Emocionalna inteligencija

Između eksplozije i implozije , carski put je ekspresija .

* Reč emocija dolazi od lat . emovere - pokrenuti , uznemiriti , uzbuditi i odnosi se na uzbuđeno stanje organizma , koje je pratilac značajnih zbivanja za pojedinca .

* Emocija se manifestuje u 3 oblika : - kao subjektivni dozivljaj osecanje - kao fizioloske promene ubrzan rad srca, znojenje dlanova, rumenilo obraza… - kao karakteristicno ponasanje polozaj tela, grickanje noktiju, izraz lica…

* Glavne dimenzije emocija su :-intenzitet osecanja-nivo napetosti-stepen slozenosti

* Vrste emocionalnih pojava :Afektivni ton , tj . osecanje prijatnosti i neprijatnosti , je najjednostavnija emocionalna pojava . Sve emocije imaju afektivni ton .Afekti su vrlo intenzivne emocije sa burnim telesnim promenama ; dovode osobu u stanje koje karakteriše delimična ili potpuna dezorganizacija ponašanja .Raspoloženja su emocionalna stanja koja na duži rok daju opšti ton nečijem psihičkom životu . To su doživljaji slabijeg intenziteta , ali dužeg trajanja

* Tipovi raspoloženja su svojstvena određenim vrstama temperamenta .Kod melanholika preovlađuju tmurna , kod sangvinika vedra , kod kolerika srdita , akod flegmatika blaga manje više neutralna raspoloženja .

Fizioloske promene su osnov ili okidac dozivljaja emocija al ii obrnuto. Da bi se doziveo kvalitet odredjene emocije neophodno je se fizioloske promene koje je prate, protumace. Tumacenje se zasniva na znacima koje pruza odredjena situacija in a obradi tih znakova.

Emocije indukuju stanja svesti pogodna za stvaralastvo.Osnovna teza od koje polazi koncept o emocionalnoj inteligenciji jeste da su emocije važne za poznavanje sebe i drugih .Emocije se sa razvojem ličnosti menjaju " sazrevaju " i pokazuju dostignuti stepen psihičkog razvoja .Emocije su slozene i nerazdvojive od misljenja. To su npr humor, cudjenje, divljenje, ponos, krivica, strepnja. Dok primarne emocije su instinktivnog, nagonskog karaktera.

Ajnštajn je ponavljao da je najlepše osecanje na svetu osecanje misterije .Hubert Rivs rekao je da je " svaka filozofija neodvojiva od emocionalne podloge iz koje izranja .

* Standardni koncept inteligencije ne prihvata mogucnost jedinstva ove dve psihičke funkcije ( emocija i inteligencije ), vec nasuprot tome smatra da su one međusobno potpuno suprotstavljene .Inteligentno ponašanje poistovecuje se isključivo sa racionalnim , a ponašanje pod uticajem emocija sa iracionalnim .Rasprostranjena predrasuda o rascepu ljudskog između " emocionalne " i " intelektualne " sfere .

Iz uvreženog shvatanja da emocije imaju značenje nečeg iracionalnog , proističe i čovekova borba da potisne svoja osecanja , da im se odupre i da im ne podlegne , jer su one opasne , vladaju ljudima , a pošto su iracionalne o njima čak ne treba ni govoriti , niti ih otkrivati i pokazivati drugima .

Uticaj pozitivnih i negativnih emocija na kreativnost.Psiholog Ajsen je prva sistematski proucavala ulogu emocija u stvaralastvu. Prema njenoj hipotezi pozitivna emocionalna stanja favorizuju kreativnostKaufman i Vozburg kritikuju Ajseine eksperimente. I tumace da negativna favorizuju resavanje problema.Psiholog Abele zakljucuje da pozitivno emocionalno stanje efikasno poboljsava kreativnost. Zakljucuje se da pozitivne emocije imaju kljucnu ulogu u kreativnosti.

Druga istrazivanja su pokazala da nema znacajne razlike izmedju radosnog i depresivnog raspolozenja u pogledu kreativnosti. To znaci da emocije bilo pozitivne bilo negativne imaju pokretacko dejstvo.

Emocionalna i socijalna inteligencija

Termin emocionalna inteligencija prvi su skovali psiholozi Salovej i Majer, ali je teoriju razvio i popularizovao psiholog Daniel Goleman

Socijalna inteligencija je siri pojam koji obuhvata interpersonalnu i intrapersonalnu intel.

* Emocionalna inteligencija obuhvata sposobnost opazanja i poznavanja vlastitih emocija ( njihovog znacenja medjusobne povezanosti ) i sposobnost upravljanja emocionalnim situacijama na adekvatan i socijalno pozeljan nacin. * Emocionalna inteligencija znači inteligentno , svesno , aktivno odnošenje prema vlastitim emocijama .* Gardner je vec uveo u svoj model multiple inteligencije.

- Interpersonalnu inteligenciju : uspešna komunikacija s ljudima , socijalna senzitivnost , delovanje na druge- Intrapersonalnu inteligenciju : razumevanje samog sebe , vlastitih osecanja i motiva , delovanje na sebe

* Goleman je soc. intel. nazvao interpersonalnu , a emoc. intel. nazvao intrapersonalnu.

