E. A. Volis Badž~Egipatska Religija

•

Naslov originala Sir E. A. Wallis Budge

EGYPTIAN RELIGION Egyptian Ideas of the Future Life

Recenzent Dr Atanasije Jevtić

Likovno-grafička oprema

Mihailo Stanić •

Miroslav Zivković

Korektura

Dušica Banković Dubravka Živković

Samostalno izdanje Borislav Stanić Mihailo Stanić

Miroslav Živković

Za izdavača

Borislav Stanić, Beograd Kneza Višeslava 15 b

Foto�slog "Službeni list SFRJ", Beograd

štampa korica "Slobodan Jović", Beograd

Stampa teksta i povez "Bakar

", Bor

Tiraž 6000

YU ISBN 86-81169-02-5

•

•

•

RELIGIJA Egipatske ideje o zagrobnom životu

E. A. Volis Badž

Sa engleskog preveo

Borislav Stanić

Beograd 1985.

•

•

SER DŽONU EVANSU, K.C.B., D.C.L., F.R.S., ITD., ITD .. ITD.

U ZNAK ZAHVALNOSTI I SEĆANJA

NA

VELIKU PRIJATEUSKU POMOĆ I OHRABRENJE

SADRžAJ

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

I VEROVANJE U SVEMOGUĆEG BOGA . . . 13

" OZIRIS, BOG VASKRSENJA . . . . . . . . . . . . . 42

III EGIPATSKI "BOGOVI" . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

IV SUD UMRLOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

V VASKRSENJE I BESMRTNOST . . . . . . . . . . 128

• •

•

•

•

•

PREDGOVOR

Stranice koje slede imaju za cilj da pred čitaoca u sažetom obliku iznesu prikaz glavnih ideja i verovanja drevnih Egipćana koja se odnose na vaskrsenje i zagrobni život, u celini izveden iz izvornih dela religijske sadržine. Egipatska literatura koja se bavi ovim temama je obimna i, kao što bi se moglo očekivati, proizvod razl ičitih razdoblja koja su, računata zajedno, trajala nekoliko hiljada godina; i katkad je izvanredno teško uskladiti stavove i verovanja pisca jednog razdoblja sa stavovima i verovanjima pisca drugog vremena. Do sada nijedan sistematski prikaz doktrine vaskrsenja i zagrobnog života nije bio otkriven, i nema osnova za nadu da će se nešto tako ikada pronaći, jer izgleda da Egipćani nisu mislili da je potrebno da se takvo delo napiše. Predmet koji je sam po sebi složen i istinska nemogućnost da različiti ljudi koji žive na različitim mestima u različito vreme slično misle o stvarima koje, ipak, moraju pripadati domenu vere, čini malo verovatno m mogućnost da je neko svešteničko veće, ma koliko moćno, bilo u stanju da formuliše sistem verovanja koji bi širom Egipta prihvatili i svetovnjaci i kler, i koji bi prepisivači umnožavali kao konačno i autoritativno delo o egipatskoj eshatologiji. Pored ovog, duh i struktura egipat-

10 PREDGOVOR

skog jezika su takvi da isključuju mogućnost da se na njemu stvore dela filozofskog i metafizičkog karaktera u pravom smislu reči. Uprkos teškoćama, ipak je moguće prikupiti dosta važnih saznanja o ovoj temi iz pogrebnih i religijskih dela koja su sačuvana do danas, a posebno onih koja se odnose na veliku središnju ideju besmrtnosti, koja je u neizmenjenom obliku živela hiljadama godina i činila stožer oko kojeg se verski i društveni život Egipćana zapravo okretao. Od početka pa do kraja života glavna Egipćaninova misao je bila vezana za zagrobni život, klesanje grobnice u steni, njeno opremanje stvarima čiji je svaki detalj bio propisan običajima zemlje, zaokupljala je svu njegovu pažnju i gutala znatan deo njegovog bogatstva, i uvek ga podsećala na vreme kad će njegovo balsamovano telo biti preneto u "večnu kuću" u krečnjačkoj zaravni ili u brdu.

Glavni izvor naših saznanja koja se odnose na doktrinu vaskrsenja i zagrobnog života kod Egipćana jeste, naravno, velika zbirka religijskih tekstova opšte poznatih pod imenom "Knjiga mrtvih". Različite recenzije ovih čudesnih spisa obuhvataju razdoblje duže od pet hiljada godina i verno odražavaju ne samo uzvišena verovanja, visoke ideale i plemenita stremljenja obrazovanih Egipćana, već takođe i različita praznoverja i dečje strahopoštovanje prema amajlijama, bajalicama i magijskim obredima, koje su verovatno nasledili od predinastičkih predaka i sm!'trali značajnim za svoje spasenje. Mora se razumeti da mnogi delovi i aluzije iz Knjige mrtvih još uvek ostaju nejasni i da će na pojedinim mestima svaki prevodilac naići na teškoće pokušavajući da prenese neke važne reči na bilo koji savremeni evropski jezik. Ali apsurdno je reči da je gotovo čitav tekst Knjige mrtvih potpuno izmenjen, jer kraljevske ličnosti, sveštenici, pisari, da i ne pomenemo osrednje ob-

I I

PREDGOVOR 1 1

razovan narod, ne bi podsticali umnožavanje skupih prepisa jednog dugačkog dela i njihovo ukrašavanje veštinom najsposobnijih umetnika, da oni za njih nisu imali neko značenje i bili neophodni za postignuće zagrobnog života. Nedavna "otkrića" u Egiptu imala su za posledicu pronalazak vrednih tekstova na osnovu kojih su otklonjene brojne teškoće ; i moramo se nadati da će se današnje pogreške u prevođenju moći ispraviti sutrašnjim otkrićima. Uprkos svim teškoćama, i tekstualnim i gramatičkim, sada se dovoljno zna o egipatskoj religiji da bi se sa sigurnošću tvrdilo da su Egipćani, pre nekih šest hiljada godina, imali religiju i sistem moralnosti koji, oslobođeni svih neizvornih dodataka, ne zaostaju za onim što su stvorili najveći narodi sveta.

E. A. VOLIS BADŽ London, 2 1 . avgust 1 899.

•

..

, ,

EGIPATSKE IDEJE O ZAGROBNOM ŽIVOTU

VEROVANJE U SVEMOGUĆEG BOGA

Proučavajući staroegipatske religijske tekstove čitalac će se uveriti da su Egipćani verovali u jednog Boga, koji je živeo sam od sebe, bio besmrtan, nevidljiv, večan, sveznajući, svemoguć i nedokučiv; stvoritelj neba, zemlje i podzemnog sveta; tvorac neba i mora, muškaraca i žena, životinja i ptica, riba i gmizavaca, drveća i biljaka i bestelesnih bića - glasnika - koji su ispunjavali njegovu želju i reč. Neophodno je ovu definiciju prvog dela Egipćaninovih verovanja staviti na početak prve glave ovog sažetog prikaza njegovih glavnih religijskih ideja jer se cela njegova teologija i religija na njoj zasnivala; takođe je neophodno dodati da, ma koliko daleko u prošlost sledi li njegovu književnost, izgleda da nikad nećemo stići do vremena kada je bio bez ovog jedinstvenog verovanja. Isto tako je istina da je razvio politeističke ideje i verovanja i da ih je u određenim razdobljima svoje istorije razrađivao sa takvom marljivošću i do takvog stepena da su okolni narodi, pa čak i stranac u njegovoj zemlji, bili zavedeni njegovim postupcima i opisali ga kao mnogobošca i idolopoklonika. I pored svih takvih odstupanja od običaja čije je čuvanje doliko-

14 EGIPATSKA RELIGIJA -

valo onima koji su verovali u Boga i njegovo jedinstvo, ova veličanstvena ideja nikad nije bila izgubljena iz vida; naprotiv, iznova je predstavljana u religijskoj literaturi svih razdoblja. Niko ne može reći otkuda je stigla ova značajna odlika egipatske religije i nema nikakvog dokaza koji bi potvrdio teoriju da su je u Egipat doneli doseljenici sa Istoka, kako neki kažu, ili da je, prema mišljenju drugih, bila prirodni proizvod 5tarosedelaca koji su obrazovali populaciju doline Nila pre nekih deset hiljada godina. Jedino se zna da je tu postojala u tako dalekom vremenu da je beskorisno pokušavati da se aršinom godina izmeri vremenski razmak od kada je rodena i utvrdena u svesti ljudi, i krajnje je neizvesno da li će naše znanje o ovoj zanimljivoj temi ikada biti potpuno odredeno.

Pa iako ne znamo ništa o dobu nastanka verovanja u postojanje svemogućeg i jedinog Boga, zapisi nam pokazuju da je ovo Biće bilo nazvano imenom nešto kao Neter', čiji je slikovni znak bila oštrica sekire, verovatno kamena, uglavljena na dugu drvenu dršku. Obojeni slikovni znak pokazuje da je oštrica sekire bila pričvršĆena za dršku kožnim remenima ili žicom i, sudeći po njenom izgledu, ovo oružje je moralo biti ubojito u jakim, veštim rukama. Nedavno je postavljena teorija da ovaj slikovni znak predstavlja štap sa obojenim komadom tkanine privezanim na vrhu, ali teško da će je ijedan arheolog prihvatiti. Linije koje prelaze preko sečiva predstavljaju žicu ili kožne trake i pokazuju da je ono bilo pravljeno od kamena koji je, budući krt, bio Iako lomljiv; slikovni znaci koji opisuju ovaj predmet u kasnijim dinastijama pokazuju da je metalna sekira za-

l U egipatskom ne postoji e i ovaj samoglasnik se dodaje samo da bi se reč mogla izgovoriti.

VEROVANJE U SVEMOGUCEG BOGA 15

meni la kamenu, i kako je novi materijal bio čvrst, nije ga trebalo pridržavati. Najmoćniji čovek u praistorijskim vremenima bio je onaj koji je imao najbolje oružje i znao kako da ga najveštije upotrebi ; kad je praistorijski junak mnogih bitaka i pobeda odlazio na svoj večni počinak, njegovo sopstveno ili neko slično oružje sahranj ivano je s njim da bi mu omogućilo uspešno ratovanje i na onom svetu. Najmoćniji čovek je imao najveću sekiru i tako je sekira postala simbol najmoćnijeg čoveka. Kako je on, zbog čestih priča o njegovim junačkim delima uz večernju vatru u praistorijskom logoru vremenom prešao iz reda heroja u red bogova, i sekira je, slično, od simbola heroja postala simbol boga. U dalekoj prošlosti, u osvit egipatske civilizacije, možda je predmet koji sam identifikovao kao sekiru imao neko drugo značenje, ali ako i jeste, ono je bilo izgubljeno mnogo pre dinastičkog razdoblja.

Prelazeći sada na razmatranje značenja Božjeg imena, neter, otkrivamo da o ovom pitanju medu egiptolozima postoji velika razlika u mišljenjima. Smatrajući da ekvivalent ove reči postoji u koptskom jeziku u obliku Nuti, a kako je koptski drevni egipatski dijalekt, neki su pokušali da izvedu zaključak o njenom značenju tražeći u tom jeziku koren iz kojeg bi ova reč mogla voditi poreklo. Ali svi takvi pokušaji su ostali bez rezultata jer reč Nuti stoji sama za sebe, i umesto da se izvede iz koptskog korena, ona je ekvivalent egipatske reči neter2 i iz tog jezika su je preuzeli prevodioci Svetog pisma da bi označili reči "Bog" i "Gospod". Koptski koren nomti ne može se ni na koji način dovesti u vezi sa nuti i pokušaj dokazivanja nj ihove povezanosti učinjen je samo s ciljem da se sanskritskim i drugim arijevskim analogi-

2 Slovo r se izgubilo u koptskom fonetskim slabljenjem.

•

16 EGIPATSKA RELIGIJA

jama doprinese razjašnjenju osnova egipatske religije. Sasvim je moguće da reč neter znači "snaga", "moć" i slično, ali ovo su samo neka od njenih izvedenih značenja i moramo se pomoći hijeroglifskim zapisima da bismo odredili njeno najverovatnije značenje. Znameniti francuski egiptolog, E. de Ruže, povezao je Božje ime, neter, sa drugom reči neter, "obnova" ili "obnavljanje", i čini se, po njegovom mišljenju, da je osnovna ideja o Bogu bila ideja o Biću koje je imalo moć da se neprekidno obnavlja - ili, drugim rečima, da "živi samo od sebe". Dr. H. Brugš je delimično prihvatio ovo gledište, jer je definisao neter kao "aktivnu moć koja sve proizvodi i stvara u pravilnim ponovnim javljanjima ; koja svemu daje novi život i vraća mladalačku snagu.'" Budući da nije moguće nači reč kojom bi se neter mogla prevesti na odgovarajući i zadovoljavajući način, izgleda da nema sumnje da se "samobitisanje" i "posedovanje moći za beskrajno obnavljanje života" mogu zajedno uzeti kao ekvivalent za neter na našem jeziku. M. Maspero se s pravom suprotstavlja pokušaju da se značenje "jak" usvoji za neter(muški rod) ili neterit (ženski rod) ovim rečima: "Da li je izvesno da nam 'jak grad', 'jaka ruka' prenose prvobitno značenje reči neter u izrazima 'grad neterit', 'ruka neteri' . . . ? Kada danas kažemo 'božanska muzika', 'božansko pesničko delo', 'božanski ukus breskve' ili 'božanska lepota žene', reč božanski je hiperbola i bilo bi pogrešno smatrati da je u početku značila 'izuzetan' zato što se u izrazima koje sam naveo može upotrebiti kao 'izuzetna muzika', 'izuzetno pesničko delo', 'izuzetan ukus breskve' i 'izuzetna lepota žene'. I u egipatskom je, slično, 'grad neterif 'božanski grad' ; 'ruka neteri' je 'božanska ruka' i reč

l Religion und MythoJogie, str. 93.

VEROVANJE U SVEMOGUĆEG BOGA 17

neteri se koristi na metaforički način isto kao i [rečI 'božanski' u našem jeziku, bez potrebe da se [reči l neteri pripiše prvobitno značenje 'jak', kao što nema potrebe [rečil 'božanski' pripisati prvobitno značenje 'izuzetan'. ' " Možda je, naravno, reč neter imala neko drugo značenje koje je sada izgubljeno, ali izgleda da velika razlika izmedu Boga i njegovih glasnika i stvorenja leži u činjenici da je on Biće koje živi samo od sebe i besmrtno je, dok oni ne žive sami od sebe i smrtni su.

Oni koji tvrde da je staroegipatska ideja o Bogu na istom nivou sa idejom koju su razvili narodi i plemena koji su relativno malo udaljeni od vrlo inteligentnih životinja, prigovoriće ovde da su tako uzvišene ideje kakve su samobitisanje i besmrtnost svojstvene narodima koji su već dostigli visok stepen razvoja i civilizacije. Upravo je ovo i slučaj sa Egipćanima kada ih prvi put upoznajemo. Činjenica je da ne znamo ništa o idejama koje su imali o Bogu pre nego što su se dovoljno razvili da bi mogli da izgrade spomenike za koje znamo da su njihovo delo i pre nego što su imali religiju, civilizaciju i kompleksan društveni sistem koji nam otkrivaju njihovi zapisi. Verovatno je da su u najudaljenijim praistorijskim vremenima njihova shvatanja Boga i zagrobnog života bila malo bolja od shvatanja koja imaju današnja divlja plemena, sa kojima ih neki porede. Prvobitni bog je bio suštinsko obeležje porodice i sudbina boga menjala se sa sudbinom porodice; bog grada u kojem je čovek živeo smatran je vladarem grada i narod tog grada je isto toliko vodio računa o pribavljanju sveg onog što se smatralo dostojnim njegovog ranga i položaja kao i o zadovoljenju sopstvenih potreba. U stvari, bog grada je postao središte društvenog sastava toga

4 La MythoJogie Egyptienne, str. 215.

•


grada i otuda je svaki stanovnik automatski nasleđivao određene dužnosti za čije su zanemarivanje bile predviđene kazne. Značajnu osobenost egipatske religije predstavlja činjenica da se prvobitna ideja o gradskom bogu u njoj uvek pojavljivala, i to je razlog što poluprimitivne ideje o Bogu nalazimo uporedo sa nekim od najuzvišenijih ideja, i ona, naravno, leži II osnovu svih legendi o bogovima u kojima oni imaju sve atribute muškaraca i žena. Na svom poluprimitivnom stepenu razvoja Egipćanin nije bio ni bolji ni gori od bilo kog drugog čoveka na istom stepenu civilizovanosti, ali je svakako prvi među narodima po svojoj sposobnosti da napreduje i nadarenosti da razvija ideje koje se odnose na Boga i zagrobni život, za koje se tvrdi da su delo svojstveno kulturnim narodima našeg vremena.

