Мenadžment (Inženjerska Ekonomika) - Dr. Tima Segedinac

8/20/2019 Мenadžment (Inženjerska Ekonomika) - Dr. Tima Segedinac

1/92

Inženjerska ekonomika 1

autori:

mr Zdravka Velikić dr Tima Segedinacdr Gordana Velikić ...............................

recenzenti:dr Dragan Karabasilspec Nenad Stanković dipl ing

Urednik , tehnički urednik i kompjuterska priprema: autori

Izdavač: VTŠ Novi Sad

Štampa: VTŠ Novi Sad

tiraž : 300 primeraka

ISBN............

CIP..............


2/92

Inženjerska ekonomika2

SADRŽAJ:

ISTORIJAT ..............................................................................................4RAZVOJ EKONOMIKE PREDUZEĆA ......................................................5TEJLOR I NAUČNO UPRAVLJANJE........................................................6FAJOLOVA ADMINISTRATIVNA DOKTRINA......................................8POJAM I DEFINICIJA PREDUZEĆA ......................................................12

VRSTE PREDUZEĆA...............................................................................13PODELA RADA – FUNKCIJE I ORGANIZACIONE JEDINICE.............16FUNKCIJE PREDEZEĆA ..................................................................17ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ......................................................................17TEHNIČKA FUNKCIJA ...........................................................................18FINANSIJE I RACUNOVODSTVO..........................................................18KOMERCIJALNA FUNKCIJA.................................................................19OPŠTI POSLOVI.......................................................................................20FUNKCIJA KONTROLE ..........................................................................20

PLANSKO – ANALITIČKA FUNKCIJA..................................................21KADROVSKA FUNKCIJA.......................................................................22EKONOMIKA RADA I SREDSTAVA..........................................23SREDSTVA U PREDUZEĆU ...................................................................23OSNOVNA SREDTSVA...........................................................................24OBRTNA SREDSTVA..............................................................................27FONDOVI PREDUZEĆA.........................................................................28KALKULACIJE ........................................................................................31ODREĐIVANJE CENE.............................................................................35

POTRAŽNJA I PONUDA .........................................................................36KAO FAKTOR FORMIRANJA CENE .....................................................36PROCENA TROŠKOVA...........................................................................37UTICAJ KONKURENCIJE NA CENE .....................................................38IZBOR METODE FORMIRANJA CENA.................................................38EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA .......................................39PRODUKTIVNOST RADA ......................................................................40INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA......................................................41PRINCIP EKONOMIČNOSTI...................................................................42

RENTABILNOST .....................................................................................43


3/92


PRINCIP LIKVIDNOSTI ..........................................................................45REZULTATI POSLOVANJA PREDUZEĆA ............................................46OSTVARENA PROIZVODNJA................................................................47UKUPNI PRIHOD PREDUZEĆA .............................................................47 NAMENA OSTVARENOG PRIHODA.....................................................49DOHODAK PREDUZEĆA .......................................................................49DOBIT PREDUZEĆA ...............................................................................50GRAFIČKI PRIKAZ POSLOVANJA PREDUZEĆA ...............................51PROIZVODNI PROGRAM PREDUZEĆA U FUNKCIJI MAREKETINGA..................................................................................................................54Logističko istrživanje tržišta nabavki..........................................................55

Istraživaje cena konkurencije .....................................................................56Perspektivno programiranje........................................................................56EKONOMIČNE ZALIHE ...................................................................59VRSTE TROŠKOVA ZALIHA.................................................................59ODREĐIVANJE OPTIMALNE KOLIČINE ZA NARUČIVANJE ...........64

MODEL 1..............................................................................................64MODEL 2 ..........................................................................................68

PLANIRANJE MATERIJALA..................................................................70ODREĐIVANJE SIGNALNE I MINIMALNE ZALIHE KOD JEDNOLIKE

I KONSTANTNE POTROŠNJE MATERIJALA.......................................72ABC-TEHNIKA ....................................................................................76(DIJAGRAM PRIORITETA) .............................................................76POSLOVNI – BIZNIS PLAN PREDUZEĆA .................................83SADRŽAJ BIZNIS PLANA ......................................................................84UPUTSTVO ZA IZRADU BIZNIS PLANA ..................................88

IZRADA BIZNIS PLANA.....................................................................88LITERATURA ..........................................................................................92


4/92


ISTORIJAT

Istorija je svedok prolaska vremena; ona obasjava sadašnjost, oživljava memoriju,daje smernice svakidašnjem zivotu, i približava nam veze proslosti” – Cicero

“…istorija sadrži zapise beskonacnih varijacija ljudskih iskustava koje svi mogu davide; i u tim zapisima svako moze naći uzore i upozorenja; dobre st vari za ugled iosnovne stvari pokvarene skroz-naskroz da izbegne. “ - Livi

Naziv EKONOMIJA potiče od grčke reči OIKOS u prevodu KUĆAi NOMUS, u prevodu zakon.Reč EKONOMIJA, podrazumeva zakone pomoću kojih se vodi i upravlja kućom.

Ekonomija proučava i iznalazi metode, čija primena u procesima proizvodnje, potrošnje, raspodele i razmene materijalnih dobara i usluga,omogućava uspešno upravljanje KUĆOM, bilo da se radi o , porodičnomdomaćinstvu preduzeću, privredi jedne države ili svetskoj privredi.

Može se reći da je ekonomija izbor najbolje, odnosno najracionalnijekombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava pomoću kojih se osvaruju postavljeni ciljevi.

Pod izrazom EKONOMIJA , podrazumeva se štedljivost i racionalno korišćenje raspoloživih resursa , ali i red u vođenju gazdinstva.

EKONOMIKA kao naučna disciplina proučava delovanjeekonomskih zakonitosti u određjenoj zemlji, privrednoj oblasti ili preduzeću.Ekonomika je deo ekonomskih zakonitosti u konkretnomekonomskom ambijentu. Termin ekonomika prvi put uvodi Alfred Maršal usvom delu Principi ekonomike, рočetkom dvadesetog veka.

Jedan od prvih pisanih tragova primene ekonomije nađen je prilikom

traganja za ostacima Vavilonske kule .


5/92


Vavilonski kralj Hamurabi (2285 – 2231 p.n.e.) je izdao zakone koji propisuju:

1. minimalnu nadnicu ( danas najniža cena rada )

2. kontrolu kvaliteta ( odstupanje od propisanog kvalitetasurovo se kažnjavalo );

3. obračun troškova ( za potrebe obezbeđenja finanasiskihsredstava za grtađenje kule );

4. planiranje potrebnih kadrova za građenje kule itd.;

Ekonomske nauke spadaju u grupu društvenih nauka koje za predmetizučavanja imaju ekonomsku oblast života.

Ekonomika i organizacija preduzeća čine neraskidivu celinu i

izučavaju pojave stanja i promene stanja u preduzeću. Ona se bavi preduzećem i njegovim funkcionisanjem kao predmetom i rezultatom procesa organizovanja.

RAZVOJ EKONOMIKE PREDUZEĆA

“Upravljaj svojim preduzece ili ce ono upravljati tobom” – Benđamin Franklin

Ekonomika preduzeća je relativno mlada naučna disciplina k oja serazvila kao rezultat drugih srodnih naučnih disciplina i ekonomske prakse a

manje kao rezultat sopstvenih istraživanja.


6/92


Srednjovekovni trgovci dali su prva saznanja o preduzeću u svojimtrgovačkim knjigama.Ona su sadržavala korisna uputstva , zaključke istavove stečene na osnovu dugog iskustva .Tehnika dvojnog knjigovodstva prvi put je objavljena 1494 g. u sklopu vođenja trgovačkih preduzeća.

Temelji ekonomike preduzeća postavljeni su u Nemačkoj početkomXX veka. Osnova je pre svega u knjigovodstvu i bilansnim teorijamanemačkih autora ( Šmalenbaha , Nikliša i Meleroviča ) .

U razvoju ekonomike preduzeća značajnu ulogu imaju američkiautori, koji su postavili temelje naučne organizacije rada Oni su seorijentisali na razvoj metoda i tehnike rada preduzeća i praktičnu primenu tihmetoda u preduzeću.Svakako najpoznatiji su radovi Frederika Telora.

:TEJLOR I NAUČNO UPRAVLJANJE

Frederik V. Tejlor (1856-1915) živeo je i radio u SAD. Životni putTejlora bio je veoma buran. Svoj radni vek započeo je kao fizički radnik,zatim je radio kao učenik u jednoj željezari gde je izučio mehaničarski zanat. Napredujući u poslu bio je jedno vreme poslovođa a vanredno je studiraotehnologiju. On je dosta rano, kao poslovođa, glavni inženjer i šef radionice,

ispoljavao naklonost ka istraživanju i eksperimentisanju, čemu se kasnijeupotpunosti posvetio. Svoju radnu karijeru završio je kao naučni radnik isavetnik za organizaciju.

Ovakav razvojni put uticao je da se Tejlor najviše bavio istraživanjemi rešavanjem problema vezanim za ( radionicu ) proizvodnju. Njegovaosnovna karakteristika pristupa organizaciji rada je u tome što je pošao odradnog mesta, kao osnovnog, da bi obuhvatio preduzeće kao celinu.U početku njegov glavni interes bio je vezan za radno mesto, odnosno čovekakao izvršioca, i iznalaženje mogućnosti za povećanje učinka rada. Svoje postavke i rešenja eksperimentalno je proveravao, što je bio pionirski poduhvat u ovoj oblast.

Radeći u pogonu, on je istovremeno pratio i proučavao rad radnika, akasnije, kad je postao poslovođa i rukovodilac (šef) pogona, uvodio je novemetode rada.

Pored značajnih rezultata u proučavanju rada mašina vezanih za proračun režima rada, poznati su njegovi eksperimenti u vezi sa utovaromuglja i čeličnih blokova u čeličani. Uočio je da radnici većim lopatama ičešćim odmorima mogu da utovare više uglja .Radnik koji je ujednačenom brzinom ( manji zamor) prenosio blokove, uz češće i kraće odmore, u toku

radnog dana znatno je povećao radni učinak (sa 12,5 na 47 tona za dan).


7/92


Kombinujući i usavršavajući alate i metode rada sa kraćim i češćimodmorima, Tejlor je uspevao da uvišestruči radni učinak. Tejlor je birao zasvoja ispitivanja najsnažnije i najspretnije radnike i prema njihovimrezultatima je postavljao normu ( vreme potrebno za obavljanje posla ).

Za Tejlora je karakteristično isticanje onih rešenja u proizvodnji kojiomogućavaju maksimalni ućinak , bez obzira na ostale uslove , posebno psihofizičke mogućnosti zaposlenih.

Analizirajući ulogu poslovođe , koja mu je bila dobro poznata naosnovu vlastitog iskustva , utvrdio je da se od njega zahteva :

1. Poznavanje čitanja crteža,

2. Poznavanje tehnološkog postupka ,3. Snabdevanje radnih mesta potrebnim resursima ( materijal,

alat, uputstva za rad .),4. Kontrola izvršenja proizvodnih zadataka i drugo.