* Komponente emocije su :- Oset , promena fizioloskog stanja stegnuti misici, ubrzan rad srca , strah- Kognicija , saznanje, spoznaju, otkrice , uvid- Ponasajna tendencija , emocija pokrece i motivise na delovanje

* Emocionalni faktori ( emocionalne crte i emocionalni stilovi ), : -intenzitet emocija , -emocionalna izražajnost , -jasnoca emocija , -emocionalna budnost i -emocionalna inteligencija

Pogrešno je misliti da samo velike emocije i emocionalne bure igraju ulogu u stvaralaštvu ili u životu . Njih smo najviše svesni , jer one najsnažnije remete našu homeostaziju i najviše nas uzbuđuju i pokrecu .Niko ne bi mogao da stvara u neprekidnom stanju povišenih emocija .

* Emocije nisu samo emocije , t.j. svaka emocija sadrži :1. telesni osecaj : promena fiziološkog stanja i prateci telesni osecaj , prijatan ili neprijatan , - stegnuti mišici , ubrzani rad srca , plice disanje , znojenje dlanova , rumenilo lica ...)2. subjektivni doživljaj ( prijatan , neprijatan )3. karakteristično ponašanje ( položaj tela , grickanje noktiju , stiskanje pesnica ...)4. kogniciju : saznanje , spoznaju , otkrice5. akcionu tendenciju : emocija pokrece , podstiče , motiviše na akciju

EQ

* EQ se def kao sposobnost pracenja

EQ se temelji na prepoznavanju vlastitih osecaja u trenutku u kojem je do njih došlo i sadrži sposobnost :-Metaspoznaje ( ili metakognicije ) - svest o vlastitim misaonim procesima-Metaraspoloženja - svest o vlastitim raspoloženjima i emocijama-Samosvesti ( ili svest o vlastitoj ličnosti ) - stalna svest o svojim unutrašnjim stanjima i mislima koje ih prate . Ne treba je brkati sa obuzetošcu sobom , sa egocentrizmom !

* Prema odnosu prema emocijama ljudi se mogu podeliti u sledece skupine :1. Svesni sebe : osobe svesne svojih emocija u trenutku u kojima ih doživljavaju , poseduju emocionalnu svesnost i prefinjenost .Samostalne su , svesne svojih granica , dobrog su psihičkog zdravlja , uglavnom vedre i optimistične . Ne odaju se mračnim mislima , žaljenju za učinjenim .Sposobne su da osete krivicu ( imaju moralni osecaj ), ali se ne odaju griži savesti * kao sterilnom " vracanju filma " unazad .

- Krivica je neprijatno osecanje , rezultat procene pojedinca da je odstupio od vlastitih moralnih normi ili da je naudio drugome.Razlika između griže savesti i kajanja : prva može da ostane pasivna , sterilna , drugo je uvek aktivno , delatno ..Griža savesti je dakle nužan ali nedovoljan preduslov za kajanje

2. Utopljenici : osobe iz ove grupe osecaju se preplavljene emocijama i nemocne da im izmaknu , kao da su one u potpunosti preuzele vlast nad njima . Ne poseduju potpunu svest o svojim osecajima pa su u njima izgubljeni jer ne znaju kako da se postave . Mračna stanja ih potpuno obuzimaju i imaju utisak da su emocionalno totalno izvan kontrole .

3. Pomireni : ove osobe uglavnom nemaju problema sa shvatanjem svojih osecanja , ali ih , ma kakvi bili , i ne pokušavaju promeniti . Imaju pasivan , a ne delatan stav prema svojim emocijama - " takav sam kakav sam , uzmi ili ostavi ". * Ruminacija od lat. reci – prezivanje, ponovno razmisljanje o necemu.

Emocionalna pismenost

Ovaj pojam razvio je transakcioni analitičar Klod Štajner (1996).Kada smo emocionalno pismeni to znači da osecamo svoja osecanja , znamo šta osecamo i koliko snažno , kao i šta je uzrok tih osecanja u nama ili u drugima .

* Skala emocionalne svesnostiNa strani " nepismenosti "1. emocionalna umrtvljenost : najteži oblik emocionalne nepismenosti ;2. telesni oseti : postoji telesna svesnost ; osecaju senzacije u telu , ali ih ne prepoznaju kao emocije ( aleksitimija );3. haotični doživljaj - osoba može da doživi snažna osecanja , ali ne može da ih izrazi rečima ;

Na strani emocionalne pismenosti4. lingvistička linija : sposobnost da se osecanja izraze rečima ;5. diferencijacija : mogucnost prepoznavanja različitih osecanja i njihovog intenziteta , kao i da se o njima razmišlja i govori sa drugima ;6. uzročnost : kada osoba shvata i razume razloge nastanka svojih emocija ;7. empatija : sposobnost da se razumeju tuđa osecanja i da se sa njima saoseca ;8. interaktivnost : u ovu kategoriju spadaju oni koji su u stanju da razumeju emocionalne razmene između ljudi na osnovu svih ( neverbalnih i verbalnih signala ).

Aleksitimija - ( Grč. : a " nedostatak " lekis " reč ", i thimos " emocija "), termin koji je 1972. skovao dr Peter Sifenos ,Aleksitimija je krajnji nedostatak svesti o emocijama i reci da se one indentifikuju i opisu.

Socijalizacija emotivnog reagovanja

Sustinsku ulogu u socijalizaciji deteta igraju roditelji i to na posredan -verbalno i neposredan nacin - afektivno.Socijalna kompetencija : ovladavanje veštinama bitnim za održavanje skladnih odnosa sa svojom socijalnom sredinom .Samokontrola i odlaganje neposrednog zadovoljenja su značajni za svaki stvaralački rad .