Sada, ipak, moramo videti kako se reč koja je označavala Boga, neter, upotrebljavala u religijskim tekstovima i delima koja sadrže moralne pouke. U tekstu Unasa" kralja koji je vladao oko 3300. pre n. e., nalazimo odlomak: .. Onaj koga šalje tvoj ka dolazi tebi, onaj koga šalje tvoj otac dolazi tebi, onaj koga šalje Ra dolazi tebi i stiže u pratnji tvog Raa. Ti si čist, tvoje kosti su bogovi i boginje nebesa, ti živiš pokraj Boga, ti si odrešen, ti izlaziš pred dušu svoju jer je svaka zla reč (ili stvar) koja je bila napisana u Unasovo ime izbrisana." I opet, u tekstu Teta', u odlomku koji se odnosi na mesto u istočnom delu neba "gde se bogovi rađaju, gde onaj koga rađaju dolazi na svet i gde oni obnavljaju mladost svoju", kaže se za ovog kralja : "Teta ustaje u obličju zvezde . . . on meri reči (ili dela) i gle, Bog sluša ono što

J Ured. Maspero, Pyramides de Saqqarah, str. 25.

6 Ibid., str. 1 1 3.

if

•

•


on kaže." Na drugom mestu' u istom tekstu čitamo : "Gle, Teta dođe u visine nebeske i bića henmemet ga videše ; barka Semketet' ga poznaje i Teta je onaj što na njoj plovi ; barka Mančet' ga doziva i Teta je onaj što je zaustavlja. Teta ugleda telo svoje u barci Semketet, on poznaje ureus u barci Mančet i Bog ga pozva u svoje ime . . . i uvede ga do Raa." I opet" imamo: "Ti primi obličje (ili atribut) Boga i u isti čas postade veliki pred bogovima." I o Pepiju I, koji je vladao oko 3000. godine pre n. e., rečeno je: "Ovaj Pepi je Bog, sin Boga" . ' l

U ovim odlomcima je sada aluzija na vrhovno Biće na onom svetu, Biće koje ima moć da priziva i da postigne da umrli kralj bude ljubazno primljen kod Raa, boga-Sunca, koji je uzor i simbol Boga. Može se, naravno, primetiti da se ovde reč neter odnosi na Ozirisa, ali nije običaj da se o ovom bogu u tekstovima govori na takav način ; čak i ako se složimo da je tako, to samo pokazuje da su moći Boga bile pripisivane Ozirisu i da se verovalo da on u odnosu na Raa i pokojnika zauzima isti položaj koji je zauzimalo samo vrhovno Biće. U dva poslednja navoda mogli smo pročitati "bog" umesto "Bog", ali nema svrhe da kralj uzima obličje ili atribut bezimenog boga; i pod pretpostavkom da Pepi ne postaje sin Boga, čast koju pisac ovog teksta namerava da ukaže kralju postaje mala i besmislena.

Prelazeći sa religijskih tekstova na dela koja sadrže moralne pouke, otkrivamo da spisi prvih egipatskih mudraca u velikoj meri rasvetljavaju ideju o Bogu. Prvi i najistaknutiji među njima su "Pouke Kakemne" i "Po-

7 Ibid., str. 1 1 1 . 8 Jutarnja sunčeva barka. 9 Večernja sunčeva barka. 10 Ibid., str. 150. 11 Ibid., str. 222 .

•

-


uke Plah-hetepa", dela koja su sastavljena oko 3000. godine pre n. e. Najstariji njihov prepi s koji posedujemo nije, na žalost, stariji od 2500. pre n. e., ali ova činjenica nikako ne protivreči našem zaključku. Ove " pouke" su sastavljene s ciljem da usmeravaju i vode mladog čoveka u vršenju dužnosti prema društvu u kojem je živeo i prema njegovom Bogu. Pošteno je samo reći da će čitalac u njima uzalud tražiti savet koji nalazimo u sličnim spisima sastavljenim u kasnijem razdoblju; ali kao delo koje namerava da ukaže mladima na "svu čovekovu dužnost" u vreme kad je Velika piramida još uvek bila nova građevina, ove "pouke" su veoma značajne. Ideja o bogu koju je imao Plah-hetep ilustrovana je sledećim odlomcima:

I . . ,Ti nećeš zaplašiti ni muškarce ni žene, jer Bog se tome protivi; i ako bilo koji čovek kaže da će od toga živeti, On će ga l išiti hleba."'

2. "Sto se tiče plemića koji ima svega u izobilju, on može postupati u skladu sa glasom svoje savesti ; i može činiti sa sobom što mu je volja; ako neće ništa da čini, to je takođe njegova volja. Prostim pružanjem ruke plemić čini ono što ljudi (ili ličnost) ne mogu postići ; ali. budući da je jedenje hleba u skladu sa Božjom promisli, ovome se ne može protivrečiti. "

3. "Ako imaš obradivu zemlju, radi na polju koje ti je Bog dao ; mesto da napuniš usta onim šio pripada susedima tvojim, bolje je da zaplašiš onog koji ima posede [da ih da tebi)."

4. "Ako si se ponizio u službi savršenog čoveka, tvoj će postupak pred Bogom biti pravedan."

5. "Ako želiš da budeš mudar čovek, neka ti sin bude ugodan Bogu."

6. "Zadovolji one koji od tebe zavise onoliko koliko možeš; ovo će činiti oni kojima je Bog naklonjen."

••


7. "Ako nisi bio poštovan, a postao si velik; ako si bio siromah, a postao si bogat; i ako si postao upravitelj grada, ne budi tvrda srca zbog svog napredovanja, jer si postao samo čuvar stvari koje je Bog pribavio."

8. "Ono što Bog voli jeste poslušnost ; Bog mrzi neposlušnost."

9. "Uistinu je dobar onaj sin koji je obdaren Bogom."12

Ista ideja o Bogu, ali u izvesnom smislu znatno opširnije izložena, može se naći u Izrekama Hensu-hetepa, delu koje je sastavljeno verovatno za vreme XVIII dinastije. Ovo delo je detaljno proučavao izvestan broj istaknutih egiptologa i, iako su se njihova mišljenja znatno razlikovala u pogledu detalja i gramatičkih tančina, nesumnjivo je utvrđen opšti smisao izreka. Za ilustraciju upotrebe reči neter iz njega su odabrani sledeći odlomci lJ:

I. "Bog veliča ime svoje." 2 . "Ono što Božja kuća mrzi jeste preterivanje u go

voru. Moli se usrdno za sve tajne molbe. On će obaviti tvoj posao, ču će ono što govoriš i prihvatiće darove tvoje. "

3 . "Bog pravedno presuđuje." 4. "Kad prinosiš dar Bogu svome, čuvaj se stvari

koje su mu mrske. Motri na namisli njegove okom svojim i posveti se obožavanju imena njegovog. On daje dušu milionima oblika i veliča onog koji njega veliča."

tl Tekst je objavio Prisse d'Avennes, pod naslovom Facsimile d'un papyrus Egyptien en caraetcres hieratiques, Paris, 1847. Za prevod celog dela vidi Vi rey, Etudes sur la Papyrus Pn'sse, Paris, 1887.

lj Dati su sa transliteracijom i prevodom štampanim izmedu redaka II mom Papyrus of Ani, str. lxxxv i dalje, gde se mogu naći rererenee o starijoj literaturi o ovom predmetu.

•


5 . "Ako ti majka podigne ruke Bogu, čuće on molitve njene [i ukori će te]."

6. "Predaj se Bogu i slavi Boga svakodnevno." lako navedeni odlomci pokazuju uzvišenu ideju o

vrhovnom Biću koju su imali Egipćani, u njima ne nalazimo nijednu titulu ili epitet koji su mu pridavali : moramo zato pribeći divnim himnama i religioznim meditacijama koje čine tako važan deo "Knjige mrtvih" . Ali pre nego što iz njih navedemo neke odlomke, moramo pomenuti neteru, to jest bića ili stvorenja koja na neki način imaju u sebi deo prirode ili osobenosti Boga i obično se nazivaju "bogovima". Prvi narodi koji su došli u dodir sa Egipćanima obično su pogrešno tumačili prirodu ovih bića, a isto je učinila i nekolicina savremenih pisaca sa Zapada. Kad pobliže ispitamo ove "bogove", otkrivamo da oni nisu ništa drugo nego obličja, ili izrazi, ili mene, ili atributi jednog boga, a on je bio Ra, bog-Sunce, koji je, mora se zapamtiti, bio uzor i simbol Boga. Pa ipak je obožavanje neteru kod Egipćana postalo osnov optužbe za "primitivnu idolatriju" koja je protiv njih bila podignuta, a neki su ih predstavljali kao divljake na niskom intelektualnom stepenu razvoja. Sigurno je da je od najranijih vremena jedno od najznačajnijih stremljenja egipatske religije bilo usmereno prema monoteizmu, i ono se može zapaziti II svim važnim tekstovima sve do najpoznijeg razdoblja; takođe je sigurno da je u Egiptu postojala neka vrsta politeizma uporedo sa monoteizmom još od pradavnih vremena. Na našem današnjem stupnju saznanja uzaludan je svaki pokušaj istraživanja da li je stariji monoteizam ili politeizam. Prema Tileu, egipatska religija je u početku bila politeistička, ali se razvijala u dva suprotna smera : u jednom smeru bogovi su se umnožavali dodavanjem lokalnih bogova, a u drugom su se Egipćani sve više i više

•


,

približavali monoteizmu '4 Dr. Videman stoji na stanovištu da se u egipatskoj religiji mogu razlikovati tri glavna elementa: ( l ) solarni monoteizam, to jest jedan bog, tvorac vaseljene, koji svoju moć pokazuje naročito kroz sunce i njegova delovanja; (2) kult moći prirode koja se obnavlja, a izražava se u obožavanju itifalusnih bogova, boginja plodnosti i niza životinja i različitih božanstava vegetacije; (3) predstava antropomorfnog božanstva, čiji je život na ovom i na onom svetu bio uzor idealnog čovekovog života" - ovo poslednje božanstvo bio je, naravno, Oziris. Ali ovde ponovo, kao što dr. Videman kaže, srećemo nesrećnu činjenicu da su svi tekstovi koje posedujemo relativno kasnog datuma u odnosu na razdoblje nastanka egipatske religije, i u njima, dakle, nalazimo ova tri elementa, zajedno sa brojnim sadržajima stranog porekla, tako izmešane da je nemoguće otkriti koji je od nj ih najstariji. Za nepovezan način na koji su različite ideje o bogu i Bogu združene u istom tekstu ne može se dati bolji primer od "Odrečne ispovedi" u sto dvadeset petoj glavi Knjige mrtvih. Ovde, u najstarijem poznatom prepisu ovih odlomaka, pokojnik kaže : "Ja ne psovah Boga" (r. 38), a nekoliko redova zatim (r. 42) dodaje: "Ja se ne rugah bogu koji je živeo u mom gradu." Cini se da smo ovde ukazali na dva različita sloja verovanja, i da nas stariji, predstavljen aluzijom na "boga grada", vraća u vreme kad je Egipćanin živeo vrlo primitivno. Ako pretpostavimo da ja Bog (koji se pominje u 38. redu) Oziris, to ne isključuje činjenicu da su ga smatrali bićem potpuno

l� Geschiedenis van den Godsdienst in de Oudheid, Amsterdam, 1 893, str. 25. Izvestan broj vrednih napomena o ovom predmetu dao je Lieblein II Egyptian Religion, stT. 10.

li Le Livre des Morts (Prikaz II Museon, tom xiii, 1893).


različitim od "boga grada" i da je bio dovoljno značajan da bi mu bio posvećen jedan red "Ispovedi" . Egipćanin nije video nikakvu nepodudarnost upominjanju "bogova" uporedo sa aluzijama na boga koga ne možemo a da ne poistovetirno sa Svevišnjim i Tvorcem sveta; zato su njegove ideje i verovanja bili pogrešno predstavljeni i neki autori su ga učinili predmetom podsmeha. Na primer, koji opis može biti budalastiji od ovog: " Ko ne zna, o, Volusije iz Bitinije, svakojaka čudovišta koja Egipat u zaluđenosti svojoj obožava? Jedna se oblast klanja krokodilu, druga drhti pred ibisom koji se nažderao zmija. Slika svetog majmuna blista u zlatu, gde magični zvuci bruje iz Memnona slomljenog napola i gde je drevna Teba, sa svojih stotinu kapija, sahranjena u ruševinama. Na jednom mestu poštuju morsku ribu, na drugom rečnu; tamo celi gradovi obožavaju psa : Dijanu niko. Bezbožno je načeti ili zagristi praziluk ili crni luk. 0, sveti narodi ! Ciji bogovi nastaju za njih u vrtovima nj ihovim ! Za svakim se stolom uzdržavaju od životinja sa vunom: tamo je zločin ubiti jare. Ali je ljudsko meso dozvoljena hrana." "

Epiteti koje su Egipćani pridavali svojim bogovima nose takođe vredno svedočanstvo u odnosu na ideje koje su imali o Bogu. Već smo rekli da su "bogovi" samo obličja, izrazi i mene Raa, boga-Sunca, koji je i sam bio uzor i simbol Boga, i iz prirode ovih epiteta očevidno je da su se pridavali jedino "bogovima", jer su predstavljali neko svojstvo ili atribut koji bi pridavali Bogu da su imali običaj da mu se obraćaju. Uzećemo za primere epitete koji su se pridavali Hapiju, bogu Nila. Divna himna I' ovom bogu počinje ovako:

16 luvenal, Satire XV. 17 Celu himnu je objavio Maspero u Hymnc au Nil, Paris, 1868.

,

r


"Klanjam ti se, o, Hapi! Ti izlaziš na zemlju ovu, i dolaziš u miru da omogućiš Egiptu da živi, o, ti skriveni, ti vodiču mraka kad god ti je volja da mu budeš vodič. Ti navodnjavaš polja koja je Ra stvorio, ti omogućavaš život svim životinjama, ti daješ zemlji da pije bez prestanka; ti se spuštaš stazom neba, ti si prijatelj jela i pića, ti daješ žito i činiš da svako obrađeno mesto procveta, o,Ptah ! . . . da si na nebu savladan, bogovi bi pali strmoglavce i ljudski bi rod stradao. Ti činiš da celu zemlju stoka otvori (ili uzore) i da se i princ i seljak sahrane . . . Njegova narav (ili obličje) je Hnemuova; kad on zemlju obasja radost nastaje, jer svi su ljudi srećni, moćni čovek (?) dobija jelo svoje i za svaki zub hrane ima."

Pošto ga je slavio zbog svega onoga što čini za ljudski rod i životinje i što omogućava da biljka raste za do-brobit svih ljudi, tekst kaže : ,

.. On se ne može rezati II kamenu; ne može se videti na isklesanim kipovima na koje ljudi stavljaju sjedinjene krune Juga i Severa ukrašene ureusima; nikakvi proizvodi ni darovi ne mogu mu se ponuditi ; i ne može se naterati da izađe iz svog skrivenog boravišta. Mesto na kojem živi nepoznato je; on se ne može naći u posvećenim škrinjama; ne postoji stanište u kojem bi on mogao biti ; i u srcu svome ne možeš zamisliti obličje njegovo."

Prvo primećujemo da se Hapi oslovljava imenima Ptaha i Hnemua, ne zato što je pisac mislio da su ova tri boga bila jedan, već zato što je Hapi, kao veliki snabdevač Egipta vodom, postao, tako reći, bog stvoritelj poput Ptaha i Hnemua. Vidimo zatim kako se tvrdi da je nemoguće predstaviti ga slikama ili čak zamisliti njegovo obličje, jer je nepoznat, i njegovo boravište se ne može pronaći, i ne može biti ni na jednom mestu. Ali, zapravo, sačuvano je nekoliko Hapijevih slika i kipova, i znamo da je obično prikazivan u obličju dvaju bogo-


va; jedan je na glavi imao biljku papirusa, a drugi lotosa, prvi je bio bog Nila na Jugu, a drugi bog Nila na Severu. Na drugom mestu je naslikan u obliČJU krupnog muškarca sa ženskim grudima. Otuda je sasvim jasno da su mu se epiteti koje smo naveli pridavali jedino kao Božjem obličju. U drugoj himni, omiljenoj za vreme XVIII i XIX dinastije, Hapi je nazvan "jedan" i kaže se da je sebe stvorio; ali budući da se k�snij.e u istom tekstu poistovećuje sa Raom, epiteti kOJI pnpadaju bogu-Suncu pripisuju se njemu. Dr. H. Brugš je iz tekstova svih razdoblja sakupioi' izvestan broj epiteta koji su pridavani bogovima; iz njih možemo videti da su ideje i verovanja Egipćana koja se odnose na Boga bila skoro identična hebrejskim i muhamedanskim iz kasnijih razdoblja. Kad se razvrstaju, ovi epiteti ovako glase: . .

" Bog je jedan i jedini, i niko drugi ne postOJI s Njim ; Bog je jedan, jedan Koji je sve stvorio."

"Bog je duh, skriveni duh, duh duhova, veliki duh Egipćana, božanski duh."

. " Bog je bespočetan i On je bio od poČetka ; On je

postojao od davnina i bio kad ničeg drugog nije bilo. On je postojao kad ništa drugo nije postojalo i ono što postoji On je stvorio nakon svog postanka. On je otac početaka. "

"Bog je večni jedan, On je večan i beskrajan ; postoji oduvek i zanavek; On je postojao nebrojenim vekovima i postojaće do cele večnosti."