U svom delu PRINCIP NAUČNOG UPRAVLJANJA izdatom1911.god. Tejlor je postavio sledeće principe organizovanja poslova u proizvodnji:

1. Usavršavanje metoda rada i postavljanje normi na bazi studije rada ivremena;2. Izbor i usavršavanje radnika za određena radna mesta ; 3. Odvajanje pripremnih od izvršnih poslova ;4. Usklađivanje odnosa između rukovodioca i radnika.

Tejlorov doprinos organizaciji kao nauci je u sledećem :

1. Uveo je metodu naučnog upravljanja ( scientific management ) ; 2. Uveo je eksperiment da bi utvrdio najbolji metod rada ;3. Uveo je funkcionalno rukovođenje . 4. Postavio je princip ekonomičnosti;

Princip ekonomišnosti je postavio kao zahtev da se ostvari maksimalna cena( Cp ) prodaje uz minimalne troškove ( Ck ) proizvodnje :

E = Cp /Ck Cena prodaje / cena koštanja

Ekonomičnost je jedan od glavnih ciljeva poslovne politike svakog preduzeća.Ekonomično poslovanje rešava mnoge ekonomske i društvene probleme kao što su standard stanovništva, ugled u međunarodnim odnosima


8/92


itd. Ovaj i ostale ekonomske principe poslovanja , biće objašnjeni detaljno usledećim poglavljima.

Skoro istovremeno sa radom Tejlora , u Evropi je na sličnom problemuradio Anri Fajol.

FAJOLOVA ADMINISTRATIVNA DOKTRINA

Anri Fajol ( 1845-1925 ) je živeo i radio u Francuskoj. Kao rudarskiinženjer je relativno brzo napredovao u poslu preko raznih rukovodećih

mesta sve do generalnog direktora koncerna rudnika. Proveo je 58 godina naraznim poslovima vezanim za rudnike. Stoga su disciplina i rad, koji sutradicionalno potrebni rudnicima zbog mogućih opasnosti, značajno uticalina formiranje Fajolovih shvatanja o organizaciji rada.

Kasnije, po napuštanju rada u rudnicima, Fajol zauzima niz značajnihmesta u privrednim komorama, savetima i ustanovama. Zajedno sa svojimsledbenicima i saradnicima (Karlioz i Šatalije) organizovao je ¨Nacionalnikomitet francuske organizacije¨ koji spada među prve organizacije ove vrstesa međunarodnom reputacijom.

Svoj dugogodišnji rad direktno u praksi Fajol je iskoristio za proučavanjeniza problema. Pored interesovanja za geološka istraživanja i eksploatacijurudnika, on posvećuje posebnu pažnju proučavanju problema iz oblastiorganizacije i upravljanja rada.

Najveći doprinos Fajol je dao svojom administrativnom doktrinom koju je objavio u svom najznačajnijem delu ¨INDUSTRIJSKO I OPŠTEUPRAVLJANJE ̈ (1916), gde je opisao osnovne principe rukovođenja iupravljanja. Fajolova administrativna doktrina predstavlja skup principa, pravila i administrativnih postupaka iz oblasti organizacije rada. Ona predstavlja osnovu savremenog menadžmenta U svojoj administrativnojdoktrini on polazi od sveukupnih poslova koji se moraju obavljati u jednom preduzeću. i to:

1. Tehnička funkcija je ta kojom se obavlja osnovna delatnost(proizvodnja) preduzeća i koja ne može da funkcioniše bez saradnje sadrugim funkcijama.

2. Komercijalna funkcija se odnosi na zadatke u vezi saobezbeđenjem sirovina, materijala i prodaje gotovih proizvoda. Od ulogeovog sektora najviše zavisi prosperitet preduzeća, jer ¨znati kupiti i prodati jeisto tako važno kao i umeti proizvesti¨ (kupiti što jeftinije, a prodati što

skuplje). Danas je komercijalna funkcija prerasla u funkciju marketinga koja


9/92


istražuje tržište (šta, koliko i kakav proizvod se može prodati). Na osnovunjega se orijentiše razvojna služba preduzeća. Dakle, marketing je viši nivorazvoja komercijalne službe.

3. Finansijska funkcija ima zadatak da se brine o prikupljanju i pravilnoj upotrebi ,potrebnih i raspoloživih finansijskih sredstava zanesmetano funkcionisanje preduzeća. Kvalitet ove funkcije se meri u blagovremenom i pod najpovoljnijim uslovima obezbeđenju finansijskihsredstava za normalno funkcionisanje preduzeća.Zadatak ove funkcije je i davrši kontrolu namenske upotrebe novčanih sredstava.

4. Funkcija bezbednosti (sigurnosti) imovine i osoblja podrazumeva obezbeđenje imovine od krađa, štrajkova, atentata, zaštite od

požara i sl. Fajol je naglašavao potrebu obezbeđenje imovine sa vlasničkih pozicija, ali je i prvi ukazao i na potrebu zaštite radnika na radu.

5. Računovodstvena funkcija ima zadatak da pruži sliku stanja ouspešnosti poslovanja i imovini preduzeća u svakom trenutku. Podaci kojedaje ova funkcija predstavljaju osnovu za donošenje svih značajnihupravljačkih odluka. Ova funkcija po Fajolu predstavlja organ vidapreduzeća.

6. Administrativna funkcija treba da poveže i uskladi rad prethodnih funkcija.

Fajol najveći značaj pridaje administrativnoj funkciji tako da se on sa pravom može smatrati tvorcem administrativnog upravljanja. Po njemuupravljanje obuhvata:

1. Predviđanje ( planiranje ) budućih događaja kao pripremu zaizradu programa aktivnosti;

2. organizovanje, obezbeđenje materijala, odgovarajućihsredstava i kadrova za rad, konstituisanja organa rukovođenja,određivanje delokruga rada i preciziranje organizacionih postupaka;

3. naređivanje (komandovanje), se svodi na stavljanje u stanjefunkcionisanja celokupnog personalnog sastava preduzeća, pričemu dolazi do izražaja Fajelov princip o jedinstvuupravljanja i komandovanja;

4. usklađivanje (koordiniranje) rada. Svaka podela rada zahtevakoordinaciju, a to je usklađivanje razlicitih aktivnosti u preduzeću. Fajol u ostvarivanju tog cija preporučuje stalnikontakt i sastanak rukovodilaca, što je do današnjih danaostalo kao praksa pod nazivom sastanak kolegijuma;

5. kontrolisanje se sastoji u permanentnom nadzoru odvijanja

aktivnosti nad izvršenim zadacima, pri čemu se vodi računa


10/92


da se oni obavljaju u skladu sa datim uputstvima i naredbama.Fajol, u cilju efikasnosti kontrole, predviđa sankcije zaneizvršene programom predviđene aktivnosti kao i zaneizvršene naredbe.

I danas su ovo osnovni sadržaji funkcije menadžmenta.

FAJOLOVI ADMINISTRATIVNI PRINCIPI

Bitne karakteristike Fajolovog shvatanja, u vezi sa organizacijom,izražene su kroz 14 administrativnih principa, koji najdirektnije određujufilozofiju administrativne doktrine, tj. načina rukovođenja i upravljanja.

Ovi principi su i danas aktuelni i potrebni su svakom menadžeru ,zato ćemo im posvetiti zasluženu pažnju :

1. Podela rada je nužna u pr oizvodnji jer upućuje izvršioce naodređenu vrstu posla (specijalizaciju), čime se postiže veća efikasnost i produktivnost. Ovo se odnosi i na preduzeće i rukovodilački (menadžerski)kao i tehnički rad. Podela rada ima svoje granice koje određuju vrstu posla, injih ne treba prekoračiti. Svaki rukovodilac treba da vidi do koje granice jeefikasna usitnjenost rada.

2. Autoritet i odgovornost je osnovno obeležje svakog rukovodioca

koji mu daje funkcija koju obavlja. Autoritet je pravo izdavanja naređenja izahtevanje poslušnosti. Postoji dve vrste autoriteta:a) autoritet koji proizilazi iz kompetencija radnog mesta i b) stečeni autoritet koji proizilazi iz ličnih kvaliteta i sposobnosti

menadžera..Fajol je insistirao na izjednačavanju ova dva autoriteta. Po njemu

autoritet rukovodećeg kadra je nužno potreban za uspešno funkcionisanjeorganizacije preduzeća. Autoritet bez odgovornosti ne može postojati.

3. Disciplina je pridržavanje pravila organizacije u pogleduizvršavanja zadataka u cilju uspešnog poslovanja. Po Fajolu ¨ništa se nemože organizovati bez discipline¨. Zato pravedne sankcije za prekršiocemoraju da postoje kao osnova discipline.

4. Jedinstvo naređivanja (komandovanja) se sastoji u tome dasvaki pojedinac (ili služba) može primiti naređenje samo od jedne osobe(šefa) i treba da odgovara istoj osobi. O svim pitanjima on izdaje uputstva,vrši (ako je potrebno) instruktažu, kontrolu, ocenjuje kvalitet svakog pojedinca i sl. Ovo je osnovna razlika između Fajola i Tejlora koji predviđaviše rukovodilaca (poslovođa).

5. Jedinstvo upravljanja se ogleda u stavu da za postizanje jednog

cilja organizacije treba da postoji jedan program i jedan odgovorni


11/92


rukovodilac.¨Dvojstvo u upravljanju je kao kad bi organizam imao dveglave¨, dok je kolektivno rukovodstvo (koje je bilo kod nas zastupljeno) jošlošija varijanta, jer onda niko nije odgovoran.

6. Podčinjavanje individualnih interesa opštim, zahteva da se, pojedinac, kao član kolektiva, mora uklopiti i niko ne sme svoje ličneinterese stavljati iznad zajedničkih interesa

7. Nagrađivanje osoblja mora da bude pravično rešeno tako dazadovolji radnike i preduzeće, odnosno poslodavca. Za Fajola je plata ilinagrada osoblju cena službe koju on vrši. On je analizirao postojeće sistemenagrađivanja po vremenu i učinku (po komadu) i iznosio njihove slabosti, alinije kao Tejlor izgradio svoj sistem nagrađivanja.

8. Centralizacija je važna za dobru organizaciju i prirodna je posledica organizovanja. U svakom preduzeću mozak treba da buderukovodstvo. Iz tog centra se izdaju naređenja, uputstva, vrši se kontrola, primaju se izveštaji koje treba da sprovedu rukovodioci na nižemhijerarhijskom nivou. Međutim, rukovodioci pojedinih sektora (odeljenja) naodređenom nivou rukovođenja treba da dobiju određeni stepen samostalnostiu odlučivanju da bi došli do izražaja individualni kvaliteti pojedinaca. Dakle,treba naći pravu meru između centralizacije i decentralizacije da bi šefovi ina nižem nivou i sposobni radnici svojom kreativnošću mogli unaprediti

poslovanje.9. Hijerarhija je princip kojim se r egulišu tokovi informacijaizmeđu pojedinih organizacija - sektora ili nivoa rukovođenja. Hijerarhija ukomuniciranju je jedan od osnovnih principa koji karaktrišu Fajolovu teorijuo organizaciji. On se zalaže za uspostavljanje mosta da bi šefovi na istomnivou mogli direktno komunicirati, ali pri tom zahteva da o tome buduupoznati njihovi direktno pretpostavljeni. Ovo se u hijerarhiskoj strukturizove Fajolov most u linijskoj komunikaciji. Dakle, za brzo i efikasnokomuniciranje u organizacijama Fajol je dozvoljavao i horizontalne vezekomuniciranja na pojedinim nivoima. Ovaj princip je iskoristio Emerson ukonstituisanju svoje tzv. hijerarhijsko-funkcionalne strukture, gde je praktično ostvario spoj Tejlorove f unkcionalne i Fajolove hijerarhijskestrukture komuniciranja.