* OPŠTE KOMPONENTE EQ:1) Samosvest ( samo -svest ): temelj EQspoznavanje čovekovih emocijaprepoznavanje osecanja u trenutku kada se ispoljava . Nemogucnost prepoznavanja osecanja dovodi do toga da od njih zavisimo2) Samokontrola ( samoupravljanje )- upravljanje svojim emocijama3) Samomotivacija (samo motivacija) upravljanje svojim pobudama , motivima u osnovi je svakog dostignuca , ostvarenja i uspeha4) Empatija (društvena svest ): prepoznavanje tuđih emocijaEmpatija se temelji na samosvesti i samospoznaji 5) Umece održavanja socijalnih kontakata ( upravljanje odnosima )veština kojom se pozitivno utiče na emocionalna stanja drugih ljudi

Treba naznačiti da emocionalna inteligencija nije podjednako bitna u naučnom i u umetničkom radu , niti u različitim oblastima nauke ili umetnosti .

Motivacija

Motivacija od lat : movere , kretati se , motivus , ono što pokrece . Motiv je pokretač , pobuda , ono što nas navodi da da nešto činimo ili izvegavamo .

Ona predstavlja ključ za razumevanje razloga ljudskog ponašanja .

Konstitutivni elementi motivacije- pokretanje- usmerenost- intenzitet- istrajnost

3 suštinske karakteristike motivisanog ponašanja : intenzitet , usmerenost i istrajnost .3 elementa motivisanog ponašanja : motiv , aktivnost , ciljMotivišuca snaga cilja zavisi od jačine ili vitalnosti potrebe ( u širem smislu te reči ) i od vrednosti koja se pridaje cilju .

* Negativna i pozitivna motivacijaAmbivalencija ( od lat ambi , oba . + Valentia , snaga ) ili negativna i pozitivna vrednostMotivacija ima dvosmerno kretanje : od nečega ( izbeci , udaljiti se ) i ka nečemu ( dostici , postici )Pozitivni podsticaji su oni koji vode zadovoljenju naših potreba i želja , a negativni oni koji osujecuju to zadovoljenje .Ovi drugi se takođe nazivaju " podsticajima " ili " motivima " jer nas nagone da ih aktivno izbegavamo ( na primer , kazne koje su neugodne jer osujecuju naše želje ).

Dve strane motivacije - negativna i pozitivna1. Negativna kad je čovek je " gonjen ", " naterivan " neprijatnim unutrašnjim stanjima , nedostacima na akciju : okretanje " od nečeg ".2. Pozitivna ili insentivna motivacija : kad je čovek " privučen " nekim vrednim ciljevima : kretanje " ka nečemu ".Razlike postoje i značajne su : pozitivna i negativna motivacija aktiviraju različite kognitivne i emocionalne sisteme i daju kvalitetno drugačije rezultate .Ali je drugačiji psihološki status jedne i druge : razlika između pozitivne i negativne motivacije je više u kvalitetu nego u intenzitetu.Važna je i uloga negativne i pozitivne motivacije u njihovom međudejstvu : negativna je ( na duže staze ) efikasna i plodna samo kad je u službi pozitivne .

Kada je motivacija pozitivna javlja se sinergija.Sinergija od lat. reci syn – zajedno , ergon – rad, synergos – raditi zajedno. Pojam koji opisuje stanje kada je celina nesto vece i drugacije od zbira svojih delova.

Problem nastaje i onda kada negativna motivacija ojača do te mere da , umesto da podržava i hrani pozitivnu , ulazi u konflikt sa njom .Tada se javljaju dve sile koje vode u dva suprotna pravca , što ima inhibirajuce dejstvo na akciju

Borba između ove dve vrste motivacije proizvodi ambivalenciju koja " guta " veliki deo mentalne energije koja bi trebalo da se usmeri na efikasno obavljanje zadataka .Najčešci pokazatelji ove pojave su oklevanje , sumnja , neizvesnost , nedelotvornost i konfuzija .Kao odbrana od tog unutrašnjeg konflikta može da se javi i povlačenje u ravnodušnost , pasivnost , odnosno demotivacija .

U motivaciji nije važno samo " zašto " smo motivisani , vec i " kako ".Motivacija može da bude pokrenuta , podstaknuta žaokom neprijatnih ili bolnih osecanja i doživljaja , ali ne može biti produktivna i stvaralačka bez " kretanja ka " pozitivnim vrednostima i ciljevima .

Intrinzicna i ekstrinzicna motivacija

Intrinzicnu ( unutrasnju ) motivaciju mozemo definisati kao skup sila koje podsticu pojedinca da svojevoljno vrsi neku delatnost zato sto im interesovanje za njuEkstrinzična ( spoljna ) motivacija , kada pojedinac nešto radi prvenstveno zbog posledice ili posledica koje su izvan same te delatnosti : da bi , na primer , izbegao kaznu ili naprotiv , da bi dobio neku nagradu , stekao priznanje ili odobravanje drugih .

