enciklopedija sveznanja

enciklopedija sveznanja

TKB_OT_004-005-How to use_new.in4 4 09.07.2008 19:40:36 Uhr


Enciklopedija sveznanja

Za izdavačairoslav osipović

Nenad tanaskovićaša Petković

Izvršni urednikubravka rišić

Prevodleksandra olubovićranka osipović

LekturaIvana určić

arija ocić ihailovićonja Pejovićesna Popović

KorekturaIgor tanojević

Štampa Vulkan štamparijaVojvode Stepe 643a, Beograd

zdavačVulkan izdavaštvo d.o.o.

ospodara učića , eograd o ce vulkani.rs www.vulkani.rs

Tiraž.

Naziv originalaTHE KNOWLEDGE BOOK:

ver thing ou need to kno to get b in the st centur

op right Peter elius erlag mb o. K , erlin. ll ights eserved. op right ussian anguage dition Peter elius erlag mb o. K , erlin. ll ights eserved.op right za srpsko izdanje ulkan izdavaštvo

National eographic je registrovani zaštitni znak društva National eographic ociet .

va su prava zadržana. Nijedan deo ove knjige nije dopušteno umnožavati i prenositi na bilo koji način bez prethodnog pismenog odobrenja nosioca prava.

I N O I . I

AutoriKorina aum Psihologija , nke remer Islam , nja rug ikovna umetnost , atajas el

ilm , Klajv enis rhitektura , ajke etmar ediji , dr renk rik emija , nja ribner avremeni život dravlje , ijana rideman izika i tehnologija , ulija relih induizam,

udizam , ana alinovski avremeni život ediji , ve loj emlja , iktor aberman atematika , arkus atstajn Istorija kulture, Pravo, radicionalne religije, eligije Kine i

apana, Nove religije, ekte , dr Kristijan eger ilozo ja , dr Kristijana akob iologija , iles Kenedi avremeni život Kultura mladih , pro . rsula Koher Književnost , dr na Karola Kraus

ikovna umetnost , Kristo arks ruštvo i politika , artin on izika i tehnologija , ihael iler vemir , leks adziner Privreda i društvo , pro . rita vers uzika , dr ihael ili udaizam, rišćanstvo , dr elani nseld uzika , dr ark ilip iman emlja

Savetnicir ouel brams, pro esor matematike, niverzitet žordž ašington dr žordž len, doktor

hemije dr azala nvar, pro esor lozo je i religije, niverzitet u Kenterberiju dr ajkl arzelej, pro esor javnog upravljanja, ondonska škola ekonomije i političkih nauka dr Kristo er . Kahil, pro esor hemije, niverzitet žordž ašington; Majkl Kromarti, potpredsednik, Centar za etiku i javno upravljanje, ašington orotea il, biolog, radila u Prirodnjačkom muzeju u ibeku dr arija . itrih, pro esor, Katedra za psihologiju, niverzitet žordž ašington dr obert P.

onaldson, pro esor biologije, Katedra za biologiju, niverzitet žordž ašington; Suzan Tajler ičkok, doktor engleskog jezika, niverzitet u irdžiniji jra . Klugerman, direktor i izvršni

producent, entar za edukativni lm , ašington dr Keiči Kodaira, predsednik OK N I u apanu dr uzan Norland, predavač nemačke književnosti, niverzitet žordž ašington; dr aulo odrigez, geolog, entar za održivi razvoj, niverzitet u raziliji dr Piter olberg, pro esor slavistike i lma, niverzitet žordž ašington dr ndre osovski, u rancuskoj dr uvana ata nand, pro esor na Katedri za psihologiju, nivezitet u ulalongkornu, ajland dr obert . atl, pro esor prava, niverzitet žordž ašington; dr Anglika Vicel, lekar

Ilustratoriohan randšteter, irk rauns, ve loj, Cybermedia India, na Krenc, ihael emer

otogra je akg images erlin ondon Paris ild Kunst, onn eckmann, ra ue, alder, hagall, al , uchamp, udd, Kandinsk , Koolhaas, de Kooning, ichtenstein, agritte, an a , iro, ohol Nag , unch, Nauman, Ne man, Picasso, Pollock, auschenberg, ch itters. he state o rancis acon ild Kunst, onn . alvador al , undaci alaalvador al ild Kunst, onn al . uccession arcel uchamp ild Kunst, onn uchamp. rt udd oundation. icensed b , Ne ork ild Kunst, onn

udd. he illem de Kooning oundation, Ne ork ild Kunst, onn de Kooning. an a rust, Paris ild Kunst, onn an a . uccession . atisse ild Kunst, onn atisse. uccessi ir ild Kunst, onn ir . unchov muzeuj he unch llingsen roup ild Kunst, onn unch. uccession Picasso

ild Kunst, onn Picasso. Pollock Krasner oundation ild Kunst, onn Pollock. obert auschenberg ild Kunst, onn auschenberg rti ce Images, strooto, big stock photo, anstockphoto, laudia asagranda, dpa eutsche Presse gentur, igitalstock, uropean pace genc , O uropean Organisation or stronomical esearch in

the outhern emisphere, otolia, Inter oto, Istockphoto, ebrecht usic rts, useum r Naturkunde erlin, N National eronautics and pace, Photographers direct com, Pi el uelle, eilnacht, ikipedia commons, K rchive, elius Producing, niversit o ashington erliner erkehrsbetrieben , tand . . iologiebuch, inder erlag otorrad nc

hen undesverband rmePumpe P e. . anton lektronik mb o K ooling tation.net op right ., inden esearch, in o aphaline.com, P IN Krim erospace ba irma annondale odell Perpetrator achhochschule ippe und ter, bt. Ph sik, emgo orschungszentrum lich iga te echnolog o., td e lo r. ebert Inc. edvedev piclease Kodak a uinzaine itteraire . avid indroth Inc. P anzenliebe.de Philipps Kompetenzzentrum anseNano ec, P ruppe von Pro . oland iesendanger, niversit t amburg eorg ader National eographic ociet eorg Oleschinski pangea.stan ord.edu Pressere erat c . allace . . eological urve edienzentrum. klinikum.uni heidelberg.de ercedes enz.de . I echnolog mb ane eed arvard Ne s O ce amgeis chiebel lektronische eraete mb ieter chulte iemens ,

nchen erlin tochastik edition.cnn.com Pegg eeger hure urope mb solarcosa.de on irk rebbels niverzitet u ašingtonu ikipedia N ikipedia errenknecht erks oto lugzeugbau, ruchsal .ddesignmedia.de, .otis.com .marineturbines.com .globetrotter.de ceo sharkba . a.gov.au cs suess assertauchen.com . enberg alem.de . zk.de imvt . reigeist.cc .e learning or kids.org .eberspaecher.com .conti online.com .schiebel.net .itk messtechnik.de

.livingon ater.de .mt oto.dk malene imbardo .prisone p.org http pen.ph sik.uni kl.de medienIlustracije na koricama, prednje korice ve otogra je iz hutterstock, osim hidrogenske bombe, koja je iz američke ir orce e ense Nuclear genc , erlinskog zida iz Knud Nielsen i tockphoto, i letelice iscover iz N e. adnja korica ve otogra je iz hutterstock, osim ptice dinosaura koja je iz O. ouis azzatenta N Image ollection i meteorita iz avis eltzer N Image Collection.

a detaljnije podatke o otogra jama i crtežima posetite . heKno ledgePage.com.

