Elaborat_procjene_-uticaja-Vasove-vode1.pdf

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e

Elaborat procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav

Na osnovu lana 19 Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. list RCG, br.80/05 i Sl. list CG, br.40/10 i 40/11) donosim

R E E NJ E

O formiranju multidisciplinarnog tima za izradu Elaborata procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na lokaciji Vasove vode na KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini Berane, u sastavu: 1. Zorica Sretenovi, dipl.ing.arh. 2. Rajko Uroevi, dipl.ing.gra. 3. Nataa irkovi, dipl.ing.saob. 4. Dragan Jovaevi, dipl.ing.gra. 4. Aleksandar Ivanovi, dipl.ing.el. 6. Jelena Trifunovi Lukovi, dipl.ing.pejz.arh. Multidisciplinarni tim, prilikom izrade Elaborata procene uticaja, se mora u svemu pridravati Zakona o ivotnoj sredini (Sl. list CG, broj 48/08,40/10 i 40/11), Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu i drugih zakonskih i podzakonskih propisa koji reguliu ovu oblast, kao i Projektnog zadatka za izradu Elaborata procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na lokaciji Vasove vode na KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini Berane. Imenovani ispunjavaju uslove predviene lanom 19 Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Za odgovorno lice u multidisciplinarnom timu odreujem Zoricu Sretenovi, dipl.ing.arh. Ovlaeni zastupnik: Stevan Miladinovi

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


U skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.list RCG, br. 80/05 i Sl. list CG, br. 40/10 i 40/11)

I Z J A V LJ U J E M Da sam izradu Elaborata procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na lokaciji Vasove vode na KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini Berane, vrila u skladu sa veeim zakonskim propisima, standardima i normativima koji se odnose na pojedine oblasti.

Odgovorni projektant:

Zorica Sretenovi, dipl.ing.arh. Ovlaeni zastupnik: Stevan Miladinovi

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


PROJEKTNI ZADATAK za izradu Elaborata procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na lokaciji Vasove vode na KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini Berane

Reenjem Ministarstva turizma i zatite ivotne sredine, broj 01-1343/6 od 02.06.2008. godine, utvruje se da je za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, ija realizacija se planira na lokaciji Vasove vode na KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac u Optini Berane, iji je nosilac Optina Berane, Trg Nikole Kovaevia br. 8, potrebna procena uticaja na ivotnu sredinu. Reenjem se nalae da nosilac projekta Optina Berane, Trg Nikole Kovaevia br. 8, izradi Elaborat procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav. U cilju sprovoenja Reenja Ministarstva turizma i zatite ivotne sredine i kompletiranja dokumentacije za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJE REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, neophodno je uraditi Elaborat procene uticaja na ivotnu sredinu. Elaborat procene mora biti uraen u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.list RCG broj 80/05 i Sl. list CG, br. 40/10 i 40/11), Pravilnikom o sadrini elaborata procjene uticaja (Sl.list CG, broj 14/07) i drugim zakonskim i podzakonskim propisima koji se odnose na predmetni projekat i njegov uticaj na kvalitet ivotne sredine. Elaborat je ve uraen 2008. godine. Kako je na predmetni elaborat data saglasnost 2009. godine, iji je zakonski rok vaenja u meuvremenu istekao, potrebno je ponoviti postupak izrade Elaborata o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Tom prilikom koristiti aurna planska, strateka i ekspertska dokumenta koja su dodatno razradila konkretnu lokaciju i koja opravdavaju predmet elaborata.

INVESTITOR Optina Berane

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


1. OPTE INFORMACIJE 1.1. Podaci o nosiocu projekta Nosilac projekta: OPTINA BERANE Odgovorno lice: JOVICA ZEEVI Adresa: IV crnogorske br.1 Matini broj nosioca projekta: 02023997 Broj telefona: 051/231-973, 067/283-804 Fax: 051/233-357 e-mail: [email protected] 1.2. Glavni podaci o projektu Naziv projekta: SANACIJE ODLAGALITA OTPADA I IZGRADNJ REGIONALNOG CENTRA ZA OBRADU OTPADA za Optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav Lokacija: Vasove vode KP br. 2539, 2547, 2548 i 2557 KO Dolac, Optina Berane Adresa: Berane, Vasove vode

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


2. OPIS LOKACIJE Lokacija Vasove vode na kojoj se planira realizacija sanacije odlagalita otpada i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada za optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav nalazi se na katastarskim parcelama broj 2539, 2547, 2548 i 2557, KO Dolac, u zahvatu PP-a Optina Berane. Lokacija Vasove vode se nalazi severozapadno od grada Berane, udaljena 3.8 km od centra grada i nalazi se sa leve strane reke Lim, na nadmorskoj visini od 600-760m. Precizna granica planirane deponije bie odreena detaljnijom planskom dokumentacijom i ona mora biti prilagoena katastarskom stanju i planiranoj organizaciji predmetnog prostora. ira zona lokacije je nenaseljena. ini je preteno prostor obrastao umom, koja predstavlja vizuelni zaklon lokacije. To je zona sa izuzetno malom gustinom naseljenosti, od svega nekoliko vikendica i kua, oko kojih ima panjaka. Sama lokacija se nalazi u zoni u kojoj nema izgraenih objekata koji su naseljeni, niti se neposredno granii sa prostorima na kojima ima izgraenih objekata bilo koje namene. Takoe u zoni lokacije i njene neposredne blizine nema zatienih prorodnih i kulturnih dobara, stambenih i slinih objekata. Karakteristina rastojanja: 1. Reka Lim d=500 m (udaljenost izmeu tijela deponije i obale rijeke Lim) 2. Najblie naseljeno mesto d=768,9m 3. Pojedinani stambeni objekat (kua) d=630,4m 4. Najblia poljoprivredna povrina d=210,7m (Ovo zemljite spada u zemljita VI klase, koje se karakterie kao zemljite slabe plodnosti i ne moe se bez dodatnih agromera privesti plodnosti za poljoprivredne kulture. Osnovno je da se ovakvo zemljite, po kategorizaciji Pravilnika o utvrivanju osnova klasiranja zemljita, ne moe podvesti pod povrine predviene za proizvodnju povra 5. Manastir udikova d=602,4m 6. Manastir urevi stupovi d=1769,8m 7. Deija bolnica d=2 060,1m 8. Saobradajnica I reda d=448,0m 9. Aerodrom d=2 280m 10. Dalekovod d=414,1m Samo telo sadanjeg neureenog odlagalita (slika 1), koje je formirano od oktobra 2005. godine, nalazi se na neravnom terenu (slika 2), u dnu doline potoka kojim povremeno protie voda, tokom kinog perioda. Iako se radi o povremenom potoku on predstavlja smetnju funkcionisanju odlagalita. Potone i atmosferske vode utiu na raznoenje i ubrzano raspadanje materija deponije, pri emu se stvaraju visoko teretne ocedne vode, koje u daljem toku zagauju ivotnu sredinu. Dolinske strane potoka predstavljaju solidnu vizuelnu i fiziku prepreku oko sadanjeg i budueg tela deponije. Pogodnost lokacije je potvrena Studijom izbora lokacije i Studijom izvodljivosti, zbog ega je definisana kao pogodna za realizaciju sanacije odlagalita otpada i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada za optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav na lokaciji Vasove vode. Pri tome treba imati u vidu da predmetnim projektom nisu obuhvaeni svi proizvoai otpada, posebno ruralna podruja.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Slika 1. Izgled postojeeg neureenog smetlita na lokaciji Vasove vode

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Slika 2. Prostor lokacije projekta Na predmetnoj lokaciji dominantan je rased (jaruga) koji je predisponirao povremeni vodeni tok. Na uem istranom podruju najvei vodeni tok je povremeni Luki potok koji nastaje iskljuivo kada su atmosferske padavine znaajno izraene. Potok je mogue na delu deponije kanalisati zatvorenim profilima. Kapacitet lokacije je dovoljan za nekoliko decenija, u zavisnosti od lociranja brane i tehnikog reenja odlagalita otpada. Dno jaruge je nekih tridesetak metara ispod platoa na kojem se trenutno odlae komunalni otpad. Do lokacije vodi lokalni asfaltni put (slika 3), od kojega do tela odlagalita vodi pristupni put irok 3,5m. Pristupni put je u dosta dobrom stanju, s tim to je neophodno izvriti njegovo proirenje, to je veoma lako izvesti (slika 4). Osnovni cilj sanacije postojeeg neureenog odlagalita i Regionalnog centra za obradu otpada je zatita ivotne sredine (vazduha, voda i zemljita) i zdravlja ljudi, to e se postii kaptiranjem i tretmanom otpadnih voda i gasova, to trenutno predstavlja bitan problem na postojeem neureenom odlagalitu.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Slika 3. Lokalni asfaltirani put kojim se dolazi do lokacije

Slika 4. Prilazni makadamski put do neureenog odlagalita Kao to pokazuju gore navedene slike lokacija planiranog odlagalita direktno se ne granii sa okolnim lokacijama na kojima ima izgraenih objekata (prostor u okruenju). Zbog neravnog terena u blizini lokacije nalazi se udolina kroz koju protie, u vreme velikih kia, manji potok, koji nakon prestanka kia odmah presui. Znai da se radi o povremenom toku. Prostor lokacije projekta zahvata i ovu udolinu. Jugoistono od lokacije je brdski predeo, a severozapadno je padinski deo prema gradu (slika 5-pogled sa prostora Fabrike celuloze). Lokacija Vasove vode udaljena je 4,3 km od Fabrike celuloze i nalazi se sa suprotne strane reke Lim. Poloaj lokacije u odnosu na mogunost prikljuenja na elektro, vodovodnu i kanalizacionu mreu je takav da je ista u odnosu na elektro-mreu udaljena oko 1,5 km, gradsku vodovodnu mreu oko 2,3 km i kanalizacionu mreu oko 2,5 km. Rastojanje izmeu lokacije za izgradnju savremene regionalne sanitarne deponije komunalnog otpada Vasove vode i optina iz kojih e se dovoziti komunalni otpad iznosi: Berane (5 km), Roaje (35 km), Andrijevica (18 km), Plav (51 km).

