1

2Naziv originala:Travis Bradberry and Jean Greaves EMOTIONAL INTELLIGENCE 2.0

Copyright 2009 by TalentSmart Copyright 2009 by Travis Bradberry, Ph. D., and Jean Greaves, Ph. D.Translation Copyright 2011 za srpsko izdanje Alnari d.o.o.

ISBN 978-86-7710-669-0

3Beograd, 2011.

Prevela Sanja Bonjak

5POHVALE ZA Emocionalnu inteligenciju 2.0

Sva iva bia poseduju svest, ali meu njima ljudska bia poseduju veliku inteligenciju. Izloeni neprekidnom toku pozitivnih i negativnih misli i emocija, kao ljudska bia nas izdvaja to to smo sposobni za pozitivnu promenu. Emoci-onalna inteligencija 2.0 jezgrovito objanjava kako da se na kreativan nain pozabavimo emocijama i korisno upotre-bimo nau inteligenciju.

Dalaj-lama

tivo koje se brzo ita, sa ubedljivim anegdotama i dobrim objanjenjima, uz pomo kojih moete da razumete i po-boljate svoj uinak.

Njuzvik

Ispitivanje 500.000 ljudi o ulozi emocija u svakodnevnom ivotu omoguilo je autorima da sastave onlajn-test od 28 pitanja za procenu emocionalne inteligencije, koji moe da se popuni za sedam minuta.

Vaington post

Strategije za unapreivanje vetina emocionalne inteligen-cije ine ovo pouno tivo vrednim itanja i naom knjigom nedelje. Lepo je znati da prosean koeficijent inteligencije ne ograniava osobu na proseno delovanje. I ko moe da odoli onlajn-kvizu sa trenutnim povratnim informacijama?

Njuzdej

Ova knjiga prua bogata praktina saznanja i uvide s na-glaskom na razvoju emocionalne inteligencije. Istraivanja ubedljivo pokazuju da je EQ vaniji od IQ-a na gotovo sva-koj poziciji i mnogostruko vaniji za poziciju lidera.

Stiven R. Kavi, autor veitog bestselera,Sedam navika uspenih ljudi

Emocionalna inteligencija je izuzetno vana za lini i pro-fesionalni uspeh. Ova knjiga je odlina i uenje uz besplatni onlajn-test je izvanredno. Toplo je preporuujem.

Ken Blanard, autor najprodavanijih poslovnih knjiga

svih vremena

Moji klijenti su uglavnom veoma uspeni i izuzetno zapo-sleni. Ova knjiga nam prua vredne uvide bez gubljenja vre-mena! Moji treneri i ja obavljamo izvanredan posao pomou ove knjige i testa emocionalne inteligencije koja uz nju ide. Fantastina kombinacija za uenje vetina koje su kljune za uspeno obavljanje posla.

Maral Goldsmit, autor bestseleraOno to ima ovde nee te odvesti tamo,

i vodei edukator rukovodilacapo Vol strit durnalu, Forbsu, Harvard biznis rivjuu

i Fast kompaniju

Konano knjiga koja nam objanjava kako umesto samo ta. Ne treba nas vie ubeivati da je emocionalna inteli-gencija kljuna za uspeh u ivotu. Potrebni su nam prak-tini naini da je poboljamo. Sjajna nova knjiga Bredberija i Grivsove je dar od Boga. Promenie vam ivot.

Dozef Greni, koautor Kljunih razgovora,bestselera Njujork tajmsa

Ova knjiga je ispunjena mudrou, nadahnuem i prakti-nim savetima, a utemeljena je na revolucionarnom istrai-vanju. Pozitivne strategije autora su neizmerno upeatljive i promenie nain na koji gledate na ivot, posao i svet.

Kapetan D. Majkl Abraof,autor bestselera Ovo je tvoj brod

Ako se pitate zato vam karijera posustaje ili nazaduje, ili ako jednostavno elite da se brzo popnete na sledei nivo, obavezno proitajte ovu knjigu. Emocionalna inteligencija je sine qua non* uspeha na poslu i ova knjiga vam pomae da brzo razvijete bitne vetine i ponaanje i dopunite svoju tehniku strunost.

