EKOLOŠKI_MENADŽMENT_-_seminarski_i_kolokvijum

FAKULTET ZA POSLOVNOINDUSTRIJSKI MENADŽMENT

Univerzitet Union

EKOLOŠKI MENADŽMENT

EKOLOŠKI MENADŽMENT, ESPB: 7 šk. godina 2012-2013

Beograd, april, 2013.

Predmetni profesor: dr Milana Mrkalj e-Mail adresa: [email protected]

Page 2

mailto:[email protected]


BODOVI PO MODULIMA:

Modul Broj bodovaPriprema za nastavu i prisustvo na nastavi 10Jedan praktični seminarski rad 30Priprema za prezentaciju 10Kolokvijum 20Završni ispit (usmeni, pismeni ili praktični ispit) 30Ukupno: 100

OCENJIVANJE:

Broj bodova OcenaOd 0 do 54 5 – nedovoljan Od 55 do 64 6 – dovoljan Od 65 do 74 7 – dobar Od 75 do 84 8 – vrlo dobarOd 85 do 94 9 – odličan Od 95 do 100 10 – izuzetan

TEME ZA SEMINARSKE RADOVE:

Seminarski radovi se rade tako što student bira temu seminarskog i samostalno radi i brani isti. Teme za seminarske rade su:

1. Specifičnosti eko-sistema u odnosu na ekološki menadžment2. Karakteristike ekološkog menadžmenta3. Evolucija ekološkog menadžmenta4. Kritike ekološkog menadžmenta5. Ekološki menadžment u funkciji održivog razvoja6. Pojam održivog razvoja7. Principi održivog razvoja8. Koncept održivog razvoja9. Razvoj ekološke svesti10. Ekološko poslovanje11. Ekološki marketing12. Pojam i značaj životne sredine i globalni problem 13. Etika i zaštita životne sredine14. Nužnost zašite životne sredine15. Problem zaštite životne sredine


Page 3



16. Zaštita i unapređivanje životne sredine17. Zašto je potrebno zakonski regulisati i zakonski sankcionisati ugrožavanje životne

sredine18. Pojam, ciljevi i značaj reciklaže19. Kjoto protokol20. Uticaj privrede na životnu sredinu21. Uticaj prozvoda na životnu sredinu22. Uticaj stanovništva na životnu sredinu23. Tehnologija i zagađenje životne sredine24. Uticaj kiselih kisa na zagađenje životne sredine25. Globalno zagrevanje26. Klimatske promene27. Zagađenje mora28. Problemi vode za piće29. Efekat staklene baste30. Aspekti staklene bašte31. Ekološke katastrofe32. Ekološka katastrofa – cunami33. Geotermalna energija34. Prirodni resursi35. Prirodni resursi – eolska energija

Seminarski radovi treba da budu napisanu saglasno Uputstvu za izradu završnog i seminarskog rada. Obim seminarskog po pravilu je oko 15 strana, a maksimalno 20 strana.

Seminarske radove studenti rade samostalno, pronalaze odgovarajuću literaturu (iz biblioteka, sa Interneta ili iz drugih izvora). Nije dozvoljeno preuzimanje gotovih radova sa Interneta ili njihova kupovina iz raznih izvora.

Dostavljanje seminarskih radova:1. Direktno dostavljanje. Seminarski po pravilu treba predati predmetnom

profesoru ili asistentu prilikom predavanja. Studenti prilikom predaje seminarskog rada donose dva primerka seminarskog, jedan primerek za profesora i jedan primerak za studenta. Profesor na primerku za studenta upisuje datum kada je student predao seminarski rad. Studenti koji seminarski rad dostavljaju direktno profesoru, svoj seminarski donose sa sobom na ispit.

2. Slanje seminarskog putem mejla. Studenti koji seminarski šalju putem mejla, treba da se pridržavaju pravila koja su navedena u nastavku.

3. Rok za dostavljanje seminarskih radova. Seminarske radove iz predmeta Ekološki manadžment treba dostaviti najkasnije do 25.04.2013. godine.