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Slika 5. Lokacija Vasove vode, pogled od Fabrike celuloze 2.1. Pedoloke karakteristike Na podruju Berana zastupljena su zemljita razliitih tipova, fizikih i hemijskih osobina i plodnosti. Najvaniji faktori koji su uticali na obrazovanje zemljita, njihove osobine i svojstva su geoloka podloga, reljef, klima, hidrografija, vegetacija i ovek. Geoloki sastav Beranske kotline, u irem smislu, obuhvata paleozojske kriljce, trijasne krenjake, ronace, neogene sedimente. Masiv Bjelasice je sastavljen od paleozojskih kriljaca (peari, argiloist, filit). Na suprotnoj strani Cmiljevica je sastavljena uglavnom od trijaskog krenjaka, sa podlogom od verfenskih kriljaca i ronaca. Ovakav sastav se javlja i na uskom pojasu Tivrana, ije su padine formirane od srednjetrijaskih kriljaca, i na sjeverozapadu kotline. Na desnoj strani Lima, pobre Jasikovac, dobar deo Budimlje, zatim najvei deo Police, preovlauju neogeni sedimenti koji se uvlae sve do jezerskih naslaga u Lugama i junije do Ranice. Na levoj strani Lima, a delom i na desnoj, jezerski sedimenti su prekriveni tanjim ili debljim slojevima (10 do 40 m) fluvio-glacijalnim nanosima (oblutak, ljunak, pesak), razliitog petrografskog sastava. Ovakav geoloki sastav, uz odgovarajui biogeografski sastav, uslovio je pojavu ruda u ovoj oblasti: ugalj, glineni laporac, ukrasni kamen, olovo, cink i dr. Geomorfoloki, Beransku kotlinu ine pet terasa, sa visinom odseka meu terasama od 3 do 25 metara. Naselje Berane je smeteno na prvoj terasi, na levoj obali Lima, kao i uzani deo naselja Hareme i Luge na desnoj obali Lima. Obodna naselja Beran Selo, Dolac, Luac, Peca i Bue, sa leve strane Lima lee na treoj i etvrtoj terasi. 2.2. Geoloke karakteristike ire geotektonski posmatrano podruje Berana pripada Limskoj geotektonskoj jedinici. ire podruje Berana je tipina depresija, tanije velika kotlina, okruena obroncima planina Bjelasice, Bihora, Tivrana i Turjaka. U njegovoj geolokoj grai uestvuju raznovrsni sedimenti, starosti od trijaske (T) do miocenske (M), te kvartarni nanosi (Q). Najstariji sedimenti otkriveni na terenu zahvaenom kartom su donjotrijaski (T1) kvarc-liskunoviti peari i kriljci. Otkriveni su na malom prostoru u severnom delu karte. Sledei u geolokom stubu sedimenata su anizijski (T21) slojeviti i masivni krenjaci i dolomiti. Izgrauju dobar deo terena severno od Berana, masiv brda Tivran. Ladinski (T22) slojeviti krenjaci sa proslojcima i muglama ronaca

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


slede kontinualno preko anizijskih. Nalaze se takoe u podruju Tivrana, a u neto veoj masi u krajnjem jugoistonom delu terena. Jurski sedimenti poinju krenjacima gornje jure (J31+2). To su slojeviti krenjaci sa ronacima, mjestimino laporoviti. Nalaze se minimalno otkriveni na obodu kotline u njenom severozapadnom delu. Veliki prostor u centralnom i posebno istonom dijelu terena izgrauju sedimenti dijabazronake formacije gornje jure (J33). Sastoje se od peara, ronaca, laporaca, glinaca i laporovitih krenjaka. Najei lanovi su kvarcni peari. Uglavnom su vrsti i kompaktni, sive i sivomrke boje. Liskunoviti peari su slini kvarcnim po svom sastavu, a imaju kriljavu teksturu. Posle peara, ronaci su najzastupljeniji. To su vrsti i krti sedimenti, obino sive i sivozelene boje. Naroito su esti na podruju sela Kaludre, kao i obodom jezerskog basena od Budimlja prema Limu. Jurske starosti su i vulkanske stene predstavljene spilitima (abJ3). Nalazimo ih u veoj masi istono od Budimlja i u sasvim maloj pojavi na sjeverozapadnom obodu Beranske kotline. Oligo-miocenski jezerski sedimenti (Ol, M) su prisutni u centralnom i severnom delu kotline. Teren od ovih sedimenata je najveim dijelom potpuno pokriven, to oteava njegovo prouavanje. Po litolokom sastavu ti sedimenti su vrlo heterogeni. ine ih laporac, glina, pesak, pear, a ree ljunkovi i kcnglomerati. Laporci imaju dominantno uee. Boje su svijetloute, zelenkaste do sive. Javljaju se u vidu slojeva debljine 15-30 cm. Dubinskim buenjem konstatovana je monost ovih litolokih lanova i do 250 m. Pjeari su ei u gornjim djelovima i njima se zavrava serija. Glinci su takoe esti i javljaju se u vidu slojeva razliite debljine na raznim dubinama. Od kvartarnih sedimenata na terenu su zastupljeni aluvijalni (al), deluvijalni (d), terasni (t) i jezerski (j) sedimenti. Aluvijon reke Lima izgraen je od peska i ljunka. Deluvijalna drobina je deponovana ispod strme strane brda Jejevice, severno od Budimlja. ini je preteno krupna krenjaka drobina. Glaciofluvijalne terase reke Lima su posebno dobro ouvane. U njihovoj grai uestvuju slabovezani konglomerati, pesak, ljunak, glina i dobro zaobljeni komadi karbonatnih i ree magmatskih stena. Debljina glaciofluvijalnih terasnih sedimenata je razliita i kree se od 5 do 30 m. Jezerski sedimenti glacijalnog porijekla, nalaze se na vrhovima Tivrana. To su preteno kvarcni pesak, ljunak i komadi stena. Istrano podruje izgraeno je od kvartarnih tvorevina kao i od sedimenata trijaske i jurske starosti. U litolokom pogledu sedimenti trijaske starosti su predstavljeni krenjacima ladinskog kata. Od sedimenata jurske starosti su zastupljeni krenjaci i peari. Kvartarne tvorevine predstavljene su: - Aluvion (al): Ove tvorevine su izgraene od ljunkova, peskova i mulja. - Deluvijum (dl): Deluvijalne tvorevine predstavljene su glinovito prainastim materijalom, mrke - mrko ute boje (dobro sortiran materijal), sa komadima krenjaka i peera. - Sipari (s): Predstavljeni su nezaobljenim komadima krenjaka i peara, smee boje. Sedimenti trijasa i jure predstavljeni su sledeim litolokim lanovima: - Krenjaci sa ronacima (T22): U okviru ove litoloke jedinice javljaju se stratifikovani

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


krenjaci. Smena bledosivih do tamnosivih krenjaka sa tragovima lamina i bledosivih do bledoukastih bankovitih zrnastih krenjaka. Zapaa se prisustvo mikrofaune. Vezivo je sparicitsko i javlja se u porama i pukotinama. Krenjaci su kavernozni, delom ispucali, pore i prsline zapunjene crvenicom i kalcitskom ispunom, ubrani. - Peari i krenjaci (J3): U okviru ove jedinice se javljaju krenjaci i peari. Peari ove jedinice su mrko sive boje jako finozrni, prslinske poroznosti sa silicijskom ispunom, imaju mali sadraj liskuna. Masivne su teksture i slabo primetne horizontalne slojevitosti. Krenjaci ove jedinice su bele do bledo ute boje, ispucali, kavernozni, alterisani. Pukotine su zapunjene sa laporovitom ispunom koja je delimino isprana. 2.3. Inenjersko-geoloke karakteristike U inenjersko-geolokom pogledu teren gde se nalazi predmetna lokacija za sanaciju odlagalita otpada i izgradnju Regionalnog centra za obradu otpada, potrebno je detaljno ispitati radi utvrivanja inenjersko-geoloke stabilnosti terena (mogunost odronjavanja ili klizanja i dr.), a za potrebe izrade detaljne projektne dokumentacije. U cilju utvrivanja tanog litolokog sastava terena predmetne lokacije, inenjersko-geolokih, geomehanikih i hidrolokih karakteristika, potrebno je izvriti odgovarajue terenske istrane radove i laboratorijska geomehanika ispitivanja. 2.4. Hidrogeoloke odlike terena Na posmatranom terenu su zastupljene jedinice razliitih hidrogeolokih svojstava i funkcija u sklopu terena. Dominantni su vodonepropusni kompleksi dijabaz-ronake formacije i oligo-miocenskih sedimenata. Od vodopropusnih stena treba izdvojiti anizijske krenjake i dolomite Tivrana. To su stene pukotinske i kaverozne poroznosti, dobre izdanosti. U terenu imaju funkciju kolektora sprovodnika. Izraen im je proces karstifikacije. Sve vode koje padnu na njih budu brzom infiltracijom apsorbovane i sprovedene na nie kote gde se prazne preko izvora. U njima je formirana izdan razbijenog tipa. Od vodopropusnih stena na terenu su prisutni i ladinski i jurski slojeviti krenjaci sa ronacima. Oni su srednje propusnosti i izdanosti, pukotinske poroznosti. U njima postoji pukotinski tip izdani sa slobodnim nivoom vode. Izdan se prazni preko izvora na niim kotama. Od propusnih i vodonosnih stena na terenu su zastupljeni i kvartarni nanosi, posebno aluvijalni i fluvio-glacijalni terasni sedimenti. To su kolektori sa intergranularnom poroznou, dobre izdanosti vodonosnika. U njima je formiran zbijeni tip izdani sa slobodnim nivoom podzemne vode. Ovi sedimenti su znaajni akumulatori podzemnih voda, a nivo vode u njima je u hidraulikoj vezi sa nivoom vode reke Lim. Dijabaz-ronaka formacija je heterogen kompleks razliitih litolokih lanova. Ovakav kompleks je specifinih hidrogeolokih funkcija u sklopu terena. Pojedini njegovi lanovi imaju razliite hidrogeoloke karakteristike. Generalno posmatrano, to je slabo propusan i nepropusan kompleks, pukotinske poroznosti i bez jasno izraenog vodonosnika. Podzemna izdan razbijenog tipa se retko javlja i to preteno u zonama sa veim stepenom raspadanja pa je ogranicenog rasprostranjenja i izdanosti. Jezerski oligomiocenski sedimenti su praktino vodonepropusni. Predstavljaju barijere za podzemne vode. U povrinskom delu je male pukotinske

