21Jul 2010.

I S T O R I J A

www.serbianmirror.com

Feljton (3. deo)

Demokratija u Srba, sad i nekad

G

ruji} i Markovi}, kao pit-

omci “dezertirali” su sa

Berlinske akademije, i

u~estvovali u poljskim ratovima, a

po zavr{etku {kolovanja bili su

najbolji srpski oficiri tog doba.

Obojica su bila sumnjivi vlastima

zbog veze sa socijalistima. Gruji}

je, zbog svog pisanja u “Javnosti”;

bio izba~en iz slu`be, zatim }e

1876. biti ponovo udaljen sa

mesta direktora kragujeva~ke

Topolivnice zbog podr`avanja

radni~ke bune nazvane “Crveno

Barja~e”, a kad “prigusti”, u srp-

sko-turskim ratovima bi}e postavl-

jen za ministra vojnog...

Aleksandar Nikolajevi}

bio je jedan od najuglednijih i

najume{nijih trgovaca u

Po`arevcu. Uo~i izbora, ^umi}

ga je jednostavno uhapsio.

Name{teno mu je da neki

dr`avni ~inovnik koji je pron-

everio dr`avnu kasu, “prizna”

kako je novac podelio sa

Nikolajevi}em, i ovaj opozi-

cionar stra`arno je, iz Beograda,

sproveden u po`areva~ku samicu.

Posle mesec dana, ustavnovilo se

da su optu`be bile la`ne, pa je

Nikolajevi} pu{ten. Ipak, to ga je

dovoljno kompromitovalo i nije

bio izabran.

Sli~no je pro{ao i

Bo{kovi} u Loznici.

Izbori iz 1874. bili su

prvi na kojima su se rasplamsale

partijske strasti. “^umi} nije

mogao da pravi izbore mirno i iz

potaje”, pi{e Slobodan Jovanovi}.

“@ustar i jedak, on ih je

pravio na kavgad`ijski na~in, koji

je izazvao otpor i galamu. U borbu

s politi~kim protivnicima unosio je

mnogo li~ne mr`nje i inata. Imao

je ljutinu hrta, i na koga je kidisao,

toga bi hteo da rastrgne.”

No, i pored svih

^umi}evih pritisaka i smicalica, u

Jagodini je Jevrem Markovi} ipak

izabran za narodnog poslanika.

Bila je to prava mala, izborna

bitka, koju je ^umi} uzgubio,

mada je bio – i bukvalno –

upotrebio i artiljeriju!

Da bi spre~io Jevremovu

kandidaturu, ^umi} je demonstra-

tivno izveo topove na Crveni breg.

Ipak, Jevrem Markovi} bio je

izabran. Ali, “ljut kao hrt” ministar

nije odustajao; na prvom zasedanju

Skup{tine ^umi} postaje predsed-

nik vlade i poni{tava glasanje u

Jadru i glasanje u Jagodni.

Pohapsio je dvadeset

Mirkovi}evih pristalica, i u

naknadnim izborima; Jevrem

Markovi} ne dobija potrebnu

ve}inu.

I u Jadru, bio je poni{ten

izbor izvesnog Vi}entija Star~evi}a,

pa se “u drugom krugu” ponovo

kandidovao “~ovek koji ne sme

pro}i”, Jovan Bo{kovi}. Proceniv{i

da Bo{kovi} dobija, A}im ga, na

sam dan glasanja, hapsi, pod

optu`bom “da je gradio Kneza i

pretio Republikom”. Ali Bo{kovi}

je, i iz zatvora – pobedio!

Jer, Srbija je velika

tajna!

Vrhunac rasplamsanih

strana~kih strasti, za vreme ovih

izbora Srbija }e do`iveti u

Gornjem Milanovcu. Na sam dan

izbora i to tri sata po{to je

progla{en za narodnog poslanika,

iz pu{ke je ubijen Pavle Grkovi}.

Pavle Grkovi} je ina~e

va`io u Milanova~kom kraju kao

veliki protivnik Marinovi}eve vlade

i ^umi}evog policijskog terora.

Posle izbora, ^umi} je

po~eo da nagra|uje one policijske

i dr`avne ~inovnike ~ijim je

radom bio zadovoljan, a strogo

ka`njavao one koji nisu ispun-

javali njegove izborne instrukcije.

Pet okru`nih na~elnika,

pet okru`nih pomo}nika, ~etiri

sreska na~elnika, 26 sreskih pisara

– dobilo je unapre|nje.

Jedan okru`ni na~elnik,

dva okru`na pomo}nika, dva sres-

ka na~elnika, 13 sreskih pisara...

ka`njeno je preme{tajem. Jedan

okru`ni pomo}nik i tri sreska

na~elnika penzionisani su.

Kada je ^umi}a valjalo

smeniti, setili su se da je kao

opozicionar potpisao jedan poli-

ti~ki program sa Vasom

Pelagi}em. Proglasi}e ga, posle

svega, za socijalistu. A ljuti pro-

tivnici, ^umi} i Markovi}, bi}e u

jednoj od mnogih sumanutih epi-

zoda srpskog politi~kog `ivota,

1878. osu|eni na smrt zbog

navodnog u~e{}a u Topolskoj

buni. Jevrem }e biti streljan.

A}im pomilovan.

GLASAJ DANJU,

PUCAJ NO]U

Najkra}i poslani~ki man-

dat: Pavle Grkovi}, grka mu

sudba, ubijen tri sata “po{to je za

poslanika izabrat”. Prva opstrukci-

ja parlamenta: po{to su dugo

raspravljali da li da raspravljaju,

pa glasali da li da glasaju, parla-

mentarci napustili salu, skup{tina

ostala bez kvoruma. Raspu{tanje

parlamenta poslanici do~ekali

re~ima: “@iveo Knjaz {to nas je

raspustio!”

A samo {est godina

po{to je u Srbiju uvedeno pravo

glasa, demokratija je u Srba tako

napredovala, da je na izborima

ve} pala i prva glava. Kao da je

sudjeno, da se na oltar srpske

demokratije prinose `rtve, i na

poslednjim izborima 1996. opet

}e pasti jedna glava, `ivotom }e

platiti Igor Star~evi}.

Prva `rtva izbora bio je

Pavle Grkovi}, koga iz pu{ke

ubi{e njegovi Gornjomilanov~ani

(nikad nije prona|en ubica!) 24.

oktobra 1874. svega tri sata

po{to ga izabra{e za narodnog

poslanika. Bio je to najkra}i man-

dat u skup{tinskoj istoriji Srbije.

Izborima na kojima je

pala prva srpska glava, kao min-

istar policije – i sami izbori su tad

spadali u policijski resor, a ne

samo njihove posledice – rukovo-

dio je isti A}im ^umi}, koji je sa

toliko ironije opisao Top~iderski

sabor, vrlo veran i uslu`an Kralju

koga je, s po~etka opisivao kao

“deri{te”.

Anica, udova Pavla

Grkovi}a, javno }e, u pismu

Skup{tini, ozna~iti A}ima ^umi}a

kao krivca za mu`evljevo ubistvo,

i ta }e `alba pred poslanike do}i

odmah ~im ^umi}, koji je u med-

juvremenu, valjda zbog izbornih

zasluga postavljen za premijera –

bude politi~ki “zglajzao”.

“Niko ne mo`e odre}i da

je Pavle poginuo zato {to je za

poslanika izabrat”, pi{e Anica,

pitaju}i, “{to pogibe ba{ onog

dana kad bi izabran za poslanika”.

Odgovaraju}i na to pitan-

je ka`e da nedostaje svaki drugi

motiv zlo~ina jer “nije ubijen bilo

za pare, bilo iz osvete, dakle ne iz

koristoljublja ili mr`nje”.

Zatim je optu`ila ^umi}a

da je “najve}u radnju razvio na

tome da ne budu izabrani stari

poslanici, naro~ito oni koji su se

njemu i ostalima u Kragujevcu,

pred Svetlim Gospodarem izjavili

nepoverenjem”.

[PIJUN^INE I POLI-

TI^KE BABUSKERE

A}im ^umi}, ni pred

kraj `ivota, nije priznavao svoju

ume{anost u ubistvo poslanika

Grkovi}a. Govore}i o Pavlu

Radovanovi}u, atentatoru na

Kneza Mihaila, rekao je:

“Vidite, ja sam u ovoj

zemlji bio vo|a stranke i {ef vlade,

pa da su mi slu~ajno trebali ljudi da

koga ubiju za moj ra~un, ja ih,

Boga mi, ne bih mogao na}i, a Paja

ih je, eto, na{ao. I to ne da ubiju

kakvu seosku policiju, nego glavom

Kneza!” – Zabele`io je ovu nje-

govu izjavu Slobodan Jovanovi}.

- Imao je gorku i

prezrivu sirovost izraza, i ~esto se

slu`io pogrdnim nastavcima: ona

kalu|er{tina, ona ruska pandurina,

ona politi~ka babuskera. Me|u

politi~arima njegovog nara{taja

bilo ih je dosta koji su govorili

preko i o{tro, ali ovako na jata-

gan, kao ^umi}, nije govorio niko

– opisuje ^umi}a Slobodan

Jovanovi}.

Za ubistvo, udovica je

optu`ila nekog Ko~u Radova-

novi}a, telegrafistu iz Gornjeg

Milanovca, koji je po varo{i vodio

kampanju za ^umi}eve ljude, i

koji je “jo{ od letos po~eo

piskarati po novinama protiv

Pavla, bacao pa{kvile u op{tinskoj

kasi, gde ubijeni Pavle be{e

predsednik”.