Page 4



Pravila za slanje seminarskog e-mailom: Format: MS Word 2003/2007/2010 Naziv fajla:

<nastavna baza><Index> <Ime i prezime> - <tema> Primer: Pećinci 829/2011 Petar Petrović – Naziv teme seminarskog rada

Kompletan seminarski u jednom fajlu Subject mejla treba da sadrži tekst:

Ekoloski menadzment + <Index> <Ime i prezime>, Primer: Ekoloski menadzment 829/2011 Petar Petrović

Prijem i prihvatanje seminarskog rada se potvrđuje (povratni mail)

Ako se student ne pridržava ovih pravila, dobiće mejl u kome se obaveštava da rad nije prihvaćen, sa kratkim ukazivanjem gde je pogrešeno. Kada se otklone greške, seminarski treba ponovo poslati na isti način.

UPUTSTVU ZA IZRADU SEMINARSKOG RADA:

Strukturu seminarskog rada čini: naslovna strana, sadržaj, uvod, glavni deo (razrada teme), zaključak, spisak literature i prilozi (po potrebi).

Naslovna strana je prva strana rada. Ona treba da pruži osnovne informacije o autoru i radu, kao što su:

naziv visokoškolske ustanove (npr. Fakultet za poslovno industrijski menadžment),

naznaku vrste rada (seminarski rad, seminarski rad ili završni rad), naziv predmeta (npr. Ekonomska analiza), naslov rada (npr. Pravila poslovnog finansiranja), natavničko zvanje, akademsku titulu, ime i prezime mentora (npr. Prof. dr Žarko

Ristić), ime i prezime studenta i broj indeksa (npr. Petar Petović, 958/2011) i mesto, mesec i godina izrade (predaje) rada (npr, Beograd, novembar, 2011.).

Sadržaj mora da sadrži sve naslove i podnaslove koji odražavaju strukturu rada i brojeve strana na kojima se nalaze.

Primer jednog dela sadržaja:


Page 5



SADRŽAJ

I SVRHA EMISIJE I PROCES INVESTIRANJA U OBVEZNICA .................... 5.1. PRISTUP KREIRANJU OBVEZNICA .................................................................. 5.

1.1. Ekonomska svrha emisije i trgovanja obveznicama ........................................ 8.1.2. Specifičnosti obveznica organa uprave .......................................................... 10.

1.2.1. Specifičnosti obveznica lokalnih organa uprave .................................. 11.1.2.2. Specifičnosti obveznica državnog trezora (Centralne banke) .............. 12.1.2.3. Obveznice specifičnih namena ............................................................ 14.

Uvod treba da predstavi suštinu problema koji se razmatra u seminarskom radu, da ukaže na značaj rada, ali i da predstavi kratak sadržaj samog rada. Takođe, u uvodu treba pojasniti koji su razlozi za obradu date teme. Obim uvoda je poželjno da bude u okviru jedne do dve strane.

Glavni deo (razrada teme) je osmšljen temeljan i argumentovan prikaz teorijskih i praktičnih aspekata teme. To je najvažniji i najobimniji deo rada koji treba biti raščlanjen na poglavlja, podpoglavlja, odeljke i pasuse. Svi navedeni delovi treba da budu pravilno raspoređeni, međusobno povezani i adekvatno dimenzionirani. Svi naslovi i podnaslovi u radu moraju biti numerisani. Uvod, zaključak i literatura se ne numerišu.


Page 6



Primer numerisanja naslova i podnaslova:

I SVRHA EMISIJE I PROCES INVESTIRANJA U OBVEZNICA

1. PRISTUP KREIRANJU OBVEZNICA(tekst)

1.1. Ekonomska svrha emisije i trgovanja obveznicama(tekst)

1.2. Specifičnosti obveznica organa uprave(tekst)

1.2.1. Specifičnosti obveznica lokalnih organa uprave(tekst)

1.2.2. Specifičnosti obveznica državnog trezora (Centralne banke)(tekst)

1.2.3. Obveznice specifičnih namena(tekst)

…

Zaključak je finalni deo rada u kome se saopštavaju najvažnija saznanja do kojih se došlo izradom rada. On treba kritički da oceni temu o kojoj je pisano u radu, da iskaže poruke koje rad sadrži, da ukaže na probleme i pitanja koji bi trebalo dalje da se obrađuju i proučavaju, ali i da sadrži predloge na koji način to treba uraditi. Poželjno je da se zaključak, kao i uvod, nalazi na jednoj do dve strane.