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


poroznosti, a u dubljim dlovima kapilarne i subkapilarne. U ovim sedimentima nema vodonosnika. Lokalno zagaenje podzemnih voda zbijene i razbijene izdani od strane komunalne deponije, moe se posmatrati preko njenog uticaja na vode Lima. One su u osnovi zagaene i kao takve zagaenje prenose na zbijene i razbijene izdani sa kojima su u neposrednom hidrogeolokom kontaktu. Ta zagaenost je takvog intenziteta da ove vode iskljuuje praktino iz svake upotrebe. Hidrogeoloke karakteristike su odreene sa dve osnovne geoloke sredine.To su trijaski karbonati koji imaju karakteristike karstifikovanih akvifera i pokrivaju manju povrinu. Du korita povremenog potoka, nakon padavina, teku vode koje presahnu poslije izvesnog vremena, to je karakteristika krakih akvifera. Potok kao pojava zahteva regulisanje i odvoenje vode kontrolisano, kako ne bi naruavao telo postojedeg odlagalita. Najvei deo terena pod telom odlagalita i dolinskom dnu ine jurski sedimenti. Ovaj kompleks predstavlja klasini hidrogeoloki izolator, to se da zakljuiti i na osnovu litolokog sastava. U njima preovlauje laporovita komponenta, to opredeljuje i hidrogeoloke karakteristike kompleksa. Iz ovog kompleksa se javljaju mali izvori i pitevine, jer on ne omoguava formiranje vanijih vodonosnika. Najveu izdanost ima izvori iznad tela odlagalita, i to svega 0,03 l/s. Jedan izvori, takoe procenjenog malog kapaciteta, je kaptiran za potrebe 4 lokalna domainstva. Izvori jurskog kompleksa imaju male oscilacije (razlika izmeu najmanjih i najveih voda je karakteristika ovog tipa izvora) kapaciteta za razliku od krakih voda-izvora. Kako predmetni prostor ne nosi u sebi znaajne vodne potencijale (prisutne su uglavnom pitevine jurske formacije), oni ne mogu predstavljti prepreku izgradnji sanitarne deponije, ijom e realizacijom biti data mnogo kvalitetnija reenja za vodosnabdevanje lokalnog stanovnitva. 2.5. Stepen seizmikog intenziteta Dosadanja istraivanja pokazuju da ovo podruje spada u grupu manje aktivnih prostora Crne Gore, ali sa moguim udarima jaine izmeu 7 i 8 MCS. Seizmiki je najaktivniji severni i severni i severoistoni deo podruja (okolina Berana), gde su zabeleeni potresi jaine 8 MCS. To namee potrebu dosledne primene tehnikih propisa koji vae za seizmiki aktivna podruja. Opreznost mora naroito biti prisutna pri gradnji na geoloki manje stabilnim terenima (rene doline, terasni odseci u dolini Lima, poplavne zone i dr.), gde se stepen seizminosti poveava za oko 1 MCS. Gledano sa aspekta vrednosnih obeleja i mogunosti ekonomske valorizacije, posebno su znaajni sledei geomorfoloki elementi: rene doline, planinske strane i vrhovi, aluvijalne ravni i terase. Sanacija odlagalita otpada i izgradnja Regionalnog centra za obradu otpada mora biti u svemu u skladu sa vaeim propisima i principima za antiseizmiko projektovanje i graenje, u cilju svoenja seizmikog rizika na prihvatljiv nivo, u skladu sa Zakonom o ureenju prostora i izgradnji objekata (Sl. List CG, br. 51/08,40/10,34/11,40/11,47/11,35/13,39/13).

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Slika 6. Karta seizmike rejonizacije Crne Gore 2.6. Izvorita vodosnabdevanja Putem gradskog vodovodnog sistema snabdeva se vodom celokupno urbano podruje Berana, kao i neka okolna naselja. Pored stanovnitva kao potroai vode javljaju se privredne organizacije i u manjoj meri ustanove, zanatstvo i dr. Snabdevanje vodom prostora lokacije Regionalnog centraza obradu otpada vrie se prikljuivanjem na vodovodnu gradsku mreu ili sa lokalnog kaptiranog izvora. 2.7. Klimatske karakteristike Klimatski uslovi predstavljaju veoma vaan faktor razvoja ovog podruja, posebno ako se imaju u vidu raspoloivi poljoprivredni i turistiki resursi. Vrednosti klimatskih elemenata su u osnovi determinisane geografskim poloajem prostora, njegovom reljefnom plastikom (naroito u obodnom delu), razliitim ekspozicijama pojedinih delova terena, kao i uticajem klimatskih faktora iz okruenja. Osnovne karakteristike planinske i subplaninske klime, koje vladaju na veem delu ovog podruja i bitno odreuju strukturu privreivanja i nain ivljenja, jesu duge

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


hladne i vlane zime, relativno kratka i svea leta, slabije izraena smena godinjih doba, toplije jeseni od prolea, velika koliina snenih padavina u zimskom periodu i dr. Vei deo podruja ima srednju godinju temperaturu vazduha izmeu 2 i 8C, s tim to se ona u kotlini kree oko 9C. Najtopliji meseci su jul i avgust sa srednjom temperaturom vazduha izmeu 15 i 19C, a najhladniji mesec je januar sa prosenom temperaturom vazduha od -1,8 C. Srednja dnevna temperatura vazduha via od 10C, koja odreuje period aktivne vegetacije, traje oko 160 dana na visini do 1.000 m (maj-oktobar), oko 90 dana u visinskoj zoni izmeu 1.000 i 1.500 m (jun-avgust) i oko 60 dana u predelima iznad 1.500 m (jul-avgust). Ovakva visinska temperatura vazduha pogodna za vegetaciju mora se uvaavati prilikom izbora odgovarajuih sorti poljoprivrednih kultura. Najei vetrovi su SZ ( 9%), JZ (8,7 %) i J (6,1 %).

Slika 7. Klimatske karakteristike Optine Berane (HMZ Crne Gore)

Relativna vlanost vazduha prikazana je u tabeli 1.

Srednja godinja koliina osunavanja iznosi 1.741 as, to je u granicama normalnih suma osunavanja za planinske krajeve udaljene od mora (u proseku vrednost 1.550 do 1.900 asova). Najsunaniji mjesec je jul sa 250 asova, a najmanje sunevog sjaja ima decembar -samo 46,5 asova. Osunavanje je u tesnoj vezi sa oblanou. Najmanja insolacija je u decembru i direktna je posledica i toga to je decembar u Beranama najoblaniji mesec. Suma osunavanja, broj tmurnih i vedrih dana prikazan je u tabeli 2.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


2.8. Topografija prostora Zona u kojoj se nalazi lokacija predmetnog projekta zahvata prostor koji ini neravan teren, a u blizini lokacije nalazi se udolina kroz koju protie, u vreme velikih kia, manji potok, koji nakon prestanka kia odmah presui. Prostor lokacije projekta zahvata i navedenu udolinu. 2.9. Flora i fauna Vegetacioni pokriva formiran pod dominantnim uticajem edafskih, klimatskih i ortografskih faktora ima viestruku ekonomsku i ekoloku funkciju, sa posebno ispoljenim znaajem za kvalitetniji razvoj i smanjenje demografskog pranjenja prigraninih i planinskih delova ovog podruja. Saglasno izraenoj orografiji, vertikalnoj zonalnosti klimatskih elemenata i pedolokih uslova izdvaja se nekoliko vegetacionih spratova sa diferenciranim vrednostima i razvojnim obelejima: 1) sprat dolinskih uma i ikara (topola, vrba, joha i dr.) koje nemaju znaajnu ekonomsku vrednost; 2) sprat meovitih liara u kome dominiraju hrastove ume (sladun, lunjak i cer) kombinovane sa sastojinama graba, jasena, javora i dr. Ove ume su dosta degradirane; 3) sprat bukovih uma koje su na ovom podruju nekada bile veoma rasprostranjene, a sada dosta degradirane (Turjak, Trenjevik, Jelovica, Grdinica, Mojanska, Kutska i ekularska reka i drugi prostori); 4) sprat mjeovitih listopadno-etinarskih uma (bukva, jela i smra) sa velikim znaajem za razvoj umarstva i drvne industrije; 5) sprat etinarskih uma u kome dominiraju jela i smra, dok se u viim krenjakim predelima javlja i bor krivulj. Ove ume ine najznaajnije resurse u razvoju drvne industrije ovog podruja, pa ih je neophodno racionalno koristiti i maksimalno unapreivati; 6) sprat planinskih panjaka i suvota koji je u znatnoj meri zastupljen na svim planinama ovog podruja. Ima veliki znaaj za razvoj katunskog stoarstva i zimskog turizma naroito na Bjelasici, Komovima, Mokroj planini, Cmiljevici i Turjaku. Vii delovi ovog podruja odlikuju se bogatstvom brojnih vrsta lekovitog bilja i umskih plodova, sa dosta niskim nivoom dosadanje ekonomske valorizovanosti. 2.10. Karakteristike pejzaa Stanje zelenih povrina na podruju obuhvata niskog je stepena ureenosti. Prostor koji zauzima povrina pod zelenilom je mali, nedefinisan i u velikoj meri degradiran

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


postojeim neureenim odlagalitem. Jedan deo lokacije projekta obuhvata umsko rastinje koje e se u toku izvoenja projekta ukloniti. Planirano ureenje slobodnog prostora na lokaciji neureenog odlagalita otpada obuhvatie jednu osnovnu kategoriju zelenila u odnosu na nain njegovog korienja i funkcije. 2.11. Zatieni objekti U delu zone gde se nalazi lokacija za realizaciju Projekta sanacije odlagalita otpada i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada za optine: Berane, Roaje, Andrijevica i Plav, u Optini Berane, nema zatienih objekata ni dobara kulturno-istorijske batine. 2.12. Naseljenost i koncentracija stanovnitva Predmetna lokacija na kojoj je planirana sanacija odlagalita otpada izgradnja Regionalnog centra za obradu otpada, Vasove vode, nalazi se u zoni u kojoj nema izgraenih objekata koji su naseljeni. ira zona podruja oko pomenute lokacije je praktino bez izgraenih objekata, jer se radi o brdskom podruju na udaljenosti od nekoliko kilometara od grada Berana, i o njoj se moe govoriti kao o zoni sa minimalnom gustinom naseljenosti. Planirani sadraj, nee uticati na demografske karakteristike.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


3. OPIS PROJEKTA Predmetna lokacija Vasove vode se nalazi severozapadno od grada Berana, udaljena 3,8 km od centra grada i nalazi se sa leve strane reke Lim, na nadmorskoj visini od 600-760m. Lokacija planirana za sanaciju odlagalita otpada i izgradnju Regionalnog centra za obradu otpad nalazi se u KO Dolac na lokaciji Vasove vode.

to se pratee infrastrukture tie odlagalite e biti prikljueno na gradsku elektro i kanalizacionu i vodovodnu mreu, kao i na putnu infrastrukturu. Sva infrastrukturna prikljuenja bie izvrena u skladu sa uslovima koje budu propisale nadlene institucije. Poloaj lokacije u odnosu na mogunost prikljuenja na elektro i kanalizacionu mreu je takav da je ista u odnosu na elektro-mreu udaljena oko 1,5 km, na vodovodnu 2,3 km, a u odnosu na kanalizacionu mreu oko 2,5 km.

