EVALUACIJA RADA

PET NACIONALNIH SAVETA U SRBIJI

Analize i preporuke

Centar za regionalizam, Novi Sad

2012. godina

EVALUACIJA RADA

PET NACIONALNIH SAVETA U SRBIJI

Analize i preporuke

Centar za regionalizam, Novi Sad

2012. godina

1

EVALUACIJARADA

PETNACIONALNIHSAVETAUSRBIJI

Analizeipreporuke

Centarzaregionalizam,NoviSad

2012.godina

2

AUTORKE: TATIJANAPAVLOVIKRIANII JELENA LONAR

Naslov:EvaluacijaradapetnacionalnihsavetauSrbiji

Godina:2012.

Izdava:Centarzaregionalizam,NoviSad

Koordinatorprojekta:Radomirovljanski

Zaizdavaa:AleksandarPopov

Urednicaizdanja:JelenaPerkovi

Tehnikaobrada:SanjaBabi

tampa:oztrReclamare,NoviSad

3

SADRAJ:

JelenaPerkovi:Predgovor................................................................................................................5

TatijanaPavloviKriani:Pravniokvirnadlenostinacionalnihsavetaipreporuke......................7

JelenaLonar:AnalizaradaNacionalnogsavetabugarskenacionalnemanjine...........................31

JelenaLonar:AnalizaradaNacionalnogsavetamaarskenacionalnemanjine..........................53

JelenaLonar:AnalizaradaNacionalnogsavetaromskenacionalnemanjine..............................77

JelenaLonar:AnalizaradaNacionalnogsavetarumunskenacionalnemanjine..........................99

JelenaLonar:AnalizaradaNacionalnogsavetaslovakenacionalnemanjine..........................115

4

5

PREDGOVOR

Projekat Evaluacija rada pet nacionalnih saveta u Srbiji bugarskog,maarskog, romskog,rumunskog i slovakog je prvi ovakvog obuhvata koji je uraen u Srbiji. S obzirom na pionirskipoduhvatovogprojekta,kojijerealizovaoCentarzaregionalizamizNovogSadauzpodrkuFondacijezaotvorenodrutvo,analize,preporukeipodacidokojihsedolotokomradanaterenuimajuizuzetnuvrednost. Tokom ankete po jedinstvenom upitniku, intervjuisano je preko stotinu pripadnikanacionalnihzajednicaijisunacionalnisavetibiliuesniciuovomprojektu.Presvega,tosubililanovinacionalnih saveta,njegovih radnih tela,predstavnici inistitucijaodposebne vanosti zanacionalnezajednice, istaknuti intelektualci, graani. Cilj ankete je bio da se dobije to vei broj odgovora sarazliitihpozicijakreiranjaiodgovornostiusferijavnoginteresaujednojnacionalnojzajednici.Timejepostignuta ubedljivija validnost istraivanja. Velika promena u pravnom statusu nacionalnih savetadogodilapredvegodineusvajanjemZakonaonacionalnim savetimanacionalnihmanjina.Stoga jeufokusu istraivanja bilo konstituisanje nacionalnih saveta u skladu sa pomenutim Zakonom, primeridobreprakseuostvarivanjudobijenihnadlenosti,uz istovremenodetektovanjeproblema.Posebanapanjakrozanketujebilausmerenananovinainizboralanovanacionalnihsavetakaoiskustvokojeje donelo nov kvalitet i mogunost za dogradnju procesa novih demokratskih principa u oblastimanjinskih politika. Analize i preporuke koje su proistekle iz prikupljenih izjava, podataka ipojedinanihocenajesupoetnatakauizgradnjiharmonizovanogpravnogokvirakojiregulieoblastmanjinskihpravaisvihdrugihvaeihzakonakojidirektnoiliindirektnoutiunastatusiostvarivanjepravamanjinskih zajednicau Srbiji.Na konferenciji, koja je kao finalniprojektni zadatakodrana4.juna 2012. godine u Novom Sadu, reeno je da do promena Zakona o nacionalnim savetimanacionalnihmanjinamorauskorodoi,jerjeevidentnodaonimamanjkavosti.TojeiosnovnaporukaTomasaMora,zamenika efaMisijeOEBSauSrbiji.Njegov stav jena istom skupupodrao iGoranBai,zamenikRepublikogzatitnikagraana,poruujipredstavnicimanacionalnihsavetauSrbijidamorajuimatizajednikestavoveipredlogeobuduimpromenamaZakona.

Politizacija izboralanovanacionalnihsaveta jekljunazamerkakojaseulatokomanketeusvihpetnacionalnihzajednicakadajereoprvimneposrednimizborima2010.godine,naosnovukojihfunkcioniu sadanji sastavi saveta. Korpus demokratskih principa neposrednih izbora za lanovenacionalnihsavetapodrazmevaporedprava iobaveze. Jednaodkljunih je transprentost ieksternakontrola rada. S obzirom na nain na koji su izabrani, lanovi nacionalnih saveta su javne linosti,uestvuju u kreiranju i ostvarivanju javnog interesa jedne nacionalne zajednice, pa time podleu ijavnoj kontroli, rekla je na Konferenciji u Novom Sadu Jadranka Jelini, direktorica Fondacije zaotvorenodrutvo.

Teei da uspostave pravni okvir nekonfliktne zajednice, sa respektabilnim stepenomdrutvenebezbednosti,donosiociodlukauSrbijitrebalibiuvaitirezultateovogistraivanjaikadasuupitanju primeri dobre prakse i kada su u pitanju problemi. Evoluiranje zakonodavne prakse i njenomenjanjeuskladusarealnompolitikomjeprocesnakojempoivastabilnademokratija,apreporukeovogistraivanjasupokazaladasupromenezakonodavnogokvira,aliipraksenjegovogsprovodjenja,potrebne kako bi proklamovana politika kulturne autonomije manjinskih zajednica bila izvoritestabilneinekonfliktnezajednice.

JelenaPerkoviSaradnicaCentrazaregionalizamNoviSad,juni2012.

6

7

PRAVNIOKVIRNADLENOSTI NACIONALNIHSAVETA IPREPORUKE*

Nacionalnisavetinacionalnihmanjina,kaonajvaniji instrumentzatitekolektivnihpravanacionalnihmanjina,suuvedeniudomaipravnisistem2002.godine,stupanjemnasnaguZakonaozatitipravaislobodanacionalnihmanjina.1Ovajkrovnizakonnijedetaljnijeuredionainizboranacionalnihsaveta,organizacionustrukturu,nadlenostiinainfinansiranja.

Imajuiuviduinjenicudaproceskonstituisanjanacionalnihsavetaod2002.godinepaunarednih nekoliko godina nije tekao na zadovoljavajui nain, pre svega zbog odsustvainstitucionalnihmehanizamazapodrkuuspostavljanjusaveta,NarodnaskuptinaRepublikeSrbijeje31.avgusta2009.godineusvojilaZakononacionalnimsavetimanacionalnihmanjina.2Zakonjestupiojenasnagu11.septembra2009.godine.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (u daljem tekstu: Zakon o NSNM)detaljnoureujenadlenostinacionalnihsavetauoblastimaobrazovanja,kulture,obavetavanjaislubene upotrebe jezika. Zakon uspostavlja prava nacionalnih saveta da utiu na personalnareenja, odnosno na izbor organa upravljanja u ustanovama, koje u celini ili delimino slueostvarivanju tih kolektivnihprava:upredkolskimustanovama, kolama,medijima,ustanovamakultureiustanovama.Premazakonu,nacionalnisavetistiupravodapredlaulanoveupravnoginadzornogodboraidajumiljenje/saglasnostnaizbordirektora,daodreujukriterijumezaizborglavnog i odgovornog urednika u medijima u kojima se program emituje iskljuivo na jezikumanjineitd.,oemuedetaljnobitireikodrazmatranjasvakeodoblastiukojimasugarantovanapravanacionalnihsaveta.

Uposebnompoglavlju zakon je veomadetaljnouredionain izbora lanovanacionalnihsavetakaoiorganizacionapitanja,kojaseodnosenaizbororgananacionalnogsaveta,delokrugtihorganakaoinaindonoenjaodlukanasednicama,ukljuujuiivrsteodlukatihorganazakojesezahtevakvalifikovanaveina (ime je,smatramo,nepotrebnooptereen tekstzakona jerseovamaterijapopraviluostavljazapodzakonskeakte,odnosnozastatutiliposlovnikeoradusaveta).

Zakon takoe sadri i poglavlja o naelima finansiranja nacionalnih saveta, odnosimasaveta sadravnimorganima,organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave iosnoveorganizacionog ustrojstva saveta. O svim ovim aspektima funkcionisanja nacionalnih saveta,posebnooizazovimaprimenezakonskihodredbi,bieviereiunastavkuanalize.

*Autor:TatijanaPavloviKriani,strunjakinjazareformujavneuprave,tanja_krizanic@yahoo.com1"Sl.listSRJ",br.11/2002,"Sl.listSCG",broj1/2003Ustavnapoveljai"Sl.glasnikRS",broj72/2009dr.zakon2Sl.glasnikRS,br.72/2009

8

CILJEVII METODOLOGIJA ISTRAIVANJA

Uprojektimaovog tipa, veoma je teko, a i zahtevnoorganizovatiprikupljanje i analizupodatakanaosnovu jedinstvenogmodelazasnovanognaprincipimaanalizeneusklaenosti (gapanalysis), imajuiuvidu sutinske razlikekojepostojeu funkcionisanju,organizaciji iobavljanjunadlenostinacionalnihsaveta.

Prvo, koncept Zakona o NSNM je prilagoen potrebama i realnim mogunostimanacionalnih manjina koje su brojne, koncentrisane na jednom podruju, veoma dobroorganizovane, sa manjinskim strankama koje su razvijene, uticajne, sa odlinom stranakominfrastrukturom izastupljeneuorganimavlastina svimnivoima.Ovemanjine (odnosnonjihovepolitikeelite koje sude facto jedini reprezentimanjinskih interesa) suu stanjuda sa lakoomkoriste sloen i komplikovan instrumentarijum zakona. Ostale manjine, zbog razjedinjenosti,teritorijalne disperzije, nedostatka kapaciteta, odsustva finansijske ili tehnike podrke koristeveomamali,skoroneznatandeomogunostikojeZakonpruazasutinskepomakekasadrajnijojrealizaciji kolektivnihmanjinskih prava.U tom smislu, u sluaju nekih saveta, nadlenosti dateZakonomoNSNMsuznatnoiznadkapacitetasavetazanjihovovrenje.

Drugoinemanjevano,nekisavetipostojevedesetgodinajersuosnovaniodmahnakonstupanjanasnaguZakonaozatitipravaislobodanacionalnihmanjina,nekisuformalnoosnovanipredesetgodina,apoelisudafunkcioniupredvegodine,anekisuiosnovaniikonstituisanitekpredvegodine.Razlikau iskustvu izmeu savetakoji suveuhodani (npr.maarski, rumunski,slovaki, rusinski, bunjevaki savet) i onih koji su tek skoro poeli neku znaajniju aktivnost(akalijski,egipatski),utieinanjihoverezultateiuinke.

Uprkos izazovima u sprovoenju projekta nastalim pre svega u fazi prikupljanja iuporeivanja podataka kao i definisanja kriterijuma za procenjivanje validnosti zakljuaka,evidentnojedajeciljostvaren.Dobijenjedetaljanuvidusveaspektefunkcionisanjanacionalnihsaveta, pobrojani su problemi u realizaciji zakonom poverenih nadlenosti, diferencirana grupaproblema prema uzrocima njihovog nastanka (problemi izazvani neadekvatnim zakonskimodredbama, problemi nastali usled nedovoljnih kapaciteta saveta, egzogeni problemi uslovljeniinstitucionalnimokruenjemibudetskimogranienjima)kaoi,poprviput,predstavljanjuprimeradobreprakseufunkcionisanjusavetakakobisepoboljalainstitucionalnaklimaipravniokvir,kojie da doprinese efikasnijem ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u oblastiobrazovanja,kulture,informisanjaislubeneupotrebejezikaipisma.

Istraivanjekoje jepredstavljaloosnovu za izraduoveanalizeobavljeno jeuperioduodjuna 2011. godine do aprila 2012. godine. Tokom rada na terenu strunjaci za pravamanjinaCentra za regionalizam obavili su polustruktuirane intervjue sa predstavnicima pet nacionalnihsaveta nacionalnih manjina: maarskim, bugarskim, romskim, rumunskim i slovakim,predstavnicima lokalnih samouprava,udruenjagraanaosnovanih sa ciljem zatite ipromocijekolektivnihmanjinskihprava,graanima,medijima,predstavnicimaustanovakultureodposebnogznaaja zanacionalnemanjine ipredstavnicimaobrazovnihustanova.Obavljeno je60 intervjua(od ega je deset odgovora na struktuirani upitnik poslato pisanim putem elektronskompotom).StrunjaciCentrasuuovojfaziobradiliukupno27satisnimljenihrazgovora.Prvirezultatianalize,ukljuujuiinalazeipreporukepredstavljenisunafokusgrupamakojesuorganizovanesapredstavnicima dva nacionalna saveta, koji su bili predmet istraivanja, a njihove sugestije ipredloziunesenisuukonanuverzijuanalize.

9

IZBORIZANACIONALNESAVETE

PremaZakonuoNSNM,izborizanacionalnesavetemogubitiorganizovanikaoneposredniizbori iliputemelektorskeskuptine.Nacionalnemanjineesesameopredelitikojemeodovadvanainadatiprioritet.Neposredni izborizanacionalne savete sumogui samoukoliko sedodana raspisivanja izbora, na poseban biraki spisak nacionalnemanjine upie vie od 50% odukupnogbrojapripadnikanacionalnemanjinepremaposlednjempopisustanovnitva,umanjenogza20%.

