Naslo" origiMla

3Hl!l!KJ10DE!!IU! HAP01!!!b1X METOnOB JlE'IEHIUl

CIDD

Ovome treba dodati tvrdnje naunika da naa ishrana treba da se sastoji od dve treine biljnih komponenti, to ima fizioloku osnovanost ovekovog organizma poev od zuba spremnih za grubu mehaniku obradu vlaknaste brane, pa preko sistema za varenje sa lezdama koje lue mone supstance i fermcnte neophodne za proces apsorbcije.

Istovremeno ne treba zaboraviti da jc u mnogim zemljama sveta izraena tendencija najrazliitijih biljnih dijeta, vegetarijanstvo. uzimanje samo svee biljne hrane to takoe ima svoje nedostatke zbog jednostranosti i jednolinosti, a kao posledicu negativne pojave.

Ipak, panaceja nije pronaena. Na nama je da izaberemo, da se opredelirno, da tragamo za onim to nam se uini znaajnim .

. Nae opredeljcnje za izbor knjige koja je pred Vama bilo je inspirisano namerom da se pregrt iskustava i rezultata naunih istraivanja, II svom domenu poznatih naunika kao to su akirov, Butejko i drugi, prenese sa velikih ruskih prostora i kod nas. U tom cilju neka poglavlja su znatno izmenjena, posebno poglavlje o leenju lekovitim biljem iz kojeg su izuzeti svi oni recepti koji se odnose na vegetaciju karakteristinu samo za sibirsko podruje. Takode, svako ko se bavi ubiranjem lekovitog bilja opredelic sc po svom nahoenju kada se radi o "Kalendaru ubiranja lekovitog bilja".

Raznolikost tema i sadraja ostalih poglavlja, kao to su studija o mumiu, kojeg ima i na naem tritu, sigurno e zadrati panju italaca.

Senka Trajkovi

ENCIKLOPEDIJA NARODNIH METODA

LEENJ A

Beograd 2002

,

DEO PRVI

. - -- - --- --

NAiNI LE ENJA BEZ MEDIKAMENATA I FIZIOTERAPUA

- ___ o __ _____ -

, ,

8

TERAPOA (pOVRE, JAGODIASTO VOE I VOE)

LEENJE SOKOVIMA OD POVRA I VOA

Svima je znana vanost i korist voa i povra za organizam oveka a posebno za bolesnog. " Opirna i duboka ispitivanja koja su se izvudila tokom mnogih godina II svetskim naunim ustanovama dala su mogunost naunicima da sa punom sigurnou konstatuju da su voe i povre sami po sebi najvanije i izuzetno dragocene namirnice II ishrani, a sokovi dobijeni od njih sadre skoro sve komponente sveeg voa i povra":

Postojanje organskih kiselina, biostimulatora, organskih mikroelemenata. mnotvo soli i vitamina, a rakoe i drugih supstanci izaziva reflekse luenja pljuvake II usnoj upljini. Voe i sokovi od voa poveavaju aktivnost fenncnata i razmenu materija, a njima jc svojstveno i dejsvo opteg jaanja organizma koje je vezano za varenje i usvajanje hrane. Gore navedeno ukazuje na lekovita svojstva voa i povra.

Povre i voe imaju veliki znaaj u naoj ishrani i samim tim za nae zdI"jlvlje. Oni su izvori ne samo vitamina i mineralnih soli. ve sadr..le takoe celulozu. organske kiseline, pektinska jedinjenja, aromatine supstance i etarska ulja. Oni sadre veliki broj vitamina e, Dl, B2, B6, E i A. Scm toga oni imaju lekovito dejstvo u tenju mnogih bolesti.

Prema sadr laj u vitamina, povre i voe se deli na sledee grupe: Prva grupa. Povre i voe koje daje organizmu oveka uglavnom vitamin

'C'. a takoe i mineralne supstance, eer, celulozu, vitamine A i B2 o U ovu grupu spadaju paradajz, limun, pomorande, grejpfrut. kupus

(posebno kiseli), ribizla, umske jagode, paprika, malina, batenska jagoda, zeleni perun.

Spmsnrova. A.N., meva V.B. Sokovi od voa i povra, M. Prehrambena industrtija, 916.

,

:

,

I

I

9

Druga grupa. Povre i voe koje uglavnom snabdevaju ovekov organizam karotinom. Povre i voe ove grupe snabdevaju organizam mineralnim supstancama, vitaminom Ct eerom. celulozolU, vitaminom B2

U ovu grupu spadaju mrkva, paradajz. dinja, kajsije, tikva, praziJuk, prokola, zelene mahune graka i pasulja, zelen peruna. crvena paprika.

Trea grupa. Povre i voe koje sadri male koliine mineralnih supstanci i vitamina koji su rastvorivi u vodi i pozitivnu deluju na razmenu materija u organizmu (vitamin e i vitamini grupe B).

U ovu grupu spadaju cvekla, krastavci, celer, glaviasti luk, rotkva, perun, jabuke, kruke, ljive, trenje i groe.

Poto je povre i voe esto zaprljano mikrobima, a ponekad i hemijskim supstancama (sredstvima za zatitu biljaka). prvu obradu treba izvoditi veoma detaljno.

Da bi pripremljeni napitak sauvao hranljivu vrednost izvorne sirovine potrebno je:

L Povre i voe predvieno za obradu detaljno pregledati otkidajui pokvareno i uvelo.

2. Detaljno prati povre i voe ispod mlaza. Posebnu panju obratiti na jagodiasto voe koje se veoma zaprlja od zemlje i mikroba koji se u njoj nalaze. Dobro je ove plodove prati etkom.

3. Povre i voe koje se ne SOle obraivati sa korico oprati, a zatim isei sa njili koricu (tanak sloj) otrim nerajuim noem.

4. Oieno povre brzo oprati da ne bi izgubilo dragocene supstance (oieno povre se ne pere).

5. Voe j povre predvieno za pripremu prirodnih sokova preraivati brzo i neposredno pre pripreme.

Sokove treba pripremati samo od svceg voa i pOVIa i odmah piti,

KAKO PRIPREMATI SOKOVE U KuNIM USLOVIMA' .

Njih treba praviti samo od svceg, neotecenog povra i voa i odmah piti. Sovjetski naunici su ustanovili da Sll sokovi dobijeni centrifugom ili na centrifugalnom sokovniku bolji od sokova dobijenih drugim metodama. npr. pomou prese. Na ccntrifugttlni nain sok se priprema 3-4 puta bre, manje oksidir'd. Tako u soku od jabuka dobijenom na ovaj nain koliit:la

'Ivanenko V.A. Biljke i funkcije. Aiologija, 1934.16. M. "Znanje"

!o

aV'OI,

moe biti :ta tr. puta, a antocijanina (supstance pigmenta) za 10 :IC nego II soku doblenom presovanjcm., Sem loga ovako dobijen sok

. do 10 procenata tl(JV3 plodova i. ustvari, J'e bilJ'ni nektar U "

t j"k" b " " " njega

,Zl,13 no ve ,I I rOJ F AS (fiZlOloki, ktivnih supstanci), zbog ega je i .

za oTgantam. Sok treba upotrebttl odmah po pripremanju. Cak I k:ratk0t:aJno uvanje II friideru ubrzava vrenje i kvarenje proiz. maa se njegov ukus ne mora promeniti. Konzervirani sokovi deluju

aktivno od sveih.

U KOJOJ KOUlNI SE MOGU PITI SOKOVI?

. Sokov se mogu pit onoliko koliko sc piju sa zadovoljstvom, ne

. s. Po pravilu z a dobijanje vidljivih rezultata potrebno je piti u

men 600 ml. dnevno. Potrebno je imati u vidu da to vie pijemo sokova time bre postiemo

rezultate.

MOEMo SAUVATI OD UTICAJA HEMIJSKIH SUPSTANO KOJE SE KORISTE U

POLJOPRIVREDI? tvren}c da s e hijskc supstance koje sc primenjuju u poljoprivredi tetocm suplJaJu II cclulozi i da otrovi ne utiu na eiDle, atome i .eku povrca I voa" Dbro je .

znato da s.c npostojanje pravilnog odnosa u prirodnim " .

. namIml.ca nalazI II dIrektnoj zavisnosti od odgovarajueg ncdos atka Ih ep?stoJanJa elemenata u tlu na kojem su rasle .

DroblJcDJem povr oslobaaju se elementi iz celuloze, ccUei sok trovn supstance ostaju vezane II eelulozi. Ovakav sok sadri sve cnzime tome l. mokule elemenata koji ulaze II sastav voa i povra i osloboen J" d hemIkaliJa"

t" taj nain na

.l sno odgovor na pitanje kako da sc sauvamo od

. IcaJa otrovnih hemlJsklh supstanci koje se lako mnogo upotrebljavaju II )taom ..

svetu. Razunc. sc, upotrebom salata ne moemo sc odbraoiti od ;)kaIIJa. '! tOl sluJu treba astoa(i da se kupuju namirnice koje nisu skane hernikallJama Ih upotrebljavati one koje smo sami uzgajili.

,I

"

,

I

Ll "

SOKOV[OD POVRA.

"

Smesa soka od prokolice sa sokom od mrkve, salate i mahuna daje spoj elemenata koji pomae da se uspostave funkcij e pankreasa. Utvreno je da su ovi sokovi izuzetno korisni kod dijabetesa.

Jpak oni donose korist samo II sluajevima kada se koncentrovani skrob i eer iskljuuju iz ishrane a creva redovno iste od taloga k1 izmom.

Upotrebom soka od kupusa zauujue brzo zarasta ir na duodenumu (dvanaestopalanom crevu). ledina neprijatnost je esto stvaranje gasova. Sa istim uspehom moe se upotrcbljavati sok od mrkve koji je znatno ukusniji.

Sok od kupusa ima izuzetno dejstvo ienja i smanjivanja telesne teine. Stvaranje gasova li crevirna objanjava se time to sok od kupusa razlae sakupljene u erevima produkte truljenja hemijskom rcakcijom. Klizme pomau odstranjivanje kako gasova tako i produkata truljenja kojl izazivaju gasove.

Ako se posle uzimanja soka od kupusa stvaraju vee koliine gasova ili se oseaju smetnje, onda je to posledica velikog toksinog stanja u erevima.

U tom sluaju preporuuje se pre upotrebe vee kolicine ovog soka oistiti crcva uzimajui svakodnevno sok od mrkve ili smesu sokova od mrkve i spanaa u toku dve ili tri nedelje uz svakodnevno ienje klizmom.

Primeeno je da kada je organizam u stanju da primi sok od kupusa ovaj deluje kat) idealno sredstvo za ienje, posebno kod gojaznosti.

Smega sokova od m.rk\'c j kupusa stvar2. izuzetan izvor 1Jilo.mina 'C' kao srcdo;;tvo za ienje, a poseb no kod infekcije desni koja izaziva paradentozu.

Sok. od kupusa je veoma eftk.asan i primenjuje se kod otoka i opstipacije (zatvora). Poto je opstipacija osnovni uzrok osipa koe on nestaje upo

trebom ovog soka. Dodavanje soli kupusu ne samo da unitava njegovu dragocenost nego je

i tetno. Sok od kupusa upotrebljava se kod hroninog gastritisa, posebno pri

smanjenoj kiselosti, ira eluca i duodenuma, b0iesti jetre i slezine. koe gojaznoSl].

Uzima sc 1-2 ae, dva do tri. puta dnevno, jedan sat pre jela.

12

su od krompira Sirovi krompir sadrZi lo usvojivi eer koji se prilikom J.nJvanja

u skro. Osobe kOJe pate od venerinih bolesti i osobe sklone uzbuenju ne treba da jedu krompir.

Sok od .svecg krompira dobro isti itav organizam. U sastavu sa sokom rnr:t"'c I s,okrn od eeJera

, v

.oma dobro pomae kod poremeaja varenja, otecenJa - npr. kod llJ3sa, kao i kod guavosti. U ovim sluajevima upotreba 500 gr. soka od mrkve, krastavca, cvekle i krompira

_cso daje pozitivne rezultate II kratkom TOku, pod uslovom da sc

IZ Ishrane sve mesne namirnice.

Limun je :eoa bogat mineralnim solima, a posebno vitaminom 'C' i . . klsell.

no. zato je njegova primena veoma vana za organizam. Ima Jako 31ltJmllaobno i antiscptiko dejstvo. Tako se, npr. u junom

Vog

.mde U rasprosran!ene korp ije, seosko stanovnitvo esto podvrgava

Ujedu . 3 .zattm jednostavno uzimaju limun, seku ga na polovine od . stavljaju na mesto ujeda a drugu sisaju i sve prolazi. Sok od lImuna s kost kod ate:oskleroze, bolesti eludano-stomanog

kalena u o1cracmm kanalima, poremeaja metabolizma, hemoro_la

graznIce. Ovaj sok se moe piti dodavanjem II sok od polovine limuna u 'u ae tople vode 2-3 puta dnevno. Sok od limuna se dodaje u salate od

povra bez dodavanja kuhinjske soli. Sok d liun rbJaen ll

. vodi (D.S limuna na 0,5 ae tople vode)

Je za Is.pITanJe kod angme, upalnih procesa sluzokoe usta i drela.

se .?vaJ sok koristi kao lek za spoljnu upotrebu kod gljivinih koze.