Literatura obavezno mora da se navede na kraju svakog rada. Ona treba da sadrži spisak, po azbučnom ili abecenom redu, svih izvora korišćenih tokom izrade rada, nevezano da li direktno ili indirektno tretiraju sadržaj teme rada. Literatura može da se navodi na više načina, ali način za koji se opredelimo mora dosledno da se primenjuje od prve do poslednje reference u spisku literature. Prilikom navođena sadržaja sa Interneta, poželjno je navesti i datum pirstupanja.

Primer različitih stilova navođenja literature:


Page 7



1. Ristić, Ž., Bogavac, M.: Poslovne finansije, Etno Stil, Beograd, 2001.ili

1. Ristić, Ž., Bogavac, M. (2001): Poslovne finansije, Etno Stil, Beograd.

Internet:

1. http://www.zarkoristic.com/download/knjige/makroekonomija.pdf (datum pristupa: 15.10.2011.)

ili

1. http://www.zarkoristic.com/.../makroekonomija.pdf (datum pristupa: 15.10.2011.)

Prilozi (ako ih ima) daju se na kraju rada i moraju biti numerisani. To mogu biti razne tabele, grafikoni, formulari, statistički podaci, dodatni tekstovi i slično, koji imaju određeni značaj za bolje razumevanje sadržaja rada, ali se ne mogu prikazivati u osnovnom tekstu.

TEHNIČKA OBRADA SEMINARSKOG RADA:

Prilikom izrade seminarskog rada format papira mora biti A4.

Margine seminarskog rada moraju biti podešene na Normal, odnosno gornja i donja margina moraju biti 2,5 cm, leva margina 3 cm, a desna 2cm.


Page 8


http://www.zarkoristic.com/.../makroekonomija.pdf

http://www.zarkoristic.com/download/knjige/makroekonomija.pdf


Tekst seminarskog rada treba da bude poravnat obostrano, odnosno da se u Word-u uključi opcija Justify. Takođe, treba podesiti da prored između redova bude 1,5.

Oblik slova (font) prilikom pisanja seminarskog rad treba da bude Times New Roman, veličine u osnovnom tekstu 12pt. Svi strani nazivi treba da budu ispisani u Italiku.


Page 9



Naslovi se pišu fontom Cambria veličine 16pt, odnosno 14pt za podnaslove i oni moraju biti boldirani (podebljani). Word-ovim alatima može se na jednostavan način uključiti automatsko podešavanje naslova (npr. Heading).

Svaka strana seminarskog rada mora biti numerisana, jer bez toga nije moguće napisati sadržaj rada. Numerisanje se vrši arapskim brojevima, hronološki od 1 pa nadalje i uobičajeno je da se broj stranice nalazi u donjem desnom uglu. To je takođe moguće u Word-u automatizovati prema unapred zadatim parametrima.


Page 10



Kako bi seminarski rad bio što kvalitetniji, poželjno je da ima fusnote, odnosno zabeleške ili napomene koje se pišu pri dnu stranice ispod kraće horizontalne linije radi rasterećenja osnovnog teksta. Fusnote se pišu se sitnijim slovima i najčešće se označavaju brojem, malim slovima i zvezdicama. Međutim, mora se voditi računa da se istim znakom obeleže fusnota u podtekstu i reči u tekstu. Zahvaljujući Word-ovim alatima i izrada fusnota je mnogo olakšana.

ODRBANA SEMINARSKIH RADOVA:

Seminarski radovi se po pravilu brane usmeno. Student izrađuje prezentaciju pomoću nekog prezentacionog softvera (npr. Microsoft PowerPoint, Corel Presentations, itd.) koja treba da bude samo podsetnik pri izlaganju seminarskog rada. Trajanje odbrane jednog


Page 11



rada ne treba da traje duže od 10 minuta. Sama odbrana seminarskog rada sastoji se iz sažete i kratke prezentacije rada, pitanja koja mentor i kolege studenti postavljaju o pojedinim aspektima rada i odgovora autora na ta pitanja.