U skladu sa projektnim reenjima, organizacija rada na odlagalitu treba da bude takva da omoguava da se na odgovarajui nain obavlja proces sanacije i izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada. Unutranji transport unutar lokacije zavisi od neophodnosti pojedinih operacija i moe se pratiti po pojedinim segmentima. Usled svoje specifinosti sa razliitim sadrajima i obavljanjem usluga u predmetnom objektu potrebno je zaposliti odreen broj radnika razliite profilacije. Za izvoenje projekta izgradnje Regionalnog centra za obradu otpada potrebno je ograditi gradilite u granicama lokacije, odnosno itavu povrinu zemljita koju zauzima lokacija projekta. Pripremni radovi za izvoenje projekta poinju iskopom zemljita za pripremu temeljenja projekta u skladu sa Glavnim projektom. Iskop materijala vri se do potrebne dubine, a graevinski materijal iz otkopa se moe koristiti za potrebe rada sanitarne kade. Unutranji transport prilikom izvoenja projekta odvija se u okviru lokacije projekta uz primenu odgovarajue graevinske mehanizacije (buldoeri, utovarivai, kamioni). Dinamika realizacije izvoenja projekta po pojedinim fazama bie u skladu sa operativnim planom izvoenja radova od strane odabranog izvoaa. U toku izvoenja projekta na lokaciji e se koristiti voda za potrebe zaposlenih. Ova voda moe se koristiti iz gradskog vodovoda dovoenjem iste na prostor lokacije ili kaptiranjem postojeeg izvora koji se nalazi u neposrednoj blizini lokacije. Za betonske radove koristie se ljunak i pesak koji e se kao pripremljeni beton dovoziti na lokaciju pomou miksera. U toku izvoenja radova stvara se vrsti otpad odnosno materijal iz otkopa, koji e se koristiti za potrebe izgradnje i funkcionisanja sanitarne deponije. Prilikom izvoenja projekta usled rada maina i druge graevinske opreme dolazie do emisije izduvnih gasova u atmosferu, a takoe e doi do poveanja buke i vibracija koje su periodinog karaktera. to se tehnologije graenja tie ista se odvija na specifian nain kada je u pitanju ovakva vrsta objekata. Lociranje objekata potrebno je izvriti prema urbanistiko-tehnikim uslovima i prilagoditi terenu i saobraajnom reenju. Sve sadraje organizovati tako da imaju maksimalnu funkcionalnost i loginu povezanost. Spoljna obrada predviena je od kvalitetnih materijala postojanih na atmosferske uticaje i lakih za odravanje.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Za unutranju obradu koristie se materijali primereni nameni pojedinih prostora. Materijali su postojani i laki za odravanje. Za izradu svih vrsta instalacija predvieni su materijali koji ispunjavaju uslove i standarde za odreene vrste radova. Rastojanje izmeu lokacije za izgradnju Regionalnog centra za obradu otpada, Vasove vode i optina iz kojih e se dovoziti komunalni otpad iznosi: Berane (5 km), Roaje (35 km), Andrijevica (18 km), Plav (51 km).

3.1. PREDLOG TEHNOLOGIJE IZGRADNJE SANITARNE DEPONIJE Uticaj neureenog odlagalita otpada na lokalitetu Vasove vode Berane na ivotnu sredinu treba da bude to je mogue manji, a u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (Sl. list RCG, br.64/11) i Direktivama EU 2008/98/EEC i 1999/31/EC. Odabrana lokacija mora biti prihvatljiva i sa ekonomskog stanovita. Podela zemljita na oblasti koje su pogodne i nepogodne za lokaciju novog odlagalita, zasnovana je na sledeim kriterijumima: - geoloka struktura i hidrogeoloki uslovi; - rastojanje u odnosu na gradske oblasti; - udaljenost od povrinskih voda; - lokacija posebno zatienih prirodnih objekata; - usaglaenost sa planskim zahtevima; - sadanje i budue korienje zemljita; - odnos optina i vlasnika zemljita; - veliina oblasti predloena za lokaciju deponije; - distanca transporta otpada i duina pristupa novoj deponiji. Povrina koja je predviena za sanaciju odlagalita otpada i i zgradnju Regionalnog centra za obradu otpada okvirno iznosi 68.000 m2. Ona je dovoljna za deponovanje komunalnog otpada za narednih nekoliko decenija. U granicama Situacionog plana Studije izvodljivosti za izgradnju i rad regionalne sanitarne deponije u Beranama definisani su prostori za: 1. Ulaz u kompleks odlagalita sa reciklanim centrom (kapija). 2. Kompletno ograen prostor odlagalita. 3. Prostor za izgradnju prateih objekata: - administrativni blok - tehnoloki blok 4. Prijemni punkt sa video nadzorom. 5. Elektronska vaga za odreivanje neto teine otpada. 6. Trafo-stanica za kompletan kompleks. 7. Komunalno servisni blok. 8. Reciklani centar sa magacinskim prostorom za izdvojene materijale. 9. Deponovanje komunalnog otpada na sanitarnoj kadi. 10.Prihvat i tretiranje ocednih voda sakupljenih sa odlagalita. 11.Aspiraciju, sakupljanje i tretman biogasa sa sanitarne kade. 12.Sanacija postojeeg odlagalita prostor Vasove vode. 13.Izgradnju kade za pranje tokova vozila. 14.Podizanje zatitnog pojasa od zelenila. 15.Izgradnju saobraajnica, infrastrukturne mree i objekata.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


16.Kompostiranje zelenog i ekoloki istog otpada. 17.Privremeno odlaganje kabastog materijala i njegov tretman u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom RCG i Direktivama EU. Studijom izvodljivosti su planirani prostori za navedene namene koji treba da obezbede potpuno usklaen tehnoloki proces prijema, reciklau, deponovanje ostatka komunalnog otpada, privremeno skladitenje materijala dobijenih reciklaom iz M.K.O.-a i zatitu ivotne i vodne sredine. Ograivanje prostora odlagalita Kompleks odlagalita treba ograditi ogradom visine 2,2 m. Karakteristike ograde treba da budu takve da u potpunosti omogue nekontrolisani ulaz na deponiju. Ograda e onemoguiti irenje odnoenja lakih plastinih kesa i papira van ograde. Ograda moe biti uraena od betonskih blokova ili betonska podloga sa stubovima na kojima je rastegnuta okasta ica. Ulaz i izlaz sa odlagalita je samo na jednom mestu, koji je strogo kontrolisan video nadzorom, a to je elektronska kapija. Ulazno izlazna kapija je irine koja omoguava nesmetan i bezbedan ulaz izlaz specijalizovanim vozilima za komunalni otpad, kao i mehanizaciji koja se koristi na odlagalitu. Ispred kapije na rastojanju od 5 metara treba postaviti znak STOP i horizontalnu signalizaciju za obavezno zaustavljanje pre dolaska vozila na elektronsku vagu. Mora biti vidno obeleeno radno vreme odlagalita. Komunalni otpad se dovozi sa teritorije optina Berane, Roaje, Andrijevica i Plav u specijalizovanim vozilima koja imaju definisan kapacitet, saobraajnu tablicu i dozvolu za dovoz otpada na deponiju. Trafostanica Za kvalitetno obezbeenje elektrinom energijom predvia se postavljanje trafostanice od 630 kVA, koja e opsluivati kontrolni punkt, kancelarije, servisni prostor, pumpe, sistem za preiavanje ocednih voda, bunare za zalivanje zelenih povrina vodom, sanitarne kade i obezbediti osvetljenje na odlagalitu. Udaljenost elektro-mree od lokacije iznosi oko 1,5 km. Ona se po pravilu postavlja odmah posle ulaska u prostor deponije. Prijem komunalnog otpada na regionalnom odlagalitu Vozila posle otvaranja elektronske kapije ulaze u prostor odlagalita i idu na elektronsku vagu sa formularom koji prati otpad. Na vagi se obavlja utvrivanje bruto teine (vozilo+otpad) i upisuje u kompjuter identifikacija vozila, vozaa, datum i vreme. Radnik na merenju proverava posedovanje i ispravnost transportne dokumentacije. Posle merenja vozila odlaze u reciklani centar ili na sanitarnu kadu gde se vri istovar tereta. Nakon istovara vozilo se obavezno vodi na pranje tokova (u kadi), a potom na vagu. Tada se utvruje neto teina otpada.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Istovar i rastiranje otpada Istovareni otpad na sanitarnoj kadi se prostire i sabija specijalnom mainomkompaktorom. Sabijanje doprinosi smanjenju zapremine otpada, prisustva mieva i redukciji infiltracije atmosferske vode. Po zavretku istovara otpad se prekriva svakog dana slojem zemlje ili prostirkama aktivnog uglja. Prostor za izgradnju prateih objekata Prostor u zoni kod ulaza namenjen je izgradnji objekata administrativnog i tehnolokog procesa. Prostori su planirani tako da predstavljaju jedinstvenu celinu bez ukrtanja i preklapanja funkcija. Povrine koje nisu pod objektima i manipulativnim povrinama predviene su za ozelenjavanje. Studijom izvodljivosti su predvieni pratei objekti:

- poslovni objekat (kancelarijski prostor), - radionica sa magacinom, - garae, - platoi za pranje vozila