10. Red (materijalni i socijalni). Pod materijalnim redom se podrazumeva da svaka stvar (mašina, alat i sl.) budu na svom mestu, dok podsocijalnim redom Fajol podrazumeva da svaki čovek bude na mestu koje munajviše odgovara. Pri tome, on ističe da nije sve u redu što spolja izgledauredno, već taj red mora biri posledica izvesnog smišljenog raspoređivanja.

11. Pravednost je princip o kome svaki rukovodillac mora da vodi

posebnu brigu, naročito o jednakom tretmanu podređenih. Mora postojati


12/92


dobronamernost, ljubaznost i pravednost između šefova i podređenih, tj. dase uspostavi harmoničan odnos u kolektivu. Pravednost treba da budekombinacija dobre volje i razumevanja, što treba da doprinese da se svizaposleni što više zalažu i posvete radu.

12. Stalnost osoblja je veoma važan princip, pri čemu Fajol ima uvidu da česte promene (fluktuacije) zaposlenih imaju nepoželjne posledicena rad preduzeća u celini. Treba imati u vidu da je potrebno dosta vremenada se novi radnik adaptira i obuči, što ujedno iziskuje i materijalne izdatke.Prema tome, gde su ređe promene u sastavu osoblja ima više uslova zauspešniji rad.

13. Inicijativa je sposobnost da se nešto smisli (invencija) i sprovede

u delo (inovacija, pronalazaštvo, novatorstvo), čime se uspeh preduzeća povećava. Na rukovodiocima je da, uz žrtvovanje samoljublja, izgrađujuatmosferu koja podstiče i razvija inicijativu pojedinca. Kod nas se to čestoshvata kao potencijalna opasnost ili konkurencija za rukovodeće radnomesto.

14. Jedinstvo osoblja ( duh zajedništva ) je princip kojim je Fajolželeo da se suprotstavi i danas važećem mišljenju laika i nekih političara da je princip ̈zavadi pa vladaj ̈poželjan i koristan.

POJAM I DEFINICIJA PREDUZEĆA

Pojam preduzeća je veoma složen i vrlo ga je teško jednoznačno i jednostavno definisati. Međutim, karakteristično je da je shvatanje preduzećau dobroj meri zavisno od društvenih i produkcionih odnosa u kojima preduzeće ispoljava svoju proizvodnu – privrednu aktivnost.

Preduzeće se formira u skladu sa postojećim propisima i osnovnimkonceptima društveno – političkog uređenja sa sledećim bitnim elementima:

a) Radni kolektiv predstavljaju svi zaposleni u preduzdeću.Izvršavanjem zadataja pojedinačnih članova kolektiva, izvršava se ukupanzadatak preduzeća zbog čega je osnovano.

b) Sredstva preduzeća za proizvodnju (ili promet) mogu biti:osnovna (mašine, zgrade, instalacije i ostala oruđa za rad) i obrtna (sirovine,materijal, nedovršeni proizvodi itd.).

c) Organizaciona struktura preduzeća usklađuje sve potencijale, tj. sve materijalne i kadrovske resurse koje usmerava ka unapred postavljenom cilju. Organizaciona struktura je rezultat procesaorganizacijske izgradnje, bez obzira da li se radi o novom ili o reorganizaciji

postojećeg preduzeća.


13/92


U procesu proizvodnje radna snaga deluje sredstvima za rad namaterijal (sirovinu) za izradu, oblikujući ga da bi se dobili gotovi proizvodi, pri čemu se troše elementi procesa rada:

- sredstva za rad (osnovna i obrtna),- predmet rada i- radna snaga.Gotovi proizvodi su kao osnovni rezultat proizvodnje namenjeni

prodaji na tržištu radi zadovoljavanja potreba društva. Prodajom robe injenom naplatom ostvaruje se ukupan prihod preduzeća, koji u svom sastavusadrži dohodak i dobit, odnosno profit .

Tržišni koncept preduzećem smatra svaki samostalni finansijski

subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge.

Po Zakonu o preduzećima¹ ̈preduzeće je pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dohotka, odnosno dobiti. Pod privrednomdelatnošću (u smislu ovog Zakona) podrazumeva se proizvodnja i prometroba i vršenje usluga na tržištu.

Poslovanje preduzeća regulisano je zakonom. Svoj ekonomski i pravni subjektivitet konkretno preduzeće realizuje

preko :

Žiro računa - preduzečle može imati samo jedan žiro račun, Poslovnih knjiga - vođenje poslovnih knjiga uređuje sezakonom,

Opštih akata preduzeča ' ugovora o osnivanju , statuta pravilnika itd.

Prema delatnostima preduzeća mogu biti : Proizvodna; Trgovinska;

Uslužna.

VRSTE PREDUZEĆA

Postoje različite vrste preduzeća u odnosu na svojinu:

1. Preduzeće u društvenoj svojini je društveno preduzeće, kao ideoničarsko društvo sa ograničenom odgovornošću, kada posluju sredstvimau društvenoj svojini. Specifičnost ovog preduzeća je nedefinisanostvlasničkih odnosa imovine preduzeća i značajnim učešćem zaposlenih u


14/92


organima upravljanja preduzeća. Proces tranzicije koji je u toku poslednjihgodina, ima za cilj pretvaranje društvenih preduzeća u organizacione oblikesa definisanim vlasništvom kapitala.Cilj tranzicije je ostvarivanje većegstepena efikasnosti korišćenja raspoloživih resursa i veći stepen efikasnosti poslovanja preduzeća kao tržišnog subjekta.

2. Javno preduzeće je preduzeče u državnoj svojini. Osnivaju se uoblastima od posebnog interesa za državu sa državnim kapitalom.Javna preduzeća se osnivaju u oblastima infrastrukture i javnih delatnosti radiobezbeđivanja i zaštite interesa države u funkcionisanju vitalnih sektora privrednih delatnosti ( PTT , železnica , elektroprivreda , rudnici itd).

3. U zadružnoj svojini su zadružno preduzeće, deoničarsko

društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, i društvo sa neograničenomsolidarnom odgovornošću članova, ako su u njih uložena sredstva uzadružnoj svojini.

4. U mešovitoj svojini su deoničarsko društvo, društvo sograničenom odgovornošću, i dr uštvo sa neograničenom solidar nomodgovornošću članova, ako su u njih uložena sredstva u različitim oblicimasvojine.

5. U privatnoj svojini su privatna preduzeća, kao i deoničarskodruštvo, društvo sa ograničenom odgovornošću, komanditno društvo i

društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova i javno preduzeće, ako su u njih uložena sredstva u privatnoj svojini.

Navedena preduzeća imaju isti položaj, prava i odgovornosti na tržištu.

Akcionarsko ili deoničarsko društvo i društvo sa ograničenomodgovornošću u društvenoj svojini mogu da osnivaju jedno, ili višedruštvenih pravnih lica. Alcionarsko društvo je društvo sopsvenika akcijanekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko privređivanje.Prema tome, to je društvo osnovano na podlozi (bazi) uplaćenih akcija, kojene moraju biti jednake.

Akcionarsko društvo je najrasprostranjeniji oblik organizacije privrednih preduzeća u savremenom kapitalizmu. Ovaj proces je sadaaktuelan kod nas, a i u drugim zemljama, koje su do ne tako davno bile sasocijalističkim, odnosno komunističkim sistemom društvenog uređenja.Akcionarsko društvo ima sledeće karakteristike:

- osniva se po postupku predviđenim zakonom konkretne zemljeupisom osnivačkog kapitala, razdeljenim na određeni broj akcija jednakihvrednosti,


15/92


- akcionar odgovara materijalno za obaveze akcionarskog društva uiznosu nominalne vrednosti akcija,

- akcionar učestvuje u upravljanju akcionarskog društva nagodišnjim skupštinama akcionara gde se bira upravni odbor akcionarskogdruštva kao neposrdnog upravljača,

- u raspodeli rezultata poslovanja akcionarskog društva akcionari(deoničari) učestvuju srazmerno svom uloženom akcijskm kapitalu.

Za akcionarsko društvo značajno je prik azati dividendu³, tj profit kojiakcionar naplaćuje za svoju akciju, a čiju visinu određuje skupštinaakcionara u zavisnosti od čistog bilansa rezultata poslovanja u skladu sa pravilima akcionarskog društva. Dividenda se obično utvrđuje u procentima

od vrednosti akcije, a ovaj se menja u zavisnosti od ostvarenog poslovnogrezultata.

Holding društvo je akcionarsko društvo koje drži akcije drugihakcionarskih društava i preko tih akcija indirektno kontroliše njihov rad.

Holding predezeće je akcionarsko ili komanditno društvo kojekupuje veće pakete akcija drugih društava i srazmerno ovima učestvuje unjihovom profitu. Društva čije akcije drži holding preduzeće ne gube svojusamostalnost, ali su majorizirana u upravi od strane holding preduzeća,srazmerno broju akcija koje ovo drži .

Komanditno društvo se najčešće sreće u trgovini kao ortačko preduzeće pod zajedničkom firmom sa dvostrukim jemstvom ortaka: jedni jamče celokupnom imovinom (komplementari, tj unutrašnji članovi), dokdrugi ulogom u novcu, robi ili r adu (komanditi, tj. spoljni članovi).U vođenju poslova učestvuju samo komplementari, a komanditi imaju pravo nadzora.

Društvo sa ograničenom odgovornošću je društvo u kome svaki odulagača (akcionara), učestvoje sa određenim ulogom (akcijama, koje nemoraju biti jednake). Članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva.

Društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova jedruštvo u kome svi članovi odgovaraju za obaveze društva neograničeno isolidarno celokupnom svojom imovinom.

Preduzeće u privatnoj svojini se zasniva sredstvima fizičkih lica igrađanskih pravnih lica (grupe građana). Mogu ih osnivati i strana pravnalica u skladu sa zakonom.

Radnju mogu da osnivaju, tj. otvaraju građani radi obavljanja privredne delatnosti samostalnim ličnim radom, odnosno ličnim radom isredstvima u ličnoj svojini građana.

Preduzeće u zadružnoj svojini se osniva udruživanjem zadruga i preduzeća male privrede.


16/92


PODELA RADA – FUNKCIJE I ORGANIZACIONEJEDINICE

Za uspeh tima svaki član mora biti odgovoran za svoje polje stručnosti” – Mitchell Caplan,generalni direktor E*Trade Group Inc.

Za izvršavanje posebnih i specifičnih zadataka u preduzeću formiraju se i posebni funkcionalni delovi, kao zasebne organizacione jedinice .One suuslovljene tehnološkim zahtevom pr ocesa rada , vrstom i veličinom, kao itržišnom pozicijom preduzeća .