Dr Lois P. Frenkel, autor bestselera Njujork tajmsa,Dobre devojke ne dobijaju kancelariju na uglu

Ova knjiga je poziv za buenje svima koji ele da drastino unaprede svoj poslovni ivot i ojaaju meuljudske veze. Doktori Bredberi i Grivs nude mono istraivanje, praktine strategije i upeatljivu priu koja e promeniti nain na koji razmiljamo o sebi i kako komuniciramo sa onima do kojih nam je najvie stalo.

Dim Lor, autor bestselera Njujork tajmsa,Mo potpunog angaovanja

Podelila sam knjigu itavom mom timu. Shvatili smo da nam je veoma korisna u meusobnim i odnosima sa vanim klijentima. Uz sve nove krilatice tokom proteklih nekoliko godina, srce i duu kulture nae kompanije ini nain na koji podravamo i unapreujemo emocionalnu inteligen-ciju. Oni dalekovidi ve shvataju da je emocionalna inteli-gencija ta koja e iz mnotva dobrih izdvojiti sjajne kompa-nije. Ova knjiga je predivan instrument osnovnog politikog pristupa. Ako elite da budete istinski upeatljivi lideri, ko-jima e ljudi verovati i koje e slediti, ovo je prilika koja ne

* Bez ega se ne moe (prim. prev.).

samo da vam moe promeniti profesionalnu karijeru ve i vae line odnose.

Reina Saa, potpredsednica, ljudski resursi,Fedeks kastom kritikal

U dananjem uurbanom poslovnom ivotu, ljudi provode vie vremena za kompjuterskim tastaturama, blekberijima i konferencijskim pozivima nego u otvorenom razgovoru li-cem u lice. Od nas se oekuje da sklopimo prekinute razgo-vore, ifrovane govorne pote i poruke pune skraenica da bismo shvatili kako treba da postupimo. U ovoj sve sloe-nijoj mrei, emocionalna inteligencija je vanija nego ikada ranije. Knjiga je prepuna neprocenjivih uvida i podataka, koje niko ne bi smeo da zanemari.

Radiv Peavarija, izvrni direktor,Goldman Saks internacional

Doktori Bredberi i Grivs stvorili su dragulj koji je izuzetan i jednostavan za itanje. Ova knjiga prua privlaan pogled na najvanije stvari u ivotu. Uspeh u Holivudu teak je kao i u bilo kojem drugom poslu, a vetine emocionalne inteli-gencije su presudne. Toplo preporuujem ovu knjigu.

Met Olmsted, izvrni producentserija Bekstvo iz zatvora i Njujorki plavci

Ovo je predivna, praktina i korisna knjiga, puna instrume-nata i tehnika koje moete upotrebiti da biste se bolje slagali sa svim ljudima u vaem ivotu.

Brajan Trejsi, autor bestselera Pojedi abu

Doktori Bredberi i Grivs uspeli su da stvore praktian pre-gled emocionalne inteligencije. Bez pojednostavljivanja, ova knjiga je dostupna menaderima i zaposlenima kojima je potrebno brzo, a ipak detaljno, razumevanje teme. Ova knjiga i internet edukacija TalentSmarta vane su kompo-nente Nokijinog razvojnog programa za upravu i zaposlene.

Denifer Culos, magistar, ljudski resursi,Nokija mobilni telefoni

Izvadite penkala i pripremite se da hvatate obimne beleke. Ovaj predivni dragulj od knjige prepun je dragocenih uvida i neverovatno korisnih predloga, koji su potkrepljeni vrstim naunim dokazima. Od poetka do kraja, ovo je najvrednija knjiga koju sam proitao za mnogo godina. Dau je svim prijateljima i klijentima kao neto to moraju da proitaju ove sezone.

Dim Belasko, koautor bestselera Njujork tajmsa,Flight of the Buffalo

Knjiga je sjajan izvor za sve nas koji smo zadueni za prua-nje hitnih javnih usluga. Kroz jednostavne i delotvorne ko-rake navedene u knjizi, mogao sam da nauim i kasnije pri-menim vetine emocionalne inteligencije da se bolje pove-em sa sagovornicima za vreme kriznih situacija. Ova knjiga je sredstvo koje veini nadzornika moe biti korisno u ru-kovoenju timskim radom i unapreivanju timskog duha.