Pred parlamentom, ve}

podeljenim na liberale i konzerv-

ativce, u kojem su na zasedanju

od novembra do marta pale i

Marinovi}eva i ^umi}eva vlada,

i gde su se uz buku i bes

raspravljale korupciona{ke afere

ministra vojske Jovana

Belimarkovi}a – pisao je

odjeknulo kao bomba.

@albu je pred parlamen-

tom pro~itao izves{tilac Odbora

za `albe, poslanik iz Valjevske

Podgorice, Aksentije Kova~evi},

uz predlog da se uputi vladi, {to

nije ba{ zna~ilo da Ani~ine

optu`be smatra ta~nim, ali da ih

uzima vrlo ozbiljno.

Tad je nastala prava

tarapana!

nastavi}e se

Izvor: Srpsko nasledje

]ORAVE KUTIJE SVE SRPSKE IZBORNE

KRA\E I PODVALE

Vasa Pelagi}

22 Jul 2010.

D I J A S P O R A

Konzulati su “dr`ava u malom”.

To su op{tine, mati~ari, policija i

vojni odsek u jednom.

U konzulatima se prijavljuju

novoro|ena deca, prijavljuje se sklapanje

braka, u nekim dr`avama ~ak sklapamo i

brakove ako su oba supru`nika na{i dr`avl-

jani. U konzulatima se vr{i overa potpisa,

preko njih se pribavljaju izvodi iz mati~nih

knjiga i druga uverenja, tamo se mo`e sas-

taviti testament ili zameniti paso{ koji je

o{te}en ili je istekao.

Kada konzulati nisu nadle`ni da

re{avaju po nekom zahtevu, kao {to je to

slu~aj npr. sa pitanjem dr`avljanstva,

konzulati brinu o tome da podneti zahtev

bude uredan i kompletan, i {alju ga

nadle`nom organu u Republiku Srbiju.

U konzulatima se odla`e vojna

obaveza regrutima u inostranstvu. Preko

njih se kontaktira sa Ministarstvom odbrane

ali i sa drugim dr`avnim organima.

Preko konzulata se uru~uju sudski

pozivi i druga pismena. U njima se pri-

javljuje smrt i izdaje sprovodnica radi

sahrane preminolog u Srbiju. Tamo se

mo`e dobiti carinska potvrda na osnovu

koje se osloba|ate od pla}anja carine ako

uvozite predmete za doma}instvo u Srbiju.

Konzulati se, na osnovu ovla{}enja

naslednika, brinu o ostavini na{ih gra|ana u

inostranstvu i aktivno u~estvuju u ostavin-

skom postupku. Po okon~anju, preko

Narodne banke Srbije, dozna~uju sredstva na

ra~un naslednika.

Konzulati su va{a prva adresa u

inostranstvu ako se ne{to nepredvi|eno desi.

Neko ko van zemlje ostane bez dokumenata

ili iz drugih razloga zapadne u nevolje, prvo

}e se obratiti nekom od diplomatsko konzu-

larnih predstavni{tava Republike Srbije. U

njima, u svako doba, pa ~ak i van radnog vre-

mena, vikendom i praznicima, postoji neko

kome }ete se obratiti ako to situacija zahteva.

Zato ne tra`ite pomo} od sumn-

jivih, “dobronamernih” osoba na neadek-

vatnim mestima. Konzuli za to slu`e.

[ta konzuli ne mogu da urade?

Oni vas ne mogu izbaviti iz zatvo-

ra ako ste u skladu sa zakonima zemlje u

kojoj se nalazite iz nekog razloga li{eni slo-

bode ili ste osu|eni na kaznu zatvora. Oni su

tu da brinu da dobijete isti tretman kao i

ostali gra|ani koji se nalaze u istoj situaciji,

da se na vas primenjuju isti zakoni i da imate

obezbe|enog branioca po slu`benoj du`nosti.

Na va{ zahtev, policijski organi

su du`ni da vam obezbede kontakt sa

konzulom. Mi }emo, ukoliko to zahtevate,

o va{em problemu obavestiti rodbinu u

zemlji i pribaviti detalje va{eg slu~aja. Ne

mo`emo me|utim, da pla}amo tro{kove

advokata po va{em izboru, niti smo u

situaciji da dajemo kauciju radi privre-

menog pu{tanja na slobodu. To nije prak-

sa nigde u svetu pa ni kod nas.

Konzuli ne mogu imati ulogu

va{ih advokata i zastupati vas pred pravo-

sudnim organima zemlje prijema. Oni vam

mogu dati pravni savet u vezi na{ih propisa

ili propisa zemlje doma}ina ukoliko smo sa

njima upoznati.

[ta jo{ rade konzulati?

Pored navedenog, konzulati imaju

na lokalnom nivou i diplomatsku funkciju,

oni su tu da unapre|uju politi~ke i

ekonomske odnose, da informi{u javnost,

da {ire kulturu na{e zemlje, da poma`u

organizovanje dijaspore i njenih udru`enja

i klubova i jo{ mnogo toga.

^EMU SLU@E KONZULATI

Ulazak maloletnih lica

iz Crne Gore u

Republiku Srbiju

K

ako bi se omogu}ilo lak{e putovanje za

vreme predstoje}ih godi{njih odmora,

{kolskog raspusta i turisti~ke sezone,

po~etak primene odluke da maloletni dr`avl-

jani Crne Gore dr`avnu granicu Republike

Srbije mogu da prelaze samo sa va`e}om

putnom ispravom, odnosno li~nom kartom

ukoliko se radi o starijem maloletnom licu,

odla`e se do 30. septembra 2010. godine.

N I J E L A K O

@

ivot te`ak, a situacija gadna. Jedva

do~ekani poslovni sastanak izlazi iz

drugog sata, a potencijalni poslovni

partner i ja se i dalje nate`emo i prego-

varamo. Borba. Meni gori pod nogama, a

njemu dobro do{lo, ali i ne mora. On mlad-

ji al’ opasan, ja jaka al’ lomljena. Ja nemam

izbora pa moram dalje, a on mlad i nestr-

pljiv pa “puca” i na kraju ka`e:

“Pa dobro, gospodjo, jel’ imate vi

mu`a?” – Pravim se da mi nije ni{ta, a

munjevito kotrljam neke nove “klikere” po

glavi, jer nazirem na koju }e tvrdjavu ovaj

juno{a da udari, pa mu mirno odgovaram:

“Nemam”. I “pa, {ta” mislim u sebi dok mi

pozadinci u mozgu spremaju odbranu.

“A, da li vi gospodjo, imate

ljubavnika?”- kru`i on.

“Nemam” bolno hrabro, odgovaram

ja i ve} sigurna da je pobeda moja, dok

razmi{ljam da raspustim mentalnu vojsku, jer

ovako providne mogu da savladam i sama.

Za ovog, glava mi i ne treba! Pobedila sam,

mislim ja.

“A, da li vi, gospodjo imate spon-

zora?” – tera on i dalje.

E, pa ovo je prevr{ilo svaku meru,

vri{tim ja u sebi! Pa {ta on misli? Ko sam

ja?! To {to ga ja pu{tam, to je zbog moje

muke, a i malo zbog moje igrarije da lak{e

progutam borbu na NE `enskom terenu. Pa

to je drskost i nepo{tovanje! Tako mi i treba

kad zalazim u rukavce `ivota radoznala i

velikodu{na, a primorana. Do vraga i `enska

emancipacija i samostalnost, i `enski `ivot i

sudbina {to mi ovo radi.

“Nemam” odgovaram ja i dalje

mirno, ali prkosno i ljutito istovremeno i

uzdignute glave! Obavezno!

“Zna~i – BAKSUZ!!!” – potvrdi

on i lupi rukom o sto, pogledav{i me pravo

u o~i. “ I, {ta }emo sad, gospodjo?” Nadire

on sre}an {to je to konstatovao, fiksira me, i

sme{ka se!!

“Ja baksuz?” – klecavo za~udjeno

kao pitam ja. Pometnja kod mene. Al’ kri-

jem. Ni{ta ne razumem. Gde ja baksuz? Pa

zar ja, koja sam toliko toga istolerisala,

oprostila, popustila i propustila, dala i pok-

lonila, velikodu{no presko~ila i pustila, sves-

no se `rtvovala...

A on meni, ja baksuz!?! Meni, koja

starije pitam za zdravlje, deci se osmehujem,

a generaciju pozdravljam... Ja, korektna i

kvalitetna, i postojana i stabilna, i verna i

vredna, i duboka pamet i {iroka du{a, a on

meni ja baksuz?!! Sve jesam, samo to nisam.

I na sve mislim samo na TAJ bak-

suzluk – ne mislim. I `enske se pameti ne

dozivam! Alal vera protivni~e, i svaka ti

~ast! – mislim u sebi.

Jo{ mogu da osetim taj pogled. I

sme{ak. U momentu mi je sve jasno.

Kapiram, jadna.

“Vi, gospodjo” nastavlja on razma-

hano, “pogledajte kako izgledate, a pogleda-

jte oko vas! Svaki mu{karac u ovom gradu

od 17 do 77 godina vas pri`eljkuje, i sve bi

uradio za vas! A vi?” – zviznu me on.

“Ali to ne treba da ima veze sa

ovim na{im poslom”, tvrdo i te{ko, branim

se ja,” Ja vas samo pitam kao ~oveka, da mi

taj ustupak u~inite, i to nema veze sa

mu{karcima oko mene”.

