Emil Sioran - Moja zemlja

8/9/2019 Emil Sioran - Moja zemlja

1/22

Ем ил С иоран

О Ј АЗ Е Љ А


2/22

О Ј А З Е Љ А

С р е д и н о м 1949. А л б е р К а м и ј е п р о ч и т а о к о д Г а л и м а - р а р у к о п и с п р в е С и о р а н о в е к њ и г е н а ф р а н ц у с к о м : р а - т а к п р е г л е д р а с п а д а њ а (Р г е а з


3/22

Б и б л и о т е к а

Н Е С А Н И Ц А

Е м и л С и о р а н

М О ЈАЗЕ М Љ А

С ф р а н ц у с к о г п р е в е о

П е т р у К р д у

В РШ А Ц1998.


4/22

Н а с л о в и з в о р н и к а

Е г ш 1 С ш г а п о п р а у в

С А Д РЖ А Ј

С и м о н Б у е : У в о д н а р е ч / 7

о ј а з е м љ а /11 о п р а у з 121

П е т р у К р д у : С и о р а н , С и м о н и Р у м у н и ј а


5/22

У В О Д Н А Р Е Ч

Н а ш л а с а м т е к с т М о ја з е м љ а у п р о л е ћ е 1994.

п о к у ш а в а ј у ћ и д а н а п р а в и м р е д у С и о р а н о в о ј м а -

л о ј с о б и - у т о ј н а д р е а л н о ј п р о с т о р и ј и и с п у њ е - н о ј н е п о јм љ и в и м н е р е д о м , г д е с е с а м о о н м о г а о

с н а ћ и . И н а ч е , п о н о с и о с е о в и м с в о ји м м а л е н и м

и о р и г и н а л н и м п р о с т о р о м . Н а н е к и м ф о т о г р а - ф и ј а м а о н т у с т о ј и у н е в е р о в а т н о н и с к о м с о б и ч -

к у о с т а в љ а ј у ћ и п р и ј а т а н у т и с а к , ц и н и ч н о и п р о -

в о к а т и в н о с е о с м е х у ју ћ и , з а ч у ђ е н о м и з б у њ е н о м

ф о т о г р а ф у .

О х а о с у у њ е г о в о ј с о б и , н е в е р о в а т н о ј г о м и л и

н е с а м о к њ и г а и п а п и р а в е ћ и с в а к о ј а к и х п р е д -

м е т а , м о ж е м о с т е ћ и п р е д с т а в у ч и т а ју ћ и к р а т а к

о п и с (н е б е з т а л е н т а , н а н е м а ч к о м ) Р п е с1§а г с 1

б с ћ и И е -Т ћ о т а . С и о р а н ј е о в а ј њ е н т е к с т п р е -

у з е о и с т а в и о н а к р а ј и н т е р в ј у а к о ј и ј е 1984. г о -

д и н е д а о , у Т и б и н г е н у , а о б ј а в љ е н ј е у К о п к и г з -

ћ и с ћ у е г 1а § с н а с л о в о м Е т С е а р г а с ћ .Њ е г о в а м а н с а р д а и м а , п о д к р о в о м , ј е д а н м а -

л и п р о д у ж е т а к , н е к у в р с т у о с т а в е , у к о ј у с е м о -

7


6/22

ж е у ћ и с а м о п о г н у т . Т у ј е б и л о т о р б и , к а р т о н -

с к и х к у т и ј а , к о ф е р а ; н а л а з и о с е и ј е д а н в е л и к и

к о ф е р к о ји ј е С и о р а н д о н е о к а д а ј е д о ш а о у

Ф р а н ц у с к у , п о ч е т к о м 1941, з а у в е к н а п у с т и в ш и

Р у м у н и ј у - т о л и к о о ч а ј а н , к а о ш т о је ч е с т о п р и -

ч а о , д а н и ј е и м а о с н а г е д а к у п и ч а к н и п е р т л е з а ц и п е л е .

У т о м к о ф е р у н а л а з и л о с е м н о ш т в о р у к о м

и с п и с а н и х с т р а н и ц а , н е к е у м а п а м а , у с м о т у љ ц и -

м а и л и у л и с т о в и м а ... и в е л и к и с м е ђ и к о в е р а т н а

к о ј е м ј е п л а в и м м а с т и л о м б и л о н а п и с а н о : М о ја

з е м љ а , и и с т о м б о ј о м п о д в у ч е н о . У н у т р а ј е б и л о

ј е д а н а е с т п а ж љ и в о п р е с а в и ј е н и х с т р а н и ц а и с п и - с а н и х м а с т и л о м . С и о р а н ћ е с е с в о г н а л и в -п е р а