Kod kamen une kese pije se 10-12 aa i oko 1,5 I. smesc sokova od cvek.le 1 krastavca dnevno. za dan-dva poinju napadi jakog bola od 10-5

.romuta. Posle 6-7 dana naslupaju krize jakog bola, zatim se bol

l ubrzo prolazi. a kamen nestaje . Kod veoma jakih bolova treba se lekaru radi uzimanja analgetskih lckava.

su od IUcetke

. Jedn od

. najbogatijih hlorofi !om biljaka jeSle lucerka. Upotreba lucerke

lShraru daje ovku zdralje, snagu i energiju do duboke starosti, a pri tom otpornost organtzma na Infekcije fenomenalJIa.

,

I

13

Sok od svec luccrke je veoma jak i zato ga je bolje piti u smcsi sa sokom od mrkve. U tom sluaju korist koju daju ovi sokovi pojedinano poveava sc. Istiemo da ovakva kombinacija dobro pomae kod veine sranih obolenja, kao i kod bolesti arterija. . HIorotil dobro pomae kod poremeaja disaj nog sistema, posebno kod plua i upljina u lobanji. Uzrok zaraze upljina i bolova, a lakoe bronhi jalna i astmatina stanja ukljuujui i polensku kijavicu jeste sluz.

Sok od mrkve, lucerke i Joikc (vrsta salate) dopunjava neophodnim supstancama ishranu korena kose. Svakodncvno uzimanjc smesc ovog soka (O,5 1.) u znatnoj meri ce poboljati rast kose.

Zavisno od stanja oveka sok od svee mrkve moe se piti od 0,5 do 341. dnevno. Ovaj sok pomae da se sav organizam dovede u norn1alno stanje. On je najbogatiji izvor vitamina ' A' kojeg organ izam brLO apsorbuje. U ovom soku nalaze se u velikoj koli.ini vitmini 'B', 'C', 'D', 'E', 'K'. Sok od mrkve poboljava apetil, varenje hrane i strukturu zuba .

Majke koje doje decu radi poboljanja kvalilcla mleka treba da piju svakodnevno puno soka od mrkve.

Svei sok od mrk-ve je prirodni rastvara kod bolesti ira i raka. On poveava otpornost na infekcije, poveava otpornost lezda i upljina lobanje i disajnih organa. Ovaj sok titi nervni sistem i nema sebi ravnog u poveanj II energije i snage.

Suva koa. uemmtitis. (upala koe) i druga kona obo lenja takoe se javljaju kao posledica ne

14

Krastavci su sigurno najbolje diurctiko sredstvo. Pored toga krastavci i druge dragocene osobine kao to je pospeivanje rasta kose, a takoe

. krvne sudove i srce. Krastavci sadre vie od 40% kalijuma, 10% natrijuma, 7,5% ka1cijurna.

fosfora, 4,7% hJora. Dodavanje soka od krastavca soku od mrkve veoma blagotvorno deluje

reumatskih obolenja, koja sc javljaju kao posledica mokrane kiseline II Uz dodatak Qvak,"oj smesi izvesne koliine soka od cvekle

se ukupni proces delovanja. Sadraj kalijuma II krastavcima ini ga veoma dragoccnim kod visokog i

krvnog pri tiska Sok od krastavaca pomae kod loeg stanja zuba i desni, kao i kod

Naim noktima i kosi posebno je potreban spoj elemenata koji se nalazi u soku od krastavaca radi spreavanja pucanja i opadanja kose.

Sok je koristan i kao profilaksa prenapregnutih miokarda. On umiruje i nervni sistem, spreava aterosklerozu i pOboljava pamenje. Uzima se

lOOrnl istog soka. Njegovo delovanje se pojaava kombinacijom sa sokovima, npr. od ribizle, jabuke, grejpfruta (2:2:1:1) ili o

Ovaj sok je jedan od oajdragoccnijih toni.k.a i sredstava za jaanje. Oo je za neutralizaciju suvine kiselosti i za normalizaciju baznog

va organizma. Svei sok od maslaka dobijen od listova i korena II sa sokom od mrkve i listova repe pomae kod bolesti kime i drugih

kostiju, a takoe daje vrstinu zubima, spreavajui samim tim i njihovo kvarenje.

sok Gd papd!., Ovaj sok sadri iz. .... : Il .;ijuma neophodnog noktima i kosi, a takoe

rad tajn". \' L:unog kanala. U sastavu sa sokom oo mrkve (od 25-60%) daje izvanredne rezultate u

koe o pega.

" .

,

15

Osobe koje pate od gasova u stomaku. od kolika, spazma creva dobijaju veliko olak..je upotrebom 50ml ovog soka svakodnevno.

. sok Gd peWJWl Perun je zelen, a njegov sok jedan od najjae dclujuih sokova zato ga

nikada ne treba piti posebno vie od 30-60ml. Bolje je tu koliinu pomeati sa sokom od mrkve, salate, spanaa ili celera.

Svei sok od peruna ima svojstva neophodna za razmenu kiselina i odravanje Donnaine funkcije nadbubrene i titnc lezde. Elementi koje on sadri nalaze se u takvom meusobnom odnosu koji doprinose jaanju krvnih sudova, posebno kapilara i arterija.

Ovaj sok je odlino sredstvo kod obolenja urinarno-polnog trakta i veoma pomae kod postojanja kamena u bubrezima i unoj kesi. mokranoj beici, kod nefritisa, kada se nalaze belanevine u mokrai i kod drugih bolesti bubrega . Uspeno se koristi i kod vodene bolesti.

Takoe je koristan i kod obolenja oiju i onog nerva, kod pojave gnojavosti ronjae oka, katarakte, konjuktivitisa. Mlitavost zenice na svim etapama eftkasno se lei uzimanjem svecg soka od perllna pomeanog sa sokom od mrkve, celera i loike (endivije).

Sok od peruna II kombinaciji sa sokom od cvek1e uspeno se primenjuje kod bolnih menstruacija. Spazam izazvan menstrualnim poremeajima veoma esto sasvim nestaje pri redovnom uzimanju ovog soka. Uz to se iz ishrane izuzimaju skrob, eer i meso.

Sok se uzima zajedno sa sokom od mrkve] : 3 kada treba brzo ojaati vid oslabljeo napornim radom oiju. Ovaj sok takoe poboljava disanje i rad srca. Ne treba ga piti kod upale bubrega. Koristi se i kod visokog krvnog pritis .

Koliina soka od peruna za jednu upotrebu ne srne prelaziti jednu supenu kaiku.

sok Gd rotkve Ovaj sok se dObija od listova i korena i nikada ga ne treba piti posebno

jer izaziva jaku reakciju. U spoju sa sokom od mrkve on pomae da" se obnovi sluzokoa

organizma. On je veoma efi.kasan kada se uzima 1 sat nakon uzimanja soka od hrena. Ovaj sok umiruje, isceljuje i isti organizam od sluzi koju je rastvorio sok od hrena.

Sem toga on pomae obnavljanju sluzokoe.

16

Obino II veini sluajeva nije potrebno otklanjati sluz operacijom. sc otklanja odredena koliina sluzi, a postoperativni period kao

bie negativan. U lom cilju bolje je iskoristiti sok od hrena i limuna koji daje odlian

,ezul Uzrok stvaranja sluzi je prckomema upotreba micka i mlenih koncentrovanog skroba, hleba i prekrupe.

SokQd r4pe Nijedno povre ne sadri tako visok procenat kalcijurua kao list repe. Zato je ovaj sok izuzetna hrana za decu i lica koja pate od omekanosti

i kostiju. Meanjem soka od lista repe sa sokom od mrkve i maslaka dobijamo

od najefLkasnijih sredstava za jaanje zuba i svih ostalih kotanih

II orgamzmu. Sadraj kalijuma II listu repe je tako visok da daje ovom soku svojstvo

. . baznog sastava organizma, posebno ako se ovaj sok pomea sa od mrkve i celera. Zato je on izvrsno sredstvo za smanjivanje

List repe sadri veliki procenat natTijuma i gvoa.

Sok od cvekle je najdragoceniji sok za stvaranje crvenih krvnih zrnaea i poboljanje krvi uopte. za ene je on izuzetno koristan ako se pije najmanje 0,51. dnevno pome

sa sokom od mrkve. Sam sok od evckle II koliini od jedne vinske ae moe izazvati reakciju

ienja, a takoe i malu nesvesticu ili muninu. Iskustvo je pokazalo da je bolje u poetku piti smesu u kojoj preovladava sok od mrkve, a zatim postepeno poveavati koliinu soka od evekle dok organizam bolje ne podnese njegovo oiavajue korisno delovanje. Obino je dovoljno uzimati 1-1,5 au ovog soka dva puta dnevno.

U toku menstruainog poremeaja sok od cvekle je veoma koristan, posebno ako se u tom periodu sok pije II malim koliinama, najvie 50-100 ml. dva do tri puta dnevno.

U toku klimaksa ovakav postupak daje mnogo vei konstantni efekat nego lekovi od sintetikih hormona.

Najpozitivnije delovanje ovog soka je to to sadr1.i vie od 50% nalrijurna i samo 5% kalcij uma. Oviliv odnos je dragoccn radi podrke rastvorivosti kalcijuma kada se usled upotrebe kuvane hrane u organimu

l7

sakuplja neorganski kalcijum u krvnim sudovima, npr. kod proirenosti vena ili njihovog otvrdnjavanja, kod zgruavanja krvi i drugih poremeaja rada srca. . Sadrl;aj kalcijuma II crvenoj cvekli obezbeuje optu ishmnu za sve fizioloke funkcije organizma, a sadraj hlora je izuzetno organsko sredstvo za icnje jetre, bubrega i une kese, koje takoe stimulie rad limfuog sistema itavog organizma.

Smesa soka od mrkve 1 cvckle je najbolji prirodni graditelj elija krvi posebno crvenih krvnih zrnca.

'

On stimulie stvaranje eritrocita, poboljava pamenje posebno kod atroseroze, iri krvne sudove. Kod hipertonije on je jedno od najboljih prirodnih sredstava. Nezarnenljiv je kod malok:rvnosti, poboljava opte stanje organizma.

Ovaj sok jaa nervni sistem kod neuroza i nesanice . Sok je bolje ostaviti na nekoliko sati u friideru, skinuti penu i upotre

bljavati u smesi sa sokom mrkve u odnosu l :4. Maarski naunici smatraju da poboljanje staoja bolesnika koji boluju od malignib tumora moe dati upravo ovaj svei sok. Oni savetuju da se sok od cvekle uzima najvie 100 ml. dnevno.

Suvo vrelo vreme lake se podnosi ako 'sc ujutru popije aica sveeg soka od celera. a isto toliko danju izmeu uzimanja obroka. On nOTD1alizuje temperaturu tela i mi se oseama lepo.

Smca soka od celera sa drugim sokovima izuzetno je korisna i daje fenomenalne rezultate kod avitaminoze i drugih bolesti.

Kod poremeaja nerava koji se pojaVljuju kao rezultat degeneracije omotaa nerava upotreba soka od rrukve i celera potpomae njihovo obnavljanje.

Ako u hrani koja se uzima nema dovoljno sumpora, gvoa i ka1cijuma ili pak, postoji velika koliina tih elemenata ali su oni u lienom ivotne snage neorganskom obliku, onda se mogu izazvati poremeaji kao to su astma, reumatizam, hcmoroidi i tsl.

Ovaj sok poveava tonus, poboljava apetit. diuretiki i laksativni efekat. On se posebno preporuuje ugojenim osobama sa poremeenom razmenorn materija i osobama koje sc brzo zamaraju. Sok sadri vitamine 'Ct, 'B,', 'B2', 'PP'. za profiJaksu dovoljno je uzimati J-2 kafene kaiice tri puta dnevno 112 sata pre jela, svega do lOmi na dan. Preporuuju se smese

18

sokova mrkve. cvekle. celera II odnosu 8:3:5. mrkve. kupusa, celera 1:4:5, mrkve, celera. rotkve 8:5:3.

sok tld Uine metle (!p!lre) (Asp!!l!lgUS olfidwllls) Sok od viline metle jc veoma efikasan kao diuretiko sredstv

o. posebno

sa sokom od mrkve. poto ne moe imati jaku reakciju na bubrege ako se

pije posebno. Ovaj sok je veoma efikasan kod bolesti bubrega i lezda.

Kod malo

krvnosti i dijabetesa ovaj sok je koristan zajedno sa drugim sokovima i slui

za leenje tih bolesti. , Poto ovaj sok doprinosi raspadanju kristala oksalne kiseline II bubrc7.ima

i II itavom abdomenu, veoma je koristan kod reumatizma, neuritisa i tsL

Uzrok reumatil,ma su, naravno, produkti varenja koji se dobijaju upotrebom

mesa i mesnih proizvoda koji stvaraju velike koliine mokrane kiseline.

Konstantna upotreba namimica ivotinjskog porekla optereuje bubrege i

druge organe luenja, a kao rezultat sve manja koliina mokrane kiseline sc

izdvaja iz organizma i, naravno, njenu veu koliinu apsorbuju miii.

Kao posledica loga javlja se reumatizam. Takvo stanje je jedan od uzroka bolesti prostate. U takvim sl

uajevima

sok od viline metle zajedno sa sokovima od krastavca i mrkve dobro

pomae.

sok tld wahuoa Ovaj sok je posebno koristan dijabetiarima. Dijabetes je bolest izazvana

nepravilnom ishranom, i to upravo prekomernom upotrebom koncentro

vanog skroba i eera. Dokazano je da injekcije insulina nisu sredstvo za leenje ov

e b'olesti.