“Ali vi ste `ena. I to, lepa `ena. I

problem je re{en”, - provrte se on na stolici,

pa nastavi, dok ga ja gledam, al’ prikriveno

zapanjeno. “[to bih ja to ~inio za vas, kad

vi mo`ete da re{ite problem” - na`e se on

bli`e preko stola. “ Ili oni? Kako vi ho}ete”

re~e on – razlo`no. “Sve zavisi od vas”, -

bije mi po glavi. “Vi sve mo`ete, samo

pogledajte oko sebe!” re~e on i zadovoljno

se uvali u fotelju.

Nisam odradila taj projekat. A ba{

mi je bilo stalo. Trebalo mi je, kao hleb. I

pre`ivela sam, al’ ne pitajte kako. Ali nije

`enski. [teta. On jo{ ne zna {ta mi je ura-

dio, ni {ta mi je pomerio, a o~i otvorio, i ne

zna da ga se ~esto setim i da se jo{ stidim

i `alim {to sam – baksuz.

Od tada se u {ali, mu{karcima

predstavljam kao Baksuz Rako~evi} i svi se

slatko smeju, osim mene!

Pi{e: An|ela Ru`ica Rako~evi}

Nedavno sam, kona~no i ja do{la u tu Ameriku, u ^ikago. Dugo `eljeni san se ipak ostvario. Tiho ushi}ena sam sletela na O’ Hara aero-

drom i napokon kro~ila na tlo novog kontinenta. Ose}ala sam se kao Amstrong, kad je napravio prvi korak na Mesec. O prvim utiscima i

prvom jutru }u vam pri~ati nekom drugom prilikom, jer je odmah usledila realnost i stvarni dogadjaji. San se desio i budjenje je te{ko i

bolno. Treba i mora se ovde na}i re{enje. Svaki po~etak je te`ak, pa i ovaj, u ovom vremenu, u ovim godinama, na ovom prostoru.

Primorana situacijom, i tra`e}i svoje par~e mesta pod ovim Suncem, susre}em razli~ite ljude. Jedan od tih je u ovoj pri~i...

Stigla Ru`ica u ^ikago...

BAKSUZ

23www.serbianmirror.com

P R I K A Z K N J I G E

Jul 2010.

OSVAJANJE

INDIJANSKE ZEMLJE

V

e} dve stotine godina Srbi osvajaju

zemlju koju su belci oteli od

Indijanaca. U Ameriku su prvo

odlazili bokeljski mornari, srpski misionari i

avanturisti, brdska sirotinja sa Balkana, seljaci

i radnici. Prvi Srbin koji je zvani~no naselio

Ameriku bio je Vojvodjanin i zvao se \or|e

[agi}. Srpski doseljenici su ameri~ko tlo nasel-

javali po~etkom XIX veka kada su ulazili u

ju`ne dr`ave, Luizijanu, Teksas i Novi

Meksiko, tada pod [panijom i Francuskom.

Ulazilo se preko Kalifornije, jer je ona bila

poljoprivredni raj, a potom i zlatni rudnik, pa

su srpski pioniri naseljavali zapadne gradove,

Los Andjeles i San Francisko. I lagano se {irili

prema kontinenalnom delu, ka Nevadi, Juti,

Montani, Arizoni i Pensilvaniji. U ovim

dr`avama Srbi osnivaju svoja prva nacionalna

dru{tva, podi`u crkvu Sveti Sava u D`eksonu

i otvaraju redakcije svojih novina, ali na ̀ alost,

i prva groblja.

Prva seoba Srba ka Americi od oko

150.000 ljudi trajala je sve do Prvog svetskog

rata. Malo ko je od tih Srba tada uspeo da

ostvari pri`eljkivani san, da se obogati i vrati

ku}i, jer su uglavnom okopavali njive, dubili

rudarske jame i kopali svoje grobove.

Razo~arani Srbi su zato ispevali pesmu u

kojoj je ta daleka Amerika, ljudska ~emerika.

Ubrzana industrijalizacija SAD na

po~etku XX veka pomerila je ameri~ke Srbe

iz Kalifornije na istok u Pensilvaniju i

Ilinoisu, jer je u njenim njivama, a posebno

u rudnicima i ~eli~anama bilo dosta posla.

Ekonomski razvoj Amerike je privukao i

nove doseljenike iz srpskih zemalja, koji su

ulazili sa isto~ne obale u okolna rudarska

naselja i novi industrijski centar Geri kod

^ikaga. Ova seoba, koja je trajala do

po~etka Drugog svetskog rata, nije bila

masovna, jer ekonomska recesija i stroge

kvote za doseljenike nisu svim Srbima

pru`ali {ansu da se usele u Ameriku.

U tom periodu uzbudjeni zbog

ratnih dogadjanja na Balkanu i posebno u

otad`bini, ameri~ki Srbi formiraju prvu

nacionalnu i politi~ku organizaciju Srpsku

narodnu odbranu – SNO. Po zavr{etku rata

1945. zapo~eo je tre}i talas useljavanja

Srba u SAD, koji je trajao punih dvadeset

godina. Tada se uselilo oko 250.000 biv{ih

ratnih zarobljenika, izbeglica i raseljenih

lica, protivnika komunizma u novoj

Jugoslaviji, kojima je Amerika davala priv-

idni status politi~kih emigranata. Njihova

glavna ameri~ka luka bio je Njujork, iz kog

su se Srbi selili du` ^ika{kog basena i

Kalifornije. U ^ikagu je bilo sedi{te Srpske

pravoslavne crkve i Srpske narodne

odbrane, u Pitsburgu je bilo Srpski narod-

ni savez, u Njujorku je delovalo Udru`enja

boraca Jugoslovenske kraljevske vojske.

Srbi su za dva veka osvajanja biv{e

indijanske zemlje uspeli da postanu deo

istorije Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. Tu

istoriju prvi su ispisivali brodski slepi putnik

Djordje [agi}, episkopi Dabovi}, Mardarije,

Nikolaj, Dionisije, nau~nici Mihailo Pupin i

Nikola Tesla, patriota Mihailo Du~i} i pesnik

Jovan Du~i}, kralj Petar II Karadjordjevi},

princ Andreja i kneginja Jelisaveta, ~etni~ke

vojvode Djuji}, Jevdjevi}, Djuri{i},

ko{arka{ki genije Petar Pit Maravi}, filmski

umetnik i oskarovac Mladen Sekulovi}, poz-

nat kao Karl Malden, pisci Vilijam

Jovanovi}, ^arls Simi} i Stiv Te{i}. Politi~ari

Majk Stepovi}, Helen Deli} Bentli, Miroslav

Djordjevi} i mnogi drugi znameniti ljudi.

Srbi danas u Americi imaju pet

dobitnika Oskara, trojicu vlasnika

Pulicerove nagrade, dva kongresmena i

jednog guvernera, ali i stotinak vrhunskih

profesora, reditelja, glumaca, muzi~ara i

sportista. Uspelo nam je da Holivud pretvo-

rimo u srpsko selo. I da na ameri~ke uni-

verzitete uselimo preko 2.000 studenata, za

koje se tvrdi da su nove Tesle.

Najva`nije od svega je da su

ameri~ki Srbi sa~uvali svoj nacionalni identitt

i nisu se utopili u veliku Ameriku. Tome je

ponajvi{e doprinela Srpska pravoslavna

crkva, koja je za jesen 2010. priredila do~ek

novog srpskog patrijarta Irineja. Jer, Njegova

svetost patrijarh srpski gospodin Irinej treba

da dodje prvi put u SAD na proslavu sto

godina od osnivanja hrama Sveti Sava u San

Gabrijelu, u dr`avi Kalifornija, gde se nase-

lio prvi Srbin pre dva veka..

Kada je u prole}e 2010. ameri~ki

fotograf Lari Malete iz Hjustona, odlu~io da

poseti zemlju rodjenja njegovog ~ukundede

Djordja [agi}a i prvog srpskog pionira u SAD,

poznatijeg kao D`ord` Fi{er, to~ak srpske

istorije u Americi pokrenuo se unatrag. Ova

knjiga ima samo nameru da otkrije i prika`e

deo te bogate srpske istorije u Americi.

Na Vidovdan 28. jun 2010. godine.

S R B I U A M E R I C I

1815 – 2010

KNJIGA MARKA LOPU[INE

Ima 700 strana i 700 fotografija, neki

su snimci stari i 110 godina... Promocija

2. jula u Ministarstvu za dijasporu u

Beogradu, a septembra u ^ikagu,

Klivlendu, L.A. i Njujorku. Knjigu su

pomogli mnogi ugledni Srbi iz SAD, a

posebno ^ikaga.

Marko i Du{an Lopu{ina

24 Jul 2010.

S P O R T

P r i r e d i o : M i l u t i n [ o { k i }

R

adost i tuga su ve~iti,

neizbe`ni pratioci i

neodoljivi deo sporta i

`ivota. Na ovogodi{nje Svetsko

prvenstvo u Africi u~estvovalo je

trideset dva spremna tima, svako

mo`e svakog da pobedi, nema

opu{tanja, nema velike pri~e, niti

bombastih neutemeljenih izjava,

u~inak je jedino merilo.

Pre poletanja na{ih orlova

na svetsku smotru cela nacija od

starog do mladog je prosto sijala od

optimizma. Davali su izjave:

politi~ari, ministri, predsednici,

poslanici, glumci, estradni umetnici,

manekeni i manekenke, radnici,

ratari, profesori, djaci, vidovnjaci,

gatare i ljudi koji brinu o ~isto}i:

“Najbolji smo, niko nam ni{ta ne

mo`e”. Oprostite. zaboravio sam one

najva`nije, igra~e i stru~ni {tab jer

su i oni sko~ili, a nisu prvo rekli hop. Svi

su videli samo zeleno, o crvenom koje

zna~i znak opasnosti, niko nije razmi{ljao.