о д р е ћ и м н о г о к а с н и ј е , п о с л е п о ј а в е х е м и ј с к е

о л о в к е - м а с т и л о , к а о и с г и л о в о г т е к с т а у п у ћ у ј у

н а д а в н а ш њ а в р е м е н а . Н е с у м њ и в о ј е д а С и о р а н

н и ј е н а п и с а о о в а ј т е к с т у с о б и ц и , у у л и ц и О д е о н

у к о ј о ј с е н а с т а н и о 1960, в е ћ у х о т е л у а ј о г , у

у л и ц и о п 81е и г 1е Р п п с е , г д е ј е , т а к о ђ е , с т а н о -

в а о у п о т к р о в љ у , у м а л о ј с о б и п у н о ј с у н ц а к о ј а ј е п р е л и ч и л а н а б р о д с к у к а б и н у н е г о н а х о т е л - с к у с о б у . И з њ е с е в и д е л о н е б о и з н а д д в о р и ш т а

с а ж у т и м з и д о в и м а и о к р у г л о м в о ћ к о м у к о ју с у ,

к а о у д е о н е к о г п о з о р и ш н о г д е к о р а , г л е д а л и

п л а в и з а с в о ђ е н и п р о з о р и ј е д н о г а т е љ е а .

С п о г л е д о м н а о в а ј а п с о л у т н о ц и в и л и з о в а н и

д е к о р , н а п и с а н а ј е М о ја з е м љ а . С и о р а н а ј е м у ч и -

л а м и с а о н а с в о ј у з е м љ у и с в о ј у п р о ш л о с т , п о

к о јо ј ј е н е п р е к и д н о к о п а о ; а л и о в е п о ж у т е л е

с т р а н и ц е к а о д а с у б и л е р а с т а н а к , и т о н е р а с т а -

н а к с а п р о ш л о ш ћ у , к о ју је ж е л е о д а о д б а ц и , в е ћ

р а с т а н а к с а ј е з и к о м к о ј и ј е н а п у с т и о . П р в а њ е - г о в а к њ и г а н а ф р а н ц у с к о м , Р г е с и с1е д е с о т р о м -

п о п , ш т а м п а н а је 1949, а п у т к о ј и м ј е С и о р а н к р е н у о у т о в р е м е б и о ј е п у т б е з п о в р а т к а . П о -

к у ш а м о л и д а д а т и р а м о о в а ј т е к с т , т р е б а л о б и д а г а с м е с т и м о н а п о ч е т а к п е д е с е т и х г о д и н а .

С и о р а н ј е т а д а и м а о ч е т р д е с е т а к г о д и н а и г о в о -

р и о је о с е б и : „Ј а с а м к а о о н е ж е н е з а к о ј е с е к а -

ж е д а и м а ју п р о ш л о с т .“

С и м о н Б у е


7/22

М О ЈА ЗЕ М Љ А

С тручњ ак сам за опсесије. Н ико их није

дож ивљ авао као ја. И сувиш е добро знамш та једна опсесија м ож е да нам учини, куданас м ож е одвести, вући за собом и савла-

дати; знам опасности лудила у које нас м о-ж е гурнути, нетолеранцију и идолатрију

које вребају из њ е, сублим ну несрам еж љ и-

вост којом нас, хтели или не, покорава...Зн ам исто тако да је опсесија суш тина стра-сти, извор који је храни и подрж ава, тајна

која је чини ж ивом .

Н исам се ни приближ ио тридесетојкада

м е је обузела страст прем а својој зем љ и;

агресивна и неутољ ива страст од које немаспаса. М учила м е је годинам а. М оја зем-љ а! Х тео сам по сваку цену да се ухватим

11


8/22

за њ у, али нисам им ао за ш та. Н ије за м е-не била стварна ни у садаш њ ости ни у про-ш лости. П репун беса предвиђао сам јој иизм иш љ ао будућност, улепш авајући је, м а-

да ни тренутак нисам у то поверовао. Н акрају, напао сам ту њ ену будућност, м рзе-ћи је: пљ унуо сам на своју утопију. М ојам ахнита м рж њ а, пуна љ убави, остала је та-корећи без објекта: м оја се зем љ а претво-ри ла у пепео при сусрету с м ојим погле-дом . Ж елео сам је м оћну, огром ну, попут

злокобне силе, као коб од које би дрхтаосвет, а била је м ала, скром на, без судбин-ских атрибута. Н адносећи се над њ енупрош лост, открио сам сам о ропство, одри-цањ е, понизност, а и њ ена садаш њ ост им а-ла је исте недостатке: једне нетакнуте адруге изобличене. Био сам е у м о љ и в у сво-јим трагањ им а о њ оји са м ахнитош ћу от-кривао у њ ој неш то д р у г о . О ва м оја м ах-нитост чинила м е је несрећним , толи ко јебила в и д о в и т а . Н ајзад сам схватио да м о-ја зем љ а не м ож е да издрж и терет м ојеохолости, јер, суочена са мојим престро-

гим м ерилим а, показала се безначајном .Т о је разлог ш то сам некада написао да бихж елео да се у њ ој ускрсне „судбина Ф ран-

12

цуске и безбројно љ удство К ине“. А ли лу-

дило које м е је прим оравало да патим , де-лиријум ним ало произвољ ан, јер се м оје

здрављ е наруш авало после њ ега. У м есто

да упућујем м исли прем а чврш ћем приви-ду, постао сам одан својојземљ и, осећајући

да ће м и она понудити претекст бескрај-

них м ука и сам о сањ арењ е о њ ој биће не-пресуш ан извор патњ е. Био је то за м ене

неисцрпан пакао у ком е је м оја охолостм огла достићи раздраж еност а м о ј р а ч у .