Funkcija je delatnost ili grupa poslova u predezeću ,koja se sastoji od

niza međusobno povezanih i usklađenih poslova i radnih operacija. Njima serealizuje deo ukupnih zadataka preduzeća. Posebni zadaci preduzeća mogu se raščlaniti na veci broj

pojedinačnih zadataka . Posebne grupe zadataka organizacijski se uobličavaju u funkciji , a pojedinačni zadaci u odgovarajući broj radnih mesta.Način prikazivanjaorganizacione šeme prikazan je na narednoj slici.

Prikaz primene primenjenog pravila grafičkog prikaza organizacione šeme jedato na primeru nekadašnje organizacije preduzeća DNEVNIK

PogonBiroodeljenje

funkcije

preduzeće

Radna

mesta


17/92


FUNKCIJE PREDEZEĆA

ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ

“Bez obzira koliko si dobar uvek možeš biti jos bolji i to je uzbudljiv deo.” – Tiger Woods

Savremeno preduzeće mora pratiti sve promene na tržištu i razvoj nauke itehnologije , kako bi moglo poslovati u skladu sa razvojem tehnologije izahtevima tržišta .

Istraživanjem i razvojem prate se promene i sagledavaju mogućnosti primene novih tehnologija i naučnih saznanja u procesu poslovanja

preduzeća.

PREDUZEĆEDNEVNIK

PROIZVODNJA ZAJEDNIČKI POSLOVI

OPERATIVNA TEHNIČKA PRIPREMA

priprema

polimer

slog

korektura

reprohemigraf ija

Elektronski prelom

štampa

rotoštampa

Tehničkaštampa

sitoštampa

dorada

knjigoveznica

ekspedicija

Vozni parkTehnički poslovi iodržavanje

Izdavački poslovi

Opšti iekonomski

poslovi

Komercijalni poslovi


18/92


Rezultat istraživanja služi kao osnova za postavljanje narednih ciljeva preduzeća.

Istraživačko – razvojna funkcija u predezeću okrenuta je budučnosti istoga po pravilu predstavlja najkreativniji deo predezeća .

Većina preduzeća u okviru istraživačkih i razvojnih poslova ( služba ,odeljenje , institut, zavod i sl.) organizuje primenjena istraživanja, odnosnoistražuje mogućnosti primene naučnih dostignuća u tehnološko – radnom procesu preduzeća .Obično se radi o uvođenju novih ili poboljšanju svojstva postojećih proizvoda , uvođenju alternativnih ,(kvalitetnijih i jeftinijih )sirovina , automatizovanju radnih procesa ili dela tih procesa , uvođenjunovih informacionih sistema i sl.

Najveći broj preduzeća u okviru ove funkcije organizuje razvojnoistraživačke poslove vezano za istraživanje tržišta , marketing , propagandu ,nove organizacione metode i sl.

Uspešna i efikasna istraživačko – razvojna funkcija garantujedugoročnost i odgovarajuću tržišnu poziciju preduzeća .

TEHNIČKA FUNKCIJA

Zadatak ove funkcije je organizacija radnog procesa preduzeća na

najefikasniji način. U okviru funkcije obavljaju se poslovi tehničke ioperativne pripreme , kao i pripreme radnih mesta .U proizvodnim preduzećima ova funkcija je najznačajnija i noseća ,

jer od njenog kvalitetnog obavljanja zavisi rad i uspeh svih ostalih poslova ifunkcija .

Tehnički i tehnološki uspešno organizovanje i obavljanje proizvodnjezavisi od velikog broja faktora . Među njima su karakteristike samog proizvoda , raspoloživosti opreme , sirovina , repromaterijal ,kvalitettehnoloske obrade , obučenost i kvalifikovanost kadrova.

Organizacija tehničke funkcije , sledi tok tehnološkog procesa ipodele rada u predezeću .

Uštede i racionalizacija ostvarene u okviru ove funkcije doprinose poboljšanju kvaliteta ekonomije predezeća u celini.

FINANSIJE I RACUNOVODSTVO

“Dobra strana novca je da ima všsestruku primenu”

Zadatak ove funkcije je obezbeđivanje i korišćenje finansijskih sredstava .Na

toj osnovi je povezana sa procesom poslovanja i reprodukcije predezeća .


19/92


Primarni zadatak finansijske funkcije je regulisanje i kontrola finansijskihtokova u predezeću . To podrazumeva : pribavljanje finansijskih sredstava poraznim osnovama ako preduzeće nema sopstvena novčana sredsta ,u oblikukredita , prodaju obveznica i akcija , blagajničkih zapisa , sredstava poosnovu zajednčkih ulaganja i sl. Finansijska funkcija obuhvata i njihovoracionalno koriščenje i upotrebu u predezeću, u okviru onih delova i funkcijakojima su neophodni.

U okviru finansijske funkcije obavljaju se plaćanja i naplate, ulaganjefinansijskih sredstava preduzeća , obezbeđivanje izvora finansiranja tekučih poslova i investicija , vođenje operativnih evidencija i dokumentacije i sl.

Računovodstveni poslovi obezbeđuju unošenje , praćenje i ažurnost

knjigovodstvenih i bilansnih podataka predezeća , vođenje knjiga ,evidencija , svih vrsta obračuna i sl. Ova funkcija prati tehnološki procesrada i poslovanje predezeća u celini . Stoga mora biti tako organizovana ,tehnički i kadrovskio opremljena za vršenje tog , specifičnog zadatk a .

KOMERCIJALNA FUNKCIJA

“Onaj koji prestane da se reklamira da bi uštedeo novac je kao onaj koji zaustavi sat da bi uštedeo vreme”

“Dobra strana novca je da ima visestruku primenu”

U okviru ove funkcije obavljaju se poslovi nabavke , prodaje,marketinga i dr.

Nabavkom se obezbeđuje kontinuirano snabdevanje potrebnimsredstvima za rad i poslovanje preduzeča . Uspešnim obavljanjem poslovanabavke , preduzeće stvara uslove za neprekidan proces rada , obezbeđujući potrebne zalihe i distribuirajući potrebne količine sirovina , repromaterijala ,goriva i sl. – na one punktove u preduzeću gde se oni upotrebljavaju i troše .

Poslovi nabavke su okrenuti tržištu inputa predezeća : sredstava zarad , repromaterijala , pomoćnog materijala i sl. Ovi poslovi su , isto tako,vezani i za proizvodnju čije potrebe opslužuju i prate .

U mnogim preduzećima je funkcija nabavke vezana za funkciju proizvodnje ili je, pak , organizovana u okviru ove funkcije .

Zadatak prodaje je plasman gotovih proizvoda ili usluga na tržištu.Za uspešno organzovanje i rad ove funkcije potrebni su : razvijena prodajnamreža , kanali prodaje , odgovarajuće čuvanje i dizajn proizvoda , kvalitetnoservisiranje i sl.

Marketing poslovi u preduzeću treba da obezbede uspešnu sliku i

imidž preduzeća, kao i prodaju njegovih proizvoda ili usluga .Razvijenim


20/92


metodama istraživanja tržišta i kupaca, propagandom i drugim metodama , predezeće stiče i održava konkurentsku poziciju na tržištu i prati njegovakretanja .

Rezultati aktivnosti marketinga služe ostalim delovima i funkcijama predezeća za preduzimanje odgovarajucih mera i postupaka za prilagođavanje tržišnim kretanjima i potrebama . To su npr. promena dizajna, kvaliteta , izgleda proizvoda , asortimana ali i osvajanje i plasiranje novih proizvoda.

OPŠTI POSLOVI

Ja nisam napravio nijednu grešku u svom životu, bar ne grešku iz koje senisam mogao izvući objašnjavanjem”- Kipling

Ova funkcija u preduzeću prati i uređuje tokove poslovanja predezeća putem raznovrsnih evidencija podataka i dosijea.

Opšti poslovi se odnose kako na zaposlene u preduzeću, tako i nanjihova određena prava i odnose sa brojnim institucijama i ustanovama(zdravstveno i penzijsko osiguranje, radni odnosi, poreski organi, kadrovske

evidencije i sl.).Funkcija opšti poslova obuhvata i određene administrativne poslovakoji se obavljaju u okviru preduzeća i njegovih organizacionih delova.

U opšte poslove spadaju i materijalno obezbeđenje preduzeća,socijalno obezbeđenje radnika, pravna zaštita preduzeća i zaposlenih radnikai sl.

Opšti poslovi zahtevaju ažurnost i ekspiditivnost, pa se stoganjihovom organizovanju u preduzeću posvećuje znatna pažnja. Radi postizanju potrebne brzine odgovora ažurnosti koriste se računari , odnosnokompjuterski podržan informacioni sistem.Oni sačinjavaju deo slike“imidža” preduzaća.

FUNKCIJA KONTROLE

Funkcija kontrola treba da omoguči nesmetano obavljanje svih poslova i funkcija u preduzeću, spreči zloupotreba, loš rad, poštovanjespoljnih i internih propisa i dr.

Kontroliše se ostvarivanje cil jeva ipredezeća, upoređivanjemostvarenih sa planiranim rezultatima.Kontrolom se obuhvataju poslovi u

svim fazama procesa rada i delovima reduzeća.


21/92


Tehnčckom kontrolom se kontroliše kvalitet proizvoda i tehnološki proces rada preduzeća i delova preduzeća – poslovnih i organizacionih jedinica.

Ekonomska kontrola obuhvata poslove i funkcije koji se obavljaju u procesu rada predezeća.Ona se vrsi analizom ostvarenih rezultata,efikasnostizaposlenih, oraganizacionih delova i rukovodstva, analizom principa poslovanja, posebno k retanja i dinamike troškova i profita preduzeća.

Ekonomska kontrola treba da deluje prevenrivno, radi otklanjanjaeventualnih gubitaka i naknadno, kako bi se otkrili faktori, uzroci iodgovornost za nastale gubitke i štete.

U nekim preduzećima se organizuje posebna, tzv. interna kontrola,kao oblik naknadnog, unutrasnjeg nadzora, na koju se delegir a deoovlasćenja rukovodilaca preduzeća.

PLANSKO – ANALITIČKA FUNKCIJA

“Gomila kamenja prestaje da bude gomila kamenja onog trenutka kada nekonapravi plangr ađevine”

Poslovi planiranja i analize su neophodni u svim vrstama preduzeća.Radom ove funkcije se predviđaju i projektuju ciljevipreduzeća na određeni vremenski period.

Planiranjem se predviđa razvoj preduzeća na osnovu istraživanja i praćenja spoljašnjeg okruženja (dostignuća nauka, tehnologija, tržište isl.).Na osnovu tih predviđanja priprema se i razrađuje plan za određenivremenski period (kratkoroćni, srednjoroćni, dugoroćni).

Kod donošenja i razrade planova, polazi se od dugoroćno postavljenih ciljeva i strategije predezeća. Osnove planiranja su :

pokazatelji proizvodnje,materijalni i ljudski resursi, odnosnokomponente poslovanja predezeća ;

finansijski pokazatelji poslovanja, razvojni pravci predezeća, rezultati i njihova raspodela.