U takvoj eufori~noj atmosferi jako smo se

opekli jer dodje poraz od Gane.

Iz eufori~nog stanja nastupi tuga,

razo~arenje, ponovo se na veliko pri~a o

ekonomskoj krizi, skupo}i, slabljenju dinara

prema evru i dolaru, ugro`enosti nacije, o

propasti, gundja se negativno na svakom

mestu: na ulici, u autobusu, taksiju ~uju se

psovke. Silni po~etni optimizam odjednom

je splasnuo kao probu{eni balon. Ve}ina

zaljubljenika koja je vatreno i pristrasno

navijala za orlove i Srbiju, videla je prebr-

zo te mnogo hvaljene, favorizovane i

ljubljene orli}e kako tu`no uzle}u povred-

jenih krila, kako bi se ku}i vratili. Smak

sveta je za njih na pomolu. Zato ovoga

puta moram biti neskroman i pohvaliti

moju malenkost i sve one malobrojne koji

su ostali uz orlove, veruju}i da }e se oni

podi}i i gordo uzleteti ba{ kad je najte`e i

najpotrebnije. Taj moj optimizam i veru da

mo`emo, sna`no je podr`ao i jo{ vi{e

ohrabrio na{ proslavljeni umetnik Boban

Ili}. Ovaj rodjeni ni{lija, ve} dugo `ivi i

stvara u ^ikagu vredna umetni~ka dela, a

koji je ovde u Beogradu ovih julskih vre-

lih dana postigao veliki uspeh, sa svojom

izlo`bom ~udesnih umetni~kih radova i

skulptura od neprocenjive vrednosti.

„Pobedi}emo sigurno Nemce”, re~e Boban

samouvereno”.

Pomislio sam, kada ovaj ~ovek

ovako ~udesno stvara, on sigurno ima

nekog koji mu to do{aptava. I, eto, videli

ste bilo je tako. Misle}i, da ja ipak ne

verujem njegovim re~ima, Boban je nas-

tavio da me uverava “ Istorija se pi{e deli-

ma i vide}e{ ve~eras, da }e na{i momci u

crvenim dresovima napraviti veliko delo.”

Posle svega {to mi je rekao, a obistinilo se,

zaklju~io sam da su ni{lije ~udo i to ono

najlep{e.

[amar koji smo dobili od Gane

bio je `estoko bolan ali vrlo koristan.

Dodje na vreme ba{ kad je trebalo i to pred

veliku istorijsku fudbalsku bitku protiv

ve~itih, a ve} dugo i predugo za nas

nepobedivih pancera.

N A P O K O N

Menjali smo igra~e, ime dr`ave,

boju dresova, brojne selektore, ~ekali punih

48 godina, i na kraju smo do~ekali da na

obe ple}ke, malo uz sre}u ( a sre}a hrabre

prati), malo uz znanje, oborimo jednu od

najuspe{nijih ekipa u istoriji planetarnih

fudbalskih prevenstava i to uvek favorizo-

vanu Nema~ku sa samo, ali dovoljnih 1 –

0. Sa ovom pobedom pred na{im igra~ima

stajala je velika i istorijska ali ostvarljiva

{ansa, ulazak medju prvih osam timova. Iz

dubine du{e sam po`eleo da na{i dana{nji

orlovi nadma{e onu generaciju iz 1962.

godine, kojoj sam i sam pripadao, a koja je

postigla, do sada, najve}i uspeh na mundi-

jalima, i tako ostvare bolje mesto od ~etvr-

tog. I mi smo tada pobedili Nemce sa 1 –

0. Hteo sam da verujem da se istorija pon-

avlja, i rekoh daj Bo`e, da tako i bude.

KU]I IPAK UZDIGNUTIH

GLAVA

Posle istorijske pobede nad

Nemcima i neo~ekivanog poraza od Gane,

posle hladnog pa toplog, mislio sam da su

na{i igra~i i stru~ni {tab stali sa obe noge

na zemlju.

O~ekivao sam kao isvaki pravi i

nepopravljivi nacionalista, ali ne i {ovinista,

da }e 23. juna, protiv Australije na{i

momci pokazati mo} i kvalitet srpske

reprezentacije, i da }emo svi dobiti jasan

odraz na{e fudbalske snage u ogledalu

istine.

I bi tako, veoma hladno, hladno

pa toplo, pa strahovito hladno i kraj.

Zavr{ili su na{i orlovi svoje u~e{}e na

mundijalu u Africi.

Vra}amo se ku}i ali uzdignute

glave. Pora`eni jesmo, ali se ipak nismo

obrukali. Ono {to je dobro u gor~ini

poraza, jeste saznanje da danas svi znaju da

pikaju tu magi~nu loptu.

Svi akteri danas pri~aju

svoju pri~u na terenu, a ne preko

novinskih sportskih stranica.

Glavu treba podignuti

gordo, sagledati gde smo gre{ili i

ve} u septembru ispraviti gre{ku, na

samom po~etku kvalifikacija za

naredno Evropsko prvenstvo 2012.

godine, protiv Slovenije.

Te{ko mi jeste, zbog naro-

da i zbog igra~a, jer su se i jedni i

drugi nadali lep{em snu. Protiv sam

svih onih gatara, vra~ara, astrologa,

{to varaju i budala{tine pri~aju:

“Zvezde ka`u da }e orlovi razbiti

kengure” golovima Jovanovi}a,

Stankovi}a i @igi}a, – predvideli su

`ute kartone i poverede i ni{ta od

svega toga. Jedina istina jeste da su

kenguru pobedili ~asno i da se orlovi

vra}aju ku}i uzdignute glave i pored

poraza.

Kad se zvar{i ovaj Mundijal, mo}i

}emo na miru da komentari{emo {ta je

moglo, a {ta nije bilo dobro.

Sada nam ostaje da gledamo utak-

mice i od drugih u~imo, kako nam se

gre{ke ubudu}e nebi ponavljale.

25Jul 2010.

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA PRODUCT

DO[LO JE VREME DA VRATITE SVOJU IMOVINU

ODUZETU U HRVATSKOJ, BOSNI I HERCEGOVINI

I NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA ZA

KONSULTACIJE, PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE

M A L I O G L A S I

Odli~na prilika za investicije!!

Prodaje se komercionalna nekretnina sa 6 stanova u Palatajnu.

Sticajem okolnosti vlasnik je prinudjen da je proda, pa su uslovi i cena

povoljni. Cena ispod recesione vrednosti marketa.

tel 312.493.4394

* *

Ponuda za posao

Sales representative in the food industry needed for temporary work.

Knowledge of Croatian/Serbian/Bosnian language is required.

For more info call:

312-714-8478

www.serbianmirror.com

D R U [ T V O

26 Jul 2010.

V E R A

7. jul, Ivawdan

Ivawdan je tako veliki

praznik da ovoga dana Sunce

na nebu tri puta od straha

stane. Ovo narodno pripovedawe je

zapisao Vuk Karaxi], a sli`na kazi-

vawa i verovawa su zapisali i kas-

niji izu`avaoci na[eg narodnog

yivota. Tako se pripoveda da Sunce

poskakuje kada se ovog ra\a, ili da

se poigrava na nebu, zbog `ega se

dana[wi praznik naziva Sveti

Jovan Igriteq.

U crkvi se danas slavi

ro\ewe Svetog Jovana. Ovaj zna-

meniti svetac se izdvaja i po

tome [to se wegovo za`e]e

svetkuje kao jedno od tri

sveta za`e]a - uz za`e]a Svete

Bogorodice i Isusa Hrista. I

po rangu je Sveti Jovan odmah

uz wih, jer od petnaest velik-

ih praznika sedam su u slavu

Hrista, pet u slavu Bogoro-

dice, a dva u wegovu slavu, dok

je petnaesti posve]en apo-

sltolima.

Sveti Jovan je prete`a

i kum boyji, a u na[em naro-

du je posebno postovan i kao

za[titnik dve vrlo vayne

ustanove - kumstva i pobra-

timstva, kod nas duboko uko-

rewene i me\u slovenskim

narodima najboqe o`uvane.

Ivawdan (Jovan Letwi) je

krsno ime pojedinih rodova, i

svetkovina u vi[e na[ih

naseqa (litija, zavetina).

12 jul, Petrovdan

Petrovdan je vrlo zna`ajan

narodni i crkveni praznik.

Crkva ga ubraja me\u pet-

naest najve]ih praznika, a svetkuje

ga u spomen Svetih apostola Petra

i Pavla. U narodu se. pak, kazuje da

je do podne Petrovdan, a od podne

Pavlovdan.

Dan apostola Petra je tako

strogo svetkovan da toga dana niko

nije radio poqske radove, pa se `ak

ni ba[ta nije zalivala. On u naro-

du vayi za vrlo /teyak praznik/, a u

isto`noj Srbiji je jo[ praznovan

zbog groma...

Po[to je Petrovdanom

zavr[en Petrov post, to je bilo u

obi`aju da se na taj dan koqu mladi

pili]i, [to je bilo svojevrsno

omr[ewe, prikladnom, sezonski

pristiglom yivinom.

O Petrovdanu stiyu vrlo

ukusne jabuke, zvane Petrova`e.

