7/28/2019 ekoist04_e4_05.pdf

1/5

UPOTREBA ORGANSKOG UBRIVA GLISTENJAKA

U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI

USAGE OF ORGANIC MANURE LUBRICUM IN ORGANIC AGRICULTURE

Nataa orevi, Miroslava Mari, Valentina Aleksi, Slavica DelatoviInstitut za istraivanja u poljoprivredi Srbija Beograd, Centar za poljoprivredna itehnoloka istraivanja, Zajear

czpiti@ptt.yu

IZVOD

U cilju proizvodnje zdrave hrane neophodna je upotreba organskih ubriva. Jedno odnjih je glistenjak koji nastaje radom crvenih kalifornijskih glista. U radu je ispitivan uticajorganskog ubriva glistenjaka na kvalitet rasada paprike i paradajza gajenog u kontejnerima,na razliitim smeama supstrata i sa razliitim dozama ubriva. Uoen je direktan uticaj

jaine doze glistenjaka u smei na porast i masu rasada paprike. Statistiki veoma znaajnopoveanje vrednosti ispitivanih osobina dala je varijanta sa 100% glistenjaka. U smeamarazliitih kombinacija, rasad paradajza na supstratima sa glistenjakom ostvario jezadovoljavajue rezultate, a najbolji rezultati dobijeni su u kombinaciji glistenjaka izeoplanta.

Kljune rei: glistenjak, rasad, supstrat, paradajz, paprika.

ABSTRACT

Production of healthy food requires the usage of organic manures. One of those is lumbricumwhich is created by the work of red California worms. This study examines the influence ofthe organic manure, lumbricum, on the quality of the green paprika and tomato nursery-plantscultivated in the containers on various mixtures of substrates and with various doses of themanure. It has been noticed the direct influence of the intensity of the lumricum dose in themixture on the growth and mass of the paprika nursery plants. Statistically highly significantincrease of the investigated characteristics was found in the variant with 100% of lumbicum.In the mixtures of various combinations, the nursery plants of tomato, on the substrates withlumricum, gave satisfactory results, while the best results were obtained from the combinationof lumbricum and zeoplant.

Key words: lumbricum, nursery plants, substrate, tomato, sweet pepperUVOD

Smanjenje poljoprivrednih povrina, hemizacija poljoprivredne proizvodnje,degradacija zemljita pod uticajem razliitih faktora predstavlja veliki problem u obezbeenjudovoljno hrane za narastajuu ljudsku populaciju. Za proizvodnju dovoljne koliine kvalitetnehrane, kako se jo naziva i zdrava hrana postoji u poljoprivrednoj proizvodnji orjentacija kaupotrebi organskih ubriva. Jedno od takvih ubriva je i glistenjak. Glistenjak stvaraju crvenekalifornijske gliste tako to prerauju organsku materiju u prvom redu stajsko ubrivo, iizbacuju iz svog organizma u vidu orgaskog ubriva glistenjaka.

7/28/2019 ekoist04_e4_05.pdf

2/5

Proizvodnja glistenjaka je jednostavna jer ne iziskuje neko posebno investicionoulaganje i za ovu proizvodnju potrebno je obezbediti matini zapat - gliste i stajsko ubrivo.Gliste se uzgajaju u tzv. standarnim leglima koja imaju oko 100.000 glista, od ega 30.000

predstavljaju odrasle jedinke.Glistenjak je visokovredno organsko ubrivo sa visokim sadrajem organske materije,

mikro i makroelemenata. Pored svog kompletnog hranidbenog svojstva, glistenjak vraazemljitu povoljnu strukturu i mikrobiloki sastav (Stamenkovi-Jovanovi Sneana iKoz omara Nat aa , 1993).

U dosdanjim ispitivanjima, glistenjak kao komponenta supstrata najbolje rezultateostvaruje u proizvodnji rasada. Lazi i sar. (1993) navode da se glistenjak uspeno koristi zaspravljanje smea kao podloge za proizvodnju rasada, te da je on izvor svih mikroelemenatasa dobrom meusobnom vezom koja omoguava optimalno snadbevanje biljaka. Osimodlinih hemijskih svojstava glistenjak ima i izuzetno visok mikrobioloki naboj koji se kreeod 1x810 do 1x1010po gramu suve materije glistenjaka.

Kod biljaka proizvedenih iz rasada na takvom supstratu beleimo dobre rezultate i ukasnijim fazama razvia, kako u prinosu tako i u kvalitetu plodova. (Pavlovi , R. 1996).