Pažnja ! Ne treba unutrašnju motivaciju poistovetiti sa pozitivnom , a spoljnu sa negativnom motivacijomIntrinzična motivacija može biti i pozitivna i negativna : zadovoljstvo u nekoj aktivnosti ili unutrašnja prinuda ( frustracija , nedostatak , patnja ...)* Promena fokusa , u toku samog procesa rada , sa unutrašnje na spoljnu motivaciju ima negativne efekte

* Uloga spoljne motivacije bi trebalo da bude privremena i prelazna - kao etapa između odsustva motivisanosti i buđenja unutrašnje motivacije .Kao što je pozitivna motivacija mocnija od negativne , tako je i unutrašnja mocnija od spoljne .

Odlučujuci faktori unutrašnje motivacije , su , dakle :- radoznalost ,- potreba za samoodređenjem i- potreba za kompetencijom

1. Radoznalost je jedan od eksperimentalno dokazanih faktora intrinzične motivacijeRadoznalost je jedna od fundamentalnih ljudskih potreba i odlika . Ona je prirodni , unutrašnji motivator , koji ne slabi niti se iscrpljuje vremenom .Čovek ima potrebu da otkriva , da saznaje i da proširuje svoja znanja .2. Potreba za samoodređenjem ( samoopredeljenje ): potreba koju ima svaki čovek da doživljava sebe kao glavnog uzročnika i pokretača vlastitog ponašanja i delovanja , da ima osecaj da bira i odlučuje o tome šta ili kako radi ; težnja ka što vecoj autonomiji .Sve što liči na pritisak , prinudu , kontrolu , smanjuje osecaj samoodređenja , to npr mogu biti rezignacija , konformiranje , odustajanje , beznađe.3. Osecaj vlastite kompentencije , Sam proces primene i unapređivanja neke veštine , umeca praceno je izuzetnim zadovoljstvom .Kompentencija dolazi od lat. reci compententia sto znaci proporcija , simetrija, skladan spoj.U užem smislu reči , kompetencija znači osvedočenu i priznatu sposobnost , umece , veštinu , znanje u nekoj oblasti .U širem psihološkom smislu , težnja za kompetencijom se koreni u potrebi ljudi za interakcijom sa okruženjem , za delovanjem , uticanjem na to okruženje i na sebe same .

Ekstravagantno od lat . ekstra, izvan i vagere , lutati , ektravagantem rasipništvo , prekomerno , preterano , raskošno.

Lokus kontroleLokus kontrole je jedan od ključeva za razumevanje ličnosti i njenog ponašanja .Oni koji veruju da sami grade svoj život imaju interni lokus kontrole - smatraju da je kontrola u njima samima .Na drugoj strani , postoje ljudi koji smatraju da nemaju kontrolu nad svojim životima i da je sve što se dešava rezultat delovanja drugih ili sudbine .Oni imaju eksterni lokus kontrole ( ELK ) jer osecaju da je kontrola nad njihovim životom negde izvan njih.

Dok se osobe sa ILK bolje osecaju na mestima i zadacima gde se traži puno inicijative i gde je manja supervizija i kontrola , osobe sa ELK se bolje osecaju u čvrsto strukturisanim situacijama , jasnim okvirima i datim ulogama ( npr. u hijerarhizovanim organizacijama )Iz prethodnog se da lako videti da su stvaraoci , u bilo kojoj oblasti , ljudi sa snažnim internim lokusom kontrole , zbog čega imaju mnogo izrazitiju težnju ka slobodi i nezavisnosti od nestvaraoca .

Stanje Toka

Stanje toka je mentalno stanje u kome se osoba nalazi u stanju potpune predanosti onome što radi .Odlikuje se osecanjem , potpune poistovecenosti i jedinstvfokusirane energijea sa onim što radi , prevazilaženjem dotadašnjih mogucnosti bez osecanja napora .Tvorac tog pojma je psiholog Mihalji Čiksentmihalji , profesor psihologije na čikaškom univerzitetu .

* To je stanje kada smo u potpunom skladu sa svojim unutrašnjim bicem .Ideje se rađaju , sve se čini jednostavno i lepo . Stvari se odvijaju svojim prirodnim tokom i ništa ne može da pođe naopako .* Dosada , depresija , anksioznost , nemir su sušta suprotnost stanju toka .* Odlika toka je spontana radost , čak ushicenje , zanos .* Postoji nekoliko načina da se uđe u stanje toka . Jedan je svesno fokusirati svu svoju pažnju na tekuci zadatak . Visoka koncentracija je sama suština toka .

Kreativno okruzenje

Skola bi morala da ima za cilj, formiranje skladnih licnosti , a ne specijalista. Anstajn

Pod okruzenjem posrazumevamo mikrookruzenje ( porodica ) srednji nivo okruzenja ( skola ) i makrookruzenje ( drustvo, kultura ).Arnold Hauser tumaci pocetak renesanse :Makrookruzenje ne zavisi od pojedinca. Vec mozemo da uticemo na srednji nivo i mikrookruzenje.

Porodicno okruzenjeKarl Rodzers smatra da porodicno okruzenje treba da bude psiholoski podrzavajuce, podsticajno i relativno ne kriticki nastrojeno u odnosu na dete.

Izdvajaju se 3 tipa porodicne strukture:1. okruzenje sa rigidnim pravilima2. okruzenje sa gipkim pravilima3. okruzenje sa slbim ili nepostojecim pravilima.

Najpodsticajnije okruzenje je ono koje pruza jasna , cvrsta pravila, osecaj sigurnosti i predvidljivosti kao i izuzetke koje unose fleksibilnost u pravila i zivotne navike.

Moze se s toga izneti da uslovi koji su najpogodniji za kognitivni razvoj deteta, je fleksibilno struktuisano okruzenje. Osim toga vazan je i afektivni odnos prema detetu.