Wih, po pravilu, nisu do ovog dana

uzimale matere kojima je dete

umrlo, a danas bi ih prvo razdelile

za du[u, pa tek potom mogle da

okuse. O ovom obi`aju u vi[e kraje-

va postoje razna obja[wewa i leg-

ende. Tako u

Fru[kogorskim selima se

pripoveda da ovoga dana

Sveti Petar deli na onom

svetu deci jabuke. Zato su,

opravqaju]i ih na onaj

svet, matere opremale

de`ake sa [e[iri]ima, a

devoj`ice sa keceqicama /

da bi im Sveti Petar u

wih razdavao jabuke.

Verovalo se da ]e ostati

prazni [e[iri]/. I prazne

keceqice one dece `ije

majke nisu po[tovale

zabranu da ne jedu jabuke do

Petrovdana, a u

Leskova`koj Moravi kayu

da ]e ovu decu pred Svetim

Petrom da odgurnu druga

deca uz prekor [to wihove

majke nisu postile.

Petrovdan je je krsno ime

pojedinih rodova, zavetni dan u

vi[e naseqa, a samaryije su ga

svetkovale kao slavu svog zanata.

PRAVOSLAVNI PRAZNICI U JULU MESECU

Jul 7. - Ro|ewe Svetog Jovana prete~e - Ivawdan

Jul 12. - Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

Petrovdan je imendan najdemo-

kratskijeg kraqa koga smo mi imali

na prestolu, Petra prvog, Kara-

\orr\evi]a, jer je ovaj vladar ro\en

na Petrovdan 1844. godine, [to je

bio razlog vi[e da ponese ime kojje

je dobio, kao [to je i wegov ded

|or\e (potowi Kara\or\e) ro\en

na |ur\ic (Svetog |or\a) dobio

imee po danu svog ro\ewa.

Proslavqen isposnik u planini

Kori[i kod Prizrena, po kojoj je

nazvan Kori[kim, pustiwak Petar,

rodoom iz Ujmira kod Pe]i, upokojio

se krajem 13. veka. Wegovom

mo[tima, koje se nalaze u manastiru

Crna Reka, obra]aju se i danas, radi

isceqewa, naro`ito besomu`nih.

Jul 2010.

SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

27

^ E S T I T K E

Jun, 12. 2010.

P

rijatelju u Americi, Srbija

je pred poplavama reka i

otapada!? Pravi Cunami na

srpski na~in.

Imali smo veliku akciju

~i{}enja, jer Srbija ima vi{e od

4.400 deponija i sme}a do

gu{e. I Tadi} je re{io da ~isti,

pa je uhap{en direktor @eleznice, pa je

pokrenuta kampanja protiv Milana Beka,

zbog jeftine privatizacije Luke Beograd.

Krenuo je predsednik na tajkune, ali }emo

videti dokle }e da stigne. Za sada srpski

kriminalci pune bud`et dr`ave, koja im se

pleni i prodaje njihovu bogatu imovinu.

Zaradjeno je tako preko 100 miliona evra

na mafijaskom trudu.

Od bratstva i jedinstva republika biv{e

SFRJ ostalo je samo bratstvo i jedinstvo

medju kriminalcima, pa Balkanska mafija

radi punom parom. Sva sre}a je da je EU

rekla ako ho}ete sa nama, morate svoju

mafiju da iskorenite. Srbija je Jocu

Amsterdama smestila na 15 godine robije,

a Crna Gora nema koga da apsi, sem

Djukanovi}e. Kako sami sebe da hapse.

[etam Beogradom i sve se pitam {ta bi

rekao Vuk Karad`i}, da je `iv i svrati u na{u

varo{. Pomislio bi da je u Americi, jer su sve

na{e firme ispisane engleskim jezikom. Na

tabli za motorno ulje pi{e: new tehnology,

motor oil??? A telefoniranje je postalo –

ringanje, a vo`nja autom – karanje. Srbi su

mali polupismeni narod, koji je neko prevario

da je nebeski ! I lako mu je poturiti engles-

ki umesto maternjeg jezika.

Jun, 19. 2010.

Ja sam kriv. Nisam verovao u njihova

srca, a fudbaleri su me porekli. Milan

Jovanovi} Lane je bio ~udesan. Lepe vesti

iz Ju`ne Afrike, molitve na{eg sve{tenika

Pantelejmona iz Johanesburga i Srba se

isplatilo. Smestili smo Nemcima, posle 37

godina i gol i fudbalsku pobedu. FIFA nas

je stalno name{tala na [vabe, ali sad su

pukle zato {to u njihovim redovima ima vi{e

gastarbajtera, dakle stranaca nego ~istih

Nemaca.

Pri~ali Era i Nemac o

patriotizmu. Ka`e [vaba: –

Kod nas je Nema~ka na

prvom mestu, onda dolazi

posao, pa onda porodica. Era

iz U`ica odgovara: – Ma kod

nas ti je to sasvim druga~ije –

prvo porodica, pa onda posao,

a Nemci i Nema~ka na posled-

njem mestu.

U Srbiji `ivot stoji dok se Mundijal ne

zavr{i. Primaju nas u EU, ali se ne zna

kada }e. Galami se o korupciji, lopovi

{etaju slobodno.

Jun, 26. 2010.

U fubalskom `argonu me~ koji smo

izgubili sa kengurima zove se kuvanje. Mi

smo lo`ili vatru, a oni su nas skuvali.

Igrali smo sjajno, ali nismo imali snagu za

zavr{ni udarac. I to smo platili porazom,

ne ulaskom u drugi krug Mundijala, na

~emu je Fudbalski savez Srbije izgubio 10

miliona evra. Ja mislim da nam je tu

mesto, medju 32 najbolje ekipe na svetu.

I u Srbiji je na delu kuvanje, jer posle

jakih ki{a, kada grune sunce, krompir, `ito,

vo}e }e se prosto obariti i satrunuti.

Kajsije su ve} 2 evra, kao da su iz Maroka

a ne iz Grocke. Hrana je skupa, a gladnih

je mnogo.

Spremamo se za do~ek delegata iz

rasejanja na prvu Skup{tinu dijaspore 2.

jula. Idemo svi zajedno kod patrijarha

Irineja, pa na Avalski toranj. Za mene je

to prilika da se pravim va`an. Dobio sam

novinarsku nagradu i neku kintu. U izdan-

ju novosadskog Prometeja, Ministarstva za

dijasporu i beogradske Knjige komerc

upravo su iza{le iz {tampe dve moje

knjige: SRBI U AMERICI, od 1815. do

2010. godine, istorija srpskog doseljevanja

i osvajanja, SAD i CIA U SRBIJI, od

1947. do 2010. godine, pri~e o delovanju

ameri~ke agenture.

Promocija knjige SRBI U AMERICI

}e biti 2. jula u 16 sati u Pres centru UNS,

u Knez Mihailovoj ulici, br. 6 u Beogradu.

Srda~no, va{ Marko Lopu{ina

www.lopusina.com

MARKOVI KONACI

Z A B E O G R A D

Sre}an rodjendan Ivani Matijevi} `eli redakcija

Sre}an rodjendan i bezbri`no

detinjstvo Dez Petrovi}, `eli

sestra Leila sa mamom i tatom.

U ^ I K A G U

Sre}an rodjendan

Petru Petrovi}u

dug i sre}an `ivot od

srca `eli majka Slavica.

Sre}no krstenje prvog

unuka Zagi i Rajku,

a malom Luki dug

i bezbri`an `ivot `eli

Slavica sa redakcijom.

ZA ]UPRIJU

Sre}an rodjendan

dragoj Ma{i Maljkovi},

i njenom tati Damiru, `eli

tetka i sestra Marijana iz

^ikaga.

www.serbianmirror.com

Proti Aleksandru Ivanovi}u,

Jasmini Maksovi}

Igoru Obradovi}u i njegovoj

supruzi srecno ro|enje

k}erke, a maloj An|elini dug

i bezbri`an `ivot `eli

redakcija Ogledala.

28 Jul 2010.

A S T R O L O G I J A

Autor: astrolog Jelena Studen Vojvodi}, web site: http://www.astro-house.com

HOROSKOP ZA JUL 2010.

^ESTITAMO RO\ENDAN

RAK

OVOG MESECA O^EKUJTE:

INTIMNOST!

Vi pripadate grupi znakova, koji vole privat-

nost, bli`e okru`enje, intiman `ivot, porod-

icu, decu, tradiciju, ma{tu i romantiku, tako

da ne trebate ispustiti ni jedan trenutak, koji

}e vas jo{ vi{e zbli`iti sa najmilijima. Kao

energija vode na izvoru, koja je odlu~na u

svom delovanju, tako i vi postajete odlu~niji,

ali i vitalniji, kada se bavite sa onima, koje

pu{tate u svoj intiman i privatan svet.

[ta pokloniti Rakovima za rodendan?

Njoj: buket cve}a, romati~nu ve~eru, stvari za

doma}instvo i ku}nu upotrebu, ta{nu, e{arpu,

krzno, kao i sve {to je u vezi sa umetno{}u.

Njemu: svi li~ni predmeti, knjige iz oblasti

umetnosti, muzike, istorije, kravate, rukav-

ice, maramice.

U ~emu preteruju?

Oni su vrlo romanti~ni – pravi sanjari, {to

ih ~ini i preosetljivim na uticaj okoline ili

okru`enja. Preterana emotivnost izaziva bro-

jna ose}anja, koja ponekad mogu i da

uzburkaju ili uznemire njihovu unutra{njost.