4



P

TKB_OT_394-395_6finX.indd 394 26.06.2008 11:06:56 Uhr

P

TKB_OT_394-395_6finX.indd 395 26.06.2008 11:07:22 Uhr

Najranija ljudska naselja bila su privremena i pokretna i odra-žavala su način života lovaca sakupljača koji su ih koristili. Lako prenosivi materijali – kosti, drvo, glina i blato – bili su glavni građevinski materijali u to vreme, i malo je takvih građevina ostalo. Najstarija otkrivena skloništa sagradio je homo erektus pre 500 000 godina na mestu kod ičibua u apanu, gde su pronađeni iskopani otvori u vulkanskom pepelu. lađi ostaci, od pre

godina, pronađeni su kod era mate u rancuskoj, gde je niz kamenja nosio sklo-ništa napravljena od štapova.

Arhitektura lovaca

Donedavno se verovalo da je jedino sedelačka zemljoradnička populacija imala sposobnost da gradi monumentalne spo-menike. Poslednja otkrića kod nalazišta Gobekli Tepe u Turskoj promenila su ovo stanovište.

NASELJAVANJEKlimatske promene pre otprilike 10 000 godina izmenile su globalnu okolinu tako što su u odre enim podru jima sveta ljudi po eli da uz ajaju životinje i žive u z ijenim naseljima

PALEOLITSKE građevine bile su od prirodnih materijala koje je izgradio homo erektus pre otprilike godina.

OV I S K J I izgradili su kamene hramove za vreme neolita, oko godina pre nove ere.

RANE CIVILIZACIJE, koje su se prvi put pojavile oko godina pre nove ere, intenzivno su obrađivale zemlju i izgradile sistem navodnjavanja, palate, puteve i kanalizaciju.

ČINJENICE

O E IPoznavanje drevnih kultura postalo je moguće proučavanjem njihovih arhitektonskih ostataka.

enhiri i kružne kamene strukture su preistorijski dokazi sposobnosti zajednica ljudi koje su živele pre nekoliko hiljada godina, a postigle su veličanstvena inženjerska rešenja koristeći jednostavnije alate od današnjih. azvoj uzgoja stoke i biljnih kultura povećao je arhitektonske mogućnosti do nivoa da se mogu graditi i ogromne strukture, poput piramida u giptu.

Prve zgrade nastale su pre modernih ljudi.

oko . godine pre nove ere, sadržala je preko prostorija na više spratova, vodu je dobijala akveduktom i imala je kanalizacioni sistem.

Posebna karakteristika minojske arhitekture jeste oblik stubova koji su bili uski u osnovi i širili se srazmerno s visinom. o je bilo zato što su debla čempresa koja su se prvobitno koristila za stubove,

bila posta vljena naopako, kako bi se sprečilo ponovno ukorenjivanje. Ova estetika zadržana je i kad su inojci počeli da koriste kamene stubove. ikenci, savremenici inojaca, živeli su na kopnu. Njihov graditeljski stil obeležen je stvaranjem masivnih struktura od krečnjaka i utvrđenih naselja.

ARHITEKTURA PRVIH CIVILIZACIJARana naselja imala su sistem navodnjavanja oko odine pre nove ere, a do odine pre nove ere ra eni su i putevi, vi espratne z rade i kanaliza ioni sistem

tounhendž, Engleska: megalitska struktura sagrađena oko . godine pre nove ere

skopine kod Tera Amate kod Nice u rancuskoj otkrile su ostatke paleolitskog skloništa.

Naselje atal Hojuk u Anadoliji, Turska, postojalo je između . i . godine pre nove ere. Pretpostavlja se da je na vrhuncu moći tu živelo oko ljudi.

ISTORIJA ARHITEKTURE esopotamije započela je . godine pre nove ere sa umercima. Iako je područje kasnije došlo pod vlast siraca i avilonaca, različite mesopotamske civilizacije pokazale su visok nivo kontinuiteta u svojoj arhitekturi.

NAJISTAKNUTIJE od svih građevina te oblasti bili su zigurati stepenaste piramide od nepečene gline, popločane pečenom ciglom zbog erozije. Ove strukture nisu se koristile kao grobnice, kao u giptu, nego kao hramovi, u koje su smeli da uđu jedino sveštenici. Kuće u gradovima bile su od nepečene cigle, ali budući da je takva cigla osetljiva na eroziju, zgrade je često trebalo obnavljati. Nove strukture građene su na ostacima starih, što znači da je nivo naselja lagano rastao, zbog čega su se naselja izdizala na veštačkim brežuljcima.

Utvrđeni grad avilon na obali Eufrata bio je prestonica avilonskog carstva.

Palata u Knososu, Krit sagrađena između . i . godine pre nove ere

elika piramida u izi sagrađena . godine pre nove ere bila je najviša zgrada do . godine

MESOPOTAMIJA obuhvata oblast između Eufrata i Tigra, u današnjem raku.

VAVILONSKA KULA iz Biblije verovatno se temeljila na ziguratima koje su gradili

avilonci.

ekonstrukcija štarinih vrata u avilonu, sagrađenih oko . godine pre nove ere

Naseljavanje Arhitektura ranih civilizacija ane civilizacije: od . do . godine pre nove ere

obekli Tepe, oko . godine pre nove ere, najstarije je poznato svetilište

Najranije civilizacije nastale su na mnogobrojnim lokacijama u svetu, uključujući i evernu i užnu meriku i Kinu. eđutim, one koje su nastale na Bli-skom istoku, oko Sredozemlja i u severnoj Indiji su među najstarijima i najbolje istraženim.

KPrve civilizacije razvijaju se sa sistemom navodnjavanja. Ove koncentrisane sedelačke zajednice imale su društvenu organizaciju koja je omogućila pojednosta vljenje gradnje i odr-žavanje sistema navodnjavanja i drugih velikih projekata gradnje.

Drevni Egipatudući da su gradovi drevnog gipta bili od nepečene cigle i

nastali na vodoplavnim mestima reke Nil, većina je zauvek izgubljena. Oni koji su otkriveni

XXI VEK

T OJ K O EK I TE E i drugi drevni lokaliteti i dalje se pažljivo iskopavaju kako bi se otkrio način života naših predaka.

DANAŠNJI SISTEM podele sata i vremena na nasledili smo od umeraca.

NEDAVNA ISKOPAVANJA u Peruu pokazuju da je civilizacija Karal upe gradila piramide istovremeno kad i Egipćani.

Mesopotamija

onolitne hramove kod obekli Tepea, nastale oko 9 000 godina pre nove ere, mogli su sagraditi jedino lovci sakupljači, budući da u to vreme poljoprivreda nije bila razvijena nigde u svetu. truktura se sastoji od monolit-nih stubova od krečnjaka u obliku slova , s urezanim životinj

skim likovima, visokim do sedam metara i teškim oko 50 tona. Ovo nalazište bilo je prvo na svetu koje je pokazalo da su lovci sakupljači znali da grade velike, složene i trajne strukture.