Povrina opredeljena za izgradnju prateih objekata iznosi oko 2.000 m2. Regionalni reciklani centar RRC Na deponijskom prostoru predviena je izgradnja regionalnog reciklanog centra (RRC) za papir, karton, staklo, gumu, kabasti materijal, plastiku, PET boce, Al ambalau, fero materijale i dr. Planiran je prostor za reciklani centar povrine 3.750 m2 bez saobraajnica i infrastrukturnih objekata. Reciklani centar treba projektovati na nain da omogui tretman materijala ija mogunost iskoriavanja e se uveati baliranjem u bale jake zbijenosti, dok e se preostali materijal transportovati kamionima i odloiti u sanitarnoj kadi ili iskoristiti kao energent. Savremeni reciklani centar imae tri zone:

Oblast prijema i merenja Oblast istovara otpada i skladitenja Oblast tretmana i skladitenja tretiranog materijala

Oblast prijema i merenja se sastoji od objekta gde je smeteno osoblje koje nadgleda prijem kamiona u postrojenje. Ta oblast sadri merni most gde se kamioni mere na ulazu i izlazu iz postrojenja. Na taj nain se prati koliina otpada koji se tretira svakodnevno, kao i njegovo poreklo, vreme dolaska i dr. Oblast istovara otpada i skladitenja. Primljeni i izmereni, kamioni se upuuju ka ovoj oblasti, gde e se komunalni otpad predati na dalju obradu. Oblast tretmana i skladitenja tretiranog materijala. U ovoj oblasti prispeli otpad e se sipati u prijemni bunker, iz kojeg se materijal transportuje do postrojenja u kojem e se obavljati tretman i izdvajanje pojedinih komponenti iz komunalnog otpada. Tokom normalnih uslova i normalnog rada u Reciklanom centru, svi materijali podeljeni su na sledei nain:

u odbaene bale visoke gustine,

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


u bale visoke gustine selektovanih materijala, u bale visoke gustine metalnih materijala, u kontejner za krupne materijale, u kontejner za bezbojno staklo, u kontejner za obojeno staklo, u kontejner za karton.

Prostor za deponovanje otpada (sanitarna kada) Studijom izvodljivosti predvien je prostor za sanitarnu kadu nepravilnog oblika u cilju boljeg iskorienja prostora budue sanitarne deponije. Izgradnja sanitarne kade planirana je u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom RCG 64/11 i Direktivom EU 99/31/EC sa ciljem zatite podzemnih voda, vazduha i zemljita. Osnovni cilj kontrolisane sanitarne kade za komunalni otpad jeste zatita ivotne sredine, podzemnih i povrinskih voda, vazduha i zemljita od zagaivanja proizvodima sa odlagalita u prvom redu od ocednih voda nastalih na sanitarnoj kadi i biogasa nastalog procesom razgradnje. Veoma tetan proizvod jednog odlagalita otpada su ocedne vode (vodeni rastvor koji nastaje razgradnjom otpada i proceivanjem atmosferskih voda kroz naslage otpada). Ocedne (procedne) vode treba tretirati u posebnom postupku. Dno sanitarne kade se predvia postavljanjem slojeva. Prvi sloj nepropusne obloge predstavlja mineralnu podlogubarijeru od gline propustljivosti K10-9 m/s. Predlaemo da se postavi sloj gline debljine 50 cm, koja se nanosi i valja u slojevima debljine 25 cm (pozajmite gline Rude). Drugi sloj nepropustan za vodene rastvore predlae se od sintetikih materijala (bentonit), ija je propusljivost 10-11 m/s. Trei sloj je nepropusna HDPE folija za rastvore i gasove apsorbovane u vodi debljine 2,5 mm. etvrti sloj je sloj sintetikog geotekstila koji slui kao zatita HDPE folije od mehanikih oteenja. Peti sloj je ljunak granulacije 16-32 mm, debljine sloja 30-40 cm.

Slika 8. Popreni presek slojeva u sanitarnoj kadi

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Prvi sloj vodonepropusne obloge je mineralna barijera koja e biti napravljena od prethodno kontrolisane gline dobijene iz odgovarajueg leita. Glina se tehniki postavlja u homogenim slojevima maksimalne debljine 30 cm po sloju i sabija na odgovarajuu nain sa vibro-valjkom. Koeficijent propustljivosti gline odreuje se na licu mesta i u laboratoriji na proizvoljnim uzorcima i mora biti manji od 10-9 m/s, a prosena debljina sloja u zavisnosti od usvojenog reenja od predloenih varijanti (1 m ili 50 cm). Sloj gline treba kvalitetno sabiti i uglaati da bi se izbegle neravnine prilikom postavljanja bentonita i HDPE folije. Bentonit se postavlja razastiranjem preko sabijene i uglaane gline, koja mora biti potpuno suva. Sintetiki bentonit se moe ugraditi runo ili uz pomo maina, pri emu se korekcije na preklopima obavljaju runo. Preklop bentonitnog sloja mora biti takav da bi se eliminisala mogunost prodora vode u glineni sloj. Sva oteenja na bentonitnom sloju otklanjaju se postavljanjem dodatnih komada materijala na mestima oteenja. Kontrolu eventualnih oteenja i preklopa izvriti pre postavljanja HDPE geomembrane. Nakon postavljenog sintetikog bentonita postavlja se HDPE folija debljine 2,5 mm. Polietilenska folija visoke gustine (HDPE) se odlikuje jednostavnou spajanja materijala i kvalitetom zavarenih spojeva. Ako se varovi na HDPE membrani kvalitetno izvedu garantuju zadravanje istih mehanikih karakteristika kao kod nedirnutih delova materijala. Evropska odredba koja se koristi za kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva membrana od HDPE (ONORMS 2076), predvia tri tipa vara:

duplo zavarivanje sa probnim kanalom, zavarivanje sa umetnutim dodatnim materijalom, koje je van upotrebe zbog

tekoa prilikom kontrole kvaliteta spojeva, preklopno zavarivanje sa dodatim materijalom, koje se primenjuje za

zavarivanje malih delova, detalje i popravke. Zavareni spojevi se nakon spajanja (varenja) ispituju prema standardima, pri emu se vri:

vizuelna kontrola provera nepropusnosti ispitivanje dimenzija provera otpornosti na razlistavanje

Iznad HDPE folije, u cilju njene zatite, kao i zatite prethodnih slojeva postavlja se geotekstil karakteristika 1.200 g/m2. Geotekstil se postavlja runo ili uz pomo maina sa odgovarajuim preklopom. Kontrolu eventualnih oteenja i preklopa izvriti pre nasipanja geotekstila ljunkom. Kao zavrni sloj podloge u sanitarnoj kadi postavlja se zaobljeni ljunak dimenzija 16/32 mm u debljini od 50 cm. Ako se pretpostavi, na bazi podataka Studije izvodljivosti, da je prosena godinja koliina deponovanog meovitog komunalnog otpada 18.500 t, za period od 30 godine bez reciklae na odlagalitu Vasove vode moe se deponovati 550.000 t meovitog komunalnog otpada, ova koliina otpada zauzima zapreminu od 550.000 x 1,2 = 666.600 m3, to odgovara gustini kompaktiranog materijala od 0,83 t/m3. Na izraunatu koliinu deponovanog komunalnog otpada (u m3) treba dodati oko 15% inertnog materijala za prekrivku otpada, to ukupno sa inertnim materijalom iznosi oko 765.900 m3. Izgradnjom reciklanog centra, umanjie se deponovana koliina komunalnog otpada za oko 19 %, a vek trajanja sanitarne deponije e se produiti.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Obodni kanali U cilju zatite od povrinskih voda kompleksa samog prostora sanitarnih kada predviena je izrada betonskih odvodnih jarkova-kanala, ija duina iznosi oko 640m. Obodni kanali izrauju se u obliku kalupa od rezanih betonskih cevi ili pomou prefabrikovanih kalupa. Glavnim projektom sanacije odlagalita otpada i izgradnje Regionalnog centrasanitarne deponije, treba predvideti tretman i uputanje atmosferskih voda u okviru lokacije Vasove vode. Predlae se ispust atmosferskih voda kroz branu deponije. Izgradnja nasipa U cilju uvrivanja tela odlagalita obavezno je izgraditi obodni nasip, odnosno branu. Predlae se vie varijanti za reenje ovog nasipa, a konano reenje predvideti detaljnom projektnom dokumentacijom. U prvoj varijanti u cilju poveanja stabilnosti deponovanog otpada tokom vremena i podizanja kota naslaga otpada, bie izgraen obodni nasip od sabijene zemlje ili ljunka. Nasipi su dimenzionisani na nain da je irina 7 metara, a nagibi su 2:1. U cilju stabilnosti sanitarne kade nasipe je potrebno dodatno osigurati. Nasipe je potrebno projektovati tako da mogu da izdre sve bone udare atmosferskih i ocednih voda. U drugoj varijanti u cilju formiranja obodnog nasipa predlae se izgradnja po sistemu terramesh gabionskih koeva dimenzija 1x2x1m sa repom, punjenih zaobljenim renim kamenom frakcije 120-250. Pre polaganja terramesh-a potrebno je izraditi posteljicu dimenzije 10x25x0.5m od armiranog betona, uvrenu u podlogu mikropilotima 140-200mm, duine od 6-10m, u rasteru 1x2.5m, ime se postie apsolutna stabilnost temelja brane. Terramesh se polae po sistemu polaganja za gabione do visine prve kampade u 12 redova po visini. Od 9. do 12. reda upotrebljava se paralink mrea koja obuhvata svaki gabion posebno te se provlai do kraja naslage sa druge strane brane. To se radi jer su pritisci na branu u toj visini najvei. Zamik izmeu visinskih redova terramesh gabiona iznosi za prve dve kampade 0.15m. Na visini cca 12.5m izrauje se kampada sa pomakom od 1.5m te se nastavlja sa izradom nove terramesh stene istim pomakom. Prva etiri reda druge kampade, takoe su ovijena paralink mreom. Izmeu narednih redova gabiona u drugoj kampadi stavlja se paragrid mrea. Trea kampada izraena je po istom postupku kao i druga kampada s tim to je mogua nadradnja, a sa tim i poveanje visine i naravno volumena deponije. Unutranja strana brane treba da bude obraena horizontalno nabijenom meavinom frakcije i gline i to kod svakog postavljanja reda gabiona. Brana, sa unutranje strane ima iste kampadne karakteristike kao i sa spoljne strane, sa pomakom +2m. Na kraju formiranja brana se sa unutranje strane izoluje geotekstilom i HDPE folijom. Na dnu brane obavezno je predvideti otvor za cevi i ventil ocednih voda. Spoj izmeu brane i bonih stena kasete obavezno je popuniti betonom. U treoj varijanti predlae se izgradnja brane u armirano-betonskoj konstrukciji, trolisnog preseka 40x7m. Armirani nacrt izraditi prema projektu statike. Isto tako je predvieno buenje terena pomou mikropilota 300mm do dubine 6-7m radi uvrivanja temelja. Betonska brana je oblika trapeza visine 35m bono uvrena

