj karakternih crta:

procesi socijalnog uenja u interakciji sa naslednim osnovama procesi kognitivnog uenja, pamenja i konceptualnog miljenja baziranim na razliitim strukturama CNS-a. Sposobnost da se misli o odnosima selfa i drugih; self-objekt diferencijacija predstavlja internalizovane reprezentacije selfa i spoljnjeg sveta.

Dimenzije karakteratri aspekta Self-konceptaSamodirektivnost (Self-directedness-SD) Self kao autonomna individuanadaKooperativnost (Cooperativness-C) Self kao integralni deo drutvene zajednicesaoseajnost i milosreSelf-transcendencija (Self-transcendent-STSelf kao integralni deo univerzumavera i staloenost uprkos nepovoljnim okolnostima

Poremeaji linosti i temperament