Bilo kao deo verskog obreda ili naučnog projekta, uzrok motivacije i dalje ostaje nepoznat.

a vreme neolita . g. pre nove ere , promena klime omogućila je razvoj i širenje poljoprivrede, zbog čega su nastala trajna naselja koja su počela da ulažu energiju u gradnju trajnih kuća od drveta, pletenog šiblja, cigle i kamena.

atal ojuk jedno je od najranijih i najvećih

poznatih neolitskih nalazišta i naselje koje je postojalo već oko

godina pre nove ere. Nije bilo ulica, krovovi su najverovatnije služili kao putevi i stanovnici su ulazili u svoje kuće od

nepečene cigle kroz otvore na krovu. ini se da naselje nije imalo javne zgrade.

ivopisne zidne slike pronađene su na unutrašnjim i spoljnim zidovima.

pokazuju različite stilove hramova, sagrađene s kamenim stubovima i gredama, ili pak urezane u stene, kao i piramide.

Piramide, velike grobnice araona, razvile su se iz skro-mnih mastaba pravougaonih nadzemnih struktura sagrađenih za pogreb. rad

nja niza mastaba koje se smanjuju po veli-čini bio je prvi korak prema stepena-stoj piramidi iz oko

. godine pre nove ere. Prve piramide glatkih stranica sagrađene su . godine pre nove ere, a najveća je elika piramida u izi.

Dolina Indaivilizacija doline Inda,

čiji su ostaci otkriveni početkom I veka, postojala je između

. i . godine pre nove ere i pokazuje neverovatan nivo arhitektonskih dostignuća tog vremena. lice su bile u pravilnom geometrijskom rasporedu i sve pravougaone zgrade bile su povezane kanalizacionim sistemom, koji je tako napravljen da kanalizaciona i pijaća voda budu odvojene. judi civilizacija iz doline Inda bili su među prvima koji su koristili luk.

KKrit je bio dom najranije poznate evropske civilizacije minojske.

inojci su sagradili velike palate i naselja s popločanim putevima oko . godine pre nove ere. Palata u Knososu, sagrađena

vidi jo : Rane iviliza ije, storija kulture, str.

394 O E I

AR

HIT

EKTU

RA

395O E I

AR

HIT

EKTU

RA

TKB_OT_104-105_finx.indd 104 11.07.2008 11:04:32 Uhr

TKB_OT_104-105_finx.indd 105 11.07.2008 11:05:20 Uhr

Migracije riba i riblje staze

Neke ribe migriraju između slatkih i slanih voda u druga staništa. osos migrira iz mora u reke da bi

polagao jaja, a evropske jegulje napuštaju slatke vode kako bi se razmnožavale u moru. arve obeju vrsta vraćaju se da bi dovršile ovaj ciklus. Prepreke, kao što su brane, prekidaju ove migracije. anas riblje staze unkcionišu slično kao rampe kanala, da bi pomogle ribama da savladaju ove prepreke.

Slika iznad: Riblje staze u reci

istemi organa: žuto nervni zeleno za varenje svetloplavo disajni ljubičasto za izlučivanje narandžasto reproduktivni ružičasto mišićni.

MORSKI PSI skoro da nisu menjali izgled poslednjih miliona godina i kao vrhunski plivači vladaju otvorenim okeanom. Imaju precizno čulo mirisa, pa u velikom radijusu osete male količine krvi i druge tvari koje luči plen. Neki morski psi polažu jaja s velikim žumancima, a drugi rađaju žive mlade. pecijalizovana karlična peraja koriste za unutrašnju oplodnju. Njihovi izuzetno jaki zubi, koji su se razvili iz očvrslih ljuski, nisu ksirani u čeljusti. orski psi mogu da progutaju ceo plen ili da raskomadaju delove svojim snažnim čeljustima.

Morski psi

VELIKA BELA AJKULA može da naraste između i m dužine i da dosegne kg.

ŽE imaju velika prsna peraja poput krila, koja su im se stopila s glavama.

KIT-AJKULA je najveća riba na svetu. Hrani se planktonom i drugim malim organizmima.

Boja omogućava ražama da se stope s okolinom, a neke imaju otrovne bodlje.

istemi organa: žuto nervni zeleno za varenje svetloplavo disajni ljubičasto za izlučivanje narandžasto reproduktivni ružičasto mišićni

Ž

Odrasla žaba ima noge i udiše vazduh.

I REPATI I BEZREPI razmnožavaju se u proleće. apočinju polaganjem jaja, najčešće u jezeru. Pošto se razviju iz oplođenog jajašca punoglavci, u slučaju žaba mogu da se pretvore u odrasle žabe za nekoliko nedelja. abe i krastače prolaze kroz vrlo dramatičnu promenu.

azvijaju noge i pluća s postupnim gubitkom repa i vidljivih škrga. Punoglavci su vegetarijanci, a larve daždevnjaka hrane se insektima.

ajašca su obložena želatinastom masom.

arva, odnosno punoglavac, diše na škrge i ima rep.

azvijaju se prednje noge, a rep vremenom nestane.

RIBEKao najstarija rupa ki menjaka, ri e su i najraznolikija rupa ima vi e od hiljada vrsta, a samo ih živi u slatkim vodama

VODOZEMCIVodozem i su potom i prvih ki menjaka koji su iza li na o alu o uvek vode dvostruki život dok su larve, žive u vodi, a

ostatak života na kopnu

NEPOZNATO O POZNATOME

MORSKI KONJICI su ribe uprkos njihovom neobičnom spoljnom izgledu.

I IST čisti parazite i mrtvu kožu s drugih riba.

ŽJ K zrakoperke preuzima brigu o mladima.

XXI VEK

RIBOLOV mrežom može biti vrlo produktivan jer neke vrste sardine i haringe grade jata od nekoliko miliona riba.

GODIŠNJI ULOV ribolovaca na svetskom nivou je oko miliona tona.

PRETERANI RIBOLOV dovodi do velikog smanjenja broja riba.

usta često je pokazatelj njihovih prehrambenih navika.

ećina riba razmnožava se vantelesno. enka položi jajašca ikru , a mužjak otprilike istovremeno ispušta mleč u vodu. roj ispuštenih jajašca zavisi od vrste ribe.

amo nekoliko vrsta, uključujući gupija i neke morske pse, rađa žive mlade. aja se oplođuju u ženki muškim organom koji se zove gonopodijum.

Oko sata posle rađanja mladunci obično mogu samostalno da plivaju.

ibe mogu da plutaju jer imaju plućni mehur pun vazduha. očna linija tela je sled organa koji osećaju strujanje vode i blizinu predmeta, dna mora i druga živa bića.

ibama je koža presvučena zaštitnim krljuštima. One su obično izgrađene od koštanog materijala.

Iibe se hrane biljkama, plankto

nom ili drugim ribama. Položaj

orski psi dominiraju svetskim okeanima već milionima godina.

ubreg

ušteračaučni mehur

etra

okraćni mehur

ubregPlivajući

mehur

rterija brahijalnog luka

okraćni mehur

etra

ušterača

ajnik

učni mehur

ibe su hladnokrvne životinje str. koje dišu na škrge i žive u vodenim staništima. Košljo ribe ribe s koštanim skeletom čine veliku većinu u poređenju s rušljoribama s hrskavičavim skeletom . Ove prve nastanjuju okeanske dubine m ,

reke i jezera. Neke migriraju između slatke i slane vode. Njihovi kosturi ojačani su kalcijum os atom, za razliku od leksibilnih rušljoriba, kao

što su morski psi i raže, koje uglavnom žive u okeanima.

elo ribe izgrađeno je oko kičme na koju su spojena rebra i slobodne kosti. Oblik je prilagođen njihovom načinu života. Neke vrste s dna mora su pljosnate, kao riba list. rzi lovci, kao

štuka, imaju telo oblika torpeda.

