KINEZITERAPIJAKINESIOTHERAPY

1

EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATA

2

TEMATSKE CELINE:

Ø Evaluacija funkcija lokomotornog sistema.Ø Merenje pokretljivosti zglobova.Ø Testovi pokretljivosti.Ø Merenje mišićne mase manuelnom metodom.Ø Metode u korektivnoj gimnastici.Ø Biološko-zdravstvena vrednost.Ø Psihološka i sociološka vrednost.Ø Uticaj kolektivnih sportskih igara.Ø Uticaj individualnih sportskih igara.

3

Negativan uticaj patoloških stanja ili nepo-voljnih egzogenih mehaničkih faktora na:

¡ obim pokretljivosti,¡ mišićnu snagu,¡ obim ekstremiteta.

4

¡ Značaj u evaluaciji funkcije pokreta.

¡ UGLOMER

Pokretljivost:

¡ AKTIVNA i¡ PASIVNA – veća od aktivne.

5

POKRETLJIVOST zavisi od:

¡ anatomske građe zglobova,¡ elastičnosti periartikularnog i intraartikularnog tkiva,¡ pola,¡ doba (uzrasta),¡ treniranosti,¡ nasleđa.

6

¡ Određivanje NULTOG POLOŽAJA.

¡ Gravitacioni uglomer – GONIOMETAR.

¡ DEBRUNNER – šematski prikaz načina merenja.

7

¡ Pod obimom pokreta u pojedinom zglobu podrazumeva seslobodna pokretljivost delova ekstremiteta koji učestvuju uformiranju zgloba.

¡ Kod merenja pokretljivosti najvažnije je odrediti tzv.“neutralni položaj” koji je za svaki zglob određen i od kogapočinje merenje.

8

¡ Neutralni položaji zglobova:

§ ŠAKA (RADIOKARPALNI) – opružena šaka u produžetkuosovine podlaktice.

§ LAKAT – nadlaktica i podlaktica u ravnini.§ RAME – nadlaktica uz telo sa podlakticom u supinaciji.§ KOLENO I KUK – donji ekstremitet u pravcu osovine tela.§ STOPALO – položaj stopala pod 90 u odnosu na pot-

kolenicu.§ KIČMA – uspravan stav.

9

¡ Merenje pokretljivosti zglobova vrši se goniometrom, a merna jedinica su stepeni.¡ Zglob u neutralnom položaju ima vrednost od 0 .

§ OBIM POKRETA U VRATNOM (CERVIKALNOM) DELU KIČME

EKSTENZIJA I FLEKSIJA LATERALNA FLEKSIJA ROTACIJA

10

§ OBIM POKRETA U LUMBALNOM DELU KIČME

90

0-30

LATERALNA

INKLINACIJA

ROTACIJA

FLEKSIJA

EKSTENZIJA

11

§ OBIM POKRETA U ZGLOBU KOLENA

FLEKSIJA 120-150

HIPERKESTENZIJA 5-10

EKSTERNA ROTACIJA 45-90

INTERNA ROTACIJA 15-90

12

§ OBIM POKRETA U TIBIO-TALUSU

PLANTARNA DORZALNA FLEKSIJA 20-30

FLEKSIJA PLANTARNA FLEKSIJA 40-50

13

§ OBIM POKRETA U SKOČNOM ZGLOBU

EVERZIJA 30 INVERZIJA 60 PRONACIJA 15 SUPINACIJA 35

14

§ OBIM POKRETA U RAMENOM ZGLOBU

ABDUKCIJA 90 ELEVACIJA ANTERIOR ABDUKCIJA-HORIZ.FLEKSIJA 135

ELEVACIJA ANTERIOR 180 EKSTENZIJA-RETROPULZIJA ABDUKCIJA-HORIZ.EKSTE. 40-50

RETROPULZIJA 20-40

INTERNA ROTACIJA 90 INTERNA ROTACIJA 70

EKSTERNA ROTACIJA 40-60 EKSTERNA ROTACIJA 70 15

§ OBIM POKRETA U ZGLOBU KUKA

FLEKSIJA

EKSTENZIJA ABDUKCIJA INT. ROTACIJA INT. ROTACIJA

ADDUKCIJA EXT. ROTACIJA EXT. ROTACIJA

16

§ OBIM POKRETA U ZGLOBU LAKTA

FLEKSIJA 150 SUPINACIJA

HIPEREKSTENZIJA 10 PRONACIJA

17

§ OBIM POKRETA U ZGLOBU ŠAKE

INKLINACIJA RADIUS 30 EKSTENZIJA ŠAKE 50-60

INKLINACIJA KUBITUS 30-40 FLEKSIJA ŠAKE 90

18

§ OBIM POKRETA PALCOM I PRSTOM

FLEKSIJA ABDUKCIJA ADDUKCIJA OPOZICIJA FLEKSIJA FALANGI PRSTA

19

¡ Procena očuvanosti mišićne snage – funkcionalne sposob-nosti mišića.

