Електронске изложбе

у 2012.

Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске приредила је 178 изложби у витринама.

Од јануара 2011. године изложбе се презентују у електронском облику, у јавном каталогу Библиотеке.

Електронски каталози изложби се трајно чувају на CD-у и доступни су у Библиотеци, а заједно са штампаним каталозима досад постављених

изложби, и на сајту

www.bms.rs

Изложбе БМС у 2012. години

192. Јанко Веселиновић, 150 година од рођења (9 – 26. јануар)

193. Илија Гарашанин, 200 година од рођења (27. јануар – 22. фебруар)

194. Клод Дебиси, 150 година од рођења (23. фебруар – 21. март)

195. Чарлс Дикенс, 200 година од рођења (22. март – 19. април)

196. Ежен Јонеско, 100 година од рођења (20. април – 17. мај)

197. Божидар Кнежевић, 150 година од рођења (18. мај – 12. јун)

198. Иштван Еркењ, 100 година од рођења (13. јун – 5. јул)

199. Густав Климт, 150 година од рођења (6. јул – 2. август)

200. Јавор, 150 година од првог броја (3 – 27. август)

201. Геза Чат, 125 година од рођења (28. август – 26. септембар)

202. Жан-Жак Русо, 300 година од рођења (27. септембар – 24. октобар)

203. Коста Руварац, 175 година од рођења (25. октобар – 28. новембар)

204. Марк Шагал, 125 година од рођења (29. новембар – 31.децембар)

Библиотека Матице српске

МАРК ШАГАЛ

(1887 – 1985)Електронски каталог изложбе број 204

Нови Сад, 29. новембар – 31. децембар 2012.

Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила изложбу

поводом 125 година од рођења сликара Марка Шагала.

Електронски каталог изложбе садржи попис дела и литературе са сигнатурамa.

Марк Шагал

(1887 – 1985)

Аутори изложбе

Ивана Гргурић

Милица Цветковић

Скенирање и обрада фотографија

Оливера Михајловић

Уредник

Миро Вуксановић

Шагалов родни град Витебск у 19. веку

Кућа Шагалових у Витебску

Шагалови родитељи

Шагал у школској униформи, 1907.

Породица Шагал око 1910.

Са супругом Белом у Петрограду

за време Првог светског рата

ДЕЛА(избор)

Аутопортрет, 1909/10.

Ја и село, 1911/12.

Не разумем људе ништа

више него слике.

Марк Шагал

Русији, магарцима и осталима, 1911/12.

Hommage a Apollinaire, 1911/12.

Сељак који једе, око 1913.

Војник пије, 1921.

Виолиниста, 1912/13.

Јеврејин у зеленом, 1914.

Аутопортрет с гримасом, 1917.

Шетња, 1917/18.

Отац, 1922.

На кругу боја све боје су

пријатељи са својим

суседима и љубавници са

својим контрастима.

Марк Шагал

Аутопортрет с осмехом, 1924/25.

Валов, 1925.

Сељачки живот, 1925.

Циркуска јахачица, 1931.

Жонглер, 1943.

Ја сам против термина

фантазија и симболизам.

Наш унутрашњи свет је

реалност, можда стварнија

од спољашње.

Марк Шагал

Одрани во, 1947.

Лакрдијаши у ноћи, 1957.

Портрет Ваве, 1966.

Велики циркус, 1968.

Одисејева порука (детаљ), 1967/68.

Боја мора бити продорна

као да се хода по дебелом

тепиху.

Марк Шагал

Свод Опере у Паризу

Мурал у Метрополитен опери у Њујорку

Витраж у Богородичиној катедрали у Ремсу

Витраж у Хебрејском универзитетском

центру у Јерусалиму

Витраж у згради Уједињених нација

у Њујорку

Двоје голих (Адам и Ева)

II 449012 II 41573

Ук III 1367 Ук II 1811

Ук III 5152

Ако ток живота неумитно

води крају, тада га морамо

барем настојати обојити

бојама љубави и наде.

Марк Шагал

ЛИТЕРАТУРА(избор)

IV 12490

V 136

IV 250686

IV 301045

Марк Шагал са Рембрантовим шеширом,

Јури Пен, 1907/08.

I 230978 I 251683

III 298881

1957.

I 16321 I 12860

Страница аутобиографије

I 19105 I 154261

Са А. Волардом, Идом и Белом у Паризу

II 257427

Са другом женом, Вирџинијом Хагард, 1948.

II 426592

Са Пикасом у фабрици керамике, 1951.

Са Валентином Бродски, трећом женом, 1952.

Рекли су оМарку Шагалу

Kолориста пун маште који,

базирајући свој рад

на јефтиним комерцијалним

сликама и приказима словенског

фолклора, увек исте подређује

себи...

Гијом Аполинер

Шагал се не може

имитирати, али ни

класификовати.

Емили Генауер

Марк Шагал важи у

сликарству двадесетог

века за истинског

„сликара-поету”.

Вернер Хафтман

Његова особеност чини

преуским све оквире и он их

превазилази, нудећи нашем

времену и сваком времену

нешто што је изузетно

драгоцено.

Зоран Павловић

Он је образовао своју

„иконографију” (...), па је на бази

слободне композиције, симболизма

и надреализма начинио властиту

умјетност, фантастичну и

оригиналну, као свијет за себе.

Димитрије Башичевић Мангелос