А та љ убав постала је казна коју сам за-хтевао против себе и сурови донкихоти-

зам . Бескрајно сам расправљ ао о судбиниземљ е без судбине: постао сам , дословно,

пророк-пустињ ак. И наче, нисам био једи-

ни који је говорио без везе, нити једини који

је патио. Б ило је и других који су предви-ђали њ ену будућност у коју су они верова-ли, м ада су каткад сум њ али и у легитим носг

својих нада. Б или см о гом ила очајника у

срцу Балкана. И предодређени за пораз, а

наш пораз није једино извињ ењ е.

Д а наш а зем љ а е п о с т о ји била је за нас

извесност; знали смо да она није стварнаосим у наш ем очајањ у.

13


9/22

Т ада се јавио својеврсни покрет, са ци-

љ ем да реф орм иш е све, па ч а к и п р о ш -

л о с т .

Н и за тренутак нисам поверовао у њ ега.

А ли тајпокрет био је једини знак да би на-ш а зем љ а м огла постати неш то друго а не

само ф икција. Био је то суров покрет, м е-

ш авина праисторије и пророчанства, ми-стике м олитве и пиш тољ а, који су власти

прогањ але и који је заслуж ивао да буде про-гањ ан будући да је починио неопростиву

греш ку да концип ира будућност без буду-ћности. С ве вође биле су ликвидиране, а

њ ихови леш еви избачени на улицу: овакву

судбину сам и су изабрали, ш то је ослобо-

дило зем љ у да им а судбину. О ткупили су

отаџбину својом м ахнитош ћу. Б или су крва-

ви страдалници. В еровали су у злочине, са-м и су били ж ртве злочина. П онели су са

собом у см рт будућност коју су конципира-

ли упркос здравом разум у, чињ еницам а,

„историји“. И покрет је био згаж ен, расту-

рен, скоро униш тен, Д ож ивео је судбину

дивљ ег П орт-Ројала. Заснован на суровимидејама, нестао је у свирепостим а. У тре-нутку када сам им ао одређену слабост пре-

14

м а овим крволочним сањ алицама, осећао

сам да ниш та не м огу објаснити, предосе-ћао сам да никако не могу успети, да и не

треба да успеју јер су поразу м оје земљ е

придали снагу и ставове које он није им ао.У ствари, страсно сам ж удео за двострукимпоразом . Б ило м и је ипак потребно узбу-

ђењ е. П окрет м и је то пруж ао. К о се изм еђудвадесете и тридесете не сврста м еђу ф а-

натике, бесне и м ахните, им бецилан је. Л и -

б е р а л а си сам о када се ум ориш ; дем ократа

када постанеш разум ан. Н есрећа је резер-висана за м ладе. О ни пром овиш у доктрине

нетолеранције и прим ењ ују их; они су тикојим а су потребни крв, крици, бука и вар-

варство. К ад сам био м лад читава Е вропа

је веровала у ом ладину, гурала је у поли-

тику и држ авне послове. Д одајте том е даје м ладом теоретичару и квазиф илозоф упо сваку цену потребан сум анути „идеал“.

Н е задовољ ава се једноставном ф илозо-

ф ијом : ф анатик је и узда се у лудост, оче-

кујући од њ е све.

М и, м ладићи м оје зем љ е, ж ивели см о од

Л удила. Б ило је наш насуш ни хлеб. С м е-ш тени у једном ћош ку Европе, презрени

15


10/22

или игнорисани од целог света, хтели смо

да се говори о нам а. Д а би успели, једни сукорисгили револвере, други се служ или нај-

већим апсурдностим а и најчудноватијим

теоријам а. Х тели см о да избијем о на повр-т т т и н у историје: дивили смо се скандалу, као

једином начину, веровали см о да се свети-

м о апсурду љ удске судбине, наш ој пра-историји и непознатој прош лости и пони-

ж ењ у у садаш њ ости. „П равитиа историјубила је реч-наредба. И м провизовали см о

своју судбину и били у отвореном револту

против наш е празнине. Н исм о се плаш илида ћем о бити см еш ни. М еђутим , наш а је

спознаја била недовољ на, а искуство - илу-

зорно; све ш то се касније догодило донело

нам је трајно и непром енљ иво разочара-

њ е. А окончало се тако ш то је посталонаш закон... С пустили см о се на и в о своје

зем љ е.... Ш то се м ене тиче, изгубио сам чак и

укус за игру м ахнитости, грча, лудила. Н е-кадаш њ е м оје екстравагантности биле су

м и сада несхватљ иве; нисам виш е м огао нида зам ислим своју прош лост. А када вра-тим поглед уназад, чини м и се као да су то

16

нечије т у ђ е године. Т ог д р у г о г сада пори-

чем , све ш то сам био „ја“ сада је негде дру-

где, хиљ адам а миљ а далеко од мене.

