Korupcija u Zdravstvu 2012

7/27/2019 Korupcija u Zdravstvu 2012

1/140

1

MEDICINA IZMEU ETIKE I KORUPCIJE

MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD

MEDICINA IZMEUETIKE I KORUPCIJE

NOVI SAD - BEOGRADXII


2/140

2

Vladimir Jokanovi

MEDICINA IZMEU ETIKE I KORUPCIJE Autori

Vladimir JokanoviTatjana RadosavljeviDragana JovanoviOstoja ukiZoran RadovanoviVuk StamboloviDragan PejiNovica Vujoevi

Organizacioni odborAkad. med Vladimir Jokanovi- Predsednik org. odboraProf. dr Lazar Lepanovi -Potpredsednik Akademije medicinskihnauka - SLDProf. dr Nikola Gruji -Dekan Medicinskog fakulteta Novi SadPrim. dr Tatjana Radosavljevi dr sci -Direktor lekarske komoreSrbijeProf. dr Branislav Danii -Predsednik Ogranka medicinskeakademije - SLD

Urednik VLADIMIR JOKANOVI

Izdava AUTOPUBLIC - VLAOVI Tehniki urednik DEJAN PEJI

Korice Po ideji VLADIMIRA JOKANOVIA, DEJAN PEJI

Tira 200 primeraka

tampaTAMPARIJA IZVRNOG VEA - A.P. VOJVODINE

Novi Sad 2012.


3/140

3


SADRAJ

MEDICINA IZMEU ETIKE I KORUPCIJE ..........................................Vladimir Jokanovi

PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI ........31Tatjana Radosavljevi

NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE .......................4

Dragana JovanoviMEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NAGRANICI IZMEU TRITA I ETIKE ..................................................Ostoja uki

O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORITU .......................71Zoran Radovanovi

KORUPCIJA U MEDICINI .......................................................................Vuk Stambolovi

KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA ..........105Dragan Peji

ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEU ETIKE I KORUPCIJE ....117Novica Vujoevi

KARIKATURE U PRILOGU prof. dr piro Radulovi


4/140

4

Vladimir Jokanovi

Izjava zahvalnosti

Zahvaljujemo se Izvrnom veu AP Vojvodine za pomi priorganizaciji simpozijuma i tampanju zbornika radova.

Posebnu zahvalnost dugujem Dekanu Medicinskog fakultetau Novom Sadu prof dr Nikoli Grujiu i njegovim slubama koji su prihvatili suorganizaciju ovoga skupa i pruili administrativnu pomo.

Zahvalan sam svima koji su se odazvali i poslali svoje radove nesamo za uee na ovom skupu ve i na hrabrosti da iznesu svoja zapaanjai razmiljanja sa pozicija na kojima se nalaze.

Hteo bih da verujem da su oni koji se nisu odazvali voeni miljuIsusa iz Nazareta Neka se kamenom baci onaj koji nikada nije zgreio. Autori ovih radova ne smatraju se bezgrenima, na je cilj je da meunama lekarima bude manje onih na koje bi se kamenje bacalo.

Urednik


5/140

5


Vladimir Jokanovi*

MEDICINA IZMEU ETIKE IKORUPCIJE

* Specijalista maksilofacijalne i oralne hirurgije u penziji.lan Hrvatske akademije medicinskih znanosti.

Poasni lan Srpske akademije medicinskih nauka - SLD.


6/140

6

Vladimir Jokanovi


7/140

7


I. MOTIVI I CILJEVI AUTORA

Lekari bi trebali biti primer ovenosti,a ne prototip poroka.V.Jokanovi

Postoje ljudi koji kroz ivot prolaze otvorenih oiju, upijaju ipamte dogaaje, razmiljaju i komentariu. Na alost nikada ne stavena papir svoje utiske i razmiljanja, tako da esto ostajemo bez vrednihdokumenata o vremenu i ljudima koji su prolazili kroz razne dogaajeDrugi ljudi zatvorenih oiju odsanjaju svoj ivot bez elje da bilo taostave iza sebe.

Zahvaljujui postojanju tree, retke vrste ljudi, koji imaju potrebuda svoj ivot i njegov sadraj prenesu u pisana dela, imamo svedoanstvana osnovu kojih budue generacije mogu doiveti protekla vremena idogaanja.

Nauka se zasniva na prethodnim saznanjima, savremenimdostignuima i vizijama budunosti. Selektivni pristup pisanoj reineophodan je da bi se postavili validni i objektvni sudovi. Kako nita uivotu nije jednostavno,crno ili belo,tako se i svako od nas povremenonaao pred razliitim iskuenjima u ivotu. Mislim da sam to lepeiskazao stihom:

Bili smo od sebe i manji i vei,utali smo,a trebaloje rei,kleali smo a trebalo je stajati,

aptali smo a trebalo je urlati.Puzali smo a trebalo je trati.

Kako posle toga u oi ravno gledati.

Dominantan motiv, osim prethodno poetski opisanog, zaprezentovanje ovog rada je svakako odbojnost prema neskrivenojkorupciji i nemoralu u savremenoj zdravstvenoj oblasti. Nepravednobi bilo napisati da zdravstvo prednjai u toj trci za protom korupcijunalazimo u mnogim oblastima drutvenog ivota, ali ta anomalijau zdravstvu je vie nego u odnosu na druge oblasti predstavljena ikritikovana u javnosti i u javnim medijima. To prenaglaavanje lekarskepokvarenosti ima duboke korene u etikoj i socijalnoj tradiciji naegadrutva.


8/140

8

Vladimir Jokanovi

Nikoga mnogo ne iznenauje ako inovnik iz gradske upravezahteva novac od graana za izvrenje odreene slubene radnje.Premda nezakonito, to je relatvno prihvatljivo i uobiajeno ponaanje-razmilja veina ljudi. Meutim ako lekar zatrai novac od oveka kojegtreba operisati, to za veinu ljudi predstavlja i nemoralan i nenormalanakt. elim da naglasim da autor ovog teksta ni u kom sluaju ne smatrada je podmiivanje lekara u bilo kom obliku moralno ili normalno.Odgovorno mogu da tvrdim da se sa mojim stavovima slae i velika veina koleginica i kolega koji svakodnevno operiu i lee hiljadebolesnika.

Upravo ta injenica o velikom broju zdravstvenih radnica iradnika, prvenstveno lekarki i lekara koji rade svoj posao uz potovanjesvih moralnih normi obavezuje nas da pokuamo da kritiki sagledamoovu pojavu iz razliitih uglova i to preciznije identikujemo uzroke imesta korupcije u zdravstvu.

Nemam iluzija da se kriminalitet u drutvu pa ni u zdravstvu moeiskoreniti pogotovo i iskljuivo na ovaj nain. Ali isto tako smatram daniko bolje od nas, zdravstvenih radnika, koji se nalazimo na samomizvoru saznanja ne moe bolje ukazati na okolnosti i uzroke korupcijei preventvno delovati da se ove pojave svedu na podnoljivu meru.

elja mi je da ovaj skup ispuni neke od ciljeva i da rezultati doprudo onih koje smo obavezali da se staraju o vladavini prava u drutvu.Nadam se da da e u skoroj budunosti biti mnogo manje prljavih belihmantila na naslovnim stranicama dnevnih listova i TV izvetaja. Ako sei minimalni procenat htenja nas zvidaa u pitaljku ostvari, trud namnije bio uzaludan. To je naa obaveza prema graanima i graankamaSrbije, drugim lekarima i sebi samima.


9/140

9


II PREDGOVOR

Medicina i korupcija kao drutvene pojave, jednako su stare.Svakaidentikacija te dve pojave nemogua je, ali se bez mnogo rezervi moetvrditi da prate jedna drugu.Bolest i leenje su sastavni delovi ovekovogivota od iskona.Vrednost zdravlja oduvek je bila je na visokoj ceni, odpraistorije. Bolest je po verovanju dolazila kao kazna od viih sila, zlihduhova, a u kasnijim periodima,verovalo se da je to volja bogova i osvetaza neposlunost ljudi.

Oskudna znanja i slabo oruje u borbi protiv bolesti prisiljavalesu ljude da izmiljaju mogue moduse za odobrovoljavanje viih sila ibogova zla. Mnogo je razliitih rtava prineseno da bi se otklonio besbogova. Bile su to prvenstveno ivotinjske rtve ili plodovi, ponekadi ljudske kao znak pokornosti i poslunosti. Usudim se tvrditi da suposlednje nepoznatim poiniocima bili prvi koruptivni elementi vezaniza zdravlje i bolest. U kasnijim periodima civilizacije , pojavom ljudiobuenih da lee i speavaju bolesti nisu postojale rtve, ali su vraevi ilekari dobijali pogodnosti koji se ipak u savremenoj deniciji korupcijene bi mogli smatrati koruptivnim elementima.

U antiko doba lekar je za svoje usluge dobijao materijalna dobrau formi novaca , dragocenosti i sl. koja su se zvali honoris,a po znaenjukoja su imala u nae vreme se mogu interpretirati kao astan poklon zauinjene usluge

Razvojem drutva i pojavom organizovane drave lekarske uslugebile su regulisane zakonskim propisima. Drava je propisivala obavezelekara prema bolesnicima, obaveze bolesnika prema lekarima, kao iobaveze i jednih i drugih prema dravi.

Jasno denisani odnosi u dravama sa izgraenim institucijamai mehanizmima kontrole daju malo ili nimalo prostora za korupciju.Savremeni sociolozi defniu korupciju kao nezakonito korienjedrutvene moi i poloaja radi sticanja sopstvene koristi Pojamkorupcije kao drutvenog zla i bolesti koja razara struktru drave mnogo je kompleksniji od ovakve skolastike denicije.

Dobri poznavaoci ljudske prirode i drutvene strukture tvrde da je elja za sticanjem rivilegija i prava koja mu ne pripadaju ugraena uovekov bioloki kod. Kao to je poznato, bioloke osobine i psiholokastruktura linosti su stabilne vrednosti i teko promenjive. Osobitostikaraktera kao to su mrnja, ljubomora, vlastoljubivost, slavoljubivost,elja za bogatstvom, zavist i zloba prisutne su neprestano i kod svihnaroda bez izuzetka, kako nam svedoe brojna knjievna i lozofskadela. Kao suprotnost niskim strastima ljudskog karaktera postojimoralni kodeks drutva u kome su sadrane suprotne, pozitivne osobine,kao to su ovekoljublje, potenje, iskrenost, zajednitvo, solidarnost i


10/140

10

Vladimir Jokanovi

potovanje zakona, kao jedna od osnova funkcionisanja drave i drutva.Vlast, odnosno organizovana drava morala bi biti garant

drutvenog kodeksa sadranog u moralnim normama. Najjae orujedrave u ouvanju i funkcionisanja drutva i spreavanju drutvenoneprihvatljivog ponaanja jesu zakoni. Naalost, od najstarijih dravnihtvorevina do dananjih dana, upravo je ta vlast, koja je trebala biti garant vladavine prava, bila sama izvor naveih drutvenih deformacija i izvori arite korupcije.

Nikolo Makijaveli kae da korupcija predstavlja kvalitet kvarenja vlasti, a savremena politika lozoja posmatra korupciju kao malignudrutvenu bolest koja razara drutveno tkivo, epidemijski se iri po celojzemaljskoj kugli i postaje potencijalni uzrok propasti ljudske vrste. Stoganije udno da se u svim zemljama sveta, posebno u onim sa razvijenomdemokratijom ulau znatni napori u borbu protiv korupcije.

U ovom uvodnom izlaganju teba napomenuti da je korupcijabolest protiv koje nema uspene vakcinacije. Njoj su podloni kraljevi,predsednici drava, bankari, dravni slubenici, kao i ociri, policajci ina alost lekari. Oni nisu imuni na primanje mita, kako se ova pojavanaziva u narodu i zakonu.

Nemam nameru da izlaganje optereujem teorijskim denicijamadrutvenih nauka, ali neophodno je razluiti osnovne elemente ovenegativne pojave. Da bi korupcija nastala potrebne su dve strane;korumpirani i koruptor, jednostavnije reeno onaj koji prima i onajkoji daje mito. U tim odnosima postoji niz vrlo kompleksnih situacijakoje dodatno oteavaju borbu protiv ove pojave. One podrazumevajudobru organizaciju, diskreciju , nepostojanje dokumentovanih tragova,ponekad znaajnu zatitu pojedinaca iz vhova izvrne vlasti, pravosua ipolicije. Aforizam koji najbolje denisao korupciju kae da je korupcijasimbioza kriminala, vlasti i policije, gde svi dobijaju veliki prot uznikakav rizik.