Planovi služe i za kontrolu poslovanja preduzeća.Upoređivanje planskihciljeva i ostvarenih rezultata, dobija se slika stvarnog u odnosu na mogućestanje i pozociju predezeća.Ukoliko ostvareni rezultati odudaraju od planskih, analizom se utvrđuju uzroci i identifik uju faktori odstupanja.Oni


22/92


mogu biti kako u pogoršanju kvaliteta ekonomije poslovanja preduzeća, takoi u nerealno postavljenim planskim zadacima.

Praćenjem i analizom ekonomskih procesa i pojava u preduzeću,obezbeđuje se analitička osnova za reviziju (izmene) planova.Analizom setakođe dolazi do podataka i saznanja o delovanju tržišta i poslovnogokruženja (konkurencija,ekonomska politika države i sl.).

KADROVSKA FUNKCIJA

“ Dobri rukovodioci cine da se ljudi osecaju da su u srcu stvari, a ne periferiji. Svako ima utisak da doprinosi uspehu preduzeca. Kada se to desi

ljudi su zadovoljni i to daje svrhu njihovim radu.” – Warren Bennis

Ova funkcija se bavi zaposlenim u preduzeću, obezbeđivanjem potrebnih kadrova prema planu proizvodnje, praćenjem i usavršavanjemkadrova.U okviru kadrovske funkcije vrse se evidencije o kadrovima, pratinjihov rad i stručno usavršavanje, napredovanje na poslu , vrši se prekvalifikacija kadrova i drugi poslovi.

Kadrovski poslovi obihvataju donošenje i realizacija planovastručnog usavršavanja, organizovanje odmora, kulturno-zabavnih i sportskih

aktivnosti, rešavanje kolektivnih i ličnih problema i standarda zaposlenih i sl. Briga o kadrovima stvara pozitivnu klimu u preduzeću, povečavamotivaciju radnika i razvija tzv. “privrženost predezeću” na koju je ukazaoA. Fajol početkom dvadesetig veka ( Fajolovi administrativni principi str . br. 7 ).


23/92


EKONOMIKA RADA I SREDSTAVA

SREDSTVA U PREDUZEĆU

Da bi se mogle izvršavati neke od aktivnosti u preduzećima

potrebno je da postoje odgovarajuća materijalna sredstva. Koja od njih će sekoristiti zavisi od delatnosti preduzeća. Tako na primer za transportno preduzeće su sredstva za rad transportna sredstva (kamioni, autobusi i dr) ,a za fabriku autombila razne mašine i uređaji. Pored materijalnih sredstavau preduzećima postoje i novčana.

Sva sredstva jednog preduzeća možemo podeliti na:

1. osnovna sredstva2. obrtna sredstva

3. sredstva rezervnog fonda4. sredstva za zajedničku potrošnju

Ova sredstva mogu da se pojave u materijalnom ili novčanom obliku. Najveći značaj u poslovanju preduzeća imaju osnovna i obrtna sredstva ,obzirom da direktno utiču na uspešnost rada.

Odnosi među kategorijama sredstava u preduzeću zavisi od velikog broja faktora , a mogu se izvesti iz ciljeva aktivnosti preduzeća , u kojeubrajamo :

1. efektivnost - da se ostvaruje profit2. efikasnosnost - da se aktivnosti obavljaju na vreme

Preduzeće treba da teži optimalnim odnosima među kategorijama sredstava ,obzirom da svaki poremećaj može da izazove neefikasno ili neefektivno poslovanje. Da bi se došlo do optimalnih odnosa potrebno je respektovatimnogo važnih faktora , kao na primer:


24/92


1.Grana privrede u čijoj oblasti posluje preduzeće . Na primer utrgovinskom preduzeću su najčešće potrebna visoka obrtana sredstva zanabavke roba koje će se prodavati dok su za mašinsku industriju potrebnavelika ulaganja u osnovna sredsta ( mašine i uređaji). 2.Vrsta delatnosti preduzeća u oblasti privredne grane u kojoj posluje. Na primer različit je odnos osnovnih i obrtnih sredstava u fabrici automobilai brodogradilištu.3.Organizacioni nivo preduzeća u oblasti proizvodnje i poslovanja. Zbogloše organizacije mogu da budu slabo iskorišćena osnovna ili obrtnasredstva .4. Ostali faktori , kao što je na primer uticaj : tržišta ili konkurencije na

poslovanje preduzeća.

Loš odnos osnovnih i obrtnih sredstava utiče na poslovni uspeh preduzeća. Naročito je loše ako dođe do prenagomilavanja nekih odsredstava . Preveliko ulaganje u osnovna sredstava izaziva nizak stepennjihovog korišćenja, a višak obrtnih sredstava zahteva veće logističketroškove i angažovanje nepotrebno visok nivo novčanih izdvajanja. Poseban problem mogu da predstavljaju nedovoljna osnovna ili obrtna sredstva.

Najčešće teškoće sa kojima se sreću preduzeća sa nedovoljnim sredstvimasu : pojava uskih grla u proizdvodnji ili logistici ( na primer kreditiranjekupaca, nedovoljne i neblagovremene nabavke sirovina , repromaterijala idr).

OSNOVNA SREDTSVA

U osnovna sredstva ubrajamo vrednosno iskazana sredstva kao što su:stvari, prava i novac,. Za njih je karakteristično da sudeluju u poslovnim procesima i postepeno prenose svoju vrednost na poslovne učinke ( na primer na razne proizvode). Njihov povratni period u predhodno stanje jeduži od godinu dana. Osnovna sredstava su osnova rada svakog preduzeća iutiču na oblikovanje procesa rada. Tokom nekog od segmenata procesa radaosnovna sredstva ne menjaju značajno svoja svojstva već se postepeno troše prenoseći svoju vrednost na proizvod ili rezultat procesa rada.Takav vid gubljenja vrednosti osnovnog sredstva u procesu rada se iskazujekao obračunata amortizacija. Najčešće se na proizvod prenosi samo jedandeo vrednosti osnovnog sredstva, a u sledećem ciklusu rada se osnovnosredstvo pojavljuje u svom funkcionalnom obliku , odnosno ono ima

višekratnu upotrebu.


25/92


Najčešće su osnovna sredstva preduzeća : građevinski objekti ioprema za obavljanje delatnostima kojima se preduzeće bavi (na primerfabričke zgrade i mašine za obradu metala u mašinskoj industriji iligrađeviniski objekti i autobusi nekog transportnog preduzeća). Ta sredstvamoraju biti u funkciji delatnosti preduzeća .Procentualni udeo pojedinh osnovnih sredstava mora biti optimalnoizbalansiran tako da se se postižu maksimalni rezultati u poslovanju preduzeća. Novac koji je namenjen za nabavku osnovnih sredstava možemoveć unapred ubrojati u vrednost osnovnih sredstava , što proširuje listuosnovnih sredstava.

Da bi mogla da se obnavljaju osnovna sredstava potrebno je

poznavati stepen njihovog trošenja tokom aktivnosti preduzeća. Obzirom datokim ciklusa svako osnovno sredstvo umanjuje svoju vrednost , odnosno prenosi je na proizvod ili uslugu preduzeća, potrebno je da se stvoriamortizacioni fond iz kojeg će se finasirati kupovina novog osnovnogsredstva kad dotrajalo više nije u stanju da vrši svoju funkciju.

Osnovna sredstva preduzeća su:

1.građevinski objekti: u njih spadaju zgrade (radionice, skladišta, službene

prostorije, kancelarije, i drugi objekti koji se koriste u proizvodnom iliuslužnom procesu).U osnvna sredstvas se ubraja i pripadajuća infrastruktura.

2.oruđa za rad. U ovu grupu osnovnih sredstava spadaju : mašine,generatori, transportna sredstva spoljnog i unutrašnjeg transporta,laboratorijska oprema krupni alati i dr.

3.Patenti i licence.Ovim osnovnim sredstima se procenjuje novčana vrednostkao mera materijalne vrednosti osnovnog sredstva.Postoje i druga osnovana sredstva koja su karakteristična za privrednu granu u kojoj posluje preduzeće kao na primer poljoprivredno zemljište, voćnjaciili vinogradi u poljoprivrednoj proizvodnji.

4.Osnivačka ulaganja predstvaljaju vrednost osnovnih sredstava prilikom pokretanja delatnosti preduzeća.

5.Sredstva na računu amortizacije. Njih sačinjavaju novčana sredstva koja sesakupljaju novčanim izdvajanjima u amortizacioni fond i prodajomdelimično amortizovanih osnovnih sredstava. Sredstva ovog fonda treba da


26/92


budu usmerena isključivo za nabavku i zamenu dotrajalih osnovnihsredstava.

Na narednoj slici je dat šematski prikaz osnovnih sredstava preduzeća

Trošenje ili rabaćenje osnovnih sredsava može biti fizičko i moralno.Fizičko trošenje je proces fizičkog gubljenja sredstava koje nastaje zbognjihove upotrebe koja ih ruinira i troši. Moralno rabaćenje predstavljazastarevanje osnovnih sredstava sa aspekta uvođenja novih tehologija (često je fizički vek neke mašine duži od potrebe za tom mašinom, jer su se pojavile novije i bolje). Sve to se mora uzeti u obzir kada se formir aamortizacioni fond.

Da bi osnvna sredstva bila sve vreme u funkiji potrebno je da se preduzećestara o njihovoj upotrebljivosti . Najviše pažnje je potrebno usmeriti ka

eksploataciji i održavanju stvari koje spadaju u osnovna sredstva. To se

OSNOVNA SREDSTVAPREDUZEĆA

STVARIPRAVANOVAC I

NOVČANAPOTRAŽIVANJA

gotovina u banci

sredstva amortizacije

sredstva unamenskimfondovima

osnivačka ulaganja

licence

patenti građevine

mašine

zemljište

postrojenja

zasadi i dr


27/92


odnosi pre svega na mašine i opremu koje se održavaju u funkciji kroz:tekuće i investiciono održavanje.

Tekuće održavanje: Obavljaju ga radnici koji na toj mašini ili radnici službeza održavanje u preduzeću. Za ovo održavanje je karakteristično da trajekratko i ne stvara velike troškove. Finansiranje tekkućeg održavanja je nateretu troškova proizvodnje.

Investiciono održavanje. Obavlja se po preporuci proizvođača mašina u periodima do godinu dana. Tu spadaju srednje i generalne opravke. Teopravke obuhvataju delimičnu ili potpunu demontažu podsklopova i

sklopova sa zamenom dotrajalih delova i dovođenja istrošenih elemenata na prizvođačke propisane mere. Prizvodnja mora da se prekine dok trajeopravka. Finansiranje investicionog održavanje je iz amorizacionog fonda izdela koji je namenjen investicionom održavanju.

OBRTNA SREDSTVA

Obrtna sredstva predstavljaju stvari, prava i novac koji se jednokratnom upotrebom u potpunosti troše u poslovnom procesu. Ona

prelaze iz jednog oblika u drugi ,na primer iz novčanog oblika u robni, a pritome prenose svoju celokupnu vrednost. U sledećem vremenskom intervaluse vraćaju u svoj prvobitni pojavni oblik. Period obrta je najčešće kraći odgodinu dana.