Peraja pomažu u

upravljanju i kretanju unapred. Parna grudna i karlična peraja pomažu

kod manevrisanja, a leđna, analna i repna peraja u stabilizaciji. Plivaju pomoću guranja repnim perajem napred i simultanog savijanja tela.

Ribe u tropskim morima često su jarkih boja. Losos je tipična migracijska riba.

NEPOZNATO O POZNATOME

DIVOVI I PATULJCI: apanski džinovski daždevnjak dug je do , m, dok su neke tropske žabe manje od , cm.

DOMOROCI koriste otrovnu izlučevinu žaba i umaču strelice da bi im oružje bilo delotvornije.

O EKOTINE KO Ž Ultraljubičasto zračenje može da ošteti kožu vodozemaca.

zlučevine kožnih žlezda štite pegavog daždevnjaka od grabljivaca.

nekoliko kilometara i više. Prepreke kao što su putevi mogu biti smrtonosne. oš jedan razlog za opadanje broja vodozemaca u svetu je široka primena insekticida i otrova za korov, kojim se uništava njihov izvor hrane ili ga pak apsorbuju kroz svoju tanku kožu.

Opasnost

noge vrste vodozemaca, kao žabe, kreću se među vodenim i kopnenim staništima u toku godine ili u toku života. o mogu biti

i putovanja od

grupu vodozemaca spadaju životinje s repom, poput daždevnjaka, kao i životinje bez repa, poput žaba.

epati, u koje spadaju daždev njaci, uključuju vrsta koje žive na severnoj polulopti i američkim tropima. Imaju izdužena tela, dva para sličnih nogu i dug rep. elike oči su tipična osobina.

Oko vrsta u grupi bezrepih

žabe i krastače živi svuda osim

u polarnim područjima. uge i snažne zadnje noge koriste za

skakanje. umske žabe imaju lepljive jastučiće na nogama

zbog čega mogu odlično da se penju.

IKao potomci košljoriba, koje su se izmigoljile na kopno s ojačanim perajima, vodozemci pokazuju karakteristike i vodenih i kopnenih kičmenjaka. Najzanimljivija je njihova metamor oza od plivača sa škrgama, kao što su punoglavci ili larve, u žabu ili daždevnjaka koji udišu vazduh.

odozemci su hladnokrvni jer ne mogu da regulišu telesnu temperaturu, pa preuzimaju temperaturu okoline.

noge vrste provode zimu u rupama pod zemljom ili ispod gomile lišća.

Njihova osetljiva koža koja se ne sme osušiti ima unkciju organa za disanje, tj. zamenjuje pluća. Opremljeni su i žlezdama koje izlučuju otrovne ili gorke tečnosti da bi oterali grabljivce.

abe imaju odlično čulo sluha kao i snažan glas.

užjaci su razvili ljubavni zov da bi privu

kli ženke. aždevnjaci, s druge strane, privući će partnerke ispuštanjem mirisa ili jarkim bojama.

ituali parenja kod vodozemaca mogu biti vrlo složeni.

užjak ispušta spermu da bi oplodio jajašca koja su poslagana na gomili u vodi jezerske žabe , ili ženka uzima spermu za unutrašnju oplodnju daždevnjaci . omile

jajašca mogu biti vrlo velike preko hiljada jaja ili male, u nekim slučajevima i samo jedno jaje. Neki vodozemci čak rađaju žive mlade.

amo se nekoliko vrsta razmnožava van vode, polažući jaja u trulom lišću ili šupljim deblima.

arke boje otrovne žabe signaliziraju: Upozorenje, otrovna sam

abe penjačice koriste za penjanje lepljive jastučiće na nogama.

104 RA NO I OST ŽIVOTINJS O SVETA 105RA NO I OST ŽIVOTINJS O SVETA

BIO

LOG

IJA

BIO

LOG

IJA

KAKO KORISTITI KNJIGUedinstveni dizajn i or aniza ija ove knji e olak avaju kori enje i užitak itanja Ako knji u otvorite na ilo kojoj strani i, možete rzo i s lako om

uo iti o kojoj se temi ovori

Tematska polja daju detaljne podatke u vezi s određenom temom i pojašnjavaju sam tekst.

daju analizu određenog pojma i koncepta važnog za temu na stranici.

Uvodni deo sažima temu o kojoj se govori na stranici.

XXI vek iznosi najsavremenije podatke u vezi s temom.

Propratni podacinaglašavaju glavni tekst zanimljivim i relevantnim dodatnim podacima.

Naslovi poglavljaodnose se na naziv teme koja obuhvata stranice u sklopu poglavlja.

Obojene zastavice označavaju naziv poglavlja.

Nepoznato o poznatome pruža zanimljive, lako pamtljive činjenice, koje će zaokupiti čitaoca.

obuhvata slike, karte i dijagrame.

K iznose najvažnije podatke poglavlja.

5KAKO KORISTITI KNJIGU

TKB_OT_001-003-Titlepages.indd 2 25.06.2008 12:09:52 Uhr TKB_OT_001-003-Titlepages.indd 3 25.06.2008 12:10:44 Uhr

TKB_OT_001-003-Titlepages.indd 2 25.06.2008 12:09:52 Uhr TKB_OT_001-003-Titlepages.indd 3 25.06.2008 12:10:44 Uhr

enciklopedija sveznanja

Sve što treba da znate u XXI veku

Beograd, 2014.

TKB_OT_006-011-Inhalt.indd 6 25.06.2008 11:58:09 Uhr TKB_OT_006-011-Inhalt.indd 7 25.06.2008 11:58:53 Uhr

12 Predgovor

PLAVA PLANETA16 ISTORIJA KULTURE SVETA

40 SVEMIR42 Pozornica našeg postojanja44 Zvezde – i nasta svetlost48 Planetarni sistemi – svemirske vrteške

Nebeska tela unčevog sistema

56 ZEMLJA58 Karta sveta60 Poreklo Zemlje62 Gradivni materijal Zemlje – minerali i stene

Istorija emlje uslovi za život68 Zemlja u pokretu76 Sirovine Zemlje80 Mora i okeani

tmos era emljin gasni omotač

Zemlja: 71% Zemljine površine prekriven je vodom, str. 80

Svemir: Maglina Orion, mesto nastanka mnogih zvezda, str. 44

Istorija kulture sveta: tounhendž, jedan od najpoznatijih preistorijskih spomenika u svetu, str. 18

Zemlja: Nastanak planina subdukci-jom, str. 70

Zemlja: Naša planeta je sadašnji oblik dobila pre oko 30 miliona godina, str. 60

6 SADRŽAJ

TKB_OT_006-011-Inhalt.indd 6 25.06.2008 11:58:09 Uhr TKB_OT_006-011-Inhalt.indd 7 25.06.2008 11:58:53 Uhr

OTKRIĆA I IZUMI90 BIOLOGIJA

Poreklo života94 Rast i reprodukcija96 Svet biljaka

aznolikost životinjskog sveta108 Sisari116 Ponašanje: akcija i reakcija118 Ljudi

128 HEMIJA130 Materija – svet supstanci134 Hemijske supstance – materija u pokretu

vakodnevne supstance hemija određuje naše živote140 Privreda i ekologija – neprekidna saradnja

ad hemičara aterijali budućnosti

146 FIZIKA I TEHNOLOGIJA Osnove zike

154 Automobilska industrija rađevinarstvo

170 Energija176 Proizvodna tehnologija180 Kompjuterska tehnologija190 Komunikacija i tehnologija za razonodu

196 MATEMATIKA198 Predmet matematike

Klasična matematika nalitička geometrija In nitezimalni račun Kad brojevi lažu

208 Stara i nova matematika

Hemija: Vidljiv proces hemijske reakcije, str. 134

Fizika i tehnologija: Delovi CPU-a, str. 184

Matematika: ra ka dobijena matematičkom formulom, str.