MATERIJAL I METODE RADA

U Centru za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja u Zajearu postavljen je vei brojogleda sa upotrebom glistenjaka u proizvodnji rasada povra. U ovom radu su analiziranidvogodinji rezultati dobijeni u ogledima u proizvodnji rasada paprike sorte Mavanka. Rasad

je proizveden u kontejnerima na supstratu sa razliitim dozama glistenjaka:1. Kontrola2. 20% glistenjaka3. 30% glistenjaka4. 40% glistenjaka5. 50% glistenjaka6. 100% glstenjaka

Analizirani su i dvogodinji rezultati gajenja rasada paradajza sorte Atina, takoe ukontejnerima, na razliitim kombinacijama smea supstrata:1. Smonica 7. Smonica 40% + glistenjak 40% + zeoplant 20%2. Smonica 50% + stajnak. 50% 8. Smonica 30% glistenjak 30% zeoplant 40%3. Smonica 50% + glistenjak 50% 9. Smonica 80% + zeoplant 20%4. Glistenjak 60% + zeoplant 40% 10. Treset 50% + smonica 50%

5. Glistenjak 70% + zeoplant 30% 11. Treset 50% + stajnjak 50%6. Glistenjak 80% + zeoplant 20% 12. Treset 80% + zeoplant 20%

Merenja su obavljena pred samo rasaivanje na rasadu paprike starom 60 dana, a narasadu paradajza merena je visina rasada, masa cele biljke, masa korena i broj listova po

biljci, odnosno osobine bitne za kvalitet rasada.Glistenjak koji je korien kao komponenta smee supstrata ili kao ist organski

supstrat je proizveden na ekonomiji Centra Zajear, a njegov hemijski sastav prikazan je utabeli 1.

7/28/2019 ekoist04_e4_05.pdf

3/5

Tabela 1: Hemiski sastav glistenjaka

Table 1:Chemical composition of lumbricum

Hemijske osobineVlanost 40-50%

Organskamaterija

44%

pH 7,11 - 7,20Ukupni azot 1,73%Ukupni fosfor 1,42%Ukupni kalijum 1,44%Ukupni kalcijum 1,76%Ukupnimagnezijum

0,84%

Rajkovi , N. i Mini , B. (1986) navode da kvalitet glistenjaka zavisi od kvalitetastajnjaka koji su gliste preraivale. Glistenjak je organski supstrat sa visokim sadrajemlakorastvorljivih i lakopristupanih hraniva, ali kako navode Pavlovi i sar. (1997),kojeficijent njihovog iskoriavanja je razliit u zavisnosti od mnogih faktora, a jedan od njih

je optimizacija uslova u proizvodnji rasada radi bre mineralizacije organske materije.

REZULTATI I DISKUSIJA

Osnovni pokazatelji kvaliteta rasad su visina i masa biljaka. U momentu rasaivanja(Markovi i sar. 1994), rasad paprike bi trebalo da ima visinu 16-20 cm, a masu 2-3 grama

po biljci. Veoma znaajan parametar je i broj listova po biljci, to u kasnijem razvoju

garantuje bolju produkciju.

Tabela 2: Prosene vrednosti ispitivanih osobina rasada paprike 2000 2001. godina

Table 2: Mean values of investigated traits of sweet pepper seedling (2000 - 2001)

Visina rasada(cm)

Height ofseedlings

(cm)

Broj listovapo biljci

Leaf numberper plant

Masa rasada(g/biljci)Mass of

seedlings(g/plant)

Masa korena(g/biljci)Mass of

seedling root(g/plant)

Masa lista(g/biljci)Mass ofseedling

leaf (g/plat)

VarijanteVariants

2000 2001 2000 2001 2000 2001 2000 2001 2000 200

11. Kontrola 9,8 9,5 6,7 6,6 1,1 0,9 0,3 0,1 0,4 0,32. 20% glistenjaka 11,8 10,8 7,3 7,1 1,8 1,5 0,7 0,5 0,7 0,73. 30% glistenjaka 15,4 14,5 8,7 8,4 2,5 1,7 0,9 0,6 1,1 1,04. 40% glistenjaka 15,2 15,1 8,8 8,7 2,7 2,2 1,0 0,8 1,2 1,15. 50% glistenjaka 17,5 16,8 8,9 8,8 3,0 2,5 1,1 1,0 1,5 1,36. 100% glistenjaka 20,6 19,3 9,5 9,2 5,2 3,4 1,4 1,5 2,0 1,7

CV (%) 3,99 5,31 13,66 14,16 13,06LSD0,05 0,40 0,30 0,22 0,10

0,08

0,01 0,55 0,41 0,30 0,130,11

7/28/2019 ekoist04_e4_05.pdf

4/5

Rezultati ogleda (tabela 2) pokazuje da sve ispitivane osobine u varijanti na istom

glistenjaku pokazuju statistiki vrlo znaajne i znaajno vee razlike u odnosu na sve ostalevarijante. To ukazuje da glistenjak nema toksino dejstvo na biljke u fazi klijanaca, ak delujevrlo stimulativno.