"Bog je skriveno Biće i nijedan čovek nije poznao obličje njegovo. Nijedan čovek nije mogao da istraži lik njegov ; On je skriven od bogova i ljudi i On je tajna za Svoja stvorenja." -

II Religion und Mythologie, str. 96-99.


"Nijedan čovek ne zna kako da Ga pozna. Ime Njegovo skriveno ostaje ; ime je Njegovo tajna za decu Njegovu. Imena su Njegova bezbrojna, ona su raznolika i niko im broja ne zna."

"Bog je istina, On živi istinom i On se njome hrani. On je car istine, On se oslanja na istinu, On gradi istinu i On izvršava istinu po celom svetu."

"Bog je život i samo kroz Njega čovek živi. On čoveku daje život i On udahnjuje dah životni u nozdrve njegove,"

"Bog je otac i majka, otac očeva i majka majki. On rada, ali nikad nije roden; On stvara, ali nikad nije stvoren; On je Sebe rodio i Sebe stvorio. On sazdaje, ali nikad nije sazdan; On je tvorac Svog sopstvenog obličja i graditelj Svog sopstvenog tela."

"Bog sam je postojanje, On živi u svemu i živi od svega. On postoji bez uvećavanja i smanjivanja. On se umnožava milionima puta i On poseduje mnoštvo obličja i mnoštvo udova."

"Bog je stvorio vaseljenu i sve što je u njoj : On je Tvorac onog što je na ovom svetu, onog što je bilo, onog što jeste i onog što će biti. On je Tvorac sveta i On ga je stvorio rukama Svojim pre bilo kog početka ; On ga je utvrdio onim što je iz Njega izašlo. On je Tvorac neba i zemlje; Tvorac neba, i zemlje, i mora; Tvorac neba, i zemlje, i mora, i voda, i planina. Bog je razastro nebesa i osnovao zemlju. Ono što mu je srce zamislilo odmah se zbilo, i kad je progovorio reč se Njegova zbila i trajaće večno."

"Bog je otac bogova i otac očeva svih božanstava ; On učini da mu se glas zaori i božanstva se stvoriše, i bogovi postadoše kad On prozbori ustima Svojim. On sazda ljude i stvori bogove. On je veliki Tvorac, iskon-

-


ski Lončar Koji je stvorio ljude i bogove rukama Svojim i On je sazdao ljude i bogove na lončarskom stolu."

"Nebesa Mu se na glavu oslanjaju i zemlja Mu stope pridržava ; nebo Mu duh skriva, zemlja Mu obličje krije i podzemni svet u sebi čuva tajnu o Njemu. Njegovo je telo poput vazduha, nebo Mu se na glavu oslanja i nova poplava [Nila] sadrži obličje Njegovo."

"Bog je milostiv prema onom koji Ga poštuje i čuje onog koji Ga doziva. On štiti slabe od jakih i čuje jauk onog koji je bačen u lance. On presuđuje između moćnog i slabog. Bog zna onog koji Ga poznaje, On nagrađuje onog koji Ga služi i čuva onog koji Ga sledi."

Moramo sada razmotriti vidljivi amblem, uzor i simbol Boga, naime boga-Sunca Raa, koga su u praistorijsko doba obožavali u Egiptu. Prema egipatskim spisima, bilo je vreme kad ni nebo ni zemlja nisu postojali i kad ne beše ničeg osim beskrajne prvobitne\' vode, koja je, međutim, bila obavijena gustom tamom. U ovom stanju je prvobitna voda ostala izvesno vreme, iako je u sebi nosila klice stvorenja koja su se kasnije pojavila na ovom svetu, kao i sam svet. Konačno je duh prvobitne vode osetio želju za stvaralačkim delanjem, ' pošto je izustio reč, svet se odmah stvorio u obliku koji je već bio ocrtan u umu duha pre nego što je izgovorio reč koja je imala za posledicu njegovo stvaranje. Sledeći čin stvaranja bilo je oblikovanje klice ili jajeta, iz kog je nastao Ra, bog-Sunce, u čijem je sjajnom obličju bila utelovIjena svemoguća moć božanskog duha.

U kratkim crtama takvo je bilo postanje kako ga je opisao dr. H. Brugš, i zanimljivo je videti kako se njegova gledišta podudaraju sa jednim poglavljem iz Papiru-

19 Vidi Brugsch, Religion, str. 101.

" .. {ll � L';--

STVARANJE

B?g Nu se uzdiže iz pr,:,obitne vode i �a rukama nosi barku Raa. boga-Sunca, koga prale br.o�na bota.�slva. U gor�1'm d

.el

,ll scene Je predeo podzemnog sveta koji je ograden le.

lom Ozmsa, na tijem telu stOJI boginja Nut. ruku ra$irenih da primi sunčev disk.

• •

-

o· ._.

•

•


sa Nesi Amsu koji se čuva u Britanskom muzeju." U trećem odeljku ovog papirusa nalazimo deo koji kao jedinu temu ima pobedu nad Apepom, velikim Raovim neprijateljem, i u samom sastavu nalazimo dve verzije poglavlja u kojem se opisuje stvaranje zemlje i svega na njoj. Bog Neb-er-čer govori :

"Ja sam izazvao razvitak razvoja. Sebe sam stvorio kroz razvoje boga Hepere, koji su razvijeni na početku sveg vremena. Razvio sam se kroz razvoje boga Hepe-

• • • • • re; raZVIO sam se razvoJem razvoJa - to Jest, razvIO sam se od prvobitne materije koju sam stvorio, razvio sam se iz prvobitne materije. Ime mi je Ausares (Oziris), klica prvobitne materije. Ja izvrših volju svoju u celosti na ovoj zemlji, ja je raširih i ispuni h , ja je ojačah rukom svojom. Bejah sam, jer ništa ne beše rodeno ; nisam tada pustio iz sebe ni Sua ni Tefnut. Izustih ime svoje, kao reč moći, iz usta svojih i odmah se razvih. Razvio sam se kroz razvoje boga Hepere i razvio sam se iz prvobitne suštine koja se razvijala kroz nebrojeno mnoštvo razvoja od početka vremena. Ničeg tada ne beše na ovoj zemlji, i ja sve stvorih. Ne beše nikog ko bi radio sa mnom u to vreme. Izvrših tamo sve razvoje pomoću te božanske Duše koju sam tamo sazdao i koja ostade nedelatna u vodenom bezdanu. Ne nadoh tamo mesto na koje da stanem. Ali u srcu svome bejah jak, i načinih oslonca sebi, i sam načinih sve što je stvoreno. Bejah sam. Sam načinih oslonac srcu svome (ili volji), i stvorih mnoštvo bića koja se razviše kao razvi ci boga Hepere, i njihovo potomstvo nastade od razvoja njihovih rodenja. Pustih iz sebe bogove Sua i Tefnut, i od jednog postadoh troje; oni su od mene potekli i došli

20 No. 10188. Vidi moju transkripciju i prevod celog papirusa II ArcbaeoJogia, tom 52, London, 1891 .

•


na ovaj svet... Su i Tefnut su rodili Seba i Nut, a Nut je rodila Ozirisa, Hor-hent-an-maa, Suta, Izidu i Neftidu u jednom porođaju."

Cinjenica da postoje dve verzije ovog značajnog poglavlja dokazuje da je tekst mnogo stariji od papirusa" na kojem je pronađen, i različita tumačenja koja nalazimo u svakoj od njih potvrđuju da su egipatski prepisivači imali teškoća u razumevanju onog što su pisali. Može se reći da je ova verzija kosrnogonije nepotpuna, jer ne razjašnjava poreklo drugih bogova osim onih koji pripadaju Ozirisovom krugu, i ova primedba je opravdana; ali na ovom mestu nam je važno samo da pokažemo da se Ra, bog-Sunce, razvio iz prvobitnog vodenog bezdana delovanjem boga Hepere, koji je doveo do ovog ishoda izgovaranjem sopstvenog imena. Veliki bogovi kosmosa, kao što su Plah i Hnemu, koje ćemo kasnije pomenuti, plod su druge zbirke religijskih pogleda i kosrnogonija u kojoj oni igraju glavnu ulogu potpuno je različita. Usput moramo primetiti da bog čije smo reči gore naveli objavljuje da se razvio u obličju Hepere i da mu je ime Oziris, "prvobitna suština prvobitne suštine" i da je, kao posledica ovog, Oziris identičan sa Heperom u pogledu razvitaka i novih rađanja. Reč prevedena kao "razvici" jeste heperu, doslovno "valjanja, umotavanja", a reč prevedena kao "prvobitna suština" jeste paut, izvorna "građa" od koje je sve stvoreno. U obe verzije se kaže da su i muškarci i žene postali od suza koje su kapale iz Heperinog "Oka", tj. iz Sunca, kome, kaže bog, "ja dozvolih da zauzme mesto svoje na mom licu, a zatim ono zavlada celom zemljom. "

21 Oko 300. godine pre n. e.

• •

• •


Videli smo kako je Ra postao vidljivi uzor i simbol Boga i tvorac sveta i sveg što je na njemu; sada možemo da razmotrimo njegov položaj u odnosu na umrlog. Sve do razdoblja IV dinastije, oko 3700. pre n. e., smatrali su ga velikim bogom neba i carem svih bogova, boža nsk�h bića i

. blaženih pokojnika koji tamo borave. O po-

10zaJu blazenlh na nebu odlučivao je Ra, i od svih tamoš�ih bogova izgleda da je jedino Oziris imao moć da zatraži zaštitu za svoje sledbenike ; darove koje bi pokOjnik nameni o Rau prinosio bi mu zapravo Oziris. Cini se da je u jednom razdoblju najveća Egipćaninova na�a bi!a ne samo da usvoje�em postane "Bog, sin Boga , vec da mu Ra zaista postane otac. Jer u tekstu Pepija I" se kaže: "Pepi je Raov sin koji ga voli; i on izlazi i diže se do neba. Ra je rodio Pepija i on izlazi i diže se do neba. Ra je začeo Pepija i on izlazi i diže se do neba. Ra je stvorio Pepija i on izlazi i diže se do neba." Ove ideje su uglavnom ostajale iste od najranijih do najkasnIJIh vremena i Ra je zadržao svoj položaj velikog poglavara zajednica uprkos Amenovom usponu i pokušaju takozvanih "obožavalaca Diska" da se Aten učini najvažnijim bogom Egipta. Sledeći širi karakteristični . odlomci iz Himne Rau preuzeti su iz najstarijih prepisa teba nske recenzije Knjige mrtvih.

I Iz Anijevog papirusa"

"Klanjam ti se, o, ti koji dođe kao Hepera, Hepera tvorac bogova. Ti izlaziš i ti sijaš, i činiš da bude svetla na majci tvojoj Nut (tj. nebu); ti si krunisani car bogova. Tvoja majka Nut iskazuje ti poštu obema rukama

22 Ured. Maspero, red 576. 2l Vidi The Chapters of Coming Forth by Day, str. 3.

I


svojim. Zemlja Manuova (tj. zemlja gde su.nce. zalazi)

prima te sa zadovoljstvom i boginja Maat grh te I 2�jutr�

i uveče." Zdravo da ste, SVI bogovI Hrama Duše , koji

nebo i zemlju na terazijama merite i koji božansku hra

nu u izobilju pribavljate ! Zdravo da si, Tatunene, tl Jedi

ni, ti Tvorče ljudi i Sazdatelju suštine bogova juga I se

vera, zapada i istoka! Dođite i kličite Rau, gospodaru

neba i Tvorcu bogova, i divite mu se kad u svom div

nom obličju zorom dolazi u svojoj božanskoj barcI."

,,0, Ra, oni koji borave u visinaT?a i oni koji bor�ve

u dubinama dive ti se. Bog Tot I boginja Maat obelezlše

ti [put] za svaki pojedini dan. Tvoj neprijatelj Zmija

predata je vatri i zloduh-zmija Sebau pala je nagla�ce ;

ruke su joj lancima svezane i ti si joj noge odsekao; I SI

novi nemoćne pobune neće protiv tebe �ikad viš� usta: ti. Hram Starca" (tj. Raa) slavi praznik I glas omh kOJI

se raduju u moćnom je boravištu. Bogovi likuju kad te

vide da izlaziš o Ra i kad zraci tvoji svetlom svet pre

plave. Veličan�tv� sv�tog boga se pokazuje i ulazi čak i

u zemlju Manuovu ; on blistavom zemlju čini svakog da

na čim se rodi ; on putuje do mesta na kojem je juče

bio." •

Il Iz Huneferovog papirusa"

"Klanjam ti se, o, ti koji si Ra kad izlaziš i Tem� kad zalaziš. Ti izlaziš, ti izlaziš, ti sijaš, tl s ljaš, o, tl kOJI

2. Tj., Maat, boginja zakona, reda, pravilnosti i sL, čini da se sun

ce rada svakog dana na određenom mestu i II odredeno vreme sa ap

solutnom i nepogrešivom pravilnošću.

15 Tj., duše koja se ranije pominjala II pripovesti o stvaranju, vidi

str. 31. 16 Tj., Ra Heliopo\jski. 27 Brit. muz. No. 9901.

VEROVANJE U SVEMOGUĆEG BOGA ,

35

si krunisani car bogova. Ti si gospodar neba, ti si gospodar zemlje; ti si tvorac onih koji na nebesima borave i onih koji u dubinama borave. Ti si jedan Bog koji postade na početku vremena. Ti si stvorio zemlju, ti si stvorio čoveka, ti si načinio vodeni bezdan neba ti si . . , sazdao Hapija (tf -Nil), t(,:si stvorio veliku dubinu i ti daješ život svemu što postoji. Ti sast�vi planine, ti učini da postanu ljudi i zveri poljske, ti stvori nebo i zemlju . Neka te obožavaju, tebe koga boginja Maat grli ujutru i uveče. Ti nebom putuješ srca prepunog radosti ; velika dubina nebeska je pri tom z!,dovoIjna. Zloduh-zmija Nak28 je pala i ruke su joj ods�čene .. Barka Sektet" hvata povoljne vetrove i raduje se srce onog koji je u svetilištu. "

"Ti si krunisani vladar neba i ti si jedini [obdaren svom suverenošću] koji se na nebu pojavljuje. Ra je onaj koji je istina glasa.lO Zdravo da si, ti božanski mladiću, ti nasledniče večnosti, ti Samorođeni ! Zdravo da si, ti koji si samog sebe rodio ! Zdravo, jedini, ti moćni stvore, bezbrojnih obličja i vidova, ti care sveta, vladaoče Anua (Heliopolj), gospodaru neprolaznosti i vladaoče večnosti ! Zajednica bogova se raduje kad izlaziš i nebom ploviš, o, ti koji se uzdižeš u barci Sekte!."

"Klanjam ti se, o, Amen-Rali, koji se oslanjaš na Maat"; ti nebom prolaziš i svako te lice vidi. Ti narastaš dok se uzvišenost tvoja primiče i tvoji su zraci na svim licima. Ti si nepoznat i nijedan jezik ne može ti sli-

lS Ime zmije mraka koju Ra ubija svakog dana. 29 Barka II kojoj Ra plovi od podneva do zalaska. lO Tj., ma šta da Ra zapovedi, odmah se stvori; vidi poglavlje o

-Sudu urnriom, str. 93. JI O bogu Amenu vidi poglavlje .. Egipatski bogovi". H Tj., .,tvoj život i tvoja rađanja i zalasci određeni su i utvrđeni

stalnim i nepromenijivim zakonom."

•


•

ku iskazati" ni,ti sam [ovo ne mož�š]. Ti si jedan . . . Ljudi te slave lj imenu tvome i ,kunu se .tobom, jer ti si gospodar njihov . . ,:ri's'lušaš ušima -svojim i gledaš očima svojim. Milioni godina prođoše otkad je sveta. Ne mogu broja kazati onima kroz koje ti prođe. Srce je tvoje odredilo dan sreće u tvoje ime ,Putnika'. Ti putuješ i prelaziš bezbrojna prostranstva [z� koja su potrebni] milioni i stotine hiljada godina [da bi se prešla] ; ti njima prolaziš u miru i krmaniš putem svojim preko vodenog bezdana do mesta koje voliš; ti ovo činiš u jednom trenu, a onda zađeš i časovima kraj učiniš."

III Iz Anijevog papirusa"

Sledeći divni sastav, delom himna, a delom molitva, od posebnog je značaja.

"Zdravo da si, ti Disku, ti gospodaru zrakova koji se uzdižeš nad obzorjem dan za danom! Obasjaj zracima svetla svoga lice Ozirisa Anija, koji je istina glasa; jer on ti zorom pe va himne pohvalne, i čini da uveče zađeš uz reči obožavanja. Neka duša Anijeva s tobom u raj izađe, neka u barci Matet ode. Neka u luku uplovi u barci Sektet i neka prokrči sebi put na nebu kroz zvezde koje nikad ne miruju."

