Ergonomske Stetnosti u Zdravstvu

Ergonomske tetnosti na radu u zdravstvenim

ustanovama

Dr sci. med. Sran Borjanovid

Institut za medicinu rada Srbije

1

Bezbednost i zdravlje na radu zdravstvenih radnika, Beograd 2010.

Rad zdravstvenih radnika Povedan rizik od fizikih, hemijskih, biolokih i

psihosocijalnih tetnosti Dugo stajanje, nefizioloki poloaji tela pri radu,

podizanje i prenoenje bolesnika Emocionalno opteredenje i stres na radu esta deurstva, rad nodu i prekovremeni rad (esto

nepredvidivo) Preopteredenost, intenzivan tempo rada koji se ne

moe individualno uskladiti

Rastrzanost izmeu posla i porodice Bolesti u vezi sa radom (hronini lumbalni sindrom,

kardiovaskularne, psihosomatske bolesti)

2


Rad zdravstvenih radnika

Autonomija i inicijativa u radu su ograniene (med. sestre)

Broj zaposlenih na najteim poslovima nedovoljan (anestezija, intenzivna nega)

Hijerarhija autoriteta i nadreenih

Povedanje veliine bolnica i birokratije

3

Bezbednost i zdravlje na radu

zdravstvenih radnika, Beograd 2010.

Ergonomija

Ergonomija je disciplina koja s pozicije razliitih nauka nastoji prilagoditi rad i radnu sredinu psihikim i somatskim karakteristikama oveka

4



ta je ergonomija?

5


Ergonomija je nain da se radi pametnije - sa manjim naporom - prilagoavanjem naina rada, maina, ureaja, alata, radnog mesta i radne sredine oveku NE oveka radu

Mogunosti oveka

Karakteristike

posla

ta je ergonomija?

6


Ergonomija je prilagoavanje rada oveku

Ergonomski rizici u zdravstvu

Rad u nefiziolokim (prinudnim) poloajima tela statiki rad

Runo podizanje, prenoenje i repozicija nepokretnih bolesnika (intenzivna nega)

Uvrtanje tela pri podizanju

Neoekivana promena opteredenja prilikom noenja

Dugo stajanje i hodanje (hirurzi i instrumentarke, fizioterapeuti u intenzivnoj nezi)

Ergonomski rizici na radu ultrasonografista

7


Kritine radne operacije (zdravstveni radnici)

Rad sa bolesnicima podizanje, pomeranje i prenoenje nepokretnih bolesnika

Nametanje kreveta sa nepokretnim pacijentima

Bona repozicija pacijenata

Podizanje pacijenata u krevetu

Guranje kreveta/kolica sa pacijentima

Kupanje konfuznih ili potpuno zavisnih pacijenata

Podizanje pacijenata sa poda (psihijatrijske ustanove)

Dugotrajno stajanje (operacioni blok)

8


Kritine radne operacije(zaposleni u zdravstvu)

Serviranje hrane guranje i vuenje kolica sa hranom, prenoenje posua i kontejnera

Odravanje higijene podizanje i sputanje predmeta

Rad u perionicama guranje i vuenje tekih kolica

Radnici na odravanju podizanje, premetanje i rukovanje sa velikim paketima, kutijama i opremom

9


Kritine radne operacije

10


Podizanje bolesnika

11


Podizanje bolesnika

12


Podizanje bolesnika

13


Rad ultrasonografista

14


Prinudni poloaji ekstremiteta i tela -fleksija i abdukcija desnog ramenaProdueno statiko optereenje - sonda se dri pritisnuta na povrinu telaPonavljani pokreti ruku

Posledice kotanomiidne bolesti/poremedaji

iroka grupa multikauzalnih promena na tetivama, miidima, nervima i kotanozglobnim strukturama.

Bol u leima

Diskopatije

Bolni sindrom vrata

Karpal tunel sindrom

Tendosinovitis

Bolesti u vezi sa radom / povreda na radu ?

15


Faktori rizika za pojavu KMO

Ponavljani snani pokreti;

Produeno naprezanje pojedinih grupa miida;

esto podizanje tereta ili podizanje vedih tereta;

Guranje ili vuenje tereta;

Noenje vedih tereta;

Dugotrajni nefizioloki poloaj tela i statiki rad;

Radne operacije koje se obavljaju blizu granica maksimalne miidne snage;

Nedovoljna fizika pripremljenost i neiskustvo u radu.

16


Veliina problema

17


Proseno opteredena sestra na bolnikom odeljenju podigne priblino 1,8 tona tereta u toku jedne smene

Uvrtanje trupa ili prinudni poloaji ine oko 20-30 % svih pokreta u toku radne smene

98 % podizanja pacijenata jo uvek se obavlja runo (ANA, 2000)

Bolniari zauzimaju drugo mesto, a medicinske sestre peto mesto na listi deset profesija sa najvedim rizikom od KMO (US Department of Labor, Bureau of Labor Statistics, 2006)

Veliina problema

52 % medicinskih sestara u SAD ima simptome

hroninog lumbalnog sindroma (ANA, 2008)

12 % med. sestara u SAD svake godine naputa posao zbog hroninog lumbalnog sindroma (ANA, 2008)

U SAD stopa incidencije hroninog lumbalnog sindroma kod bolniara je 526 na 10000 radnika to je 4x vie nego kod svih ostalih zanimanja zajedno (US Department of Labor, Bureau of Labor Statistics, 2006)