Za obavljane bilo koje privredne delatnosti su potrebna obrtnasredstva. Prilikom rada preduzeća dolazi do kruženja obrtnih sredstavaodnosno dolazi do smenjivanja novčanog i robnog pojavnog oblikasredstava.

Na narednoj šemi je prikazan tok kruženja obrtnih sredstava u nekom preduzeću:

N – R P R1 – N1

I NABAVKA

NOVAC-MATERIJAL

IIPROIZVODNJA

IIIPRODAJA

ROBA 1 – NOVAC 1


28/92


U prvoj fazi (kupovini) se novčani pojavni oblik obrtnih sredstava pretvara u robni. (kupuju se repromaterijali) , a u trećoj fazi se novostvorenerobe prodaju i obrtna sredstva ponovo menjaju svoj oblik.

Da bi se ostvario tok kruženja obrtnih sredstava potrebno je izvesnovreme , koje se može podeliti na :1.vreme prometa – vreme potrebno za kupovine (nabavki) u prvoj fazi ivreme prodaje u drugoj fazi obrta.2.vreme proizvodnje, koje se može podeliti na vreme neposredne proizvodnje i vreme prekida i pauza (na primer u poljoprivrednoj

proizvodnji) i vreme stajanja sirovina i gotovih proizvoda na zalihama.

Za raliku od osnovnih sredstava koja se koriste u više ciklusa , obrtnasredstva stalno menjaju svoj pojavni oblik (novčani ili robni), s tim da setroše u celosi kada prelaze u drugi oblik. U trećoj fazi se obrtna sredtva pojavljuju na tržištu , a u ekonomskom pogledu dobijaju karakter robe. Ciljsvakog ciklusa , u tržišnoj privredi , je da se ostvari izvestan profit, odnosnoda je N1 > N, odnosno da se na kraju ciklusa pojavi više novca nego što ga je bilo na početku. Ovaj cilj zahteva mnoštvo vrlo složenih zadataka, čija je

vodilja strategija preduzeća.

FONDOVI PREDUZEĆA

“Dobar način da se uštedi novac je da se bude zauzet trošenjem”

Fondovi preduzeća su finansijska sredstva , koja predstavljaju deo dobiti(profita) koji ostaje nakon odvajanja sredstava za namirivanje poreza, ličnihdohodaka radnika i doprinosa.

Finansiranje poslovaja preduzeća može da se ostvaruje iz sopstvenihsrestava - fondova ili da se koriste krediti , kao izvori finansiranja iz tuđihfondova. Pr eduzeće bi trebalo da teži finansiranju iz sopstvenih fondova,obzirom da na pozajmljena sredstva treba da se plati kamata , koja predstavlja cenu kredita. Tu treba uzeti u obzir da i sopstvena sredstva imajusvoju cenu (cena kapitala) . Umesto da uložimo sopstvena sredstva u nekuaktivnost , mogli bismo , u najgorem slučaju, da ta sredstva uložimo u neku banku koja nam za to daje kamatu. Ako je ta kamata veća nego zarada kojuimamao ulaganjem kapitala u sopstvene aktivnosti, onda nam se takvoulaganje ne isplati. Cenu kapitala bi mogla da predstvlja i zarada od nekog

drugog, nama dostupnog posla, koji ima veću zaradu.


29/92


Da bismo mogli da formiramo fondove moramo izdvajati sredsta izdohotka preduzeća. To se vrši po završnom računu , kada su nam poznatirezultati poslovanja i kada se raspodeljuju ostvareni rezultati. Najčešćese sredstva za fondove raspodeljuju utri grupe:

1.poslovni fond2.rezervni fond3.fond zajedničke potrošnje

POSLOVNI FOND

Poslovni fond sačinjavaju ukupna osnvna i obrtna sredstva sredstvakoja nazivamo angažovana sredstva preduzeća.. To predstavlja jedan odosnovnih oblika ulaganja u reprodukciju . Cilj je održavnaja kontinuiteta proizvodnje ili aktivnosti preduzeća. Pojavni oblik angažovanih sredstava je različit, a prolazi kroz robni i novčani oblik. Na kraju reprodukcionogciklusa se robe pojavljuju na tržištu i pretvaraju se u novac , koji predstavlja univerzalna raspoloživa sredstva, obzirom da za njegamožemo da kupimo najrazličitije robe ili usluge. To je razlog što je natržištu u prednosti kupac koji raspolaže novčanim sredsvima u odnosu na

prodavca koji raspolaže robama.Sredstva koja su angažovana u osnvna sredstva imaju ,najčešće,materijalni oblik i u njemu ostaju u dužem vremenskom periodu obziromda se osno vna sredstva sporo troše i da se koriste u više ciklusa. Obrtnasredstva imaju kraći period zadržvanja angažovnih sredstava , a tokom jednog ciklusa menjaju svoj pojavni oblik iz novčanog u robni i obrnuto.

REZERVNI FOND

Formiraju se iz čistog dohotka po završnom računu, a koriste umomentu kada preduzeće zapadne u finansijske poteškoće. To se događakada dođe do nekih nepredviđenih poremaćaja u reprodukcionom toku,odnosno uposlovanju preduzeća. Uzroci takvog stanja su spoljnifaktori, tjfaktori iz okruženja preduzeća , ili zbog unutršnjih faktora (na primerhavarija, šteta i dr). Pored toga se sredstava rezervnog fonda mogukoristiti ya poriće gubitaka u poslovanju, privremenu isplatu ličnihdohodaka , kada u preduzeću nema drugih sredstava za plate.Pored togase sredstva rezervnog fonda korista za održanje likvidnosti preduzeća iliza sanaciju i dr. Ako se rezervni fond isprazni iz nekog od navedenih

razloga potrebno je da se u najkraćem roku ponovo napuni.


30/92


FOND ZAJEDNIČKE POTROŠNJE

Predstavlja fond koji brine o radnicima preduzeća. Iz tog fonda sefinansiraju aktivnosti koje pomažu povišenju standarda zaposlenih. Tuubrajamo investiciona ulaganja u objekte društvenog standarda (ishrana ,radnika, odmor i dr). Iz tih sredstva se finansira stručno usavršavanjeradnika, prekvalifikacija i dr. Ovaj fond ne utiče direktno na poslovni uspeh preduzeća , ali kroz veću motivisanost za rad i bolju fizičku i stručnuspremnost za rad radnici mogu da doprinesu boljem poslovnom rezultatu

preduzeća u kojem rade.

KREDITI

U toku reprodukcionog ciklusa se mogu , sa jedne strane pojaviti viškovikapitala u fodovima (amortizacioni ili za sukcesivnu kupovinu sirovina i dr),dok se u drugim javlja manjak kapitala zbog potrebe za velikiminvesticijama ili nekog drugog razloga. Takva situacija rezultira da seuspostavlja tržište novca, odnosno da se pojavljuje kraditir anje gde,

preduzeće sa manjkom kapitala uzima pozajmice sa obavezom da ih udogovorenom periodu vrati. Najčešće su zajmodavci banke koje propisujukamatne stope i uslove uzimanja kredita. Ti uslovi podrazumevaju pre svegagarancije da će kredit biti vraćen.

Na narednoj šemi je prikazan tok reprodukcije u preduzeću koje pozajmljuje novac za pokretanje aktivnosi , a nakraju ciklusa vraća pozajmicu.

N - N – R P R1 – N1 – N2

IPOZAJMICA

N – N (novac-novac)

KUPVINA N - R

(novac – roba)

IIPROIZVODNJA

IIIPRODAJAR1 – N1

( roba 1 – novac1)

VRAĆANJE

KREDITAN1 – N2

(novac1-novac2)novac 2 je

pozajmljeni novacuvećan za kamatu


31/92


Kada je ciklus završen preduzeće vraća pozajmljeni novac uvećan zavrednost dogovorene kamate.Tu kamata predstavlja dohodak na kapital(svojinu) , a deo profita koja ostaje preduzeću predstavlja preduzetničkudobit. U ovom slučaju je prikazan jednostavan slučaj kada se vraća sav pozajmljeni novac, što najčešće nije slučaj. Krediti su najčešće na duži period, a prema roku vraćanja ih delimo na kratkoročne – do tri godine idugoročne za deset i više godina.

Kratkoročni krediti: Najčešće se uzimaju krediti na period od jednegodine , a ređe do tri godine, što se definiše ugovorom između zajmodavca(banke) i preduzeća. Uslove za dobijanje kredita propisuje banka kako bi sezaštitila od situacije da joj se ne vrati novac. Najčešće je jedan od uslova da preduzeće nije već opterećeno dugovima ili da ima neplaćena potraživanja..

Kratkoročni krediti se koriste za kao obrtna sredstva , za nabavke , zastvaranje sezonskih zaliha i dr.

Dugoročni krediti: Koriste se nabavku osnovnih sredstava , a rokovi za

vraćanje su deset i više godina. Tak va ulagaja imaju investcioni karaktertako da se dugoročni krediti nazivaju i investicioni krediti. Najčešće seinvestira u građevinske objekte ili mašine. Rok za vraćanje kredita bi trebaloda bude kraći od veka trajanja sredstava u koje je kredit uložen.

KALKULACIJE

“ Dobit je rob pametnog čoveka a gospodar budali” – Seneka

Cena koštanja predstavlja sumu svih troškova koji se javljaju tokomizrade nekog proizvoda, ili tokom pružanja neke usluge. Da bi se utvrdiliukupni troškovi za neki proizvod ili uslugu potrebno je da se tokom proizvodnje evidentiraju i analiziraju svi izdaci i troškovi. Kada su nam poznati troškovi i izdaci za neki proizvod možemo proračunati njegovu prodajnu cenu . Prodajna cena mora biti viša od cene koštanja proizvodakako bi se ostvario profit.

Postupak izračunavanja prodajne cene ima svoje velike probleme koji potiču od velikog broja raznorodnih troškova koji su u interaktivnoj vezi.

Drugo prodajna cena roba treba da bude poznata pre nego što počne


32/92


proizvodnja . Vrlo loše bi bilo da se započne sa proizvodnjom neke robe prenego što se unapred ne proračuna koliko će ta roba koštati , kako bi smomogli da znamo da li će roba biti konkurentna na tržištu.

Pored troškova proizvodnje , tj cene koštanja , u troškove trebadodati i logističke troškove, troškove prodaje i kompletnog marketinga. Nanarednoj šemi su prikazani segmenti u kojima nastaju troškovi kojiopterećuju neki proizvod:

Na predhodoj šemi je prikazan splet u ticaja tročkova u procesu reprodukcijei proda je. Karkteristično je to da promena bilo kog troška u nekom odsegmenata izaziva promene u svim ostalim, sa interaktivnim dejstvom, sarazličitim stepenom delovanja. To ukazuje na ozbiljnost problema proračuna prodajne cene nekog proizvoda.

Kalkulacija predstvlja postupak izračunavanja cene koštanja i prodajne cene nekog proizvoda ili usluge po jedinici proizvoda ili usluge. Tu


33/92


moraju biti zastupljeni svi elementi troškova, kako nebi došlo do pogrešne procene prodajne cene proizvoda.