Dijabetes nije nasledna bolest, ona se moe izazvati upotrebom velike

koliine ugljenih hidrata. Utvreno je da sok mahuna i prokolice sadri elemente koji o

bezbeuju

normalno luenje insulina za sadraj organa za varenje.

sok tld paradIIJ:ea Svei sok od paradajza je jedan od najkorisnijih sokova koji ima alkaln

reakciju, pod uslovom ako sc pri tom ne uzimaju koneentrovani cer I skrob, u suprotnom, reakcija e biti kisela.

19

Paradajz sadri dovoljno visok procenat limunske i J' abune kiseltn ak .

. e, ' t o e l IZvestan pro,ccnat oksaine kiseline, Sve ove kiseline su korisne i ncophodne u pn.)CCSlma razmene materija, ako se nalaze u organsk

.obliku. Ako se paradajz kuva ili konzervira onda ove kiseline po tam

kk akv sJu

ncorgans e I aa tetne za organizam. U nekim sluajevima stvaranje kamena

.bubrczlOa I mokranom kanalu je direktna posledica upotrebe

kuvano ih konzcrvlranog paradajza, posebno sa skrabom ili eerom. ?vaJ

.sok dobro stimulie stvaranje eludanog soka, poboljava rad srca.

zlm!em . , ;oka . obezbcdujemo polovinu dnevne potrebe za ltalll

.ll1:a A I C. Ovaj sok sc esto koristi u smesi sa sokom od jabuke

tikVice l limuna (2:4:2: l). posebno pri Skidanju kilograma. I

sok tld bleDll

. Sk od hrena sc ne koristi poto su u takvom obliku ctarska ulja veoma ja I zato se preporuuje upotreba hrena u obliku kaice uz dodavanje soka limuna dva puta dnevno po pola kafene kaiiee.

Takva sme3 pomae razlaganje sluzi u mestima u kojima se sakuplja bez oteenja sIuzokoe.

Sem toga kaica od hrena sa limunom je jako diuretiko sredstvo, posebno dragoceno kod olaka i vodene bolesti.

o pravilu najzadovoljavajui rezultati postiu se upotrebom kaice hrena sa hmunom II odnosu 23 limuna (sok) i 150 gr. hrena.

.

sok tld cikorije endlv' ikorija

.ima hranljive supstance koje su konstantno neophodne naem

optikom SIstemu. Dodajui ovom sol...'U sok od mrkve, peruna i celera sn.bd . . . . evarno ml Icm sistem oiju. koji daje zluujuc rezultate u isprav ljanju defekata vida.

250-300 ml. S01ese ovakVog soka svakodnevno cesto obnavlja vid' do normalng II toku nekoliko nedelja i u mnogim sluajevima otklanja potrebu za noenjem naoara.

sok tld t!lvlja (kOjsko uJje (R.ulu\lx)) . Sok od tavlja izuzetno pomae kod aktiviranja lenjib efeva. Ovo povre je bogato oksalatom kalijum.a k.oji je dragoccn 7.a organizam u njegovom organskom obliku. Nikada ne treha upotrebljavali kuvan lavalj.

20

tavalj sadri posebno veliku koliinu gvoa i magnezijuma koji su neophodni krvi, i ogromnu koliinu elementa za ienje fosfora,

silidjurna, sumpora koji su neophodni svim delovima orgama od glave do peta. Ukupnost ovih elemenata ini sok od tavlja veoma dragocerum za

svih lezda tela.

Smes .!OkQva OO mrk. ceiOO, i Kamen i pesak II unoj kesi i II bubrezima javljaj u se kao prirodan

nemogunosti organizma da izbaci nakupljeni kalcijum, koji se vao kao posledica upotrebe koncentrovanog skroba i eera.

Sok od jednog limuna II smesi sa 0,5 ae tople vode nekoliko puta i 0,5 ae smese soka od mrkve, urnenice i krastavca (3-4 puta pomae II nestajanju kamena i peska II bubrezima II toku nekoliko

ili nedelja (zavisno od dimenzija i koliine kamenja). Naveemo samo jedan od mnogobrojnih primera: mukarac od oko 40 .

patio je 20 godina od estih otrih bolova. Lekari su konstatovali

22

zava izbacivanje vika holesterola. Dijetologija smatra da se dnevno moe uzimati 2-2,5 kg lubenice. Na primer kod postojanja kamena II bubrezima alkalnost mokrae pod uticajem supstanci koje se nalaze u lubcnici poveava se, soli prelaze II rastvorivo stanje i izbacuju se zahvaljujui diuretikom efektu. U ovakvom sluaju treba nastojati da se ujednaeno uzima lubenica, ak i nou.

Nema bolje hrane za bolesnike od skJeroze, kostobolje. artritisa i dijabetesa od lubenice.

rpa Nezaslueno zaboravljena prehrambena i lekovita biljka. Sadri do J 0%

eera, 2% belanevina, vitamine C. Bl i B2 pcktine i slui kao dobar izvor gvoa za organizam. Sok od bele repe deluje kao sredstvo za iskaljavanje. Primenjuje se i kod anemije sa deficitom gvoa, ateroskleroze, kod upalnih procesa plua. Sok od bele repe upotrebljava se i spolja kod gnojnih obo\enja koe i kod opckotinajer ima izuzetno antimikrobno delovanje zbog prisustva fitoneida.

Groe je biJo poznato po svojim visokim lekovitim svojstvima jo u Mesopotamiji i Vavilonu pre 5500 godjna. U Rusiju je groe uvezeno 1613. g. i od tada njegova popularnost rasle.

Groe sadri kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, kobalt, vitamine e, P, PP, B" B., B", karotin. Groe je bogato i ugljenim ltidratima (1 8-20 %), organskim kiselinama (jabukovom, salicinskom, limunskom, . ilibarskom, mravljom i dr.).

Groe je eftkasan diuretik, laksativno sredstvo i sredstvo za iskaljavanje, korisno kod bolesti bubrega, plua, jetre, kostobolje i hipertonije, a takoe se upotrebljava i kao sredstvo za opte jaanje.

Sorte groa kao to su Izabela, Muskat, Kabarne, Hamburg imaju izraeno antimikrobno dejstvo.

Sok od groa ima tonizirajue delovanje. Koristan je kod iscrpljenosti nervnog sistema i opte iscrpljenosti. Bogat je glukozom, ima diuretiko svojstvo, kao i svojstvo sredstva za izazivanje znojenja. Smanjuje sadrolaj holesterola II krvi. Ovaj sok se pije jedan sat pre jeJa tri puta dnevno. Poinje se od polovine ae soka a pred kraj kursa posle 1 - 1 ,5 mesec koliina soka dostie 2 ae za jednokratno uzimanje. Ne sme se uzimati II veim

23

koliinama ukoliko postoji sklonost ka dijareji, dijabetesu, gojaznosti, iru eluca i hroninoj upali plua.

Nju su upotrebljavali jo prvobitni ljudi,' Vinju su kultivisali II Kijevskoj Rusiji, odakle sc proirila II Suzdaljskoj i Vladimirskoj kneevini. a II Moskvi je poznata od xvn veka.

U SNG vinja posle jabuka zauzima drugo mesto po rasprostranjenosti. Sadri glikozu i fruktozu, vitamine C, B\, PP, karotin, organske kiseline,

bakar, kalijum, magnezijum, gvoe, pektine. Vinja ima lekovito dejstvo kod malokrvnosti, bolesti plua, bubrega,

kod ateroskleroze, opstipacije. Sok od vinje pogubno deluje na izazivae dizenterije, gnojnih infc.kcija . stafilokoka i strcplokoka.

Sok od nara je koristan zbog svog delovanja na opte jaanje organizma, koje je vezano za njegov uticaj na varenje i usvajanje hrane. On je biogeni stimulator koji lei bolesti pankreasa. Upotrebljava se kod tnalokrvnosti, u sluaju potrebe ienja krvi. Pije se po 0,51 ae soka tri puta dnevno 30-40 minut'3 pre jela. Porrcbno je potovati odgovarajuu dijetu. Kurs leenja traje 2-4 meseca, r..atim treba napraviti pauzu u trajanju od jednog meseca i ponoviti kurs, ali treba imati u vidu da on ima vezivni efekat i moe u nekim sluajevima izazvati opstipaciju.

Sok sc takoe uzima kod eludanostomanih poremeaja posle infekcijskih bolesti i posle operacije kao sredstvo za opte jaanje,

GrJpfrul Sazrevajui II decembru plodovi grejpfruta izuzetno uvaju svu svoju

dragocenost do jula. Pomati su njegovi visoki hranljivi i lekoviti kvaliteti: poboljanje varenja, sniavanje krvnog pritiska, normalizacija rada jetre, obnavljanje snaga organizma. Grejpfrut jc dostojan saradnik limuna, ak ga unekoliko i premauje poto ima prijatan ukus: treba samo znati da se sva gorina nalazi u pregradama izmeu delova koje treba otkloniti.

Kod at'eroskleroze, hiper10nijc i zamora uzimati po 0,25 ae, 20-30 minuta pre jela, a kod nesanice po 0,5 ae pred spavanje.

Sok se uzima i u sluajevima slabog apetita i kod poremeaja procesa varenja .

24

Kruka je poznata od praistorijskog vremena. Ova kultura sc pojavila u drevnoj Grkoj pre tri hiljade godina. U Rusiju je kruka dospela iz Vizantije, a II Podmoskoviju su poeli daje gaje od XVI veka.

Kruka sadri vitamine e i B" eer, celulozu, organske kiseline. Ima diurelika i antimikrobno dejstvo. korisna je kod postojanja kamena II bubrezima i kod infekcije mokranih puteva.

DlDj& Dinja jc bogata eerom (do 13%), vitaminima - e, PP, karotinom,

gvoem i celulozom. Korisna je kod opstipacije, atcroskleroze, hemoroida, bolesti krvi, bubrega, srca i krvnih sudova.

Postoje podaci o umirujucm (sedativnom) delovanju dinje na centralni nervni sistem.

Vrlllll jallQda Vrtna jagoda poseduje izuzetne hranljive i lekovite osobine. Bila jc

poznata ljudima kamenog doba. Ali kultura vrtne jagode poela se iriti u Evropi tek od poetka XVIII veka, II Rusiji od vremena cara Alekseja Mihailovia.

Vrtna jagoda sadri eer (do 15%), vitamine: C, grupe B, karotin, celulozu, pektine, kobalt, gvoe. kalcijum, fosfor. mangan, limunsku, jabukovu i salicinsku kiselinu. Vrtna jagoda deluje kao faktor na opte ozdravljenje organizma. uveni poznavalac narodne fitoterapije M.A. Nosalj pie: !lKod skleroze, povienog krvnog pritiska, opstipacije, stomanih obolenja i dijareje - vrtna jagodajc efikasno sredstvo.

Mnogi oblici starih zaputenih ckcema. (gnojni ckcern.i i ekcemi sa pukotinama. krastama i irevima neprijatnog mirisa) koji se nisu izleili raznim skupim sredstvima, uspeno su izleeni jagodom.

Iz line prakse i posmatranja dolazim do zakljuka da sc ODa treba i mora jesti tako mnogo da bi tree nedelje toliko dosadila da ovek mora naterati sam scbe da je jede. Dajte je deci, dajte mnogo. Ne alite novac za nabavku jagoda. Ne smatrajte je za besmislicu ili luksuz, ve je smatrajte za neophodnu."

Vrtna jagoda normalizuje poremeenu razmenu materija, pomae kod bolesti srca, krvnih sudova, eludano-stomanog trakta. - ira eluca, upale une kesice i kamena II njoj, kod stomanih i[1fekciia. kod bolesti bubrega,

25

maiokrvnosti, Bazedove bolesti jer blagotvorno deluje na razmenu joda u titnoj lczdi. Ova jagoda poseduje antimikrobnu aktivnost II odnosu na uzronike stomanih infekcija, streplokoke i viruse gripa.

Ogrozd ili "scvemo grode" poznat je u Rusiji od XU. veka. Sadri eer (do 14%), organske kiseline, pektine, tanin. Lekovitu dragoccnosl ogrozda poveavaju bakar, gvoe, fosfor, vitamini grupe B, e, P, i karatin.

Ogrozd ima blagotvorno dejstvo na metabolizam, a takoe jc dobro diuretiko i taksativno sredstvo, pomae kod anemije izazvane deficitom gvoa.

Malina sadri eera (9-10%), gvoe, bakar, kalijum, pektine, celulozu, tanin, organske kiseline - jedna od njih je salicinska koja deluje na sniavanje temperature, vitamine C, Bl, B12, PP.

Kao lekovito sredstvo malina se koristila jo u drevnoj Grc1coj i II Rimu. MaJina je korisna kod malolcrvnosti i bolesti eludano-stomanog trakta,

kod ateroskJeroze, bolesti bubrega, hipertonije. Fitonicidi maline Su pogubni za stafilokoke, za kvasne i plesne gljivice.

U narodnoj medicini plodovi i sok maline upotrebljavaju se kao sredstvo za izazivanje znojenja i smanjenje temperature kod prehlade i groznice.