И када м и падну на пам ет све страсти,

сви делиријум и некадаш њ ег ја, све греш кеи хтењ а, сви м оји снови нетолеранције,ж ељ а за влаш ћу и крви, натприродни цини-

зам који је завладао м ном е, м учењ а у Н и-ш тавилу, м оја узрујана бдењ а, чини м и се

да се нагињ ем над опсесијам а неког странца,

запрепаш ћен ш то сам тај странац био ја.

Т реба да додам и то да сам тада био почет-

ник у опсесијама и тек почињ ао да се нави-кавам на њ их; да сам се ваљ ао у сигурно-

сти која је и порицала и аф ирм исала све

безм ерно. Н аписао сам тада књ игу о својој

зем љ и: вероватно нико никада није напао

своју зем љ у сличном ж естином . Б ио је том учан рад једног лудака. А ли у м ојим по-

рицањ им а било је толи ко ж естине да сада,

после толико година, теш ко м огу да пове-

рујем да то није обрнута љ убав, наопака

идолатрија. Б ила је то књ ига попут хим не

једног убице, теорија јаука патриоте бездом овине. О ве претеране странице, којесу ом огућиле другој зем љ и, непријатељ -

17


11/22

скојпрем а м ојој, да их злоуп отреби у кле-

ветничкој али, м ож да, и кам пањ и за исти-ну. Н е тиче м е се! Б ио сам ж едан неми-

лосрдности. И до одређене тачке био самзахвалан својој зем љ и јер м и је дала изузе-

тан разлог за патњ у. В олео сам је иако ни-је испунила м оја очекивањ а. Б ио је прави

час: веровао сам у величину несрећних стра-сти. Н еизм ерно сам волео да будем дово-

ђен у искуш ењ е: а коначним питањ ем чи-нило м и се управо то ш то сам рођен у својој

зем љ и. М еђутим , истина је да сам тадаим ао неодољ иву потребу за лудилом ,удруж еним са акцијом . О сећао сам потре-бу да руш им . П роводио сам дане зам иш -

љ ајући слике потпуног униш тењ а. А кога

униш тити? Н исам м рзео никога конкрет-

но. У м ојој зем љ и постојале су само двекатегорије љ уди: сиром аси који су чиниливећину и неколико превараната и парази-

та који су експлоатисали беду прве. У ни-

ш тити ове друге чинило м и се веом а лако:

био је то сасвим остварив задатак. А ли то

нису биле м оје ам биције. То би значило ла-

тити се нечега без ш ирин е духа, расипатисе, одговорити генералном захтеву. М оја

18

м рж њ а, у потрази за објектом , поверовала

је да је наш ла један: гробљ а... О пијен бе-

сом против својих предака, нисам знао ка-

ко да их још једном , и коначно, убијем .

М рзео сам њ ихову немост, нееф икасности све векове које су они испунили својим

абдикацијама. И деја ми је била да гробљ а,

и кости м ртваца, треба дићи у ваздух, ос-крнавити њ ихов мир, осветити им се, нару-

гати се њ иховим поразим а, претворити све

„негдаш њ е“ у прах и пепео, и ниш тавило

наш е на веке векова... О ва м оја идеја -треба ли рећи - није изазвала чак ни кр-сташ ки рат. И звесно врем е м е је задово-

љ авала. П отом м е је обузело одвратно осе-

ћањ е узалудне м рж њ е и још већа м рж њ а

коју су сви разум ели, која се простирала

од презира прем а суседу до косм ичке анар-хије. У истину, осећао сам потребу за луди-

лом као ш то други осећају потребу за му-

дрош ћу или новцем. И деја да једна ствар

постоји или би м огла постојати, без обзи-

ра на м оју теж њ у за руш ењ ем , изазивала је

у м ени наступе беса и чинила да ноћим адрхтим . Т ада сам схватио заш то љ удско зло

ум ногом е превазилази ж ивотињ ско: јер

19


12/22

наш е, без м огућности да се одмах остварии смири, расте, акум улира се, интензивираи превазилази. П рисиљ ено да чека, добијау интензитету, захваљ ујући реф лексији,постаје све суровије. О но обухвата све, за

разлику од ж ивотињ ског, које траје самотренутак, усм ерено сам о на један објект,не стиж ући да захвати оног који га чини.Н аш а, пак, м рж њ а добија такве разм ереда се нем ајући кога да униш ти, ,,ф иксира“на нас сам е. Т ако је било и сам ном : постао

сам средиш те своје м рж њ е. М рзео сам зем -љ у, цео свет и васцелу васиону: преосталам и је сам о м рж њ а прем а себи, коју сам ус-м еравао околиш ним путевим а разочарањ а.