PremaZakonu,neophodanuslovzasticanjeaktivnogbirakogpravazaneposredan izborlanovanacionalnogsavetajeupisuposebanbirakispisaknacionalnemanjine.Svakolicekojeseosea pripadnikom odreene nacionalne manjine moe da se, na sopstveni zahtev, upie uposebanbirakispisakodreenenacionalnemanjine,uzjediniuslovdaispunjavaopteuslovezarealizacijubirakogprava.

Zahtev za upis u poseban biraki spisak, popunjen na posebnom obrascu koji propisujeMinistarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu, podnosi seorganuuprave jedinice lokalnesamoupravepremamestuprebivalita,upisanojformi.Zakonnepropisujelinopodnoenjezahtevaidapotpisnaobrascuzaupisbudeoverenusudu,iliuoptini,odnosnomesnojkancelariji.PremaZakonu,overapotpisapred sudom iliuoptinskojupravi jeneophodnasamozapotpisepodrke izbornim listama.U tomsmislu,Zakonomnisuobezbeeniuslovi za potvrdu autentinosti potpisa podnosioca zahteva za upis u biraki spisak, ime jedoveden u pitanje nanesena ogromna i nenadoknadiva teta kvalitetu izbornog procesa zanacionalnesavetenasvimizborimaubudunosti,jervienepostojiznaajnaverovatnoadaeseosporavatikvalitetbirakihspiskovaiautentinostiiverodostojnostipodatakaunjima,oemuekasnijebitivierei.

Svakaispravkaiizmenauposebnombirakomspiskumoeseizvritisamonalinizahtevbiraa.Izbornelistemogupredlagatigrupabiraaupisanihuposebanbirakispisakodgovarajuenacionalne manjine, odnosno organizacije, udruenja graana, kao i politike organizacijenacionalne manjine. Omoguavanjem politikim organizacijama nacionalnih manjina da budupredlagai izbornih lista u velikojmeri je opredeljena priroda i karakter nacionalnih saveta usvakodnevnoj praksi, odnos sa organima javne vlasti pre svega na lokalnom nivou, obavljanjenadlenosti,kao ioptipristupreavanjuproblemauetirisektorskeoblastizbogkojihsesavetiosnivaju.

Ako nacionalna manjina ne ispuni uslove za neposredne izbore, nacionalni savet biraskuptinaelektoranacionalnemanjine.Pravodabudeelektorimapripadniknacionalnemanjine,koga je za elektora imenovalaorganizacija iliudruenjenacionalnemanjine.Potpisi zapodrkuelektoratakoeseoveravajunanainpredvienZakonom.

Prvinacionalni saveti,koji suobrazovaninaosnovuZakona iz2002.godinebirani supoelektorskomsistemu,adostupanjanasnaguZakonaoNSNMjeuspostavljenopetnaestsaveta.NaprvimizborimaprimenompostupkaizZakonaoNSNM,izabranoje19nacionalnihsaveta.IzborizanacionalnesaveteuskladusaZakonomoNSNModranisu6.juna2010.godine.

10

Za razliku od prvih izbora koji su organizovani putem elektorskih skuptina, veinanacionalnihsavetasenadrugimizborimaopredelilazaneposredneizborezalanovenacionalnogsaveta.Naneposrednim izborimabiralose16nacionalnihsavetanacionalnihmanjina (albanska,akalijska,bonjaka,bunjevaka,bugarska,vlaka,grka,egipatska,maarska,nemaka,romska,rumunska, rusinska, slovaka, ukrajinska i eka nacionalna manjina). Istog dana su jo trinacionalne zajednice (makedonska, slovenaka ihrvatska)birale svojenacionalne saveteputemelektorske skuptine. Na neposredne izbore je izalo 54,5% upisanih predstavnika nacionalnihmanjina u posebne birake spiskove, odnosno 237.792 biraa od 436.334 graana upisanih uposebnebirakespiskove.Najveuizlaznostzabeleilajegrkanacionalnamanjinasa77,05%,dokjenajmanjabilaizlaznostAkalijasa38,85%izalihbiraa.

Celokupan izbornimaterijal bio jedostupanna dvojezinim obrascima, srpskom jeziku ijeziku ipismunacionalnemanjine kojisuuslubenojupotrebiu jedinici lokalnesamoupravenakojojseodvijaloglasanje.

Upisuposebnebirakespiskovepoeo je9.novembra2009.godine itrebalo jeda trajeetirimesecaodnosnodo9.marta2010. godine koliko je ZakonomoNSNMpredvieno, ali jezbognedovoljnogbrojaupisanihbiraaovajrokproduendo21.maja2010.godine.

Kaotojevenapomenuto,pravonaupisuposebanbirakispisakimaojesvakipunoletnigraanin sa optim birakim pravom, koji se izjasni kao pripadnik nacionalnemanjine. OvakoirokopostavljenkonceptsamoodreenjapripadnikanacionalnemanjinezasnovanjenaUstavomgarantovanojslobodi individualnognacionalnog izjanjavanja.Takavkoncept je izazvaoodreenenedoumice u praksi, jer su se kao pripadnici odreenemanjine, uz upisivanje u biraki spisak,izjanjavali i pojedinci koji nisu pripadnici te nacionalne manjine ni po jednom objektivnomkriterijumu.UHrvatskoj,naprimer,pravoupisauposebanbirakispisakimajusamograanikojisusenaposlednjempopisustanovnitvaizjasnilikaopripadnicinacionalnemanjine.

Tokom istraivanja pojedine politike stranke nacionalnih manjina, kao i sami graanimanjinskihnacionalnosti iznosilisuuverenjeda jeprotivustavnosastavljatibirakispisak,kojinemoradasadrisvebiraevesamonetovieodpolovinebiraakojisusenaposlednjimizborimaizjasnili kao pripadnici odreenemanjine i da iz tog razloga nisu eleli da uestvuju u upisu uposeban biraki spisak. Ovi ispitanici su predlagali da upis u poseban biraki spisak budeobavezujui i da ga formira nadleno ministarstvo na osnovu podataka sa poslednjeg popisastanovnitva,imebiseobezbedilodaspiskovibudupotpuniiprecizniipodacizatieni.

Veeproblemeprilikomupisauposebnebirakespiskoveje,meutim,izazvalaInstrukcijaMinistarstva za ljudska imanjinskapravaopostupkuupisauposebanbiraki spisaknacionalnemanjine, br. 2901110000009/200905 od 7. 12. 2009. godine. Ovom Instrukcijom, kojom jeregulisan upis u posebne birake spiskove nacionalnihmanjina, omogueno je pravnim licima,odnosnopolitikimstrankamanacionalnihmanjinadavreupisgraanauposebanbirakispisak.Ministarstvo je Instrukcijom propisalo da je doputeno da zahteve graana za upis u posebanbiraki spisakpredaju trea licabezposebnogovlaenja to jedovelodobrojnih zloupotreba.Svako,ko je raspolagaopodacimaograanima,mogao jeunjihovo imedapopuni zahtev zaupis,potpie ih ipodnesezahtev.Posledica togabila jedasumnogigraaniupisaniuposebanbirakispisakbezznanja iprotivnjihovevolje.Naovajnain jepraktinoobesmiljenaodredbaZakonakojajepodrazumevala,iakoneeksplicitno,ondasigurnoimplicitnodasvakigraaninlino

11

(osim u izuzetnim sluajevima kada to nijemogue) podnosi zahtev za upis u posebni birakispisak.

Umnogimlokalnimsamoupravama,kojesukaopovereniposaoobavljaleupiseuposebanbirakispisak,suuoeniduplizahtevizaupisuspisak,odnosnopodnoenjeviezahtevazajednolice.Politikestrankenacionalnihmanjinasupodnosileakinepotpisanezahteve,ajavljalisuseigraani,kojisutrailibrisanje izposebnogbirakogspiskanacionalnemanjineukojisuupisani iupisuposebanbiraki spisakdrugenacionalnemanjine ili samobrisanje,bezzahteva zaupisudrugibiraki spisak, a kao razloge sunavodilidauoptenisupodneli zahtev zaupis ilidanisupodneli zahtev za upis u poseban biraki spisak nacionalnemanjine za koju su dobili reenje.Mnogigraanisupodnosilialbeukojimasuiznosilidasenazahtevunenalazinjihovpotpisilidanisuznalitatanopotpisuju,odnosnodasubilidovedeniuzabluduprilikomoverepotpisa.

Kako istie Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti,Rodoljubabi,Manjeopasnesubilezloupotrebezbogneinformisanostiilipolupismenostinekihljudiijijepotpisdobijantakotoimjeobrazaczaupispredoenkaozahtevzalegalizacijukueilislino. Najgora varijanta je bila ona u kojoj su poinjena krivina dela neovlaene obradepodataka ifalsifikovanja.Toznaidasuaktivistisam ipopunjavaliobrascezaupis ifalsifikovalipotpise navodnih podnosilaca.3 Znaajna je njegova izjavada je takvih stvari bilo u vezi sposebnimbirakimspiskovimamanjeviesvihnacionalnihmanjina.4

Najvei problem svakako predstavlja to to su mnoge politike stranke iskoristilejedinstvenu priliku koju im je pruio izborni proces i sa dravnog i pokrajinskog nivoa veomasnanopodranainicijativazaupispredstavnikamanjinaubirakespiskoveikopiraleizadravalezasvojepotrebepodatkegraana izbirakihspiskova,kreirajuitakosopstvenebazepodataka idrastinokreitimepravograananazatitupodatakaolinosti,kaoiodredbeZakonaozatitipodatakaolinostiiZakonaoNSNM.PremaZakonuoNSNM,podaciizposebnogbirakogspiskauivajuposebnu zatitu i zabranjeno je i kanjivo svako korienjeovihpodataka,osimu svrhuizboranacionalnogsaveta,kao iusvrhuostvarivanjadrugihpravanacionalnihmanjina,ako jetopropisanozakonomilipropisomautonomnepokrajine.5

Poverenikza informacijeod javnogznaaja izatitupodatakaod linostipokrenuo jevienadzornihpostupakapoprijavamagraanazbogzloupotrebelinihpodatakagraanaupostupkuupisa u posebne birake spiskove nacionalnih manjina.6 U postupcima nadzora Poverenik jeutvrdio razliite oblike zloupotrebe i krenja zakona. Tako je u sluaju postupka nadzora nadupisom u poseban biraki spisak bonjake nacionalne manjine utvreno da je Bonjakonacionalno vee prikupilo osetljive podatke za ak 32.458 lica bonjake nacionalnemanjine,njihova imena iprezimena,mestoprebivalita,odkojihsuformiranispiskovi licakojasupodnelazahtevzaupisuposebanbirakispisak,tedasuovipodaciprikupljaniiobraivanibezzakonskog

3http://www.transparentnost.org.rs/index.php?view=details&id=278%3Amedijiokorupciji&option=com_eventlist&lang=sr(Pristupljeno18.02.2012)4http://www.poverenik.rs/index.php/yu/mediji/94820100923083758.html5Zakononacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,SlubeniglasnikRSbr.72/2009,lan49.6Poverenikzainformacijeodjavnogznaajaizatitupodatakaolinosti,IzvetajosprovoenjuZakonaoslobodnompristupu informacijama od javnog znaaja i Zakona o zatiti podataka o linosti za 2010. godinu, 2010, str.24.(http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/izvestaji.html)

12

osnova ibezpristanka licanakojeseodnose.7Poverenik jeutvrdio ipostojanjebazepodatakauSavezuvojvoanskihMaaraza95.784licamaarskenacionalnostikojisuprikupljenibezpravnogosnova i1907spiskovasanaslovomPotvrdaoprijemuzahtevazaupisuposebanbirakispisakmaarske nacionalne manjine.8 Povereniku su bili predoeni dokazi i da je predsednikNacionalnogsavetanemakenacionalnemanjinedoneoUputstvozaprikupljanjezahtevazaupisuposeban biraki spisak kojim je instruirao aktiviste da potpisane i popunjene obrasce zahtevaprikupe, fotokopiraju,evidentirajuuposebu internuevidenciju,dauznjihprikljue fotokopije ilifotosnimke linih karata, a zatim originalne obrasce, u ime lica koja su ih popunila i potpisaladostave optini. Nakon toga je Poverenik naloio Savetu brisanje protivzakonito prikupljenihpodataka.

Naravno,postavljasepitanjekolikograanabiseupisalouposebnebirakespiskovedastranakiaktivistinisuodlaziliodvratadovrataipodsticaligraane.Sjednestrane,graanimajeidejanacionalnogsavetabilanova,tada jonisubilidovoljnoupoznatisanadlenostimaSavetainisu jasno videli svoj lini interesda seposebnoupisujuuposebanbiraki spisak i konanodaglasaju.Zbogtogajeuspehupisauvelikojmerizavisiooddirektnogangamanapolitikihstranakaipartijskopolitikestruktureuodreenimnacionalnimzajednicama.Posledino,onikojisu imaliozbiljnijekapaciteteirazvijenijustranakuinfrastrukturuuspelisudanapravekompletnijebirakespiskove,dokmanjezajednicesaslabomilinikakvominfrastrukturomtonisumogle.

Istovremeno, drava nije na vreme obezbedila finansijska sredstva za kampanju upisauposebnebirake spiskove takodauprkos tome to je kampanja trajala skoro estmeseci,njenefekat je korespondirao finansijskim mogunostima pojedinanih nacionalnih saveta odnosnonacionalnihzajednica.