Biologija: Lepota i funkcionalnost često idu ruku pod ruku u prirodi, str.

Biologija: Ljudski krvotok, str.

Biologija: Kolibri zamahne krilima 80 puta u sekundi, str. 107

7SADRŽAJ

TKB_OT_006-011-Inhalt.indd 9 25.06.2008 12:00:21 UhrTKB_OT_006-011-Inhalt.indd 8 25.06.2008 11:59:36 Uhr

DRUŠTVENI ŽIVOT210 DRUŠT VO, POLITIKA I PRAVO

ruštvo, oblici država i vlada216 Diktatorski oblici vladanja

Načela demokratije Političke ideologije eđunarodne organizacije

236 Trendovi XXI veka242 Pravda i red – osnove prava248 Primena prava

252 PRIVREDA I DRUŠT VO254 Nacionalna ekonomija256 Upravljanje ekonomijom264 Globalizacija270 Ekonomija i poslovanje

Način poslovanja Pokretanje rme

Društvo, politika i pravo: irovni aktivisti stalno privlače pažnju na probleme spektakularnim akcijama, str.

Privreda i društvo: abričke trake u automobilskoj industriji srce su mnogih privreda, str.

Društvo, politika i pravo: Justicija, simbol pravde, str. 242

Društvo, politika i pravo: Kapitol u ašingtonu, str.

8 SADRŽAJ

TKB_OT_006-011-Inhalt.indd 9 25.06.2008 12:00:21 UhrTKB_OT_006-011-Inhalt.indd 8 25.06.2008 11:59:36 Uhr

RAZUM I DUŠA280 RELIGIJA282 Temelji religije i tradicionalne religije

induizam svetska religija između jedinstva i različitosti290 Budizam – srednji put ka nirvani296 Religije Kine i Japana

udaizam život prema božjim zapovestima rišćanstvo od jevrejske sekte do svetske religije

308 Islam – pokornost Alahu314 Nove religije i kultovi

316 FILOZOFIJA ilozo ja počeci

322 Znanje i vera Početak novog doba

330 Filozofski sistemi i klevetnici sistema336 Ovaj svet i izvan njega – jezik

ilozo ja na prekretnici

344 PSIHOLOGIJA Pojava psihologije kao naučne discipline

348 Osnove psihologije354 Primene psihologije358 Psihoanaliza

Psihologija: Izrazi lica govore univer-zalnim jezikom, str.

Religija: evrejski praznik Hanuka slavi čudotvorno paljenje sveća u Hramu 164. g. p. n. e., str. 301

Religija: Hinduistička boginja iva izvodi sveti ples, str.

Filozofi ja: Rodenov Mislilac pred-stavlja kontemplaciju, str.

9SADRŽAJ

TKB_OT_006-011-Inhalt.indd 11 25.06.2008 12:01:54 Uhr


UMETNOST362 LIKOVNA UMETNOST

Preistorijska i urođenička umetnost366 Umetnost starog veka368 Azijska i islamska umetnost370 Umetnost srednjeg veka372 Renesansa i manirizam376 Barok380 XVIII vek382 XIX vek386 XX vek

392 ARHITEKTURA Počeci Klasična arhitektura

398 Arhitektura izvan Evrope400 Srednjovekovna arhitektura402 Rana moderna arhitektura408 Arhitektura od industrijskog doba do danas

Književnost: Orhan Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade, str.

Likovna umetnost: Vermerova De-vojka s bisernom minđušom, str.

Likovna umetnost: zuzetno realistično poprsje kraljice Nefertiti, str.

Arhitektura: muzejom ugenhajm u Bilbau, renk eri je stvorio međunarodnu ikonu moderne arhitekture, str. 411

Arhitektura: vorac ambor, sagrađen u stilu francuske renesanse, str.

10 SADRŽAJ



412 KNJIŽEVNOST Počeci mitovi i slike Klasična antika arhetip i smer

418 Srednji vek – vera, ljubav i junaštvo422 Rani modernizam – reforma i obilje424 Racionalizam i zanos – od prosvetiteljstva do romantizma

ealizam i naturalizam preteče modernizma430 Moderni pluralizam – izraz i objektivnost

aključivanje i razilaženje

440 MUZIKA442 Srednji vek i renesansa

arok apsolutistički sjaj Klasicizam čistoća orme

454 Romantizam – pogled unutra460 Moderna muzika

Nova muzika mnogobrojne mogućnosti464 Svetska muzika

468 FILM470 Film – sedma umetnost

SAVREMENI ŽIVOT

480 Zdravlje488 Mediji – sveprisutni pratioci496 Kultura mladih – što se više menja, više ostaje ista

504 Indeks

Film: Uma Turman u lmu Petparačke priče Kventina Tarantina, str. 477

Ishrana i zdravlje Zdrava hrana, str. 483

Mediji: vako može biti zvezda na internetu, str.

Muzika: Kralj Sunce, Luj XIV, pleše u baletu . B. Lilija, str.

Savremeni život: Ulično plesanje je deo kulture mladih, str.

11SADRŽAJ

TKB_OT_012-015-Vorwort.indd 12 25.06.2008 11:55:30 Uhr TKB_OT_012-015-Vorwort.indd 13 25.06.2008 11:55:45 Uhr

Odabir relevantnih podataka i pristup velikom broju čitalaca već je vekovima zadatak izdavača knjiga i biblioteka.

O drastao sam okružen knjigama u svakoj prostoriji. Odrastajući za vreme depresije,

moji roditelji nisu mogli sebi priuštiti odlazak na akultet, ali nikad nisu prestali posmatrati svet kao jednu veliku priliku za učenje. Kod njih sam video da čitanje izaziva užitak, tako da sam majku zamolio da me nauči da čitam pre nego što sam krenuo u školu. oditelji su mi dali Enciklopediju sveta i počeo sam je čitati vi-kendom ujutro, dok su moji roditelji još spavali. Na kraju većine članaka u Enciklopediji bio je popis dodatne literature, a ja sam i nju čitao.

esto bih se tako zadubio u neku temu koja više nije imala veze s onom s kojom sam počeo. Ponekad bih knjigu otvorio nasumice, prešao

prstom po stranici i zatim pročitao članak na kojem se zaustavio moj prst. ecenijama ka-snije, moji roditelji su umrli, a ja imam svoju decu, pa ipak i dalje uživam istražujući svet znanja i još uživam da učim o svemu i svačemu.