Visina rasada u varijanti sa 100% istim ubrivom (20,6 cm) pokazuje statistikiznaajno poveanje u odnosu na kontrolnu varijantu ( 9,8 cm). Sve ostale varijante dajustatistiki znaajno vee razlike u odnosu na kontrolu. Broj listova izmeu varijanti sa 30%,40% i 50% ubriva ne pokazuje statistiki znaajne razlike, ali postoje razlike u odnosu nakontrolu i varijantu sa 20% glistenjaka. Masa cele biljke, kao i masa korena i lista, takoe

pokazuju znaajno poveanje upotrebom poveanih doza ubrenja. Analizirajui dobijenerezultate, moe se zakljuiti da su slini ili su ak bolji kod upotrebe glistenjaka od rezultatadobijenih u proizvodnji rasada na drugim vrstama organskih supstrata (Markovi i sar.1994).

Najbolje rezultate u proizvodnji rasada paradajza ostvareni su na supstratima saglistenjakom i zeoplantom (tabela 3). Kombinacija glistenjak + smonica je takoe dala

statistiki znaajne i vrlo znaajno vee razlike u odnosu na kontrolu i varijante sa tresetom istajnjakom, to ukazuje na izuzetan kvalitet glistenjaka kao prirodnog izvora hranjiva

potrebnih biljkama.

Tabela 3: Prosene vrednosti ispitivanih osobina rasada paradajza u 2000 - 2001. godini

Table 3: Mean values of investigated traits of tomato seedling (2000 - 2001)

Varijante

Variants

Visinarasada (cm)Height ofseedlings

(cm)

Broj listovapo biljci

Leaf numberper plant

Masa rasada(g/biljci)Mass of

seedlings(g/plant)

Masa korena(g/biljci)Mass of

seedling root(g/plant)

Masa lista(g/biljci)Mass of

seedling leafs(g/plant)

1. 12,31 5,0 0,89 0,08 0,432. 18,9 8,8 1,18 0,18 0,623. 19,5 8,7 2,28 0,16 1,054. 23,9 11,6 3,69 0,18 1,905. 20,7 9,4 2,41 0,19 1,066. 18,6 8,7 2,00 0,18 1,067. 17,3 8,4 2,99 0,20 1,628. 17,1 8,0 2,87 0,19 1,469. 19,2 8,5 2,82 0,20 1,04

10. 8,2 4,1 1,43 0,17 0,8311. 10,5 4,2 0,99 0,16 0,4512. 10,3 4,2 1,53 0,16 0,66

LSD 0,01 1,30 0,96 0,27 0,090,48

0,05 0,92 0,68 0,19 0,060,34

7/28/2019 ekoist04_e4_05.pdf

5/5

ZAKLJUAK

Proizvodnja glistenjaka dobija sve vie na znaaju, jer se radi o organskom ubrivu savisokim sadrajem organske materije, makro i mikroelemenata i mikroorganizama. Glistenjak

ispoljava pozitivno delovanje na biljke kroz bioregulativno dejstvo humifikovane organskematerije, prehrambeno dejstvo mikro i makroelemenata i meliorativno delovanjemikroorganizama na zemljite.

Na osnovu rezultata istraivanja o uticaju glistenjaka na gajenje rasada paradajza ipaprike, moe se zakljuiti:

- postoji uticaj doze ubriva (glistenjaka) u supstratu na ispitivane osobine rasadapaprike, a statistika zavisnost je proporcionalna jaini doze.

- gajenje rasada paradajza na razliitim smeama supstrata, sa posebnim akcentom nasmee sa glistenjakom dalo je zadovoljavajue rezultate, a najbolji su kod kombinacijeglistenjak i zeoplant.

- gajenje rasada paradajza i paprike mogue je i na istom glistenjaku, s tim to trebauzeti u obzir ekonomski efekat u takvoj proizvodnji.

LITERATURA

Stamenkovi-Jovanovi Sneana, Kozomara Nataa, 1993: Uticaj glistenjaka nadinamiku mikrobiolokih asocijacija u zemljitu, Zbornik radova SMIS 93, Beograd.

Lazi B., urovka M., MarkoviV., 1993: Povrtarstvo Krstin, Novi Sad.Pavlovi R.,1996: Doktorska disertacija, Beograd.Rajkovi M., Mini B., 1986: Gliste-humus, Ekonomski biro, Beograd.Pavlovi R., Stefanovi . , Bjeli V., Maksimovi P., 1997: Koeficijenti

iskoriavanja NPK hranjiva rasadom paradajiza iz organskih supstrata, Ureenjekorienje i ouvanje zemljita, Novi Sad.

Markovi V., Taka A., Ilin ., 1994: Uticaj razliitih supstrata i naina proizvodnje nakvalitet rasada paprike, Savremena poljoprivreda, vol. 42, Novi Sad.