Naalost u Srbiji je korupcija ima piramidalnu formu. Poinje jeod vrha drutvene lestvice i iri se do osnovnih elemenata drutvenihfunkcija.

Na kraju ovoga uvoda moemo konstatovati da velika korupcijastanuje na spratovima, a mala u podrumima dravne vlasti. Kadase ova konstatacija preslika na teren zdravstva i medicine onda bimogli pretpostaviti da se veliki korupcionaki poslovi odvijaju se uministarstvima i direktorskim kabinetima , a mali u lekarski ordinacijamai ekaonicama


11/140

11


III MITO ILI DIKRECIJA U SRPSKOJ ISTORIJI

Ako se uzmu u obzir istorijske prilike kroz poslednjih 500godina moe se zakljuiti da je bilo objektivnih razloga da se u naroduzadre mnogi mitovi o mitu i podmiivanju vlasti od kojih je zavisiosvakodnevni ivot. Nismo nali egzaktne podatke o ovoj pojavi u vremeturske vladavine. Kao osvajai oni su otimali i vladali silom pa nije nibilo mesta za dikreciju kako se ranije zvalo davanje mita.

Nasuprot turske carevine, u Vojvodini i drugim krajevima gdesu iveli Srbi, ova pojava je bila rairena. Podseamo samo na injenicuda su Srbi morali otkupljivati graanska prava od austrijskih careva.Navodimo primer Novoga Sada iji su graani l748. godine od MarijeTerezije za 80 000 kruna dobili status slobodan grad sa pravima kojaim je Carica uz to-prodala. U ta vremena mogla se kupiti i plemika idruge titule to je donosilo odreene benicije.

U Srbiji mito u dananjem smislu javlja sa postankom novesrpske drave. Re mito u naem jeziku oznaava novac ili neko drugomaterijalno davanje, radi pribavljanja privilegija (najee nezakonitih),ili ostvarivanja nekih prava preko dravne administracije i vlasti.Kod srpskih pisaca XIX veka sree se re dikrecija kao sinonim zapodmiivanje ili potkupljivanje.Potie verovatno od latinske reidiscretia, to bi u prevodu znailo tajno, da niko ne sazna.

Dositej Obradovi je na svojim putovanjima po Evropi imaomnogo posla sa birokratama i morao podmiivati, pa je zapisano; da jeobijao pragove visokim inovnicima, dvorskim, trudei se da ovezadobije dikrecijama koje zvee i koje golicaju nepce. Primeujemoda je tradiciji ovih prostora postoji dosta liberalan stav prema mitu. Od vajkada se znalo da magarac natovaren zlatom i najvei plot preskae,pa je mito smatrano normalnom pojavom u svakodnevnom drutvenomivotu, posebno u odnosu vlasti i graana.

Postoji u naem narodu obiaj darivanja, koga treba razlikovatiod mita. Od turskih vremena se zadrala tradicija, naroito u Bosni,da se u znak zahvalnosti za dobro uinjeno delo ili u nekim prilikamadonose darovi koje zovu maksuzija za razliku od heidije koja je sinonimza mito. Neprimiti maksuziju smatra se uvredom, jer je to od srca anajee je predstavljeno darovima malih vrednosti, kao na primer pile, jabuka i slino.

U moralnom kodeksu obinih ljudi oni koji primaju mito smatrajuse i gulikoama. Brzo se prouje njihova pohlepa i ne uivaju dobar glas,to vai i za lekare, mada se treba priznati da lekaru koji ne trai, viedonose nego onome koji takav zahtev otvoreno postavlja.

O onima koji daju mito razmilja se dvojako u zavisnosti odkonteksta i okolnosti pod kojima se daje i prima mito. Uzmimo za


12/140


13/140

13


IV UZROCI I FORME KORUPCIJE U SRPSKOM

ZDRAVSTVU

Leenje bolesti i briga za zdravlje je delikatan problem svakogoveka. Na kraju krajeva ovaj problem moe se prikazati da zdravljenije sve u ivotu, ali je ivot bez zdravlja nita. Bolesni ljudi su upueniza zatitu i leenje lekarima koji svoju delatnost obavljaju ili u dravnimi od skorog vremena u privatnim ustanovama.

U daljnjem izlaganju neemo se baviti privatnom lekarskompraksom obzirom da u ovom obliku u privatnoj lekarskoj praksi nepostoji. Cilj nam je analizirati pojavu korupcije u dravnim zdravstveniminstitucijama. Po anketama objavljenim u analizama korupcija uzdravstvu nalazi se pri samom vrhu i kako bi to opisali medicinskimrenikom poprima oblik pandemije, to bi znailo da je rasprostranjenau svim delovima Republike Srbije.

Smatra se da je osnovni uzrok korupcije ljudska pohlepa.Preduslov da se pohlepa realizuje u formi korupcije, mita i reketiranja je postojanja bezakonja odnosno odsustvo pravne drave.

Uruavanje i slabljenje dravnih institucije, uzurpiranje vlastod strane pojedinaca ili grupa, vladavina zakona jaega,predstavlja plodno tle za razvojkorupcije.

Medicinski reenokorupcija ima brzu mitozu,pokazuje izuzetnu virulenciju,rastui destruira zdravodrutveno tkivo, metastazira ucelom drutva, saeto predstavljamelanoblastom protiv koga zasada nema delotvornog leka.I opet, medicinski reeno, jedini mogui lek protiv ove jeprevencija i jaanje imunitetadrutva. To podrazumevastvaranje vrste zakonskeregulative i njeno sporovoenjeu svim segmentima ivota.

Analizom postojeegstanja u zdravstvu Srbije,

korupcija bi se mogla predstaviti kroz etiri koruptivne forme u sistemuzdravstvene delatnosti.


14/140

14

Vladimir Jokanovi

A. KORUPCIJA U REPUBLIKIM I POKRAJINSKIMORGANIMA

Ovi organi odluuju o velikim investicionim projektima,otenderskim nabavkama lekova i vakcina , o nabavkama i distribucijidijagnostiki aparata. Nadalje ovi organi imaju velika ovlaenja urekonstrukcijama i izgradnji postojeih i novih zdravstvenih kapacititetaiz budetskih sredstava kao i donatora prvenstveno fondova EU.

Kako su ministarstva postala feudi stranaka na vlasti izostajebilo kakve parlamentarna ili druga kontrole i samostalno se odluuje outroku ogromnih novanih sredstava. U sprezi sa upravnim kadrovimakoje su isto takoe postavljeni od strane politikih partija mehanizamkorupcije besprekorno funkcionie. Nije sluajno da je nekolikoministara zdravstva iz zadnjih decenija postalo subjekt tuilakih istraga.Na alost sudski je epilog izostao kao i krivina odgovornost.

Podsetiu vas na drutvena tete nanesene poslednjih decenija.Kao neke od najznaajnijih su aferom nabavke vakcina protiv svinjskoggripa i citostatika. Uprkos jasnim indicijama i brojnim dokazima sudskiepilozi se jo ne naziru.

B. KORUPCIJA U KLINIKIM I BOLNIKIMUSTANOVAMA

Manifestuje se u vie podvrsta, ali se uglavnom se svode nazloupotrebe prilikom nabavki lekova, aparata, instrumenata i slino.Znatna se nasijska sredstva (zlo)upotrebljavaju i kod nabavki nametaja,zanatskih usluga i hrane za pacijente. Po slovu zakona trebalo bi da sesprovodi postupak tendera tj. odabira napovoljnijih nabavljaa od vieponuenih.

Praksa pokazuje da je u velikom broju sluajeva najpovoljnijinabavlja ne onaj koji ponudi najkvalitetniju ili najpovoljnijunabavku nego onaj ija ponuda ukljuuje i stavku mita za osobe kojeodluuju. Nadzor na zakonitosti rada zdravstvenih ustanova je isto podingerencijom stranakog aparata koji postavlja rukovodstvo klinikih ibolnikih ustanova.Bilo bi pogreno napisati bira rukovodstvo, jer tu nema govorau nikakvim izborima u demokratskom smislu te rei nego se radio jednostavnom postavljanju. Poseban i vrlo tetan vid korupcije uovim ustanovama je kadrovska politika koja predstavlja karikatururukovoenja zdravstvom.Posle pedeset godina iskustva u zdravstvenimustanovama teko mi je, ak i u statusu penzionera, prihvatati injenicuda se promenom vlasti na republikom ili lokalnom nivou, menjaju ne


15/140

15


samo rukovodioci klinika i bolnica, nego i odeljenja, pa ak i glavne sestre.Bilo bi neophodno osigurati kontinuitet u funkcionisanju zdravsvenihostanova gde bi pravilnije da se odabir kadrova vodi iskljuivo premastrunim vrednosti i dostojnosti.

Suprotno tome ovde je najee radi postavljanju lanova politikihstranaka i kadrova bliskim istima odabranih prema poslunosti.Ovakva praksa izaziva ogorenje i razoarenje kvalitetnih i politikineangaovanih kadrova, koji nemaju nikakvih mogunosti uticaja nastruni i nauni rad. Postojanje etikih komiteta po ovim ustanovama jeu veini sluajevaa samo je puko zadovoljavanje forme, a korupcija temakojom se komiteti kao takvi uope ne bave. Za ilustraciju, obraujui ovutemu obratio sam se koleginici koja vri funkciju predsednice etikogkomiteta jednog instituta sa molbom da svojim prilogom uestvuje nasimpoziju.Odgovor koji sam dobio bio je da se mi iskljuivo bavimoetikim problemima naunog rada.

C. KORUPCIJA NA FAKULTETIMA I NAUNIMINSTITUTIMA

Kakav nauk takvo i itanjeDa sam ima boljeg uiTe bih i ja danas bolje ita

P. P. Njego

Ni institucije visokog kolstva nisu poteene u procesusveukupnog uruavanja drutvenih institucija tokom poslednjihdvadeset godina.One su izgubile ulogu uvara intelektualnog potencijalai jezgra kritike misli jednog drutva.Ekonomska kriza uslovila je moralne lomove u svim slojevimastanovnitva. Posebno je pogodila srednju klasu kojoj po pravilupripadaju univerzitetski nastavnici i nauni radnici. U situaciji kada jebilo u pitanju golo preivljavanje, teko je bilo oekivati da e luonoeznanja i uvari etikih vrednosti ostati do kraja dosledni principimasvoje profesije.

Nedostatak bilo kakve drutvene kontrole i isucijencijakaznene politike dale su zamaha iardjijama da love u mutnome. Nimedicinski fakulteti u Srbiji nisu ostali imuni na korupciju.Poevi odpolitike prijema na studije, pa do polaganja ispita sve je postalo robakojom se trguje.Na pojedinim fakultetima postojala je tarifa za upis ,za ispit, magistarski rad i doktorat, sistem je uspostavljen za prijemeasistenata na naune i strune institucije. Sline situacije bile su prisutnei na drugim fakultetima bive SFR Jugoslavije.


16/140

16

Vladimir Jokanovi

Korupcija je rezultirala u generacijama plodova korupcije kojesada trae svoj prostor u razliitim institucijama nae zemlje. Premateoriji da koruptori imaju najveu skolonost da postanu korumpiraniteko se moe oekivati brz izlazak iz ovog zaaranog kruga. Nedavno mi je kolega iz grada na jugu Srbije ispriao jedan dogadjaj sa medicinskeinstitucije. Naime izvesni je profesor je traio od pacijenta 3000 eura zaoperaciju, doslovno rekavi Znate li vi koliko je moj ale platio za mojeispite? Pa za moju specijalizaciju? Pa onda magisterij i doktorat? Moram ja to nekako i vratiti

Kada se takva osoba nae na elu klinike onda je tu prisutnakorupcija po vertikali. Sloboda da se od pacijenta trai mito ne svodise samo na medicinsko nego sve ee i na nemedicinsko osoblje koje je angaovano u institucijama.U naunim institutima situacija je slina.Po nepisanom pravilu, uspevaju snalaljivi, politiki podobni i posluni.Teko je za oekivati da e ovakvi izbori ohrabrivati ili voditi borbuportiv korupcije .