Dominik Arena, vatrogasni kapetan,Eskondido, Kalifornija, Vatrogasna brigada

Emocionalna inteligencija je odluujui faktor za uspeh ili neuspeh lekara. Doktori Bredberi i Grivs pogodili su pravo u centar ovim pravovremenim istraivanjem. Predajem emo-cionalnu inteligenciju na naem fakultetskom razvojnom programu za lidere, a takoe sam i mentor studentima me-dicine. Ve vidim kako je ova knjiga utkana u plan i program medicinskog fakulteta.

Dr Diksi Fier, docent,Medicinski fakultet Kek, Univerzitet

June Kalifornije

Uspeh u mom poslu je merljiv, a pruanje podrke najus-penijim generalnim direktorima u naim potkompanijama je kljuno. Uopte ne sumnjam da ova knjiga pogaa pravo u centar. Emocionalna inteligencija kod pojedinca utie na rezultat vie nego ijedan drugi inilac, a najmanje je razu-mljiva. Ovu knjigu obavezno treba da proitaju menaderi, kako bi stekli uvid i stvorili plan za poboljanje sopstvene efikasnosti i uspeha organizacije.

Rik Hoskins, generalni direktor,Genstar kapital, LLC

13

Odanim ovlaenim trenerima iz TalentSmarta i svima koji su pohaali njihova okupljanja.Vaa strast je udahnula ivot ovoj knjizi.

SARADNICISledei pojedinci dali su veliki doprinos ovoj knjizi:

Mr Su Delazaro

Dr Melisa Mandej

Doktorant Din Rajli

Doktorant Lak D. Su

Mr Nik Tasler

Mr Erik Tomas

Mr Lindsi Zan

14

15

PREDGOVOR

Ni obrazovanje. Ni iskustvo. Ni znanje ni sirova intelektualna snaga. Nita od navedenog nije odgovarajui pokazatelj zato je neko uspean, a neko nije. Postoji neto drugo, to drutvo, izgleda, ne uzima u obzir.

Takve primere viamo svakog dana na radnom mestu, kod kue, u crkvama, kolama i komiluku. Posmatramo kako se ob-dareni i obrazovani mue, dok drugi, sa manje vidljivim sposob-nostima ili osobinama, cvetaju. I pitamo se zato?

Odgovor gotovo uvek ima neke veze s pojmom zvanim emoci-onalna inteligencija. Iako je nju tee prepoznati i izmeriti od ko-eficijenta inteligencije ili iskustva, a svakako da je teko ugurati je u saetak, njena mo je neporeciva.

A ona sad vie nije tajna. Ljudi ve neko vreme govore o emo-cionalnoj inteligenciji, ali nekako nisu bili u stanju da savladaju njenu energiju. Na kraju krajeva, kao drutvo smo i dalje usred-sreeni uglavnom na samopoboljanje sticanjem novih znanja i iskustava, inteligencijom i obrazovanjem. To bi bilo dobro kada bi-smo mogli iskreno da kaemo kako u potpunosti razumemo svoje emocije, a da i ne pominjemo oseanja drugih, i da razumemo kako emocije svakodnevno veoma mnogo utiu na nae ivote.

16

Razlozi za veliki jaz izmeu popularnosti emocionalne inteli-gencije kao pojma i njene primene u drutvu su dvojaki. Najpre, ljudi je jednostavno ne razumeju. esto smatraju emocionalnu inteligenciju vrstom harizme ili drutvenosti. Drugo, ne vide je kao neto to moe da se pobolja. Ili je imamo, ili je nemamo.

I zato je ovo veoma korisna knjiga. Kad razumemo ta je u stvari emocionalna inteligencija i kako njome da upravljamo, moi emo, kao polugom stenu, da pokrenemo intelekt, obrazovanje i iskustvo koje smo s godinama skupljali.