¡ Dinamometrija i ergometrija.¡ Snaga aktuelnog mišića – manuelna metoda (USA – 1912).¡ Dijagnostička i prognostička svrha.

20

Prilikom izbora metode voditi računa o sledećem:

¡ da se registruju promene u prvoj najranijoj fazi.¡ da bude tačna.¡ da ne zahteva posebne uslove za sprovođenje.¡ da je jednostavna, da ne zamara i maltetira ispitanika.¡ da je dobro prihvaćena od strane ispitanika.

21

¡ Osnovni nedostatak manuelne metode – subjektivna procena.

¡ Mali broj ocena s obzirom da postoji čitav niz različitih stanja u snazi mišića.

¡ Ocene od 0 – 5.

¡ Ocena 5¡ Ocena 4¡ Ocena 3¡ Ocena 2¡ Ocena 1

22

¡ Sprovodi se s ciljem ispitivanja snage pojedinih mišića ili mišićnihgrupa, tj. određivanja stepena mišićne slabosti usled oboljenja,povrede ili aktivnosti.

¡ Najviše se primenjuje kod oštećenja perifernih motornih živaca.

¡ Ovaj test se rutinski primenjuje.

Prednosti su:- Najpraktičnija metoda za izvođenje.- Za njeno izvođenje dovoljna je jedna stručna osoba.- Testiranje se može ponavljati u kraćim vremenskim razmacima

bez posledica na ispitanikovo objektivno stanje.

23

Mišićna snaga se ocenjuje od 0 do 5

Ocena Mišićna snaga u procentima

Mišićna kontrakcija

0 0% Nema

1 10% Mala

2 25% Izvršava pokreta u punom obimu, isključivši silu gravitacije

3 50% Izvršava pokret u punom obimu, uključivši silu gravitacije

4 75% Savlađuje se otpor u punom obimu pokreta

5 100% Savlađuje se maksimalni otpor u punom obimu pokreta

24

¡ Sport, elementi sporta, sportske igre i gimnastika.

Primenjuju se u cilju:¡ preduzimanja preventivnih mera (poboljšanje fizičkih i

funkcionalnih sposobnosti),¡ preduzimanja posebnih profilaktičkih mera,¡ preduzimanja mera za kompletnu rehabilitaciju.

¡ “Kretati se znači živeti”.

25

¡ POKRET – izražajno sredstvo (radost, tuga, bol, snaga,slabost, mladost, starost).

¡ Igra – deca - Sportska igra – poboljšanje fizičkih ifunkcionalnih sposobnosti.

¡ Igre i sportske igre kao sredstva prevencije, korekcije irehabilitacije možemo posmatrati u kontekstu vrednosti:

¡ BIOLOŠKO – ZDRAVSTVENA VREDNOST¡ PSIHOLOŠKA VREDNOST¡ SOCIOLOŠKA VREDNOST

26

¡ razvoj neuromuskularnih mehanizama u zdravim neoštećenim delovima tela – kompenzacija.

¡ Poboljšanje: snage, fleksibilnosti, koordinacije, ravnoteže…¡ Raznovrsna kretanja.

¡ LOPTA¡ OPREZ: adekvatno doziranje je otežano povišenim

emocijama.

¡ IGRA – traži i emotivno angažovanje, a i sam čin igre podiže emocije.

¡ Pravilno odabrana i prilagođena igra.¡ Problem doziranja igara = problemu doziranja vežbi u

kineziterapiji.27

¡ Pokreti koji se ostvaruju igrom, angažuu pacijenta, razbijajumonotoniju – veći pozitivni efekti i na fizički i na psihičkistatus.

¡ Sadržaj sportskih aktivnosti, posebno igara, mogu da budukoristan činilac u rehabilitaciji osoba sa narušenom psihičkomravnotežom.

¡ Bolje prihvatanje slike o sebi.

¡ Igra omogućuje pacijentu postepeno uspostavljanje bolje ko-munikacije sa životnom sredinom i kontrolu njegovih emotiv-nih reakcija i stanja, na zadovoljavajućem nivou.