Sok od breskve uzima se kod poremeaja sranog ritma, malokTvnosti, bolesti eluca sa smanjenom k;sclou, kod opst;pacije. Uzima se po 0,5 ae soka 1 5-20 minuta pre jela.

Indikavan je kod alcrf.rijskih st..1.llja. dijahelesa. gojaznosti.

Oskorua se od najstarijih vremena. koris; kao lekovita biljka. U njoj se nalaze vitamini C, P, K, E, karmin, glik07.a i fruktoza. organske kiseline. tanin.

Oskorua je leko vita kod hipertonije, arerosklerozc, poseduje diuretiko delovanje j doprinosi obnavlj anju krvi. Sok od oskoruc SC u narodnoj medicini koristi kod hemoroida, gastritisa sa smanjenom kisclou.

26

Fitonicidi oskorue su pogubni za stafilokoku, salmonelu. plesne gljivice. Iz oskorue je izdvojena sorbinska kiselina koja ima baktericidna svojstva i koja se primenjuje II konzervaciji sokova i povra.

Svei plodovi i sok od oskorue primenjuje se kod dizenterije (po 100 gr. plodova uzimati tri puta dnevno 20-30 min. pre jela)

Sok od isceenih plodova piti po 114 ae 2-3 puta dnevno 30 min. pre jela.

OskorUll sa crnim pl6dovima Poslednjih godina oskorua sa crnim plodovima stie sve veu

popularnost. I 10 je pravedno. U njoj sc nalaze vitamini C, B], E. P, PP, karotin, eer (do 8%) organske kiseline, mangan, bakar, bor, jod, magnezijum, gvoe.

Oskorua crnih plodova je efikasna kod hipcrtonije i ateroskleroze. U klinikama Omskog medicinskog jznstituta 70 bolesnika sa hipertonijorn leili su sokom od crne oskorue. Sok je davan po 50 ml. tri puta dnevno u toku 1-1,5 meseca. Kod veine bolesnika (75%) u potpunosti su prestale glavobolje, poboljao se san, arterijski pritisak krvi spustio se do nonnale.

Fitoncidi crne oskorue spreavaju razvoj stafilokoka i klica dizenterije.

ljive ljive zasluuju panju kao lekovite. One su prirodni hibrid ranke i divlje

ljive. One sadre do 16% eera, pe1ctine, kalijum, vitamine C, BJ, PP, karotin, organske kiseline. ljive (posebno suene) imaju izraeno laksativna i diuretiko delovanje, imaju lekoviti uticaj kod ateroskleroze, upale une kese, bolesti jetre, srca, bubrega i povienog krvnog pritiska.

Bundeva Bundeva je jedno od najboljih diuretikih sredstava od jestivih biljaka.

Ona sacbii soli kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvoa. a takoe eer, vitamine C, BJ, B2, pp, karotin, belanevine, celulozu. Iz bundeve je izdvojena supstanca koja spreava razvoj klice tuberkuloze. Seme od bundeve je popularno sredstvo protiv glista. Bundeva je posebno korisna kod bolesti srca, bubrega, gojaznosti, hepertonije, opstipaeije i upale une kesice.

27

Crna ribbla Crna ribizla je izuzetno korisna, posle ipuraka zauzima drugo mesto po

sadrini vitamina e, (do 300mg%). Ona takoe sadri vitamine BIo PP, karotin, kalijum, gvoe, limunsku, jabukovu i druge 8'lganske kiseline pe1ctine, tanin, ecr (do 1 6%).

. ,

Crna.

ribizla lekovito deluje kod ira eluca, gastritisa sa smanjenom kiselou, ateroskleroze, bolesti bubrega, poremeaja metabolizma, rnalokrvnosti.

Fitoncidi crne ribizle su aktivni u odnosu na stafilokoke, gljivice, uzronike dizenterije i difterije. Vodena tinkrura crne ribizle za 10 puta uveava antimikrobnu aktivnost tetraciklina, penicilina, biomicina i drugih antibiotika. Sok od crne ribizle unitava viruse gripa A2 i B.

Crna ribizla primetno poveava imunitet. Eksperimentalno crna ribizla je za 5 puta poveala broj preivelih ivotinja koje su bile zaraene stafilokokom.

BorovIlka Borovnica po sadraju mangana prevazilazi sve drugo jagodiasto voe,

voe i povre. U njoj su sadrani vitamini C, BJ, Bz, karotin, tanin, pektini, eer (5-6%), jabuna, kininska, ilibarska i mlena kiselina.

Borovnica ima iroku primenu kod bolesti eludano-stomanog trakta, gastritisa eluca sa smanjenom kiselou, kod stomanih infekcija, hepatitisa, a takoe i malokrvnosti, kamena u bubrezima, kostobolje, reurnatizma, konih bolesti. Poto borovnica poboljava vid preporuuje se osobama,ija profesija zahteva dobar vid.

Borovnica sniava koncentraciju eera u krvi i zato je korisna kod dijabetesa. Dugo uzimanje sveih borovnica pomae kod opstipacije.

Fitoncidi borovnice pogubno deluju na klice dizenterije, stafilokoka, uzronike difterije i stomanog tifusa.

Jabuke Najrasprostranjenija voka u naoj zemlji je jabuka. Nju oveanstvo

poznaje od najstarijih vremena. Jabuku su poznavali u Egiptu, Palestini, Grkoj, Rimu. U Rusiji prvi vonjaci jabuka pojavili su se u Kijevu na teritoriji Kijevsko-Peorske lavre za vreme Jaroslava Mudrog.

20

Jabuke sadr1:e vitamine C, BJ. B2. P, E, karotin, mnogo kalijuma, gvoa, mangana, kalcijuma, pektina, eera. organskih kiselina.

Izuzetno su sredstvo protiv skleroze. Efikasne su protiv stomanih infekcija, bolesti srca, bubrega, hipertonije. gojaznosti, malokrvnosti. kostobolje, kamena II bubrezima. U ovom poslednjem sluaju preporuuje se da se pije napitak pripnnJjen od suene kore jabuka (l supena kaika praka od kore na au vrele vode). Kisele sorte jabuka preporuuju se kod dijabetesa.

Fitoncidi jabuka aktivni su II odnosu na izazivae dizenterije, stafilokoka, virusa gripa eA'. Antimikrohna aktivnost ploda poveava se od periferije ka centru.

Lckari preporuuju upotrebu jabuka II periodu posle infarkta.

sol< od Jabuka Ovaj sok dobro uvruje sistem srca i krvnih sudova, koristan je za ljude

koji se bave umnim radoIn. Postoji u njemu prilino dosta elemenata koji stvaraju krv. Kod gojazoosti pravi se smesa sokova : od jabuke - 100ml., od dinje - 50ml., od paradjza - 5ml., od tinIuna 25ml. Koristi se takode kod avitaminoze i malokrvnosti. U sluajevima ateroskleroze, hipertonije, gojaznosti, bolesti une kese uzimati po 0,5 ae 1 5-30 min. pre jela. Kisele sone llZimaju se kod bolesti eluca sa snicnom kisclou i kod opstipacije.

Neke dMJeJl!5tlve biljke koje lDuiju lekovltll S'lojstw Poznato je mnogo biljaka koje irnaju visoka prehrambena i lekovita

svojstva, ali u kulturu nisu uvedene. Mogunosti da se iskoristi flora jo nisu iscrpljene. Na primer, samo II Sibiru izbrojana je oko 250 vrsta jestivog bilja ne ubrajajui peurke i vodene biljke.

To je ogroman izvor prehrambenih j lekovitih resursa. Naveemo podatke o nekim jestivim divljim biljkama koje imaju leko

vita svojstva.

Idlrot (vodeoi boiur) Sadri askorbinsku kiselinu, smolu, skrob, etarska ulja, (kamfor), tanin.

On pojaava sekreeiju solne kiseline u elucu, sniava art.erijski pritisak (ako je povien), deluje sedativno i slui kao dobro srdestvo za iskaljavanje.

Iirot je koristan kod gastritisa sa smanjenom kiselou, kod bolesti plua, poremeaja jajnika, kod patolokog klimaksa i kod sniene potencije.

-

29

Iirot se koristi kao aromatini dodatak prilikom peenja Weba, kao i kod pravljenja vonih sokova.

U jestivim plodovima nalaze se flavonoidi, organske kiseline, meu njima askorbinska, karotin. pektini, fruktoza, skrob, saponini.

Iz belog gloga dobija se dragoceno sredstvo za srce koje poboljava rad sranog miia. Koristan je kod ateroskleroze, hipertonije, aritmije srca i srane slabosti.

U ishrani se koriste plodovi belog gloga. od suenih sam1evenih plodova pomeanih sa maslacem dobija se koristan i ukusan fil za kolae. Plodovi sa liem mogu se koristiti za aj.

KupIltIl Plodovi kupine sadre glukozu, fruktozu, vitamin e, karotin, organske

kiseline, tokoferole. Plodove kupine u nekim zemljama, naprimer u Poljskoj koriste kod upale

zglobova, bolesti bubrega i mokrane beike, kod dijabetesa i kolitisa Ona takoe poseduje dejstvo opteg jaanja organizma.

Od plodova k1.lpine sprema se slatko, sirup, voni sok i fil za kolae. Lie sc moe kuvati umesto aja, a takav napitak: je koristan kod bolesti eluca i jetre.

Kalina (iblkuvIQa) Plodovi sadre eer, vitamin e, pektinc, organske kiseline, a meu njima

baldrijanovsku i izobaldrijanovsku kiselinu koje imaju izraeno sedativna dejstvo na centralni nervni sistem. Ovi plodovi takoe imaju diuretiko dejstvo kao i izazivanje znojenja, pojaavaju kontrakcije srca, pomau kod bolesti eluca.

Plodovi kaline imaju gorkast ukus i mogu izazvati povraanje, zato ih treba brati posle prvih mrazeva kada gorina nestaje. Od njih sc prave sokovi, slatko, kompoti.

30

Kopriva Kopriva sadri vitamine C, K, B2 karotin, pantotensku kiselinu, hlorafil.

soli gvoa. kalijuma. kalcijuma. sumpor, eer, bclanevinc. Kopriva poveava zgruavanje krvi, poveava koliinu hemoglobina i

eritrocita, smanjuje koncentraciju eera II krvi, daje diuretiki efekat, kao i efekat breg zarastanja rana i opteg jaanja organizma. Korisna je kod krvarenja, anemije, ateroskleroze, bolesti bubrega i mokrane beike, jetre i une kese, kod hemoroida, tuberkuloze, poremeaja razmene materija II periodu oporavljanja..

Kopriva je dragocena prehrambena namirnica. od mladih listova sprema sc ukusna i hranlj iva orba, kao i salata. Sem toga, lie se posoljena koristi, kao to to rade na Kavkazu, II obliku zaina za jela od mesa.

Koren ika sadri polisaharide, insulin koji se pretvara u fruktozu II kiseloj sredini, belanevine, etarska ulja, tanin, vitamin e.

iak deluje kao izaziva znojenja, a takoe i kao diuretik. Ekstral't iz korena normalizuje sastav krvi, smanjuje u njoj koncentraciju eera, a njegovi alkaloidi spreavaju rast mali.gnih tumora.

U hrani se koristi koren biljke koji ima lekovito dejstvo kod kostobolje, reumatizrna. upale une kese, bolesti eluca.

Koren ika dinsta se na masnoi, pee i koristi za pripremanje predjela. a od mladih se priprema salata.

Mtdunlkll U njoj su otkriveni mangan, soli ka1ijuma, gvoa, kalcijuma, vitamin e,

karotin, rutin. Medunik.a deluje protiv upala, kao diureLik. ubrzava zarastanje rana,

stimulie stvaranje krvi, aktivira delovanje vitamina Bio regulie rad lezda sa unutranjim luenjem.

Medunika se koristi kod bolesti plua, bubrega, krvi i kao sreustvo za zarastanje rana. Od nje se prave predjela i salate.

lestivo lie maslaka sadri karOlin, vitamine C, B2, holin, nikotinsklu kiselinu. kalcijum, kalijum. mangan, gvoe, fosfor.

31

Maslaak pomae kod Maninih bolesti jetre, kamena II unoj kesi i II bubrezima, kod atcroskleroze, i kod upalnih procesa bubrega.

Od lia maslaka sprema se salata (sakuplja se do pojave stabaoceta u maju) prethodno se prelije osoljenom vodom radi otklanjanja gorine. od prokuvanih listova priprcma se pire.

Naalost. maslaak ima neprijatnu osobinu - apsorbuje iz izduvnih gasova olovo. to ga ini neupotrebljivim za ishranu ako se sakuplja II blizini puteva i eleznikih pruga.

Ova biljka sadr.ii vitamine C. K, balin, organske kiseline. Rusomaa pomae kod krvarenja, kod bolesti jetre. bubrega, kod poremeaja razmene materija, lenje peristaltike creva i patolokog klimaksa.

U ishrani se moe koristiti lie. Poznavaoci tvrde da su posebno nenog ukusa mladi izdanci. Od njih se pravi salata, spremaju orbe, peku se sa mesom. Lie se moe ostavljati i due soljenjem i suenjem.

Bor - obl6m Igliasto lie sadr.i vitamine e, K, B2, P. karolin, tanin, organske

kiseline, skrob. Pupoljci bora imaju diuretiko dejstvo, a takoe pomau kod iskaljavanja.