20

‘— >

г г - р * -

* ш I*.,' ј^ 1 ~ ‘ л* '

[јЛ &р г... ~ «̂ "' ^р к *'I Д /^ч Ј Ј ‘ г̂ •

А Ј ‘С А /̂ (/“**■

а * ,' ;С р '-~ Ј » Ј^>ч « ) Г '~ '/ * Ј"‘Л'

С Л *«

/ < / ; > / и / > . •

Л г •/-** Ј ) * - 6 / ' Ј ' Г ~у г- ' ' .. .♦ «2 « (»И И /

ш ф ш х Г ^- ■ *“ , / к / , .■ ^Л/̂ /Ч-ук ^ јШ 2 * >•»•*- *-/• /


13/22

;Х , /\Л \А - /*" ^

Ј т ђ Ј ; а -̂л /ч ^ Ј -.^а ^* / —ч Ј < Л е*~, ̂ ., - ^ ј

'- \̂/̂ ^{а "I ^,*-» •—̂ , /*~~/ г̂.* ‘ * / ̂ , ; /м л - ^ ^ /■ ■&

4 Л / ^ . Л Ј ^ Ј ' Р & -

Ч г* & е Ј &у . / № ' ј/Ј Љ ^ Ј у /* и ~'А /&*л- /и ^ Д С г л̂ ^ у̂ /̂ л^ . / , ' / / * ~ * - ■>’*~~>%- / '^'

22

/1»


14/22

У * 1 /** А /* &&̂г+г г6'ј~~̂(к < и ј ,и . Ј к ^ -4 л _ У 1л С Л ч / Д и ^ Ј -, -ц ,

Ч ^ И . & * у * ^ < А ' 6 т

-------^ Ј И ^ .- * у / ћ < ћ * 4

Л * Л /^ јЈ ./,ц 6 *Ј ј6 'С *. }**■ } { л / ^ с Х + К * .

Ч А Л-*Ј/А *«л &/. &*.Л , / / *^-л / '̂ ~~ и _ Т * ~ < /2 * ' ^ / ^

' Ј Ј и ’/ ' / « и ^ • < ^* ■ * * - ^ л Ј Ј ~ * (-* -• / /! & * * '

Ј ц у « , М > ^ * ^ / А / 2 * * ^ ^ *****

А ч /~ * •&* //* * * ' &•*.С < ј ^ Ј и / Ј Ј Н О К * ? у /и У * * Ј > . / &


15/22

(Ј ! /\Ј /с *С ' ј / & /и Ј >ч

С с~ /Л ^ 4̂-к - Ј ц ; — ̂/Ј *’/** 06#(г / / /**ј*ј/& / / / . 0_

^ /̂ 1 ' Ј 1в[ ј А лп ./\лЈ Ј / с I Ј ’ /п * у , /с и ^^Ј у .и Ј ^ Ј

/*. јЈ г& $Ј ^ , си г̂ јЈ а̂ *'А *‘' */'/?&, Ј с -^/к 4г

ч с и ј/А Л * -*~ —̂ , - ^ и / / 4 / л

г С /*~ . ј / / . ^ /. 1 / ^ '/У Ж

\**4

Џ С ~ Г — ~ Л / ' г — ^ ^ с ф / и *У , ;* *«Т̂ < — л /&&$/

■ в̂г / 0** ^-//л ^/л и 1 //ЈпР*-1ј! ’ ј̂ и Л Јл б̂ *. {*'У /С и /-

р Х * * и '/ ~*т . / « 4 /л л . СИ/Ч У ' /-ч«. V /^ ; ^ '' ' , *^ с ^ јЈ [< \ , д А .


16/22


17/22

I & ^ ' а Ј Л ^'0*' /*и ' л Ј ^л ^Ј ј^л - /*ч - Т ^у л Ј /^ ^ ј р -< &****-,

-*л' -

; ̂^ *< **«-»«- у .

Ј ^\! Ј» 1̂*- . Ј 'о * ,-& '

4*1 / ‘/^̂ '/̂ к л ' ,Ј . Г*> /** ’>■*'.ј$*4л*/&* ^У р > /& гк',>п ' *


18/22

С И О РА Н , С И М О Н И РУ М У Н И ЈА

С и о р а н н и ј е с а з н а о д а с е С и м о н Б у е у д а в и л а .

Н а п и с а в ш и с в о ј у п р в у к њ и г у , Н а в р х у н ц у о ч а ја њ а

(1934), с а м о д а б и п р е ж и в е о , д а н а с и з д а л е к и х п р е -

д е л а в е ч н о с т и , и з а з и в а з а с е б е н е з а п а м ћ е н о и н т е -

р е с о в а њ е и с м р т н и к а и б е с м р т н и к а о в о г а с в е т а .