Posebno se u meu institucijama u kojima je dolo do erozijestandarda istiu instituti za nauna istraivanja.Kao da su nepotizam

i korupcija bili legitimacija zaulazak u hramove nauke. Stotineambicioznih talentovanihi mladih ljudi potraili suu inostranstvu mesto zarealizaciju svojih elja i planova.

Odliv mozgova iakosveprisutan nije rezultirao ustvaranju strategije kako zadratii zaposliti ove strunjake.Sudei po novinarskimlancima svetske uspehe ovihmladih ljudi prikazujemo kaosvoje zanemarujui pri tomeinjenicu da se najvei broj ovihnikada pa ni privremeno neeobresti u Srbiji.

Stune insitucije postalju , kako je neko duhovito primetiomuzeji metuzalema nae nauke i umetnosti zatvorene su ali ineatraktivne mladim stunjacima koji se sve vie u naunoj armacijiokreu institucijama iz drugih zemalja.

Optimsti oekuju da e doi vemena kada e se nai rodoljubivitalenti vratit u Srbiju, doneti svetsku nauku u nae institute i svojimsteenim znanjem i tehnologijama inovirati industrijske prognoze, alipesimisti imaju mnogo crnje prognoze.


17/140


18/140

18

Vladimir Jokanovi

Za ovakvu praksu su veliki deo krivice snosili lekari.Kod pojedihsu postojale nepisane tarife za pet , deset ili mesec dana bolovanja.Postoje primeri i sudskih postupaka protiv lekara , istina malo ih jeokonano osuujuom presudom, poto bolesnici na sudu nisu biliradi da svedoe.Ta karakteristika socijalistike zdravstvene zatite ponekad jeukljuivala i na nae radnike iz Evrope. Radnicima koji su dolazili naodmor obilno je prodavano bolovanje i do mesec dana a isto je bilosubjekat diplomatskih prepiske sa naim ministrastvima.

Praksa prodavanja bolovanja odrala se sve do kraja dvadesetog veka.U vreme privatizacije i ekonomske krize obvkva praksa je doneklenaputena iz vie razloga. Prvi je velika nezaposlenosi i uvanje radnihmesta a drugi je injenica da dani provedeni na bolovanju negativnoutiu na zarade .

Ovo je pak dovelo do paradoksa da se sada ni ozbiljno bolesnine usude ii lekaru da ne izgube dragoceno radno mesto. Premaneslubenim podacima procenat bolovanja pao je ispod 4%, u ta se jouraunavaju odsustva zbog poroaja i brige oko deteta.

Drugi segment gde je korupcije ozbiljno pristuna je upuivanjeu invalidsku penziju.Ovaj segment lekarske deletnosti postao je vaanobjekat drutvene observacije. I u ovom podruju neslavno prednjaimou Evropi od osamdesetih godina dvadesetog veka.

Imali smo vei broj invalida radaod Italije, koja je imaladvostruko vie zaposlenih. Kroz invalidsko penzionisanje reavali suse mnogi problemi zaposlenih , od socijalnih,preko psiholokih dopolitikih.

U takvom arenilu neki lekari su videli dobru priliku za uspeanbiznis Za ovakvu rabotu neophodno je obezbediti adekvatne uslovekoji podrazumevaju lanac korupcije od lekara opte prakse, prekospecijalista do lanova invalidskih komisija.

Taj dobro organizovani sistem traje bezmalo etiri decenije.Ekonomisti nisu uspeli da izraunaju ali procenjuje se da ovakvapraka kota drutvenu zajednicu, tanije reeno penzijske fondove nastotine milijardi dinara.Stoga ne treba da udi podatak da je u zemljiSrbiji gotovo izjednaen broj zaposlenih sa brojem penzionera od kojihsu mnogi u privremenim i invalidskim penzijama a retki su dostiglipunu penziju. Uzrok lei izmeu ostalog i u ovom lekarskom biznisu.Ovakvom kriminalnom rabotom najvie su oteeni oni penzioneri kojisu stekli puni sta do penzije . Nemerljiva teta nanesena je i velikombroju bolesnika zbog nemogunosti adekvatnog leenja uzrokovanoginjenicom da se poveanjem broja penzionera smanjuju dopriosi zazdravstvo radno aktivnog stanovnitva.

Lanac u ovom segmentu mogao je da egzistira i do dananjihdana jer je dobro organizovan , slabo kontrolisan i nikako sankcionisan.


19/140

19


Na ovom sistemu neekasne su se pokazale mnoge drutvene akcije, apropisi nemonim. I ovde je kod korumpiranih vailo pravilo;nikakav rizik - veliki prot.

U javnim aferama koje su povremeno izlazile na povrinu a u vezisa ovim kriminalnim rabotama pokazalo se i lice i nalije drutvenogsistema. Apostrorane linosti nisu osuene, a njihov je drutvenipoloaj ostao nepromenjen. Njihov moralni integitet ni pre ni posle ovihafera nije doveden u pitnaje. Sklon sam poverovati da ivimo u drutvu ukojem su lukavstvo i snalaljivost poeljne osobine, a o osobama visokihmoralnih kvalileta se povremeno podsmeljivo i sa saaljenjem govorikao o potenjainjama.

Isto tako verujem da bi rigoroznija drutvena kontrola i stroijezakonske sankcije za prekrioce bili mehanizmi kojima bi se relativnolako dalo suzbiti ovakvu vrstu parazitiranja.

Zdravomisleim ljudima nejasno je zato nadleni dravni organine stanu na put ovoj znaajnoj pljaki teko napunjenih penzijskihfondova. Logian odgovor od nadlenih teko je dobiti. Ovoj pojavisu nesumnjivo doprineli pojedini gramzljivi,nesavesni,lekari i njimaudrueni dravni slubenici kao i nemoralni pojedinci korisnici ovakosteenih penzija.

Verujem da e sada, kada su fondovi maksimalno ispranjenizazvoniti zvono za uzbunu. Nadam se da je jedan od prvih koraka nedavnoustanovljen mehanizam povere uplaivanja doprinosa i poreza.Nadamse da je ovo samo poetak buenja uspavane savesti zakonodavaca iinspektora i da emo uskoro o ovoj vrsti korupcije govoriti u prolom vremenu.


20/140

20

Vladimir Jokanovi

VI ZAKLJUAK

Pred problemima korupcije lekarsko udruenje,etiki sudovi isudovi asti ostaju nemi, vodei se jednom od osnovnih naela krivinogprava svako je nevin dok se ne dokae suprotno Sa aspekta zatiteljudskih prava ovo jeste ispravno, ali u svakom pojedinom sluaju nemora biti niti pravedno niti poteno.

Na kraju ovoga izlaganja, naglaavam jo jednom da autorzastupa realno miljenje da su koruptori i korumpirani iako malobrojniu profesionalnom drutvu lekara, ogromne tetoine i istovremeno ljudiod uticaja.

Postavlja se onda logino pitanje ;kako je mogue da ta manjinadiktira drutvenu atmosferu ,vodi politiku u zdravstvu i konano ivibolje i udobnije od veine potenih djelatnika u postupku odgovornograda?

Postavlja se pitanje da li smo mi rtve politikog militantnogcinizma i njihove paradigme pravde i hrabrosti po kojoj je karakterkukaviluka koji ispoljavamo najnia taka na skali ljudskih vrednosti.

Ako prihvatimo Sloterdajtovu teoriju , da lozoja kukavilukakoja podrazumeva uvanje mirnog ivota po svaku cenu, povlaeise pred opasnostima, prenebegava socijalne krivine i taktikom ekanjapobeuje. Tada ovaj sistem zahteva novu antropoloku lozoju , pokojoj je uzmicanje predstavlja logian stav odbrane a ne kukaviluk.

Postavlja se pitanje da li je mogue promeniti paradigmu oveka kaomoralnog bia, borca za pravdu , heroja slobodara i tako dalje.Mnogotoga ukazuje da se ljudi menjaju u tom pravcu. Postojei alternativnipokreti su na neki nain pokreti kukavica jer ne prihvataju vladajuulogiku prljave borbe za prot. Pitamo se hoe li stoga vreme pred namapostai era nove kukavike antropologije?

U tom sluaju jedino onaj ko dugo poivi saznati e da li su ovapredvianja bila tana.Radi boljitka svih nas nadam se da nisu.


21/140

21


KONVENCIJA SAVETA EVROPE O KORUPCIJI IZ1999. GODINE

SAVJET EVROPE, Evropski ugovori Ets Br 174

Graansko pravna konvencija o korupciji

STRAZBUR, 4.11.1999. GODINE

Preambula

Drave lanice Savjeta Evrope, druge drave i Evropska Zajednicadolepotpisane;

Vodei rauna da je cilj Savjeta Evrope da postigne veu povezanostizmeu svojih lanica;

Svjesni vanosti jaanja meunarodne suradnje u borbi protiv korupcije;

Istiui da korupcija predstavlja najveu opasnost vladavinizakona, demokraciji i ljudskim pravima, pravinosti i socijalnojpravdi, ometa ekonomski razvoj i ugroava odgovarajue i potenofunkcioniranje trine ekonomije;

Priznajui negativne nancijske posljedice korupcije za pojedince,kompanije i drave, a kao i za meunarodne institucije;

Uvjereni u vanost doprinosa graanskog prava u borbi protiv korupcije, naroito omoguavanje licima koja su pretrpjela tetu daprime pravednu naknadu;

Podsjeajui na zakljuke i rezolucije 19-te (Malta, 1994. godine),21-ve (eka Republika, 1997.) i 22-ge (Moldova 1999.) Konferencijaevropskih ministara pravde;

Uzimajui u obzir Program akcije protiv korupcije usvojen odKomiteta Ministara u novembru 1996. godine;

Uzimajui takoer u obzir studiju o provedivosti sainjenekonvencije o graanskim pravnim sredstvima za naknadu tete proizileiz akata korupcije odobrene od strane Komiteta Ministara u februaru1997.;

Imajui u vidu rezoluciju (97) 24 o dvadeset vodeih principa zaborbu protiv korupcije, usvojenu od Komiteta Ministara u novembru1997. godine, na njihovoj 101-oj sjednici, Rezoluciju (98) 7. ovlaujuiusvajanje djelominog i proirenog sporazuma koji uspostavlja grupu


22/140

22

Vladimir Jokanovi

zemalja protiv korupcije (GRECO), usvojenu od strane KomitetaMinistara u maju 1998., na 102-oj sjednici, i Rezoluciju (99) 5 kojauspostavlja GRECO, usvojenu 01. maja 1999. godine;

Podsjeajui na Zavrnu deklaraciju i na Akcioni plan usvojen odstrane efova drava i vlada zemalja lanica Savjeta Evrope na njihovomdrugom samitu u Strasbourgu, u oktobru 1997.,

Dogovorili su se kako slijedi:

Glava I Mjere koje se trebaju poduzeti u domaem pravu

lan 1 Svrha

Svaka Strana e osigurati u svome domaem pravu uinkovitapravna sredstva za lica koja su pretrpjela tetu kao rezultat radnjikorupcije, koja e im omoguiti da ostvare svoja prava i interese,ukljuujui mogunost dobivanja naknade tete.

lan 2 Denicija korupcije

Za potrebe ove konvencije, korupcija podrazumijeva traenje,nuenje, davanje ili primanje, direktno ili indirektno, mita ili bilo kojedruge nezakonite koristi ili stavljanja toga u izgled, koje izopaujepropisano izvoenje neke dunosti ili ponaanja koje se zahtijeva odprimatelja mita, nezakonite koristi ili osobe kojoj se to stavlja u izgled.

lan 3 Naknada tete

1. Svaka Strana e u svom domaem pravu omoguiti osobamakoje su pretrpjele tetu kao rezultat korupcije pravo da pokrenu postupak da bi ostvarili punu naknadu takve tete.

2.Takva naknada moe biti obuhvaati materijalnu tetu,izgubljenu dobit i nematerijalnu tetu.

lan 4 Odgovornost

1. Svaka Strana e predvidjeti u svom domaem pravu ispunjavanjeslijedeih uvjeta da bi se ostvarilo pravo na naknadu tete:

a) Da je tueni poinio ili odobrio akt korupcije, ili je propustioda poduzme razumne korake da preduprijedi akt korupcije;

b) da je tuitelj pretrpio tetu; ic) da postoji uzrona veza izmeu akta korupcije i tete.