Dakle, bilo da ve godinama razmiljate o emocionalnoj in-teligenciji, ili ne znate nita o njoj, ova knjiga moe drastino da promeni va nain razmiljanja o uspehu. Moda ete poeleti da je proitate i dva puta.

Patrik Lenoni,autor Pet disfunkcija tima,

predsednik Tejbl grupe

17

1

PUTOVANJE

Toplo kalifornijsko sunce pozdravilo je Bua Konora kad je iz svog kamioneta zakoraio na pesak plae u Salmon Kriku. Bio je prvi dan produenog vikenda i savreno jutro da uzme svoju dasku i krene na surfovanje. Tog jutra je i veina lokalnih surfera dola na istu zamisao i Bu je nakon tridesetak minuta odluio da se udalji od guve.

im je odveslao dobrih etrdesetak metara od ostalih surfera, seo je na dasku i plutao gore-dole, uivajui dok eka onaj pravi talas iz njegove mate. Predivan talas poeo je da se podie i da se pribliava obali. Kad se Bu spustio na dasku da ga uhvati, panju mu je privuklo glasno pljuskanje iza njega. Bu je pogledao preko desnog ramena i zaledio se od straha na prizor sivog lenog peraja od etrdesetak centimetara, koje je prosecalo vodu ka njemu. Bu-ovi miii su se ukoili i leao je tako u paninom strahu, borei se za vazduh. Postao je hiperfokusiran na svoje okruenje; uo je kako mu srce lupa dok je posmatrao presijavanje sunca po vlanoj povrini peraja.

18

Nadolazei talas podigao se uvis i na svetlucavoj, poluprovidnoj povrini otkrio Buu najgoru surfersku nonu moru ogromnu belu ajkulu koja je od njuke do repa bila dugaka oko etiri metra. Ukoen od straha koji mu je strujao venama, propustio je talas, a sa njim i brzu vonju do sigurnosti obale. Sada su ostali samo aj-kula i on; plivala je u polukruno i oigledno mu se pribliavala. Lagano mu je prilazila s leve strane, a on je bio toliko zapanjen blizinom ogromne ribe da nije primetio kako mu leva noga opa-sno visi sa daske u ledenoj, slanoj vodi. Velika je skoro kao moj folksvagen, pomisli Bu kad mu se leno peraje pribliilo. Osetio je iznenadnu potrebu da isprui ruku i dodirne ajkulu. Svejedno e me ubiti. Zato je ne bih dodirnuo?

Ajkula mu nije pruila priliku. Uz kljocanje masivne vilice, podigla je glavu ispod Buove noge. Noga mu je ostala iznad aj-kule, na njenoj glavi velikoj kao stena, ali van dubokih usta, a on se prevrnuo preko daske u mutnu vodu. Buov pad u more raspo-mamio je ajkulu. Besno je mahala glavom dok je otvarala i zatva-rala eljust. Velika bela nije nita pogodila: prskala je vodu na sve strane dok se bacakala unaokolo. Buu nije promakla ironija da bez ijedne ogrebotine pluta kraj maine za ubijanje, teke hiljadu i trista kilograma. Kao ni ozbiljna verovatnoa da ova vrhunska

grabljivica nee ponovo promaiti. Raz-miljanja o begu i preivljavanju su mu brzo i u potpunosti preplavila um, ba kao pre nekoliko trenutaka strah.

Ajkula je prestala da se bacaka i za-pliva oko Bua u malim krugovima. Umesto da se popne na dasku za sur-fovanje, leao je na stomaku s rukama prebaenim preko nje. Okretao je da-sku kako je ajkula kruila, koristei je

Nadolazei talas podigao se uvis i na svetlucavoj, poluprovidnoj povrini otkrio Buu najgoru surfersku nonu moru ogromnu belu ajkulu koja je od njuke do repa bila dugaka oko etiri metra.