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


u levi i desni breg nove deponije. Na visini 35m predvideti irinu brane od 3m. Brana na donjoj strani ima trouglaste nosae dimenzije 3x20x0,75m. Potrebno je predvideti tri takva nosaa. Detaljnu razradu ove varijante dati u daljoj projektnoj dokumentaciji. Sanacija postojeeg odlagalita na lokaciji Vasove vode Na osnovu Nacionalne strategije upravljanja otpadom (prema finalnom predlogu iz novembra 2013.god.) drava e pruiti podrku jedinicama lokalne samouprave da u svojim lokalnim planovima upravljanja otpadom predvide i aktivnosti na sanaciji neureenih odlagalita otpada. Za sanaciju postojeeg neureenog odlagalita neophodno je izraditi Projekat sanacije, izvoenje odabranog tehnolokog postupka koji e detaljno odrediti organizacioni, prostorni, tehnoloki vremenski i finansijski okvir izvoenja sanacije. POSTOJEE STANJE Odlaganje komunalnih i drugih vrsta odpada sa podruja optine Berane se od oktobra 2005. godine zvanino odlae na neureenom odlagalitu na lokaciji Vasove vode koja je udaljena 3,8 km severozapadno od centra grada.

- Samo odlagalite locirano je u dolini koja nema nikakve karakteristine prepreke na dnu. Dnom postojeeg odlagalita formira se korito povremenog potoka kojim iskljuivo u periodu otapanja snega i drugih padavina protiu atmosferske vode.

- Po procenama utvrenim na osnovu volumena postojeih kontejnera u Beranama na odlagalitu je odloeno okvirno oko 80.000 m3 neobraenih, meanih komunalnih odpadaka, kao i odpada iz zanatske i uslune djelatnosti.

- Odloeni otpad se ne zbija-kompaktira, a za sada ne postoje podeeni biotrnovi za otplinavanje metana i drugih gasova.

- Uticaj atmosferskih padavina i drugih vremenskih stanja veoma je izraen zbog klasinog naina odlaganja otpada i nepostojanja zatitnih elemenata.

- Posledica odlaganja neobraenog otpada su mikrobioloki procesi u odlagalitu (nastanak metana, estih poara-samozapaljivanja, zagaenje ocednih voda, a time neposredno zagaenje podzemnih i povrinskih voda, zemljita i vazduha).

Studijom izvodljivosti definisani su prostori namenjeni za sanaciju odlagalita otpada i izgradnju Regionalnog sanitarog centra za obradu otpada i oni treba da obezbede potpuno usklaen tehnoloki proces prijema, reciklau, deponovanje ostatka komunalnog otpada, privremeno skladitenje materijala dobijenih reciklaom iz komunalnog otpada i zatitu ivotne sredine. MOGUI PRISTUPI SANACIJE

- Cilj sanacije postojeeg neureenog odlagalita podrazumeva niz tehniko-tehnolokih procedura, a sve u interesu ouvanja ivotne sredine.

Odstranjivanje, sanacija postojeeg odlagalita na nain nadgledanog provetravanja (ozraivanja-ventilacije), iskopavanja odloenih otpadaka, njihova mehanika obrada (odvajanje na gorivu i negorivu frakciju), bioloka stabilizacija tzv. teke frakcije, njihovo odlaganje na drugom ureenom odlagalitu, privremeno skladitenje gorivih frakcija za mogue kasnije energetsko korienje u postojeim termo elektranama, cementarama, toplanama koji omoguava neposrednu upotrebu RDF-a goriva iz odpada bez potrebne nadgradnje sistema ienja dimnih gasova.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


- Hidrogeoloko ureenje podruja, (ureenje sistema zahvatanja atmosferskih voda, izrada cevovoda za odvoenje atmosferskih voda povremenog toka koji tee kroz smetlite po svim potrebnim tehnikim, geolokim i graevinskim standardima).

- Izgradnja odlagalita u skladu sa svim ekolokim standardima EU. - Uvoenje savremenog sistema obrade otpada pre odlaganja-deponovanja.

Jedan od naina sanacije postojeeg odlagalita otpada predstavlja otvaranje i ureenje dela sanitarne podloge tela odlagalita i prebacivanje ve odloenog otpada na sanitarno ureenu podlogu. Pre odlaganja otpada, u zavretku zemljanih radova, postavlja se vodoizolaciona obloga (glina-bentonit-folija-geotekstil). Preko ove izolacije postavlja se drenana kanalizacija, a preko sloj ljunka za drenau procednog filtrata. Iznad ljunka se postavlja sloj geotekstila i preko ovako pripremljene podloge prebacuje se otpad koji se nalazi na lokaciji. U fazi prebacivanja ve odloenog otpada, predvideti mogunost izdvajanja sekundarnih sirovina odloenih u prethodnom periodu. Predvideti sabijanje otpada u toku prebacivanja i prekrivanje istog slojem inertnog materijala debljine 15cm, a u cilju formiranja jedne elije. Pre poetka sanacije postojeeg stanja obavezno je predvideti nabavku jednog prescontejnera mobilnog ili stabilonog. Naime, prescontejnerom postiemo geodetsko sabijanje otpada na 1:3, a praktino na 1:2,2 do 1:2,5 ime smanjujemo volumen otpada. To je vrlo bitno u sadanjoj situaciji, a i ubudue pre svega kod transporta i deponovanja otpada sa sadanje lokaicje u novu sanitarnu kadu i zauzimanje volumena u novoj sanitarnoj kaseti. U novo telo sanitarne kade poeljno je ugraditi sistem za uklanjanje neugodnih mirisa sa vremenskim intervalima ili po sistemu topa. Naime, skoro je neophodna ugradnja tog sistema prilikom prebacivanja otpada sa sadanje pozicije postojeeg odlagalita u novu sanitarnu kadu. Imajui u vidu da se radi o sanaciji smetlita koje je u jednom delu ve u funkciji, a obzirom da je teren nepravilne konfiguracije potrebno je telo deponije planirati po sistemu kaskada sa bonim iskopima kaskada (3kaskade+1), irina kampade 12m u odnosu na trenutnu konfiguraciju terena. Visina kampade 12m u naklonu 20-22 na desnoj strani gledano uzvodno i 15-20 na levoj strani gledano uzvodno na povremeni potok. Kampade e se koristiti i za interne saobraajnice po sistemu pua. Precizno reenje definisati detaljnijom projektnom dokumentacijom. I ako neureena odlagalita otpada predstavljaju teret za ivotnu sredinu, one se istovremeno mogu posmatrati i kao izvor alternativnih goriva za potrebe industrije. U skladu sa tim, namee se jo jedna mogua i ekonomski isplativa varijanta sanacije postojeeg odlagalita otpada, gde smetlita postaju rudnici energenata za industriju. Postupkom potpune sanacije postie se visok stepen mineralizacije otpada koga je mogue trajno, sigurno deponovati, bez opasnosti da se kasnije pojavi emisija deponijskih gasova ili problem otpadnih voda. Potpuna sanacija sa premetanjem otpada ukljuuje:

- provetravanje otpada (aktivno ili pasivno), - iskopavanje i razdvajanje otpadaka, - kontrolisana potpuna razgradnja odvojenih otpadaka u objektima i napravama

za mehaniko-bioloku obradu,

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


- izgradnju odlagalita u skladu sa Zakonom o zatiti ivotne sredine i kontrolisanu ugradnju preraenih otpadaka ili trajno, sigurno odlaganje preraenih otpadaka na druga odlagalita otpada

Cilj obrade otpada pre odlaganja osim potovanja ekoloke regulative je:

- smanjenje koliine otpada koji se odlae to je vie mogue, - odvajanje sirovina kao materije zaponovnu upotrebu, - smanjenje potencijala ukuupnog organskog ugljenika u ostacima obrade koji

se odlau na deponiji (nii trokovi i nvesticije i rada deponije), - prerada bezopasnog otpada u tvrdo gorivo za potrebe cementara, toplana,

termoelektrana koje kao primarno gorivo koriste ugalj. Adekvatno organizaciono, tehnoloko i prostorno reenje, e obezbediti dugoroan nain finansijski povoljnog upravljanja otpadom. U tom smislu potebno je obezbediti: a. jednostavnu mehaniku obradu meovitog komunalnog otpada u mobilnim

napravama (drobljenje, sejanje na laku i teku frakciju, odvajanje metala) koja podrazumeva:

- bagersko dodavanje otpada u drobilicu sa istovremenim odvajanjem moguih krupnijih otpadaka (npr. elektronska oprema, negorivi krupni otpadci...),