Paralelno sa upisom u posebne birake spiskove nacionalnihmanjina tekla je i izbornakampanja politikih stranaka odnosno udruenja nacionalnih manjina za izbore za nacionalnesavete. Trajanje i intenzitet kampanje je zavisio od kapaciteta, pripremljenosti i finansijskihmogunostimanjinskihstranakaodnosnoudruenja.Kampanjaseuglavnomoslanjalanalinostiivodila oko linosti, graani su se opredeljivali po imenu nosioca izborne liste i njegovojpopularnosti.Moemo reida se izbori zanacionalne savetenacionalnihmanjinau tom smislunisumnogorazlikovaliodizboranadrugimnivoimavlastiuSrbiji.

Pravo predlaganja izbornih lista na izborima za nacionalne savete imaju grupe biraaupisanih u poseban biraki spisak odgovarajue nacionalne manjine odnosno organizacije,udruenjagraana,kao ipolitikeorganizacijenacionalnemanjine (v. lan71.ZakonaoNSNM).Politike stranke koje nemajumanjinski predznak nemaju pravo kandidovanja na izborima zanacionalnesavete.To,meutim,neznaidaonenisuposrednouestvovaleuizborimaosnivajuimanjinske organizacije odnosno udruenja graana ili pruanjem aktivne podrke odreenimizbornimlistama.

Imajuisveuvidu,kandidatenaizborimazalanovenacionalnihsaveta2010.godinemoglibismosvrstatiutrirazliitegrupe.Prvojgrupi,kojajenajmalobrojnija,pripadajupolitikestranke

7Poverenikzainformacijeodjavnogznaajaizatitupodatakaolinosti,IzvetajosprovoenjuZakonaoslobodnompristupuinformacijamaodjavnogznaajaiZakonaozatitipodatakaolinostiza2010.godinu,2010,str.55.8Poverenikzainformacijeodjavnogznaajaizatitupodatakaolinosti,IzvetajosprovoenjuZakonaoslobodnompristupuinformacijamaodjavnogznaajaiZakonaozatitipodatakaolinostiza2010.godinu,2010,str.63.

13

nacionalnihmanjina koje imaju znaajnu podrku u svojojmanjinskoj zajednici.U drugu grupumoemo svrstati sve izborne listekoje su imalepodrkuveinskepolitike stranke.Najee supredizboreformiranaudruenjagraanakojasukandidovalatakveliste.Utreojgrupisenalazelistemanjihpolitikihstranakanacionalnihmanjinaililistegraanapripadnikanacionalnihmanjinakojesuobinoveomakasnoulazileukampanju,kojenisuimalenidovoljnosnagenikapacitetadaosvojeznaajanbrojglasova.

Graani suna izborima za lanovenacionalnih saveta glasali po istom sistemu kao inaostalim izborima.Onigraanikojisu izalina izbore,glasalisuza istupolitikuopcijuzakojusuglasalinanacionalnim,odnosno lokalnim izborima,poduslovomda jetaopcija imalasvoju listu.Akoteopcijenijebilo,tadaobinonisuniizlazilidaglasaju.

14

ORGANIZACIONOUSTROJSTVONACIONALNIHSAVETA

Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnihmanjina su na veoma naelan i uoptennain reena osnovnapitanja njihovogorganizacionog ustrojstva.Nesporno jeda su nacionalnisaveti sui generis pravna lica koja nisu organi javne vlasti, iako vre veoma znaajna javnaovlaenja. Zbog prirode i karaktera ovih, veoma znaajnih javnih ovlaenja, ini se da jenedovoljno panje u Zakonu posveeno organizacionoj strukturi nacionalnih saveta, odnosuizmeusamogsavetainjegovihodbora,nadlenostimapredsednikasaveta(osimpredstavljanjaizastupanja) itd. Zakonom je predvieno da nacionalni savetmora da ima predsednika, koji ipredstavlja i zastupa Savet, izvrni organ i odbore za obrazovanje, kulturu, obavetavanje islubenuupotrebujezikaipisma.

Zakon sadri samo jednu reenicuo postupkudonoenja odluka saveta. Prema Zakonu,savetimakvorumukolikojesedniciprisutnovieodpolovinelanovasaveta.Usluajukvoruma,svaka odluka je punovana ako je izglasa prosta veina. Zakon za samo tri odluke predviakvalifikovanu veinu za usvajanje statuta, za izbor predsednika nacionalnog saveta i za izborpredsednikaizvrnogorgananacionalnogsaveta.Zasvetriodlukesepredviadasuusvojeneakoje zanjihglasalovieodpolovineodukupnogbroja lanovanacionalnog saveta.Ostaleodlukenacionalni savet donosi veinom glasova prisutnih lanova, ukoliko se statutom ne propiekvalifikovanaveina.

Zakonnijeurediobrojorganakojenacionalni savetmoeda formira,njihovmeuisobniodnos injihovenadlenosti.Takoe,Zakonomnijeodreenninain formiranja izvrnogorganasavetaniti jedefinisanokolikoon imalanova. Imajuiuvidudasepredsednik izvrnogorganabira direktno i to veinom glasova svih lanova saveta, imalo bi smisla predloiti da direktnoizabrani predsednik izvrnog organa sam predlae svoje saradnike, odnosno lanove izvrnogorgana saveta. Prema Statutu nacionalnog saveta maarske nacionalne manjine, najveaovlaenja ima Uprava Saveta koja je izvrni organ. Uprava priprema gotovo svaki predlogdokumenta iodluke.Predlogeodlukazatimrazmatra iusvajaSavet.UnajveembrojusluajevaodlukepripremaUpravaSaveta,azatimihusvajaresorniodbor,iliresorniodborutvrujepredlogodlukekojisezatimusvajanaSavetu.Izvravanjeodlukaje,takoe,unadlenostiUprave.lanoviSaveta,sdrugestrane,mogudapodnosepismenepodneske,dadaju inicijative iamandmanenarazliitepredloge.

Zakonomnijedefinisanoda linacionalni savetmoeda ima iodbore zadruge tematskeoblastikojeuiremsmisluspadajuukorpuspravamanjinaosimodborazaobrazovanje,kulturu,obavetavanje islubenuupotrebu jezika.Naprimer,da li jemoguedanacionalnisavetosnujeodborkojibisebavioravnomernomzastupljenoumanjinau javnomivotu ilidaosnujeodborkoji bi se bavio pitanjima koja su vana sa aspekta ostvarivanja prava i interesa odreenenacionalnemanjine(npr.pristupzdravstvenojzatiti,stanovanje ilizatitaoddiskriminacijekadaje u pitanju romska nacionalna manjina). Nacionalni savet romske nacionalne manjine je, naprimer, formirao iOdborzastanovanje,Odborzazapoljavanje,Odborzazdravstvo.Nacionalnisavetjeplaniraodaformira19odbora,alidosadanijebioumogunostidatoostvari.

15

ZakonomoNSNMnijepreciziranodalilanoviodboramogudabudusamolanovisavetailiodbormoe,uskladusastatutomNSNM,dabudepojaan istrunjacimazaodreenuoblast,predstavnicima manjinskih udruenja, predstavnicima manjinskih medija, radnicima u oblastikultureitd.kojibimogli,alinebimoralidaimajupravoglasauodboru.Imajuiuviduinjenicudasu predstavnici graana i strune javnosti u sve veem broju zastupljeni u odborima idrugimradnim telimaskuptinanasvimnivoimavlasti, inisedanebi trebalodabudesmetnji idaseodbori NSNM otvore za uee predstavnika strune javnosti. Zakonom je predvieno da seStatutomnacionalnogsavetamoguutvrditikonsultativnaidrugatelanacionalnogsaveta.

Imajuiuvidukratakvremenski rok i inovativnostpolitikeprakse funkcionisanja savetakao i tendenciju da se odreena organizaciona iskustva u funkcionisanjumanjinskih politikihpartija ablonski preslikavaju u organizaciono ustrojstvo saveta, u praksi se javljaju dva sasvimsuprotna modela rada. S jedne strane, odbori formirani za oblast obrazovanja, kulture,obavetavanja i slubene upotrebe jezika i pisma potpuno preuzimaju nadlenosti nacionalnogsavetaudomenuodluivanjaiupravljanja,asadrugestranekodpolovinepostojeihnacionalnihsavetaodborisupraktinomarginalizovani inemajunikakvuulogunitiukonsultativnomprocesunitiuodluivanju.Tako jenadlenostNacionalnogsavetamaarskenacionalnemanjinedadajemiljenja,odnosno saglasnostnapredlog za lanove kolskog odbora, kao i na izbordirektora,prenetaupotpunostinaOdborzaobrazovanje.Ovamogunostproistekla je izlana16.stava2StatutapremakomSavetmoevrenjepojedinihnadlenostiposebnomodlukompoveritisvojimorganima (lan 16, stav 2). Imajui u vidu sutinu javnopravnih ovlaenja Saveta postavlja sepitanje da li se prenoenjem nadlenosti Saveta na odbore, kao tela ija se uloga iscrpljuje upripremimaterijalaiodlukazasednicuSaveta,derogirasamasutinapostojanjaSaveta.

Sviostalinacionalnisavetiijejefunkcionisanjebilopredmetistraivanja,imajuosnovanasamoetiriodborazakulturu,obavetavanje,slubenuupotrebujezikaiobrazovanja.Smatramoda nije u neskladu sa Zakonom o NSNM osnivanje dodatnih odbora pri Nacionalnom saveturomske nacionalne manjine, imajui u vidu poseban poloaj romske nacionalne manjine isistemske probleme i diskriminaciju kojoj je ova manjina izloena u oblastima zapoljavanja,zdravstvaistanovanja.tavie,lanom10.stav1.taka14.ZakonaoNSNMizriitojenavedenodajejednaodnadlenostiSavetaida...zauzimastavove,pokreeinicijativeipreduzimamereuvezisasvimpitanjimakojasuneposrednopovezanasapoloajem, identitetom ipravimanacionalnemanjine. Imajui u vidu i ovu odredbu, smatramo da je u zavisnosti od konkretne situacije istatusa odnosno poloaja u drutvu konkretne nacionalne manjine, legitimno i opravdanoopredeljenje pojedinih nacionalnih saveta (u ovom sluaju romskog) da osnuju odbore zareavanjepitanjakojasunajviepozicioniranananjihovojlistiprioritetakaonacionalnemanjine.

Zakonombitrebalo jasnodefinisatida jedinonacionalnisavet imaovlaenjedautvrujestratekesmernicezaradsaveta,dausvajaStatut,kaoiizmeneidopuneStatuta,dausvajadrugeopteakte,dadonosiodlukeoimenovanjuuustanovamaukojimajepreuzeouceliniilideliminoosnivakaprava,dadajesaglasnostnaodlukeoimenovanjuusluajevimapredvienimZakonom,dapokreeinicijative,birairazreavapredsednikaiizvrniorgankaoilanoveodbora,razmatraiusvajaizvetajoraduifinansijskiizvetaj,itd.

Zakonom,takoe,nijeureenastrukturalanstvauresornimodborimatouvelikojmeriimauticajananedoumiceupraksiokotogakakoserazumenjihovaulogakaoizvrnihorganausektorskimoblastima ilikaopukogdekorakoji funkcioniesamodeklarativno.Resorniodboribi

16

trebalo da budu shvaeni i u Zakonu i statutu kao stalna radna tela nacionalnog saveta kojarazmatraju(bezpravanaodluivanje)pitanjaizoblastiodznaajazarealizacijupravanacionalnihmanjinausektorskimoblastima.

Zakonomnijejasnoopredeljenokojavrstapravnoglicajezapravosavet.SasvimjeizvesnodasenasavetneprimenjujuodredbeZakonaodravnojupraviiliZakonaojavnimslubama,jersavet nije ni dravni organ, a ni ustanova. Sa druge strane, svi nacionalni saveti nacionalnihmanjinasuustanovljenidabivrilijavnaovlaenjaisamimtimfinansirajuse,najveimdelom,izrepublikog,pokrajinskogibudetajedinicalokalnesamouprave.SaaspektaZakonaobudetskomsistemu,nacionalnisavetisukorisnici javnihsredstava jer javnabudetskasredstvasainjavajuvieod50%njihovihprihoda.Iakonisudeokonsolidovanograunatrezora,nanjihseprimenjujusva pravila budetskog poslovanja i budetskog raunovodstva i revizije. tavie, njihovoposlovanje podlee i reviziji od strane Dravne revizorske institucije. Kao indirektni budetskikorisniciipravnalicakojaostvarujuprihodeuiznosuveemod50%izjavnihbudetasvatrinivoavlasti,nacionalnisavetisuuobavezidapotujuZakonojavnimnabavkamakaonaruiocidobaraiusluga od privatnog sektora. Sa druge strane na nacionalne savete se ne primenjuju odredbezakona koji ureuju funkcionisanje dravne uprave i zaposlenih u dravnoj upravi ili javnimslubama,zatoto,kaotojereeno,nacionalnisavetinisunitidravniorgannitijavnasluba.Naradnopravni status zaposlenih u administrativnoj i tehnikoj slubi nacionalnih saveta seprimenjujeZakonoradu,kaonazaposlenekodsvihdrugihposlodavaca,aneZakono dravnimslubenicima.