"Oziris Ani, budući u miru i slavi, obožava svog gospodara neprolaznosti, govoreći : ,Slava ti, o, Heru-huti (Harmahis), koji si bog Hepera, samostvoreni; kad se nad obzorjem uzdižeš i prosipaš zrake svog svetla na zemlje Severa i Juga divan si, uistinu divan, i svi se bogovi vesele kad spaze tebe, cara neba. Boginja Nebt-Unut na glavi je tvojoj utvrđena; i njeni ureusi Juga i Severa na čelu su tvome ; ona mesto svoje pored tebe

II Tabla 20.


zauzima. Bog Tot je utvrđen na pramcu tvoje barke da potpuno uništi sve neprijatelje tvoje. Oni koji su u Tuatu (podzemni svet) izlaze da te dočekaju i klanjaju ti se s poštovanjem dok ti prilaze da vide tvoj divni lik. I ja dođoh pred tebe da mogu da budem s tobom i da gledam tvoj Disk svakoga dana. Neka me ne zatvore [u grob], neka me ne odbiju, neka mi se udovi telesni obnavljaju kad lepotu tvoju ugledam, baš kao da [pripadaju] svim miljenicima tvojim, jer ja sam jedan od onih koji te na zemlji obožavahu. Neka uđem u zemlju neprolaznosti, neka čak uđem u večnu zemlju, jer gle, o, moj gospodaru, ti ovo za mene odredi.'

,Klanjam ti se, o, ti koji se uzdižeš na obzorju kao Ra, ti se na Maat" oslanjaš. Ti nebom prolaziš i svako lice gleda tebe i put tvoj, jer ti beše skriven od pogleda njihovih. Ti se prikazuješ ujutru i uveče, dan za danom. Barka Sektet, u kojoj je Visost tvoja, izlazi svom silinom ; zraci su tvoji na [svim] licima; crveni i žuti zraci tvoji ne mogu se poznati i sjajne zrake tvoje ne mogu se izreći. Zemlje bogova i istočne zemlje Punta" moraju se videti pre nego što se ona koja je skrivena [u tebi] može izmeriti." Sam i sobom ti se pokazuješ [kad] se rođiš iznad Nua. Neka pristupim u času kad ti pristupaš; neka nikad ne prestanem da napredujem, baš kao što i tvoja Uzvišenost ne prestaje [da napreduje], makar i za tren; jer ti koracima dugim za tren prelaziš prostranstva za koja su [čoveku] potrebne stotine hiljada, štaviše, milioni godina da bi ih prešao ; [ovo] ti činiš, a onda na počinak odlaziš ; ti noćne sate dokrajčuješ i ti ih brojiš, baš ti; ti ih okončavaš u svom utvrđenom dobu, i zemlja

H Tj., nepromenljiv i stalan zakon. Jj Tj., istočne i zapadne obale Crvenog mora i severoistočna oba

la Afrike. 16 Nisam siguran u značenje ovog odlomka.


svetla postaje. Ti se postavljaš pred delo svoje u liku Raovom ; ti se dižeš nad obzorjem.'"

.. Oziris, pisar Ani, objavljuje hvalu svoju tebi kad sijaš, i kad se u zoru uzdižeš uzvikuje on u radosti zbog rođenja tvoga govoreći :

,Ti si krunisan veličanstvom lepo te svoje; ti oblikuješ udove svoje dok napred stupaš, i ti ih rađaš bez porođajnih muka u obličju Raovom dok se uzdižeš u visinu nebesku. Dopusti da uđem na nebo koje je večno, i na planinu na kojoj borave miljenici tvoji. Daj da se pridružim onim svetlim bićima, svetim i savršenim, koja su u podzemnom svetu; neka sa njima izađem da gledam lepotu tvoju kad uveče sijaš i odlaziš majci svojoj Nut. Ti na zapadu nalaziš mesto i moje [te] ruke obožavaju kad zalaziš kao živi stvor " Gle, ti si večni tvorac i obožavan si [kao kad] zalaziš na nebu. Dadoh ti srce svoje bez kolebanja, o, ti, koji si od bogova moćni-. . ." JI.

"Himna pohvale tebi, o, ti koji se uzdižeš kao u zlatu i koji svetlo m svet preplavljuješ na dan rođenja svoga. Majka te rađa i ti odmah bacaš svetlo na stazu [svog] Diska, o, ti veliko Svetlo koje na nebu sijaš. Ti daješ da pokoljenja ljudska napreduju kroz poplave Nila i ti si uzrok radosti u svim zemljama, i u svim gradovima, i u svim hramovima. Ti si slavan zbog svoga sjaja i ti si svog KA (tj. Dvojnika) ojačao božanskom hranom, o, ti moćni pobedniče, ti Moći nad Moćima, koji si svoj presto ojačao protiv zloduha - ti koji si slavan u Uzvišenosti u barci Sektet i najmoćniji u barci Atet !""

Ovaj izbor se može prikladno zaključiti kratkom himnom" koja, iako kasnijeg datuma, sažeto ponavlja

J7 Tj., ,Jer kad zalaziš ti ne umireš". Ja Sunčeva večernja i jutarnja barka 19 Iz Nehtovog papirusa (Brit. muz. No 10471).


svu bit dužih himni XVIII dinastije (oko 1700-1 400. pre n. e.) .

.. Klanjam ti se, o, ti blistavo Biće, ti koji si obdaren [svom suverenošću]. 0, Temu-Harmahise40, kad se ti uzdižeš na nebeskom obzorju, uzvik radosti dolazi do tebe iz usta svih naroda. 0, ti divno Biće, ti se obnavljaš u svome času u obličju Diska u majci svojoj Hator" ; zato na svakom mestu svako srce buja radošću dok se neprestano rađaš. Oblasti Severa i Juga dolaze ti s poštovanjem i šalju ti pozdrave dok se rađaš na nebeskom obzorju. Ti osvetljavaš obe zemlje zracima tirkiznog svetla. Zdravo Ra, ti koji si Ra-Harmahis, božanski čovek-dete, nasledniče neprolaznosti, samorođeni i samostvoreni, care zemlje, prinče podzemnog sveta, upravitelju oblasti Aukert (tj. podzemnog sveta) ! Ti si iz vode izašao, ti si potekao od boga Nu koji te štiti i koji ti udove uređuje. Zdravo da si, bože života, ti gospodaru ljubavi, svi ljudi žive kad ti sijaš; ti si krunisani car bogova. Boginja Nut ti poštu iskazuje i boginja Maat te grli neprestano. Oni koji su u pratnji tvojoj pevaju ti s radošću i čela svoja zemlji priklanjaju kad te sretnu, ti gospodaru neba, ti gospodaru zemlje, ti kralju Pravde i Istine, ti gospodaru neprolaznosti, ti prinče večnosti, ti vladaoče svih bogova, ti bože života, ti tvorče neprolaznosti, ti stvoritelju neba na kojem si čvrsto utemeljen. Zajednica bogova se raduje kad se rađaš, zadovoljna je zemlja kad ti zrake ugleda; ljudi koji su već dugo mrtvi izlaze sa uzvicima radosti da vide lepotu tvoju svakoga dana. Ti svakodnevno izlaziš nad nebom i zemljom i majka te Nut svakoga dana osnažuje. Ti prolaziš visina-

.0 Večernje i jutarnje sunce. 41 Kao i Nut, boginja neba, ali onog njegovog posebnog dela u

kojem se sunce rada.

•


ma nebeskim, srce se tvoje radošću nadima; nebeski je bezdan time zadovoljan. Zloduh zmija je pala, ruke su joj odsečene i nož joj je na komade udove ise kao. Ra živi u divnoj Maat. Barka Sektet se primiče i u luku ulazi ; Jug i Sever, Zapad i Istok okreću se da te slave, o, ti prvobitna sušti no zemlje koja na svet dođe od svoje volje. !zida i Neftida te pozdravljaju, pevaju ti pesme radosti dok se u barci uzdižeš, svojim te rukama štite. Duše te Istoka slede, duše te Zapada slave. Vladar si ti svim bogovima i u tvojoj je svetinji radost srca; jer je Zloduh-zmija Nak vatri predata i srce će tvoje zauvek radosno biti."

Iz razmatranja koja su izložena na prethodnim stranama, navoda iz religijskih tekstova različitih razdoblja kao i iz navedenih himni, čitalac može siim prosuditi predstave koje je drevni Egipćanin imao o Svemogućem Bogu i njegovom vidljivom uzroku i simbolu Rau, bogu-Suncu. Egiptolozi različito tumače pojedine odlomke, ali se slažu u opštim činjenicama. Baveći se činjenicama ne može se sasvim pouzdano zaključiti da su Egipćaninove religijske ideje iz praistorijskih vremena bile potpuno različite od ideja obrazovanog sveštenika iz Memfisa u I I dinastiji, ili od ideja obožavalaca Temua ili Aturna, boga zalazećeg sunca, u IV dinastiji. Redaktori religijskih tekstova svih razdoblja zadržavali su mnoge praznoverice i primitivna verovanja za koja su dobro znali da su bila proizvod mašte njihovih divljih ili poludivljih predaka, ne zato što su sami u njih verovali ili što su mislili da će ih svetovnjaci kojima su vršili službu prihvatiti, već zbog dubokog poštovanja nasleđenih tradicija. Sledbenici svih velikih svetskih religija nisu nikad u potpunosti odbacili sva praznoverja koja su u svim pokolenjima nasleđivali od svojih predaka ; i što je istina za narode iz prošlosti istina je, do izvesnog ste-

"


pena, i za današnje narode. Sto su ideje, verovanja i tradicije na Istoku starije, postaju neprikosnovenije ; ali ovo nije sprečilo tamošnje ljude da razviju uzvišene ideje moralnosti i duhovnosti i da nastave da u njih veruju, i među nj ih se mora uvrstiti jedan, samorođeni i samobivstvujući Bog koga su obožavali Egipćani.

•

OZIRIS, BOG VASKRSENJA

Tokom svih razdoblja u kojima su nam znani, Egipćani su verovali da je Oziris božanskog porekla, da je našao smrt i bio osakaćen od ruku zla, da je posle velike borbe sa ovim silama ponovo ustao, da je od tada postao car podzemnog sveta i sudija mrtvima, i budući da je on pobedio smrt, i pravednik takođe može pobediti smrt; uzdigli su Ozirisa na tako visoko mesto na nebu da je postao jednak i, u određenim slučajevima, nadmoćniji od Raa, boga-Sunca, i pripisivali su mu atribute koji pripadaju Bogu. Ma koliko se daleko vraćali u prošlost, uviđamo da se smatralo da su ova shvatanja o Ozirisu bila poznata čitaocu religijskih tekstova i da ih je on prihvatao, i u najstarijoj pogrebnoj knjizi položaj Ozirisa u odnosu na druge bogove istovetan je položaju koji je on zauzimao u najkasnijim prepisima Knjige mrtvih. Prvi pisci drevnih hijeroglifskih tekstova i njihovi kasniji redaktori smatrali su da je Ozirisova istorija bila tako savršeno poznata svim ljudima, da nijedan od nj ih, koliko nam je poznato, nije smatrao neophodnim da zabeleži povezanu priču o životu i zemaljskim mukama ovog boga, a ako i jeste, ona nije doprla do nas. Vidimo da čak i za vreme V dinastije Oziris i bogovi njegovog kruga ili zajednice zauzimaju posebno i izuzetno

•

OZIRIS, BOG VASKRSENJA 43

mesto u sastavima pisanim za dobrobit umrlog, a kameni i drugi spomenici koji pripadaju još ranijim razdobljima pominju obrede čije je vršenje pretpostavljalo pouzdanu tačnost Oziris ove istorije, sa kojom su nas upoznali kasniji pisci, Ali mi imamo povezani Ozirisov životopis koji, iako nije pisan na egipatskom, sadrži toliko mnogo onog što je egipatskog porekla, da možemo biti sigurni da je njegov autor uzimao podatke iz egipatskih izvora: upućujem na delo De [side et Osiride grčkog pisca Plutarha, koji je bio na vrhuncu slave sredinom I veka naše ere, U njemu, na žalost, Plutarh po istovećuje neke od egipatskih bogova sa grčkim bogovima i dodaje izvestan broj navoda koji su plod ili njegove mašte ili pogrešnog obaveštenja, Skvajerov" prevod glasi ovako :

"Pošto je Reja4l, kažu, kriomice bila sa Saturnom", otkri je Sunce", koje zato baci na nju prokletstvo da ,ne može da rodi ni u jednom mesecu ni godini' - Merkur se, uprkos tome, budući i siim zaljubljen u istu boginju, IZ zahvalnosti za naklonost koju je od nje dobio, kockao s Mesecom i od njega dobio sedamnaesti deo njegove svetlost i ; ovih nekoliko delova, koji zajedno čine pet dana, on je kasnije spojio i dodao na trista šezdeset, od kojih se godina ranije sastojala, i te dane Egipćani od tada i još uvek zovu Epakta, ili pridodati, i smatraju ih danima rođenja svojih bogova, Jer prvog od njih, kažu, OZIRIS je rođen, pri čijem se dolasku na svet začuo glas koji je rekao: ,Rodio se gospodar cele zemlje', Ima, doduše, i onih koji ovaj događaj kazuju na drugi

42 Plutarchi de [side et Osiride liber: Graece et Ang/ice, S. Squire, Cambridge, 1774.

., T' N J., ut. 44 Tj., Sebom ., T' R J., a.


način, da je, naime, izvesni Pamil, dok je donosio vodu iz Jupiterovog hrama u Tebi, čuo glas koji mu je zapovedio da glasno objavi da je ,dobri i veliki kralj Oziris tada rođen' ; i da mu je zato Saturn poverio vaspitanje đeteta, i da je u znak sećanja na ove događaje kasnije ustanovljena Pamilija, svečanost koja jako podseća na Faliforiju ili Prijapeju kod Grka. Drugog od ovih dana rođen je AROUERIS", koga jedni zovu Apolon, a drugi označavaju imenom starijeg Ora. Trećeg je dana TIFON" na svet došao, a nije rođen ni u određeno vreme, ni na određenom mestu, već je na silu izašao kroz ranu koju je načinio na majčinoj slabini. IZIDA je rođena četvrtog od ovih dana u močvarama Egipta, i poslednjeg NEFTIDA, koju neki zovu Teleuta i Afrodita, a drugi Nike ; što se tiče očeva ove dece, za prva dva od njih se kaže da ih je rodilo Sunce, Izidu Merkur, Tifona i Neftidu Saturn ; i zbog toga su treći od ovih pridodatih dana, zato što se na njega gledalo kao na Tifonov rođendan, kraljevi smatrali zloslutnim i otuda nisu obavljali nikakve poslove ni dopuštali sebi da uzmu bilo kakvo osveženje sve do večeri. Kažu, dalje, da se Tifon Neftidom oženio; i da su se Izida i Oziris, budući zaljubljeni jedno u drugo, zavoleli u majčinoj utrobi pre nego što su rođeni, i da iz ovog odnosa potiče Aroueris" koga Egipćani zovu stariji Or, a Grci Apolon.

Pošto je Oziris sada postao kralj Egipta, posvetio se civilizovanju svojih zemljaka obraćajući ih sa ranijeg oskudnog i varvarskog načina života; on ih je, osim toga, poučio kako da kulti višu plodove zemlje; dao im je zakonik da njime urede svoje ponašanje i uputio ih na poštovanje i obožavanje koje su dužni ukazati bogovi-

�� Tj .. Heru-ur . .. Hor Stariji" .

" T' S J., et.

, 'l


ma. Zatim je sa istom dobrom voljom putovao ostatkom sveta, svuda ubeđujući ljude da se podvrgnu njegovoj pouci; svakako ih nije prinudio silom oružja, već ih je ubeđivao da popuste pred snagom njegovih razloga, koji su im prenošeni na najprihvatljiviji način, u obliku himni i pesama, uz pratnju muzičkih instrumenata: iz ove poslednje pojedinosti Grci su zaključili da je on isto što i njihov Dionis ili Bah. Za vreme Ozirisovog odsustva iz kraljevstva Tifon nije imao prilike da uvede bilo kakvu novotariju u zemlji, jer je Izida vladala izuzetno budno i uvek bila na oprezu. Po njegovom povratku, međutim, pošto je prvo nagovorio sedamdeset i dve druge osobe da mu se pridruže u zaveri, zajedno sa izvesnom etiopskom kraljicom po imenu Aso, koja se u to vreme zadesila u Egiptu, smislio je zgodno lukavstvo da bi izvršio svoje zle namere. Pošto je u tajnosti izmerio Ozirisovo telo, dao je da se izradi kovčeg potpuno iste veličine, što je moguće lepši i ukrašen ornamentima. Ovaj sanduk je doneo u salu za gozbe, gde ga je, pošto je izazvao divljenje svih prisutnih, Tifon kao u šali obećao onom kome posle probe bude odgovarao. Na to su svi prisutni, jedan za drugim, ulazili u njega; ali kako nikome nije odgovarao, Oziris je poslednji legao u sanduk, na šta su zaverenici odmah priskočili, spustili poklopac i spolja ga zakucali ekserima, zalivši ga uz to rastopljenim olovom. Zatim su ga odneli do reke i prevezli do mora tanaitskim ušćem Nila, koje je, zbog ovoga, još uvek odvratno Egipćanima, i koje oni nisu nikad nazvali nikako drugačije osim imenima gnušanja. Ova dela su, kažu, ovako izvršena 17 . dana" meseca Atira, kad je sunce bilo u Škorpiji, u 28. godini Ozirisove vladavine;

41 U egipatskom kalendaru je ovaj dan označen kao trostruko nesrećan.


mada ima i onih koji nam govore da on u to vreme nije imao više od 28 godina.