Znaju da budu uporni i tvrdoglavi, a to im

~esto donosi kritike, prepirke, kontradikcije

i neizvesnost, ali pobeduju zahvaljuju}i svo-

joj „pasivnoj upornosti”.

^ega se boje?

Njihovi najve}i strahovi su povezani sa

mirom, sre}om i porodi~nom harmonijom,

{to `ele iznad svega i ~esto se pla{e da isto

ne izgube. Jako su vezani za korene i

porodicu i ponekad imaju strah od odvajan-

ja i osamostaljivanja. Pla{i se da ne bude

daleko od svojih najmilijih u trenucima

kada je potrebno da im poka`u brigu,

ljubav i privre`enost.

[ta ih usre}uje?

Rakove usre}uje idila i mir porodi~nog

okru`enja i graja ili de~ija igra. Muzika je

druga vode}a stvar ljudi ro|enih u ovom

znaku i najzadovoljniji je kada mo`e da

poka`e srda~nost, ljubaznost i za{titni~ki stav.

Unutra{nji `ivot vole da prepu{taju snovima

i instiktima, ali mo`e se re}i da u`ivaju i u

hrani, tako da pripadaju pravim gurmanima.

[ta o~ekuju u ljubavi?

Ona: @ena Rak nije borbena, tako da joj je

u ljubavi potrebna romantika, ne`nost i

toplina, ro|ena je da je neko {titi i nad

njom vlada. Od partnera o~ekuje za{titu, str-

pljenje, odanost i privr`enost porodici i

deci, a ona istom merom uzvra}a. Potrebno

je da pored sebe ima mu{karca koji }e joj

pru`iti miran i udoban `ivot.

On: Mu{karac Rak o~ekuje od svoje part-

nerke da se `rtvuje za bolji `ivot u ku}i,

{to je potrebno za njegov unutra{nji mir. U

ljubavi tra`e lojalnost, a oni uzvr}aju

verno{}u i odano{}u, bez ustezanja i da

poka`u romanti~nu du{u. Oni te`e emocija-

ma na svim poljima!

Poznati Rakovi

Uzor za uspeh: \ordo Armani

Uzor za njegovan izgled: Andrea Landers

Uzor za {armantnost: Tom Kruz

Uzor za simpati~nost: Meril Strip

Uzor za seksipilnost: Pamela Anderson

Ovan

(21. 3 – 20. 4)

Posao

Period ispred vas zahteva odgovornost i

disciplinu kada je posao u pitanju, mada

}ete imati i pote{ko}a da realizujete svoje

poslovne planove. Tako|e, o~ekujete napo-

ran rad.

Ljubav

Zahladjenje u emotivnim i bliskim odnosi-

ma. Partner vas je stavio „na ~ekanje”, {to

nikako ne mo`ete da prihvatite, jer sve {to

tra`ite je brzina, odlu~nost i direktnost.

Savet

U~ite se da planirate stvari unapred.

Bik

(21. 4 – 20. 5)

Posao

Verovatno ste imali poslednjih dana netr-

peljivost i nemir u poslovnim aktivnostima

i ulazite polako u period koji }e ipak biti

ne{to mirniji. Iskoristite ga da stabilizujete

va{ poslovni polo`aj.

Ljubav

Napetost sa partnerom polako popu{ta, tako

da se u emotivan odnos vra}a stabilnost,

kojoj se izuzetno radujete.

Savet

Popustite ponekad i partner }e vas nagradi-

ti ve}om pa`njom.

Blizanci

(21. 5 – 21. 6)

Posao

Posao mo`e u}i u kriti~nu fazu, jer }ete

imati suprotstavljanje od autoriteta, ali

takodje niste uradili ne{to, tako da se

morate vratiti na po~etak.

Ljubav

Problem sa partnerom je u komunikaciji i

nerazumevanju u trenucima kada

poku{avate re~ima da mu objasnite {ta ili

kako se ose}ate. Ovakva situacija se nas-

tavlja i u narednom periodu.

Savet

Nekada je potrebno prakti~ne razloge ostavi-

ti po strani i uneti vi{e emocija i ose}anja.

Rak

(22. 6 – 22. 7)

Posao

Prijatelj }e vam pru`iti odli~an savet, koji

ne}ete odmah registrovati, ali }ete se ubrzo

setiti njegovih re~i, koje su klju~ za

poslovno re{enje.

Ljubav

U periodu ste kada mo`ete osetiti ono {to

vas emotivno ispunjava, a to je bliskost,

ne`nost i pa`nja od strane partnera.

O~ekuju vas trenuci ispunjeni ljubavlju.

Savet

Isklju~ite emocije kada je posao u pitanju.

Lav

(23. 7 – 23. 8)

Posao

Poslovne okolnosti ne idu na va{u ruku, ali

to je prvenstveno zbog toga {to ne mo`ete

okolnosti i ljude sagledati iz realnog i

stvarnog ugla, {to }e vas razo~arati.

Ljubav

Preosetljivi ste i skloni emotivnim izlivima,

{to mo`e udaljiti partnera. Lako vas je

povrediti i bi}ete uvredljivi kada za to i ne

bude razloga.

Savet

Okrenite se porodici i deci ili nekome

kome je potrebna va{a pomo}.

Devica

(24. 8 – 23. 9)

Posao

Novi poslovi su na pomolu. Energija se

polako vra}a, koja vas je bila napustila i

bi}e vam potrebna, jer }ete biti maksimal-

no radno anga`ovani.

Ljubav

Ni{ta zna~ajno na ovom polju, {to vas ni

ne uzbudjuje, jer ste vi prvenstveno osoba

razuma i intelekta, a tek onda emocija.

Savet

^uvajte se povrede na radu.

Vaga

(24. 9 – 23. 10)

Posao

Morate iza}i u javnost i dru{tveno se

povezati, radi boljih poslovnih rezultata i

boljih prilika. Period ispred vas }e pru`iti

takvu mogu}nost.

Ljubav

Mala zategnustost sa partnerom je prisutna,

jer ste u raskoraku, odnosno partner bi vi{e

voleo da se okrenete prema privatnosti, ali

vama je sada potrebno prisustvo u javnosti

i dru{tvenim aktivnostima.

Savet: Ne oslanjajte se previ{e na druge ljude.

[korpija

(24. 10 – 22. 11)

Posao: Vi ste strpljivi i uporni, a sa ovim

osobinama napravi}ete i pozitivne poslovne

kontakte, koji }e doneti pozitivne rezultate,

koje odavno pri`eljkujete.

Ljubav

Imate ne realnu sliku o partneru ili previ{e

idealizujete sopstvene emocije i ljubav,

tako da lako mo`ete biti `rtva sopstvene

samoobmane.

Savet

Obratite pa`nju na organe za varenje i

donji deo stomaka.

Strelac

(23. 11 – 21. 12)

Posao

Na poslu }ete biti nemirni i nervozni, jer

}e vam biti ograni~ena sloboda delovanja,

{to je va{ sastavni deo li~nosti, tako da }ete

se ose}ati sputanim i blokiranim.

Ljubav

Strast je sna`nog intenziteta, samo nemojte

preterivati, jer previ{e `estine i strasti mo`e

voditi i naglosti, ishitrenosti i nepromi{ljen-

im potezima.

Savet

Previ{e razbacujete energiju i fokusirajte se

zato samo na jedno.

Jarac

(22. 12 – 20. 1)

Posao

Kao i uvek u posao ula`ete vreme i napor,

ali }ete zbog toga biti u raskoraku sa

porodicom i porodi~nim obavezama, {to

vam mogu zameriti.

Ljubav

Period ispred vas nije pogodan za emotivne

i ljubavne izlive, tako da je najbolje

zadr`ati suzdr`anost, rezervisanost i distan-

cu, a {to vama nije nikakav problem.

Savet

Vi{e se fizi~ki kre}ite.

Vodolija

(21. 1 – 19. 2)

Posao

Dobi}ete povoljnu informaciju, koja }e vas

obradovati, jer od nje i va{ posao zavisi, tako

da }ete ga kona~no pozitivno privesti kraju.

Ljubav

Niste spremni za emotivno vezivanje, tako

da ostajete „slobodan strelac” ili }ete even-

tualno zahtevati od partnera da vas ne

sputava u nezavisnosti i slobodi.

Savet

Vreme je da razmi{ljate o odmoru i da se

odmorite od posla.

Ribe

(20. 2 – 20. 3)

Posao

Trebate prihvatiti promenu, ako `elite da

postignete stabilnost, jer i sami uvidjate da

od starog nema nikakvih rezultata. Za to }e

vam se ukazati {ansa u narednom periodu.

Ljubav

Imate ose}aj da se previ{e dajete u ljubavi,

ali da malo dobijate od partnera, {to unosi

ose}aj razo~arenja sa kojim se sve ~e{}e

budite.

Savet

Organizujte se bolje, jer }ete u suprotnom

poremetiti san.

29Jul 2010. www.serbianmirror.com

N U M E R O L O G I J A

B

ioritamski broj ima skoro isto

zna~enje kao li~ni broj. On izra`ava

na{e psihofizi~ke mogu}nosti, u

datom trenutku, i dopunjuje karakteristike

glavnoga broja. Bioritam je promenljiva

veli~ina i menja se u skladu sa promenama

koje nastaju na Zemlji usled njenog okretan-

ja oko svoje ose i oko Sunca. Na njegovu

vrednost uti~e i Mesec silom svoje te`e, kao

i Sunce i sve planete u kosmosu. Zato sva

na{a stanja i sve {to je bitno u na{em `ivotu

zavisi od bioritmi~kog potencijala, odnosno

njegove vrednosti iskazane kroz broj. Kroz

bioritamski broj ~ovek, `ivi, sazreva i

pronalazi sebi mesto koje mu pripada.