Nacionalnisavetinemajupravodabudunosiocijavnesvojine,alimogudastiupokretneinepokretne stvari kao sva druga pravna lica. Kada se razmatra pitanje sticanja prava svojine iraspolaganjanapokretniminepokretnimstvarima,upraksisepojaviojedanrelativnoneoekivanproblemsa(dravnom,javnom)imovinomnakojojsupravokorienjaimalapravnalica,odnosnoustanove na kojima su osnivaka prava stekli nacionalni saveti (ustanove kulture, muzeji,biblioteke, javna glasila). Sticanje svojstva osnivaa, odnosno suosnivaa nacionalni saveti su uodreenim sluajevima shvatili pre svega kaomogunost preuzimanja kontrole nad imovinomustanova iji su osnivai postali. Iz prakseNacionalnog savetamaarske nacionalnemanjine upostupkupreuzimanjaosnivakihpravapostavilosepraktinopitanjedalipreuzimanjeosnivakihprava znai i preuzimanje finansiranja i imovine tih ustanova. Ukoliko Savet preuzme 50%osnivakih prava jedne biblioteke, da li to znai da ima pravo da preuzme i polovinu zgrade,polovinu knjinog fonda i sl. Tumaei da ima to pravo,Nacionalni savetmaarske nacionalnemanjine je,naprimer,uzsaglasnost lokalnesamouprave,preuzeodeo imovinebibliotekeuAdi.Imajui u vidu injenicu da su sve institucije kulture ija se osnivaka prava preuzimaju javneustanovekojesuosnovanezaobavljanjenadlenostiizdelokrugalokalnesamoupraveiliAPVtj.ustanovena koje seprimenjujuodredbe Zakonao javnoj svojini, ini seovakvo tumaenjenijeispravno. Status osnivaa podrazumeva da osniva preuzima obavezu da obezbedi uslove tehnike,kadrovske,organizacione,materijalne za funkcionisanjeustanove,anedapoosnovuosnivakog statusa otuuje imovinu koju je ustanova do tada koristila za obavljanje osnovnedelatnosti.

Transfer imovine sa korisnika sredstava koje obavlja nadlenost u oblasti kulture,obavetavanja, obrazovanja ili slubene upotrebe jezika na osnivaa, odnosno nacionalni savetnikakonijepraksakojubitrebaloohrabrivatiilipodsticatinabilokojinain.

17

FINANSIRANJE NACIONALNIHSAVETA

Sredstva za finansiranje nacionalnih saveta obezbeuju se iz budeta Republike Srbije,budetaautonomnepokrajine ibudeta jedinice lokalne samouprave,donacija iostalihprihoda(Zakon o NSNM, lan 114). Visina sredstava se odreuje svake godine Zakonom o budetu,odnosnoodlukamaobudetuAPVojvodine i jedinica lokalnesamouprave.Sredstvakoja izdvajaRepublikarasporeujusenacionalnimsavetimatakodase30%rasporeujeujednakimiznosimasvim registrovanimsavetima,a70%sredstavasrazmernobrojupripadnikaodreenenacionalnemanjine, ukupnom broju ustanova te nacionalne manjine u oblasti kulture, obrazovanja,obavetavanja i slubeneupotrebe jezika ipisma iobimuaktivnosti tihustanova.APVojvodinaizdvaja sredstva za finansiranje nacionalnih saveta na teritoriji Vojvodine. Lokalne samoupraveizdvajajusredstvazanacionalnesavetekojipredstavljajunacionalnemanjinekojeustanovnitvute lokalne samoupravedostiunajmanje 10%odukupnog stanovnitva ili zanacionalne savetenacionalnihmanjinaijije jezikuslubenojupotrebinateritorijite lokalnesamouprave(ZakonoNSNM,lan115.).

Do2011.godine lokalnesamoupravesuretko izdvajalesredstvazadelatnostinacionalnihsaveta.Od2011.godinesveveibrojoptinaizdvajaodreenasredstvazadelatnostinacionalnihsaveta,presvegaNacionalnogsavetamaarskenacionalnemanjine.U finansiranjuNacionalnogsaveta maarske nacionalne manjine, znaajnu ulogu ima i matina drava dok za ostalenacionalnesavetedonacijematinihdravanisuznaajnijeuticalenavisinunjihovihbudeta.

lan24.ZakonaoNSNMpropisujedamaterijalnipoloajustanovaijaseosnivakapravaucelini ilideliminoprenosenanacionalnesavetenacionalnihmanjinanemoebitinepovoljnijiuodnosu na ustanove ija se osnivaka prava ne prenose na nacionalni savet. Ova odredba sekonkretizujeu lanu116. ZakonaoNSNM gde senavodi: finansiranje radaustanova ilidrugihorganizacijaijasuosnivakaprava,delimino iliucelini,prenetananacionalnesavetevrise izistih izvora i na osnovu istih normativa iz kojih su te ustanove ili organizacije finansirane preprenoenja osnivakih prava na nacionalne savete. U ugovoru o prenosu osnivakih prava nanacionalnesaveteureujuse finansijskeobavezeprethodnogosnivaapremaustanovi ilidrugojorganizaciji iji osniva postaje nacionalni savet. Nacionalni savet moe obezbediti dopunskasredstva za rad i delatnost ustanova i drugih organizacija ija osnivaka prava su preneta nanacionalnisavet.

Upraksito znaidabezobziranatotoprethodniosnivagubisvaprava(daodluujeoupravljanju i funkcionisanjuustanove)onzadrava samo i iskljuivo finansijskeobaveze,koje seodnosenapokrivanjetrokovafunkcionisanjaovihustanovakaoitrokovafinansiranjatekuegikapitalnogodravanjaobjekata.Ovetrokovesnosiukompletnomiznosuprethodniosniva.

18

NADLENOSTINACIONALNIHSAVETA UOBLASTI OBRAZOVANJA

Zakonomo zatiti sloboda ipravanacionalnihmanjinapripadnicimanacionalnihmanjinagarantovano je pravo na vaspitanje i obrazovanje na svom jezikuu institucijama predkolskog,osnovnogisrednjegvaspitanjaiobrazovanja.Ovimzakonomje,izmeuostalog,propisanoidauizradinastavnogplanazapotrebenastavepredmetakojiizraavajuposebnostnacionalnihmanjinana jeziku nacionalnih manjina, dvojezine nastave i uenja jezika nacionalnih manjina saelementimanacionalnekultureobaveznouestvujunacionalnisavetinacionalnemanjine.

Nacionalnim savetima suZakonompovereneznaajnenadlenostiuoblastiobrazovanja.Najirikrugnadlenostiimajunacionalnisavetiulokalnimsamoupravamaukojimapostojekoleukojimaseuveiniodeljenjaizvodinastavanajezikunacionalnemanjineilikojejenacionalnisavetproglasiozaustanoveodposebnogznaajazaobrazovanjenacionalnemanjine.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Sl. glasnik RS, br. 72/2009 i52/2011) propisano je da nacionalnemanjine po pravilu obrazovanje ostvaruju namaternjemjeziku,a izuzetnogamoguostvarivati inasrpskom jeziku.OvimZakonompropisano jeosnivanjeNacionalnog prosvetnog saveta, iji se jedan lan bira iz reda nacionalnih manjina.9 Uloganacionalnog prosvetnog saveta je izuzetno znaajna, jer izmeu ostalog donosi: opte osnovepredkolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja ivaspitanja i osnove vaspitnog programa i predlae ministru udbenike i nastavna sredstva.Pripadnici nacionalnihmanjina imaju pravo da koriste udbenike izmatine drave, na osnovuodobrenjaministra,uskladusastandardimakojeutvrujeSavet.

Zakonimaoosnovnoj i srednjoj kolipredvieno jeda kolamaupravljaju kolskiodbori.Odbor imadevetlanova,koji izmeusebebirajupredsednika.Odbor imatripartitnusktrukturu.ine ga po tri predstavnika zaposlenih u koli, tri predstavnika roditelja i tri predstavnika kojepredlae optina (to mogu biti optinski funkcioneri, odnosno odbornici ili postavljena lica,zaposleniuoptinskojupravi,lanoviSavetazameunacionalneodnoseilibilokojadrugalica,zakojaoptinaprocenida imajustrunih iprofesionalnihkapacitetazadonoenjeodlukauoblastiobrazovanja).lanovekolskogodbora izredazaposlenihpredlaevaspitnoobrazovno,odnosnonastavnikovee,a iz izredaroditeljasavetroditelja,tajnim izjanjavanjem.Skuptina jedinicelokalnesamoupraveodluujeopredloguovlaenogpredlagaa.

Prema Zakonu o NSNM nacionalni saveti nacionalnihmanjina uestvuju u upravljanjukolamaukojimaseobrazovnovaspitnirad izvodi ina jezikunacionalnemanjine, iliukojimaseizuavagovorikulturanacionalnemanjinekaoposebannastavnipredmet.Nacionalnisavetidajumiljenje o predloenim kandidatima za direktora i lanove kolskog odbora. Oni takoe dajumiljenjeupostupkunjihovog razreenjau svim kolamau kojima senastava izvodi ina jezikunacionalnemanjine ili se izuava jezik i kultura nacionalnemanjine kao poseban predmet. Uustanovama u kojima se u veini odeljenja obrazovnovaspitni rad izvodi na jeziku nacionalnemanjineilizakojejeutvrenodasuodposebnogznaajazanacionalnumanjinu,nacionalnisavetnacionalnemanjinepredlae lanovekolskihodbora idajeprethodnu (obavezujuu)saglasnostna izbordirektora.Premazakonu,svipojedinanipravniaktio imenovanjuodnosno izborukoje

9Listukandidatapredlauizajednikipodnosesavetinacionalnihmanjina.

19

organilokalnesamoupavedonesubezodgovarajuegpredlogailimiljenjanacionalnogsavetasunitavi.

Na inicijativupojedinognacionalnogsaveta, lokalnasamoupravaprenosiosnivakapravanadustanovamakoje su iskljuivouvezi snacionalnimmanjinama (npr.u kolamaukojima senastavaiskljuivoizvodinajezikunacionalnemanjine),ilizakojenacionalnisavetsmutvrdidasuod posebnog znaaja za nacionalnu manjinu. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja takoe su ureena ova pitanja, ali do skora na neto drugaiji nain. Iako su 2009.godine oba zakona bila usvojena na istoj sednici Narodne skuptine, dve godine su postojalinesporazumiokoprimeneodredbiodavanjumiljenja/predlaganja lanovaupravnogodborauustanovama od posebnog znaaja zaobrazovanje nacionalnemanjine. Konano jeu julu 2011.godine izmenjenZakonoosnovamasistemaobrazovanja ivaspitanja iodredbeonadlenostimanacionalnih saveta u obrazovanju su usklaenje sa odredbama Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina. tavie, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja su naadekvatannain ipopunjenenekepravnepraznineZakonaonacionalnim savetimanacionalnihmanjina.

Prema izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz jula 2011, uustanoviu kojoj seobrazovnovaspitni rad izvodi ina jezikunacionalnemanjine lanoviorganaupravljanjapredstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno miljenjeodgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Kao novina u odnosu na Zakon onacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,zahtevasedanacionalnisavetovomiljenjedostaviurokuod15dana,ukolikogauovomrokunedostavi,postupakmoedasenastavijersesmatradajepozitivnomiljenjedato.Unoenjeoveodredbe ima za ciljotklanjanjeopasnostiodblokadefunkcionisanja kolskih odbora ukoliko nacionalni savet u elji da opstruira formiranje kolskogodbora,nedostavimiljenjeuroku.Ovakvihsluajevajebiloupraksi.

Izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz jula 2011. takoe jeispravljenaneusaglaenostdva zakonaupogleduupravljakihnadlenostikojenacionalni savetiimaju u ustanovama od posebnog znaaja za nacionalnumanjinu, pa je ta odredba sada i ukrovnom zakonu za oblast obrazovanja identina odredbi u Zakonu o nacionalnim savetimanacionalnihmanjina.Usrednjojstrunojkoliukojojseuveiniodeljenjaobrazovnovaspitniradizvodinajezikunacionalnemanjineilizakojuje,uskladusaZakonomkojimseureujunadlenostinacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da je od posebnog znaaja za nacionalnumanjinu,nacionalni savetnacionalnemanjineuorganupravljanjaod tri lananajmanje jednogpredlae iz redapredstavnika socijalnihpartnera (sindikataprosvetnih radnika) izpodruja radakole.

NakonusvajanjaZakonaoizmenamaidopunamaZakonaoosnovamasistemaobrazovanjai vaspitanja nije vie sporno da li nacionalni saveti predlau sve lanove kolskog odbora ilinajmanje jednog. Sad jeovopitanjeuoba zakona reenona istovetannain,meutim, idaljeostaje otvoreno pitanje ta se deava kada skuptina jedinice lokalne samouprave ne izaberekandidatekoje jepredloionacionalni savetnacionalnemanjine.Zakononacionalnim savetimanacionalnih manjina ne daje odgovor na pitanje da li je u ponovljenom postupku lokalnasamoupravauobavezidatraidanacionalnisavetponovopredloi(nove)kandidateilijeslobodnadasamostalnoizaberekandidateposvomnahoenju.

20

PremaZakonuonacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,nacionalnisavetjeovlaendasvojom odlukom proglasi da jeneka ustanovaod posebnog znaaja za obrazovanje nacionalnemanjinenesamoakoseutojustanovi(koli)uveiniodeljenjanastavaizvodinajezikunacionalnemanjine, ve i ukoliko se u samo u jednom ili u nekoliko razreda odvija nastava na jezikunacionalnemanjine.

Ukolikoanaliziramosutinuovihzakonskihodredbioustanovamaodposebnogznaajazaobrazovanjenacionalnemanjine,proizlazida je intencija zakonodavcadaprenese upravljaka,kontrolna inadzornaovlaenjauustanovamau kojima seu veiniodeljenjanastava izvodinajeziku manjine kao i u ustanovama koje su proglaene za ustanove od posebnog znaaja zaobrazovanje nacionalne manjine sa prethodnih osnivaa na nacionalne savete nacionalnihmanjina.Iakoovoreenjenijespornozaustanoveukojimasenastavniprocesuveiniodeljenjaodvijanajezikumanjine,onojeveomakontroverznoiupraksisepokazaloskoronesprovodivozaustanoveukojimasesamoujednomilinekolikoodeljenjaizvodinastavanajezikumanjine.