28

¡ Podsticanje aktivnosti duha i takmičarskog duha, samosvesti…

¡ Proces rehabilitacije – zadovoljstvo, a ne dril.

¡ Kroz sportsku igru osobe oštećenog zdravlja manifestuju i povrđuju svojepreostale psiho-fizičke sposobnosti.

¡ Igra – sastavni deo stvaralačkog procesa.

¡ Kontakt sa drugim učesnicima, proširenje socijalno-psihološkog osećajarivaliteta, kompetencije, lična i kolektivna nadmoćnost…

¡ Sportske igre – izvrsno sredstvo za jačanje organizma ili za ostvarenjeposebnih uticaja na određene segmente aparata za kretanje.

29

¡ Primena u kineziterapiji – kod narušenih funkcija aparata zakretanje.

¡ Deca sa insuficijentnom muskulaturom donjih ekstremiteta.

30

¡ Specifična kretanja (napred-nazad, bočno, poskoci, skokovi,uz pokrete ruku – uticaj na aprat za kretanje, i na kardio-vaskularni i respiratorni sistem.

¡ Zahteva veliko angažovanje mišića – posebno donjih ekstre-miteta.

¡ Kao kolektivna sportsko-rekreativna aktivnost nalazi primenui kod osoba oštećenog zdravlja i invalidnih osoba.

31

¡ Raznovrsna kretanja: trčanja, skokovi, zaustavljanja, fintira-nja, dodavanja, hvatanja, šutiranja na koš – razvijanjespretnosti, okretnosti i preciznosti.

¡ Uspostavljanje refleksa pokreta – nakon inaktiviteta.

32

¡ Pristupačan sport – po tehnici (jedna od jednostavnijih igara).

¡ Popravljanje i usavršavanje narušene motorike.

¡ Hvatanja, dodavanja, vođenja, razne vrste šutiranja – speci-fična mobilnost kičme (preventivno-korektivni uticaj).

33

¡ Prirodni oblik kretanja – preventivno-korektivni i terapijskiuticaj.

¡ Neograničene mogućnosti za popravljanje narušenog zdravlja.¡ Uticaj sile potiska – olakšava izvođenje pokreta.¡ Otežano izvođenje - brzina kretanja ekstremiteta kroz vodu.

34

¡ Tehnike plivanja: leđna, prsno, kraul, delfin.¡ Povećana aktivnost interkostalne muskulature – podizanje

funkcije pluća.¡ Angažovanje vitelnih sistema – kardio-vaskularni i respiratorni.¡ Rahabilitacija povreda lokomotornog aparata – razgibavanje

zglobova, jačanje mišića (bazeni sa toplom vodom).

35

¡ Opšti i lokalni uticaj na organizam.

Gimnastičke vežbe:

¡ preventivno,¡ korektivno i¡ terapeutsko dejstvo.

¡ Lamarque – funkcija razvija organ.

¡ SISTEMATSKO izvođenje – kontinuitet.

36

¡ Posturalni status – poremećaji kao posledica insuficijencijeodređenih mišićnih grupa.

¡ Terapeutsko dejstvo – razvijanje i postizanje kompenzacije, ilivraćanje i popravljanje izgubljenih ili narušenih funkcijalokomotornog aparata.

37

¡ Oblici primene gimnastičkih vežbi:

¡ OPŠTI (fizička i psihička komponenta – angažovanje 15-20%ukupne mišićne mase (20-30 minuta – efekat).

¡ Pravilna smena rada i odmora – usporavanje pojave i izbegava-nje zamora.

¡ LOKALNI – reparativni procesi u mišiću, smanjenje otoka, bola,spazma, kontraktura…

38

¡ Prevencija posturalnih poremećaja.

¡ Estetska komponenta pokreta i kretanja.

¡ Ekstendiran položaj - dovođenje određenih segmenata tela umeđusobno pravilan odnos (dobar posturalni status).

¡ Skladnost, harmoničnost i racionalnost – odlike tehnike izvo-đenja vežbi u RSG.

¡ Rad sa rekvizitima.

39

40

41

TEMATSKE CELINE:

Ø Evaluacija funkcija lokomotornog sistema.Ø Merenje pokretljivosti zglobova.Ø Testovi pokretljivosti.Ø Merenje mišićne mase manuelnom metodom.Ø Metode u korektivnoj gimnastici.Ø Biološko-zdravstvena vrednost.Ø Psihološka i sociološka vrednost.Ø Uticaj kolektivnih sportskih igara.Ø Uticaj individualnih sportskih igara.

42

EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATA

43