Posmatranja svakodnevnog zivota pokazuju da je ljudskom organizmu potreban odredjeni minimum uzbudjenja jednako kao sto je potreban odmor. S druge strane zivahnoj , senzibilnoj osobi nisu neophodni nikakvi narociti spoljni stimulansi, ona je u stanju sama sebe da podstice.

Prema Maslovu zadovoljena potreba ne predstavlja vise motiv.

Stvaralacka licnost

Psihoanaliza i stvaralastvo

Osnivac psihoanalize je Sigmund Frojd.

Psihoanaliza je celoviti teorijski sistem zasnovan na idejama iz prakse.Kamen temeljac psihoanalitickog teorijskog sistema je postojanje nesvesnog, koje se sastoji od zaboravljenog, tj potisnutog sadrzaja.Psihoanaliza je slozen fenomen koji obuhvata sledece aspekte :1) postupak istraživanja psihičkih procesa u cilju dopiranja do njihovih nesvesnih korena ; razotkrivanje duboko skrivenih motiva čovekovog ponašanja2) dijagnostičko - terapijska metoda psihičkih poremecaja . Razvija se na osnovu istraživanja u domenu patologije , analize simptoma neurotičara .3) teorija ličnosti ( govori o strukturi i razvoju čoveka ).4) filozofsko - antropološka teorija : primena psihoanalitičke teorije na mitološke , antropološke , umetničke i religijske fenomene

Frojd ( nije imao prethodnike ) je zasnovao istraživanje , opis i analizu psihičkih procesa na dva principa :1) nesvesno - sačinjeno od potiskivanja nagona i želja koji deluju na svesni život mimo svesti .2) libido - seksualni nagoni , naročito infantilna seksualnost , čije je postojanje dotada bilo negirano , igraju , veoma rano , odlučujucu ulogu u formiranju psihičke i afektivne ličnosti .

Za godinu nastanka psihoanalize obično se navodi 1895 . kada je Frojd , zajedno sa Brojerom , objavio " Studije o histeriji ".Na drugim mestima se za zvanični početak psihoanalize uzima 1900. kada je objavljen prvi samostalni Frojdov rad , knjiga Tumačenje snova ( godina razlaza sa Brojerom ).

Prema Frojdu neuroze ( fobije , histerične paralize i bolovi , neke vrste paranoja ) potiču od duboko traumatskih iskustava iz prošlosti pacijenta , koja su zaboravljena , skrivena od njegove svesti .Cilj psihoanalitičkog tretmana je da omoguci pacijentu da ponovo postane svestan tih događaja kako bi se sa njima suočio , intelektualno i emocionalnoOsnovni terapeutski metod je metod slobodnih asocijacija koje otvaraju prolaz ka potisnutom i dovode do abreakcije

Prodor u svest potisnutih cenzurisanih sadrzaja remeti homeostazu , izaziva uznemirenost, ankcioznost sto je uzrok razvoja mehanizma odbrane

Osnovni terapeutski metod je metod slobodnih asocijacija koje otvaraju prolaz ka potisnutom i dovode do abreakcijeAbreakcija : namerno ( indukovano ) ili spontano oživljavanje i " pražnjenje " afekata koji su bili povezani sa potisnutim predstavama i secanjima na neki traumatski doživljaj .Abreakcija dovodi do smanjenja ili otklanjanja emocionalne napetosti .

Nekoliko Frojdovih učenika i sledbenika vrlo brzo su razvili različite teorije od Frojdove .Karl Gustav Jung (1875-1961) libido shvata kao neku vrstu životne energije , čija je samo jedna od

komponenti , i to ne od odlučujuceg značaja , seksualnost . Uvodi i pojam kolektivno nesvesnogAlfred Adler (1870-1937) postavlja u središte psihičkog života borbu protiv osecanja inferiornosti - volja za moc .

Potvrde

* Smelost da zaviri u mračne strane psihe i hrabrost da to iznese u javnost* Teorijski celovit sistem zasnovan na praksi* Tehnike za istraživanje i procenu i terapijski metod .* Otkrice skrivenih uzroka i dinamike ponašanja - uloga nesvesnog .* Frojd je bio originalan , hrabar , beskompromisan mislislac , strpljiv posmatrač , analitičar , talentovan terapeut .

Kritike

Po Frojdu je čovek mehaničko , reaktivno bice , determinisano spoljnim i unutrašnjim silama , rob svoje prirode . Malo mesta za ličnu odgovornost i slobodnu volju .Biologističko shvatanje ljudske prirode po kojem je čovek energetski sistem , koji je :podstaknut seksualnim i agresivnim nagonima ( panseksualizam )egoističan ( princip zadovoljstva )determinisan ( detinjstvom i nesvesnim motivima )u večnom sukobu sa društvenim ograničenjima