ogao bih vam reći da sam motivisan nače-lom znanje je moć ili da znanje vodi do većih prihoda, ali istina je da me je pokretala jed-nostavna znatiželja. Enciklopedija sveznanja pruža čitaocu pregled ljudskog znanja. ovo vreme specijalizacije, podseća nas da po-stoji velik raspon tema koje se mogu prouča-vati. udući da knjiga omogućava jednostavan pristup, uvodi mnoštvo čitalaca u teme o ko-jima malo znaju, ali koje se mogu pokazati vrlo

ašto znanje

12 PREDGOVOR


uzbudljivim. Kad smo moj otac Irving olas i ja dovršili prvi tom The People’s Almanach , rekli smo da je to knjiga za čitanje s užitkom. Enciklopedija geografije je još jedan primer koji pokazuje da istorija, nauka i učenje ne mo-raju biti dosadni. . K. esterton je . na-pisao Ne postoji na emlji ništa nezanimljivo, jedino može postojati nezanimljiva osoba.

ivimo u vreme velike složenosti i poplave in ormacija. avladavanje ovih prepreka zvu-kova, ideja i odvlačenja pažnje može biti vrlo uznemirujuće. ko se naviknemo na velik ras-pon znanja, možemo steći samopouzdanje kako bismo odabrali o kojim idejama i koncep-tima želimo više naučiti. Prema rečima ero-nike edžvud, učen čovek bi o nečemu sve tre-balo da zna i ponešto o svemu . rećem ljude, mlade i stare, koji ne vide smisao u učenju istorije jer misle da nije važna za njihove ži-vote. lažem se da ono što se dogodilo juče ili danas ima više uticaja na nas nego ono što se dogodilo pre godina, ali odluke koje do-nosimo u svakodnevnom životu pod sna žnim

su uticajem generacija koje dolaze, bez obzira shvatamo li mi to ili ne. čeći o idejama koje su prevladavale u drugim područjima i doga-đajima iz prošlosti, bolje možemo razumeti as-pekte sadašnjosti, koji bi se inače činili zbunju-jućim, i možemo lakše anticipirati trendove u budućnosti. adašnjost je, iznad svega, samo tačkica koja se kreće u kontinuumu koji po-vezuje prošlost s budućnošću. Istorija , kako je napisao Norman Kazins, jeste ogroman si-stem ranog upozorenja. arem bi istorija to trebalo da bude. Nažalost, mnogi donosioci od-luka pretpostavljaju da se moderan svet umno-gome razlikuje od onoga pre, te ignorišu lekcije iz istorije i prave greške koje se mogu izbeći.

ok sam išao u srednju školu, moj je otac na-pisao roman Nagrada, o jednom dobitniku No-belove nagrade. Nije imao problema pri osmi-šljavanju radnje i likova, ali kad je trebalo da izmisli neki izum zbog kojeg će njegov lik do-biti Nobelovu nagradu u kategoriji hemije, i-zike, iziologije ili medicine, ostao je zbunjen jer je imao samo osnovno znanje iz ovih pod-ručja. oduševljenjem sam pratio sistemski

Poput Kopernika, svi želimo da bolje razumemo svoj svet i poboljšamo sop-stvene sposobnosti. Znanje prethodi i olakšava ovakvu potragu.

U informacionom dobu znanje je važan element moći.

13PREDGOVOR


pristup koji je imao moj otac u pokušaju reša-vanja ove dileme. Prvo je čitao o osnovnim na-čelima svake od ovih disciplina. atim je čitao o istoriji nauke i njenim granama. Nakon toga je čitao o svakom dobitniku iz određene kate-gorije. Potom je proučavao tadašnje trendove u istraživanju svake od ovih disciplina. atim je počeo da razmišlja o budućim otkrićima koja bi mogla doneti nagradu i vratio se pisanju svog romana. Na kraju je prošao svaki od njego-vih izmišljenih izuma. arljivim istraživanjem, moj je otac naučio dovoljno o određenom po-dručju da je mogao tačno predvideti naučne trendove. Nikad nisam zaboravio ovu lekciju umesto izbegavanja novih tema, mogu o njima naučiti ako krenem od osnova i strpljivo proši-rujem istraživanje.

vet in ormacija i svet znanja stvarno je svet ljudi. Iza svakog naučnog otkrića, inženjerskog poduhvata, ilma, pesme, umetničkog dela ili istorijskog događaja nalazi se čovek. Ovi ljudi, stvarni ljudi koje svakodnevno srećemo, po-stižu svoje rezultate razmišljanjem, radom i konsultovanjem. azmislite o poslednjem ilmu u kojem ste uživali. ećina obožavalaca seća se imena glavnih glumaca i glumica. tudenti ilma pamte režisere i scenariste. stvarno-

sti je u nastanak ilma uključeno na hiljade ljudi kako bi ilm stigao do publike. Poslednji Hari Poter, na primer, daje u popisu ljudi, s tim da oni ne uključuju ljude u marketingu, distribuciji i bioskopima. Nemojmo zaboraviti ljude koji su izumeli ilm i one koji su usavr-šili ovaj medij, kao i one koji su izumeli i usa-vršili posebne uređaje, poput kamera, re lek-tora, opreme za snimanje i projektora. nogi od njih su davno otišli, pa ipak, kad gledamo

ilm, moramo biti svesni da su svi oni doprineli našem iskustvu. Ono što važi za ilm važi i za arhitekturu ili veb stranicu, a da ne pominjem pravo, politiku ili ilozo iju. apravo, svaka osoba koja je ikad živela iza sebe je ostavila baštinu svojih dela i osećaja. ilo da na njih obraćamo pažnju ili ne, živimo svoje živote u sklopu akumulacije ovih bašti na. ko ne že-limo da učimo o drugim religijama osim o svo-joj, na putu smo ka propasti. Neki ljudi se boje učenja o drugim religijama, kao da se izlažu raznolikosti verskih i ilozo skih ideja koje će im pokvariti znanje ili ih zbuniti, ili im čak po-remetiti ravnotežu. erujem da je suprotno istinito. čenje o drugim religijama pomaže da bolje razumemo vlastitu. Olakšava razumeva-nje svetskih događaja. Na primer, u , na-kon terorističkog napada . septembra , mnogi merikanci, budući da ništa nisu znali o islamu, verovali su da su svi muslimani po-tencijalni teroristi. li za one merikance koji su odlučili da nauče nešto o osnovama islama postalo je jasno da su teroristi koji su izveli na-pad, kao i njima slični, vrlo ekstremni izuzeci unutar verske zajednice koja obuhvata gotovo milijardu i po ljudi.

esto se kaže da je malo znanja opasno. nekim slučajevima to je istina. No neznanje

je opasnije od malo znanja i najbolje je ako se stekne malo više od malo znanja. ok či-tate ove reči, zaustavite se na trenutak i raz-mislite o vlastitom svetu. erovatno ste okru-ženi prostorijom koja je deo zgrade. Izvan nje je svet ljudi, životinja i predmeta. Postoji grad, narod, kontinent, zemlja, druge planete, un-čev sistem, drugi zvezdani sistemi i beskrajni svemir. atim se vratite i razmislite o svetu u

14 PREDGOVOR


sebi. aša koža i izgled samo su deo koji pri-kazujete svetu. toj koži je izuzetno složen si-stem o kojem retko razmišljamo osim kad se nešto poremeti.

Naravno, ono što je u nama nisu samo organi, nego i misli, uverenja, strahovi i nadanja. Ova knjiga nam može pomoći da bolje razumemo svet koji nas okružuje i svet koji mi okružujemo.