23/140

23


2. Svaka Strana e osigurati u svom domaem pravu da, ako je vietuenih odgovorno za tetu za isto djelo korupcije, da e biti odgovornisolidarno i pojedinano.

lan 5 Odgovornost draveSvaka Strana e u svom domaem pravu omoguiti odgovarajui

postupak da osobe koje su pretrpjele tetu kao rezultat akta korupcije odstrane njenih javnih funkcionara u vrenju njihovih ovlatenja ostvarepravo na naknadu tete od drave ili, u sluaju da je potpisnik Stranakoja nije drava, od odgovarajuih organa te Strane.

lan 6 Podijeljena odgovornostSvaka Strana e osigurati u svom domaem pravu da se visina

naknade tete smanji ili ne odobri imajui u vidu sve okolnosti, ako jetuitelj svojom grekom doprinio nastanku tete ili njenom poveavanju.

lan 7 Rokovi zastare

1. Svaka strana e u svom domaem pravu predvidjeti dapokretanje postupka za naknadu tete bude ogranieno periodom nemanjim od tri godine od dana kada je lice koje je pretrpjelo tetu postalosvjesno ili je prema stanju stvari trebalo biti svjesno, da je teta nastupilaili da je akt korupcije izvren, i identiteta odgovornog lica. Meutim,takav postupak nee moi biti zapoet nakon isteka perioda ne manjegod 10 godina od dana kada se akt korupcije desio.

2. Zakoni strana kojima se regulira zastoj i prekidanje zastarjelostie, na odgovarajui nain, biti primijenjeni na rokove odreene uparagrafu 1.

lan 8 Valjanost ugovora

1. Svaka Strana e u svom domaem pravu predvidjeti da jenitavan svaki ugovor ili klauzula ugovora kojim se predvia korupcija.

2. Svaka Strana e u svom domaem pravu predvidjeti mogunostda sve strane u ugovoru iji je pristanak bio rezultat akta korupcije datrae od suda da ugovor oglasi nitavnim, ne ponitavajui njihovopravo da trae naknadu tete.

lan 9 Zatita zaposlenih

Sve Strane e u svom domaem pravu predvidjeti odgovarajuuzatitu protiv bilo kakve neopravdane sankcije za zaposlene koji imaju


24/140

24

Vladimir Jokanovi

osnovu za sumnju na korupciju i koji su prijavili u dobroj vjeri svojusumnju odgovornim licima ili vlastima.

lan 10 Raunovodstvo i revizija

1. Sve Strane e u svom domaem pravu, poduzeti sve potrebnemjere da godinji obrauni poduzea budu sainjeni pregledno i da dajuistinitu i potenu sliku nancijske pozicije toga poduzea.

2. U pogledu preventivnih akata u borbi protiv korupcije, sveStrane e osigurati u svom unutranjem pravu da revizori potvrujuda godinji obrauni predstavljaju istinitu i potenu sliku nancijskepozicije poduzea.

lan 11 Prikupljanje dokaza

Svaka Strana e predvidjeti u svom domaem pravu djelotvoranpostupak za prikupljanje dokaza u parninim postupcima proisteklim izakata korupcije.

lan 12 Privremene mjere

Svaka Strana e predvidjeti u svom domaem pravu mogunostdonoenja takvih sudskih naredbi koje su neophodne da osiguraju pravai interese strana za vrijeme trajanja parninog postupka, a koje proizlazeiz akata korupcije.

Glava II Meunarodna suradnja i praenje primjene

lan 13 Meunarodna suradnja

Strane e uinkovito suraivati u stvarima vezanim za parninepostupke u sluajevima korupcije, posebno u pogledu ustupanjadokumenata, pribavljanju dokaza u inozemstvu, nadlenosti, priznavanjui izvrenju stranih presuda i parninih trokova, u suglasnosti saodredbama relevantnih meunarodnih instrumenata u meunarodnojsuradnji u graanskim i trgovinskim pitanjima u kojima je Strana, teisto tako sa njihovim unutranjim pravom.

lan 14 Praenje

Grupa zemalja protiv korupcije (GRECO) e nadgledatiimplementaciju konvencije od strane Strana.

Glava III Zavrne odredbe


25/140

25


lan 15 Potpis i stupanje na snagu

1. Ova Konvencija e biti otvorena za potpisivanje za laniceSavjeta Evrope, za zemlje nelanice koje su uestvovale u pripremama iod strane Evropske Zajednice.

2. Ova konvencija je predmet ratikacije, prihvaanja iliodobravanja. Instrumenti ratikacije, prihvaanja ili odobravanja e bitipoloeni kod Generalnog sekretara Savjeta Evrope.

3. Ova Konvencija e stupiti na snagu prvog dana u mjesecu kojislijedi nakon isteka perioda od 3 mjeseca poslije datuma kojeg e 14potpisa sa izraenom suglasnosti biti dati za konvenciju u suglasnosti sauvjetima iz paragrafa 2. Svaka Strana koja nije lan Grupe zemalja protiv korupcije (GRECO) u vrijeme ratikacije, prihvaanja ili odobravanja,e automatski postati lan onoga dana kada konvencija stupi na snagu.

4. to se tie potpisa kojim se naknadno prihvaaju obaveze izKonvencije, Konvencija e stupiti na snagu prvog dana u mjesecu kojislijedi po isteku perioda od tri mjeseca poslije datuma izraavanjasuglasnosti da bude obavezan konvencijom u suglasnosti sa uvjetima izparagrafa 2. Svaki Strana koja nije lan Grupe zemalja protiv korupcije(GRECO) u vrijeme ratikacije, prihvaanja i odobravanja, e automatskipostati lan na datum kada konvencija stupi na snagu u odnosu na nju.

5. Svi posebni modaliteti za uestvovanje Evropske Zajednice uGrupi zemalja protiv korupcije (GRECO) e biti odreeni u mjeri u kojoj je to potrebno zajednikim sporazumom sa Evropskom Zajednicom.

lan 16 Pristupanje konvenciji

1. Poslije stupanja na snagu ove Konvencije, Komitet ministaraSavjeta Evrope, nakon savjetovanja sa Stranama ove Konvencije moepozvati bilo koju dravu koja nije lan Savjeta i koja nije uestvovala unjenoj pripremi da pristupi ovoj Konvenciji, odlukom koja je donesena veinom spomenutom u lanu 20d statuta Savjeta Evrope i jednoglasnood strane predstavnika Strana koje su ovlatene da sjede u Komitetu.

2. U pogledu drava koje pristupaju, Konvencija e stupitina snagu prvog dana u mjesecu koji slijedi nakon isteka perioda odtri mjeseca poslije datuma depozita instrumenta o pristupanju kodGeneralnog sekretara Savjeta Evrope. Svaka drava koja pristupa ovojKonvenciji e automatski postati lan GRECO, ukoliko ve nije lan u vrijeme pristupanja, na dan kada Konvencija stupi na snagu u odnosuna nju.


26/140

26

Vladimir Jokanovi

lan 17 Rezerve

Nije mogue davati rezerve u pogledu bilo kojeg lana ovekonvencije.

lan 18 Teritorijalna primjena

1. Bilo koja drava ili Evropska Zajednica mogu, u vrijeme potpisaili deponiranja instrumenata ratikacije, prihvaanja, odobravanja ilipristupanja, odrediti teritoriju ili teritorije na kojima e se ova Konvencijaprimjenjivati.

2. Sve Strane mogu, bilo koga kasnijeg dana, deklaracijomupuenom Generalnom sekretaru Savjeta Evrope, proiriti primjenuove Konvencije na bilo koju drugu teritoriju odreenu deklaracijom.U odnosu na te teritorije Konvencija e stupiti na snagu prvog dana umjesecu koji slijedi nakon isteka perioda od 3 mjeseca poslije datumaprimanja takve deklaracije od strane Generalnog sekretara.

3. Bilo koja deklaracija koja je sainjena na osnovu dva prethodnaparagrafa, u pogledu teritorije odreene u toj deklaraciji, moe bitipovuena obavjetenjem upuenim Generalnom sekretaru. Povlaenjee postati efektivno prvog dana mjeseca koji slijedi nakon isteka periodaod 3 mjeseca poslije datuma primanja takvog obavjetenja od straneGeneralnog sekretara.

lan 19 Odnos prema drugim instrumentima i sporazumima

1. Ova Konvencija ne utie na prava i obaveze proizile izmeunarodnih multilateralnih instrumenata koji se tiu posebnihsluajeva.

2. Strane Konvencije mogu zakljuiti bilateralne ili multilateralnesporazume jedna sa drugom o stvarima koji regulira konvencija, izrazloga dopuna ili jaanja njenih odredbi ili omoguavanja primjeneprincipa u njoj utjelovljenih, ne nautrb ciljeva i principa ove Konvencije,da obaveu sebe pravilima o ovoj materiji unutar granica specijalnogsistema koji ih vezuje u momentu otvaranja za potpis ove Konvencije.

3. Ako su 3 ili vie drava potpisnica ve zakljuile sporazum iliugovor u vezi predmeta ove konvencije ili na drugi nain uredile svojeodnose u vezi ovog predmeta, one e moi primjenjivati taj sporazumili ugovor ili da regulira ove odnose suglasno sa njim, umjesto postojeeKonvencije.


27/140

27


lan 20 Amandmani

1. Amandmani na ovu konvenciju mogu biti predloeni odstrane bilo koje Strane, i bie dostavljeni Generalnom sekretaru SavjetaEvrope, lanicama Savjeta Evrope, nelanicama koje su uestvovale upripremama ove Konvencije, Evropskoj Zajednici, a isto tako bilo kojojzemlji koja je pristupila ili koja je pozvana da pristupi ovoj Konvenciji usuglasnosti sa uvjetima iz odredbe lana 16.

2. Svaki amandman predloen od Strane bie dostavljen

Evropskom komitetu za pravnu suradnju (CDCJ) koji e Komitetuministara dati svoje miljenje o predloenom amandmanu.

3. Komitet Ministara e razmotriti predloeni amandman imiljenje Evropskog komiteta o pravnoj suradnji (CDCJ) i, nakonkonsultacija sa Stranama Konvencije koje nisu lanovi Savjeta Evrope,moe usvojiti amandman.

4.Tekst bilo kojeg amandmana usvojenog od strane KomitetaMinistara u suglasnosti sa paragrafom 3 ovog lana e biti proslijeenStranama na prihvaanje.

5. Svaki amandman usvojen u suglasnosti sa paragrafom 3 ovoglana e stupiti na snagu tridesetog dana nakon to sve Strane buduinformirale Generalnog sekretara o njihovom prihvaanju.

lan 21 Rjeavanje sporova

1. Evropski komitet za pravnu suradnju (CDCJ) Savjeta Evrope ebiti informiran u pogledu interpretacije i primjene ove Konvencije.

2. U sluaju spora izmeu Strana kako u pogledu interpretacijeili primjene ove Konvencije, sporazum e se traiti kroz pregovore ili nabilo koji drugi miran nain koji izaberu, ukljuujui upuivanje sporaEvropskom komitetu za pravnu suradnju (CDCJ), nekom arbitranomtribunalu ije odluke e biti obavezujue za Strane, ili Meunarodnomsudu pravde, kako je to dogovoreno meu zemljama na koje se to odnosi.


28/140

28

Vladimir Jokanovi

lan 22 Odricanje

1. Svaka Strane se moe, u bilo koje vrijeme, odrei ove Konvencijesredstvima obavjetavanja upuenim Generalnom sekretaru SavjetaEvrope.

2. To odricanje e stupiti na snagu prvog dana mjeseca koji slijedinakon isteka perioda od tri mjeseca poslije datuma prijema obavjetenjaod strane Generalnog sekretara.

lan 23 Obavjetavanje

Generalni sekretar Savjeta Evrope e obavjetavati lanice SavjetaEvrope i druge potpisnice i Strane konvencije o:

a) svakom potpisu;b) depozitu bilo kojeg instrumenta ratikacije, prihvaanja,

odobravanja ili pristupanja;c) svakom datumu stupanja na snagu ove Konvencije, u suglasnosti

sa lanovima 15 i 16;d) svakom drugi akt, obavjetavanje ili dostavljanje vezano za ovukonvenciju.