32

LEENJE PROIZVODIMA PEI.ARSTVA

PROIZVODI P{;fJ.ARSTVA ovek se poslednjih godina sve vie obraa prirodi i njenim korisnim

pojavama, kao. na primer, lekovitirn biljkama, raznim korisnim prirodnim namirnicama, meu njima i pelarstva: med, propolis, mlc, polcn itd.

PROPOUS lo od prastarog doba propo1is je poznat kao lekovito sredstvo. Propolis poseduje antiseptiko, regcnerativno i antibaktcrijsk.o svojstvo.

Zato medicina koristi sledea bioloka i farmakoloka dejstva propolisa: baktericidno. antibiotiko. antivirusno, antiglj ivino, antitoksino, Narodna medicina uveliko koristi ovaj udotvorni produkt pelarstva.

Ovaj produl...; pelarstva ima bogat sadraj gLukocida, koji sc sa gledita hemije dele na glikozu, glukocidc i ozane.

Sastav meda: fruktoza - 36 %. glikoza 32 %. saharoza - 2 %, disaharid - 8 %, voda - 20 %, mineralne soli - 2 %.

Zahvaljujui bogatom sadraju ugljenih hidrata med predstavlja veoma vanu energetsku namirnicu II ishrani. Med treba da upotrebljavaju svi: odrasli, posebno kod velikih fizikih naprezanja, sportisti, deca II periodu rasta i starije osobe. Sa terapeutske take gledita vrednost meda objanjava se sa tri faktora: prirodom eera, prisustvom palena i mlea II medu, uticajem antibiotika iz tela pele. Med se kao medikament preporuuje ljudima svib doba - od bebe do duboke starosti. Kod ovih poslednjih med sc prepontuje kod svih otrih bolova (trbuni tifus, bolesti disaj nib puteva, utiea) za zaslaivanje aja. Velike doze meda preporuuju sc bolesnicima sa sranim nedostacima. Poznati kardiolozi preporuuju primenu menih rastvora sa ubrizgavanjem insulina za stimulaciju miokarda. Med se

33

preporuuje svim ljudima kod kojih sa godinama stari srani mii i modiftkuje se li veem i l i manjem stepenu.

POI.F:N

naliza. ovog

. produkta j pokazala da on sadri 27 elemenata: natrijum.

kahJum, nikal , ULan, vanadijum, hrom, fosfor, cirkon, beri1ijum, r. cink olov. .

rcbro, arsen, .

alaj. galijum, stroncijum. barijum, uranijum. silicijum: alllmmlJUffi, magnezLJllm, mangan. molibden, bakar. kalcijum, gvode.

Poleo sc pre.poruujc kod fizike iscrpljenosti, anemije i II periodu

oporavka bolesnika. Ipak, pre poetka kursa leenja treba se konsultovati sa lekarom. Neki medicinski strunjaci upozoravaju da uzimanje velike koliine pelena moe izazvati poremeaj ravnotee vitamina u organizmu, Zato je posle isteka kursa leenja potrebno napraviti pauzu. Polen daje dobre rezultate II sluajevima depresije i impotencije. On regulie funkcije stomaka kod dijareje i opstipacije.

Koliina hemoglobina raste veoma brzo i uvek je izraeno znatno poboljanje opteg stanja. a sve to zbog njegovog antianernijskog delovanja.

MI.E Visoko hranljivi produkt sa visokim sadrajem proteina i vitamina. Mle

povoljno deluje na kotanu sr, uveava prcnik eritrocita istovremeno sa poveanjem broja retikulocita i koliine hemoglobina. a takoe sa promenom sadr.l.ine gvoa u krvi.

U tcrapeutskoj praksi optimalna doza mlca iznosi 5-JO mg. hvaljujui sadrini proteina, amlnokisclina, vitamina, etarskih ulja,

uglJh hidrata i acetilholina mle se preporuuje za leenje neurastenije, anemiJe, reumatizma, bronhitisa, opadanja k.ose.

PF;I.!NJI OTROV w Pelinji otrov - je izluevina otrovnih lezda pela. On se lui iz konaste zlc aparata sa aokoll1 kod radne pele. Tim otrovom ona paralie svoje nepT1Jatelje. Apitoksin je, uSlvrai. ukasta gusta tenost kisele Teakcije. Ima ?t miris: gorka je i vrua. Neki ljudi loe ili sasvim ne podnose ujed pele l prmuem su da trae medicinsku pomo.

34

Hemijski sastav za sada nije li potpunosti prouen. Otrov saddi masne supstance, belancvine i mikroclemente. Od njega se proizvodi niz medicinskih preparata.

PROPOUS

PROPOLIS . NOVO LEtENJE IZ PORODICE PElA Svima su poznata udesna ozdravljujua svojstva pelinjeg meda, polena,

koj i pele sakupljaju sa biljaka II cvetu, pelinjeg otrova i mlea, A o propolisu se malo zna,

Poslednjih godina od strane progresivnih naunika-lekara iz riznice narodne medicine uzeto je novo, neobine efikasnosti lekovito sredstvo -propolis ili pelinji lepak.

Na drugoj Lenjingradskoj naunoj konferenciji o primeni produkata pelarstva II medicini i veterinarstvu naunici-lekari iz Kazanja, lenjingrada. Odese. Simferopolja i drugih gradova podneli su 20 referata o udesnim, poraavajuim po svojoj lekovitoj snazi svojstvima propolisa. Tamo gde nikakva. najvcmija medicinska sredstva ne pomau, preparati sa propolisom su leili, davali velika olakanja bolesnicima.

Propolis poseduje najvie baktericidno i antimikrobno dej stvo (sposobnost ubijanja milcroba izazivaa bolesti). Ako su u prolosti lekarividari leili propoIlsom sa010 rane i ireve, u sadanje vrcme lckari imajui znanje, laboratorije, sredstva za analizu i sintezu obznanili su dijapazon njegov.m IckoviLih svojstava i delovanja.

Propolisom se lee sve kone bolesti, obine rane i fane koje dugo ne zarastaju, koni irevi, ir eluca i duodenuma, ginekoloke bolesti upalnog karaklera, hemoroidi, kijavica. grip. neuritis. radikolitis (gijas), tuberkuloza (za 4-10 meseci).

I sada pele ivei u ramnim konicama, automatski, instiktivno prekri vaju svojim lepkom - propolisom zidove, dno, plafon konice, zapt.ivaju nj ime rupice i privruju ramave sa saem uz zidove i plafon konice. Sluajno dospcle insekte u konicu okivaju i nemajui snage da ih izvuku iz konice prekrivaju ih slojem lepka a mrtva ivotinja mi, zmija i sl. godinama lei balsamovana u tom udesnom sarkofagu bez truljenja i razlaganja.

35

l, eto, propolis - jedno od uda iz porodice pela razumom naih progresivnih lekara sigurno ulazi u praksu medicine, leei najtee bolesti. oveka i olakavajui njegove patnje .

. Na osnovu materijala druge lenjingradske konferencije, a takoe i materijala mnogih tampanih izvora sastavljena je bclcka o pripremanju na.ijednostavnijih preparata propolisa i leenja propolisom. Mast na vazelinu., svinjskoj masti, ribljem ulju i salu (za mazanje i utrljavanje).

10 'le Illast: J . za opekotine i promrzline 2. za hernoroide 3. Kod kijavice - unoenjem II nos na 15-20 min. tarnponom od vate ili

tapiem, ili po 2-4 kapi tenog preparata u svaku nozdrvu 4 puta dnevno.

4. U ginekologiji: kod upalnih procesa - kolpitisa, endocervitisa, kod ranice grlia materice itd. U vagi nu se stavlja tampon sa propolisnom mau da dobro nalegne na povrinu ranice. Tampon se uklanja posle 10-12 sati. Leenje 1012 ana.

1S'Ie Illost: l . za brzo zarastanje rana, posekotina i ozleda koje dugo ne zarastaju,

gnojnih rana i kod modrica od udara. 2. U dennatologiji: kod bubuljica, ospe, gnojavica, kooog svraba, ranica i

ireva sluzokoe nosa. usta, upale kapaka. 3. Kod jakih opekOlina i promrzlina (posle 10% masti).

lIi'Ie Illast: I . Kod gljivinih obolenja 2. Kod ekcema 3. Kod furunkula (potkoni ir). crnog prita

I . 2.

J(i.4O'fo mast Kod crvenog vetra (mazanje i uLTljavanjc) Kod Iijasa i oteenja perifernog nervnog utrljavati i zagrevati.

sistema (ekstremiteta)

36

PROPOUS PRODUKT PElARSTVA Propolis (od gr. pro + polis) - pelinji lepak - (zaptivati. lepiti) jc Icpljiva

smolasta supstanca prijalnog mirisa, zclcnkasto-hmonkaste boje koju sakupljaju i proizvode pele.

To nije prehrambeni produkt; pele ga koriste za premazivanje otvora II konici. za smanjivanje ulazno-i:t.laznog otvora na konici, l.a poliranje elija II sau i njihovo uvrivanje, pokrivaju njime unutranjost, tO doprinosi boljem uvanju toplote gnezda, balsamuju tctoinc koje dospcju II konicu. II jesen, pripremajui se za zimu, pele ga II velikim koliinama ostavljaju.

Poreklo i bemijski sastav propolisa nisu sasvim proueni. Ipak, mnogi tvrde da osnovni deo propolisa pele sakupljaju sa lepljvih pupoljaka drvea, koji izluuju smolaste supstance i sa polenskih zrna. Sastav pelinjeg Jepka (propolisa nije isti; u proscku on sadri : smola i balsama oko 55%, ctarskili ulja oko 10%, voska oko 30%, polena oko 5%, a sem toga u njegov sastav ulaze i aromatine supstance. Propolis, kao to je gorc istaknuto, poseduje visoko untimikrobno dejstvo, spreava razvoj procesa truljenja, unitava mikrobe. Zahvaljujui ovim osobinama on od davnina ima irokLl primenu u medicini kod Icenja konih bolesti, tuberkuloze II obliku prop?lisne masti ili alkoholnog rastvara. Koristi se i II veterinarstvu II leenJu ivotinja, a sem toga ima i niz tehnolokih primena, posebno u industriji boja i lakova za izradu laka kojim sc prekrivaju povrine iani.h muzikih instrumenata i drvenog posua - ae, kaike, inije; nalazi primenu i pri izradi plastinih proizvoda.

Propolis se uzima struganjem diela m sa gomjih i bonih gredica rama. Treba ga sal-upljati pregledavi konicu, jer se za njega lepi velika koliina razliitog otpada, to je veoma dobra sredina za parazite.

Prilikom sakupljanja propolisa vosak se obavezno odvaja. Propolis treba uvati u tamnoj prohladnoj prostoriji, a takoe treba uzeti u obzir da prilikom njegovog stajanja dolazi do izvesne promene hemijskog sastava, mada znaajnije smanjenje njegovih antimikrobnih delovanja nije otkriveno. Pri smanjivanju temperature (nie od nule) propolis postaje izuzetno krt, otvrdne kao kolofonij. Temperatura topljenja je 65 C. potpuno sc topi lJ etaru, i slabo u alkoholu.

37

Priprema kreme Vazelin ili vazelin sa limunom, lanolin, riblju mast, topljeni maslac i sl.

zagrejati do kljuanja II emajli.ranoj posudi, skloniti sa vatrc i dodati sitni narezan propolis. Smesa se neprekidno mea u lrajanju od 30 min. na temperaturi od 80 C i II vrelom stanju cedi se kroz jcdan sloj gaze i razliva po teglicama. Mast sc uva nekoliko godina.

l . Kod ira eluca i dvanaestopalanog creva uzimati 1-1,5 sat pre jela po 1O15 gr.(kaliea za katu). U toku lenja biti na strogoj dijeti, uzimali lIsitnjenu hranu da bi se izbegla povreda ira. Leenje trajc 3-4 nedelje. Moe se takoe uzimati ekstrakt propolisa po 20 kapi u vodi.

2. Kod bolesti plua, tuberkuloze plua i upale krajnika 2-3 puta dnevno po 10-15 gr. propolisa na topljenom maslacu 1-1,5 sat pre jela, Leenje kod tuberl"Uloze od 4-10 meseci. U toku Jenja koncentraciju poveati sa 10 do 15%.

Priprema proPQllsa Wl lopljenom _lacu I kg. maslaca zagrejati do kljuanja, skinuti sa vatre, dodati izrezan

propolis lOO-1 50b'T. lJ zavisnosti od koncentracije i mcati 20-30min. na tcmperaturi 80"C.

Primena eksll1lk18 proPQl1sa Ekstrakt: 20gr. usitnjenog propolisa na lOfT'J. 70% alkohola ostaviti da

odstoji tri dana na sobnoj temperaturi i s vremena na vreme prolflukati flaieu sa sadrajem. Posle tri dana ekstral;t procediti kroz jedan sloj gaze.

Ekstrakt propolisa uzima !'c kod tuberkuloze (umesto propolisa na maslacu.l, hxl upale krajnika, kod upale srednjeg uha, (ukapa se tri puta dnevno po tri kapi). Kod ira eluca i duodenuma uzima se po 20 kapi u toploj vodi ili mleku l - l ,5 st posle jda 2-3 puta dnevno.'

Sumo proPQlls za alktru!J

38

Kad '1'/pQ i 4JUIlUu . . . Kako kod bolesti tako i preventivno, parenec propohsa vellme zrna

graka drati u ustima povremeno prebacujuI sa jednog kraja na drugi , nou skloniti iznad desni. Drati 24h.