Rizik od KMO je 3,5 x vedi kod zdravstvenih radnika

18


Veliina problema

30 % svih bolovanja povezano sa KMO Procenjeni godinji trokovi: 20 milijarda dolara za direktne medicinske

trokove (bolovanja) 100 milijardi dolara indirektni trokovi

(bolovanje + smanjena produktivnost) 40.000 $ po jednom sluaju hroninog

lumbalnog sindroma

19


Biomehanika podizanja tereta

NIOSH (3400-6400 N)

Kod podizanja pacijenata, razvija se sila kompresije L5/S1 u rasponu od 4000-12000 N, to je znaajno vie od 3400 N (Maras, 1999)

Pri 3400 N, oekuje se pojava mikrofraktura kotanog i zglobnog tkiva kimenih prljenova

3400-6400 N, oko 50% populacije bi razvilo mikrofrakture kimenih prljenova

20


3D Static Strength Prediction Program3D SSPP (University of Michigan)

21


3D SSPP (University of Michigan)

22


3D SSPP (University of Michigan)

23


SANTOS University of Iowa - Biomehanikimodel kimenog stuba

24


3D analiza pokreta i opteredenja kimenog stubaMetoda konanih elemenata (FE) primenjena na segmente kimenog stubaizraunavanje: sile, pritisci, opteredenje i naprezanje povrina prljenova nemogude merenje na ispitanikudeformacije anatomskih struktura pri pokretima i nefiziolokim radnim poloajima

Sile koje deluju na L5/S1 pri podizanju tereta od 150 N na dva naina

Pognut poloaj, ispravljena kolena

Sila smicanja L5/S1= 500 N

Sila u pravcu kompresije kimenog stuba = 1800 N

uanj, savijena kolena

Sila smicanja L5/S1= 340 N

Sila u pravcu kompresije kimenog stuba = 2700 N

25


NIOSH Lifting Equation AL = 40 (15/H) {1 - (0.004 [V-75])}(0.7 + 7.5/D) (1 F/F max)

AL: Action Limit, (kg) dozvoljena teina tereta. Za vede vrednosti obavezno smanjenje teine tereta i/ili ukupnog fizikog opteredenja na radu

H: horizontalna udaljenost (cm) tereta u poetku podizanja u odnosu na sredinu maleolusa (15-81 cm)

V: visina (cm) tereta u poetku podizanja (0-178 cm)

D: vertikalni put (cm) od poetka do kraja dizanja, izmeu 25 cm i 200-V cm

F: prosena frekvenca dizanja na minut, izmeu 0.2 (1 na 5 min) i Fmax

Fmax: za 1 sat podizanja u toku smene Fmax je 18/min, za visinu tereta > 75 cm (stojedi poloaj) i 15/min za visinu tereta 75 cm (uanj), za kontinuirano podizanje tokom svih 8 sati rada Fmax je 15/min (stojedi poloaj) i 12 (uanj)

26


NIOSH Lifting Equation

Teret umerene irine, bez otrih ivica, nije klizav, bez fizikih prepreka u pravcu podizanja tereta, mikroklimatski uslovi u zoni komfora, prostorija nije pretrpana, bez klizavog poda

Prosena energetska potronja ne sme biti veda od 3.5 kcal/min a to je fiziko opteredenje koje vedina radnika moe da podnese u duim periodima rada

AL je izraunat na prema maksimalnoj kompresiji L5/S1 od 3400 N koja je prema biomehanikim ispitivanjima maksimalna za vedinu ljudi

27


NIOSH Lifting Equation Maksimalna dozvoljena vrednost teine je 3 X AL

Izmeu AL i 3 X AL obavezna je primena ergonomskih mera i reorganizacija rada i radnih operacija

Maksimalna vrednost je izraunata na bazi kompresije L5/S1 od 6400 N, a to je najveda vrednost koju vedina radnika moe da podnese a da ne doe do povrede ustanovljeno na sveim anatomskim preparatima

Rad sa podizanjem tereta ovakve teine podrazumeva prosenu energetsku potronju u toku rada 5 kcal/min (1 l O2 / min)

Samo 25 % mukaraca i 1 % ena moe raditi pri ovakvom opteredenju

28


Pri podizanju pacijenata

Ne postoji jednaka distribucija tereta, objekat-telo je asimetrino

Pokreti pacijenta se ne mogu predvideti neoekivana promena opteredenja u toku noenja

Ne postoje ruke

Nije adekvatan za pokrete koji zahtevaju uvrtanje trupa i okretanje u lateralnoj ravni sa angaovanjem drugih miidnih grupa

Edukacija iz biomehanike podizanja tereta ne smanjuje rizik od povreda lea

29


Mere prevencije

Eliminacija runog podizanja pacijenata i primena mehanizovane opreme za dizanje i prenoenje pacijenata

Upotreba nosila, kolica i kreveta podesive visine smanjenje podizanja tereta u korist bonih pomeranja koji nose manje opteredenje

aravi, vazduni dueci za bono pomeranje

Formiranje adekvatno edukovanih timova za podizanje i prenoenje pacijenata

Koridenje kolica ili stolova sa tokidima za premetanje tekih predmeta i opreme

30


Mere prevencije

Procena rizika

Edukacija zaposlenih o potencijalnim rizicima i reenjima

Poznavanje rizika omogudava izbegavanje rizika

Ergonomsko ureenje radnog mesta eliminacija nepotrebnih radnih operacija i pokreta

Pregledi-ispitivanje snage miida angaovanih pri radu (selekcija)

Obezbeivanje dovoljnog broja zaposlenih i eda rotacija, pre svega u jedinicama za intenzivnu negu

31


Mehanizovana oprema

32


Mehanizovana oprema

33


Mehanizovana oprema

34



Mehanizovana oprema

35


KRAJ

36



Documents

Ergonomske Stetnosti u Zdravstvu