Mi dole potpisani, kao ovlatena lica, potpisujemo ovu Konvenciju.Sastavljeno u Strasbourgu, etvrtog dana novembra 1999.

godine, u engleskom i francuskom jeziku, oba teksta su na jednak nainautentina, u jednoj kopiji koja e biti poloena u arhivi Savjeta Evrope.Generalni sekretar Savjeta Evrope e proslijediti ovjerene kopije svimlanicama Savjeta Evrope, nelanicama Savjeta koje su uestvovale upripremana ove konvencije, Evropskoj Zajednici, kao i bilo kojoj zemljikoja je pozvana da pristupi.

VII SAETAK

Na poetku izlaganja autor navodi motive svoga izlaganja.Potencira znaaj etikih vrednosti u svakodnevnom odnosu lekara ibolesnika. Navodi da se ugled lekara u savremenom srpskom drutvunalazi na niskom nivou. Autor analizira uzroke korupcije koji se ponjemu su pre svega nalaze u neselektivnom odabiru rukovodeihkadrova na svim nivoima.Zalae se da bi strunost i etinost morali bitibitni kriterijumi za izbor rukovodeih kadrova od najvieg ka najniemnivou. Sadanji princip postavljanja, a ne izbora kadrova doveo je dopada strunog nivoa zdravstvene zatite u Srbiji. U etiologiji korupcije


29/140

29

PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI

autor navodi i tradiciju mita kroz dvesta godina postojanja srpske drave.Izlaganje je podeljeno na poglavlja u kojima je analizirana korupcija usistemu vlasti , institucijama obrazovanja i zdravstvenim ustanovama.Posebno je istaknuta tehnika korupcije, koja ima diskretne sisteme ine ostavlja tragove po kojima bi policija i tuilatvo mogli reagovati.Autor smatra da bi dravne strukture na svim nivoima moralekontrolisati rad zdravstvenih ustanova.Potencira se uloga Lekarskekomore i suda asti u Srpskom lekarskom drutvu. Autor predlaeposebe mera u postupku odbira buduih kadrova. Bilo bi od izuzetnogznaaja mere u Centre za karijerno voenje koje bi budue lekareupoznale sa ovom problematikom kao i mere u slube za ljudske resursepri medicinskim institucijama koje bi se starale da se najbolje iskoristekapaciteti postojeih kadrova.Naglaava se potreba za temeljitijoj studiji etike u toku kolovanjamedicinskih radnika. Autor je uz svoj rad priloio i Graansko pravnakonvencija o korupciji Saveta Evrope iz 1999. godine koja je obavazujuaza Republiku Srbiju,

SUMMARY

In the beginning the author indicates his motives for writing thisarticle. He emphasizes the importance of ethical values in everydaily relations between the physicians and the patients. e author states thata doctor's reputation in contemporary Serbian society is on a low level.

e author analyzes the causes of corruption, which according to him areprimarily located in the random selection of executives at all levels. eauthor advocates that the professionalism and ethics must be importantcriteria for the selection of all executives from the highest to the lowestlevel. e current principle, that favours appointment rather that opencompetition led to the decrease of the professional level of health carein Serbia. e author cites the etiology of corruption and two hundredyears tradition of bribery in Serbian state.

e article is divided into chapters which tackle corruption ingovernment, educational institutions and healthcare facilities. Specialemphasis was put on "technique" of corruption, which has discretemethods and leaves no traces to which police and prosecutors couldrespond. e author believes that the State structures at all levels mustwork to control health institutions. Furthermore he underlines therole of the Medical Chamber and the Court of Honor in the SerbianMedical Society. e author proposes special measures in the processof selecting future employees. It would be of great importance that theCareer Centre adopt measures for future physicians to become familiarwith these issues as well as for the HRs in medical institutions to take


30/140

30

Tatjana Radosavljevi

care to make best use of existing staff capacity.ere is a need for a thorough study of ethics in the medical

professionals education. Finally the author the 1999 CoE Civil Law Convention on Corruption, that establishes obligations for the Republicof Serbia as well.

LITERATURA:

1. Gregori E.Pens, Klasini sluajevi iz medicinske etikeSlubeni Glasnik; Beograd 2007. godina

2. Rasma Karklins, Sistem me je naterao - korupcija upostkomunistikom drutvuOrganizacija za evropsku bezbednost i saradnju; Beograd, 2007. godina

3. Begovi Boris, Ekonomska analiza korupcije

Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2007. godina4. Dragomir Antoni i drugi Korupcija u SrbijiCentar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2001. godina


31/140

31


TatjanaRadosavljevi*

PRAVA LEKARA:IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I

REALNOSTI

* Doktor medicinskih nauka,Specijalista - pulmolog ,

Direktor lekarske komore Srbije.


32/140

32



33/140

33


UVOD

Lekarsku profesiju ine vetine, stav, vrednosti i ponaanje koje suzajednike svim lekarima. U to je ukljuen koncept znanja i vetina, liniintegritet, altruizam, potovanje etikog kodeksa, predanost i privilegijusamoregulacije struke i pravo na kliniku autonomiju. Tradicionalno,lekari potujui princip altruizma, kroz istoriju, pretpostavljaju svojesopstveno dobro i zdravlje sluenju svojim pacijentima. Istovremenolekari moraju da se pridravaju linih vrednosti i da zadre nezavistanprofesionalni sud u procesu leenja pacijenata.

Samoregulacija profesije, ne moe biti i nije samoprotekcijakako esto moe da se implicira u javnosti.Medicinska delatnost podrazumeva:

- leenje ili ublaavanje bolesti, telesnih oteenja ili patnji-terapija

- sve radnje i postupke kojima je cilj da prepoznaju i otkrijubolesti kod odredjenih lica a potom i sam in njihovogprepoznavanja-dijagnostika

- predvidjanje daljeg toka i krajnjeg ishoda bolesti-prognoza- predohrana od bolesti-prevencijaMedicina je delom nauka , ali i umee i vetina, i neto to je

davno zaboravljeno: lina nadahnutost i intuicija, inventivnost, jednomreju: ARS MEDICA - UMETNOST LEENJA.

Medicina i u potpuno tehnikom i naunom smislu, podrazumevaodnose medju ljudima a lekarsko ustanovljavanje dijagnoze, davanjesaveta i pruanje tretmana uokvireno je moralnim kodeksom. Ciljevimedicine mogu biti da ponekad lei, esto pomae, a uvek utei.Spremnost lekara i pacijenata da se pridravaju moralnih vrednosti, kao to su duno medjusobno potovanje, potenje, poverenje,saoseanje i opredeljenje za postizanje zajednikih ciljeva, obino dovodedo dubokog etikog odnosa pacijenta i lekara. Medjutim, medicina je i optereena sudbonosnim rizicima ije svodjenje na manju meruzavisi od ekonomskih mogunosti drutva i sistemskih istraivanja.Lekar medjutim kome medicinska nauka nudi vie razliitih metoda neodluuje se uvek nuno za onaj metod koji najmanje moe da nakodi.Naprotiv lekar mora da prui najbolju, najekasniju pomo, ije izgledana uspeh on jedini moe samo da procenjuje a ne moe da ih izrauna.

- Leenje se obavlja danas sa znanjem od sutra- Medicina je nauka nesigurnosti i umetnost verovatnoe -

(Osler)Svaki lekar ima line vrednosti, stavove ili poglede koji mogu uticati

na njegovo tumaenje podataka, ak i emocije koje nerado priznaje,


34/140

34


a koje mogu da iskrive objektivnost rasudjivanja, kao to su strah odsmrti i invaliditeta, ne simpatisanje odredjenih tipova osoba ili ivotnihstilova, rasne i rodne predrasude, predrasude prema starijima, elja zanapredovanjem u karijeri, potovanjem miljenja kolega ili protom, tosve moe da podrije objektivno kliniko rasudjivanje. Odnos izmedjulekara i pacijenata ne odvija se samo prema pravnim pravilima, negoprema pravilima medicinske etike. Ova etika naela obliku pravneobaveze odredjuju njihovu sadrinu i opseg, jer u protivnom medicinabi postala bezduna radionica za mehanike opravke. Lekarska etika ipravo se jedno na drugo oslanjaju i medjusobno dopunjuju . U sluajupravnih praznina merodavnim se smatra etiko rasudjivanje. Klinikaetika rauna na uverenje da ak i kada je zbunjenost velika i emocije jake,lekari, sestre, pacijenti i njjihove porodice mogu da rade konstruktivno,da utvrde, analiziraju i razree veinu etikih problema koji nastaju uklinikoj medicini.

Moralni principi klinike etike su:- Princip potovanje autonomije pacijenta,- Princip dobrobiti,- Princip nenanoenja tete- Princip pravde.Uz to moraju postojati i odredjeni standardi ponaanja, koji senazivaju etiki principi ili etika pravila, kao to su Hipokratovo primi

pomo i ne nanesi tetu i princip korisnosti. Naime, u anglosaksonskojliteraturi moemo naii na pravilo da lekari imaju obavezu da leepacijente, pa ak i kada su sami u opasnosti.Vrlo esto i lekari i pacijenti moraju da donose odluke brzo .

PROTOKOLI LEENJA I OBAVEZA POTOVANJAPROTOKOLA

Sa druge strane, pravila ili standardi leenja obuhvataju nespornaili optevaea znanja, a medicinska nauka se stalno razvija. Postojeosnovni ili bazini standardi (higijena, sterilizacija), ali i optepriznatimedicinski postupci koji su spoznati ili prihvaeni od svih lekara istestruke ili bar veine. Medjutim, zakonodavac ne odredjuje ta medicinskistandard podrazumeva. U SAD i Velikoj Britaniji je dokazivanjelekarskih greaka poiva na potovanju tzv. protokola leenja.

POJMOVI- Vodii dobre prakse- Kliniki putevi- Protokoli leenja


35/140

35


NAIN OBAVLJANJA LEKARSKE DELATNOSTI IOVLAENJA LEKARA

Prvi deo koji se odnosi na prestanak prava na samostalni rad,zakonski se jo formulie kao oduzimanje licence i regulisan je ZZZ,Pravilnikom o bliim uslovima za izdavanje, obnavljanje i oduzimanjelicence lanovima komora zdravstvenih radnika I Statutom Lekarskekomore Srbije.

LKS ima javno ovlaenje da privremeno ili trajno oduzimelicencu u sledeim sluajevima:

- Ako zdravstveni radnik ne obnovi licencu pod uslovimapropisanim zakonom- Ako zdravstveni radnik obavlja delatnost za koju mu nijeizdata licenca

- Ako zdravstveni radnik u obavljanju zdrastvene delatnostinaini strunu greku kojom se naruava, odnosno pogoravazdravstveno stanje pacijenata

- Ako je zdravstvenom radniku izreena jedna od meraprivremene zabrane samostalnog rada od strane nadlenogorgana komore, zbog tee povrede profesionalne dunosti iugleda lana komora u skladu sa zakonom ili statutom komore

- Ako je pravosnanom sudskom presudom zdravstveni radnik osudjen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanjeprofesije zdravstvenog radnika

- Ako u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstvazdravstvenog osiguranja

- U drugim sluajevima propisanim zakonom Privremenooduzimanje licence moe trajati od est meseci do pet godina.Pod strunom grekom prema ZZZ, podrazumeva se nesavesno

leenje odnosno zanemarivanje profesionalnih dunosti u pruanjuzdravstvene zatite odnosno ne pridravanje ili ne poznavanjeutvrdjenih pravila i profesionalnih vetina u pruanju zdravstvenezatite, koje dovodi do naruavanja, pogoravanja, povrede, gubitka ilioteenja zdravlja ili delova tela pacijenata. Struna greka se utrdjuje udisciplinskom postupku pred nadlenim organom komore, odnosno upostupku redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog radazdravstvenih radnika.

Komora trajno oduzima licencu zdravstvenom radniku ako jepravosnanom sudskom presudom osudjen na kaznu zatvora zbogtekog krivinog dela protiv zdravlja ljudi. Zdravstveni radnik kome je oduzeta licenca ne moe donositi samostalne odluke o leenju i moraraditi pod nadzorom.