Posvetio sam većinu svog života proučavanju činjenica, ideja i koncepata, i zatim predstavljam ono što sam naučio na način koji će, nadam se, mojim čitaocima omogućiti na-dahnuće za dalji intelektualni razvoj. erujem da Enciklopedija sveznanja može poslužiti kao odskočna daska. Ona je alat koji čitaocu

omogućuje da uči a da pritom ne brine o ne-kom testiranju. I ono što je jednako važno, za-hvaljujući ormi, ohrabruje čitaoca da skače s teme na temu prema znatiželji. itajući poglav-lja knjige, ne smemo zaboraviti da, koliko god je znanje važno, najveća otkrića i postignuća ne mogu se ostvariti jedino znanjem. Kao što je rekao lbert jnštajn ašta je važnija od znanja. ašta je kvalitet koji nam omogućava sanjanje o tome kakav bi svet trebalo da bude, a znanje je materijal koji nam omogućava da te snove pretvorimo u stvarnost.

ejvid alečinski je autor knjige The 20th Cen-tury: History With Boring Parts Left Out.

Povećanom brzinom komunikacije, različite kulture sarađuju i uveliko rade zajedno više nego ikad pre kako bi izgradile globalno društvo. Bez dubokog poznavanja svih polja, kao i međusobnog poznavanja, to se nikad ne bi moglo postići.

15PREDGOVOR

TKB_OT_016-017_CulturalHist.indd16 16 25.06.2008 11:50:46 Uhr

16

TKB_OT_016-017_CulturalHist.indd17 17 25.06.2008 11:50:50 Uhr

ISTORIJA KULTURE SVETA

Od pojave jezika u preistoriji do današnje sve veće ten-dencije ka globalizaciji, istorija kulture čovečanstva pro-teže se kroz vreme. Isprva je kultura imala ulogu lepka, da spoji zajedno zajednice radi preživljavanja. Nastaja-nje prvih naselja postaje jasan dokaz o naglašenoj poli-tičkoj organizaciji, kao kod egipatskih piramida. Klasič no doba je utemeljilo osnove renesanse, koja je utrla put izazovima društvenih i političkih konvencija u prosveti-teljstvu, koje su mnogo uticale na način kako danas ra zmišljamo o upravljačkim strukturama. Pri učenju o isto riji kulture čovečanstva, ne samo da su veze izme đu pro šlosti i sadašnjosti jasnije već pomažu boljem razu-mevanju različitih kultura našeg savremenog sveta, čije međusobne udaljenosti nestaju u jeku globalizacije i no-vih komunikacionih medija.

17

TKB_OT_018-019.indd 18 25.06.2008 11:49:04 Uhr

za preživljavanje. ednako važno, rani ljudi naučili su da kontrolišu vatru, koju su koristili da ugreju pećine i kuvaju hranu.

Izgradnja zajednicaiveći u malim porodičnim

skupinama, rani ljudi počeli su da organizuju aktivnosti prema podeli rada. ov je bio posao muškaraca, a žene su se brinule za vatru i decu. Najraniji tehnološki razvoj uključivao je proizvodnju i obradu alata od kamena, drveta i kosti. No, najznačajnija kulturna inovacija ranih ljudi bio je nastanak jezika kompozicijom glasova i simbola. ezik je omogućio ljudima da izraze misli i osećanja i da razmjenjuju podatke o svakodnevnom životu.

Kako se raspon izražavanja ranih ljudi povećao razvojem

jezika, njihova percepcija okolnog sveta takođe se proširila. Od početka su posmatranje i interpretacija bili povezani. judsko iskustvo postalo je

razumljivo kad je objašnjeno u terminima određenog shvatanja sveta. ako su nastali kultovi i pogrebni običaji. Kultura se koristila da poveže zajednice.

Lov, vatra i jezikPoreklo civilizacije čovečanstva nalazi se dva miliona godina u prošlosti, kada je homo habilis napustio zaštitu a ričke šume kako bi lovio u savanama. Ovaj prelaz od sakupljačkog društva, koje je živelo isključivo na voću i drugim biljkama, u lovce koji jedu meso bilo je značajnije od same promene ishrane.

ov je zahtevao zajednički napor i sredstva komunikacije kako bi se ljudi organizovali u

lovačke grupe. ako je razvoj govornog jezika postao važan

pre oko 1,8 miliona godina: Homo erectus napušta riku

AFRIKA

pre oko 1,8 do 1 milion godina:

azvoj jezika za komunikaciju

SVET

pre oko 1,7 do 300 000 godina: ovek sa ave

AZIJA

pre oko 2,3 do 1,5 miliona godi-na: Homo habilis koristi kameno oruđe. Prvi znakovi kulture i žrtvovanja životinja

SVET

pre oko 1,8 miliona godina:

ominidi migriraju severno i istočno od rike

pre oko 500 000 godina: Prva upotreba vatre

SVET

AFRIKA

PREISTORIJA 6 000 000 p. n. e. 1 800 000 p. n. e. 1 000 000 p. n. e.

Neolitska sekira i čekić

pre oko 6 miliona godina: Prvi hominidi Orrorin tuge-nesis pojavljuju se u istočnoj rici

AFRIKA

pre više od 6 miliona godina: Prvi dokaz hominida u rici

AFRIKA

pre oko 2,5 miliona do 10 000 godina: tarije kameno doba paleolit

SVET

18 O ETA

ISTO

RIJ

A K

ULT

UR

E SV

ETA

Pećinska slika u Altamiri, panija

TKB_OT_018-019.indd 18 25.06.2008 11:49:04 Uhr TKB_OT_018-019.indd 19 25.06.2008 11:49:26 Uhr

Ljudi osnivaju naseljaokazi o razumevanju sveta

ranih ljudi uključuju umetničke radove kamenog doba, poput pećinskog slikarstva, obrade kamena i malenih skulptura, kao i radove koji govore o verovanjima i pogrebnim obredima. Premda njihovo značenje i dalje ostaje nepoznanica, ova otkrića pokazuju da je pogled na svet ranog čoveka bio izvan osnovnog unkcionalnog odnosa. mesto

toga, rani su ljudi želeli da savladaju okolinu uz pomoć religijskih i magijskih verovanja, kao i kreativne umetnosti.

Posebno dalekosežan razvoj bila je neolitska revolucija, koja je započela oko g. p. n. e. Napustivši život lovaca i sakupljača, neke skupine smestile su se na jednom mestu kako bi sejale useve i uzgajale životinje. Ovaj novi način života doneo je novine, kao što je posedovanje imovine i akumulacija viška hrane. o je bio posebno važan razvoj, jer je omogućio više rada i društveno raslojavanje. Kod ovih agrikulturnih društava rezerve hrane bile su važne za preživljavanje u teškim vremenima,

a i njihova zaštita je bila važna. ako su najranija naselja nasta

jala na strateški važnim brežuljcima i uskoro su bila okružena zidinama. Istorija ranih ljudi ispunjena je sukobima između naseljenih zemljoradnika i lutajućih nomadskih plemena.