Za nesreću koja je zadesila njihovog kralja prvi su saznali Pani i Satiri koji naseljavahu zemlju oko Hemisa (Pano po lj) ; i pošto istog časa upoznaše narod sa novostima, oni dadoše povoda imenu paničan strah, koje se od tada uvek koristi da označi iznenadni užas ili zapanjenost svetine. Što se Izide tiče, čim je vest stigla do nje, ona je odmah odsekla pramen kose" i obukla odeću za žalost na mestu gde se tad zatekla, koje se po ovom događaju naziva Koptis, ili grad žalosti, iako su neki mišljenja da ova reč pre označava gubitak. Posle ovoga je lutala svud po zemlji uznemirena i smetena u potrazi za kovčegom, raspitujući se kod svake osobe koju je srela, čak i kod neke dece koju je slučajno videla, da li znaju šta se s njim zbilo. Ispostavilo se sada da su ova deca videla šta su Tifonovi saučesnici uradili sa telom, i tako je obavesti la kojim je ušćem Nila prevezeno do mora - zato, dakle, Egipćani smatraju da su deca obdarena nekom vrstom sposobnosti proricanja, i zbog ovog verovanja vrlo radoznalo posmatraju njihovo uzgredno brbljanje dok se igraju (naročito ako su na svetom mestu), zasnivajući na qjemu predskazanja i znamenja. Izida se u međuvremenu, pošto je bila obaveštena da se Oziris, koga je zavela njena sestra Neftida i zaljubila se u njega, nehotice spojio s njom umesto sa Izidom, što je zaključila po vencu ko koca 50 koji je on kod nje ostavio, posvetila potrazi za detetom, plodom ovog nezakonitog odnosa Uer ga je njena sestra, plašeći se gneva svog muža Tifona, ostavila čim se rodilo); i ta-

49 Kosa odsečena u znak žalosti obično se polagala u grob umrlog.

so Tj., venac deteline.


ko, posle mnogo muka i teškoća, uz pomoć nekih pasa koji su je odveli do mesta na kojem se nalazilo, pronašla ga je i odgajila ; tako je vremenom on postao njen stalni čuvar i pratilac, i zato je dobio ime Anubis, jer se mislilo da pazi i čuva bogove kao i psi ljude.

Napokon je primila podrobnije vesti o kovčegu, da su ga morski talasi odneli do obale Biblosa" i tamo nežno sklonili u grane tamariskovog žbuna, koji je, za kratko vreme, izrastao u veliko i lepo drvo, obrastajući oko kovčega i zaklanjajući ga sa svih strana, tako da se nije mogao videti ; dalje, da je kralj te zemlje, zadivljen njegovom neobičnom veličinom, posekao drvo, i od onog njegovog dela u kojem je bio prikriven kovčeg načinio stub da mu pridržava krov kuće. Pošto su sa ovim, kažu, Demoni na naročit način upoznali Izidu, ona je odmah otišla u Biblos, gde je, sevši pored vodoskoka, odbila da bilo s kim razgovara, osim sa kraljičinim služavkama koje su se tu zadesile; njih je pak pozdravila i zagrlila na najljubazniji način, splela im kose i prenela im deo onog čudesno prijatnog mirisa koji se širio od njenog tela. Ovo je probudilo veliku želju u kraljici, njihovoj gospodarici, da vidi strankinju koja je imala ovu izvanrednu sposobnost da pretoči svoj tako mirisni dah u kosu i kožu drugih ljudi. Zato je naložila da je dovedu na dvor i, posle bližeg upoznavanja učinila je dadiljom jednog od svojih sinova. Dalje, ime kralja koji je u to vreme vladao u Biblosu bilo je Melkart, a njegove kraljice Astarta, ili, prema drugima, Saosis, iako je neki zovu Nemanun, što odgovara grčkom imenu Ati-na.

Izida je hranila dete dajući mu da joj sisa prst umesto dojke ; isto tako ga je svake noći stavljala u vat-

S I Ne Biblos u Siriji (Džebel), već baruštine papirusa u Delti.

,

•

-----------------------, .. ----------------


ru da bi uništila njegov smrtni deo, dok je ona, pretvorena u lastu, lepršala oko stuba i oplakivala svoju tužnu sudbinu. Ovo je ponavljala izvesno vreme, sve dok kraljica, koja je stojeći posmatrala, nije vrisnula videvši da je dete svo u plamenu, i tako ga lišila besmrtnosti koja bi mu inače bila predata, Na ovo je Boginja, otkrivši se, zatražila da joj se da stub koji je podupirao krov; zatim ga je spustila, a potom lako isekla i otvorila, posle čega je izvadila ono što je tražila, ostatke debla zamotala u finu tkaninu i, izlivši mirisavo ulje po njemu, vratila ga ponovo u ruke kralja i kraljice (ovaj komad drveta se i danas čuva u lzidinom hramu i narod Biblosa ga obožava). Kad je ovo uradila, bacila se na kovčeg i u isto vreme tako glasno i jezivo nad njim naricala, da je na smrt preplašila mlađeg kraljevog sina. Ipak je starijeg povela sa sobom i zaplovila sa kovčegom put Egipta; i pošto se bližilo jutro, reka Fedar je širila oštar i jak miris, i ona joj u besu isuši tok.

Tek što je stigla na neko pusto mesto gđe je pomislila da je sama, istom je za čas otvorila kovčeg, i položivši svoje lice na lice mrtvoga muža, obgrli mu telo i plakaše gorko ; ali opazivši da dečak u tišini stoji iza nje i da je otkrio razlog J1jenog jada, okrenu se iznenada i u besu mu pokaza tako jarostan i strog izraz lica da je od straha odmah umro, Drugi opet kažu da ga smrt nije zadesila na ovaj način, već da je, kao što je gore nagovešteno, pao u more i posle toga su mu iskazane najveće počasti, Boginji za volju; Zato Maneros", koga Egipćani tako često prizivaju na svoje gozbe, nije niko drugi do ovaj ISti dečak. Ovo tvrđenje ponovo osporavaju oni koji kažu da je pravo ime detetu bilo Palestin, ili Pelusi-

sl Sin prvog egipatskog kralja, koji je umro u ranoj mladosti; vidi Herodot, ii 79.


je, i da je grad sa ovim imenom Boginja podigla u znak sećanja na njega; dodaju, dalje, da su gore spomenutog Manerosa Egipćani slavili na svojim svetkovinama jer je on prvi pronašao muziku. Ima i takvih, opet, koji tvrde da Maneras nije ime neke posebne osobe, već samo uobičajeni oblik i učtiv način pozdravljanja koji su Egipćani između sebe koristili na važnijim svetkovinama i gozbama, koji nije značio ništa više od želje da se ono čime su se tada bavili pokaže povoljnim i ' srećnim, jer, pri svem tom, ovo je pravo značenje te reči. Slično, kažu, ljudski kostur koji se u doba zabava nosio unaokolo u sanduku i pokazivao svim gostima nije imao za cilj, kao što neki misle, da prikaže ličnu nesreću Ozirisovu, već pre da ih podseti na njihovu smrtnost i tako ih obodri da se posluže i uživaju u dobrim stvarima koje se pred nj ima nalaze, pošto uvide da ubrzo moraju postati jednaki onom što su videli ; i da je ovo pravi razlog što ga unose na svoje gozbe - ali, da nastavimo s pričom,

Pošto je Izida nameravala da poseti svog sina Ora koji je odgajan u Butu, u međuvremenu je sklonila kovčeg na udaljeno i pusto mesto : Tifon je pak, loveći jedne noći po mesečini, slučajno na njega naišao ; i poznavši telo koje je u njemu bilo zatvoreno, rastrgao ga je na nekoliko delova, ukupno četrnaest, i razbacao ih svud po zemlji. Kad !zida saznade za ovaj događaj, još jednom se upusti u traganje za rasejanim udovima svoga muža, koristeći barku od papirusne trske da bi lakše prošla kroz donje i močvarne oblasti zemlje - zato, kažu, krokodil nikad ne dira ljude koji plove u ovakvim čunovi ma, bilo zato što se plaši gneva boginje, bilo zato što ih poštuje zbog toga što su je jednom prevezli, Ovoj okolnosti se zato pripisuje činjenica da u Egiptu ima tako mnogo različitih Ozirisovih grobova ; jer kažu nam


da kad god je Izida naišla na neki od razbacanih udova svoga muža, tu ga je i sahranila. Ima i takvih koji osporavaju ovo kazivanje i govore da za ovo mnoštvo grobova pre možemo zahvaliti opreznosti kraljice, koja je umesto pravog tela, kako se pretvarala, darivala ovim nekolikim gradovima samo kip svoga muža : i ona je ovo uradila ne samo da bi se ukazale počasti, koje bi na ovaj način bile izrazitije iskazane njegovoj uspomeni, već isto tako da bi mogla umaći Tifonovoj zlobnoj potrazi, koji bi, da je nadvladao Ora u ratu pred kojim su se nalazili, zbunjen ovim mnoštvom grobova, mogao izgubiti nadu da će biti u stanju da nađe onaj pravi -kažu nam, štaviše, da uprkos upornom traganju Izida nikad nije mogla ponovo da sastavi Ozirisov ud, koji su, budući bačen u Nil odmah posle otkidanja od tela, progutale Lepidotus, Phagrus i Oxyrynchus, ribe koje zbog ovoga Egipćani najviše izbegavaju. Da bi ipak nekako nadoknadila gubitak, Izida je posvetila Falus napravljen po ugledu na izgubljeni i ustanovila važnu svečanost u njegov spomen, koju Egipćani i dan danas svetkuju.

Vraćajući se sa onog sveta posle ovih događaja Oziris se pojavio pred svojim sinom Orom, podsticao ga da krene u boj i u isto vreme ga podučavo oružju. Onda ga upita, šta misli, koje je najslavnije delo koje čovek može izvršiti, na šta je Or odgovorio : ,Osvetiti uvrede nanesene ocu i majci'. Zatim ga upita koja je životinja, po nJegovom mišljenju, vojniku najkorisnija, i pošto dobi odgovor ,konj', začudi se Oziris, tako da ga zapita zašto konju daje prednost nad lavom. ,Zato', odgovori Or, ,što se konj", iako je lav korisniji onome kome je po-

Sl Izgleda da konj nije bio poznat II Egiptu pre XVIII dinastije; ovaj deo Plutarhove verzije Ozirisovog životopisa mora, onda, biti stariji od 1500. god. pre n. e.

OZIRIS. BOG VASKRSENJA 51

moć neophodna, ipak može mnogo bolje upotrebiti u savladavanju i uništenju neprijatelja koji juriša.' Ovi odgovori veoma obradovaše Ozirisa, jer su pokazali da mu je sin potpuno spreman za neprijatelja. Govore nam, osim toga, da je u velikom mnoštvu onih koji su stalno napuštali Tifonovu stranu bila i njegova naložnica Tueris, i da su zmiju koja je bila u njenoj pratnji dok je prelazila Oru ubili njeni vojnici - sećanje na ovaj događaj, kažu, još se čuva u onom užetu koje je bačeno u sredinu njihovih redova, a onda isečeno na komade. Zatim je između njih došlo do bitke koja je trajala više dana; ali pobeda na kraju pripade Oru, dok je Tifon bio zarobljen. Izida, kojoj je Tifon bio povere n na čuvanje, ne samo da nije ni pomišljala da ga ubije, već mu je odrešila okove i oslobodila ga. Ovaj postupak majke je tako strašno razjario Ora, da je digao na nju ruku i strgao joj kraljevsko znamenje s glave ; i mesto ovog znaka Hermes joj brzo stavi ši em načinjen u obliku oštrice sekire. Posle ovoga Tifon javno optuži Ora da je nezakonito rođen, ali uz Hermesovu (Totovu) pomoć njegova zakonitost beše u potpunosti potvrđena presudom samih Bogova. Posle ovoga su između njih vođene još dve bitke i u obema je Tifon bio poražen. Dalje, kažu da se Izida združila s Ozirisom posle njegove smrti i da je, usled toga, rodila Harpokrata, koji je na svet došao pre vremena i hrom."

Kad ovu priču posmatramo u svetlu rezultata dešifrovanja hijeroglifa otkrivamo da je njen veliki deo potkrepljen egipatskim tekstovima: na primer, Oziris je bio sin Seba i Nut ; Epakt je u Kalendarima poznat kao "pet dana pridodatih godini" ; pet bogova, Oziris, Hor, Set, Izida i Neftida, rođeni su u dane koje pominje Plutarh ; 1 7 . dan Atira (Hatora) označen je u Kalendarima kao trostruko nesrećan ; opisana su Izidina lutanja i ne-


volje, a "jadikovanja" koja je navodno izgovorila pronađena su u tekstovima; spiskovi Ozirisovih svetilišta sačuvani su u nekoliko zapisa; Horova osveta oca često se pominje u papirusima i drugim spisima; sukob Seta i Hora u potpunosti je opisan u papirusu u Britanskom muzeju (No. 1 0 1 84); himna na Huneferovom papirusu pripoveda o svemu onom što je Tifon učinio Ozirisu ; i Ozirisovo začeće Hora posle smrti pominje se u himni Ozirisu koja potiče iz XVIII dinastije u sledeće m odlomku:

"Sestra je tvoja razastrla svoju zaštitničku moć za tebe, ona je u beg naterala one koji bejahu neprijatelji njeni, ona je zlu kob oterala, ona je izgovorila silne reči moći, ona je jezik svoj lukavim učinila i reči se njene ne izjaloviše. Veličanstvena Izida vešto vladaše i govoraše, i osveti ona brata svoga. Tragaše za njim bez prestanka, lutaše zemljom neprekidno od bola zapomažući i nije se smirila (ili spustila) sve dok ga nije našla. Svojim ga je perjem zaklonila, svojim je krilima vazduh (ili vetar) načinila i jadikovala je na sahrani brata svoga. Podiže ona onog koji ležaše ničice i čije srce nepomično bejaše, ona od njega uze srž njegovu, ona zače i rodi dete, ona ga krišom podoji i niko ne saznade za to mesto ; i dečja ruka ojača u velikoj kući Sebovoj. Za;ednica se bogova raduje i veseli dolasku Ozirisovog sina Hora, i postojanog je srca i pobedonosan sin Izidin, naslednik OziriSOV."S4

Kako su se detalji Ozirisovog životopisa oblikovali u prvim dinastijama nemoguće je reći, i mi ne znamo ni da li je Oziris bio bog vaskrsenja kod predinastičkih ili

S� Ova izuzetna himna je prvi put postala poznata kad je Cha· bas objavio njen prevod sa napomenama II Revue Archeo}ogique, Pa· ris, t. XIV, str. 65. i dalje.