36/140


37/140

37


bolesnika to zahtevaju, esto se izlau neposrednim opasnostima po vlastiti ivot i zdavlje, kao to je opasnost da budu zaraeni ili povredjeni.Sa druge strane posebna briga neophodan je element pruanja lekarskenege, a to zahteva i posebnu obazrivost i savesnost, tj savesno postupanjeu skladu sa pravilima medicinske struke i nauke.Lekar nije arobnjak, nego obian ovek, pravo na grekupripada svakom oveku, a nijedan lekar ne moe za sebe rei da nikadnee nainiti greku. Od lekara se uvek oekuje promiljeno i savesnopostupanje, dobro pacijenta je merilo (primum non nocere), a duan je i da se pridrava principa sigurnijeg puta u dijagnostici i terapiji.Ako su sve procedure jednako opasne, lekar bira onaj sa najvie izgledana izleenje. Miljenje drugog kolege mora da se tretira po principupoverenja, ali ni slepo oslanjanje na tudju dijagnozu nije doputeno.Ukoliko lekar procenjuje da izvesna metoda leenja iz razliitih razloganije u granicama njegovih mogunosti duan je da pacijenta uputidrugom lekaru. Svaki lekar mora spoznati granice svojih mogunosti.

ODGOVORNOST LEKARA

Struna greka lekara se utvrdjuje u disciplinskom postupku prednadlenim organom komore, odnosno u postupku redovne ili vanrednespoljne provere kvaliteta strunog rada zdravstvenih radnika. Uslov da bi zdravstveni radnik uopte dobio licencu jeste da pravosnanomsudskom odlukom nije osudjen za krivino delo koje ga ini nedostojnimza obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno da pravosnanomsudskom odlukom nije osudjen na kaznu zatvora zbog tekog krivinogdela protiv zdravlja ljudi (lan 195 ZZZ).

Po lanu 198. Komora zdravstvenom radniku trajno oduzimalicencu ako je zdravstveni radnik pravosnanom sudskom odlukomosudjen na kaznu zatvora zbog tekog krivinog dela protiv zdravljaljudi.

ETIKI ASPEKTI ODNOSA LEKAR - PACIJENT

1. Samo dobar ovek moe biti dobar lekar (Notnagel)2. Poverenje u lekara je temelj odnosa. Lekar je u odnosu napacijenta u tipinom odnosu nadmonosti, ali zato pacijent

treba da ima pravo na slobodan izbor lekara.Sa druge strane, lekar moe postupati po svoj savesti samo ako

slobodno donosi odluke, ne sledei uputsva viih organa, ali se dreizakona i medicinske etike. Lekar ne lei bolest nego bolesnika ( Ire je lek). Odnos lekar- pacijent pravno predstavlja vrstu ugovora olekarskoj usluzi, ili se odnosi na odredjene medicinske postupke. Lekar


38/140

38


preduzima u dijagnozi i leenju pravila medicinske nauke, odnosnostandard medicine i saoptava informacije o njima.

Osnovna dunost lekara je da pacijenta lei, a iz toga pristiusledee obaveze:1. Obaveza da uslugu izvri lino2. Obaveza da uzima podatke za anamnezu3. Obaveza da izvri pregled odnosno ispitivanje pacijenta4. Obaveza da postavi dijagnozu.5. Obaveza da postavi indikaciju za terapiju ili intervenciju6. Obaveza da lei pacijenta a nain leenja odredjen je

zdravstvenom doktrinom7. Obaveza da se docnije stara o pacijentu8. Obaveza da postupa po pravilima struke i paljivo, tj. lege

artis i sa panjom dobrog strunjaka.9. Obaveza lekara da vodi i uva medicinsku dokumentaciju10. Obaveza lekar da uva pacijentovu tajnu

U pravnom smislu pacijent ima sledee obaveze:

1.Obavezu da plati nagradu za rad, osim ako se ona podmirujeiz zdravstvenog osiguranja2.Obavezu da saradjuje sa lekarem

Medjutim, po naelima gradjanskog prava ako lekar posedujenatprosene sposobnosti i znanja duan je da ih upotrebi, a akoproseni lekar nema neka znanja nema obavezu i nije odgovoran toih ne primenjuje. Onaj ko moe vie, vie je duan. Lekar je duan daizvrava obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupajui sa panjomdobrog strunjaka. Sa druge strane, ko moe i ume vie, mora i da da vie. Lekar sa veim znanjem i odgovornou ima i veu odgovornostu gradjanskom pravu: ko moe vie, vie je i duan. Postojei standardpanje prua pravnu sigurnost i lekarima. Lekar asistent nije duan dapreispituje dijagnozu nadredjenog lekara, osim ako ne primeti da jenjegov nadredjeni povredio standard panje, nastaje njegova obaveza dapostavi svoju dijagnozu i (primer iz prakse). Lekar dakle mora i ono tone moe, zbog moralne i pravne dunosti, ali dostojanstva svoje profesije,a ponekad se odluuje na neizvesne, i riskantne poduhvate. Ako pritome pokae tzv. potrebnu panju, ne moe odgovarati za neuspeh delaniti za tetna dejstva. U tom smislu je medicinskom pravo obogatilopravosudni sistem tzv. pravom pacijenta na informisani pristanak. Sadruge strane pogoranje zdravlja ili smrt pacijenata za vreme operacijesami po sebi nisu razlog da se medicinski zahvat smatra protivpravnim.Osobenosti ljudskog organizma su tako velike da ishod nije mogueuvek predvideti. Lekar esto mora da izabere procedure sa potencijalnonajmanjim rizikom leenja.


39/140


40/140

40


ne eli da vidi koliko je njegov pacijent zaista bolestan. Pod dejstvomsopstvenog straha moe preterati u davanju tekih prognoza

O svojim emocijama lekar moe da sazna iz naina na kojirazgovara sa pacijentom, kako se pozdravlja ili ne pozdravlja sa njim,da li se raduje ili ljuti na tok dijagnoze, itd. da primeni svoj terapijskipristup uvaavajui razliite karakteristike linosti svojih pacijenata i dapomogne pacijentu da se aktivno ukljui u proces leenja. Potrebna jepomo i pacijentu da njegovi obrasci ponaanja postanu manje rigidni,da u saradnji sa pacijentom pronadje nain da sprovede leenje upravou okvirima odbrana koje pacijent nosi, da paljivo slua bolesnikoverei to je velika vrlina lekara.

Slabo lei lekar koji ne misli i ne slua bolesnika. Bolesnik ne trebabrbljivog lekara. Za pravu dijagnozu nije dovoljno pogledati bolesnika,treba ga posluati, sasluati i laboratorijski proveriti

Komunikacija lekar pacijent moe biti verbalna (re) koja moeda da snagu, sigurnost, oprotaj, pa i da lei - moe da povredi, ponizi,nanese bol. Rei pacijent mora da razume. Neverbalna komunikacijamoe da bude izgled lica, pogled, govor tela, stav i pokret, utanje.

KAKVOG LEKARA TRAI VEINA PACIJENATA?

Lekar treba da bude siguran u svoje medicinsko znanje. Lekartreba da pomae pacijentu u savladavanju emocionalnih tekoa. Pacijenttreba da za lekara bude osoba, a ne sluaj. Lekar treba da bude diskretani da iskazuje empatiju. Emocionalne reakcije pacijenata prema lekarukao to su sumnjiavost, bes ili ljubav esto nemaju nikave veze sa njimkao realnom osobom. Pacijent treba da kroz verbalnu ili neverbalnukomunikaciju razume svoj problem ali istovremeno ta komunikacijaima i funkciju terapije. Pacijent se osea vrednovanim, potovanim iima oseanje olakanja, ak i kada se radi o najteim vestima.

Sa druge strane i lekar razvija emocionalne reakcije, koje mogubiti pozitivne: simpatija, nenost, razumevanje, ali i negativne: grubost,odbojnost, ljutnja. O svojim emocijama lekar moe da sazna na nainna koji razgovara sa pacijentom, kako se pozdravlja ili ne pozdravlja sanjim, da li ga raduje ili ljuti tok dijagnoze i sama dijagnoza.

Zakon o zdravstvenoj zatiti pravno denie obaveze pacijenata.Pacijenti su duni su da se pridravaju optih akata zdravstvenihustanova koji se odnose na uslove boravka i ponaanja u njoj. Ukolikopacijent prekine leenje i pored upozorenja lekara duan je da se o tomepismeno izjasni ili se sainjava slubena beleka. Pacijent mora da aktivnouestvuje u zdravstvenoj zatiti, ouvanju i unapredjenju svoga zdravlja,da u potpunosti informie nadlenog zdravstvenog radnika o istinitimpodacima o svom zdravstvenoma stanju, da se pridrava uputstava i


41/140

41


preduzima mere propisane terapije od strane nadlenog zdravstvenogradnika.

Ukoliko to pacijent ne ini nadleni zdravstveni radnik moeotkazati pruanje dalje zdravstvene zatite pacijentu, izuzev hitnemedicinske pomoi, o emu obavetava direktora i belei razloge za ovoodbijanje u medicinsku dokumentaciju

SAVESNO OBAVLJANJE DUNOSTI LEKARA

Kodeksa profesionalne etike LKS denie ovaj pojam.asna ivotna dunost lekara je da svoju profesionalnu aktivnost

obavlja to savesnije, portvovanije, humanije i prema svom najboljemznanju, da se posveti zatiti zdravlja i leenju ljudi. U skladu sa tim, lekarpotuje ljudski ivot od njegovog poetka do smrti, prua zdravstvenudelatnost i potuje ljudsko telo i privatnost i posle smrti. Lekarsku pomoprua jednako svima, bez obzira na godine ivota, pol, rasu, nacionalnupripadnost, veroispovest, drutveni poloaj, obrazovanje, socijalnoporeklo ili drugo lino svojstvo, potujui ljudska prava i dostojanstvosvakog.

Zdravstveni radnici ne smeju napustiti radno mesto dok im sene obezbedi zamena i ako je njihovo radno vreme isteklo, ako bi setime naruilo obavljanje zdravstvene delatnosti i ugrozilo zdravljapacijenata. Zdravstveni radnik moe odbiti pruanje zdravstvenezatite ako zdravstvena zatita nije u skladu sa njihovom saveu ilimedjunarodnim pravilima medicinske etike (prigovor savesti) o emuobavetava nadredjenog. Ovo pravo ne vai za pruanje hitne pomoi.

Zdravstveni radnik mora da uredno vodi medicinskudokumentaciju evidentirajui sve medicinske mere koje su preduzete nadpacijentom. Lekar obavetava pacijenata o prirodi i toku intervencije ucilju dobijanja njegovog pristanka na istu.

Lekari moraju stalno da se struno usavravaju radi odravanja iunapredjenja rezultata rada i radi produavanja vaenja licence

ODNOSI LEKARA MEDJU SOBOM

Regulisani su kodeksom profesionalne etike LKS i zasnivaju se nakorektnosti, iskrenosti, potovanju i razmeni iskustava. asni lekar seodnosi prema kolegama onako kako bi eleo da se oni ponaaju premanjemu, potuje svoje uitelje a mladjima slui za ugled, brani kolegu koji je neopravdano napadnut i potuje naelo solidarnosti


42/140

42


RAZLIKE U MILJENJIMA NE TREBA DA IZAZIVAJUSPOROVE

Lekarskom pozivu strane su uvrede, klevete, omalovaavanje,neopravdana i u laikoj javnosti izreena kritika kolega. O grekamase ne moe raspravljati sa rodbinom, bolesnikom ili sredstvima javnoginformisanja. Lekari struno saradjuju u interesu pacijenata. U medicinipostoji striktna podela rada, ali i saradnja u konzilijumima.