В е ћ и н и ј е н е п о з н а т о д а ј е Е м и л С и о р а н а у т о р

ш е с т к њ и г а н а р у м у н с к о м к о ј е с е у њ е г о в о м о п у с у

н и к а к о н е м о г у з а о б и ћ и ј е р с у , м о ж д а , и з а з о в н и ј е

о д о н и х н а ф р а н ц у с к о м ј е з и к у . С и о р а н ј е и а у т о р б е з б р о ј ч л а н а к а н а р у м у н с к о м , ш т о је ј о ш в е ћ а

е н и г м а у њ е г о в о ј е с е ји с т и ц и . П о ј е д и н и ч л а н ц и о т -

к р и в а ју з а ч у ђ у ј у ћ е ж и в о т н е с т а в о в е п р е м а н а јв а -

ж н и ј и м п и т а њ и м а о н о г в р е м е н а .

С и о р а н , д а к л е , н и ј е м о г а о д а с а з н а д а с е њ е г о в а

ж и в о т н а с а п у т н и ц а , С и м о н Б у е , у т о п и л а .

О д м а р а ј у ћ и с е у В а н д е у , с в о м з а в и ч а ју , н а о б а л и

А т л а н т и к а , С и м о н Б у е о т п л и в а л а ј е с у в и ш е д а л е - к о о д о б а л е . Н а о б а л у с у ј е , м р т в у , в р а т и л и т а л а -

с и о к е а н а . П о м о м м и ш љ е њ у , б и л о је т о с а м о у б и -

33


19/22

с т в о н а к о је с е н и ј е о д в а ж и о ч о в е к њ е н о г ж и в о т а , м а д а ј е с е б е с м а т р а о „а п о л о г е т о м с а м о у б и с т в а “.

У п р о л е ћ е 1994, г о д и н у д а н а п р е н е г о ш т о ј е а л -

х е м и ч а р б е з н а ђ а у м р о , С и м о н Б у е ј е п р о н а ш л а , н а т а в а н у , у у л и ц и Ј Г О д е о н б р . 21, у П а р и з у , и 1996.

ш т а м п а л а , њ е г о в с п и с и : п е д е с е т и х г о д и н а у к о ј е м

и с к р е н о и п о т р е с н о г о в о р и о п е р и о д у и з с в о ј е м л а - д о с т и о к о ј е м с е д о т а д а н и ш т а н и ј е з н а л о ! О в о је б и о о д г о в о р њ е г о в и м ж е с т о к и м к р и т и ч а р и м а к о ј и

с у н е у м о р н о к о п а л и п о њ е г о в о ј б и о г р а ф и ј и , т р а -

ж е ћ и т а м н а м е с т а .

С и о р а н о в с л у ч а ј ј е д р а м а т и ч а н . О в а ј с л у ч а ј , у ч е т в р т о ј д е ц е н и ј и о в о г а в е к а , т и п и ч а н ј е з а р у м у н -

с к у к у л т у р у и п о л и т и к у . О с т в а р у ју ћ и н а ц и о н а л н е

и д е а л е н а р о д а , Р у м у н и ј а , н а ж а л о с т , н и ј е о с т а л а н е п р и ј е м ч и в а з а и д е је и с т а в о в е к о ј и с у п о с т о ја л и

у т а д а ш њ о ј Е в р о п и . Р у м у н с к а д е с н и ц а ј а в љ а с е п р в и х г о д и н а т р е ћ е д е ц е н и ј е к а о о д г о в о р н а п о л и -

т и ч к е п р и л и к е у з е м љ и . Д а н а с з н а м о д а р у м у н с к а д е м о к р а т и ј а и з м е ђ у д в а р а т а н и ј е б и л а о н о ш т о с е

о ч е к и в а л о д а б у д е ј е р њ е н и у з о р и , ф р а н ц у с к и и а н г л о с а к с о н с к и , н и с у б и л и н а в и с и н и . З а т о ј е л е -

г и о н а р и з а м - з б о г р а з о ч а р а њ а у п о л и т и ч к е п а р т и - ј е - м о г а о д а н а ђ е п л о д н о т л е .

Ј е д н а С и о р а н о в а р е ч е н и ц а и з к њ и г е П р е о б р а - ж е њ е Р у м у н и ј е (1936) г л а с и : „ о г у в о л е т и Р у м у -

н и ј у с а м о у д е л и р и ј у м у “. Д е л и р и ј у м , к о ј и је с а њ а о ,

б и о ј е у с т в а р и д у х о в н а е г з а л т а ц и ј а с в и м н а ц и - о н а л н и м в р е д н о с т и м а к о ј е ј е п о л и т и ч к и ж и в о т д е -

г р а д и р а о и г у ш и о . С и о р а н ј е ж е л е о н о в у Р у м у н и ј у к о ја н е п р и х в а т а п о з а ј м љ е н у д е м о к р а т и ј у . О с и м

т о г а , ч и т а в о м г е н е р а ц и ј о м д е с н и ч а р с к и х и н т е л е -