Ukolamaukojimaseuveiniodeljenjanastavaizvodinajezikunacionalnemanjineilisuproglaenezaustanoveodposebnogznaajazaobrazovanjenacionalnemanjine,nacionalnisavetnacionalnemanjine ima znaajnaovlaenjadapredlae lanoveupravnog,odnosno kolskogodbora koje bi, prema Zakonu o obrazovanju trebalo da predlae osniva, odnosno lokalnasamouprava,kaoidadajeprethodnusaglasnostnaizbordirektora.

21

NADLENOSTINACIONALNIHSAVETA UOBLASTI KULTURE

Nadlenostinacionalnihsavetanacionalnihmanjinauoblastikultureureenesunaosnovuistih principa kao i kada su u pitanju ostali kljuni sektori u kojima se ostvaruju kolektivnamanjinskaprava.Nacionalnisavetinacionalnihmanjinastarajuseosprovoenjukulturnepolitikenacionalnemanjine i,u skladu sa zakonom,uestvujuuprocesuodluivanja ili samiodluujuopojedinimpitanjimavezanimzasvojukulturuiosnivajuustanovekulture.

Nacionalnisavetibi, inaosnovuovlaenja izZakonaonacionalnimsavetimanacionalnihmanjina i na osnovu odredbi Zakona o kultutri, trebalo da se staraju o ouvanju nacionalnihmanjina i njihovim nacionalnim ili etnikim, kulturnim, verskim i jezikim identitetima, uzunapreivanje uslova potrebnih za razvoj tog identiteta. U tom smislu Saveti mogu osnivatiodgovarajue institucijekulture kao to su galerije,muzeji, zadubine,pozorita ilibiblioteke iliorganizovatipodrkuodgovarajuimkulturnimsadrajimakaotosuizlobe,projekcije,festivaliilismotre gde se prikazuje kulturno stvaralatvo nacionalne manjine. Staranje o sprovoenjukulturne politike nacionalne manjine nacionalni saveti ostvaruju saradnjom sa strukovnimudruenjimailizavodimazakulturunacionalnihmanjina,kaoidrugimsavetodavnimtelimakojaeusmeravati kulturne aktivnosti u razvojnom pravcu. Za obavljanje svih ovih nadlenosti i saminacionalnisavetibitrebalodabuduosposobljenikakokadrovski,takoimaterijalnoitehniki.

Uustanovama kulture iji jeosnivaRepublika, autonomnapokrajina ili jedinica lokalnesamouprave, za koje nacionalni savetutvrdi da su od posebnog znaaja za ouvanje identitetanacionalnemanjine,nacionalnisavet:

a) imenujejednoglanaupravnogodboraustanove;b) dajemiljenjeopredloenimlanovimaupravnogodboraustanove;c) dajemiljenjeupostupkuizboradirektoraustanove.

Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao osnivaikulturnih ustanova, mogu u celini ili delimino preneti osnivaka prava na nacionalni savetnacionalnemanjine.Napredlognacionalnogsavetanacionalnemanjineosnivaimogudaizmeneosnivakiakt,tedautvrdedajeustanovaodposebnogznaajazaouvanje,unapreenjeirazvojkulturne posebnosti i ouvanje nacionalnog identiteta nacionalne manjine. U prve tri godinevaenja Zakona se primeuje da su nacionalni saveti nacionalnih manjina mnogo viezainteresovanizapreuzimanjeosnivakihpravanadpostojeimustanovamakulturenalokalnomipokrajinskom nivou, nego za osnivanje novih institucija koje bi se bavile ouvanjem kulturneposebnostiiouvanjamanjinskogindentiteta.

Kao i kada su u pitanju obrazovne ustanove, i u oblasti kulture nacionalni savet imaovlaenje da samostalno proceni da je odreena ustanova kulture od posebnog znaaja zaouvanje nacionalnog identiteta nacionalnemanjine.U sluaju da je nacionalni savetproglasioustanovu odposebnog znaaja zapoloajnacionalnemanjine,on imaovlaenjeda imenujejednoglanaupravnogodboraustanove,dajemiljenjeopredloenimlanovimaupravnogodboraustanove i dajemiljenje u postupku izbora direktora ustanove. Prema Zakonu o nacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,ukolikovienacionalnihsavetautvrdidajenekaustanovauoblastikultureodposebnogznaajazaouvanje,unapreenjeirazvojposebnostiinacionalnogidentitetanacionalnemanjine,nacionalni saveti imenujupo jednog lanaupravnogodborau tojustanovi,

22

toupraksimoedaizazoveproblemeukolikonekolikonacionalnihmanjinaproglasiistuustanovuzaustanovuodposebnog znaaja zaodreenunacionalnumanjinu.Ukolikobi svakinacionalnisavet imenovao po jednog lana upravnog odbora u toj ustanovi, broj lanova koje imenujunacionalnisavetimogaobibitiveiodbrojalanovakojeimenujeosniva.

OdredbamaZakonaokulturi (SlubeniglasnikRSbr.72/2009)predvieno jedrugaijereenjeza sluajdavienacionalnih savetanacionalnihmanjinautvrdida je jednaustanovaodposebnog znaaja zaouvanje kulturnog identiteta svakeodnjih. Zakonomo kulturi je,naime,utvreno da kod organa upravljanja, kada vie nacionalnih saveta nacionalnih manjina dajepredlog za lana upravnog odbora, predlog zajedniki podnose svi zainteresovani savetinacionalnihmanjina.

Oko naina na koji treba tumaiti i primenjivati odredbe Zakona o kulturi i Zakona onacionalnim savetima nacionalnih manjina jo uvek vladaju nedoumice i razliita tumaenjanadlenog Ministarstva za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu iPokrajinskogombudsmanaAPVojvodine.

I u ovoj oblasti, kao i u oblasti obrazovanja, najvei kamen spoticanja predstavlja injenica daZakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu definisani kriterijumi i merila naosnovukojihbiseutvrivalokojeustanovemogubitiproglaenezaustanoveodposebnogznaajazaouvanje,unapreenje i razvojposebnosti inacionalnog identitetanacionalnemanjine.Zbognedefinisanih kriterijuma kojim bi se rukovodili nacionalni saveti nacionalnih manjina uproglaavanju odreenih institucija za institucije od posebnog znaaja za odreenu manjinudeavalisusepropustikaotosuzahtevNacionalnogsavetahrvatskenacionalnemanjinedasekaoustanovaodposebnogznaajazahrvatskunacionalnumanjinuproglasiZoolokivrtnaPaliuizahtevNacionalnogsavetaromskenacionalnemanjinedasekaoustanovaodposebnogkulturnogznaajazaromskunacionalnumanjinuproglasiStudentskicentardomuenikauSubotici.

U oblasti kulture nacionalni saveti u odnosu na jedinice lokalne samouprave, imaju iovlaenja da utvruju koja su pokretna i nepokretna kulturna dobra od posebnog znaaja zanacionalnumanjinu,dajumiljenjaipredlogeupostupkuizradeprostornihiurbanistikihplanovau jedinici lokalne samouprave u kojoj senalaze kulturna dobra odposebnog znaaja, predlauobustavljanje izvrenjaprostornih iurbanistikihplanovaako smatrajuda se timeugroavaju takulturnadobra.

23

NADLENOSTINACIONALNIHSAVETA UOBLASTI OBAVETAVANJA

Zakonodavstvo Srbije u oblasti medija prepoznaje vanost informisanja na maternjemjeziku,zabranjujebilokakavoblikdiskriminacijeutompogledukao i jezikmrnje inetolerancije.Ustavom Republike Srbije garantovana je slobodamedija, a lanom 79. garantovano je pravonacionalnimmanjinamanapotpuno,blagovremenoinepristrasnoobavetavanjenasvomjeziku,ukljuujui pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i ideja, kao i naosnivanjesopstvenihsredstavajavnogobavetavanja,uskladusazakonom.

Zakonomozatitipravaislobodanacionalnihmanjinasepripadnicimanacionalnihmanjinagarantujepravonapotpuno inepristrasnoobavetavanjenanjihovom jeziku,ukljuujui ipravona izraavanje, primanje, slanje i razmenu informacija i ideja putem tampe i drugih sredstavajavnog obavetavanja. Drava se takoe obavezala da u programima radija i televizije javnogservisaobezbedi informativne,kulturoloke iobrazovnesadrajena jezikunacionalnemanjine,aujednodamoedaosniva iposebne radio i televizijske stanice kojebiemitovaleprogramenajezicima nacionalnih manjina. Ovim zakonom je garantovano pravo pripadnicima nacionalnihmanjinadaosnivajuiodravajumedijenasvomjeziku.

Prema Zakonu o javnom informisanju, Republika, autonomna pokrajina i lokalnasamouprava se obavezuju da obezbede deo sredstava ili druge uslove za rad javnih glasila najezicima nacionalnihmanjina. Veina medija na jezicima nacionalnihmanjina umultietnikimoptinama nije u privatnom vlasnitvu, ve se finansira sredstvima gradova i optina, odnosnonjihoviosnivaisugradovi ioptine.DonoenjemZakonaoradiodifuziji2002.godineozbiljno jedovedenuopasnostopstanakelektronskihmedijana jezicimamanjina jer jeovajZakonnaloioobaveznuprivatizacijusvihelektronskihmedijaosimJavnogservisaRTSitodo31.decembra2007.godine. U sluaju privatizacijemedija na jezicimamanjina iji je osniva lokalna samouprava,sasvim sigurno bi bio smanjen broj emisija na jezicima nacionalnih manjina, a uvek postojimogunost da novi vlasnik potpuno prestane sa obavljanjem delatnosti informisanja na jezikumanjina,posebnoakojemedijkupioizdrugihrazloga(zbogvlasnitvanazemljituizgradama,naprimer,anedabivriodelatnostinformisanja).

Proces privatizacije manjinskih medija trebalo je do sada da bude zavren, ali jeprivatizacijamanjinskihmedijaobustavljenadodaljeg,teuovomtrenutkuvelikibrojmedijaijisuosnivaigradovi ioptinenisuprivatizovani.Njihoviosnivaisu idalje lokalnesamoupravekoje ifinansiranjunjihovoposlovanje,arejemedijimaukojimaseinformisanjeuznaajnomdeluvriinajezicimamanjina.

UZakonuonacionalnimsavetimanacionalnihmanjinaveomairokojeureenanadlenostnacionalnih savetauoblastiobavetavanja.U tojoblastinacionalni savetimogu, samostalno ilizajedno sadrugimpravnim licem,osnivatiustanove iprivrednadrutva zaobavljanjenovinskoizdavakeiradiotelevizijskedelatnosti,tampanjaireprodukcijesnimljenihmedijaivritipravaiobaveze osnivaa. Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave kao osnivajavnihpreduzea iustanovauoblasti javnog informisanjakojeucelini ilipreteno informiunajezikunacionalnemanjinemoguusporazumusnacionalnimsavetomuceliniilideliminoprenetiosnivaka prava nad tim ustanovama na nacionalni savet ova odredba predstavlja jedan od

24

putokazazareavanjeproblemapotencijalneprivatizacijejavnihglasilakojaemitujuprogramenajezicimamanjina.

Nadlenostioptine/gradaupogleduinformisanjapropisanesulanom30.stav2.taka34Zakonao lokalnoj samoupravi, te jenavedenoda seoptina,putem svojihorgana,u skladu saUstavomizakonomstaraojavnominformisanjuodlokalnogznaajaiobezbeujeuslovezajavnoinformisanje na srpskom jeziku i jeziku nacionalnihmanjina koji se koristena teritoriji optine,osnivatelevizijskeiradiostaniceradiizvetavanjanajezikunacionalnihmanjinakojijeuoptiniuslubenoj upotrebi, kao i radi izvetavanja na jeziku nacionalnihmanjina koji nije u slubenojupotrebi,kadatakvoizvetavanjepredstavljadostignutinivomanjinskihprava.

Skuptinaoptine/gradaosnivaslube, javnapreduzea,ustanove iorganizacije,utvrenestatutomoptineivrinadzornadnjihovimradom,imenujeirazreavaupravniinadzorniodbor,imenujeirazreavadirektorejavnihpreduzea,ustanova,organizacijaislubi,ijijeosnivaidajesaglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom. Drugim reima, odlukom skuptineoptine/gradaosnivasepreduzeekojesestarao javnom informisanju,aupravljakapravavriSkuptina.

Nacionalni saveti kao tela manjinske samouprave u oblasti obavetavanja na jezikunacionalnemanjine imaju kompleksne nadlenosti: Republika, autonomna pokrajina ili jedinicalokalnesamoupravekaoosniva javnihpreduzea iustanovauoblasti javnog informisanjakojeucelini, ili preteno informiu na jeziku nacionalnemanjine,mogu u sporazumu sa nacionalnimsavetomucelini,ilideliminodaprenesuosnivakapravananacionalnisavet.Uovomsluajuonisanacionalnimsavetomzakljuujuugovoroprenoenjuosnivakihpravaucelostiilideliminokojisadrimeusobnapravaiobaveze.TimugovoromureujusepravaupravljanjakojaseprenoseigodinjiobimsredstavakojaseobezbeujuubudetuRepublike,autonomnepokrajineilijedinicelokalnesamoupravezafinansiranjedelatnostiustanove.

Upogledubudetskogfinansiranja,materijalnipoloajustanovaijaseosnivakapravauceliniilideliminoprenosenemoebitinepovoljnijiuodnosunaustanoveijaseosnivakapravaneprenosenanacionalnisavet.Utomsmislu,finansiranjeradaustanovailidrugihorganizacijaijasuosnivakaprava,deliminoiliucelini,prenetananacionalnesaveteobavljaseizistihizvorainaosnovuistihnormativaizkojihsuteustanoveiliorganizacijefinansiranepreprenoenjaosnivakihprava na nacionalne savete. Nacionalni savet moe da obezbedi dopunska sredstva za rad idelatnost ovih ustanova i drugih organizacija iz oblasti obavetavanja ija su osnivaka pravaprenetananacionalnisavet.