Teorija licnosti

Prema Frojdu, ljudima upravljaju instinkti koji se mogu svesti na mali broj osnovnih i grupisati u dve kategorije.Eros, instinkt života: svi erotski instinkti i instinkti samoodržanja, uvecanja života.Tanatos, instinkt smrti: agresivni porivi upravljeni ka (samo) destrukciji i okrutnosti.Sam Frojd nije koristio naziv Tanatos, vec samo "instinkt smrti".Struktura ličnostiTrodelnaId ("Ono"): biološki deo ličnosti kojim vladaju instinktivni seksualni porivi koji traže zadovoljenje.Ne poznaje zakone vremena, logike i morala, u njemu ne postoje vreme i prostor.Arhaična oblast i jezgro nagonskih sila čiji je jedini cilj neposredno i potpuno zadovoljenje.2. Super-ego ("Nad-ja") - savest, društveno kontrolni mehanizmi koje roditelji usađuju deci u najranijem detinjstvu.Nosilac moralnih normi: formira se tokom procesa socijalizacije u najranijem detinjstvu.Funkcije samoposmatranja, savesti i idealaSuper-ego komunicira (možda bi primerenije bilo reci kontroliše), sa Egom preko osecanja poput ponosa, sramote i krivice.3. Ego ("Ja") je središnji deo trodelne strukture ličnostiFunkcije ega: posredovanje između zahteva Ida i Super-ega; upravljanje prema principu realnosti; razlikovanja stvarnosti od fantazije, odlaganje gratifikacije, odbrana od stresoraSnaga ega: kapacitet pojedinca za logičko razmišljanje, inteligencija, samokontrola nad impulsima.Karakter naše ličnosti zavisi od sposobnosti Ega da balansira između ove dve mocne sile koje caruju našim umomUkoliko ego ne uspeva da "pomiri" težnje Ida sa merilima Super-ega javljaju se različiti mehanizmi odbrane.Mehanizmi odbrane mogu biti adaptivni (uspešni) ili patogeni (neuspešni)

adaptativne, uspešne odbrane: korišcene u službi boljeg funkcionisanja Ega.patogene ili neuspešne odbrane: rigidne, automatske, dovode do neurozeEgo dezintegracija - psihoze: slom sposobnosti Ega da se nosi sa sopstvenim funkcijama (razlikovanje fantazije od stvarnosti, samokontrola, posredovanje između zahteva Ida i zahteva okruženja ...)

Mehanizmi odbrane su nesvesni unutrašnji mehanizmi i predstavljaju odbranu ega protiv ugrožavajucih spoljašnjih opasnosti, ali još više od sopstvenih neprihvatljivih želja.Zajedničke odlike svih odbrambenih mehanizama:nesvesni, automatski obrasci (javljaju se nevoljno) i krivotvore stvarnost (iskrivljeno tumačenje stvarnosti).njihovo javljanje je (skoro uvek) isprovocirano strahom, stidom, osecanjem krivice.Nisu sve reakcije na zahteve spoljašnje sredine odbrane.Za izvršenje tog zadatka, zdrav Ego koristi, u prvom redu, svoje racionalne Ego funkcije, a samo ponekad i odbrambene mehanizme.Mehanizmi odbrane nisu sami po sebi patološki: mnoge od njih koriste zdrave osobe, a željene ili neželjene posledice zavise od okolnosti, vrste i načina kako se ti odbrambeni mehanizmi koriste.Mentalno zdrav čovek više koristi savlađivanje tj. suočavanje sa problemom i svesnu borbu za njegovo prevazilaženje, dok mentalno oboleli više koriste mehanizme Ego odbrane (patološke), a manje savlađivanje.Savlađivanje-obuzdavanje je svesno razrešavanje konfliktne situacije i pripada osnovnoj racionalnoj funkciji Ega.Ego normalne ličnosti se uspešno bori sa zahtevima Ida i Super-egaAli u slučaju velikog stresa, traume, kada strah stupi na scenu Ego oseca potrebu da se odbrani od nasrtaja, kako spoljašnjih, tako i unutrašnjih faktora koji mu prete.Veliki izazovi, događaji u životu pojedinca pokrecu neke mehanizme odbrane dok se ne sabere, ne "dođe k sebi".

Odbrambeni mehanizmi

Mogu se prepoznati po sledecim karakteristikama:1. ponašanja su rigidna;2. teško ih je kontrolisati;3. javlja se anksioznost kada je odbrambena reakcija blokirana;4. postoji nepodudarnost između verbalne i neverbalne komunikacije (izraza lica, pokreta, položaja tela itd.)Potiskivanje (represija): prema Frojdu, temelj, praobrazac svih psihičkih odbrana, ključni i najvažniji mehanizam odbraneBlokiranje i aktivno sprečavanje prodiranja u svesti neprijatnih predstava vezanih za zabranjene želje i negativnih impulsa (besa, mržnje, ljutnje itd.)Sadržaj je potisnut u nesvesno, a nesvesno je taj sadržaj (predstava) + sila koja ga sprečava da prodre u svestMehanizam potiskivanja je koristan jer nam pomaže da se sačuvamo od neprijatnih događaja i anksioznosti.Potiskivanje, u svakodnevnom životu, uzrokuje zaboravljanje nekih stvari, imena, događaja.Ako smo npr. zaboravili da odemo na neki sastanak, verovatno smo imali neku neprijatnu misao u vezi s tim sastankom, tako da smo isključili iz svesti obavezu da na taj sastanak odemo u određeno vreme.Iz ličnog iskustva možemo da zapazimo da obično zaboravljamo ono što ne želimo ili nam je neprijatno da uradimo.Prva karika u lancu mehanizama koji dovode do neurotičnih poremecaja jeste neuspešnost potiskivanja, usled čega se pojavljuju simptomi.