On ne menja li~nost, ve} je

obele`ava, karakteri{e, i ~ini prepoz-

natljivom, u odnosu na druge. Bioritamski

broj nam daje snagu, pokretljivost, i indi-

vidualnost. Dobija se kad se saberu dan i

mesec ro|enja, i svedu na jednocifreni broj.

Npr. ako je neko ro|en 16. 7. neke godine.

Njegov bioritamski broj }e biti 5, jer je

16+7 = 23 = 2+3 = 5

ZNA^ENJE

BIORITAMSKOG BROJA 1

O

sobe koje za bioritamski broj imaju 1

moraju izuzetno pa`ljivo da postupaju

sa enegijom koju poseduju, je ona mo`e da

se okrene protiv njih i da ih potpuno desta-

bilizuje. Veoma su podlo`ne sugestiji, i auto-

sugestiji pa nekad znaju i sami sebi da

na{kode tako {to }e negativnim mislima

prizvati neku bolest. U dru{tvu su izuzetno

zapa`ene kao veliki govornici, koji umeju da

animiraju i mase oko sebe. Te{ko podnose

kritiku, i najlep{e im je ako su na vrhu, i kad

nemaju iznad nadre|enih osoba. Korisnici su

tu|e energije, jer lako tro{ite svoju, pa zato

imaju potrebu da je {to pre nadoknade.

Dobro se sla`u sa bioritamskom 1, 3, 5, i 8.

ZNA^ENJE

BIORITAMSKOG BROJA 2

B

ioritamski broj 2 pripada osobama

koje nisu naj~e{}e gospodari svoje

sudbine ve} ih neko drugi vodi kroz `ivot.

Sklone su pod~injavanju ja~ima od sebe,

{to u su{tini i nije dobro, jer na taj na~in

gube svoju individualnost. Uvek idu lini-

jom manjeg otpora, ne vole rasprave i

sva|e, pa me|u ovim brojevima ima dosta

mirotvoraca, i osoba koje rade u humani-

tarnim organizacijama. Tako|e ovaj broj

pripada i velikim knji`evnicima i pesnici-

ma, jer im dvojka daje veliku emotivnost i

suptilnost. Sla`u se idealno sa neparnim

brojevima a najbolje sa 6, jer im je ona

dosta sli~na.

ZNA^ENJE

BIORITAMSKOG BROJA 3

O

sobe koje pripadaju ovome broju veli-

ki su emotivci jer ih kroz `ivot vodi

srce, a ne razum, {to dodatno optere}uje

njihovu sudbinu. @e| za iskustvom i saz-

nanjem stalno ih nagoni da tragaju za

ne~im novim {to }e im svakako i doneti

malo radosti i sre}e. Osobe ovoga broja su

uvek `eljne ljubavi jer im se ona nikad ne

uzvra}a, u koli~ini kuju su one spremne da

pru`e. Zbog svega toga imaju utisak da ih

ljudi iskori{}avaju i zloupotrebljavaju.

Savet im je da neveruju svakom, ve} samo

onim osobama koje su zaslu`ile njihovo

poverenje. Jedino ovako njihovo srce }e

biti zadovoljno a du{a ispunjena. Ovaj broj

se dobro sla`e sa 3, 1, 5, i 9

ZNA^ENJE

BIORITAMSKOG BROJA 4

A

ko je 4 va{ bioritamski broj on ukazu-

je na to da ro|enjem preuzimate

obaveze da izmirite dugove va{ih predaka,

tj ono {to su vam ostavili da uradite

umesto njih. Ovo jeste veliki teret za svaku

osobu kojoj pripada, ali isto tako daje joj

mogu}nost da radom i ozbiljno{}u,

popravi svoj polo`aj i da promenom

karmi~kog koda obezbedi bolji `ivot svo-

jim potomcima. Taj put je zaista, trnovit,

prepun osporavanja odugovla~enja pa i

borbe sa samim sobom, ali to je su{tina

karme. Zadatak Vam je da se ne opu{tate

i prepustite sudbini. Jer sve {to postignete

u `ivotu bi}e plod va{eg li~nog rada, i dici-

plinovanog izvr{avanja svih nametnutih

obaveza. Napomena. Ovo je Saturnov broj

i zahteva ozbiljnost od svake osobe kojoj

pripada... Sla`ete se sa 1, 8, 5, i 3.

ZNA^ENJE

BIORITAMSKOG BROJA 5

B

ioritamske petice imaju izra`enu potre-

bu za slobodom, nezavisno{}u i

samostalno{}u. Osobe ovoga broja iznad

svega vole, putovanja, promene mesta

stanovanja, prirodu, i veliki prostor ...

Veoma se lako prilago|avaju svim novim

situacijama, jer u njihovoj du{i nema mesta

za melanholiju, i `aljenjem za starim. Ove

osobe obi~no ostaju neshva}ene od okoline

jer odaju utisak da ne pripadaju vremenu u

kome `ive. Ponekad znaju da budu osoben-

jaci koji su dovoljni sami sebi, pa ih pri-

jatelji i ro|aci zbog toga naj~e{}e i ne

razumeju. U su{itini ovo su veoma dobre

osobe, ali kada nai|u na prvu `ivotnu

prepreku ne umeju da se sna|u. Tada se

{tite nadmenim pona{anjem, kako bi

prikrile svoju slabu li~nost. Odgovaraju im

najvi{e 1, 3, 7, i 9.

ZNA^ENJE

BIORITAMSKOG BROJA 6

O

vaj broj pripada osobama koje su

spremne da ceo svoj `ivot podrede

porodici, pa ~ak i da postanu njena `rtva.

Veoma su drage, {armantne i duhovite. U nji-

hovom dru{tvu uvek }e te se ose}ati,

za{ti}eno i sigurno. Veliki su humanisti, i

rado poma`u svima, pa ~ak i onda kada se

to od njih i ne o~ekuje. Ali njihova priroda

im ne dozvoljava pa ih zato mo`ete na}i u

mnogim humanitarnim organizacijama, i

drugim sli~nim institucijama gde njihova

po`rtvovanost dolazi do punog izra`aja. Brak

je za njih svetinja, i zbog toga umeju dosta

da otrpe, ~ak i da prevazi|u, neverstvo parn-

era, radi sre}e i zadovoljstva ostalih uku}ana.

Veliki su emotivci, znaju da pate, to ve{to

prikrivaju stalnim osmehom i pozitivnim

stavom. Najvi{e im odgovaraju 2, 4, 8. i 7.

ZNA^ENJE

BIORITAMSKOG BROJA 7

B

ioritamski broj sedam karakteri{e, slo-

bodne, zanimljive i pre svega nepred-

vidljive osobe. One se te{ko snalaze u vre-

menu i prostoru, i naj~e{}e se osamljuju jer

ne umeju da se suprotstave preprekama koje

im `ivot name}e. Njihova du{a je ~ista ali

naj~e{}e neshva}ena. To je jedna od

ote`avaju}ih okolnosti koja im nanosi veliku

patnju. Njima treba pomo}i da {to bolje

spoznaju sebe i ali druge, da bi izasle iz

osame i vodile konstruktivan i kvalitetan

`ivot. Mnoge me|u bioritamskim sedmica-

ma okrenute su veri, ali i okultnim nauka-

ma. Najve}i misionari, astrolozi i

numerolozi imaju sedmicu kao bioritamsku

broj. Njihov broj se dobro sla`e sa 2, 5, 7,

i 9.

ZNA^ENJE

BIORITAMSKOG BROJA 8

O

vaj broj pripada veoma izdr`ljivim i

jakim li~nostima... Predodre|eno im je

da mnogo rade kako bi stekli materijalna

dobra potrebna za `ivot... Red i disciplina

su njihov moto. Zato se i mogu na}i na

odgovornim i zahtevnim radnim mestima,

Njihove du{e su ranjive i ~iste, ali zbog

krutosti i neflesibilosti u komunikacijama

ostavljaju utisak nadmenih i te{kih osoba.

Umeju da budu dobri i pouzdani prijatelji,

pa ako imate osmicu u svome okru`enju

bez brige joj mo`ete poveriti sve svoje

tajne. Nikad vas ne}e odati ili vam ne{to

lo{e uraditi iza le|a. Osobe ovoga broja su

naj~e{}e emotivno nesre|ene i u stalnoj su

potrazi za srodnom du{om. Na `alost,

takvu li~nost te{ko nalaze, jer jedino veru-

ju sebi. Dobro se sla`u sa 1, 2, 4, 5, i 6.

ZNA^ENJE

BIORITAMSKOG BROJA 9

B

ioritamska devetka simbolizuje

isku{enje. Osobe koje pripadaju

ovome broju su silovite i egocenti~ne, a

da toga naj~e{}e nisu ni svesne. Te{ke su

za okolinu, jer ne priznaju autoritete.

Mada njihova disciplinovanost i jaka

volja uvek ih dovodi do krajnjeg cilja koji

su sebi zacrtali. Umeju da budu veliki

radnici, pa ~ak i da pretetuju, i naj~e{}e

svoje poslove ne dele sa drugima... Retko

se otvaraju prema okolini, pa kad su u

problemima prosto im ne nemogu}e

pomo}i. One to dobro znaju i svoje prob-

leme ostavljaju samo za sebe. Njihova

du{a je ~ista, i neiskvarena, ali na `alost

zaklju~ana za sve one koji bi hteli da joj

se pribli`e. Ovo je broj osobenjaka, koji

najve}i deo `ivota provode sami. Sla`u se

dobro sa 1, 3, 6 i 8.