Metalni alat i nakit trećem milenijumu tkanine i

drveno posuđe, kao i posude od kamena i keramike, bili su uobičajeni u svakodnevnoj upotrebi. No, još jedan pomak postignut je u razvoju ljudske civilizacije razvojem veština obrade metala. Prvo su se od zlata i bakra izrađivali nakit i upotrebni predmeti. Kasnije su bronza i gvožđe korišćeni kako bi se izradilo oruđe i oružje. toga su metalne rude postale vrednost zajedno sa solju, krznom, tekstilom i poljoprivrednim proizvodima. Ovim se dobrima uskoro trgovalo iz regije u regiju i tako je uspostavljena kulturna razmena. i tehnološki pomaci podsticali su razvoj različitih zanimanja, što je dovelo do

povećane podele rada i daljeg raslojavanja društva.

zemljoradnji, izum pluga koji može vući stoka ili konji povećao je produktivnost. kako bi imali dugoročan uspeh u poljoprivrednom društvu, bio je potreban i sistem navodnjavanja. ato su prva veća naselja i rane države smešteni uz reke. međuvremenu su izgrađene brane i kanali, kako bi se dobile plodne ravnice. Posmatranje zvezda, kao i ciklusi poplava i žetve, doveli su do razvoja prvog kalendara. o je označilo orijentaciju ljudi prema načelu vremena. Od samog početka, čini se, ovaj zadatak imao je versku važnost i zato su ga sprovodili sveštenici i političke vođe. Ponavljajući ciklusi na nebu interpretirali su se u duhovnom kontekstu, a arheološki nalazi govore da su verski estivali bili organizovani s tim u skladu.

19O ETA

ISTO

RIJ

A K

ULT

UR

E SV

ETA

Keramika iz neolitske kulture

od oko 7 000 g. p. n. e.: eliko naselje atal

ejuk u nadoliji u urskoj

BLISKI ISTOK

od oko 5 000 g. p. n. e.: Proizvodnja i obrada metala na liskom istoku, zajedno s bakrom

BLISKI ISTOK 5 do 4 hilj. g. p. n. e.: elske kulture u

esopotamiji

BLISKI ISTOK

od oko 4 500 g. p. n. e.: Kultura ong ang u Kini

AZIJA

od 3 000 g. p. n. e.: Proizvodnja i obrada bronze

SVET

od 3 000 godina p. n. e.: Prve visoke kulture u esopotamiji umerci ,

giptu i Pakistanu

AFRIKA I AZIJA

600 000 p. n. e. 10 000 p. n. e. 5 000 p. n. e. 3 000 p. n. e. PREISTORIJA

pre oko 600 000 do 200 000 g.: Pekinški čovek

AZIJA

pre oko 150 000 do 30 000 godi-na: Neandertalac, Homo neandertha-lensis

EVROPA

pre oko 40 000 g.: Kromanjonci u vropi Homo sapiens sapiens)

EVROPA

od oko 10 000 g. p. n. e.: Neolit prelaz na poljoprivredu i stočarstvo

SVET

od oko 9 000 g. p. n. e.: eliko naselje erihon u Palestini

BLISKI ISTOK

020-021_new.indd 20 09.07.2008 12:09:26 Uhr

oko 3000. p. n. e.: Hananci stvaraju gradove države u Palestini

BLISKI ISTOK

od 3000. p. n. e.: Seoba semitskih i indoevropskih plemena na Bliski istok

BLISKI ISTOK

3000. p. n. e.: Sumerci se nasta-njuju u južnoj Mesopotamiji, razvoj jedinstve-nog pisma

BLISKI ISTOK

3000. p. n. e.: Biblos postaje naj-važnije trgovačko središte istočnog Sredozemlja

BLISKI ISTOK

oko 2700–2600: Vladavina legen-darnog Gilgameša iz Uruka

BLISKI ISTOK

2040–1785. p. n. e.: Srednje kraljevstvo, Teba je nova prestonica

EGIPAT

oko 2334–2279. p. n. e.: Kralj Sargon I Akadski gradi carstvo

BLISKI ISTOK

oko 2300. p. n. e.: Akadsko carstvo u Mesopotamiji

BLISKI ISTOK

oko 2112–2004. p. n. e.: Kraljevi treće dinastije ra dominiraju sumer-skim gradovima- državama

BLISKI ISTOK

oko 1854–1595. p. n. e.: Staro vavilonsko carstvo

BLISKI ISTOK

1792–1750. p. n. e.: Hamurabi vlada Vavilonom

BLISKI ISTOK

oko 1630. p. n. e.: Carstvo pod Hatušilijem I

BLISKI ISTOK

1552–1070.p. n. e.: Novo kra-ljevstvo meno s IV i Nefertiti

EGIPAT

oko 1500. p. n. e.: Indoevropski Huriti osnivaju kraljevinu Mitani na severu Mesopotamije

BLISKI ISTOK

Amenemhet III (1842–1797. g. p. n. e.)

između bogova i ljudi odražavali i u pisanim himnama i molitvama. Gotovo svuda, obrazovana kasta sveštenika preuzela je vlast nad interpretacijom pisane reči, čak su i sami dodavali reči u svetim tekstovima.

Pr va velika carstva i invazije nomadaPrva velika carstva stalno su po-kušavala da prošire područja kontrole. Represija, porobljava-nje ili deportacija susednih na-roda bili su gotovo posvuda oza-konjeni božanskim pravom da vladaju svetom. Upravljanje ovim velikim carstvima, težinama i merama, valutama i službenim jezicima, prihvaćeno je i standardizovano. Nju je podržavala školovana lojalna klasa vladi-nih službenika, a trgovinske rute i tržnice štitila je vojska.

Sedišta uprava razvila su se u važna kulturna i privredna središta, i naručivali su se

mnogobrojni javni arhitektonski radovi, poput piramida u Egiptu, asirskih i persijskih palata, vavi-lonskih zigurata, puteva za pro-cesije i visećih vrtova, kao i eliki kineski zid.

Na Bliskom istoku i u središnjoj ziji carstvima su često pretili

osvajački nomadski narodi. Seobe naroda, poput dolaska arijevaca iz Indije i Dorana, grčkog plemena, dovodile su do nasilnih pobuna, kao i mešanja naroda i kultura. nogi osvajački narodi su svoju vojnu superior-nost dugovali kočijama. ojna konjica nastala je tek kasnije.

Popis dostignuća ranih visokih kultura zadivljuje čak i danas. U Egiptu je izumljen sistem hijerogli a, kao i složena religija s moćnim kultom mrtvih. U razdoblju od više od 3 000

do razvoja pisma Politička, privredna i duhovna moć nisu bile razdvojene u ranim visokim kulturama. ođe su objedinjavale i političku i versku vlast kao kraljevi-bogovi, na primer u Egiptu, ili sinovi bogova u Meso-potamiji, Kini i apanu. udući da su skladišta za žito i drugu hranu često bila locirana na području hrama, pretpostavlja se da su hramovi služili kao središta i verske i privredne aktivnosti. Praktični zahtevi ove ekonomije hrama doveli su do razvoja pi-sma, koje je bilo neophodno u ra-čunovodstvenom organizovanju, popisu i skladištenju robe.

Sistem simbola napredovao je od hijeroglifa do vrlo apstraktnih znaka, kasnije i alfabetskog tek-sta. Hiljadama godina znanje i tradicija prenosili su se usmeno,

a sada su se mogli zabele-žiti, arhivirati i proslediti drugima. Poslovi su se mo-gli regulisati korišćenjem ugovora i drugih dokume-nata, dok su se odnosi

RANA ISTORIJA 3000. p. n. e. 2500. p. n. e. 1800. p. n. e.

ISTO

RIJ

A K

ULT

UR

E SV

ETA

PRVA CARST VA20

Documents

enciklopedija sveznanja