Poricanje (stvarnosti) i negiranje (sopstvenih nagona, želja, motiva) - "isključivanje iz stvarnosti". Jedan od najprimitivnijih najopasnijih mehanizama (jer se ne može pobeci od stvarnosti bez posledica).Primer za ovaj oblik odbrane je odbijanje ljudi da prihvate smrt voljene osobe, neprihvatanje neuspeha i slično.Za ove ljude kažemo da ne žele da "pogledaju istini u oči".Može da ima tragične posledice, npr. kada se pojedinac suoči sa nekom teškom bolešcu, on umesto da uzima lekove koji mogu da mu spasu život, poriče da je bolestan.

Racionalizacija - pošto su potisnuti pravi razlozi ponašanja, traže se neki drugi koji bi nam bili prihvatljiviji.Pribegavanje socijalno prihvatljivom, manje više logičnom, racionalnom objašnjenju za radnje ili odluke koje su proizvedene nesvesnim impulsima.Racionalizacijom osoba samu sebe obmanjuje, jer postoji težnja svakog čoveka da svoj postupak objasni i opravda socijalno i etički opravdanim motivom.Npr. iako je u nezavidnoj finansijskoj situaciji, čovek kupuje nova kola i samog sebe ubeđuje da je razlog to što stara kola nece izdržati zimuIdentifikacija - zamenjivanje svoje ličnosti drugom, pogodnijom u datoj situaciji, prihvatljivijom ili glamuroznijom.Zamenjivanje se vrši u svrhu oslobađanja od emocionalne neprilagođenosti, osecanja inferiornosti, napetosti ili straha.Kao odbrambeni mehanizam pomaže pojedincu da svoje lične neuspehe ublaži identifikovanjem sa nekom drugom uspešnom osobom ili grupom.Doživljavanje tuđeg uspeha kao svog vlastitog.Identifikacija se uglavnom dešava ako postoji emocionalni odnos između subjekta i objekta identifikacije i to prvenstveno u pozitivnom smislu (ljubav, simpatija, priznanje).U nekim slučajevima odnos može biti investiran i u negativnom smislu i tada imamo "identifikaciju sa agresorom". Ova vrsta identifikacije je mogla da se primeti kod zatvorenika u konc. logorima u toku II svetskog rata, kada su se pojedini logoraši, postavši pomocnici stražara, zbog velikog straha za sopstvenu egzistenciju, identifikovali sa ponašanjem agresivnih stražara i ponašali se čak i surovije od samih stražara.Stokholmski sindrom

Regresija - povratak u neke ranije faze života prilikom susreta sa opasnošcu . Frojd tvrdi da se vracamo do onoga trenutka kada smo se poslednji put u životu osecali potpuno sigurno .To je težnja da se ličnost vrati u raniju situaciju , koja je prijatnija , jer joj je aktuelna mučna , nepodnošljiva .Povratak i na fantaziju , maštanje .Regresija se javlja i kod " normalnih " ljudi i služi rekreaciji , opuštanju .Kartanje ( bez igre u novac ), rekreacioni sportovi , igre odraslih , opuštenost i infantilno ponašanje na odmoru , sve to spada u regresiju normalnih i znak je uravnoteženosti .Regresija na infantilne nivoe mišljenja i ponašanja može da se javi i u snu .

Reaktivna formacija ( verovanje u suprotno ) - ovaj način odbrane Ega je zamenjivanje neprihvatljivog impulsa u prihvatljivi .Primer - osoba sa homoseksualnim sklonostima ce često i žestoko tvrditi da prezire homoseksualce .Izolacija ( intelektualizacija ): odstranjivanje bilo kakvih emocija u odnosu na događaj koji u nama izaziva strah ili negativne reakcije ; " blindiranje ".Tipičan primer za izolaciju je sputavanje prirodnih reakcija čoveka na krv , smrt , rane . Prisutno je kod policajaca , vatrogasaca , lekara , na ratištima i td .

Izolacija može da se ogleda u tome da pojedinac izbegava prepreke koje ga frustriraju .Npr . učenik koji je doživio česte neuspehe na testu iz matematike , počinje da izbegava da izlazi na testove . On uradi sve pripreme za taj test , ali na kraju odustane.Često je povezano sa racionalizacijom .

Pomeranje ili supstitucija - kada se naša agresija zbog neuspeha usmeri , ne prema stvarnom izvoru frustracije vec prema nekom drugom objektu ili osobi .Npr . dete koje je frustrirala majka ili drug u igri može reagovati neprimerenom agresijom prema svom mlađem bratu . Ili devojčica koju je naljutila majka , pomera svoju agresiju na lutku , pa joj otkine glavu .

Projekcija kao mehanizam odbrane se sastoji u tome da se vlastite osobine ličnosti pripisuju tj . vide u drugima . To su uglavnom one osobine koje mi ne želimo da priznamo u sebi jer su socijalno i moralno neprihvatljive .Nesvesna mržnja prema nekom se projektuje na objekat : " ne mrzim ja njega - on mrzi mene ".Projekcija onemogucuje pojedincu da se suoči s svojim manama i agresivnim impulsima jer ih pripisuje drugima .Često prisutna u nastanku sumanutosti i u paranoji.Uopšteno govoreci , ovo je nepoželjan " ružan " mehanizam .