Kad r.u6.6. Drati parcnce propolisa veliine zrna graka pored korena obolelog

zuba. Preparati od propolisa ubijaju izazivae tuberkuloze, difterije. sifilisa,

patogenih gljivica, streptokoka, stafilokoka idr. . . . Etarsko ulje propolisa po snazi anestetikog delovanja prevazilazi delo-vanje kokaina za 5,5 puta, novokaina za 52 puta. . , . Farmakoloki komitet Ministarstva zdravlja SNG ozakomo JC pnmenu propolisa II stomatologiji II obliku 2-4% rastvora za lokalnu rimcnu.

.lk.o

holni rastvor propolisa koristi se kao analgetik prilikom oJ.ave osetlJlog dentina (zubne kosti) utrljavanjem vatnim tamponom II trajanju od nekoliko minuta. Anestezija traje lO15 min., komplikacija nema. Docent Karimov pie: "Propolis ili pelinji lcpak ima iroku primenu u mediein! i uopte n.ije tetan za organizam oveka, Prilikom unutranj e primene masti na popohsu konstatuje se opte poboljanje, dobro raspoloenje, dobar san l dobar apetit".

PROPOUSA U LEENJu NEKIH BOIESTI

WIje brQnblUsa, u slW'Qk4lll nosa I dKniIw Nain inhalacije propolisom koji se moe koristiti II kunim uslovima

sastoji se u s ledeem: 60gr. propo lisa i 40gr. voska staviti u aluminijumsku olju zaprem;ne 300mL, a zatirll ovu u drugu e1iku posu sa vclom vodom. Propolis i vosak sc rastope II takvim llsloV1ffia, fitoncldt propo1tsa sa parom se podiu. Preporuuje se ovakvu inhalaciju izvoditi ujutro i uvee po 10-\5 min.

Propqlls u ld:euju upale v\u\l l grllea ma\Iell Prilikom Ienja upale vagine i grlia materice koja je izazvana 1rihoo

nisam, patogcnim gljivicama ili meovilim bakterijskim infekcijam konstl se 3% rastvor propolisa II %% ctilalkoholu.

39

Baktericidno dejstvo frakcije etilalkohola 3mglmJ hranljive sredine: ispitano na "stafilokokus piogenes".

Leenje traje 7 10 dana, preparat se koristi jednom dnevno.

. Upola slW'Oko!e IISD !Upljine Upala sluzokoc usne uplj ine veoma je rasprostranjeno obolenje. koje

zahteva dugo leenje. Dobar rezultat dao je novi preparat pripremljen na osnovu propolisa.

N4.iA pr1llnmqqja pr'{lQIiJJIl 50gr. dobro oienog i usitnjenog propolisa preliti sa 60ml. 70010 etil

alkohola i 20 ml. etra. Ovu smesu ostaviti nekoliko dana u posudi od tamnog stakla, dobro zatvorenu i povremeno promukati. Posle rastvaranja smesu procediti kroz gazu, a dobijeni filtrat koristi se kao osnovni preparat za leenje.

Moe se koristiti bez dodatne obrade, ali ako se ele ukloniti tvrde supstance smesu treba ostaviti na jo nekoliko dana. Takva tenost se koristi za pravljenje sledeih preparata:

Filtrat propolisa SOgr. Med sa 2% mletom Sgr. Riblja masI 2gr.

Dobijena smesa sc dobro izmea i sipa u posudu od tamnog stakla. pre primene preparata sluzokou koliko je mogue prosuiti. uti tanak sloj koja se stvara otporan je II toku 24 sata, postepcno ga pljuvaka rastvara.

Nain primcne: obolela mesto detaljno oistiti peroksidom vodonika i prosuiti mlazom toplog vazduha, zalim pincetom naneli ne-koliko kapi rastvara preparata dok se ne SlVClri celoviti tanak sloj. Posle lOga obolelo mesto se ponovo sui slabim mlazom toplog vazduha; pri tom alkohol i etar isparavaju. Stvara se lanak sloj koji ima ulogu zatitnog "zavoja", koji je stabilan u naredna 24 sata. Ovaj pOSLupak se ponavlja svakodnevno II toku 34 dana do potpunog izleenja.

AngilUl Najefikasnije sredstvo protiv angine II bi lo kom stadijumu jeste

propolis. BrLO pomae santo propol is visokog kvaliteta; on treba da iz.nove II ustima oseaj peenja i malu utmulost jezika. U SVinl ostalim sluajevima

40

neoieni vosak koji se daje kao propolis i ima jak cvetni miris jc bezvredan. za Icenje angine potrebno jc polako vakati posle jela pare propali sa veliine nokta. U toku dana potrebno je pjest

.oko gr. Ako se

uzima propolis angina prolazi :ta dva dana bez komphkaclp, kOJe su karakteristine za ovu bolest .

lspinwje 6denIm W a1k()\wlnllu rashorom propolls8 za pripremu alkoholnog rastvora propolisa (njega uvek treba imati u

kunoj apoteci) treba usitniti I Ogr. dobrog propolisa i pomeati ga sa IOOml. alkohola, drati na tamnom mestu (obavezno na sobnoj temperaturi, jer propolis gubi svoje osobine prilikom hlaenja) u trajanju d)cne nedelj. Ako je potrebno hitno pripremiti rastvor, onda veoma lSltOjen propohs pomcati sa alk.oholoru (l: 10), staviti na paru i zagrejati do 40cC, ne vie. Posle toga u tok"U nekoliko sati povremeno promukati flaicu sa smcsom. uvati rastvor propolisa u tamnoj flaici. Za dobijanje vodenog rastvara za ispiranje alkoholni rastvor treba pomeati sa toplom vodom: IOml. alko bolne smese na l Omi vode. Za malu decu kol.iinu alkoholnog rastvora treba smanjiti do SmI. Sa tinkturorn od propolisa (nekoliko kapi) korisno je u toku bolesti piti aj sa medom.

Upala gorjoiII upljine Uzavreli vodu u loncu, dodati 0,5 kaiicc 30010 tinkture propolisa, uviti

se i disati neko vreme iznad lonca.

LeleoJe OOle!lnllra sa Jakim l hrouinlm kolUJ11ll u leenju jakog i mani nog kolitisa koristi se 20% rastvor propolisa u

70% etil-alkoholu. Uzima se po 40 kapi alkoholnog rastvara propolisa u ai tople vode ili mleka jedan sat pre jela tri puta dnevno. Potrebno je bili na dijeli. Trnjanje k=a 2030 dona.

Hronina gnojna obolenja srednjeg uha opasna su zbog komplikacija koje izazivaju, poto mogu dovesti do gubitka sluha.

Za leenje hroninih obolenja i jakih upala srednjeg uha koristi se 30% alkoholni rastvor propolisa u 70% alkoholu. Detaljno oistiti ui od gnoja, umetnuti u sluni kanal urnoene II rastvor propo1isa ccvice od gaze lako ill pritiskajui. Sledeeg dana ponoviti proceduru. Prosena trajanje leenja je

41

10-15 dana (zavisno od teine procesa). Smatra sc daje proces uminuo ako je supljina uha suva i nema luenja mesec dana po zavretku teenja.

za leenje nagluvasti koristi se 30-40 % alkoholna tinktura propolisa II smesi sa biljnim uljem (najbolje maslinovo ili od kukuruza) u odnosu 1 :4. Mukanjem smcse dobija se ujednaena tenost - uljano-alkoholna emulzija propolisa.

Pre upotrcbe tenost treba promukati. Leenje se izvodi unoenjem u sluni kanal cevica od gaze, natopljenih emulzijom.

Deci starijoj od 5 godina - svakodnevno uvee u trajanju od 10-12 sati (10-14 procedura). odrasli - svaki drugi dan 36-38 sati (10-12 procedura).

Hrouibll PJ'Il5Iatllls Propolis ima dobar terapeutski efekat ll leenju hroninog prostatitisa i

otklanja njegove simptome antibaktetijskim dejstvom, a takoe i izraenim anestetikim. protivoupalnim, resorbsujuim i regenerativnim delovanjem

za leenje se koristi 'suppositorius' - u obliku svciee od ekstrakta propolisa koji se dobija isparenjem (40gr. propolisa i 200ml. 96% alkohola. 'Sveiee' se unose u rektum jednom dnevno u yeemji m satima.

Leenje se satoji od dva do tri kursa u trajanju od po 30 dana sa jednoOlesenim intervalom izmeu njih.

Hrouiui tariogills (upabl grla) Hronina upalna obolcnja sluzokoe drela veoma su rasprostranjena

Bolesnici koji pate od ove hronine bolesti esto se ale na suvou u grlu, grebanje, oseaj stranog tela tl drelu, na suv kaalj , na sakupljanje lcpljive sluzi uz istovremenu suvou.

Propolis utie na tok biolokih procesa II tkivima organizma, poseduje antimikrobna, protivupatno i ancstctiko dejstvo. Takoe aktivira proces obnavljanja.

Uzimati ekstrakt propoiisa u odn(Ju jedan deo ekstrakta na dva dela glicerina ili ulja i. dobro pOO1eoti. Kod hroninog faringitisa sluzokou nosa, usta drela, prethodno je dobro I')istivi od sluzi, premazati dobijenom smesom II toku 10- 15 dana jednom dnevno. Za jednu aplikaciju potrebno je 2-2.5gr.

42

Primena prOpQlisa kGd bo1esU flra Propolis sc koristi u Jeenju ira eluca i duodenuma. Preporuuje se primena propolisa II dva lekovita oblika - II obliku alko

holnog rastvara i prpolisa na ulju. Koristi sc 10% alkoholni rastvor na 70% alkoholu.

Za pripremanje propolisa na ulju: IOgr. oienog isilnjenog propolisa pomcati sa 100gr. zagrcjanog na pari nesoljenog maslinovog ulja. Ekstrakt propolisa se dobija zagrcvanjem na pari II trajanju 5-10 min. posle ega se filtrira II vrelom stanju kroz jedan sloj gaze stalno meaju i. U toku ovog procesa ne preporuuje se dovod it i propolis do kljuanja.

Alkoholni rastvor propolisa uzima se po 15-20 kapi II vodi ili mleku tri puta dnevno 1-1,5 sata pre jela II trajanju 1 8-20 dana. U sluaju potrebe terapiju ponoviti pos le 1 - 2 nedelje.

Polrebno je strogo pOlovati dozu: velike doze mogu izazvati slabljenje apetita, smanjenje opteg tonusa, tromost, poveanje leukocita u krvi.

Propolis na ulju uzima se po 1 kaiicu za kafu II podgrejanom mJeku tri puta dnevno l - J ,5 sata pre jela. Trajanje kursa leenja je isto. Kontraindikavana je upotreba propolisa na ulju kod bolesti jetre.

Naru. lnbo1lldJe propQllsom U kul1nlm uslovima za inhaliranje je potrebno 60gr. propolisa i

40gr. voska staviti u emajliranu iniju zapremine 200--300mJ. , a potom staviti na lonac sa vodom koja vri. im se pojavi para iz inije poeti sa inhalacijom po IO-ISmin. u \rajanju od 10-1 5 dana dva puta dnevno, ujutru i uvee. Dobar rezultat daje ova metoda II leenju bronhitisa, tuberkuloze, angine, kijavice, gripa, upale grla.

LEENJE MEDOM

N_mOl, DCurastenljll aa tople vode sa 1 supenom kaikorn meda uvee. Deluje sedati vno,

izaziva dubok san, regulie stomane funkcije. Uz to treba dodat j da nema boljeg sredstva za spavanje od meda.

43

IDpertonija 1 supena Wika meda, 1 supena kaika soka od cvekle, 1 supena kaika

soka od mrkve, l aa soka od hrena (izrendani hren prethodno je stajao II vodi 36 sati), sok od jednog limuna. Sve pomeati, uzimati po 1 sllpenu kaiku dva puta dnevno J sat pre jela. Kurs leenja traje i,5 mesec.

Iz narodne medicine do nas su doli recepti smea sa medom. koji se primcnjuju u cilju smanijivanja arterijskog pritiska kod hipertonije. Prvi recept: pomeati po jednu au soka od mrkve, hrena i meda sa sokom jednog limuna. uvati II staklenoj posudi sa zaptivenim poklopcem II prohladnoj prostoriji. Uzimati po 1 -2 kaf. k. tri puta dnevno 1 sat pre jela ili 2-3 sata posle uzimanja hrane.

Drugi recept: II sadraj po prvom receptu dodati au soka od cvekle. Uzimati po 1 supenu kaiku tri puta dnevno; II odnosu na uzimanje hrane kao u prethodnom receptu. Trajanje leenja 1,5-2 meseca,

Grlp

1 sup.ka. meda, l sup.ka. ipuraka, I sup . ka. ribizli, I sup.ka. maline preliti sa lOml. vrele vode. Ostaviti 15 minuta. Piti tri puta dnevno po 0,5 ae pre jela.

Dobro sredstvo protiv gripa sa izraenim rinitisom jeste smesa od izrendanog belog luka sa prirodnim medom II odnosu J : I (uzima se uvee l sup. ka. i zapija toplom vodom).

hno-stomaWe bo1 l sup.ka. meda, I sup.ka. runolista prelili sa 250ml vrele vode i ostaviti

30 minuta. Piti po 2 sup. kaS. tri puta dnevno. Pri smanjenoj kiselosti uzimati 2 sata pre jela.