34

к т у а л а ц а в л а д а л е с у д о к т р и н е п р о ф е с о р а Н а е Ј о - н е с к у а , ф а с ц и н а н т н е л и ч н о с т и р у м у н с к е к у л т у р е , и у д о б р у и у з л у . С а с в о ј и м и д е ја м а С и о р а н н и ј е

б и о у с а м љ е н . У з њ е г а с у б и л и и р ч а Е л и ј а д е , П е т - р е Ц у ц е а , и р ч а В у л к а н е с к у , К о н с т а н т и н Н о јк а , Н и к и ф о р К р а ј н и к ... Р у м у н с к а д е с н и ц а и з м е ђ у д в а

р а т а х р а н и л а с е у т о п и ј с к и м р о м а н т и ч а р с к и м с н о - в и м а . У о в о ј с в о јо ј м л а д а л а ч к о ј т р а г е д и ј и С и о р а н ј е б и о н а ј ч и с т и ј и г л а с т и х с н о в а .

О т к у д а ж и в о и н т р е с о в а њ е з а б е с м р т н о г и с ц е л и - т е љ а с к е п т и ц и з м а ? П о н е к и м с х в а т а њ и м а п и с ц и п о - с л е с м р т и и д у у ч и с т и л и ш т е з б о г с в о ји х г р е х о в а . Т а м о с е С и о р а н и д а н а с н а л а з и је р м у м л а д а л а ч к и г р е с и ј о ш н и с у о п р о ш т е н и .

Р о ,& з с п р Т и т : Т е л е г р а м С и о р а н у

Т е ш к о м е ј е п о г о д и л о и ш ч е з н у ћ е С и о м о н Б у е у т а - л а с и м а А т л а н т и к а . Т и м е ј е о н а и с п у н и л а В а ш з а в е т .

В а ш С а г Ј и

35


20/22

Ј ) ^ — и ,

-^ Ј е- !к

1 ^ ^ * ~ *̂и -'‘ (-*- ^ [ М Р '***/л~ф о* -'

ј̂ји ( л с и ’ а А . у>ч.

!*^\(л ^-^Л Н ћ -к ц ?

1 * -< г ј 1 о { < п /и * _ } ^ <

Ј̂ с/С,/• О ^-Ј ј^л .!^ Д -̂у*л.С *-*-'^ ^ , м г ? Л /

\ (^


21/22

14. П а т р и к Б е с о н

Б Е О Г Р А Д С 1Т У

15. Д а в и д А л б а х а р и

П Р Е П И С И В А Њ Е С В Е Т А

16. Г у м и љ о в • Ф л о р е н с к и • Ц в е т а је в а

О Б Н О В Љ Е Н Е С У Д Б И Н Е

17. Ж а н Б о д р и ј а р

С 00 1 . Е О Ш Е 5

18. Е ж е н Ј о н е с к о

Е Н Г Л Е С К И Б Е З П Р О Ф Е С О Р А

19. и л к а Л у ч и ћ

С Е Н К Е И З К Н О С О С А

20. А н р и и ш о

К И Н Е С К И И Д Е О Г Р А И

21. С у н А к с е л с о н

В Р Е Е Л А С Г А

22. Р а ј н е р а р и ј а Р и л к е

33 П И С А Ж Е Н А А

23. Ђ е р ђ К о н р а д / И л д и И в а њ и

В О Д Е Н Е Ж И Л Е

24. Ф р а н ц К а ф к а

П О С Л Е Д Њ А П И С А

25. и р а Ј у р и ш и ћ

С В И Л Е Н И О С Г

26. и х а ј л о П а н т и ћ

Ш Т А Ч И Т А И Ш Т А И С Е Д О Г А Ђ А

27. Е м и л С и о р а н


Е м и л С и о р а н


*И з д а в а ч

К њ и ж е в н а о п ш т и н а В р ш а ц 26300 В р ш а ц

Т р г С а в е К о в а ч е в и ћ а 11

*К њ и г у п р е п о р у ч у ју

Д а м ј а н и л и ћ Ј о в и ц а А ћ и н

*Л е к т о р

и р о с л а в а С т о јк о в и ћ

К о р е к т о р

И в а н а и л а н о в и ћ

*Г р а ф и ч к а о п р е м а

и л а н и л е т и ћ

*

Ш т а м п а

„Ж и г “, Б е о г р а д


22/22

С1Р - К аталопг.ација у публикацијиН ародна библиотека С рбије, Београд

840-4

С И О Р А Н , Е милМ оја земљ а / Ем ил С иоран ; с француског превео П етру К р д у . -

В рш ац: Књ иж евна огпитина В рш ац, 1998 (Београд : Ж иг). - 40 стр.: факс.

; 20 с т . - (Би блиотека Н есаница ; 27)

П ревод дела: М оп рау$ / Е тИ С тгап. - С тр. 7-9: У водна реч / С имон Буе.- С тр. 33-35: С иоран, С ином и Румунија / П етру Крду.