\,

, • • OJ • '*' e

•

• • - -k .-O � O O - -. - k � · O • -k > • ." -O > • .-� � " O � O .- .0, '8 O - . � -'8 lS o • O - � O . - � • k O o k • E • o > k -O • k o k > > O o E ·-

· � '" g � k . _ .-N � ° E H

• -o k O � -.li • � • Z .0, O � .il •

" 2 .-� o . � . -

. -k N

O • ' -o k O �

.--.JI ." O .-l �

· .-E � . . o · N N N O • . _ u > � ... . -:::I .� .... .. . - , N � _

� . � o E E o: E ·-o • k o _ . _

- � � .... E · N N o -O .- .- ... '" ""CI .� 11<) .- :::I O N o - N :. u ""CI k ._ . _ " OI "6' 1l a:. � o ' OI Cl. ::;

.': (5 E ..!:! !- <

• -k O O

•


praistorijskih Egipćana, ni da li mu je ta uloga bila dodeljena nakon što je Mena počeo da vlada Egiptom. Ipak postoji dobar razlog za pretpostavku da je u najranijim dinastičkim vremenima zauzimao položaj boga i sudije onima koji su njegovom pomoći ustali iz mrtvih, jer je već u IV dinastiji, oko 3800. pre n. e., kralj Men-kau-Ra (Mikerin kod Grka) poistovećen s njim, i ne samo da je na kovčegu nazvan "Oziris, Kralj Juga i Severa, Men-kau-Ra, koji večno živi", već je i Ozirisova genealogija njemu pripisana, i objavljuje se da je "rođen na nebu, potomak Nut, krv i meso Sebovo". Očigledno je da su heliopoljski sveštenici "redigovali" religijske tekstove koji su prepisivani i umnožavani u Veću tako da odgovaraju njihovom shvatanju, ali u ranijim vremenima kad su započinjali svoj rad, poštovanje Ozirisa bilo je tako rašireno, i verovanje u njega kao u boga vaskrsenja tako duboko usađeno u srca Egipćana, da· su čak i u heliopoljskom teološkom sistemu Oziris i njegov krug, ili zajednica bogova, zauzimali istaknuto mesto. On je ljudima predočavao ideju čoveka koji je bio i bog i čovek, i služio kao uzor Egipćanima svih vremena kao biće koje je zbog svojih ljudskih muka i smrti moglo da saoseća s njima u bolestima i smrti. Ideja njegove ljudske ličnosti takode je zadovoljavala njihove žudnje i želje za sjedinjenjem sa bićem koje je, iako delom božansko, ipak imalo mnogo zajedničkog sa njima samima. Prvobitno su Ozirisa smatrali čovekom koji je na zemlji živeo isto kao i on:, koji je jeo i pio, koji je bio okrutno ubijen, koji je uz pomoć nekolicine bogova pobedio smrt i dostigao večni život. Ono što je uradio Oziris mogu i oni, i ono što su bogovi učinili za Ozirisa moraju oni ponovo učiniti i za njih, i kako su bogovi prouzrokovali njegovo vaskrsenje isto tako moraju prouzrokovati i njihova, i kako su ga učinili vladarem pod-

•

•

•


zemnog sveta isto tako moraju i njih uvesti u njegovo carstvo i dati im da tamo žive onoliko dugo koliko i sam bog živi. Oziris je, u nekim svojim vidovima, bio poistovećen sa Nilom, Raom i nekolicinom drugih "bogova" poznatih Egipćanima, ali u svom vidu boga vaskrsenja i večnog života on je privlačio ljude u dolini Nila; i hiljadama godina su muškarci i žene umirali verujući da će, budući da je sve to bilo učinjeno za Ozirisa, biti i za njih učinjeno simbolički, i da će kao i on ponovo ustati i nasi editi večni živo!. Ma koliko daleko u prošlost sledili religijske ideje u Egiptu, nikad ne stižemo do vremena za koje se može reći da u njemu nije postojalo verovanje u Vaskrsenje, jer svuda se smatralo sigurnim da je Oziris vaskrsao iz mrtvih ; mora da su postojali skeptici i verovatno su pitali svoje sveštenike ono što su i Korinćani pitali svetog Pavla: "Kako će mrtvi vaskrsnuti? I u kom telu će doći?" Ali van svake sumnje je da su verovanje u Vaskrsenje prihvatile glavne klase u Egiptu. Obredi koje su Egipćani vršili sa ciljem da pomognu pokojniku da prođe iskušenje suda i da savlada svoje neprijatelje na onom svetu biće opisani na drugom mestu, isto kao i obličje u kojem je umrli vaskrsavao ; vraćamo se, dakle, teološkom životopisu Oziris 0-vom.

Središte i postojbina poštovanja Ozirisa u Egiptu za vlade prvih dinastija bio je Abidos, gde je, kako kažu, bila sahranjena glava boga. Ono se širilo na sever i jug tokom vremena i nekoliko velikih gradova je objavilo da polaže pravo na neki deo Ozirisovog tela. Različiti događaji iz života boga postali su predmet svečanih predstava u hramu i, malo po malo, vršenje obaveznih i neobaveznih službi u vezi s njima zaokupljalo je, u nekim hramovima, veći deo vremena sveštenika. Prvobitne ideje u vezi s bogom behu zaboravljane, dok su nove

• •

•


nastajale; od primera čoveka koji je vaskrsao iz mrtvih i dostigao večni život, postao je uzrok vaskrsenja mrtvih ; i moć darivanja večnog života smrtnicima preneta je sa bogova na njega,. Navodno Ozirisovo sakaćenje bilo je zaboravljeno samom činjenicom da je u podzemnom svetu boravio u celom telu i da je on, bio osakaćen ili ne, posle smrti postao Horov otac. Već u XII dinastiji, oko 2500. pre n. e., poštovanje ovog boga postalo je skoro opšte, i hiljadu godina kasnije Oziris je postao neka vrsta nacionalnog boga. Pripisivali su mu se atributi velikih kosrničkih bogova i on se činio ne samo kao bog i sudija mrtvima, već i kao tvorac sveta i svega na njemu. Onaj koji je bio Raov sin postao je jednak ocu i zauzeo svoje mesto pored njega na nebu.

Imamo zanimljiv dokaz poistovećenja Ozirisa sa Raom u XII glavi Knjige mrtvih. Podsetićerno se da se ova glava sastoji od niza delova koji se skoro uvek mogu nazvati poglavljima vere, a iza svakog od njih sledi jedno ili više objašnjenja koja predstavljaju jedno ili više sasvim različitih shvatanja; glava je takođe propraćena nizom vinjeta. U 1 10. redu se kaže : "Ja sam duša koja boravi u dva čafija." Šta je dakle ovo? To je Oziris kad ulazi u Tatu (tj . Busiris) i tamo nalazi dušu Raovu ; tamo bogovi zagrle jedan drugog i duše postadoše u dva čafija." Na vinjeti koja ilustruje ovaj odlomak vide se duše Raa i Ozirisa koje u obličju sokola stoje na pilonu u Tatuu licem jedna prema drugoj ; prva na glavi ima disk, a druga, sa ljudskom glavom, belu krunu. Odmah se zapaža činjenica da čak i pri susretu sa Raom Ozirisova duša zadržava ljudsko lice, taj znak njegovog srodstva s čovekom.

H Tj., duše Ozirisa i Raa .

•

•


Sada je Oziris postao ne samo jednak Rau, već u mnogome i veći bog od njega. Kažu da je iz nozdrva na Ozirisovoj glavi koja je bila sahranjena u Abidosu izašao skarabej", istovremeno i amblem i uzor boga Hepere, koji je uzrokovao nastanak svih stvari kao i vaskrsenja. Na ovaj način je Oziris postao izvor i začetak bogova, ljudi i stvari, i muževnost boga je zaboravljena. Sledeći korak je bio da mu se pripiše atribut Boga, i izgleda da je u XVI I I i XIX dinastiji osporavao Amen-Rau, koga su do tog vremena zvali "kraljem bogova", suverenost nad trima zajednicama bogova, to jest, trojstvu nad trojstvima nad trojstvima." Ideje koje su preovladavale u vezi s Ozirisom u ovom razdoblju mogu se najbolje prosuditi po sledećim odlomcima iz savremenih himni:

"Neka ti je slavaS8, o, Ozirise, Un-nefere, veliki bože u Abtuu (Abidos), kralju neprolaznosti, gospodaru večnosti, koji u bivstvovanju svome prolaziš kroz milione godina. Ti si najstariji sin utrobe Nutine, koga je rodio Seb Praotac [bogova], gospodar kruna Juga i Severa, gospodar dične bele krune; kao princ bogova i ljudi ti primi kuku i bič, i dostojanstvo svojih božanskih otaca. Neka ti bude zadovoljno srce koje u brdima Amenteta boravi, jer sin ti je Hor na prestolu tvome utvrđen. Ti si krunisani gospodar Tatua (Busi ris) i vladar u Abidosu. "

"Neka ti je hvala", o, Ozirise, gospodaru neprolaznosti, Un-nefere, Heru-Huti (Harmahis), čija su obličja mnogobrojna i čiji su atributi veliki, koji si Plah-Seker-

56 Vidi von Bergman u Aeg. Zeitschrift, 1880, str. 88. i dalje. sl Svaka zajednica bogova sadržavala je tri trojstva ili trijade. n Vidi Chapters of Coming Forth by Day (prevod), str. I l .

j9 Ibid., str. 34.

i.

•

• •

-

LL

-

I 2

-

Li.

3

.

-

A

f ' •

•

Raova dub ( 1 ) srece Ozirisovu du�u (2) u Tatuu. Mach (tj. Ra) pored Persen drveta (3) odseca glavu zmiji koja simboliše noć.


-Tem U Anuu (Heliopolj), gospodar skrivenog mesta, tvorac Het-ka-Ptaha (Memfis) i bogova [tamošnjih], vodič podzemnog sveta, koga [bogovi] slave kad zalazi u Nut. Izida te u miru grli i tera zloduhe sa ušća staza tvojih. Ti lice svoje Amentetu okrećeš i činiš da zemlja kao uglačan bakar zasija. Mrtvi ustaju da te vide, vazduh udišu i u lice te gledaju kad disk na obzorju svome izlazi ; srca su im mirna, jer tebe gledaju, o, ti koji si večnost i neprolaznost. "

U poslednje", odlomku Oziris se poistovećuje sa velikim bogovima Heliopolja i Memfisa, gde su postojala svetili šta boga-Sunca skoro i u predinastičkim vremenima, i konačno se objavljuje da je "večnost i neprolaznost" ; ovako su ideje vaskrsenja i besmrtnosti sjedinjene u istom božanskom biću. U sledećem Molepstviju postupak poistovećivanja sa bogovima se nastavlja :

l . "Klanjam ti se, o, ti koji si zvezda na božanstva u Anuu i nebeska bića u Her-abi"; ti bože Unti", koji si slavniji od bogova koji su u Anuu skriveni. Podaj mi stazu kojom mogu u miru proći, jer ja sam prav i čestit ; ne izustih svesno laž, niti ma šta podmuklo učinih."

2. "Klanjam ti se, o, Ane u Antesu, Harmahise; ti nebom koračaš koracima dugim, o, Harmahise. Podaj mi stazu," itd.62

3. "Klanjam ti se, o, dušo večnosti, ti Dušo koja u Tatuu boraviš, Un-nefere, sine Nutin ; ti si gospodar Akerta (tj. podzemnog sveta). Podaj mi stazu," itd.

4. "Klanjam ti se u vlasti tvojoj nad Tatuom ; kruna je Ureret na glavi tvojoj utvrdena; ti si jedini koji stvara

. CI.

60 Oblast pored Memfisa. 61 Bog koji ide pored barke boga Ara, držeći zvezdu u svakoj ru·

62 Ova molba je samo jednom napisana, ali je očigledna namera da se ponavlja posle svakog od devet delova Molepstvija.

62 EGIPATSKA RELIG IJA

snagu koja ga štiti, i u Tatuu u miru boraviš, Podaj mi stazu," itd.

5. " Klanjam ti se, o, gospodaru drveta Akacije", barka je Seker" na saonice postavljena; ti odbijaš Zloduha, poslenika Zla, i uzrokuješ da Učat (tj. Oko Horovo ili Raovo) u boravištu svom počine. Podaj mi stazu," itd.

6. " K1anjam ti se, 0, ti koji si moćan II času svome, ti veliki i moćni Prinče, žitelju An-rut-fa", gospodaru neprolaznosti i tvorče večnosti, ti s i gospodar Suten-henena (Heraklopolj Magna). Podaj," itd,

7. "Klanjam ti se, o, ti koji se oslanjaš na Pravdu i Istinu, ti si gospodar Abidosa i udovi su tvoji spojeni u Ta-česertu (tj. Svetoj zemlji, podzemnom svetu) ; ti si onaj kome su mrski podvala i lukavstvo. Podaj," itd.

8 . . . Klanjam ti se, o, ti koji si u barci svojoj, ti dovodiš Hapija (tj. Nil) od izvora njegovog; na telu ti svetlo sija i žitelj Nehena ti si. Podaj," itd.

9, .. Klanjam ti se, o, tvorče bogova, ti kralju Juga i Severa, o, Ozirise, pobedniče, vladaoče sveta u milostivim dobima svojim ; ti si gospodar sveta nebeskog. POdaj," itd.

I opet: " Ra je kao Oziris obasut svim dijademama božanskih duhova i bogova Amenteta, On je jedno božansko obličje, skriveni Tauta, sveta Duša Amentetove glave, Un-nefer, čiji će život trajati zanavek,""

Već smo pomenuli pomoć koju je Tot ukazao Izidi kad joj je saopštio reči kojima je oživela svog mrtvog

6l Ovo drvo se nalazilo II Heliopolju i Mačka, tj. Sunce, sedela je pored njega. (Vidi str. 59 ).

64 Ceremonija postavljanja barke Seker na saonice obavljala se II zoru.

6s Mesto na kojem ništa ne raste - podzemni svet. 66 Vidi Chapters of Coming Forth by Day, str. 334.


muža, ali najbolji pregled dobrih dela koja je ovaj bog učinio za Ozirisa sadrži himna u Huneferovom papirusu", gde pokojnik govori :

"Dođoh tebi, o, sine Nutin, Ozirise, Prinče večnosti ; ja sam u pratnji boga Tota, i radovah se svemu onom što on za tebe učini, On je udahnuo svež vazduh u nozdrve tvoje, i život i snagu tvom divnom licu ; i severac koji iz Temua za nozdrve tvoje izlazi, o, gospodaru Ta-česerta, On je učinio da ti bog Su telo osveti i ; on ti je stazu zracima svetla obasjao ; on je otklonio nedostatke i mane tvojih udova magičnom moći reči iz usta svojih ; on je Hora i Seta pomirio tebe radi ; on je uništio vihor i oluju; on je naterao dva protivnika (tj. Seta i Hora) da ti budu susretljivi i da dve zemlje pred tobom u miru žive; on je gnev iz srca njihovih odagnao i svaki se od njih sa bratom svojim (tj, tobom) pomirio,"

"Sin ti je Hor pobedonosan u prisustvu svih bogova, vlast nad svetom beše mu predata i vlast se njegova proteže do najudaljenijih delova zemlje. Presto boga Seba njemu je dosuđen, zajedno sa položajem koji je bog Temu stvorio i koji je utvrđen presudama [donetim] u Dvorani arhiva i upisan na gvozdenoj ploči prema zapovesti oca tvoga Ptah-Tanena kad je na veliki presto seo. On je svog brata postavio na presto koji je bog Su podigao (tj, nebo), da razastre vode preko planina, da učini ela se pojavi ono što po brdima raste i zrno (?) što na zen;lji niče, i on umnožava vodom i zemljom, Bogovi nebeski i bogovi zemaljski prelaze u službu tvog sina !-lora. i prate ga u dvoranu njegovu [gde] se izriče presuda koje.m će im on gospodar biti, i oni [mu volju] odm�h izvršavaju."

- - - -61 lb .. d., str. 343.

I

--------�.-


Neka ti se raduje srce, o, gospodaru bogova, neka ti se '�rce silno raduje; Egipat i Crvena Zemlja u miru žive i služe pokorno pod tvojom suverenom vlašću. Hramovi su na sopstvenoj zemlji utvrđe.ni� gradovi i. no: me sigurno čuvaju dobra kojima u svoJe Ime vladaJu, .' prinećemo ti božanske darove koje smo gotovI da učlmmo i nudićemo žrtve U tvoje ime zauvek. U tvoJe se Ime kliČe žrtve livenice se izlivaju za tvoj KA, i pogrebna jela [ti

'prinose] duhovi koji su u praH-Iji tvojoj, . . i vođom se

škropi ... sa svake strane duša umrlIh u zemlji ovoJ. Svaka je zamisao Raova koja se na tebe odnoSila od počet: ka bila izvršena. Sada, dakle, o, sme Nutm, krumsan SI kao što je Neb-er-čer krunisan dok se ra.đ�. Ti živiš, ti si utvrđen, ti mladost svoju obnavljaš I tI SI Istlmt I savršen ; tvoj otac Ra ti je udove osnažio i zajednica bogova ti kliče. Boginja Izida je s tobom i nikad te ne napušta ; neprijatelji [te] nisu zbacili ; gospodari sVih zemalja lepotu tvoju slave baš kao što slave Raa k�d se ra�a početkom svakog dana. Ti se rađaš kao uzvišeno bice posredstvom uzora svoga, lepote tvoje uzdižu lice [čovekovo] i [njegov] korak dugim čine. Suv�renost . oca tv�g Seba beše ti predata, i boginja Nut, majka tvoJa, kOJa Je bogove rodila, i tebe donese kao prvorođenog od pet bogova, i lepotu tvoju stvori, i sazda ud�ve tvoJe. TI SI kao car utvrđen bela ti je kruna na glavI I u ruke SI svoje kuku i bič u;eo ; dok si u utrobi bio, i još na ze�lj� nisi izašao bio si krunisani gospodar dvejU zemalja, I Raova kru�a ,Atef' na čelu ti beše. Bogovi ti prilaze do zemlje se klanjajući i u strahu se obuzdavaju ; o.ni se povlače i kad te vide odlaze sa užasom RaovIm, I pobeda tvoje

' Uzvišenosti u srcima je njih�vim. Zivot je. s to

bom, i darovi jela i pića ti sleduju, I ono što tl pn pada pred licem se tvojim nudi."