Kolitis Alen Kajas (1968) predlae sledei recept: 180gr. meda, Sagr. polena i

800ml vode. Rastvoriti med u hladnoj vodi i stalno meajuI dodavati poleo. Ostaviti smesu na nekoliko dana na sobnoj temperaturi dok se ne pojave znaci fermentacije.

Uzima se po 112-2/3 ae pre jela. Trajanj e leenja J -] ,5 meseca. Moe se uzimat.i polen u istom obliku po l kaf.ka.tri puta dnevno. Nema nuspojava

44

za kolitis se jo preporuuje uzimanje meda 80-1 aOgr za 24 sata, rastvorenog u jabukovom soku ili II hladnoj vodi tri puta dnevno pre uzimanja hrane. Sem ovog efekta pomae j II otklanjanju opstipacije.

Upala DI):a Ispirati usnu upljinu i grlo rastvorenim II vodi medom; oLklanja upalu

krajoika. isti zube i ini ih belim (1 sup.ka. meda na au vode).

histerija Kod neuroze srca, neurastenije, histerije uporedo sa poznatim medika

mentima, iroku primenu irna prirodni med. Kod neurastenije S. Mladenov (1976.) preporuuje uzimanje cvetnog meda po IOO-1 20gr. dnevno u toku 1 -2 meseca; ujutru i uvee po 30 gr. posle ruka 40-60gr. Pola sata pre spavanja med treba rastvoriti II ai vode na sobnoj temperaturi. 1-2 nedelja nakon poetka leenja kod bolesnika poinje da se pojavljuje dubok san, oseanje vedrine i poveana radna sposobnost. V 0,5 ae prokuvane tople vode rastvoriti 1 kaf.ka!. meda. Piti dva puta dnevno pre jela.

Poom'eivaoje Ika 1 kaf.ka. meda, jedno umueno helanee, 2 sup.ka. brana. Dobijena

masa stavlja se na oIenu kou lica i drI 10 min. Ispira se vodom.

&le5ti jetre l kg. meda pomoAati sa l kg. crne ribizle. Uzimati po l kaf.W. 30 min.

pre jela dok se smesa potroi. V cilju Jenja, a i preventivno kod bolesti jetre preporuuje se uzimati

ujutru (30-50gr), uz dodavanje mlea (112 kaf.ka.), a posle ruka supenu kaiku meda sa l kaf.ka. polena. Efikasno dejstvo ima smesa od 1 ka. meda sajabukovim sokom; uzimati ujutru i uvee.

Izrezati u korenu rotkve upljinu i nasuti je medom. za 4 sata sok je gotov. Vtrljati u abolelo mesto.

45

Pare od prirodne svije crvene boje, vclic:ine dlana isitniti pocepati na s.itne parie i pomcSati sa prirodnim medom, a zatim podeliti na tri dela. Ujutru. l sat pre izlaska sunca staviti masu na obolela IIlCS(O i zaviti. Sledecgjutra ponoviti postupak, a zatim sve do ozdravljenja.

StJer4Pll Izrendati na sitnoj trenici luk i ocediti sok. au soka od luka pomeati sa

aom meda i dobro izmeati . Ako se med ueerio lagano zagrejati na pari. Uzimati po 1 sup. ka. tri pUla dnevno l sat pre jela ili za 2-3 sata posle jela. Uzima se i kod ateroskleroze, posebno kod sk.leroze mozga.

a) Pelinji lipov med JOOgr., svinjsku mast lOOgr., maslac nesoljeni lOOgr., sok aloje (ili agave) 150gr., kakao u prallu 50gr.

Aloju pre rezanja ne zalivati dve nedelje. U emajliranoj posudi rastopiti mast, maslac, med. Kada se sve istopi (ne dozvoliti da kljua) skloniti posudu i dodati ostale komponente. Dobro promeati. uvati u staklenoj tegli u hladnjaku. Uzimati po 1 sup. ka;. ove smcse rastvorene u vrelom mleku. Piti ujutru i uvee. Uzimati dlle vreme. Primenjuje se kod tuberkuloze i kod upornog bronhitisa.

b) Lipov med 1200gr. list aloje sitno iseckan l aa, maslinOYog ulja -100gr., pupoljak breze 25gr., lipov cvet IOgr., voda 2 ae. .

Med istopiti u emajliranoj posudi ne dozvoljavajui da kljua Dodati u med aloju. Zagrcvati 510 min., pmcediti. Kada sc med ohladi dodali tinkturu od pupoljaka i lipc. J)0bro promati . Smesu J.latiti u t;lmne teglice i u sva1.-u dodati jednake koliine masl inovog ulja. Pre upotrebe promukati. Uzimati po l sup.ka. tri puta dne.\'l1o.

NEKI KORISNI RECEPTI SA MEDOM Potrebno je istai da sc efekat meda pojaava t) sastavu sa tin.kturama i

od.varorn od pod.bjeJa, plodova maline, cveta lipe, kamilice, eukaliptusa i drugih lekovitih biljaka. U nastavku slede tinkture i udvari i njhova primena.

46

TlDlttura enU. Upe sa mtdom Uzmite IOgr. cveta lipe (tri sup.ka.) i prelijte sa 200ml.vrele vode u

emajliranoj posudi, pok1opite i stavite 15 minuta na pari, ostavite da se ohladi, a zatim procedite. U dobijenu tinkturu dolijtc vrelu vodu da se ukupno dobije 200ml. i li njoj rastopite I sup.ko. meda.

Uzimati toplo po 1,5-1 ae 2-3 puta dnevno kao sredstvo za izazivanje znojenja, a takoe i sniavanje temperature kod prehlada.

Tilllttura c:\'ela Upe I plOOoVIl maltae sa uwd

48

Veoma je korisna za kou lica i "medena vodica" (1 sup.ka. meda na 2 ae tople vode). Preporuuje se u toku 5-7min prati njom lice pre spavanja posle ega se ispira vodom bez sapuna. "Medena vodica" omekava kou lica, ini je barunastom i II izvesnoj meri otklanja bore. Med II smesi sa drugim supstancama dobro omekava kou ruku, otklanja suvou i perutanje, ini je ncnom i prijatnom. Evo jednog od takvih najvie korienih recepata:

glicerin - 3 sup.ka. teni niador - Ikaf.ka. boraks - na vrh noa med - 1 kaf. ka. voda - 0,5 ae

Sve promeati. a pre upotrebe promukati.

NAJJEONOSTAVNQI OBUCI OlTAVANJA U MEDU

esto se primcuju na pijacama, posebno II poslednje vreme, sluajevi II kojima se medu dodaju razliite primese i dodaci, kao npr, sirup od eera, skroba ili melasa od cvekle i dr.

Takve primese II medu, kao to su skrob, eer i drugo lako sc otkrivaju. za to je potrebno rastvoriti med u vodi. Ako je med bez primesa dobija se rastvor malo mutan, bez taloga. Ako u medu ima skroba dodavanjem u ovaj rastvor nekoliko kapi tinkture joda obojie ga u plavu boju.

Neke druge primese mogu se otrkriti delovanjem na talog nekom kiselinom ili siretom; u tom sluaju proistei e penuanje zbog izdvajanja ugljcndioIcsida.

za otkrivanj e II medu melase od krompira i eera ili cvekle potrebno j e II specijalnim laboratorijama obaviti sloenija ispitivanja.

PELINJI MLE Pelinji mle - je tajna alotrofskih lezda pela radilica kojcg proizvode

za ishranu liinki i koji omoguuje nj ihov brz rast i razvoj. Liinka mlade pele hrani se ovim mlekom samo prva tri dana, a njen

prosean ivotni vek je 45 dana. Matica se hrani mlekom u toku itavog ivota koji traje 4-5 godina.

49

Za nonnalan raSl i razvoj organizma oveka neophodne su nezamenljive aminokiseline koje organizam nc moe sam sintetizovati ve ih mora dobijati u gotovom obliku. Mle sadri:i nezamenljive kiseline (arginin, histidin, vaJin, metil-amin, triptofan i dr.). SadILi bioloki aktivne supstance (acetil-

holi n, holinesterezu), vitamine B l , B2, B3 B6, Bu, C, H, PP, E, nikotinsku kiselinu, bio tin i dr.

Biotin je pored ostalog neophodan za normalnu razmenu masti; vitamin E stimulie polne funkcije. Od mikroelementa koji se nalaze u mleu posebnu panju zasluuju gvoe, mangan, cink i kobalt koji su neophodni za normalan krvotok (doprinose regeneraciji i stvaranju crvenih krvnih zrna). Pantotenska kiselina uvruje i poboljava rast kose, zarastanje opekotina,

Clreva 1 rana. Mle takoe ima baktericidno dejshu, sadri 40-45% belanevina, 20%

slohodnih aminokiselina, 20% ugljenih hidrata, 13-15% masti.

Jaa organizam, deluje antimikrobno. protiv radijacije, stimulie imunitet i metabolizam, normalizujc arterijski pritisak, stanje krvnih sudova i funkcije otgana.

EfIkasan je kod ncura.

50

Postoji itav niz klinikih posmatranja koja potvruju terapeutski efeka( leenja mleam; bolesnika koji pate od bolesti srca i krvnih sudova. hiper tonije, stcnokanHje.

Pozitivan efekat mlea kod takvih bolesti II vezi je sa nestajanjem ateraslclerotinih promena nastalih na zidovima krvnih sudova zbog smanjenja koliine holesterala II krvi. Mle je propisivan po 20mg. (ispod jezika) 3 puta dnevno II toku 10-20 dana.

Pozitivan lekoviti efekat" postignut je propisivanjem mlea (10-20 mg. dva puta dnevno) bolesnicima sa arti1isom donjih ekstremiteta.

POUN (CVETNI PRAH) Lekovita svojstva pelena koji pele donose II konicu dobro su prouena,

ali, verovatno, nikada niko nee moi rei da su njegove tajne II potpunosti otkrivene. ledno od najboljih istraivanja na tom polju je knjiga francuskog naunika Alena Kajasa "Polen" , izdata 1 968.g.

Iz te knjige se moe saznati o ulozi polena II regulisanju i balansiranju normalnog procesa razmene materija II organizmu. Mnoge komponente polena. npr. rutin utiu na poveanje otpornosti zidova kapilara. pobolj avaju rad srca.

Autor pie da upotrebom pojena bilo koja bolest u kratkom roku slabi ili nestaje. On objanjava da je miljenje o alerginosti polena pogreno. "Alergiju moe izazvati polen kojeg raznosi vetar, ali pele sakupljajui ga dodaju mu nektar i izluevine koji razaraju alergene" .

U prodavnicama pelarstva prodaje se polen II dva obljka u smesi sa medom i II granulama. Poto je polen vrlo hidroskopian za njega je vlaga opasna, razara ga i ini, ak, tetnim za organizam. Zato je uvanje polena sa medom veonta sloeno (to je mogue samo kratko vreme). Polen u granulama (Pribaltike proizvodnje) uva se bolje i lake za primenu. Alen Kajas je isticao da polen treba da uzimaju svi ljudi, ne samo bolesni. Ipak, ovaj produkt je koncentrovan, zalO je dovoljno uzimali ga II toku meseca nekolika puta godinje, posebno poetkom sezone po l kaf.ka., najbolje nale, pomeati ga sa medom i zaliti vouom. Ne preporuuje se uzimanje polena uvee ili kasno nou.

"Mieoko RD., 1960. Zajcev G.l, Perjadin V.T. 1961.

51

Polen obavezno mora biti svc: posIc godinu dana uvanja on gubi 75% oo svoje vrednosti, a posle dve godine postaje beskoristan. euva se u hladnjaku na temperaturi 9C. Polcn . je bioloki stimulator koji izuzetno deluje na polne hormone, kako mnogi smatraju .

Prilikom uzimanja pelena treba smanjiti koliinu hrane, posebno ivotinjskih belanevina. Postoje istraivanja koja dokazuju da 20gr. pelena odgovara lkg.mesa, ali to je bezbroj puta dragoceniji produkt belanevina.

Poznati strunjak II pelarstvu N.P.Jori rekao je: '41 gr. polena sadri toliko dnevnih doza vitamina P (rutina), da moe sauvati nekoliko ljudi od izl i vanja krvi u mozak, mrenjau oka i srce" .

Polen . muki elemenat cvela - je prirodni, visokolcvalitetni, koncentravani, hranIjivi i bioloki aktivni produkt za ishranu.

Polcn sadri sve osnovne supstance neophodne za izgradnju, razvoj i postojanjc ivog organizma: belanevinc, masti, ugljene hidrate, vitamine, aminokiseline, glikozidrulin, antibiotike, stimulator rasta i dr. Polen je i polufabrikat pele koji ima ogroman znaaj u ouvanju zdravlja oveka.

Jlldikadje za primenu Polcn se primenjuje kao koncentrovani produkt u ishrani II cilju dopu

njavanja obinih namirnica ishrane onim supstancama kojih u njima ima malo ili ih uopte nema, a ovekovom organizmu su neophodne.

Sem toga polen sc koristi u medicini: poboljava apetit. poboljava stanje organizma kod mravosti, - kod bolesti stomanog trakta, deluje kao antibiotik, - poboljava psihiko i neurastenino stanje organizma, poboljava opte st

52

Doza za odrasle - 20 tableta po O,5gr. dnevno, udarna doza - 40 tahieta po O,5gr. dnevno.