Lekar ne treba da zna sve, ali treba da zna ta ne zna. Sa drugestrane lekar nema pravo izbora, ne moe da bira ni bolest ni bolesnika, ve mora neto da uini, odlui i preduzme. Lekar je takodje duan daproverava da li se pacijent pridrava terapije, to je recimo vano kodleenja tuberkuloze.Kakav lekar treba da bude? Moda odgovor lei u davnimmudrostima, koje su zaboravljene

- Primum nil nocere....- cito, tuto et iucide- divinum opus-cedere dolorum- Salus aegroti suprema lex est- svekolika medicina je ljubav- Samo dobar ovek moe biti dobar doktor


43/140


44/140

44

Dragana Jovanovi


45/140

45

NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE

Prema indeksu EHCI, kojim se meri standard evropske zdravstvenezatite na osnovu 42 indikatora u 34 evropske zemlje, Srbija je naposlednjem mestu. Surova realnost koju proivljavaju milioni graanaSrbije kada im zatreba zdravstvena usluga dobila je i zvaninu potvrduod strane evropskih institucija. Posle 10 godina pogrenog reformisanja ipotroenih oko 15 milijardi evra u javnom sektoru, najvaniji zdravstvenipokazatelji su pogorani: preventabilne nezarazne bolesti, infarkt, log,dijabet poprimaju oblik epidemije. Kod malignih oboljenja, stanje jeporaavajue, svake godine od raka oboli 37000 ljudi. I dok u razvijenimzemljama 2/3 obolelih preivi, u Srbiji 2/3 obolelih umre. Izmeu dvapopisa stanovnitva, Srbija je izgubila 300.000 graana: natalitet jestenizak ali je vei problem u porastu stope opte smrtnosti gde smo sa 14,2 tragini lider mortaliteta u regionu. Sa legalizovanom korupcijomu zdravstvu, godinama potpunom dominacijom politike nad strukom,nesposobnim ali zato poslunim upravljakim kadrom, drugaiji ishodod poslednjeg mesta u Evropi i nije bio mogu. Zdravstveni dinar serasipa bez kontrole, za nansiranje politikih stranaka i lino bogaenjepartijskih aparatika, samozvanih menadera. Institucije sistema,Zdravstveni savet Srbije, Institut za javno zdravlje Batut, Lekarskakomora Srbije naalost, najblae reeno, ne vide ove probleme kakvi jesu.

Jedan od osnovnih problema naeg zdravstvenog sistema jeto je to godinama jedan partokratski sistem sa loim zdravstvenimzakonima gde neophodna zdravstvena reforma nije sprovedena. Posledeset godina ulaganja ogromnih sredstava u zdravstveni sistem Srbije,rezultat je: tri paralelna zdravstvena sistema (dravni sektor sa jednimmonopolistikim RZZO, praktino neprepoznat privatni i vojni sektor);loi zdravstveni zakoni doneti 2005. godine koji legalizuju sistemskukorupciju; rastua korupcija u zdravstvu koja je inae, kako je priznato2011g. od naih vlasti u odgovoru na Upitnik EU, i sektorski najvea;skoro najvee stope oboljevanja i smrtnosti od najeih preventabilnihnezaraznih bolesti (kardiovaskularnih i malignih) koje su i dalje ustalnom porastu nasuprot podacima drugih evropskih drava. Srpskozdravstvo je na poslednjem, 34.mestu po indikatorima zdravlja kako je inavedeno u godinjem izvetaju EHCI 2012.

Reforma zdravstva dakle nije ni napravljena, tek treba da senapravi i to u skladu sa odrivim principima. Ministarstvo zdravlja,kreiralo je zdravstvenu politiku iji su osnovni promaaj pre svega donetireformski zakoni iz oblasti zdravstva(2005), sa reenjima nepoznatimu evropskim dravama iz kojih je proizalo i sve ostalo loe, pa su njenielnici do 2012 i odgovorni za ovakvu reformu zdravstva.


46/140


47/140


48/140

48

Dragana Jovanovi

zatakano krajem 2009g. Mi smo zajedno sa udruenjem pacijenataponovo pokrenuli pitanje deavanja u IOV direktno prozivajui bivegministra; zatim smo uporno traili, zahtevali ispitivanje njegove kao iodgovornosti rukovodioca IOV i to kako preko raspoloivih medija tako idirektnim pismom Predsedniku Republike, premijeru, ministru policijei ombudsmanu. Prema dokumentaciji predatoj jula 2010g Odboru zazdravlje i porodicu Narodne skuptine i naem udruenju, kod 450inostranih osiguranika sprovedena je radioterapija na osnovu Ugovorakoji je potpisalo rukovodstvo ove ustanove sa inostranim osiguranjemuz visoku nansijsku nadoknadu. Saradnja sa stranim osiguranjemodvijala se uz odobrenje Ministarstva zdravlja!, suprotno zakonskimpropisima koje je upravo ovo ministarstvo i kreiralo 2005g. S obziromna injenicu da u Srbiji ne postoji dovoljno radioterapijskih kapaciteta,realizacija ovakvog Ugovora imala je za posledicu istovremeno ukidanjeprava na blagovremeno leenje od malignih bolesti za isti toliki brojdomaih pacijenata, graana Republike Srbije.

Tako postoji dakle tzv. mala korupcija (primanje ili uzimanjemita) i krupna,velika korupcija koja je sistemska i utkana je u nadrutveni sistem kroz loe zdravstvene zakone, kao i kroz zlupotrebeputem javnih nabavki na nivou ne samo zdravstvenih ustanova, ve nanivou zdravstvenih vlasti -epicentar krupne korupcije u zdravstvu sugodinama ve bili Ministarstvo zdravlja i RZZO.

Javnost nije dovoljno upoznata sa korupcijom i nepravilnostimau srpskom zdravstvu, ili bolje reeno, namerno nije upoznata na pravinain. Osnovni razlog je sosticirana cenzura kojom se stalno skrecepaznja sa kompleksnih ali zato najopasnijih formi korupcije - a to jesistemska korupcija, na one najbanalnije (takoe vane ali daleko od jedine) - primanje mita, koje graani neposredno zapaaju. Umesto dase ukazuje na dugogodinju partijsku podrku korupciji u zdravstvus obzirom da je ova oblast po svoj prilici i veliki izvor nelegalnognansiranja politikih stranaka, naravno uz lino bogaenje kadrova,najvie se pria kada se uhapsi lekar zbog 200 evra mita. To jeste jedantakoe veoma vaan vid korupcije, ali daleko od toga da je on taj ruilacnormalnog funkcionisanja zdravstvenog sektora. On je posledica(namerno) ustolienog koruptivnog sistema u sektoru zdravstva. Naime,istovremeno, preko skrivenijih koruptivnih kanala odlivaju se stotinemiliona evra ali je to za javnost dobro uvana tajna. U tome i lei razlogsistemske korupcije i odravanje stalne mistikacije oko naina borbeprotiv ove kriminalne pojave.

Tako je godinama usavravana tehnika ukljuivanja u poslovesamo sigurnih, pouzdanih saradnika/partnera, prijatelja, roaka...Stvoren je zatvoreni krug koji se grevito dri zajedno, u skorije vreme iu bojazni od tzv. Domino efekta tj. ako padne jedan, padaju i ostali. Stoga je obraun sa neistomiljenicima ili onima koji prete ovom hermetikomsistemu svakako surov.


49/140


50/140

50

Dragana Jovanovi

Evropske komisije. Tada je zakljueno da je znaajan broj projekata zakoje je EU dala milione evra, a iji su kreatori i izvoai bili lokalnisaradnici i koji su trebali da priblie srpsko zdravstvo evropskimstandardima, loe koncipiran i/ili implementiran, ili pak su rezultatiprojekata izostali /katastrofalni. Pritom su projekti u velikom brojusluajeva od domaih izvoaa lano prikazani uspenim. Zdravstvenifunkcioneri su tada najavili dolazak ali nisu uestvovali na diskusijina okruglom stolu. Kolika je politika volja u naoj zemlji za borbomprotiv korupcije ukazuje i injenica da, naalost, umesto otvaranjastrunog dijaloga kojim bi se utvrdile predpostavke otklanjanja uzrokasistemske korupcije u zdravstvu, ubrzo je usledila agresivna reakcijatadanjeg dugogodinjeg (sada biveg) republikog ministra zdravlja umedijima i na konferenciji povodom jednog od projekata, gde su NGODoktori protiv korupcije nazvani neprijateljskom, protiv-vladinomorganizacijom, omalovaavani i vreani lanovi, uz istovremenoodbijanje navoda iz izvetaja meunarodne ekspertske Ecorys grupe.A preduslov borbe protiv korupcije u zdravstvu je pre svega postojanjepolitike volje za tu borbu I za pritom neophodne institucionalnepromene, najvanije:promena zakonske regulative,eliminisanjekonikta interesa i koruptivnih odredbi, demonopolizacija dravnihdavaoca i osiguranja RZZO, zaista slobodan izbor lekara, bolnice,osiguranja, ekasni mehanizmi kontrole javnih nabavki, nezavisnosnofunkcionisanje regulatornih tela, monitoring i evaluacija rezultatameunarodne pomoi.

Neki od primera projekata u zdravstvu nansiranih od Evropskeunije koji su ili loe koncipirani i/ili implementirani, ili pak su rezultatiizostali/katastrofalni obuhvataje sledee:

2002 M 5.5: Reforma I unapreenje transfuzioloke slube kroz tehniku pomo I nabavku opreme, sa ciljem jaanja dobrovoljnogdavalatva krvi. Meutim, koncept projekta je promenjen u odnosuna prvobitni - odustalo se od najvanijeg, proizvodnje derivata krvi(albumina, imunoglobulina...) tj. od unapreenja ve postojeegprograma frakcionisanja plazme, to bi bila velika uteda za zdravstvenisistem. Naime, za uvoz derivata krvi godinje se troi oko 11 mil.e, aprocena EAR je bila da je tada jednokratno ulaganje 2 mil.e dovoljnoda se bi to Institut za Transfuziju nastavio da proizvodi. Nacionalnicentar za frakcionisanje plazme je ugaen, a pri kupovini opreme ak nisu kupljena specijalna vozila ve kombi. Sigurnost po pacijenta kojiprima krv je neizvesna jer npr. u sl. reakcije na primljenu krv kojaneretko biva trojnog porekla tj. Iz tri centra, ne zna se od kog dela istapotie? Evidentni su i sl. transmisije bolesti (HIV i HCV). DirektorInstituta za transfuziologiju od 2001. do 2004.g, je pod inom moralneostavke, smenjen zbog inciranja tri pacijenta HIV virusom putemtransfuzije komponenata krvi, koje su bile pogreno testirane u Institutu.


51/140


52/140

52

Dragana Jovanovi

Dva projekta vezana za razvoj zdravstvenog informacionog sistema, 2003 M 6.2:...Kompjuterizacija bolnikih apotekai zdravstvenih ustanova Srbije...i 2003/4 M 3.6: Razvijanjezdravstvenog informacionog sistema (ZIS)...Cilj je bio da se napravi(a) Integrisani Nacionalni ZIS, kvalitetan na svim nivoima koji biukljuivao slakupljanje (slivanje) podataka, njihov prenos, analizu,primenu, i (b) Elektronski zdravstveni karton. Projekat je ocenjen kaoskoro katastrofalan, preterano ambiciozan od poetka, znaajan samopo denisanju minimuma potrebnih podataka. Postaje Never endingstory. Nebrojano puta se raspisuju tenderi za kompjutere, nedavno opetza 158 DZ, a 17.okt.2010. za 20 bolnica u Srbiji U Beogradu traje pargodina ve kontinuirana nabavka kompjutera I (ponekad nepotrebnih)so verskih programa, uvode se razni Pilot Projekti, meusobnorazliiti, u DZ su razliiti programi, nekompatibilni meusobno, kaoi u bolnicama gde postoje. Centralizacija slivanja podataka je daklenemogua. ta tek rei o tome to kljune ustanove za registre oboljenja,morbiditetne i mortalitetne statistike Republiki IJZ Batut i GradskiZJZ imaju razliite, inkompatibilne programe. Na sve to, lokalnipredstavnik Svetske banke poetkom 2011g. zvanino izjavljuje da je iWB dala 32 mil.e u te svrhe, a RM ve bilo potroilo 12 mil.e. Zna se da je situacija i danas krajem 2012g ne bitno razliita. 2002/3 M 2.5 i 2002 M 0.5 : Jaanje kapaciteta Ministarstvazdravlja da sprovodi zdrastvenu reformu ukljuujui I pripremu zaimplementaciju kredita EIB od 50 mil.e za rekonstrukciju 20+1 bolniceu Srbiji, kao I kredita EIB od 200 mil.e za rekonstrukciju etiri KCu Srbiji Projekt je zahtevao formiranje Projektne ImplementacioneJedinice tzv. PIU Ministarstva zdravlja i njeno osposobljavanje zapripremu tenderske dokumentacije i sprovoenje...ta je proistekloiz ovakve pripreme? Katastrofalno stanje rekonstrukcija npr. UBeogradskim KBC-ima, koje traju godinama sa enormno potroenimsredstvima i NIPa i Grada (ne samo EIB). PIU i RM Zdravlja je npr.suprotno Zakonu o investicionoj izgradnji davalo naloge za naknadne i vikove radova bez da je prethodno obezbedilo sredstva. Deo izvetaja CIP o rekonstrukciji beogradska dva KBC-a navodi: ...Investitor (RM Zdravlja) nije dao dobre projektne zadatke.. Manjkavaprojektna dokumentacija nije uraena na osnovu tehnolokog projekta(on ne postoji),.radovima nije prethodila neophodna promenadokumentacije stoga ne postoji graevinska dozvola pa samim timne moe se dobiti ni upotrebna dozvola i privesti objekat nameni.. Deoradova na objektu se izvodi samo na osnovu pismenih naloga bezdrugih prateih I neophodnih dokumenata (protivzakonito). A nalogeza radove davala je protivzakonito PIU MZ bez prethodno obezbeenihsredstava za izvoenje istih.. Dolazi do probijanja rokova i poveanja vrednosti radova.