U jednom odeljku druge, vrlo slične himne", opisani su još neki Ozirisovi vidovi, i posle reči " Klanjam ti se o Vladaru onih koji su u Amentetu", naziva se on , , . bićem koje "muškarcima i ženama daje život po drugi put"", tj. "onaj koji čini da se smrtnici ponovo rode." Kako se ceo odeljak odnosi na Ozirisa "koji se obnavlja" i na njegovo "podmlađivanje slično Raovom svakog pojedinog dana", nema sumnje da je vaskrsenje umrlih, to jest njihovo rođenje u novom životu, bilo ono što pisac podrazumeva pod drugim rođenjem muškaraca i žena. Iz ovog ode ljka takođe možemo videti da je Oziris postao jednak Rau i da je od boga mrtvih postao bog živih. Osim toga, u vreme kad su se gornji izvodi prepisivali, nije se samo smatralo da Oziris zauzima položaj koji je Ra nekada imao, već je i njegov sin Hor, koji se rodio posle očeve smrti, na osnovu pobede nad Setom prihvaćen kao naslednik Ozirisov. I ne samo da je napredovao do "čina i dostojanstva" svog oca Ozirisa, već je u svom vidu "očevog osvetnika" postepeno stekao naročit položaj zauzimaoca i posrednika u ime dece čovekove. Tako u sceni Suđenja on dovodi pokojnika pred Ozirisa i moli oca da umrlom dozvoli da uživa blagodeti koje uživaju oni koji su "istina glasa" i koji su se opravdali na suđenju. Takva molba, koju je Ozirisu u Izidinom prisustvu upućivao sin rođen pod tako izuzetnim okolnostima, nailazila je, Egipćani su mislili, na siguran odziv; i potomak oca, začet posle smrti očevog tela, prirodno je bio najbolji pokojnikov zastupnik.

Ali, iako su tako uzvišene ideje o Ozirisu i njegovom položaju među bogovima uglavnom prevladale u Egiptu za vreme XVIII dinastije (oko 1 600. pre n. e.l,

68 Vidi Chapters of Coming Forth by Day. str. 342. 69 Ove reči su mes tcmemu em nem.


očigledno je da su neki verovali da, uprkos svoj predostrožnosti, telo može istru leti, i da je neophodno posebno zamoliti Ozirisa da bi se ovaj kobni ishod izbegao. Sledeća izuzetna molitva nađena je prvo ispisana na platnenom povoju kojim je bila obavijena mumija Totmesa III, ali od tada je ovaj tekst, pisan hijeroglifima, pronađen i na Nuovom papirusu70, i on se, naravno, morao tako de naći i na papirusu čuvanom u Torinu, koji je pokojni dr. Lepsijus objavio već 1 842. Ovaj tekst, koji je sada opšte poznat kao Poglavlje CLIV Knjige mrtvih, nosi naslov "Poglavlje u kojem se telu ne dopušta da istruli". Tekst počinje :

"Klanjam ti se, o, moj božanski oče Ozirise! Dođoh tebi jer ti balsamovati možeš, uistinu balsamovati ove udove moje, jer neću da istrulim i skončam, [već da budem) sličan ocu svome Heperi, božanskom uzoru njegovom koji nikad ne vide raspadanja. Hajde, onda, učini da gospodarim dahom svojim, o, ti gospodaru vetrova, koji umnožavaš božanska bića koja su tebi nalik. De utvrdi me, i ojačaj me, o, gospodaru pogrebnog kovčega. Dopusti da uđem u zemlju večnosti isto kao što je dopušteno tebi i tvom ocu Temuu, o, ti čije telo ne vide truljenja i koji sam nikad ne vide truljenja. Ja nikad ne uradih ono što ti mrziš, ja, štaviše, klicah sa onima koji tvoj KA zavoleše. Ne daj da mi se telo u crve pretvori, već me [od njih) spasi isto kao što si sebe spasao. Preklinjem te, ne daj da u gnjilež padnem kao što dozvoljavaš da svaki bog, svaka boginja, svaka životinja i svaki gmizavac truljenje iskusi kad duša iz njih posle smrti izađe. Jer kad duša ode, čovek raspadanje doživljava, trule kosti tela njegovog i ogavne postaju, propadaju udovi

70 Brit. muz. No. 10477, arak 18. Ovaj tekst sam objavio u svojim Chapters of Coming Forth by Day, str. 398-402.

•


jedan po jedan; kosti se u gnjecavu masu mrve, meso se u smradnu tečnost pretvara i postaje on brat gnjileži koja se na njega oborila. I on se u roj crva pretvara, i on masa crva postaje, kraj mu se bliži i truli on na vidiku boga Šua jednako kao i svaki bog, svaka boginja, i svaka ptica krilata, i svaka riba, i svaki stvor što puže, i svaki gmizavac, i svaka životinja, i svaki stvor, ma kakav da je. Kad me crvi ugledaju i poznaju, daj da padnu na stomake svoje i daj da ih strah od mene užasne; i daj da se tako desi sa svakim stvorenjem posle smrti [moje), bilo da je to životinja, ili ptica, ili riba, ili crv, ili gmizavac. I daj da se iz smrti život rodi. Ne daj da [me) raspadanje od ma kog gmizavca dokrajči i ne daj da na mene navale u raznim obličjima svojim. Nemoj me predati onom dželatu koji u svom mučilištu (?) boravi, koji udove tela ubija i primorava ih da istrule, koji mnoga mrtva tela razara, dok sam skriven ostaje i od klanja živi; daj da živim i njegov nalog izvršim, i daj da učinim ono što je on naredio. Nemoj me u njegove ruke predati i ne daj da nada mnom zagospodari, jer ja sam pod tvojom vlašću, o, gospodaru bogova."

"Klanjam ti se, o, moj božanski oče Ozirise, biće ti je sa udovima spojeno. Ti nisi istrulio, nisi se u crve pretvorio, nisi nestao, nisi gnjilež postao, nisi se raspao i nisi se II crve premetnuo."

Poistovećujući se sa Heperom, bogom koji je stvorio Ozirisa i njegovu zajednicu bogova, pokojnik dalje kaže:

"Ja sam bog Hepera, i udovi će moji živeti do večnosti. Ja neću svenuti, ja neću istruliti, ja se neću raspasti, neću se u crve pretvoriti i neću gnjilež ugledati pred okom boga Šua. Imaću biće svoje, imaću biće svoje; živeću, živeću ; razvijaću se, razvijaću se, razvijaću se; u miru ću se probuditi. Neću istru liti ; utroba mi se

•

----------------------.�


neće raspasti ; neću zbog povreda patiti ; oko mi neće istrunuti ; oblika mog lica nestati neće; uvo mi neće ogluveti ; glava mi se od vrata neće odvojiti; neće mi jezik ukloniti ; kosu mi neće odseći, obrve mi neće izbrijati i nikakva kobna ozleda neće me snaći. Telo će mi se utvrditi i neće se u prah smrviti, niti će propasti na zemlji ovoj."

Sudeći po gore navedenim odlomcima možemo pomisliti da su izvesni Egipćani očekivali vaskrsenje fizičkog tela i izgleda da pominjanje raznih delova tela potvrđuje ovo gledište. Ali telo čija se neukvarljivost i besmrtnost tako ubedljivo objavljuje jeste SAHU, ili duhovno telo, koje je iznenada postalo od fizičkog tela preobraženog molitvama koje su se izgovarale i obredima koji su se vršili na dan pogreba ili polaganja u grob. Zanimljivo je primetiti da se u CLIV glavi ne pominju ni hrana ni piće i da kao neophodno sredstvo za život pokojnik pominje jedino vazduh, koji dobija posredstvom Temua, boga koji je uvek predstavljan n ljudskom obličju ; bog se ovde pominje u svom vidu noćnog Sunca koje je suprotnost Rau, dnevnom Suncu, i namera je da se napravi poređenje Sunčeve dnevne smrti sa pokojnikovom smrću. Cuvanje glave bogo-čoveka Ozirisa u Abidosu već je bilo pomenuto, i verovanje da je tamo sačuvana bilo je rašireno po celom Egiptu. Ali u gore pomenutom tekstu pokojnik kaže : "Glava mi se od tela neće odvojiti", što izgleda označava njegovu želju da sačuva svoje telo u celosti, i pored toga što je Oziris bio svemoguć i mogao ponovo sastaviti udove i povratiti telo, isto kao što je učinio sa sopstvenim udovima i telom koje je Set raskornadao. Poglavlje XLIII Knjige mrtvih" upućuje takođe na važnu vezu sa Oziri-

I I Vidi The Chapters ofCom;ng Forth by Day. str. 98.


sovom glavom. Ono nosi naslov "Poglavlje u kojem se ne dopušta da čovekova glava bude odsečena u podzemnom svetu", i mora da je prilično staro. U njemu pokojnik kaže: "Ja sam Veliki, sin Velikog; ja sam Vatra i sin Vatre, kojoj je njegova glava bila predata pošto je odsečena. Glava Ozirisova nije od njega bila odvojena, neka ni glava pokojnikova ne bude od njega odvojena. Ja se sastavih (ili se povratih); ja se dovrših i upotpunih ; ja mladost svoju obnovi h ; ja sam Oziris, bog neprolaznosti. "

Na osnovu navedenog može izgledati da, prema jednoj verziji priče o Ozirisu, njegova glava nije bila samo odsečena, već i da je prošla kroz vatru ; i ako je ova verzija vrlo stara, kao što bi svakako mogla biti, a verovatno i jeste, ona nas odvodi u praistorijska vremena u Egipat, kad su se tela umrlih sakatila i spaljivala. Profesor Videman72 misli da je sakaćenje i kidanje tela umrlih bilo posledica verovanja da se telo kojem je KA, ili dvojnik, pripadao mora iskidati da bi on napustio ovu zemlju, i navodi činjenicu da su se svi predmeti lomili u vreme kad su stavljani u grobove. On takođe istražuje kratkotrajan običaj u praistorijskim grobovima u Egiptu gde su se izgleda mešali načini sahranjivanja celog i raskomadanog tela, jer iako je u nekima od njih telo bilo iskidano na komade, očigledno je d, su učinjeni uspešni pokušaji da se ono ponovo sastavi postavljanjem delova na odgovarajuće mesto koliko je to bilo moguće. l možda se na ovaj običaj odnose različita mesta u Knjizi mrtvih, kad pokojnik objavljuje da je sakupio svoje udove i "telo svoje opet upotpunio", i već u V dinastiji kralju Teti se ovako obraćaju: "Ustani, o, Teta ! Glavu

72 Vidi J. de Morgan, Ethnographie Prehistorique. str. 210.


svoju si primio, kosti svoje si sastavio7J, udove svoje si sakupio" .

Životopis Ozirisa, boga vaskrsenja, pratili smo sada od najranijih vremena do kraja razdoblja vladavine Amenovih sveštenika (oko 900. pre n. e.), kada je Amen-Ra uguran među bogove podzemnog sveta, i molitve su, u nekim slučajevima, upućivane njemu umesto Ozirisu. Od ovog vremena pa nadalje Amen je zadržavao ovaj visoki položaj i u razdoblju Ptolomeja, u poruci pokojniku Kerašeru, čitamo: "Lice tvoje pred Raom sija, duša tvoja pred Amenom živi i telo se tvoje pred Ozirisom obnavlja." l opet se kaže : "Amen je pokraj tebe da te oživi . . . Amen ti prilazi sa dahom života i on te navodi da dah udahneš u kući tvojoj pogrebnoj." Ali. uprkos ovome, Oziris je imao i zadržao najviše mesto u srcima Egipćana, od prvog do poslednjeg, kao bogo-čovek, biće koje je i božansko i ljudsko; i nikakva invazija spolja, i nikakva verska ili politička previranja, i nikakvi uticaji koje su strani narodi mogli na njih imati nisu uspeli da umanje njihovo poštovanje ovog boga kao uzroka, simbola i uzora vaskrsenja i večnog života. Skoro pet hiljada godina ljudi su balsamovani po ugledu na balsamovani lik Ozirisov; i odlazili su u grob verujući da će im tela pobediti moć smrti, i grob, i trulež jer ih je i Oziris pobedio ; i sigurno su se nadali vaskrsenju i besmrtno m, neprolaznom i duhovnom telu, jer je Oziris ustao u preobraženom duhovnom telu i uzneo se na nebo, gde je postao kralj i sudija mrtvima, i u njemu dostigao večni život.

Glavni razlog postojanosti Ozirisovog kulta u Egiptu bila je, verovatno, činjenica da je on svojim sledbenicima obećavao i vaskrsenje i večni život. Egipćani su

7l Recucil de Travaux, tom. v, str. 40 (r. 287).


čak i posle prihvatanja hrišćanstva nastavili da balsamuju svoje mrtve, i još dugo su mešali atribute svog Boga i "bogova" sa atributima Svemogućeg Boga i Hrista. Sami Egipćani se neće nikad odreći verovanja da se telo mora balsamovati da bi se umrlom osigurao večni život, dok su hrišćani, iako su propovedali istu doktrinu vaskrsenja kao i Egipćani, otišli korak dalje i tvrdili da uopšte nema potrebe za balsamovanjem mrtvih. Sveti Antonije Veliki preklinjao je svoje sledbenike da mu ne balsamuju telo i ne drže ga u kući, već da ga sahrane i da nikom ne kažu gde su ga sahranili, da oni koji su ga voleli ne dođu i ne izvuku ga i balsamuju kao što su po običaju radili sa telima onih koje su smatrali svecima. "Odavno sam molio episkop e i sveštenike da opominju ljude da prestanu da se pridržavaju ovog beskorisnog običaja" ; i u vezi sa svojim sopstvenim telom, rekao je : "Kad vaskrsnem iz mrtvih primiću ga nepokvarljivog od Spasitelja."" Sirenje ove ideje. zadalo je veštini balsamovanja smrtni udarac i, iako su iz urođenog konzervatizrna i želje da stvarna tela svojih voljenih pokojnika imaju pored sebe Egipćani izvesno vreme nastavili da čuvaju svoje mrtve kao i ranije, ipak su, malo po malo, razlozi za balsamovanje zaboravljani, poznavanje te veštine izumiralo, pogrebni obredi bledeli, molitve postajale mrtvo slovo i običaj pripreme mumije zastareo. Sa umiranjem ove veštine umrlo je takođe i obožavanje i verovanje u Ozirisa, koji je od boga mrtvih postao mrtav bog i, barem za egipatske hrišćane, njegovo mesto je zauzeo Hristos, "prvenac umrlih", čije se vaskrsenje i moć da podari večni život u to vreme propovedalo po celom poznatom svetu. U Ozirisu su egipatski hriš-

,. Vidi Rosweyde, Vitae Patrum. str. 59; 2itije svetog Antonija od Atanasija (Migne), Patrologiae, Ser. Graee. tom 26, str. 972.

•


ćani našli prauzor Hrista, i na slikama i kipovima na kojima )zida doji svog sina Hora videli su pra uzore Bogorodice i njenog Deteta, Hrišćanstvo nije nigde na svetu naišlo na narod čiji je duh �i0 tako savršeno pripremljen da prihvati nleg'ova učenja' kao u Egiptu.

Ovo se poglavlje može na doličan način završiti nekolikim izvodima iz Izidinih i Neftidinih pesama, koje su u hramu Amen-Raa u Tebi pevale dve sveštenice koje su personifikovale ove dve boginje."

"Zdravo da si, ti gospodaru podzemnog sveta, ti Biku onih koji su u njemu, ti Slika Ra-Harmahisa ti Dete , divne pojave, dadi nam u miru. Ti si svoje nedaće odagnao, tl SI zlu kob oterao ; Gospodaru, dodi nam u miru. O, Un-nefere, gospodaru hrane, ti zapovedniče, ti koji SI strašne uzvišenosti, ti Bože, upravitelju bogova, kad ti zemlju preplaviš [sve] se porada. Ti si od bogova velikodušniji. Zračenja tvog tela mrtvima i živima život daju o: ti gospodaru hrane, ti vladaoče zelenog bilja, ti moć: nl gospodaru, ti sušti no života, ti što bogovima darove prinosiš i pogrebna jela blaženima. Duša ti za Raom hita, ti u zoru sijaš, ti u sumrak zalazi š, ti izlaziš svakog dana; tl ćeš s leve strane Atmuove zanavek izlaziti. Ti si slavan, namesnik Raov; zajednica ti bogova dolazi prizivajući lice tvoje sa kojeg plamen neprijatelje tvoje dostiže. Radujemo se kad kosti svoje sakupljaš i kad svakodnevno telo svoje sastavljaš. Anubis ti dolazi, i dve sestre (tj. (zida i Neftida) ti dolaze, One su divne stvari za tebe spremile, i udove su ti sakupile, i traže one da spoje osakaćene delove tela tvoga. Nečistoću sa njih o našu kosu obriši i dadi nam bez sećanja na ono što te rastuži. Dodi u svom atributu "Princa zemaljskog",

H Vidi moj Hieratic Papyrus of Nesi-Amsu (Arcbaeologia, tom Iii).