- drobljenje u zrna d

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


2. Da li e RDF biti privremeno skladiten? Gde? Na koji nain? (baliran ili baliran i uvijen u folije)

3. Da li e se teka frakcija odvoziti na drugo odlagalite? 4. Da li teka frakcija pre odlaganja mora biti bioloki obraena? 5. Da li e se, prethodno bioloki obraena, skladititi na prostoru postojeeg

odlagalita i kasnije odloiti u novoizgraene sanitarne kade? Odgovori na ova pitanja su od kljunog znaaja za formiranje plana pristupa sanaciji kako u smislu oblika organizacije i prostora, tehnolokih reenja, vremenskog okvira izvoenja sanacije, kao i u smislu trokova povezanih sa izvoenjem sanacije. Sav otpad deponovan na odlagalite potrebno je prethodno ozraiti tj. provetriti zbog postojanja opasnosti od samozapaljivanja, eksplozije, irenja neprijatnih mirisa i toksinih gasova. Za realizaciju provetravanja postoje dva pristupa:

a. pasivno provetravanje b. aktivno provetravanje

a. Pasivno provetravanje Pasivno provetravanje podrazumeva otkopavanje sloja otpada u dubini ne veoj od 0,5m nedeljno. Prednost ovog metoda je to je jeftiniji, a to se direktno odraava na sveukupne trokove sanacije. Za ovaj metod takoe je potrebna manja povrina za izvoenje postupka mehanike i bioloke obrade iskopane koliine otpada. Nedostatak ovog metoda je to dugo traje, a prisutna je i opasnost od samozapaljivanja. Takoe je neophodno obezbediti kontinuiranu protivpoarnu zatitu i zatitne mere na samom mestu delovanja, a moe doi i do irenja neprijatnih mirisa. b. Aktivno provetravanje sa prisilnim provetravanjem Aktivno provetravanje podrazumeva otkopavanje otpada u kaskadama dubine do 6m nedeljno uz kontinuirano korienje tehnologije otplinjavanja i spreavanje irenja neprijatnih mirisa. Prednosti ove metode su te to je obezbeena potpuna sigurnost iskopa vee povrine provetrenih koliina otpada, a sa tim i krae vreme za izvoenje potpune sanacije. Manja je mogunost irenja emisije neprijatnih mirisa u okolinu, a i nepotrebno je stalno obezbeenje protivpoarne i zdravstvene zatite. Meutim, trokovi ove metode su znaajno vei zbog izvoenja postupka intenzivnog provetravanja, obezbeivanja velike moi primene tehnologije za aktivno-prisilno provetravanje, kao i postupak za veliku mo primene naprava za preradu iskopanog otpada, to zahteva obezbeenje velikih povrina za mehaniku i bioloku obradu iskopanog otpada. Generalno, aktivno rovetravanje otpada obezbeuje:

- brzu i kontrolisanu promenu anaerobnog stanja u aerobno, - ravnomern uraspodelu ubaenog vazduha izmeu otpadaka, - mogunost obogaivanja vazduha kiseonikom, - mogunost dodavanja vode i hranljivih sastojaka, - prirodnu razgradnju tetnih materija i gasova, - smanjenje emisije neprijatnih mirisa, - kontrolisana prerada isisanih deponijskih gasova, - bitno smanjenje optereenja deponijskih voda tetnim materijama, - smanjenje deponijske zapremine (i do 50%), - skraenje vremena razgradnje organskih otpadaka.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Na postojeem neureenom odlagalitu se odlagao i odlae neobraen otpad u kome preovlauje meani komunalni otpad koji sadri znaajan procenat bioloki lako razgradivih otpadaka. Mikrobioloka razgradnja navedenih vrsta otpadaka glavni je uzrok estih poara (samozapaljivanja) na smetlitu, kao i izvor neprijatnih mirisa i prekomernih zagaenja podzemnih i povrinskih voda, vazduha i zemljita. Prethodno ozraeni otpad se:

- Postepeno iskopava, - Mehaniki obrauje (drobljenje, sejanje na laku frakciju d>80mm gde

preovlauju gorive frakcije poput plastike, papira, kartona, drevta, tekstila, gume i dr. i na teku frakciju gde preovlauju negorivi sadraji poput zemlje, kamenja, bioloki jo nerazgraenih otpadaka, metal, staklo itd.),

- Ako je postavljeni cilj proizvodanja RDF-a (tvrdog goriva) za termoelektrane, cementare, toplane, potrebno je naknadno odvajanje (balistiko ili vazduno),

- Ako bi se teka frakcija odlagala na drugom odlagalitu ili na podruju lokacije postojeeg odlagalita, potrebna je prethodna bioloka obrada teke frakcije koja ukljuuje obezbeivanje odgovarajuih povrina za postavljanje objekata i naprava za bioloku stabilizaciju otpadaka na sistem intenzivne razgradnje, platoi sa sistemom prisilnog provetravanja koji koriste principe Gore-Cover semepermiabilnih membrana,

- Potrebno je da na povrinu za naknadnu mehaniku obradu bioloko stabilizovane teke frakcije obaviti sejanje i finu rafinaciju sa ciljem smanjenja koliina otpadaka pre odlaganja na raun izdvajanja RDF frakcije.

Osim samog izvoenja provetravanja, iskopavanja, mehaniko-bioloke obrade iskopanog otpada, potrebna je i procena mogunosti izvoenja hidrogeolokih, zemljanih i svih drugih graevinskih radova ije izvoenje je nuno odmah po realizaciji sanacije. To predstavlja preduslov za poetak izvoenja projekta gradnje Regionalnog centra za obradu otpada. Sistem za sakupljanje ocednih voda Formiranje ocednih voda u sanitarnim kadama za deponovanje M.K.O.-a je uslovljeno infiltracijom atmosferskih padavina, koje prolazei kroz naslage otpada poveavaju sadraj rastvorenih organskih i neorganskih supstanci. Drenani sistem za sakupljanje ocednih voda postaviti na najniim takama u dnu sanitarne kade. Drenani sistem sainjavaju:

perforirane cevi drenani sloj ljunka debljine 50 cm granulacije 16-32 mm, sabirni aht za ocedne vode

Da bi se sakupile ocedne vode moraju se na dnu kade uraditi nagibi (uzduni i popreni), a perforirane debelozidne cevi za sakupljanje ocednih voda se postavljaju na dnu poprenih nagiba. Popreni pad od najnie do najvie take u sanitarnoj kadi treba da bude 3%, dok oduni pad treba da bude najvie 2%. Iznad postavljenih cijevi, kao zavrni sloj u sanitarnoj kadi, postavlja se dobro oprani ljunak granulacije 16/32 mm. Ocedne vode koje se formiraju u sanitarnoj kadi sakupljaju se u ahtama, a zatim zajednikim kolektorom transportuju do sabirnog bazena. Iz sabirnog bunara ocedna voda moe da se vraa natrag na deponiju.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Drugi nain upravljanja ocednim vodama sa odlagalita jeste da se voda iz sabirnog bazena transportuje do sistema za tretman ocednih voda. Na osnovu iskustvenih podataka o koliini godinje proizvodnje ocednih voda proizilazi da od ukupne koliine padavina u zoni lokacije Vasove vode treba raunati na oko 20% ocednih voda. Preostalu koliina atmosferskih padavina apsorbuje deponovani vrsti komunalni otpad (oko 40%), dok oko 40 % isparava sa povrine sanitarne kade. Za sakupljanje ocednih voda koriste se perforirane HDPE cevi prenika 500 mm, ukupne duine 480 m. U sanitarnoj kadi bie postavljeno 3 perforirane drenane cevi za sakupljanje ocednih voda. Postrojenje za tretman ocednih voda na deponiji Postrojenje za tretman ocednih voda se projektuje i izgrauje iza bazena sa sakupljanje ocednih voda, a prie isputanja u recipijent (prirodni recipijent ili gradska kanalizaciona mrea). Optimalno je reenje da se ocedne vode tretiraju na licu mesta do nivoa kada njihove primese zadovoljavaju propise isputanja u recipijent ili gradsku kanalizaciju. Tretman se vri u postrojenju, lakim za upravljanje i jednostavnim za odravanje. Od tretmana ocednih voda se oekuje:

smanjenje HPK, smanjenje BPK5, smanjenje sadraja tekih metala, smanjenje koliine amonijanog azota, smanjenje suspendovanim materija, smanjenje hlorida.

Ono to je bitno za upozorenje jeste da su ocedne vode sa novoplaniranog odlagalita bogate organskim materijama sa visokim HPK, ali sa dobro biorazgradivim materijama. 24.000 m2 (povrina sanitarne kade) x 924 mm/god (srednja vrednost godinjih padavina) = 22.176 m3/god Od ukupne koliine (22.176 m3) stvori se oko 20% ocednih voda: 22.176 m3/god x 0,2 = 4.435 m3/god ocednih voda Prosena dnevna koliina ocednih voda u sanitarnoj kadi iznosi: 4.435 m3 : 365 dana = 12,15 m3. Ukoliko su uestali kini periodi, a visina deponovanog otpada manja od 6 metara treba raunati sa oko dva puta veom dnevnom koliinom ocednih voda koja u tom sluaju iznosi 24,3 m3/dan. Sumirajui tretman (preiavanje) ocednih voda moemo konstatovati sledee:

1. Efluent obraena ocedna voda sakupljena sa odlagalita bie po kvalitetu u skladu sa parametrima predvienim Pravilnikom o kvalitetu otpadnih voda i nainu njihovog isputanja u javnu kanalizaciju ili prirodni recipijent.

2. Izdvojeni vrsti otpad iz ocednih voda na postrojenju se sakuplja u poseban bazen i vraa na sanitarnu kadu. Dimenzija bazena za tretman ocednih voda treba da bude 30 m x 16 m x (- 3m). Prethodno sakupljene ocedne vode transportuju se u sistem za tretman ocednih voda koji treba dimenzionisati na nivo 30 m3/dan, za koji je predvien prostor povrine 1.000 m2.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Bunar za ocedne vode lociran je na kraju sanitarne kade gde je obezbeen potreban prirodni pad kako bi se ove otpadne vode sakupile i transportovale u sistem kanalizacije za ocedne vode. Iz bunara ocedna voda se potopnom pumpom prebacuje na sanitarnu kadu do zavretka sistema za tretman ocednih voda. Potrebno je uraditi bazen za prihvat i prvu fazu tretmana ocednih voda. Ocedna voda se posle tretmana mora ispustiti u vodonepropusnu septiku jamu ili kanalizacionu mreu. Kvalitet ocednih voda nakon tretmana mora zadovoljiti maksimalno doputene koncentracije opasnih i tetnih materija koje se smeju isputati u u vodonepropusnu septiku jamu ili fekalnu kanalizaciju, u skladu sa propisima. Mesto uputanja obraene ocedne vode odreuje Javno preduzee Vodovod i kanalizacija. Tretman ocednih voda planiran je tako da ukljuuje sljedee elemente:

Bazen za zadravanje i homogenizaciju gde se sakupljaju ocedne vode koje dolaze iz unutranje mree. Ovaj bazen treba takoe da regulie tok ocednih voda pre nego sto dou do sistema za obradu.

Ventil za regulaciju. Glavna odvodna cijev za ocedne vode treba da ima ventil za regulaciju toka kako bi se izbeglo prekoraenje predvienog kapaciteta bazena za zadravanje.