Reaktivna formacija : ispoljavanje suprotnih emocija i ponašanja od potisnutih .Mehanizam odbrane koji podrazumeva odlazak u drugu u krajnost , suprotnost ; nadkompenzacija za neprihvatljive impulse

Bežanje u bolest - ponekad , kad se javi opasnost po Ego , ono može da se zaštiti bežanjem u bolest . Sve dok traje opasnost , Ego ne dozvoljava ozdravljenje .Bežanje u bolest je i osnova hipohondrije ; nesvestan proces za razliku od simulacije bolesti koja se koristi da bi se svesno , namerno izvukla neka korist ili pogodnost .Ne treba zaboraviti da su odbrambeni mehanizmi velikim delom ili potpuno nesvesni .

Povlačenje : jedan od najpodmuklijih mehanizama odbrane jer se u svim drugim mehanizmima odbrane osoba bori da pronađe izlaz iz teške situacije , bori se sa svojim frustracijama i konfliktima , a samo u situacijama povlačenja osoba odustaje i izbegava da se suoči sa bilo kakvom konfliktnom situacijom .Npr . siromašan čovek napušta svoju višečlanu porodicu jer ne vidi izlaz iz svojih problema i ne želi da se suoči sa strahom kako svakodnevno preživeti .

Maštanje i dnevno sanjarenje služi fiktivnom ostvarenju onoga što ne može da se ostvari u stvarnom životu . Vecina nas je imala sanjarenje o kažnjavanju onih koje mislimo da trebamo kazniti ili o uspesima koje nikada u realnosti necemo postici .Ovaj mehanizam odbrane ukoliko se umereno koristi , može nam pomoci da sačuvamo samopoštovanje i ravnotežu , ali preterano i svakodnevno maštanje i sanjarenje može osobu odvuci od realnosti .

Nasuprot potiskivanju kao osnovi svih odbrana , stoji sublimacija koja je osnova stvaralaštva .Sublimacija : preusmerenje negativnih poriva na društveno poželjne i cenjene kao što su kreativni impulsi ili impulsi u službi društvaNpr . bavljenje agresivnim sportovima kao sublimacija destruktivnih , neprijateljskih impulsa .Zreli , produktivni mehanizam odbrane , jer ne blokira psihičku energiju , a zadovoljenje potrebe usmerava kroz društveno prihvatljivu aktivnost .

Frojd je tvrdio da je sublimacija društveno najpozitivnija odbrana , ali i najzdravija za ličnost .Najređe upotrebljavan mehanizam - jer zahteva postojanje drugih faktora ( integrisani Ego , inteligenciju , talenat , senzibilitet , kreativnost , ali i prisustvo stvaralačkih podsticaja u detinjstvu )

Frojd je cenio i humor kao zdrav i produktivan mehanizam odbrane ( ali ne sve vrste humora , jer postoje agresivne šale ).

Frojdova gledišta o umetnosti možemo grubo podeliti na 4 teorije koje su se javile sukcesivno :1. Umetnost je sublimacija .2. Umetnost je katarza .3. Umetnost je regresija u službi Ja .4. Umetnost je fantazija i objekt - kateksaOva 4 učenja se delimično preklapaju , a sublimacija je najopštija

1. Ako je sublimacija oslobađanje , putem preusmerenja ka drugačijim ciljevima , pritiska nevesnih ili potisnutih tendencija koje prete da poremete našu duhovnu ravnotežu - onda je umetničko stvaranje neka vrsta nužnosti , a ne trošenje suviška energije .Umetnost kao reakcija na jedno unutrašnje stanje napetosti , koja služi prvenstveno uspostavljanju ravnoteže .

Sublimacija ima dvojaku funkciju :1. Usmeravamo nagonsku energiju prema višim funkcijama psihičkog života2. Sadržaju naših nagonskih sukoba , kompleksa , dajemo viši sadržaj , opštiji , prihvatljiviji , prilagođavamo ih drugim ljudima , podižemo lični doživljaj na opšteljudski plan .

Stoga u umetničkom izražavanju nalazimo uvek dve suprotne tendencije :1. težnju da izrazimo svoja opažanja i osecanja , želje i lične probleme i2. težnju da tim ličnim težnjama damo opšti značaj , da ih prilagodimo drugim ljudima . Zato ih preoblikujemo i u tom nastojanju i maskiramo .Umetničko stvaralaštvo je istovremeno izraz i maska .Umetnik podleže ne samo ličnoj , nesvesnoj cenzuri , kad su posredi njegovi kompleksi , vec i društvenoj , svesnoj cenzuri , da bi tim kompleksima dao društveno značajan oblik .Po tome se umetnik i razlikuje od pukog sanjara i neurotičara .

Sublimacija uspeva onda , kad ličnom sadržaju , koji bi nas , u svojoj sirovosti i neposrednosti , zakočio u izražavanju , možemo da damo jedan socijalni značaj , potresan za sve ljude , a ne samo za autora .Te društvene tendencije primaju energiju od nagonskih , odnosno erotičkih tendencija .

U sublimaciji se dešava socijalizacija , eksternalizacija neke mučne lične situacije zahvaljujuci i mehanizmu pomeranja iste na drugo lice .

Dva nesvesna mehanizma koji koriste pisci za " okajavanje svoje krivice ".1. uvođenje čitalaca kao saučesnika , što uključuje :ublažavanje krivice putem zajedničkog učestvovanja ;Publika , preko literarnog dela , usvaja i piščeve nesvesne motive i učestvuje u njegovoj krivici .2. izražavanje nesvesne odbrane od potisnutih želja , koje izazivaju osecaj krivice , kreativnim pisanjem .Sublimacijom se postiže katarza .