1. К рду, П етру

И Д =70433292

Е И Ј 1 С И О Р А Н

Н е с у м њ и в о ј е д а Ч о р а н и С и о р а н п р и п а д а ју р у м у н - с к о ј и ф р а н ц у с к о ј к у л т у р и и д а с е п о т о м е м о г у п о р е д и т и с а Е ж е н о м Ј о н е с к о м (Е у ђ е н о м Ј о н е с к у о м ). О в а ј ж е с т о к и к р и т и ч а р и с т о р и ј е и п о с т о ја њ а у о п ш т е , о в а ј ф и л о з о ф к о ји је п р е т в о р и о м и ш љ е њ е у п о х в а л у љ у д с к о м п р о м а - ш а ју , о в а ј п е с и м и с т и ч к и д у х г о р к о г с к е п т и ц и з м а к о ј и с е

х р а н и о ц и н и з м о м х е л е н с к и х ф и л о з о ф а , ј е д а н ј е о д н а ј в е - ћ и х д у х о в а к о ј и д о м и н и р а ј у е г з и с т е н ц и ј а л н о м м и ш љ у XX в е к а . С т р а с н и д у х , б и о је , у м л а д о с т и , а н г а ж о в а н ч и т а в и м с в о ј и м б и ћ е м у п р е о б р а ж а ј у м е ђ у р а т н е Р у м у н и ј е . О в е - л и к и м и м а л и м к у л т у р а м а з а п и с а о ј е д а с у љ у д и м а з и л и в е л и к е к у л т у р е к а о ш т о а н ђ е л и м а з е с в е ц е . С и л н о је ж е - л е о д а Р у м у н и ју п р о б у д и и з њ е н о г х и љ а д у г о д и ш њ е г с н а .

л а д и р у ш и т е љ п р е д р а с у д а п и ш е д а ј е Р у м у н и ј а б е з п р о - ш л о с т и и и с т о р и ј е , ј е р б р а н и т и и ч у в а т и (л а т и н и т е т , х р и - ш ћ а н с т в о , т р а д и ц и ј у ) н е м о ж е б и т и и с т о с а д е р а њ е м и с - т о р и ј е . о г у ћ н о с т п р е о б р а ж а ј а с в о ј е д о м о в и н е в и д и с а - м о у б у д у ћ н о с т и ! Н е м и р н и Ч о р а н с г н у ш а њ е м к о н с т а т у ј е

д а Р у м у н и ј а н и ј а и м а л а м е с в д а н с к е м и с л и о ц е к о ји б и п р е - в а з и ш л и д о г а ђ а ј е и к о ји б и с е с м е с т и л и у в а н в р е м е н с к е д и м е н з и ј е .

$

„К а д г о д м и с л и м н а с м р т , и м а м у т и с а к д а в а р а м , д а в а - р а м н е к о г а у с е б и “ з а п и с а о ј е С и о р а н у Н е з Г о д и з в а н о ј д о л а з а к н а с в е т . И м е н и с е ч и н и д а ј е њ е г о в а с м р т в а р к а . А л и , п р е д с е д н и к у Ф р а н ц у с к е Ж а к у Ш и р а к у н и ј е п р о - м а к л а С и о р а н о в а ш е т њ а у в л а ш к о н и ш т а в и л о . П о ж у р и о

ј е д а и з ја в и д а ј е „о в у в е л и к у ф и г у р у Ф р а н ц у с к а у с в о ји л а , и а к о је ј е з и к о т а џ б и н а , С и о р а н ј е в е ћ и Ф р а н ц у з о д с в и х н а с . В е л и к и п и с а ц , в е л и к и м о р а л и с т и м а о ј е л у ц и д н и и з а х т е в н и о ч а ј о н и х к о ј и с х в а т а ју с в о ј е в р е м е . Њ е г о в а је с м р т в е л и к и г у б и т а к з а Ф р а н ц у с к у и к њ и ж е в н у Е в р о п у ." Д р у г и с е п р е д с е д н и ц и н и с у о г л а с и л и , а л и с у с е о г л а с и л и н а ј у т и ц а јн и ј и д н е в н и л и с т о в и м н о г и х з е м а љ а , о д а ју ћ и в е л и к о п р и з н а њ е с и н у с в е ш т е н и к а и з с е л а Р а ш и н а р и .

$

У п е т а к 23. ј у н а 1995, у Р у м у н с к о ј п р а в о с л а в н о ј ц р к в и у П а р и з у о д р ж а н о ј е о п е л о д о к је Е м и л С и о р а н н а п а с а о н е б е с к о с т а д о с в о ј и х и д е ја , д р ж е ћ и с е у с п у т с т р о г о д в е ју ф и к с н и х т е м а : Р у м у н и ј е и Б о г а .

Б И Б Л И О Т Е К А Н Е С А Н И Ц А

Documents

Emil Sioran - Moja zemlja