Struktura cene k oštanja je različita za razne proizvode i usluge , alikao opšti primer se mogu prihvatiti sledeći elementi cene koštanja:

1.materijali za izradu proizvoda2.pomoćni materijali 3.plate radnika4.amortizacija5.opšti troškovi (upravljanje,razvoj)

6.akumulacija7.logistika

iz ukupnih troškova , koje smo dobili na osnovu proračuna po predhodnonabrojanim elementima i broja proizvoda dobijamo cenu koštanja jednog proizvoda:

gde Ck – predstvalja cenu koštanja po jedinici proizvoda

Tu - ukupni troškovi

Q – količina proizvoda

Tačna kalkulacija je potrebna da bi se :

1.odredile cena koštanja i prodaje2.za utvrđivanje rentabilnosti u poslovanju preduzeća 3.za utvrđivaje rashoda u posmatranim periodima 4.kao jedan od ključnih elemenata u vođenju poslovne politike5.aktivan uticaj na cenu koštanja proizvoda kroz politiku ušteda u oblastilogistike6.kao element u određivanju strategije preduzeća i dr.

Ck = Tu / Q


34/92


Prema vremenu obračuna cene koštanja razlikujemo tri vrstekalkulacija

1. Predhodna kalkulacija (planska kalkulacija) : Koristi se kada seuvode novi proizvodi uli usluge u preduzeće. Srtuktura cena kod ovakvekalkulacije se formira na osnovu iskustva , podataka kojima raspolažemo zaslične proizvode, normativa utrošaka sredstava, i rada uz korišćenjestatističkih podataka i proračuna. Pokazatelji koje dobijamo iz proračuna,nam govore o ekonomskoj opravdanosti nekog poduhvata.

2. Međukalkulacija . Vrši je tokom proizvodnje kako bi se pratili

troškovi , s tim da se troškovi sve vreme upoređuju sa troškovima iz predhodne kalkulacije.

3. Obračunska kalkulacija: Vrši se nakon završetka aktivnosti(proizvodnje ili usluge). Elementi kalkulacije se dobijaju na osnovuevidencije tokom celokupne aktivnosti. Kalkulacije se mogu izvršavati prema različitim metodologijama , ali se pri tome mora imati u vidu da :

1. kalkulacija mora biti što jednostavnija i preglednija ( kako bi se mogla

kontrolisati i kako bi postojala što manja mogućnost pojave grešaka, s tim da jednostavnost ne umanjuje preciznost.

2.Kalkulacija mora biti jednoobrazana kako bi se mogle vršitikomparacije na nivou srodnih proizvoda, preduzeća ili privredne grana.

Prema raspoređivanju troškova postoje četiri metode kalkulacija

1.Diviziona kalkulacija: (division na engleskom znači deljen je,podela)Ovom metodom izračunavamo cene koštanja po jedinici proizvoda tako štoukupne troškove u posmatranom periodu podelimo sa ukupnom količinom proizvoda. To je pogodno kod r oba koji se masovno proizvode podnepromenljivim uslovima , kao na primer : ugalj , nafta, struja i dr.

2. Kalkulacija pomoću ekvivalentnih brojeva: Koristi se kod proizvodnje roba koje su različite po dimenzijama , kvalitetu, težini i dr. ,a osnovne karakteristike proizvoda su iste. To su proizvodi koji seizrađuju od istog materijala sa sličnim tehnologijama , na sličnim

mašinama. na primer različite cevi, odevni predmeti, obuća i dr.


35/92


Kalkulacija takvih proizvoda se vrši tako što je za jedan pr oizvoddetaljno proračunaju troškovi a za ostale se pronađe kojeficijent(ekvivalent) pomoću kojeg obračunavamo troškove. Na primer za cevi semože obračun vršiti na osnovu težine utrošenog materijala. Ekvivalentimogu biti vezani i za neke druge karakteristike , kao na primer :normativi rada ili materijala

3. Kalkulacija vezanih proizvoda: Kada se kod proizvodnje neke robe pojavljuju i sporedni proizvodi onda se kalkulacija vrši tako što se odukupnih troškova oduzima tržišna vrednost sporednog proizvoda. Očigledno je da je ukupni trošak glavnog proizvoda umanjen za vrednost sporednog. To

se javlja u rafinaciji nafte, gde je osnovni proizvod dizel gorivo i benzin asporedni motorna ulja , parafin ili asvalt i dr.

4. Kalkulacija pomoću dodataka: Koristi se u pojedinačnoj ilimaloserijskoj proizvodnji. Troškovi se razdele na direktne i indirektne(opšte). Direktne troškove računamo za svaki proizvod (ili malu seriju) posebno , a indirektne dodajemo po nekom ključu. Ukupna cena koštanja proizvoda se dobija sabiranjem direktnih i indirektnih troškova. Kao ključ zaindirektne tročkove se mogu uzeti na primer , lični dohotci za izradu

proizvoda.

ODREĐIVANJE CENE

Kada je napravljena kalkulacija može se uz uvažavanje politike preduzeća odrediti cena proizvoda. Na nivo cene mora imati uticaj cilj preduzeća, s tim da je osnovni cilj svakog preduzeća ili aktivnosti u tržišnoj privredi profit - i to maksimalni profit u dugom vremenskom periodu.Pogrešna bi bila politika cena koja bi dala maksimalni profit u krtkomnarednom periodu , a to bi izazvalo teškoće u kojima će se naći preduzeće u budućnosti. Isto tako bi bila pogrešna odluka preduzeća koja ne birespektovala mogućnost ostvarivanje neke povolje prilike za ostvarivanjemaksimalnog profita na dugo vreme. Iz toga sledi da indirektni ciljevi preduzeća mogu da budu : opstanak na tržištu, liderstvo u okruženju ,liderstvo u kvalitetu proizvoda ili , probijanje na nova tržišta i dr. Prilikomodređivanja prodajne cene proizvoda mora se uzeti u obzir i stanje na tržištui snaga konkurencije.


36/92


POTRAŽNJA I PONUDAKAO FAKTOR FORMIRANJA CENE

Ako je potražnja za nekom robom veća od ponude onda postojeuslovi da cena te robe bude viša od cene proizvodnje te se tako ostvarujeveći profit. Pored toga na cene mogu uticati na potražnju proizvoda (akocena raste potražnja opada , ako cena pada potražnja raste). Uticaj cena na potražnju nije fiksan ili proporcionalan nego zavisi od velikog broja različitihfaktora. Naročito je to karaktristično za robe lične potrošnje, gde na potražnju utiču najrazličitiji faktori (na primer moda), a ne samo cena.

Kojeficijent elastičnosti tražnje predstavlja odnos promene potražnje i promene cene robe. Ako bi se zbog promene cene robe pojavilamnogo veća potražnja onda bi rekli da je to elastična potražnja , a ako bi zaistu promenu cene potražnja porasla samo neznatno onda je to manjeelastična potražnja. dijagram elastičnosti potražnje je prikazan na narednojslici:

Na setepen elastičnosti utiče mnogo faktora , kao na primer postojanje

supstituenata na tržištu . Oni predstavljaju konkurentske robe . Tako na primer prirodnim vlaknima u tekstilnoj industriji konkurišu veštačka, pa ako bi porasla cena proizvoda od vune kupci bi se opredeljivali za kupovinusintetičkih tkaniana.

Visina cene utiče na ponudu obrnuto u odnosu na potražnju. Akocene neke robe rastu pojaviće se na tržištu veće količine takve robe (uvoz,dodatna proizvodnja, seljenje kapitala u prerspektivne proizvodnje i dr.). To je prikazano na narednom dijagramu.


37/92


Uklučujući predhodna razmatranja možemo izvršiti usklađivanje cene prema ponudi i potražnji , što je prikazano na narednoj slici:

Tačka u kojoj se presecaju krive predstavlja tačku poklapanja ponude itražnje.

PROCENA TROŠKOVA

Ukupni troškovi se dobijaju sabiranjem fiksnih i varijabilnihtroškova pri proizvodnji roba. Iz iskustva je poznato da troškovi proivodnjeopadaju sa vremenom zato što radnici stiču iskustva koja im omogućavajuefikasniji rad . Troškovi po jedinici proizvoda su manji za veće količine proizvoda ( najskuplja je pojedinačna proizvodnja).


38/92


UTICAJ KONKURENCIJE NA CENE

Prilikom formiranja cene se mora voditi računa o ponašanjukonkurencije. Da bi se moglo računati sa elemetima vezanim za ponašanjekonkurencije moramo raspolagati validnim podacima o konkurenciji, što ječesto veoma teško. U okviru tih razmatranja se moraju uzeti u obzir ikategorije kao što je: poslovna tajna , odanost zaposlenih svom preduzeću , privredna špijunaža i dr. Najednostavniji model je stalno praćenje ponašanjakonkurenata na tržištu . Na osnovu toga možemo predpostaviti da će sekonkurenti ponašati slično kao što su se ponašali u predhodnom periodu,odnosno možemo predpostaviti da će njihovo ponašanje biti konzistentno. Touključuje stalno praćenje i formiranje baze podataka o stanju na tržištu.

IZBOR METODE FORMIRANJA CENA

Cena proizvoda ili usluge ne sme da bude suviše niska da bi smoostvarili maksimalni profit, a ni previše visoka da se ne dogodi da budemonekonkurentni na tržištu ili da ne dođe do pada tražnje usled visoke cene.

U zavisnosti od vrste roba ili usluga možemo da izaberemo neku odmetoda formiranja cene:

1.CILJNI PROFIT – cenu formiramo tako da ostvarimo profit koji smo

planirali


39/92


2.TEKUĆE CENE – oslanjamo se na cene na tržištu i prilagođavamo senjihovom nivou3.PERCIPIRANA VREDNOST - procenjena (opažena i shvaćena) vrednost.Cenu formiramo prema sopstvenom mišljenu o vrednosti robe kojomraspolažemo.4. ZATVORENOM ILI OTVORENOM PONUDOM - cenu formiraju kupci nalicitaciji koja može biti : nadmetanjem – otvorena ponuda ilinepromenljivom- zatvorenom ponudom (svaki kupac daje jednu ponudu , acena se formira kao najviša od ponuđenih). 5.TROŠKOVI PLUS - cena se formira tako što se fiksiraju troškovi , s tim dacena treba da bude nešto viša, što zavisi od uslova na tržištu.

Koja od metoda će biti izabrana zavisi od : vrste robe, stanja natržištu, uslova prodaje, unutrašnji faktora preduzeća i dr.

Na osnovu svega rečenog se vrši izbor konačne cene, s tim da postupak određivanja cene tim nije završen jer u periodu prodaje može dadođe do raznih, nepredviđenih , poremećaja na tržištu ili u preduzeću , te dase cena mora korigovati (na primer robe se prodaju na rasprodajama da bi seizbegle mrtve zalihe).

EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA

Cilj preduzeća je optimizacija ulaganja u aktivnosti kojima se bavi(na primer proizvodnja) i rezultata koje ostvaruje svojim radom. Pod pojmom optimizacija u ovom slučaju se podrazumeva maksimizacija,obzirom da je cilj svake privredne aktivnosi u tržišnoj privredi maksimalni profit posmatrano u dugom vremenskom periodu.