Sistem za fiziki i hemijski tretman se sastoji od postrojenja za koagulaciju, postrojenja za flokulaciju i dekantera. Dekantovane muljeve treba skladititi u samom odlagalitu, dok obraene otpadne vode treba recirkulisati tako to e se rasporediti po povrini odlagalita kako bi isparile.

U zemljite, odnosno podzemne vode, isputaju se samo drenane i atmosferske otpadne vode, ukoliko kvalitet tih voda zadovoljava granine vrednosti. Na slici 9 ematski prikazana je tehnoloka ema sakupljanja, recirkulacije i tretmana ocednih voda pre isputanja u recipijent.

Slika 9. ematski prikaz sakupljanja, recirkulacije i tretmana ocednih voda Stvaranje, kaptacija i odvoenje biogasa Razgradnja meanog komunalnog otpada (M.K.O.) na ureenom odlagalitu u sanitarnoj kadi nastaje zbog fizikih, hemijskih i biolokih degradacija. One deluju istovremeno na raspadanje komunalnog otpada i to ide tako sve dok se otpad potpuno ne razgradi. Mikrobioloki fenomeni prilikom stvaranja biogasa na deponiji Vasove vode su:

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Fizika degradacija odnosno transformacija komponenti komunalnog otpada, a kao rezultat nastaje izmena fizikih karakteristika otpada. Tu spadaju smanjenje zapremine, izdvajanje supstanci i njihovo taloenje, aspiracija gasa ili rastvora na povrini otpada. Hemijska degradacija otpada podrazumeva kompleks hemijskih reakcija koje se odigravaju izmeu razliitih supstanci, a to se na kraju odraava na kvalitet ocednih voda, rastvorljivost, pH rastvora. Bioloka degradacija otpada na sanitarnoj kadi jeste transformacija odloene materije pod dejstvom mikroorganizama i bakterija. Bakterije kontroliu brzinu hemijske i fizike degradacije utiui na promene pH vrednosti i redox potencijala. Bioloka degradacija se odvija u tri osnovne faze:

aerobna faza, fakultativna anaerobna faza i metanogena anaerobna faza.

Aerobna degradacija se odigrava odmah nakon odlaganja komunalnog otpada, uz veliko prisustvo kiseonika iz vazduha. Prilikom aerobnog procesa proizvodi se i toplotna energija i CO2, a organske materije se poinju razlagati. Ocedne vode koje se tada stvaraju su slabo kisele (pH vrednost iznosi 6-7) uz visok sadraj C.O.D. Fakultativna degradacija komunalnog otpada se odigrava kada je raspoloivost kiseonika toliko mala da vie nije mogue odigravanje aerobne degradacije. U toj fazi se stvara najvie CO2 i organske supstance koja je nastala razgradnjom otpada. Tada se stvaraju organske kiseline i pH vrednost ocednih voda se smanjuje na 5,5-6. Metanogena anaerobna faza predstavlja zavrni stadijum raspadanja komunalnog otpada. U ovoj fazi mikroorganizmi deluju u pravcu pretvaranja organskih supstanci u CH4 (metan) i CO2 (ugljen-dioksid). Tada nastupa smanjenje vrednosti C.O.D. kod ocednih voda, a pH raste do 7. Karakteristike metanogene faze su proizvodnja toplotne energije, CH4 i CO2. Sumirajui proces razgradnje komunalnog otpada moemo rei da se u sanitarnoj kadi odigrava veoma sloen proces koji zavisi od vlanosti otpada, zbijenosti, temperature, vremena prekrivanja. Svi navedeni parametri se moraju pratiti ukoliko elimo kvalitetnu modernu tehnologiju i dobar rad mikroorganizama u procesu degradacije otpada i proizvodnje biogasa. Kada metanogena faza pone na sanitarnoj kadi iskustva su pokazala da treba oekivati proizvodnju biogasa u vremenu od 30 godina. Biogas je dominantno sastavljen od dva gasa (meavina): CH4 i CO2. Veoma retko je prisutan vodonik, ukoliko ga ve nema u komunalnom otpadu. Vodonik moe nastati u vrlo malim koliinama u nekim acetogenim procesima, ako ima prisutnog acetona. Znaajnije koliine biogasa, koji treba spaljivati, treba oekivati nakon 12-18 meseci od poetka deponovanja komunalnog otpada u sanitarnoj kadi. Udeo metana (CH4) u biogasu raste do vrednosti od 50%. Aspirirani gas sa deponije posle 24 meseca ima relativnu gustinu 0,95 kg/m3, a pri tome vazduh ima 1 kg/m3. Treba napomenuti da su u biogasu prisutni i NH3 i H2S u malim koliinama. Postavljanje bunara za sakupljanje biogasa biotrnova Za kontrolisanu degazaciju saniranog smetlita i izgraene sanitarne kade prema tehnolokom reenju, usvojen je pasivni nain odvoenja biogasa iz sanitarne kade putem tzv. biotrnova.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Na sanitarnoj kadi treba da postaviti 32 biotrna za sakupljanje biogasa. Biotrn ili bunar za sakupljanje biogasa se sastoji od sledeih celina: Temelj biotrna je betonska stopa dimenzija osnove 1,2 m i visine 0,3 m, pri emu je gornji deo dimenzija 0,8 m. U temelj su ubetonirani zatitna reetka i plastina perforirana cev (degazaciona cev). Degazaciona cev je perforirana polietlienska cev prenika 160 mm, preko koje se vri evakuacija gasa u okolinu. Duina cevi se menja prema potrebi u zavisnosti od visine sloja otpada i inertnog materijala. Cevi imaju prikljuak za spajanje na zavretku (muf, odnosno proirenje za spajanje cevi uvlaenjem jedna u drugu). Zatitna reetka se postavlja oko perforirane cevi prenika 600 mm od betonskog gvoa i pletene ice, duine prema potrebi u zavisnosti od visine sloja otpada i inertnog materijala. Prostor izmeu zatitne reetke i perforirane cevi ispunjava se ljunkom krupnije granulacije (preko 32 mm), radi poveanja povrine dodira gasova i degazacione cevi i lake evakuacije gasa u atmosferu. Zatitna reetka se postavlja pre deponovanja otpada radi lakeg formiranja biotrna. Isto tako, uloga zatitne reetke je i ta da zatiti postavljeni biotrn od moguih oteenja od strane graevinske mehanizacije. Nadogradnja biotrna u visinu ostvaruje se zavarivanjem armature nove reetke za ve ugraenu reetku na preklop i ubacivanjem ljunka krupne granulacije u prostor izmeu zatitne reetke i degazacione cevi. Oduna lula je plastino koleno koje se postavlja na gornjem delu biotrna i zaseena pod uglom za izlazak gasa u atmosferu, a radi spreavanja upada atmosferskih padavina. Proces formiranja biotrna prati popunjavanje odlagalita. Pri tome biotrn treba da ostane iznad povrine poslednjeg sloja zemlje (za tehniku i bioloku rekultivaciju) min. 0,5 m. Svi sadraji bitni za biogas od aspiracije, transporta, baklje za spaljivanje i proizvodnju elektrine energije iz biogasa predvieni su Studijom izvodljivosti. Povrina predviena za ove namene iznosi 1.000 m2. Spaljivanje biogasa Za kontrolisano spaljivanje biogasa treba postaviti gorionik sa zatvorenom komorom, visoke efikasnosti spaljivanja. Gorionik mora biti opremljen uvek raspoloivom pilot linijom, sa nadzorom preko UV fotoelije. Ukljuivanje pilota odigravae se pomou duple elektrode pri visokom naponu. U sluaju da nedostaje pilot plamen (sto se moe uoiti preko UV fotoelije) zatvorie se tok biogasa i izvee se niz operacija paljenja. Samo nakon potvrenog prisustva pilota ponovo ce se aktivirati osnovni tok. Pilot linija mora biti opremljena sa pneumatskim ventilom ON/OFF i odgovarajuim blokatorom plamena. Osnovni tok gorionika bie mogue zaustaviti servo-komandnim ventilom koji je pneumatski povezan sa predvienim alarmnim sistemima. Posle plamenika gorionice predvien je odgovarajui filter za blokiranje plamena, protiv eventualnog povratnog plamena. Gorionik se sastoji od komore za sagorevanje koja je otporna na toplotu (sa keramikim vlaknima ili slinim materijalima) i koja moe da garantuje oekivani uinak u okviru predvienih protoka. Gorionik mora kompletno obuhvatiti plamen. Automatska regulacija sagorevanja odvijae se u funkciji od preostalog kiseonika, to se moe utvrditi sondom sa cirkonijum-oksidom ili termoparom za utvrivanje temperature sagorevanja. Postavljeni senzor upravljae motorizovanom pregradom koja regulie dotok vazduha neophodnog za sagorevanje.

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e


Slika 10. Tehnoloka ema sakupljanja i spaljivanja biogasa

Plan prijema otpada na deponiji Plan prijema otpada se odnosi na deponije za odlaganje komunalnog otpada prema Zakonom o upravljanju otpadom 64/11 i Direktivi 1999/31/EC, na bazi kriterijuma prihvatljivosti otpada koji su sastavni deo ove direktive. Sastav otpada treba poznavati sa to veom tanou, kao i mogunost stvaranja ocednih voda, dugorono ponaanje i druge osobine otpada koji e se odlagati na deponiji. Prijem otpada na deponiji moe se vriti u skladu sa katalogom dozvoljenog ili nedozvoljenog otpada, definisanog prema prirodi i poreklu, kao i metodi analize otpada i graninih vrednosti osobina otpada koji se moe primiti. Na ureenom odlagalitu dozvoljeno je iskljuivo odlaganje samo onih vrsta otpada koji spadaju u grupu neopasnih otpada i to:

komunalni otpad, neopasan industrijski otpad, otpad sa javnih povrina, otpad iz preduzea neindustrijskog karaktera, otpad iz trgovina, administrativnih objekata i sl.,

Za

b

r

a

n

j

e

n

o

n

e

o

v

l

a

t

e

n

o

k

o

r

i

c

e

n

j

e

i

k

o

p

i

r

a

n

j

e

Elaborat procene uticaja na ivotnu sredinu za projekat SANACIJE ODLAGALITA OTP

Documents

Elaborat_procjene_-uticaja-Vasove-vode1.pdf