VVEESSNNAA SS .. TTOOMMAASS

Mastes of the Pfonetical Chaldean Numerology

Mail. vesnatomas@sezampro.rs

Kontakt telefon +38163228828 za izradu va{e

PROFESIONALNA IZRADA NUMEROLO[KE KARTE

LJUBAV POSAO ZDRAVLJE PARTNERSKI ODNOSI

PROFESIONALNA ORIJENTACIJA DECE

PRECIZNO ODRE\IVANJE GODINE ZA BRAK, BIZNIS,

MEROLOGIJA, KARMI^KA NUMEROLOGIJA ITD.

Pripremila: Vesna S. Tomas

Numerolo{ka sinastrija predstavlja primarnu intuiciju

broja koja prepoznaje uzro~no posledi~ne odnose kako kod

fizi~kog tako i kod duhovnog spajanja dveju osoba.

BIORITAMSKI BROJ

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

773.744.0373

OGLEDALO JE LIST

KOJI NAS POVEZUJE!

P O R O D I C A

30 Jul 2010.

Ne`na torta

Potrebno je

500 g margarina, 300 g {e}era u prahu, 300 g

"mlevene plazme", 200 g kokosovog bra{na,

200 g ~okolade za kuvanje, pola {oljice mleka

ZA DEKORACIJU umu}eni {lag

Priprema

Margarin i {e}er u prahu penasto umutite, pa

odvojte tre}inu smese i u nju dodajte kokoso-

vo bra{no. ^okoladu rastopite s mlekom i malo

margarina, pa sastavite sa preostale dve tre}ine

smese. Zatim tome dodajte mleveni keks. Ovu

masu podelite na dva jednaka dela. Polovinu

rastanjite u prethodno podmazan okrugli kalup.

Odozgo stavite fil sa kokosovim bra{nom, pa

odozgo drugi tamni deo. Ostavite u fri`ideru da

se stegne, a onda izvadite iz kalupa. Tortu

prema`ite umu}enim {lagom i ukrasite ~oko-

ladnim mrvicama ili narendanom glaziranom

{argarepom.

Pripremio: Cvijan Hercegovac

VODORAVNO: 17.IME I PREZIME NA[EG NAJVE]EG NAU^NIKA I PRONALAZA^A NA

POLJU ELEKTROTEHNIKE, 18.Vrsta crvenog poljskog cveta, 19.Grad u ju`nom delu Ukrajine i

najve}a crnomorska luka, 20.Italija, 21.DAN KOJIM SE U USA OBELE@AVA DELO VELIKANA

POD 17. VODORAVNO, 22.Nadimak voditelja i humoriste Milovana Ili}a, 23.Opak na~in, grdno,

stra{no, 24.Meket, 25.Skup elemenata, elementarnih jedinica zdru`enih zajedni~kim karakteristikama,

26.Konac, vlakno, 28.Kamen (pesnicki), 29.Podrugljivo, zajedljivo, 30.Kosta Cavoski, 31.Najve}a

vodena zmija tropske Amerike, 32.Ivica Tadi}, 33. I nicijali nekada{njeg slavnog golmana - na{

saradnik, 34.Neiskrene lepe re~i, 36.Vojna enciklopedija (skr.), 37.Centralni procesor (skr.),

38.Potpuno jednake, 39.Nauka o biolo{koj prirodi ~oveka, 40.U {ahu: ve~iti remi, 41.Tona,

42.Raznovrsna starudija, nepotrebne stvari, 43.Ladja u kojoj se, prema Bibliji, Noje spasao od potopa,

44.Manji obrok izmedju ru~ka i ve~ere, 45.Zavrnuti, zaviti {araf, 46.Radijus, 47.Rano vo}e i povr}e,

48.Dragica ]iri}, 49.Amper, 51.Kom{inica, 53.Tvrdjava u Teksasu, mesto gde je poginuo Dejvid

Kroket, 54.Gr~ki fudbalski klub, 55.Drznik, neotesanac.

USPRAVNO: 1.Skup, sistem stru~nih naziva, terminologija, 2.Koji pravi sliku idile, prirodan, jed-

nostavan, 3.Ime nekad poznatog zambijskog politi~ara Kaunde, 4.Izuzev, sem, 5.Tegle}a brdska `ivot-

inja iz por. kamila (mn.), 6.Prvo slovo7.Zvuk kojim se ozna~ava otkucavanje sata, 8.Drugi samo-

glasnik, 9.Stevan Tonti}, 10.Ime ruskog knji`evnika Leonova, 11.@elja, te`nja za ne~im, stremljenje,

12.@enski dvodelni kupa}i kostim, 13.Uno{enjem dopremati unutra, 14.Laki}evi} Dragan,

15.Stanovnik kamenitog kraja, kamenjarac, 16.Meteorolo{ki instrument za merenje brzine i ja~ine

vetra, vetromer, 18.Kaubojsko u`e, 20.@ensko ime, Ana, Ankica, 21.Samovolja; nezakonito ostvari-

vanje imovinskog prava, 23.Razred, 24.Tomislav ^olovi}, 27.Re~, skracenica sastavljena od po~etnih

slova imena, naziva ili naslova, 28.Kako ne valja, rdjavo, zlo, 29.Nepogodno vreme za posao

(poljoprivredni), 31.@ena o~eva brata, 32.Francuska {ansonjerka, Edit, 33.Tr~anje na kratke udaljenos-

ti, 35.Petrovi} Ognjen, 36.Iz tog vremena, odatle, 37.Vrsta sitne morske ribe, 38.Prvi samoglasnik,

40.Sveta gora u Gr~koj, 42.Pe{~ana morska obala, 43.Bilo ko, 46.Ana Ahmatova, 49.Kalijum,

50.Piano, 51.Radijus, 52.Oznaka za kralja u {ahu.

UKR[TENICA - DAN NIKOLE TESLE

RESENJE:Vodoravno - Nikola Tesla, bulka, Odesa, I, Teslin dan, Minimaks, opako, me, elemen-

tarni sistem, nit, kam, ironi~no, KC, anakonda, IT, SM, laska, ve, cp, iste, antropologija, pat, t,

ropotarija, arka, uzina, usarafiti, r, ranik, DC, a, kona, Alamo, AEK, prostak.

Postovani ~itaoci, u ovoj rubrici bi}e obra|ene sve

aktuelne teme koje bude pa`nju, kao i kratki mali

saveti u vezi sa preventivnim zdravljem, ali i kako

se pona{ati u datoj situaciji.

Stru~ne savete za na{ list pi{e

Dr. Milan Najdanovi}

SAVETI LEKARA

Dehidratacijom se ozna~ava

negativni bilans vode.

Osim navedenih stanja

(povra}anje, proliv, uzimanje diuretika)

dehidrataciju mogu izazvati i mnogob-

rojna stanja poput bronhitisa ili druge

bolesti, a mo`e biti uzrokovana preter-

anom fizi~kom aktivno{}u uz nedo-

voljno konzumiranje vode.

Do gubitka vode dolazi i

kod utopljenika, starih osoba koje

zbog starosti ne mogu da dodju do

vode, u bolesnika sa insipidnim dija-

betesom.

Klini~ka slika

Dehidrataciju prati jaka `e|,

suvo}a sluznice, ote`an govor. Jezik je

suv i oblo`en, zbrisanih papila.

Dehidratacija dovodi do tahikardije

(ubrzan rad srca) i ortostatske hipoten-

zije (nagli pad pritiska pri uspravljan-

ju). Javljaju se simptomi nervnog sis-

tema: naizmeni~no depresija i

pove}ana iritabilnost, delirijum i koma.

Smanjuje se zapremina urina i urin je

koncentrovan.

Klini~ka slika dehidratacije

zavisi od koli~ine izgubljene vode:

blaga, gubitak 1-2 l (`e|, koncentrovan

urin); srednje te{ka, gubitak 2-4 l

(zna~ajna `e|, smanjeno znojenje,

vrtoglavica, blaga konfuzija, agresija i

slabost, smanjena koli~ina urina, kon-

centrovan urin; te{ka, gubitak 4-10 l

(veoma izra`ena `ed, konfuzija, koma,

mi{i}na slabost, suva ko`a i vidljive

sluzoko`e, tahikardija, nizak krvni pri-

tisak).

Kako reagovati

Bolesniku odmah dati da pije

te~nost, najbolje vodu u kojoj ste

prethodno rastvorili kuhinjsku so, a

zatim ga transportovati do bolnice.

Le~enje se sastoji od nadok-

nade te~nosti u zavisnosti od krvnog

pritiska.

Osobama sa nisknim krvnim

pritiskom preporu~uje se slani infuzioni

rastvor (NaCl) koji se dobija kada jednu

ka{i~icu soli rastvorite u ~a{i sa vodom,

neka pacijent polako ispija, najbolje bi

bilo davati mu jednu po jednu ka{i~icu

rastvora.

Osobama sa visokim krvnim

pritiskom preporu~uje se per os, infuz-

ije 5% glikoze. Ovaj rastvor glikoze

dobi}ete u ku}nim uslovima ukoliko u

~a{u vode rastopite jednu do dve

ka{i~ice {e}era.

Dehidratacija

31

B I Z N I S

Jul 2010. www.serbianmirror.com

Rezervacije se moraju izvr{iti {to pre na tel: 773.744.0373