Prezentacija mora da prati strukturu rada, tj. slajdovi prezentacije treba da naglašavaju najvažnije detalje rada i da sadrže neke osnovne definicije na koje se fokusira seminarski. Autora mora da prezentuje svoj rad tečno i bez zastoja.

Osnovni elementi koje svaka prezentacija treba da sadrži su:

1. Naslovna strana – to je prvi slajd koji mora da sadrži naslov seminarskog rada, ali i ime, prezime i broj indeksa autora rada;

2. Sadržaj – to je slajd koji sadrži sve naslove slajdova u prezentaciji; 3. Razrada – niz od više slajdova gde svaki treba da sadrži naslov, čak i ako je

nastavak sa prethodnog slajda (u tom slučaju treba naglasiti da je u pitanju nastavak);

4. Zaključak – to je slajd koji sadrži teze o zaključcima koji su doneti u radu;5. Slajd zahvale na pažnji – to je poslednji slajd u kome se autor zahvaljuje na

pažnji i otvara diskusiju o svom radu (pitanja i odgovori).

Odbrana seminarskih radova održaće se 07.05.2013. godine, na trećem susretu prema rasporedu predavanja.

PITANJA ZA KOLOKVIJUM:

1. U kakvom su odnosu ljudi i priroda?2. Objasniti proces konceptualizacije životne sredine.3. Kako se razvijao koncept ekološke ekonomije?4. Objasniti pojam i strukturu ekosocijalnog sistema.5. Šta znači vitalnost ekosocijalnog sistema?6. Kakvi su interakcioni odnosi u ekosocijalnom sistemu?7. Kakav je uticaj korišćenja inputa ekonomskog sistema na ravnotežu u

ekosocijalnom sistemu?8. Kakav je uticaj izlaznih efekata ekonomskog sistema na ravnotežu u

ekosocijalnom sistemu?9. Objasniti globalnu ekonomsku i ekološku međuzavisnost.10. Koje su ekonomske funkcije životne sredine?11. Kakav je uticaj privrede na životnu sredinu?12. Kako se modeluje odnos između privrede i životne sredine?13. Objasniti povezanost emisije, kvaliteta ambijenta i šteta u životnoj sredini.14. Pojam i vrste zagađujućih materija.15. Kako se klasifikuju ekološki ishodi?16. Koji su globalni ekološki ishodi?17. Koji su regionalni i lokalni ekološki ishodi?


Page 12



18. Koji su ekološki ishodi međunarodne saradnje?19. Koji su ekološki ishodi međunarodne trgovine?20. Šta je zagađenje, a šta štetni efekati?21. Koji su nedostaci sistema tržišne ekonomije?22. Objasniti kvalitet životne sredine kao javno dobro.23. Objasniti ekološke problem kao eksterne efekte.24. Objasniti odsustvo prava svojine kao izvor ekoloških problema.25. Kako se postiže internizacija eksternih efekata?26. Štete od zagađenja životne sredine – pojam, vrste i ekonomski aspekti.27. Objasniti analizu uticaja na životnu sredinu.28. Koji pristupi vrednovanju kvaliteta životne sredine postoje?29. Šta je ekološki rizik i kako se on procenjuje?30. Objasniti menadžment ekološkog rizika.

Kolokvijum se radi tako da studenti esejski odgovaraju na 5 pitanja iz prethodne grupe pitanja. Na pitanja se odgovara koncizno i jasno. Odgovori se ispisuju na listu papira formata A4. Rapoloživ prostor za pojedinačan odgovor je približno trećina stranice. Studenti biraju veličinu slova tako da svih pet odgovora stanu na dobijeni list papira formata A4. Odgovori na svako pitanje se ocenjuju sa nula do četiri boda, pa je maksimalan broj bodova koje student može da dobije 20.

ZAVRŠNI ISPIT:

Završni ispit se radi pismeno (test) u trajanju od 45 minuta.