Ugovoromoprenoenjuosnivakihprava saRepublike,autonomnepokrajine ili jedinicelokalne samouprave, na nacionalni savet se prenosi pravo korienja i raspolaganja imovinommedijskih ustanova ili preduzea, a imovina je u vlasnitvu Republike Srbije. Kao osniva,nacionalnisavetupravljaovimustanovamaiorganizacijamauoblastiinformisanja,biraupravnuinadzornu strukturu,postavljadirektore iglavneurednikeu timmedijima,ameusobnaprava iobavezeosnivaaitihustanovareguliusestatutimanacionalnogsavetaiovihustanova.

Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nacionalnim savetima su dataovlaenja da samostalno ili zajedno sa drugim pravnim licima, osnivaju ustanove i preduzea(privrednadrutva)zaobavljanjenovinske iradiotelevizijskedelatnosti idavreprava iobavezeosnivaa.

25

Nadlenostinacionalnihsavetauoblastiobavetavanjasu,izmeuostalogisledee:d) davanjemiljenjaupostupku imenovanja lanovaupravnogodbora,programskog

odboraigeneralnogdirektoraRadiodifuzneustanoveVojvodine;e) utvrivanje kriterijuma za izbor odgovornog urednika programa na jeziku

nacionalnemanjineuustanovijavnogservisa;f) predlaganje upravnom odboru radiodifuzne ustanove imenovanje odgovornog

urednika programa na jeziku nacionalne manjine od kandidata koji se prijave iispunjavajuuslovekonkursa;

g) davanje miljenja o kandidatima za odgovornog urednika programa na jezicimanacionalnihmanjina u radiodifuznoj ustanovi u kojoj se imenuje urednik za vieprogramanajezicimamanjina.

26

NADLENOSTINACIONALNIHSAVETA UOBLASTI SLUBENEUPOTREBE JEZIKAIPISMA

Pravona jeziki identitet, kaoosnovno kolektivnopravonacionalnihmanjina,u Srbiji jezatienopresvegaodredbamaoslubenojupotrebijezika.Garantiostvarenjaovogpravasupresvegagradovi ioptine,jersepravonaslubenuupotrebu jezikakonkretnorealizujepresvegauustanovama lokalne zajednice,odnosnoustanovama iji jeosniva lokalna samouprava (lokalnaadministracija,javnakomunalnapreduzea,kole,biblioteke,lokalniradioitelevizija,zdravstveneustanove itd.) U lokalnim samoupravama u kojima je u slubenoj upotrebi jezik nacionalnemanjine, te nacionalne manjine imaju pravo da njihovi nacionalni simboli budu istaknuti uzsimbole jedinice lokalne samouprave u slubenim prostorijama grada,odnosno optine. PremaZakonuozatitiprava islobodanacionalnihmanjina,uravnopravnuslubenuupotrebuuvodisejezik ipismonacionalnemanjine,ukolikoprocenatpripadnikatenacionalnemanjineuukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15% prema rezultatima poslednjeg popisastanovnitva.

Zakonoslubenojupotrebijezikaipismanesadriodredbe,kojeovlaujujediniculokalnesamoupravedaproglasi za slubeni jezikna teritorijioptine i jezikmanjine ijiudeouukupnojpopulaciji optine ne dostie 15%. Dakle, nacionalnamanjina koja je zastupljena u populacijioptinesamanjeod15%,nemapravo,premaZakonu,dazahtevadanjenjezikbudeproglaenzaslubeni jezikna teritorijioptine.Meutim,veoma estsluaj,presvegauVojvodini jedasuunekimgradovimaioptineistorijskizastupljeneuznatnombroju(alijouvekumanjembrojuod15%).OvopitanjejeregulisanozateritorijuAPVojvodineOdlukomobliemureivanjupojedinihpitanjaslubeneupotrebe jezika ipisamanacionalnihmanjinanateritorijiAP.Ovomodlukom jepropisanodajeuslovzauvoenjeslubenogjezikamanjinenadeluteritorijeoptinedaprocenatpripadnikaodreenenacionalnemanjinedosee25%na tomdelu teritorije,prema rezultatimaposlednjegpopisastanovnitva.

Uvoenjeslubenogjezikanadeluteritorijeoptinejelimitiranoinajeepodrazumevasamogarantovanjepravana ispisivanjenazivaulica i trgovana jezikumanjine.Naravno,optinamoepripadnicimamanjinekojisuzastupljeniustanovnitvudo15%garantovatiiveiobimpravana slubenu upotrebu jezika, na primer upotrebu svog jezika u obraanju organima optine,voenjeupravnogpostupkana jezikumanjine,osnivanjepredkolskihustanovaukojima seuijezikmanjineitd.

U domenu slubene upotrebe jezika i pisma, nacionalni saveti imaju brojna i znaajnaovlaenja. Nacionalni saveti utvruju tradicionalne nazive jedinica lokalne samouprave,toponimanateritorijigrada,odnosnooptine,na jezikunacionalnemanjine,ako jenapodrujujedinice lokalnesamouprave ilinaseljenogmesta jeziknacionalnemanjineuslubenojupotrebi.Nacionalni saveti, takoe, predlau nadlenom organu isticanje naziva jedinica lokalnesamouprave,naseljenihmesta idrugihgeografskihnazivana jezikunacionalnemanjine,predlauutvrivanje jezika i pisma nacionalnemanjine kao slubenog jezika i pisma u jedinici lokalnesamouprave, predlau promenu naziva ulica, trgova, gradskih etvrti, zaselaka, drugih delovanaseljenihmestaiustanovazakojejeutvrenodasuodposebnogznaajazanacionalnumanjinui dajumiljenje kada je ovakav postupak iniciran po zahtevu nekog drugog organa, ako je nateritorijioptinejeziknacionalnemanjineuslubenojupotrebi.

27

PRENOENJE OSNIVAKIH PRAVANANACIONALNESAVETE

ZakonomoNSNMjeureeninainprenoenjaosnivakihpravanadustanovamauceliniilidelimino sa prethodnih osnivaa: drave, autonomne pokrajine i lokalne samouprave nanacionalnesaveteifinansijskeidrugeposlediceprenoenjaosnivakihprava.Nijepotpunojasnoda li Zakon obavezuje lokalnu samoupravu da prenese osnivaka prava na nacionalni savetnacionalnemanjineukolikonacionalnisavettozahtevanitidajekriterijumenaosnovukojihbinaodreenimobrazovnimustanovamatrebalodabuduprenesenaosnivakapravananacionalnesavete nacionalnih manjina, posebno kada se radi o ustanovama od posebnog znaaja zanacionalnemanjine.

lanom24.Zakonapredvieno jeda,na inicijativunacionalnog saveta,RepublikaSrbija,autonomnapokrajinailijedinicalokalnesamoupraveprenosiuceliniilideliminoosnivakapravanad:

1) obrazovnovaspitnim ustanovama u kojima se nastava izvodi iskljuivo na jezikunacionalnemanjine;

2) ustanovama kulture ija je osnovna delatnost ouvanje i razvijanje kulturenacionalnemanjine;

3) ustanovama koje obavljaju javno informisanje iskljuivo na jeziku nacionalnemanjine.

Nainicijativunacionalnogsaveta,RepublikaSrbija,autonomnapokrajinailijedinicalokalnesamoupraveprenosiucelini ilideliminoosnivakaprava inadustanovamakojene ispunjavajunavedene kriterijume, ako su od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu. Nacionalni savetnacionalnemanjinesamostalno ibez jasnodefinisanihkriterijumaodreujekoje ustanove,osimnavedenih,mogubitiodposebnogznaajazanacionalnumanjinu.

ZakonomoNSNMjepredvienodanainicijativunacionalnogsavetaprethodniosnivaisanacionalnim savetom zakljuuju ugovor o prenoenju osnivakih prava na nacionalni savet ucelosti ilidelimino.Ni jedandrugipropisnepoznajeprincipdeliminogprenoenjaosnivakihpravatenijesasvimjasnotajezakonodavacpodrazumevaopodovimpojmom.Nijesasvimjasnonikakobi trebaloda izgledaugovorodeliminomprenoenjuosnivakihprava,niti tabiontrebalodasadri.Uvepomenutomlanu24.jenavedenodabitajugovortrebalodauredipravaupravljanja koja seprenosenanacionalni savet i godinjiobim sredstava koja seobezbeujuubudetuRepublike,autonomnepokrajineilijedinicelokalnesamoupravezafinansiranjedelatnostiustanove.Drugim reima, ranijiosnivaibi trebalodaostanubezdelasvojihovlaenja,kojabipreneli na nacionalne savete nacionalnih manjina, dok bi im obaveze, pre svega u pogledufinansiranja kapitalnog odravanja objekata i drugih tekuih trokova osim trokova za platenastavnogosobljakojeidaljefinansiraRepublikaodnosnoAPVostaleiste.Ovoposebnoimajuiuviduposlednjistavlana24.ukomesenavodidaupogledubudetskogfinansiranja,materijalnipoloajustanovaijaseosnivakapravauceliniilideliminoprenosenemogubitinepovoljnijiuodnosunaustanoveijaseosnivakapravaneprenosenanacionalnisavet.

Prema intenciji zakonodavca, donoenje odluke o proglaenju neke ustanove, odnosnokole za ustanovu odposebnog znaaja je unilateralna odluka nacionalnog saveta, za kojunijepotrebnanikakvasaglasnostosnivaaustanoveunajveembrojusluajevalokalnesamouprave.

28

Ukolikoseosniva,grad ilioptina,nesaglasidapreneseosnivakapravanadovimustanovama(koje su proglaene za ustanove od posebnog znaaja za obrazovanje nacionalnemanjine) nanacionalni savetnacionalnemanjine, javlja se apsurdna iupraksineodriva situacijadualtitetaupravljakih prava osnivaa prema zakonu lokalne samouprave i nacionalnog saveta koji jesamom injenicom da je proglasio neku ustanovu za ustanovu od posebnog znaaja stekaoupravljakaprava(pravodaunjojimenujelanovekolskogodboraidajeprethodnusaglasnostnaizbordirektora),iakoneiformalnistatussuosnivaa.

29

PREPORUKE

Nacionalni saveti nacionalnih manjina su osnovani u cilju zatite i unapreenjakolektivnihpravanacionalnihmanjinau etirikljunesektorskeoblastiodkojihzavisiouvanje kolektivnog identiteta manjine. U tom smislu, trebalo bi razmotritiopravdanost koncepta prema kome se dozvoljava i ak ohrabruje uee politikihstranakauprocesu kandidovanja i izbora za lanove saveta. Iakopolitizacijaprocesaizboranikadaneemoipotpunoda se izbegne, izmenama zakonabi trebaloukinutimogunost da politike partije uestvuju u procesu izbora, kao i da se na izborimakandidujebilokojelicekojejevrilacpolitikefunkcijeubilokojojstranci;

Izmenama zakonabi trebaloukinutidualitetmogunosti izbora zanacionalne savete(direktni izbori i elektorski sistem). Iako jemoda bilo opravdanja za postojanje ovemogunostiprilikomprvihizborasprovedenihnaosnovunovogZakona(zbogrelativnokratkog vremena za formiranje birakog spiska), ti razlozi vie ne postoje. U tomsmislu,ukolikonepostojidovoljnointeresovanjepripadnikaodreenemanjinezaupisuposebanbirakispisak(patime izaneposredne izbore),postavljasepitanjeda lienacionalni saveti izabrani na elektorskim izborima, moi da nastupaju kao legitimnipredstavnici nacionalne manjine. Sa druge strane, za najvei broj manjina su veispunjeniobjektivniuslovizadirektneizbore(upisanjedovoljanbrojbiraauposebanbirakispisak)panemarazlogazaizboreputemelektorskeskuptine;

Iakosuposebnibirakispiskovinacionalnihmanjinapraktinoveformirani,izmenamazakona bi trebalo predvidetimogunost da se podnoenje zahteva za upis u birakispisakmoevritisamolinoitoizsudskioverenpotpis;

Zakonom bi trebalo jasnije urediti nadlenosti predsednika nacionalnog saveta iizvrnogorgana(izvrnogodbora).Veomajeosetljivopitanjebalansaovlaenjakojebitrebalodazadripredstavnikiorgan(odnosnosamnacionalnisavet) iovlaenjakojaseprenoseizvrnimorganimaiposebnoresornimodborima.Uspostavljanjeprincipabitrebalodabude zakonskaobaveza,a tiprincipibi trebalodadaljebudu razraeniustatutimanacionalnihsaveta;

Resorni odbori bi Zakonom oNSNM trebalo da budu ureeni kao stalna radna telanacionalnog saveta, koja razmatraju (bez prava na odluivanje) pitanja iz oblasti odznaajazarealizacijupravanacionalnihmanjinausektorskimoblastima;

Zakonomnijepreciziranoda li lanoviodboramogudabudu samo lanovi saveta iliodbormoe,uskladusastatutomNSNM,dabudepojaanistrunjacimazaodreenuoblast, predstavnicima manjinskih udruenja, predstavnicima manjinskih medija,radnicimaukulturi itd.kojibimogli,alinebimoralida imajupravoglasauodboru.Imajuiuviduinjenicudasupredstavnicigraanaistrunejavnostiusveveembrojusluajeva zastupljeni u odborima i drugim radnim telima skuptina na svim nivoimavlasti,inisedanebitrebalodabudesmetnji idaseodboriNSNMotvorezaueejavnosti;

30

Resorniodborinebitrebalo,naosnovusamogZakona,daimajuovlaenjaimenovanjalicauorganeustanovaukojimanacionalnisavetivreosnivakapravailiuustanovamaodposebnog interesazanacionalnumanjinu.Ovaovlaenjabi trebaloda ima samonacionalni savet koji bi odluke o tim pitanjima trebalo da donosi dvotreinskom ilinekomdrugomkvalifikovanomveinom;

Zakonombitrebaloreitikonfuziju inedoumice,kojeupraksi izazivaparalelizamdvainstituta potpuno ili delimino preuzimanje osnivakih prava i proglaavanjeustanove za ustanovu od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu. Institutproglaavanjaustanovezaustanovuodposebnogznaajazanacionalnumanjinubitrebalo potpuno iskljuiti iz zakona jer izaziva ozbiljne probleme u primeni. Oviproblemispreavajukvalitetnoobavljanjeposlovazbogkojih jeustanovaosnovana,asamim tim veomaozbiljnoutiu ina kvalitetmanjinskihprava koja zaviseodnainafunkcionisanjateustanove;

Potrebnojepreispitatizakonskeodredbekojeovlaujunacionalnesavetenacionalnihmanjina da iniciraju postupke za prenoenje kontrolnih, upravljakih i nadzornihovlaenjanadobrazovnimustanovamaukojimaseumanjeod50%odeljenjanastavaizvodina jezikunacionalnemanjine.Ovoreenjeseupraksipokazalonesprovodivim.Uzto,prenoenjeosnivakihpravananacionalnesaveteukolamaukojimaseusamonekolikoodeljenjaizvodinastavanajezikukonkretnenacionalnemanjinemoeimatiuperspektividalekosenonegativanuticajnameunacionalneodnoseucelini;

Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu definisani kriterijumi imerila na osnovu kojihbi se utvrivalo koje ustanovemogu da buduproglaene zaustanove od posebnog znaaja za ouvanje, unapreenje i razvoj posebnosti inacionalnog identiteta nacionalne manjine. Ove kriterijume bi trebalo definisatizakonom i precizirati posebno za svaku kategoriju ustanova (obrazovne, ustanovekultureitd).