53/140

53

NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE

Slina situacija je i sa nekim drugim bolnicama iz istog projekta oemu je vie puta pisano umedijima.

Slini problemi su poeli i kad je u pitanjuProjekat Rekonstrukcije4 Klinicka centra Srbijenansiranog iz kredita Evropske investicionebanke - 200 mil e: Kredit ratikovan Septembra 2008g. Prethodno,2007.- 1,8 miliona evra potroeno za EU Projekat JAANJA KAPACITETATERCIJARNE ZZ Naalost nije nainjen neophodan MEDICINSKITEHNOLOKI PROJEKAT ZA IZRADU IDEJNOG PROJEKTAREKONSTRUKCIJE. Tako je plan projektovanja medicinske i drugeopreme kompletno izostavljen iz tendera za projektovanje, iako sezna da je nemogue uraditi glavni projekat bez prethodno predvienemedicinske opreme? Stoga je i realno da nainjeni idejni projekti osim tosu puno kasnili, nisu odgovarajui, o emu je mnogo bilo i u medijima.Slino je prola irekonstrukcija Instituta Torlak u okviru ve navedenogprojekta Hitne rekonstrukcije 20+1 bolnice u Srbiji:

Predlog stratekog plana za Torlak je bio da postane cenjenproizvoa GMP-kompatibilnih vakcina i biolokih preparata satrinom dominacijom u jugoistonim evropskim zemljama, saizvoznim potencijalom, i sa statusom SZO prekvalikacije za odabraneproizvode. Analiza je pokazala da je opravdano i perspektivno ulaganjeu uspostavljanje dugorone proizvodnje vakcine protiv gripa i OPV(oralna polio vakcina). Odluka je bila na Ministarstvu zdravlja i naVladi RS da li e, kao to je bilo navedeno stratekim planom, dravada garantuje najmanje 50% (12 mil.e) investicionih potreba Torlaka -da zadri Torlak kao samostalnu zdravstvenu ustanovu koja proizvodi iizvozi proizvedeno.

Zavrena je I faza rekonstrukcije, ali nije bilo dovoljno novca zaII fazu. EIB i WB su davali nadalje nasijsku pomo za Torlak. Jedanod ovih projekata je pokuao da osigura odrivost pomoi Torlakuda proizvodi OPV i inuenca vakcinu, menjajui tako status Torlaka.Meutim miljenje resornog MZ je bilo presudno, da nema dovoljnoinvesticija da bi se zavrio zapoeti projekat proizvodnje OPV.!!!Rezultat danas je da je puno, uloeno u rekonstrukciju Torlaka, nesamo od EU ve i od WB i EIB kredita, a rekonstrukcija je nezavrena,Torlak ne proizvodi nijednu od planiranih vakcina, ni za grip niti OPV,to se neprestano obeavalo. A nekada je izvozio u 120 zemalja sveta iobezbeivao 90% sredstava od izvoza.Sve to iako je procena dve meunarodne agencije bila da bi Torlak mogao sam i da vrati kredite ako se u njega uloi 12 do 15 miliona evrai uspostavi proces proizvodnje,. Ali je oigledno nekome u Srbiji bio vei interes da se uvoze viestruko skuplje strane vakcine, pa da se troisvake godine oko 100 miliona evra za uvoz vakcina!

Postavlja se pitanje zato novi pogon za proizvodnju OPV nijezavren nakon uloenih 3,8 miliona evra, od toga 2 miliona evra upravo


54/140


55/140


56/140


57/140


58/140

58

Dragana Jovanovi


59/140

59

MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NA GRANICI IZMEU TRITA I ETIKE

Ostoja uki*

MEDICINA REPUBLIKE SRPSKENA GRANICI IZMEUTRITA I ETIKE

O tempora, o mores! (O vremena, o obiaji!)(Ciceron)

* Redovni profesor etike na Filozofskom i Medicinskom fakultet uBanjaluci


60/140

60

Ostoja uki


61/140

61


U savremenom svijetu nauno-tehnoloki proces je dostigaonesluene razmjere. Dananja globalizacija je dala neke pozitivneefekte, naroito na planu trgovine, komunikacija, veza i nekim drugimsegmentima, ali pokazala i Janusovo lice. U ovoj civilizaciji ovjek se povukao u sebe, razoaran i nemoan da bilo ta uini. Nije dolodo moralnog napretka u vrlinama i zbliavanju ljudi, ve otuenje idehumanizacija sve vie uzimaju maha.

Medicina u dananjem vremenu nalazi se na vododjelnici izmeukapitalizma veberovskog usmjerenja i etikih zahtjeva u kodeksimai zahtjevima. Na prostorima Republike Srpske i Bosne i Hercegovinemedicina koja se nalazi na granici izmeu trgovine i etike je u jo teempoloaju, jer su evidentni negativni efekti robno-novanih odnosa, nisusanirane ratne posljedice, a stiu nove dileme i izazovi. Medicinskatehnologija je napredovala, ali nedostaje neposredni razgovor i povjerenjebolesnika i ljekara. U ranije vrijeme ljekar je svojim znanjem, iskustvomi etikom sve sam rjeavao. U nekim tekim sluajevima (koma) obolesnicima bi trebalo voditi evidenciju i obavjetavati porodicu, a iu iznenadnom dospijeu unesreenog u bolnicu nuno je obavijestitinjegove najblie. U svim pojavama novih bolesti i ostalih tekih stanjaKodeks medicinske etike mora polaziti od potovanja ljudskog ivota,medicinskih dostignua i humanistikih naela. Odnos izmeu ljekara ibolesnika zasnovan na povjerenju i uvaavanju, i od izuzetnog je znaajaza uspjeh u lijeenju.

Medicina se u ovom naem vremenu u Republici Srpskoj i Bosnii Hercegovini nalazi na poetku svoje komercijalizacije, gdje reklamai drugi trini elementi dolaze u prvi plan. U vrijeme robno-novanihodnosa ljudi se bore za egzistenciju, to ima uticaja na potovanje Kodeksamedicinske etike. Situacija sa medicinskom etikom u robno-novanimodnosima je jo dobra, stanje tendira sve teem i komplikovanijem odnosu.Kodeks medicinske etike zabranjuje sve negativne i nemoralne radnjekoje mogu da ugroze medicinsku profesiju, ali su i pored toga vidljiviprestupi i krenje moralno-etikih pravila, normi i dokumenata.

Kljune rijei: etika, moral, ljekar, pacijent, bolest, kodeksi,konvencije, tehnologija, globalizacija, Hipokratova zakletva, trinaekonomija, komercijalizacija, reklama, Kodeks medicinske etike.

U dananjem svijetu dominantno mjesto zauzima evro-amerikacivilizacija koja je omoguila neslueni tehnoloki i tehniki razvoj izajedno sa japanskom industrijalizacijom i robotizacijom pribliava se vrhunskim dostignuima u savremenom svijetu. Sav ovaj tehnoloko-tehniki progres nije doprinio moralnom usavravanju, napretku u vrlinama i bliskosti ljudi. Zaboravljeni su humanizam i renesanasa,ovjek se udaljio od ovjeka i dolo je do moralnih posrtanja.Dananja globalizacija je pribliila zemlje svijeta, ubrzala cirkulaciju


62/140

62

Ostoja uki

roba, ideja i pameti, svijet je, po Mekluanu, postao globalno selo. Uovoj novoj civilizaciji ovjek se povukao u svoju ljuturu, otuio se ipostao samodovoljan sebi, ak je zaboravio svoje najblie i udaljio seod Hristovih naela. Uprkos napretku u nauci i tehnologiji, ovjek je sve vie povuen, razoaran, nemoan i nezadovoljan. Stiu novaiznenaenja, gaze se ili iznevjeravaju stare humanistike norme. Mnogotoga, odnosno ogromna veina onog to se danas deava, svodi se narobno-novane odnose, trku za novcem i protom. Izostaje fenomenljudskosti, sve vie smo u nekoj moralnoj barutini bez smisla i nalaenjanekog humanistikog izlaza. Mondijalizacija u naem vremenu odvija sebez srca i due, ogoljela materijalizacija i vesternizacija uzimaju maha.Mnogo toga tradicionalnog to je davalo punou i smisao ivota jeisezlo, a nije izgraeno neto novo i humanije.Kineski losof Mencije je govorio da je ovjek po svojoj prirodidobar, dok je Sjin Ceu, japanski uni isticao da je ona loa. PremaJangu Sjungu ovjekova priroda je i dobra i loa, ali Sju iju, suprotno odtoga, iznosi da ovjekova priroda nije ni dobra ni loa. Ipak, ne postojismrtnik da je bezmoralan i potpuno nemoralan. ak su neki starimudraci smatrali da u svakom ovjeku lei opasna zvijer, ali je trebaumilostiviti i pripitomiti da ne ini loa djela i ne ugroava sopstveniivot ovjeka i druge oko njega ili ak dalje od njega. Po tumaenju zenaovjek nema ni dobru ni lou, ve ima buda-prirodu. U emu se sastojiteorija buda-prirode? Teorija buda-prirode dozvoljava nam da vidimoizvor moralnosti. Prvo buenje buda-prirode u oveku jeste sam poetak moralnosti, i ljudski etiki napredak jeste postepeno proirivanjeiskazivanja prirode u delu. Bez toga je moralnost nemogua za oveka.Bez toga moraju biti uzaludni ne samo moralna kultura ili disciplina, ve i obrazovanje i drutveni boljitak. Opet ova terija adekvatnoobjanjava etike injenice da je moralni standard podloan promeniu razliitim periodima i u razliitim mestima, da su daobro i zlo tolikomeusobno isprepleteni, i da nekad zlo iznenada postaje dobro, a dobrosasvim neoekivano postaje zlo. Prvo, nije potrebno rei da standardmoralnosti raste proporcionalno sa razvojem buda-prirode ili stvarnogsopstva, i da se u razliitim vremenima i na razliitim mestima pojaavai proiruje.1

Kao to je vidljivo, istoni svijet se okree duhovnosti, humanizmu,usavravanju i trai najbolji put za usavravanje ljudske prirode.Zapadni naunici uoavaju dekadenciju i nihilizam,antihumanistike tendencije i druge retrogradne tokove. Velike kritikesavremenoj civilizaciji uputili su Nie, openhauer, Kjerkegor i mnogidrugi loso. Martin Hajdeger nas upozorava na polje ljudskog znanja:Nijedno doba o ovjeku nije znalo toliko mnogo i toliko razliito.1 Kaiten Nukarija: ivot samuraja: studija o losoji i disciplini zena u Kini i Japanu,

LiberZubra, Beograd, 2006., str.125.


63/140

63


Meutim, i sam ovaj veliki njemaki losof bio je svjestan rtava koje je ovjeanstvo dalo na svom putu, nastojei da stvori blagostanje iolaka ivot ovjeku, doprinese razvoju humanizma i nauke i tehnike udobrobitne

Documents

Korupcija u Zdravstvu 2012