Ovakav cilj predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzeća. Da bi se

došlo do planiranog cilja potrebno je savladati veoma složenu problematiku poslovanja konkretnog preduzeća. Da bi se jednostavnije sagledala ova ,vrlo složena , problematika potrebno je

rasčlaniti opšti princip na više jednostavnijih elemenata ( principa). to su: 1. produktivnost2. ekonomičnost 3. rentabilnost4. likvidnost


40/92


PRODUKTIVNOST RADA

PRODUKTIVNOST RADA predstavlja karakteristiku rada da u jedinci radnog vremena proizvede neku količinu upotrbnih vrednosti,odnosno roba. Produktivnost se naziva i proizvodnost. To nam govori otome koliko jedinica proizvoda mogu radici da proizvedu u jedinci vremena(na primer za jedan sat). Sličan pokazatel j je intenzivnost rada, s tim daintenzivnost zahteva veće naprezanje radnika (radnik u jedinici vremena

ulaže više rada). Povećana produktivnost podrazumeva da se sa istimutroškom rada poveća proizvodnja.

Produktivnost direktno utiče na standard stanovništva . Taj uticaj seogleda u tome što kod visoke produktivnosti postoji obimna proizvodnja uzraspoloživi utrošak rada , što omogućava veću potrošnju stanovništva ,odnosno viši standard.Pored toga preduzeće može da očekujei veći profit ako povećava produktivnost, obzirom da sa istom količinom rada može da proizvede više roba ili usluga.

Produktivnost zavisi od sledećih faktora: 1.stručnosti radnika (formalno-školsko obrazovanje i neformalno-vanškolskoobrazovanje)2.radnog iskustva radnika – tradicija u delatnostima kojima se preduzeće bavi3.razvijenosti sredstava za proizvodnju – savremenost mašina ,uređaja i dr. 4.prirodnih uslova – na primer veća je produktivnost prilikom obradekvalitetne zemlje5.primena nauke-u razvijenim zemljama je veći deo naučnih istrživanja povezan sa proizvodnjom i ima praktično značanje. 6.nivoa i vrste tehnologija –

a. push (puš –engl.- gurati) tehnologije one koje guraju proizvode natržište (robe se proizvedu a zatim se traže kupci) Preduzeće utiče natržište i nudi robu iz svog proizvodnog programa (koju ume da proizvede ) .

b. b. pull (pul –engl.- vući) tehnologije, proizvodi se prema zahtevimakupaca (tržište vuče proizvode).Preduzeće istražuje tržište i naosnovu želja kupaci razvija svoj proizvodni program.Zanimljivo je da je nakon dugogodišnje vladavine pull tehnologija došlo vreme push


41/92


tehnologija (na primer razvoj novih tipova mobilnih telefona ilikompjutera nije diktiran zahtevima i narudžbinama kupaca)

7.organizacije rada i proizvodnje

Svako preduzeće treba da prati produktivnost rada i da preduzimakorake ka njegovom povećanju. Razlozi za to su:

1.određivanje tačnog nivoa produktivnosti 2.sagledavanje tendencija u promenama produktivnosti

Za utvrđivaje nivoa produktivnosti se koriste dve metode:

Učinak radnik a u jedinici vremenaP = 100 (Q / R) % gde je:

P – produktivnost (na primer metalostrugar je izradio 200 navrtki za dvasata)Q- količina proizvoda ( na primer metalostrugar proizvede 200 navrtki ) R- uložena količina rada (na primer metalostrugar je radio dva sata)

Utrošeno radno vreme po jedinici proizvoda

P = 100 (R / Q) % gde je: P – produktivnost (na primer - metalostrugar je radio dva sata da biizradio 200 navrtki)Q- količina proizvoda ( na primer metalostrugar proizvede 200 navrtki )R- uložena količina rada (na primer metalostrugar je radio dva sata)

Produktivnost rada se izražava količinski ili vrednosno, a zanju jekarakteristično da se dobija upoređivanjm naturalnih veličina ( određeni proizvodi i odgovarajući vremenski intervali)

INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA

INDEKS PRODUKTIVNOSTI RADA pedstavlja kretanjeproduktivnosti rada , odnosno promenu koja nastaje u tekućem periodu uodnosu na neki posmatrani predhodni (bazni) period.

Kretanje produktivnosti možemo da pratimo kroz veličinu indeksa prouktivnosti:


42/92


IP = 100 (P2 / P1) % gde je:IP - indeks produktivnosti radaP2 – produktivnost rada tekućeg perioda P1 – produktivnost rada predhodnog (baznog) perioda

PRINCIP EKONOMIČNOSTI

Predstavlja odnos ukupno uloženog rada , sredstava za rad imaterijala prema ukupnoj količini proizvoda koji odgovaraju zahtevanomnivou kvaliteta. Na njega je početkom prošlog veka ukazao F. Tejlor, saciljem da se tako koncipira proizvodnja da se minimalno troše srestva.

E = CP / CK gde je:

E - ekonomičnost CP -prodajna cena (vrednost proizvoda na tržištu)

CK - cena koštanja (vrednost utrošenih sredstava)

Kod ekonomičnosti se sve izražava u novcu tj. u cenama. Ekonomičnost proračunavamo tako što množimo faktore

ekonomičnosti cenama. Ako se računa sa nepromenljivim cenama , dobijamo naturalnuekonomičnost:

ES = CPS / CKS gde je:

E -naturalna ekonomičnost CPT -količina proizvodnje pomnožena stalnim cenamaCK - utrošci elemenata proizvodnje pomnoženi stalnim cenama

Da bi se mogla posmatrati ekonomičnost u dinamičkom sistemumoramo uzeti u obzir promene koje se javljaju u cenama na tržištu , pa će biti:


43/92


ET = CPT / CKT gde je:

E -ostvarena ekonomičnost CPT -količina proizvodnje pomnožena tekućim (tržišnim) cenama CK - utrošci elemenata proizvodnje pomnoženi tekućim cenama

Naturalno se mogu izraziti samo neki elementi ekonomičnosti. Njihnazivamo kojeficijenti elemenata proizvodnje:

EM -kojeficijent ekonomičnosti materijala

EM = Q / UM ERČ – kojeficijent ekonomičnosti radnih časova

ERČ = Q / URČ EMČ- kojeficijent ekonomičnosti mašinskih časova

EMČ = Q / UMČ

Gde je : Q – količina proizvoda

UM – utrošena količina materijalaURČ – utrošeni radni časovi UMČ – utrošeni mašinski časovi

Vrednost kojeficijenata proizvodnje ukazuje na to kako se tr ošematerijali ili vreme rada mašina ili radnika , što omogućava da se sprovedumere poboljšavanja onih segmenata koji ne zadovaljavaju postavljenekriterijume.

RENTABILNOST

RENTABILNOST predstavlja odnos dohotka koji se ostvarujeaktivnošću preduzeća prema ukupnim angažovanim sredstvima (osnovnim iobrtnim) .

Angažovana sredstva zahtevaju izvajanje finansijskih sredstava , a predstavljaju bazu za privređivanje i sticanje dohotka. Cilj preduzeća je da se


44/92


uz minimalna angažovana sredstva ostvari maksimalni dohodak. Sredstvakoja se ostvare prodajom roba i usluga preduzeća treba da pokriju troškoveosnovnih i obrtnih sredstava, da podmire ostala potraživanja (na primer prema društvu) i da ostvare zaradu (profit) koji može da pokrene proširenureprodukciju preduzeća.

Rentabilnost se može posmatrati kao sumarni pokazatelj u koji suuključeni produktivnost i ekonomičnost. To je razlog što su faktori koji utičuna povećanje rentabilnosti su isti sa faktorima produktivnosti iekonomičnosti, ka na primer :stručnost radnika , tehnološki nivo u preduzeću, organizacija rada i dr.

faktori koji utiču na osnvna i obrtna sredsta :

1.stepen korišnja kapaciteta. Korišćenje kapaciteta treba da budeoptimalno , kako bi amortizacija bila minimalna, što utiče na povećanjerentabilnosti. Optimalno korišćenje kapaciteta se svodi na maksimalnokorišćenje, obzirom da nekorišćenje (stajanje i umanjeno korišćenje ) izazivatroškove koji povećavaju cene proizvoda i usluga.

2.Kojeficijent obrtanja. Prestavlja pokazatelj koji govori o brzinivraćanja uloženih obrtnih sredstava. Cilj preduzeća je da brzina obrtanja

bude što veća, obzirom da se u svakom obrtu stvara dobit. Drugo ,veća brzina obrtanja smanjuje rizik promene uslova na tržištu, jer ako obrt traje previše dugo preti opasnost da se za to vreme dogode nepovoljne promene zarobe i usluge koje nudimo.

faktori koji deluju na rezultat rada:

1. materijalni troškovi2. amortizacija3. tržište :

Tržište predstavlja specifičan faktor koji deluje na rezultate rada, obzirom dase prizvodi i usluge usmeravaju ka tržištu . Stanje na tržištu diktira cenerobama time što na cenu značajno utiče ponuda i potražnja. Ako je povećana potražnja cene robama su više pa je i dohodak veći, odnosno veća jerentabilnost preduzeća. Poblem je u tome što je stanje i snalaženje na tržištuveoma složena kategorija, a u vreme viškova roba na tržištu se morajuizgraditi takvi mehanizmi koji omogućavaju pristup kupcima. Ključnu uloguu tome ima logistika koji stvara povoljne prilike za prodaje roba i usluga i

marketing koji je okrenut cenama, praćenju rada konkurencije, uvođenju


45/92


novina na postojećim proizvodima i uvođenju novih proizvoda. Ovakvostanje na tržištu je odredilo nove centre društvene moći , tako da je društvenamoć prešla sa proizvodnje na trgovinu.

Nova problematika sa kojom se sreću preduzeća je u prvi plan istaklamenadžment koji svojim odlukama presudno utiče na rezultate rada.izražavanje principa rentabilnosti

Izražava se kroz novčane (finasijske) veličine , a predstavlja odnosdohotka angažovanih sredstava:

R1 = D / S gde je:R1(d) - rentabillnost (u odnosu na dohodak)D –dohodakS -angažovana sredstva (osnovna i obrtna)

Ovako proračunata rentabilnost govori o dohotku koji je ostvarilo preduzeće preme jediničnim angažovanim sredstvima. To može da posluži zaupoređivanje sa rentabilnošću u predhodnim periodima , ali ne može da namodgovori na pitanja vezana sa stepenom razvoja i proširene reprodukcije.

Da bi se mogli sagledati elementi razvoja preduzeća potrebno jerentabilnost izračunati u odnosu na dobit (profit) kao što je prikazano unarednoj jednačini:

R2 = Dt / S gde je:

R2(p) - rentabillnost (u odnosu na profit)Dt –dobit (profit)D -angažovana sredstva (osnovna i obrtna)

Za menadžmet preduzeća je značajno da

Documents

Мenadžment (Inženjerska Ekonomika) - Dr. Tima Segedinac