19

kao privremenu prepreku izmeu sebe i ljudodera. Dok je ekao da zver napadne, strah se pretvorio u bes. Ajkula je ponovo kre-nula na njega i Bu odlui da je vreme da se suprotstavi. Uperio je otar istureni vrh daske u ajkulu dok se pribliavala. Kad je podigla glavu iz vode da ga ugrize, udario je vrhom u ajkuline proreze na krgama. Ona je od udarca ponovo poela uznemireno da se ba-caka. Bu se popeo na dasku i povikao grupici surfera du obale: Ajkula! Buovo upozorenje i prizor uzburkanog kotla zapenjene vode oko njega nateralo je surfere da pojure ka kopnu.

I Bu je veslao prema bezbednosti, ali ajkula ga je zaustavila na-kon samo nekoliko zamaha. Pojavila se na njegovom putu do obale i opet poela da krui oko njega. Doao je do uasnog zakljuka da je njegova taktika izvrdavanja samo odlaganje neizbenog i po-novo ga je obuzeo paraliui strah. Leao je drhtei na dasci dok je ajkula kruila. Skupio je volju da dri uperen vrh daske u pravcu ajkule, ali bio je previe prestravljen da bi se spustio u vodu i opet upotrebio dasku kao prepreku.

Buove misli letele su izmeu straha i tuge. Pitao se ta e nje-gova tri deteta raditi bez njega i koliko e trebati njegovoj devojci da nastavi sa ivotom. eleo je da ivi. eleo je da pobegne ovom udovitu i morao je da se smiri kako bi u tome i uspeo. Ubedio je sebe da ajkula moe da oseti njegov strah kao besan pas; reio je da mora da se pribere jer je njegov strah podstrekivao ajkulu na napad. Na Buovo iznenaenje, telo ga je poslualo. Drhtanje je prestalo i krv mu se vratila u ruke i noge. Osetio se snanim. Bio je spreman da vesla. I zaveslao je pravo ka obali. Zbog snane vodene struje, njegovo putovanje ka kopnu pretvorilo se u izlu-ujue petominutno veslanje rukama, uz stalan oseaj da mu je ajkula negde iza lea i da e ga napasti svakog trena. Kad je sti-gao do plae, saekala ga je zaprepaena grupa surfera i drugih posetilaca. Surferi su mu oduevljeno zahvalili za upozorenje i

20

potapali ga po leima. Bu Konor se nikad nije bolje oseao sto-jei na zemlji.

KAD SE SUKOBE RAZUM I OSEANJA

Bu i velika bela ajkula nisu jedini vodili bitku tog jutra u vodi. Duboko u Buovom mozgu, pod navalom snanih emocija, nje-gov razum se borio da preuzme kontrolu nad telom. Oseanja su prevladavala vei deo vremena, to je uglavnom bilo na njegovu tetu (paraliui strah), ali povremeno i na korist (besom pokrenut udarac daskom za surfovanje). Uz veliki napor, uspeo je da se smiri i poto je shvatio da ajkula nee otii upustio se u opasno vesla-nje ka obali, to mu je spaslo ivot. Iako veina nas nikad neemo morati da se rvemo sa velikom belom ajkulom i nai mozgovi se svakoga dana bore ba kao i Buov.

Svakodnevni izazov uspenog bavljenja emocijama presudan je za ljudsko stanje zato to je ljudskom mozgu svojstveno da pred-nost daje emocijama. Evo kako to izgleda: sve to vidite, namiri-ete, ujete, okusite ili dodirnete putuje kroz telo u vidu elektrinih signala. Ti signali prelaze iz elije u eliju, sve dok ne stignu do krajnjeg odredita mozga. Ulaze u mozak kroz njegovu osnovu, blizu kimene modine, ali moraju da otputuju do prednjeg renja (iza ela) pre nego to stignu do mesta gde poinje racionalno, od-nosno logino razmiljanje. Nevolja je u tome to usput prolaze kroz limbiki sistem mesto gde se stvaraju emocije. Zbog ova-kvog putovanja, stvari najpre doivite emocionalno, a tek onda se razum ubaci u brzinu.

Racionalna oblast ljudskog mozga (prednji deo mozga) ne moe da sprei emociju koju osea va limbiki sistem, ali te dve oblasti utiu jedna na drugu i odravaju neprestanu komunikaciju.