31

ANALIZARADANACIONALNOGSAVETA BUGARSKENACIONALNEMANJINE

Nacionalni savetbugarskenacionalnemanjine formiran je10.maja2003. godineuNiu,godinu dana nakon donoenja Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnihmanjina kojim sunacionalnisavetinacionalnihmanjinauvedeniupravnisistemRepublikeSrbije.Nacionalnisavetbugarske nacionalne manjine ima sedite u Dimitrovgradu i dve kancelarije u Bosilegradu iBabunicigdeivinajveibrojpripadnikabugarskenacionalnemanjine10.RadNacionalnogsavetajeuproteklomperiodubioprevashodnousmerennaouvanjeinformisanjanabugarskomjezikuiunapreenjeobrazovanjanabugarskomjezikuuoptinamaDimitrovgradiBosilegrad.Nacionalnisavet najvie truda i finansijskih sredstava ulae u ouvanje Novinskoizdavake ustanoveBratstvo i obezbeivanje izlaenja nedeljnika Bratstvo s obzirom na to da jeMinistarstvokulture, informisanja i informacionogdrutva2009. godine smanjiloobim finansijskih sredstavakoje je izdvajalo za funkcionisanje NIU Bratstva za 75%, a krajem 2011. godine potpunoobustavilofinansiranje.

IZBORIZANACIONALNISAVET

Nakon to je 2009. godine usvojen Zakon o nacionalnim savetima nacionalnihmanjina,stvorili su se preduslovi za odravanje izbora za drugi saziv nacionalnih saveta.Drugi izbori zaNacionalni savet bugarske nacionalnemanjine odrani su 6. juna 2010. godine11. Za razliku odprvihizborakojisubiliputemelektorskeskuptine,Nacionalnisavetbugarskenacionalnemanjinesenadrugimizborimaopredeliozaneposredneizborezalanovenacionalnogsaveta.

Naposebnibiraki spisaknacionalnemanjineupisalo se13.382graana,na izborima sekandidovalo 7 izbornih lista, a izalo je 66.04%upisanihbiraa.Mandate su osvojile Bugarskazajednica za Evropsku Srbiju Zoran Petrov i Za na Bosilegrad Vladimir Zaharijev koja suosvojileposedammandata,zatimpotrimandataKoalicijaBugariuSrbijiNebojaIvanoviZaBosilegrad u evropsku Srbiju, dok su po jedanmandat osvojile liste Da se slaemo SiniaRanelov, Bugarska nacionalnamanjina u Srbiji i Liberalna zajednica Bugara. U skladu sateritorijalnom grupisanou bugarskog stanovnitva, najvei broj mandata pripao jepredstavnicima koji dolaze iz Dimitrovgrada (12 u odnosu na 11 mandata koji su pripalipredstavnicimaizdrugihoptinauSrbiji).

Autor: Jelena Lonar, Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka; kontakt: loncar.jelena@gmail.com,jelena.loncar@fpn.bg.ac.rs.10Premapopisustanovnitvaiz2002.godineuoptiniBosilegradivi7.037Bugara,uoptiniDimitrovgrad5.837,dokuoptiniBabunicaivi1.017pripadnikabugarskenacionalnosti.PoredovetrioptineBugariiveumanjembrojuiuSurdulici,Niu,Ivanovu,Panevu,Pirotu,Vranju,Zrenjaninu,BelomBlatu,NovomSadu,KovinuiBeogradu.USrbijiivi20.497Bugarakojiine0.27%populacije.11PremaZakonuoNSNM,izborizanacionalnesavetemogubitineposredniiliputemelektorskeskuptine.Nacionalnemanjinesamebirajunainizbora(l.29,stav1i2).PremaZakonu,neposredniizborimogudaseodreakosedodanaraspisivanja izbora,naposebanbiraki spisaknacionalnemanjine,upie vieod50%odukupnogbrojapripadnikanacionalnemanjinepremaposlednjempopisustanovnitvaumanjenogza20%(l.29,stav3).

32

Sam tok izbora jeprotekao korektno ibezposebnihproblema.Na tok izbora, kaoninarezultateizbora,kakosmosaznali,nijebiloformalnopodnetihprimedbigraana.Naiispitanicisumeutimukazalinaodreenepropusteinedostatkeucelokupnojorganizacijiizbora.

Prviodnjihodnosisenazakonskuregulativukojajeomoguilapolitikimpartijamadavreupis u poseban biraki spisak. Procedura upisa u poseban biraki spisak nacionalnih manjinaregulisana je InstrukcijomMinistarstvaza ljudska imanjinskapravaopostupkuupisauposebanbiraki spisak nacionalne manjine, br.2901110000009/200905 od 07.12.2009. godine.Ministarstvo je Instrukcijom propisalo da je doputeno da zahteve graana za upis u posebanbirakispisakpredajutrealicabezposebnogovlaenja.

Ova instrukcija omoguila je brojne zloupotrebe. Svako, ko je raspolagao podacima ograanima,mogao je u njihovo ime" da popuni zahtev za upis, potpie ih i podnese zahtev.Posledicatogabilajedasumnogigraaniupisaniuposebanbirakispisakbezznanjaisamimtimbezjasnoizraenevolje.

Kako je istakaoPoverenik za informacijeod javnog znaaja i zatitupodatakao linosti,Rodoljubabi,Manjeopasnesubilezloupotrebezbogneinformisanostiilipolupismenostinekihljudiijijepotpisdobijantakotoimjeobrazaczaupispredoenkaozahtevzalegalizacijukueilislino. Najgora varijanta je bila ona u kojoj su poinjena krivina dela neovlaene obradepodataka i falsifikovanja.Toznaidasuaktivistisamipopunjavaliobrascezaupis ifalsifikovalipotpise navodnih podnosilaca12. Znaajna je njegova izjava da je takvih stvari bilo u vezi sposebnimbirakimspiskovimamanjeviekodsvihnacionalnihmanjina13.Vanoje,ipakistaidaformalnihpritubipripadnikabugarskenacionalnemanjinenijebilo.

Drugi nedostatak izbora za Nacionalni savet bugarske nacionalnemanjine ogleda se udominaciji veinskih politikih partija izbornim procesom. Prema Zakonu o NSNM, pravopredlaganjaizbornihlistanaizborimazanacionalnesaveteimajugrupebiraaupisanihuposebanbiraki spisakodgovarajuenacionalnemanjineodnosnoorganizacije,udruenja graana, kao ipolitike organizacije nacionalne manjine14. Dakle, politike stranke koje nemaju manjinskipredznaknisuimalepravokandidovanjanaizborimazanacionalnesavete.To,meutim,neznaida one nisu posredno uestvovale u izborima osnivajui manjinske organizacije, odnosnoudruenjagraanailipruanjemaktivnepodrkeodreenimizbornimlistama.

UsluajuNacionalnogsavetabugarskenacionalnemanjine, izaveine izbornih listasusedirektnokrileveinskepolitike stranke. lanoviDSa izDimitrovgradasu formirali izbornu listuBugarskazajednicazaEvropskuSrbijuZoranPetrov,alanoviizBosilegradalistuZaBosilegradu evropsku Srbiju. Lista Za na Bosilegrad Vladimir Zaharijev je lista lanova DSSa izBosilegrada,doksulanoviDSSaizDimitrovgradaoformililistuDaseslaemoSiniaRanelov.ListuLiberalnazajednicaBugaraistakaojeLDP.Poredveinskihpolitikihstranaka,naizborimasuuestvovale idvepolitikestrankenacionalnihmanjina:DemokratskapartijaBugarasa listomBugariuSrbijiNebojaIvanoviPartijaBugaraSrbijesalistomBugarskanacionalnamanjinauSrbiji.

12http://www.transparentnost.org.rs/index.php?view=details&id=278%3Amedijiokorupciji&option=com_eventlist&lang=sr(Pristupljeno18.02.2012)13http://www.poverenik.rs/index.php/yu/mediji/94820100923083758.html14v.Zakononacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,Sl.glasnikRS,br.72/2009,lan71.

33

Tree,predizbornakampanjakandidatanijebiladovoljnoefikasnainijeuspelaudovoljnojmeri da motivie graane i ubedi ih u znaaj izbora za Nacionalni savet i same institucijeNacionalnogsaveta.Urazgovorusa lanovimaSavetasaznalismoda jeSavetsprovodioaktivnutromesenukampanjukakobi informisaograane ipodstakao ihda seupiuuposebanbirakispisak iglasajuna izborima.Predizbornakampanja jeorganizovanauosamoptinauSrbijiuDimitrovgradu, Bosilegradu,Niu, Surdulici, Babunici, Pirotu, Zajearu i Vranju i u naseljenommestu Ivanovo. Kampanja je pre svega imala za cilj da upozna graane sa njihovim pravima iobjasniimznaajinadlenostiNacionalnogsaveta.lanoviSavetazbogtogaverujudasugraanibilidobroinformisaniidasuupoznatisafunkcijamaSaveta.Ipak,utokuistraivanja,dobilismoidrugaijepodatkepoputmiljenja jednog ispitanika iznevladinog sektora: Jadolazim sa sela igovorimkakosureagovalimojisusedi,kadasubiliizbori,oninisuznalioemuseradi.Poinercijiizlazedaglasajuzaneto.Zatotoimjenekorekao.Jedanodrazlogatomemoebitinedovoljankvalitetsamekampanjekojasemahomoslanjalanaplakate, letke ikampanjuputemmanjinskihmedija.Nedostajalesuspecijalizovanekampanjekojebibileusmerenekapojedinimstrukturnimgrupama, direktan kontakt sa biraima, kampanja od vrata do vrata i naroito vidljivost umedijimakojiimajunacionalnupokrivenost.

Takoe, ni sami graani nisu pokazali posebno interesovanje da se upoznaju saspecifinostimaizborazanacionalnisavetinjegovimnadlenostima.Stieseutisakdasugraaninajeeglasalizaistepolitikeopcijeipolitikevoezakojebiglasalinalokalniminacionalnimizborima.SpecifinenadlenostiNacionalnogsavetanisuznaajnouticalenaizbornaopredeljenjagraana.Sadrugestrane, istom logikomsusevodile ipolitikepartije,odnosnogrupegraanakoje su se kandidovalena izborima.Kandidati senisupredlagalinaosnovu strunostiuoblastiobrazovanja,kulture,obavetavanja islubeneupotrebe jezika ipisma,venaosnovupolitikoguticaja u lokalnoj sredini. Kandidati se ni u kampanji nisu fokusirali na pitanja iz nadlenostiNacionalnog saveta ve suobeavalibolji ivot i veaprava zabugarskunacionalnumanjinu,apojedinisupominjaliimogunostveegzapoljavanja.

KONSTITUISANJESAVETA

U sluaju Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine, proces konstituisanja iregistracijeprotekao jeuroku iuskladusaZakonomoNSNM.Prema lanu3.ZakonaoNSNM,predsednikNacionalnogsaveta,nakonkonstituisanjaSaveta,moraurokuod30danadapodnesezahtevzaupisuregistarnacionalnihsaveta.SavetjetakoeuzakonskipredvienomrokuuputioRepublikomsavetuzanacionalnemanjinepredlogenacionalnihsimbolaiznamenja(grbizastava)koji suodobreniuSlubenomglasniku15.ZapredsednikaSaveta izabran jeZoranPetrovnosilaclisteBugarskazajednicazaEvropskuSrbijuZoranPetrov.

Prema Statutu Saveta usvojenom na konstitutivnoj sednici Saveta 03.07.2011. godine uNiu,SavetimasediteuDimitrovgradu.Poredtoga,SavetimajodvekancelarijeuBosilegraduiBabunici.Nacionalnisavetbugarskenacionalnemanjineimazaposlenujednuosobutehnikog

15v.Zakononacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,Sl.glasnikRS,br.72/2009,lan10.taka5.

34

sekretara.Sobziromnatoda jebrojlanovaureenZakonomoNSNM,Savet ima23lana16ijimandattrajeetirigodine.