Doza za decu od 3-5 godina - 12 tableta po O.6gr. dnevno; od 6-12 god. -1 6 tableta po O,6gr. dnevno. Posle 12 god. - kao za odrasle. Trajanje uzimanja jedan mesec. Moe se ponoviti nekoliko puta II toku godine, posebno poetkom svake sezone. Ponekad je potrebno i ee, npr. kod prostatitisa,

, . praveel povremeno pauze. Preporuuje se polen kod hipertonije. N. P. Jari ( \ 958.g) II tom cilju

propisivao je bolesnicima polen II smesi sa medom II odnosu l: 1 i l : 2 po l kaf.ka. tri puta dnevno i dobio je dobre rezultate li lccnju.

PEUNJI OTROV Primena pelinjeg otrova II cilju leenja II narodnoj medicini mnogih

zemalja od Istoka do Zapada zasnivana je na prostim ogledima i posmatranjima. Npr. dokazano je da ljudi koji sc bave pelarstvom rctko obolevaju od kostobolje i reumatizrna.

Pelinji otrov je opasan (toksian) kako za oveka tako i za ivotinje i insektc, poto u velikim dozama izaziva oduzeto st.

Bez obzira na to to otrov moc izazvati teke poslcdice, ak i smrtne sluajeve, u umerenim dozama on je vano sredstvo za leenje niza bolesti koje se teko lee medikamentima.

Leenje pclinjim otrovom trcba Tzvoditi u istom obliku ili II kompleksu sa medikamentima, aili pod kontrolom lekara. Postoji vcliki broj sluajeva koji potvruju visoku efikasnost Iccnja otrovom.

Unoenje pelinjeg otrova izvodi se pomou uboda - ujeda pele ili podkonom injekcijom apitoksina, ponekad lokalno - pomou krema koje sadre pelinji otrov.

Prema specijalnoj emr za ujcde Sc koriste isti delovi tela kao i za unoenje supstanci putem injekcija; spoljne povrine ramena i bedara. Prvog dana bolesnik se podvrgava ujedu jedne pele, drugog dana - dve, treeg - tri i tako do JO dana u toku kojih e bolesnik dobiti 55 ujeda. Posle toga je potreban prekid 3-4 dana, a zatim svakodnevno po tri ujeda. U toku drugog kursa leenja (1,5 mesec) bolesnik treba da dobije oko 150 ujeda, a za dva ukupno 200 ujeda pcla,

emu je predloio N.P. Jari

53

Preciznija doza pelinjeg otrova dobija se unosenjem putem injekcija po 0,1 ; 0,2; 0,3 mUta odgovara 1,2,3 ujeda. Ova metoda daje dobre rezultate u lcc,nju bolesti perifernog nervnog sistema.

Pelinji otrov sc obino dobro podnosi, 1-5, ak i 10 ujeda istovremeno kod zdravog odraslog oveka najee izaziva samo lokalnu reakciju II obliku crvenila ili otoka, oseaja peckanja. 200-300 ujeda istovremeno izaziva teku intoksikaciju organizma, iji je karakteristin simptom jak poremeaj u radu srca i krvnih sudova.

Deca su najosetljivija na ovaj otrov, zatim starije osobe, ene, a takoe i lica sklona alergijskim reakcijama Za lica sklona pojaanoj reakciji na pelinji otrov ova metoda je kontraindikovana.

Kod bolesti perifernog ncrvnog sistema, rcumatizma, reumatidnog artritisa preporuuje se leenje II kompleksu pelinjim otrovom i mleom. Pri tom sc fannakoloki efekat pojaava, a takoe i odbambene snage organizma.

Ruski vidari su od davnina leili svoje pacijente ujedima pela. Lekari zvanine medicine II nizu zemalja poeli su da primenjuju ovaj nain leenja kod teih sluajeva reumatizma.Tehnika leenja ovom metodom je krajnje jednostavna. Treba uzeti pelu za krila i staviti na bolno mesto. Ona skoro uvek odmah ujeda. Sledei ujed treba izvesti posle 24 h na rastojanju 4-8cm od mesta prvog ujeda. Prvi dan jedan ujed, sledei dva, zatim tri i tako do 5 dana. Posle toga bolesnik sc odmara dva dana, a zatim se broj ujeda smanjuje svaki dan po jedan. Ako bolesnik sve ee osea bol, onda posle nedelju dana ponoviti terapiju. Posle drugog kursa leenja bolcsniku je potrebno d\lC nedelje odmora pre nego to se podvrgne i treem, ako on bude potrcban to je veuma retko.

NEEI,JENI EFEKTI. PRIUKOM LEEN,JA MEDOM [ DRUGIM PRODUKTI.MA PELARSTVA

KON'fRAlNDlKAClJE Postoji ne m>!li broj sluajeva nepodnocnja meda. Takve pojave se

lanifestuju najee u obliku povien..,. temperature, alcrgijskih reakcija (koprivnjaa, svraba koie, kijaviee, g!avobolje, poremcaja II e!udanostomanom trakt:!, guenja). Najee se one oituju kod ljudi sa povienom osetljivou prilikom prvog uzimanja meda ili drugog pelinjeg produkta

(pelinjeg otrova i t. sL- takozvana idiosinkrazija. za takve Ijuue med je kontraindikovan. Ipak, ponekad se moe manifestovati nepodnoenje samo neke vrste meda.

U takvim sluajevima potrebno je odabrati vrs tu meda koja se bolje podnosi i bez ous pojava.

Nepodnoenje meda i drugih produkata pelarstva moe se utvrditi pomou prethodnog sakupljanja podataka. To se moe postii pomou proba (slino kao sa osetijivou na antibiotike grupe penicilina).

Osnovne kontraindikacije u primeni meda i drugih produkata pelarstva: a) hiperosedjivost na njih - idiosinkrazija; b) ogranienje ugljenih hidrata (odnosi se na med) u sluajevima kada se bolesnicima prema vrsti bolesti ono propisuje e) unoenje meda putem inhalacije (disajl1im putevima) bolesnicima sa povcanim emfizemom plua, bronbijalnom i sranom astmom, "plunog srca", miokardita, oteenja sranog zatiska, tuberI..'Uloze plua.

S5

MUMIO

Jedan broj naunika smatra da mumio, ili kako ga ponekad nazivaju "planinski vosak'" ulazi u sastav produkata divlje medonosne pele. Ovaj produkt primenjuje se u narodnoj medicini od davnina. O lekovitim svojstvima mumio znao je i pisao jo Avicena (Ibn Sina).

U narodnoj drevnoj medicini mumio je upotTebljevan kod najrazliitijih traumatskih povreda. U poslednje vreme mumio je privukao panju medieinskill strunjaka.

U Uzbekistanu je bila organizovana specijalna ekspedicija uz uee geologa i medicinskih strunjaka II traganju za mumiom. Balzam srednjeazijskih planina otkriven je tada II peinama na 2000-3000m nadmorske

Vlsme. Poslednjih godina na stranicama novina i asopisa pojavila se re

"mumio", kojeg nazuvaju udorrvornim balzamom - c1iksirom. U istinu, takvo miljenje je post.ojalo u prolosti kod Istonih naroda, pa i sada mumio kao lekovito sredstvo ima iroku primenu u neldm azijskim zemljama. To jc i privuklo panju sovjetskih naunika i nateralo ih da se bave prouavanjem ovog balzama.

Prvi iroki ciklus naunih istraivanja bila je doktorska disertacija doktora medicinskih nauka takentskog hirurga A.S.akirova. Doktor je izuavao mumio, ispitivao njegovo delovanje na ivotinjama i u klinici kod preloma kostiju. Potvren je visok efekat ovog preparata koji je doprinosio brem zarastanju preloma i poboljanju opteg stanja bolesnika. Istraivanja akirova utemeljila su poetak prouavanja muntioa i II drugom oblastima medicine. lnlereovanje za mumio - za smolastu supstaneu koja se nalazi u planinama, raste iz godine u godinu. Drevni lckari pripisiva1i su mu mnoge iseellteljskc sposobnosti. Sada se u nizu klinika nae zemlje mumio koristi Za ubrzavanje zarastanja kostiju posle preloma, kao i u leenju drugih bolesti . Ipak, do sada poreklo mUrnloa ostaje zagonetka. O tome postoji mnogo hipoteza. Neki istraivai povezuju prirodu mumioa sa razliitim oblicima mikroorganizama, drugi ga smatraju za med divljih pela, za sok duda, i ak, za ekskremente razliitih ivotinja.

-

Kuzmina KA "Leenje pelinjim otrovom j medom", Saratov 1981 .

56

Izvod i doktroske disertacije A.. akirova uva se li biblioteci Lenjina II Moskvi.

. . . '"Prema tvrenju drevnih medicinskih strunjaka najkvalitetniji mumio jc crne boje, ima sjaj i mekan je. Mirie slino nafti, ali ima osobit i specifian miris. Pod mumiom oni podrazumevaju razliite prirodne tvorevine na stenama peina koje lie na smolaste supstance. ili po njihovim saoptenjima: - pele zatvarju svoj med i otvore na konicama voskom i prekrivaju zalcpljeno mesto neim crnim sa jakim mirisom trave, lii na vosak, ili - mumie proi7.vode od trava . ili - to je produkt vrenja II gnoju.

U sadanje vreme postoji nekoliko teorija o poreklu ntimioa: jedna je -potie od nafte, druga biogcnog jc porekla (razlaganjem ekstrakta gnojiva razliitih ivotinja, razlaganjem smole duda, liajeva i drugih biljaka, razlaganjem voska divljih pela). Nedavno su nae ekspedicije utvrdile da je mumio nastao sakupljanjem, ima boju od braon do crne, specifinog je mirisa. Balzam curi i7. pukotina planinskih naslaga, sakuplja se na svodovima i zidovima peina, esto visei sa svodova II obliku ledenih vislIljaka.

Vie od 70 izvora sa saoptenjima o mumiou pronaao je A. . ak.irov u literaturi iz prolosti. Mumio, kako se navodi II rukopisima istonih znalaca, daje snagu itavom organizmu, a posebno srcu. Njega Sll takoe koristili kod bolesti jetre. eluca, tuberkuloze, bronhijaine astme, paralize, upalnih procesa, pomae takoe kod trovanja, ujeda korpiona, ireva. elefantijaze. mucanja. resorbuje tumore, lJarrnalizije funkcije organa, pojaava polne funkcije, pomae kod glavobolje, migrene, dijabetesa daje opte jaanje organizmu. Izuzetno pomae kod zarastanja kostiju i rana. Samo mumio spasava od smni" - glasi stara istona poslovica.

Mumio - je na ukus gorka tvrda masa tamnu-braon ili crne boje, sa sjanom povrinom. Zagrevanjem mumio smekava. U sastav ovog produkta ulazi mnogo organskih supstanci i najrazliitijih mikroelemenata. To je viskozna lepljiva masa, koja od toplote ruku postaje meka. ima smolast specifian miris, u vodi se rastvara sa malim talogom.

U svom sastavu mumio sadri oko 28 hemijskih elemenata, 30 makro i mikro-elemenata, a takoe i 1 0 razi iitih oksida metala, 6 aminokiselina, niz vitamina - B12, P, Bl i dr. eterina ulja, pelinji otrov, smolaste supstance od kojih svaka ima sposobnost da utie na odgovarajue procese razmene II organizmu i da pojaava regenerativne procese u pojedinim tkivima. Kao protivupalno, antitoksino i sredsvo za opte jaanje organizma, kao

]z nau'lnih radova akirova. Ismfljlov3, Viwnjcvskog. Nm'alijeva i dr.

57

sredstvo za obnavljanje smanjene funkcije perifernih nervnm zavretaka ili centara mozga, pozitivno uestvuje u biosintezi elij e DNK, to dovodi do pojaanog deljenja i poveanja koliine elija .

Murnio lekovilo deluje na mnoge bolesti i laj mehanizam delovanja je veoma sloen, viestrana deluje na sve funkcije organizma, na njegove razliite procese i tsl. (npr. u bilo kom farmaceutskom leku spaja se samo 5-6 elemenata, hemijski izabranih vetakim putem, a ovde je 50 komponenata koje je priroda odabrala).

za odreivanje kvaliteta mumio potrebno je gnjeiti ga: Dobrog kvaliteta se pri tom brzo razmekava, a nekvalitetan oSlaje tvrd.

U uzbekistanskom nauno-istraivakom instututu za traumatologij u i ortopediju izuavana je primena mumioa u lcenju. Posmatranja vee grupe bolesnika sa.inficiranim prelomima kostiju, sa opekotinama i ranama koje dugo ne 7.arastaju, pokazala su da mumio poseduje visok lekoviti efekat.

Mumio je doprinosio ne samo brem zarastanju i srastanja kotanog tkiva, ve je istovremeno kod bolesnika normalizovao krv, poboljavao opte sranje, pojaavao san i apet iti, nestajali su bolovi, brzo je dolazilo do obnavljanja funkcija povreenog ekstremiteta.

Mumio se preporuuje jednom dnevno - ujutru nate po 0,1.5-O,20gr. Kurs teenja traje l O dana posle cga se preporuuje pauza od 5-10 dana, posle ega se nastavlja sa leenjem. Broj ter