Pismeni test se sastoji od 30 pitanja sa ponuđenim odgovorima (a, b i c) od kojih je samo jedan tačan. Svaki tačan odgovor se ocenjuje jednim bodom, pa je maksimalan broj bodova koje student može da dobije 30. U koliko student zaokruži jedan odgovor, a zatim ga precrta i zaokruži drugi, odgovor se neće priznati bez obzira da li je tačan. Za pogrešan odgovor se NE dobijaju negativni bodovi. Test se ispunjava isključivo hemijskom olovkom.

LITERATURA:

Osnovna literatura: 1. Milosavljević, Z. (2008): Ekološki menadžment u poslovnim sistemima, ICIM

plus, Kruševac2. Đorđević, B. (2005): Ekološki menadžment, ICIM plus, Kruševac

Dopunska literatura: 1. Petrović, N. (2007): Ekološki menadžment, Fakultet organizacionih nauka,

Beograd


Page 13



2. Milenović, B. (2000): Ekološka ekonomija, Teorija i primena, Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu, Niš

3. Jovanović, L. (1998): Ekološki menadžmnet, Univerzitet BK, Beograd4. Callan, J.S., Thomas, M.J. (1996): Environmental economics and management,

Richard D. Irwin, London

PREPORUKE ZA USPEH:

Studiranje treba shvatiti kao radnu obavezu zaposlenog: Godišnji fond radnih sati zaposlenog je oko 2200. Neka na godišnji odmor otpada 150 sati Ako studenti imaju dupli odmor, odnosno 300 sati, ostaje im 1900 sati, što

odgovara radnom danu od 8 sati. U tih 1900 sati slobodan je svaki vikend. Ako se 1900 sati podeli na 8 predmeta u toku godine, na svaki predmet otpada

oko 235 sati. Ako se na prisustvo na predavanjima, kolokvijumuma i drugim predispitnim

obavezama iskoristi oko 35 sati, za samostalan rad studenta ostaje oko 200 sati. Ako se vreme od 200 sati pravilno rasporedi i dobro isplanira, prosečan student

može ostvariti odličan uspeh iz ovog predmeta. Na kraju:

Za veliku većinu Vas, studenata, znanje je jedino na čemu možete graditi uspešnu i srećnu budućnost.

Zbog toga treba da učite, pre svega radi sebe, a ne smo da bi položili ispit, već da bi znali više od drugih.

Predstoje nam sve teže vremena, borba za opstanak i za to se treba pripremiti. U savremenom svetu znanje je glavno oružje koje možete imati.

Profesor je tu da Vam u tome pomogne. Vaš uspeh je i uspeh profesora, ali vredi i ono drugo.

OSTALE KORISNE INFORMACIJE:

1. Prilikom izrade kolokvijuma i testova, kao i prikom odbrane seminarskih radova, studenti sa sobom treba da imaju INDEKS.

2. Za razliku od srednjoškolskog učenja koga karakteriše: Reproduktivno učenje Malo slobode Malo lične odgovornosti

Učenje na visokom školama i fakultetima karakteriše: Analitičko učenje Mnogo obaveza Mnogo lične odgovornosti

3. Neki od razloga neuspeha. Nedovoljno učenje:


Page 14



Stalno prativ preko medija novosti tako da znam šta je osnovno u ekonomiji

Treba učiti važnije predmete Ispit se ionako polaže na sreću Profesor je dobar, pa ću se nekako ‘provući’

Pogrešno učenje Učenje iz beležaka sa predavanja, prezentacije profesora, na

osnovu pitanja sa prethodnih ispita i sl. Memorisanje sadržaja bez razumevanja Memorisanje nepotrebnih činjenica (npr. koje je godine Milton

Fridman objavio članak o Filipsovoj krivi? i dr.)6. Studenti treba na predavanja da sa sobom nose tzv. flash memoriju, da bi mogli

od profesora da preuzmu materijale koji im mogu pomoći da lakše savladaju gradivo, da urade seminarski isl.

Srećno!


Page 15


Documents

EKOLOŠKI_MENADŽMENT_-_seminarski_i_kolokvijum