Premalanu10.Statuta,organiSavetasupredsednikietiripotpredsednika,Izvrniorgan,odbori Saveta i Sekretar Saveta. Izvrniorgandonosiodlukuousvajanjuperiodinogobrauna;pripremapredlogStatuta,finansijskogplana,finansijskogizvetaja,zavrnograunaSaveta;staraseopripremanjuodlukaSaveta;sprovodi ikontrolie izvravanjeodlukaSaveta; iobavljadrugeposlovekojemuSavetpoveri17. Izvrniorgan imapredsednika,potpredsednika ipetlanovakojinemorajubitilanoviNacionalnogsaveta.

Savet prema Statutu ima 6 odbora:Odbor za obrazovanje,Odbor za kulturu,Odbor zaobavetavanje, Odbor za slubenu upotrebu jezika i pisma, Odbor za projektne aktivnosti itransgraninusaradnju, iOdborzasaradnjusaRepublikomBugarskom18.Brojlanovaodboranemoebitimanjiodpet,niveiodsedam.SvakilanSavetamoeistovremenodabudelannajviedvaodbora.Nadlenostiodborasuda:pripremaodlukeSavetaiIzvrnogorganaSaveta;odluujeo pitanjima kojemu Savet i Izvrni organ poveri; inicira raspravu o pojedinim predlozima pohitnompostupku;dajemiljenjeuvezipredlogautvrenihodstraneSaveta;obavljadrugeposlovekojemuSavetpoveri19.

Savetmoeda konstituie idrugeodbore.U skladu sa tim, Savet jedo sadaosnovao9radnihtelauoblastiobrazovanjaiinformisanja.

NADLENOSTNACIONALNOGSAVETAUOBLASTIOBRAZOVANJA

Uoblastiobrazovanjanadlenostinacionalnihsavetasuutvrenelanovimaod11.do15.iodnose se na osnivaka prava, pravo na uee u upravljanju ustanovama, uee u kreiranjunastavnih planova i programa i predlaganje udbenika i nastavnih sredstava. Nacionalni savetbugarskenacionalnemanjinedo sadanijekoristio zakonskopravodaosnivaustanove izoblastiobrazovanja, niti je ijednu ustanovu proglasio za ustanovu od posebnog znaaja za bugarskunacionalnu manjinu, a korienje prava na uee u upravljanju ustanovama je bilo gotovozanemarljivo.Naime,Savet jekoristiopravonadavanjemiljenjapredstavnicima jedinice lokalnesamoupraveopredloenimkandidatimasamozadirektorapredkolskihustanovauDimitrovgradui Bosilegradu. Ova prava nisu koriena u kolama, niti u predkolskim ustanovama u drugimoptinama u kojima veinu stanovnitva ini bugarska nacionalna manjina (npr. Bosilegrad,Ivanovo).

Prvi razlog tome je to u veini ustanova obrazovanja nije bilo izbora upravnih odborapredkolskih ustanova, kolskih odbora i direktora od konstituisanjadrugog sazivaNacionalnogsaveta. Izbori za lanove upravnih, odnosno kolskih odbora i direktora se oekuju u drugojpolovini2012.godinekadae,uskladusaZakonomoNSNM,bititraenomiljenjeNacionalnog16Premalanu9.Zakonaonacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,nacionalnisavetbroji23lanausluajudajebrojpripadnikanacionlanemanjineprema rezultatimaposlednjegpopisa stanovnitva izmeu20.000 i50.000 lica.Premapopisustanovnitvaiz2002.godine,uSrbijiivi20.497Bugara.17v.l.35.Statuta.18v.l.38.Statuta.19v.l.40.Statuta.

35

saveta.Drugo,pojedineustanovekojesubiralelanovekolskihodboraidirektoreprejula2011.godinenisutrailemiljenjeNacionalnogsavetapravdajuitoneusaglaenouZakonaoNSNMiZakonaoosnovamasistemaobrazovanja ivaspitanja. Iakosuobazakonadonetana istojsedniciNarodneskuptineRepublikeSrbije,odredbeo imenovanjuorganaupravljanja i izboradirektoranisu bile usaglaene. Zbog ovog zakonskog razilaenja, npr. za izbor lanova kolskog odboraosnovne kole Hristo Botev u Dimitrovgradu nije traena saglasnost Nacionalnog saveta.Izmenama idopunamaZakonaoosnovamasistemaobrazovanja ivaspitanja iz jula2011.godineusaglaenajeveinaspornihlanova(v.Tabela1iTabela2).

Tabela1:ImenovanjeorganaupravljanjaZakononacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,Sl.glasnikRSbr.72/2009,l.12.stav1.taka2.

Zakonoosnovamasistemaobrazovanjaivaspitanja,Sl.glasnikRSbr.72/2009,l.54.stav5.

ZakonoizmenamaidopunamaZakonaoosnovamasistemaobrazovanjaivaspitanja,Sl.glasnikRSbr.52/2011,l.10.stav1.

Uustanoviukojojseuveiniodeljenjaobrazovnovaspitniradizvodinajezikunacionalnemanjineilizakojeje,uskladusaZakonomkojimseureujunadlenostinacionalnihsavetanacionalnihmanjina,utvrenodasuodposebnogznaajazanacionalnumanjinu,nacionalnisavetnacionalnemanjinepredlae:lanoveupravnog,odnosnokolskogodborapredstavnikejedinicelokalnesamouprave.

najmanjejednoglana jedinicelokalnesamouprave.

trilanapredstavnikalokalnesamouprave.

Tabela2:IzbordirektoraustanoveZakononacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,Sl.glasnikRSbr.72/2009,l.12.stav1.taka5.

Zakonoosnovamasistemaobrazovanjaivaspitanja,Sl.glasnikRSbr.72/2009,l.60.stav2.

ZakonoizmenamaidopunamaZakonaoosnovamasistemaobrazovanjaivaspitanja,Sl.glasnikRSbr.52/2011,l.12.stav2.

Uustanoviukojojseuveiniodeljenjaobrazovno vaspitniradizvodinajezikunacionalnemanjineilizakojeje,uskladusaZakonomkojimseureujunadlenostinacionalnihsavetanacionalnihmanjina,utvrenodasuodposebnogznaajazanacionalnumanjinu,organupravljanjabiradirektorauzprethodnusaglasnostnacionalnogsavetanacionalnemanjine.

uzpribavljenomiljenjeodgovarajuegnacionalnogsavetanacionalnemanjine.

uzprethodnusaglasnostodgovarajuegnacionalnogsavetanacionalnemanjine.

NakonizmenaidopunaZakonaoosnovamasistemaobrazovanjaivaspitanja,ostalajeipak

jo jedna stavka koja moe da unese nedoumice prilikom izbora lanova kolskih odbora idirektorauustanovamaobrazovanjaukojima senastava izvodina srpskom jeziku,ali segovor,jezik ili kultura nacionalnemanjine izuavaju kao poseban nastavni predmet. Prema Zakonu oNSNM,nacionalnisavetdajemiljenjeopredloenimkandidatimazalanoveupravnog,odnosnokolskogodboraidirektorauustanovamaobrazovanjaukojimaseobrazovnovaspitniradizvodiinajezikunacionalnemanjine,iliukojimaseizuavagovor,jezikilikulturanacionalnemanjinekaoposeban nastavni predmet dok se u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ninakon izmena,nigdenepominjuustanoveukojimase izuavagovor, jezik ilikulturanacionalne

36

manjinekaoposebannastavnipredmet20.Ovojeposebnorelevantnozanacionalnemanjinekojenemaju, ili imaju veomamalo, ustanova obrazovanja namaternjem jeziku kao to je sluaj sabugarskomnacionalnommanjinom.

Obrazovanje u veini predkolskih ustanova i kola u kojima se obrazuje bugarskanacionalnamanjinaseodvijanasrpskomjeziku.Pripadnicimanjinaimajumogunostdaizaberu,uskladu sa lanom9. stav2.Zakonaoosnovamaobrazovanja ivaspitanja i lanom13.Zakonaozatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, da li e pohaati nastavu na srpskom jeziku saizuavanjembugarskog jezikakaomaternjegsaelementimanacionalne istorije ikulture ili e tobitinabugarskomjeziku,ilidvojezino.UukupnodvepredkolskeustanoveuSrbijisepredkolskoobrazovanje odvija dvojezino na bugarskom i srpskom jeziku i to u optinama Bosilegrad iDimitrovgrad,dokseuostalimoptinamaukojimaiveBugaripredkolskiobrazovnovaspitniradodvija na srpskom jeziku. U veini osnovnih kola u kojima se obrazuju pripadnici bugarskenacionalnostinastavaseodvijanasrpskom jeziku.Nastavanabugarskom jeziku jeorganizovanajedinou jednojosnovnoj koliuBosilegradu i toodprvogdo estog razreda.Oekuje sedaodkolske 2012/13. godine i uenici sedmog i osmog razreda dobijumogunost obrazovanja namaternjem jeziku.Sdrugestrane,uosnovnojkoliHristoBotevuDimitrovgradu,premanaimnalazima,97%roditeljaseodluujezanastavunasrpskomjezikusaizuavanjembugarskogjezikakaoposebnogpredmeta.Predmetbugarski jezik saelementimanacionalnekulture izuava seuoptini Dimitrovgrad, optini Bosilegrad, optini Surdulica i naseljenim mestima Ivanovo kojepripadaoptiniPanevo,zatimZvonceuoptiniBabunicaiKlisurakojapripadaoptiniSurdulica.SrednjokolskoobrazovanjenabugarskomjezikuseodvijaugimnazijskomodeljenjuituristikomsmeruusrednjojkoliuDimitrovgraduod2009.godine.

Usredinamaukojimasenastavaodvijanasrpskomjezikusveviedecezavravaosnovnukolu sa veoma slabim poznavanjem bugarskog jezika. Iako je uenicima data mogunostpohaanjapredmetabugarski jeziksaelementimanacionalnekulture,on imasvojstvo izbornogpredmeta,to,prema izjavama ispitanika,utienazalaganjeuenika jerocena izovogpredmetane ulazi uprosek ocena. kolski odbor osnovne kole Hristo Botev uDimitrovgradu jeprekoNacionalnogsavetatraioodnadlenogMinistarstvadauenjebugarskog jezikabudesvrstanoukategorijuobaveznihpredmeta,alisuodgovoridosadabilinegativni.

kolama u kojima se bugarski jezik sa elementima nacionalne kulture ui kao posebanpredmet posebno znaajna bila je finansijska podrkaNacionalnog saveta u nabavci udbenikabugarskog jezika.Naime,ukolamaukojimapredmetbugarski jeziknijeobavezan,udbenicineulazeuprojekatbesplatnihudbenika koji realizujeMinistarstvoprosvete.UDimitrovgradu se,meutim,uosnovnojkolibugarskijezikuikaoizbornipredmetinastavnipredmetpohaa97%uenika.NakonobraanjaNacionalnomsavetu,Savetjeizsopstvenogbudetanabavioudbenike.Sdrugestrane,uenicimaosnovnekoleuBosilegradugdesenastavaodvijanabugarskomjeziku,Savetjekupovaokolskipribor,sveske,blokoveiolovkekakobipodstakaouenikedasekolujunabugarskomjeziku.

Od ostalih nadlenosti u oblasti obrazovanja, znaajno je pomenuti daNacionalni savetdajemiljenjeresornomministruupostupkudavanjasaglasnostinaotvaranjeodeljenjanajeziku

20Up.Zakononacionalnimsavetimanacionlanihmanjina,Sl.glasnikRSbr.72/2009,l.12,stav1.take1i3.iZakonoosnovamasistemaobrazovanjaivaspitanja,Sl.glasnikRSbr.72/2009,l.54.stav4.il.60stav2.

37

nacionalnemanjinezamanjeod15uenika21.Ovanadlenostnacionalnogsaveta jevana jersenacionalnemanjinezbogmalogbrojadeceupojedinimmestima estosuoavajusaproblemomformiranja odeljenja na manjinskim jezicima. Isti sluaj se dogodio u gimnaziji Sveti Kirilo iMetodijeuDimitrovgraduukojojjenakonobraanjaNacionalnogsavetaministruprosvete,koladobilasaglasnostdaformiraodeljenjenabugarskomjezikusamanjeod15uenika.

Savetjeupravonajvieinicijativapodneouoblastiobrazovanja,presvegauciljupoveanjamotivacijeuenikairoditeljazaobrazovanjenamaternjemjeziku.Takojepokrenutainicijativazaprevoenje udbenika koji imaju 30% nacionalnog sadraja i inicijativa za uvoz udbenika izBugarskezaprvi,drugiitreirazredosnovnekole22.Nacionalnisavet,takoe,oddecembra2011.godine, uz podrku Beogradskog fonda za politiku izuzetnost radi na pripremi StrategijeobrazovanjaBugarauSrbijiijepredstavljanjeseoekujeujunu2012.godine23.

NADLENOSTNACIONALNOGSAVETAUOBLASTIKULTURE

Prema Zakonu o NSNM, nacionalni saveti imaju osnivaka prava i prava uea uupravljanju ustanovama u oblasti kulture. Nacionalni savet moe osnivati ustanove kulturesamostalnoilizajednosaRepublikom,autonomnompokrajinom,jedinicomlokalnesamoupraveilidrugimpravnim licemuskladusaZakonom.Poredosnivanjaustanova,nacionalnisavetmoedapreuzme osnivaka prava u celini ili delimino od Republike, autonomne pokrajine i jedinicelokalne samouprave24. Pored toga u nadlenosti nacionalnih saveta je utvrivanje ustanova odposebnogznaajazaouvanje,unapreenje irazvojkulturneposebnosti iouvanjenacionalnogidentiteta nacio