"


odagnaj strepnju svoju i s nama u miru budi, o, Gospodaru. Ti ćeš naslednikom sveta proglašen biti, i jedinim bogom, i izvršiteljem zamisli bogova. Svi te bogovi pozivaju, do di onda u hram svoj i ne boj se. O, Ra (tj. Ozirise), Izida i Nef ti da te vole; ostani u boravištu svome zauvek,"

EGIPATSKI "BOGOVI"

Cesto je u ovoj knjizi moralo biti reči o egipatskim "bogo�ima",; vreme je da sada objasnimo ko su i šta su om bilL Vec smo pokazali koliko monoteistička strana egipatske religije podseća na veru hrišćanskih naroda i nekoga će iznenaditi da je narod, koji je imao tako uz�išene ideje o Bogu kakve su imali Egipćani, ikad mogao postali poslovičan zbog svog navodnog obožavanja mnoštva "bogova" u različitim obličjima, Sasvim je tačno da su Egipćani uka�ivali poštovanje izvesnom broju bogova, broju tako vehkom da bi samo spisak njihovih Imena Ispunio čitavu knjigu; ali isto tako je tačno da ni u Je�nom vremenu obrazovani staleži u Egiptu nisu postavlJah "bogove�' na ,isti uzvišeni stupanj kao Boga i nisu nikad nl pomišljah da će se njihova shvatanja o ovome moći rđavo protumačiti, U praistorijskim vremenima Je svako selo ili gradić, svaka oblast i pokrajina i sva,ki veliki grad imao svog posebnog boga; možemo 011 CI korak dalje i reći da je svaka porodica bez obzira na imovinsko stanje i položaj, imala svog

' sopstvenog

bo�a . . Dobrostojeća porodica je odabirala nekog da slUZI njenom bogu i da se pobrine za sve njegove potrebe, dok Je siromašna porodica prilagala prema svojim mogućnostima u zajednički fond za opremanje božje

•

EGIPATSKI ,BOGOVI' 75

kuće, za odežde itd. Ipak je bog bio neodvojivi deo porodice, bilo bogate ili siromašne, i njegova je sudbina praktično bila povezana sa sudbinom porodice. Propast porodice uključivala je i propast boga, a doba napretka donosila su bogate darove, nove odežde, možda i novo svetilište i slično. Bog sela, iako je bio važnije biće, mogao je biti odveden u ropstvo zajedno sa narodom tog sela, ali je pobeda njegovih sledbenika u pohodu ili u borbi bila uzrok još većih počasti i pronosila njegovu slavu.

Bogovi provincija ili velikih gradova bili su, naravno, veći od bogova sela i pojedinih porodica, i u velikim zgradama koje su im posvećene, tj. hramovima, mogli su se naći, predstavljeni kipovima, u velikom broju. Ponekad bi se atributi jednog boga pripisivali drugom, ponekad bi se dva ili više bogova "spajali" ili sjedinjavali u jednog, ponekad su se bogovi donosili i>; dalekih sela i gradova, pa čak i iz stranih zemalja, i povremeno bi neka opština ili grad odbacila svog boga ili bogove i prihvatila sasvim nove iz neke susedne oblasti. Na ovaj način se broj bogova vazda menjao, i relativan položaj pojedinih bogova se neprestano menjao ; danas jedva zametljiv i skoro nepoznat lokalni bog mogao je pobedom u ratu postati glavni bog grada i, s druge strane, bog koga su jednog meseca obožavali bogatim darovima i velikom svetkovinom, mogao je već sledećeg meseca potonuti u beznačajnost i postati mrtav bog u svakom pogledu. Ali, pored porodičnih i seoskih, postojali su i nacionalni bogovi, bogovi reka i planina, bogovi zemlje i neba, i svi oni zajedno su činili znatan broj "božanskih" bića, čija se dobra volja morala osigurati i čija se zla volja morala ublažiti. Pored njih, izvestan broj životinja posvećenih bogovima takođe je smatran

"božanskim", i strah, isto koliko i ljubav, naterao je

•


Egipćane da ih priključe svojim brojnim vrstama bogo-va.

Egipatski bogovi čija su nam imena poznata ne predstavljaju sve one koje je Egipćaninova mašta zamislila, jer za njih, kao i za mnogo šta drugo, potpuno važi zakon opstanka samo najsposobnijih. Mi ne znamo ništa o bogovima praistorijskih vremena, ali je više nego verovatno da neki od bogova koji su poštovani u dinastičkim vremenima predstavljaju, u izmenjenom obliku, božanstva primitivnog ili poluprimitivnog Egipćanina koja su na njegovu svest imala najduži uticaj. Biće dovoljan tipičan primer takvog boga, naime Tota, čiji je prvobitni znak bio pavijan sa psećom glavom. U pradavna vremena ovoj' životinji se ukazivalo veliko poštovanje zbog njene visprenosti, inteligencije i lukavstva; i primitivni Egipćanin je, kad ga je čuo kako dreči neposredno pred izlazak i zalazak sunca, zaključio da je on na neki način razgovarao ili bio blisko povezan sa suncem. Ova ideja se zadržala u njegovoj svesti, i u dinastičkim vremenima, na vinjeti koja predstavlja izlazeće sunce, otkrivamo da pavijani, za koje kažu da su preobraženi otvarači nebeskih vrata, čine pravu zajednicu bogova i u isto vreme jednu od najupečatljivijih odlika ove scene. Tako se jedna ideja koja se rodila u najudaljenijim vremenima prenosila s pokolenja na pokolenje dok se nije iskristalisala u najboljim prepisima Knjige mrtvih, u razdoblju kad je Egipat bio u zenitu moći i slave. Naročit rod psoglavog majmuna koji je predstavljen na kipovima i papirusima poznat je po svom lukavstvu, a takve su i reči koje je saopštio Totu, koji ih je zatim preneo Ozirisu, što je njemu omogućilo da bude

"istina glasa" ili pobednik nad neprijateljima. Verovatno se u ovom svojstvu, tj. kao prijatelj umrlih, psoglavi majmun prikazuje kako sedi na vrhu stuba Terazija na


kojima se srce umrlog meri simboličkim perom Maat; jer su najuobičajenija imena ovog boga "gospodar božanskih knjiga", "gospodar božanskih reči", tj. formula koje su primoravale i prijatelja i neprijatelja da se pokori umrlom. U docnijim vremenima, kad se Tot počeo predstavljati pticom ibis, njegovi atributi su se množili i on je postao bog pisma, nauke, matematike itd. ; izgleda da u stvaranju nije igrao ulogu različitu od one uloge "mudrosti", koju je tako divno opisao pisac Izreka (vidi gl. VIII, stihovi 23-3 1) .

Kad god su i gde god su Egipćani pokušali da stvore sistem bogova, uvek su uviđali da se stari lokalni bogovi moraju uzeti u obzir i da se za njih mora naći mesto u tom sistemu. Ovo se moglo postići njihovim uključivanjem u trijade, ili grupe od devet bogova, koje se sada uopšteno nazivaju "eneadama" ; ali, na ovaj ili onaj način, oni su se morali pojaviti. Istraživanja u nekoliko poslednjih godina pokazala su da je u Egi"tu moralo postojati nekoliko velikih škola teološke mlsh, I da su sveštenici svake od njih činili sve što je bilo u njihovoj moći da prikažu nadmoć svojih bogova. U dinastičkim vremenima mora da su postojala velika veća u Heliopolju, Memfisu, Abidosu i u jednom ili dva mesta u Delti, da i ne pomenemo manje svešteničke škole k�je su se verovatno nalazile u mestima sa obe strane Nila južno od Memfisa. Od teorija i doktrina svih o�ih škola i veća u najpotpunijem obliku su preživele one IZ Hehopolja, i posle pažljivog ispitivanja pogrebnih tekstova koji su ispisivani na spomenicima egipatskih kraljeva V i VI dinastije možemo reći kakva su shvatanja imali o mnogim bogovima. Odmah vidimo da je veliki bog Heliopolja bio Temu ili Atmu, sunce na zalasku, i njemu su sveštenici iz tog mesta pripisivali atribute koji su s pravom pripadali Rau, dnevnom bogu-Suncu. Iz ovog

•


ili onog razloga uobličili su ideju zajednice bogova, ukupno devet, koja se zvala " velika zajednica (paut) bogova", i na njeno čelo postavili boga Temua. U XVII glavi Knjige mrtvih" nalazimo sledeći odlomak:

"Ja sam bog Temu u rađanju njegovom ; ja sam jedini. Ja sam postao u Nuu. Ja sam Ra koji u početku izađe ...

,

Zatim dolazi pitanje : "Ali ko je ovo?" I odgovor:

"To je Ra kad u početku izađe u gradu Suten-henenu (Heraklopolj Magna), krunisan kao kralj u izlasku. Stubovi boga Šua ne behu još stvoreni kad on beše na stepeništu onog koji u Hemenuu (Hermopolj Magna) boravi." Iz ovih izvoda doznajemo da su Temu i Ra bili jedan .isti bog, i da je on bio prvi potomak boga Nua, prvobitne vodene mase, iz koje su svi bogovi postali. Tekst se nastavlja : "Ja sam veliki bog Nu, koji je samog sebe rodio, koji je učinio da imena njegova postanu i da sazdaju zajednicu bogova. Ali ko je ovo? To je Ra, tvorac imena udova svojih, koji postadoše u obličju bogova koji su u pratnji Raovoj." I opet: .. Ja sam onaj koji se .�ije vratio među bogove. Ali ko je ovo? To je Tem, kOJI u disku boravi, ili, kako neki kažu, to je Ra u izlasku svome na istočnom obzorju neba." Tako dalje saznajemo da je Nu samog sebe stvorio i da su bogovi jednostavno imena njegovih udova; ali onda je Ra Nu i bogovi koji su u njegovoj pratnji ili sviti samo su pers'onifikacije imena njegovih udova. Onaj koji se ne može vratiti među bogove jeste i Temu i Ra, i tako otkrivamo da su Nu, Temu i Ra jedan isti bog. Postavivši Temua na čelo svoje zajednice bogova heliopoljski sveštenici su tako i Rau i Nuu dali mesto visoke časti ; oni su domišljato uspeli da svog lokalnog boga učine glavnim u

76 Vidi Chapters of Coming Forth by Day, str. 49.

EGIPATSKI .BOGOVI" 79

zajednici, ali su u isto vreme starijim bogovima dodelili značajne položaje. Na ovaj način su Raovi obožavatelji, koji su svog boga smatrali najstarijim od svih bogova, imali malo razloga za žalbu na uvođenje Temua u zajednicu bogova, a lokalna taština Heliopolja bila je zadovoljena.

Ali, pored devet bogova za koje se mislilo da obraZUJU .. veliku zajednicu" bogova grada Heliopolja, postojala je i druga grupa od devet bogova zvana .. mala zajednica" bo&ova i, najzad, treća grupa od devet bogova, koji su sačinjavali najmanju zajednicu. Iako bi se sada moglo očekivati da paut, ili zajednica devet bogova, sadrži uvek devet bogova, ovo nije bio slučaj, i broj devet ovako upotrebljen može ponekad da zavede. U tekstovima nalazimo nekoliko mesta na kojima se nabrajaju bogovi pauta i njihov ukupan broj je ponekad deset a ponekad jedanaest. Ova činjenica se lako objašnjava kad se setimo da su Egipćani proglašavali bogom različita obličja ili vidove jednog boga, ili različite faze u njegovom životu. Tako su sunce na zalasku, zvano Temu ili Atmu, izlazeće sunce zvano Hepera i podnevno sunce zvano Ra, bili tri oblika istog boga; ako je bilo koji od ova tri obličja bio uključen u paut ili zajednicu devet bogova, i ostala dva obličja bila su takođe prećutno uključena, čak iako je paut tada sadržavao jedanaest umesto devet bogova. Na isti način se podrazumevalo da su različita obličja svakog boga ili boginje pauta bila uključena u njega, ma koliki da je ukupan broj bogova mogao biti. Prema tome, ne bi trebalo da pomislimo da su tri zajednice bogova bile ograničene na broj 9 x 3, ili dvadeset sedam, čak i ako je simbol boga bio naveden u tekstu dvadeset sedam puta.

Već smo pomenuli veliki broj bogova koji su bili poznati Egipćanima, ali ćemo odmah predočiti da se to

•

----------------------------------�� --


odnosilo samo na one bogove za koje se mislilo da utiču na čovekovu sudbinu na ovom i na onom svetu i koje je narod Egipta obožavao i duboko poštovao. Broj im je bio relativno ograničen i može se zapravo reći da se podudarao sa brojem članova velike heliopoljske zajednice bogova. to jest, sa bogovima koji su pripadali Ozirisovom krugu. Oni se mogu ukratko opisati na sledeći način :

I . TEMU ili ATMU, tj. "onaj koji dovršava" dan, isto kao što je Plah bio "onaj koji započinje" dan. U priči o stvaranju on objavljuje da se razvio u obličju boga Hepere, i u himnama se kaže da je on "tvorac bogova", .,sazdatelj ljudi" itd., i on je bespravno prisvojio Raov položaj medu bogovima Egipta. Njegov kult je već morao biti vrlo star u vreme kraljeva V dinastije, jer je u to vreme tradicionalno predstavljan u obličju muškarca.

2. Su je bio prvorođeni sin Temuov. Prema jednoj legendi on je postao neposredno od ovog boga, dok mu je, prema drugoj, boginja Hator bila majka ; u trećoj legendi, pak, otac mu je bio Temu, a majka Iusaset. On je prokrčio sebi put između bogova Seba i Nut i ovu poslednju podigao da sazda nebo, i ovo se verovanje čuva od zaborava na kipovima ovog boga na kojima je predstavljen kako se diže sa zemlje sa sunčevim diskom na ramenima. Kao moć prirode on je bio uzor svetla i, stojeći na vrhu stepeništa u Hermopolju Magni, on je dizao nebo i držao ga svakog dana. Da bi mu pomogli u ovom poslu postavio je stubove na najvažnijim tačkama, i tako su "Suovi nosači" potpornji neba.

3 . TEFNUT je bila Suo va sestra bliznakinja ; kao moć prirode ona je bila uzor vlage, rose ili nekog vida sunčeve toplote, ali je kao bog mrtvih izgleda bila na neki način dovođena u vezu sa opskrbom umrlog pi-

EGIPATSKI .BOGOVI' 81

ćemo Njen brat Su bio je desno oko Temuovo, a ona je bila levo, tj. Su je predstavljao jedan vid Sunca, a Tefnut Meseca. Bogovi Temu, Su i Tefnut su tako činili trojstvo, i u priči o stvaranju bog Temu, pošto je opisao kako su Su i Tefnut od njega potekli, kaže "tako od jednog boga postadoh troje" .

4. SEB je bio sin boga Sua. Zvao se "Erpa", tj. "na, sledni poglavar" bogova i "otac bogova", naravno Ozirisa, Izide, Seta i Nef tide. Prvobitno je bio bog zemlje, ali je kasnije postao bog mrtvih jer je predstavljao zemlju u koju se pokojnik polagao. ledna ga legenda poistovećuje sa guskom, pticom koja mu je u kasnija vremena bila posvećena, i on se često naziva " Velika Gakuša" , u aluziji na ideju da je on stvorio prvobitno jaje iz kojeg je nastao svet.

5 . NUT je bila Sebova žena i majka Ozirisova, Izidina, Setova i Neftidina. Prvobitno je bila personifikacija neba i predstavljala ženski princip koji je bio aktivan u stvaranju vaseljene. Prema jednom starom mišljenju, Seb i Nut su postojali u prvobitnom vodenom bezdanu naporedo sa Suom i Tefnut ; kasnije je Seb postao zemlja, a Nut nebo. Pretpostavljalo se da se OV3 dva božanstva spajaju svake večeri i da ostaju zagrljena do jutra, kad ih je Su razdvajao i postavljao boginju neba iznad četiri stuba do večeri. Nut je, prirodno, smatrana majkom bogova i svih živih stvorova, i ona i njen muž Seb su poštovani kao davaoci hrane ne samo živima, već i mrtvima. Iako su u Egiptu bila rasprostranjena različita shvatanja u pogledu tačnog mesta boravka blaženog pokojnika na nebu, ipak su mu sve škole mišljenja u svim razdobljima dodeljivale različite oblasti neba, i brojne aluzije u tekstovima na nebeska tela - to jest sunce, mesec i zvezde - na kojima je pokojnik prebivao dokazuju da konačno boravište duša pravednika


nije bilo na zemlji. Boginja Nut je predstavljana kao žena preko čijeg tela sunce putuje, a ponekad kao krava; njoj je bilo posvećeno drvo sikomora.

6. OZIRIS je bio sin Seba i Nut, muž Izidin i otac Horov. Životopis ovog boga dat je na drugim mestima u ovoj knjizi tako podrobno da je potrebno samo za kratko se na njega osvrnuti. Smatran je čovekom iako je bio božanskog porekla ; živeo je i vladao kao kralj na ovoj zemlji ; brat Set ga je podmuklo ubio i isekao mu telo na četrnaest delova koji su bili razbacani po Egiptu ; posle njegove smrti je Izida, koristeći magične formule koje joj je Tot saopštio, uspela da ga vaskrsne i začeo je sina zvanog Hor; kad je Hor odrastao zametnuo je boj sa Setom, savladao ga i tako "osvetio oca" ; pomoću magičnih formula koje mu je Tot preneo Ozir.is je ponovo sastavio i oživeo svoje telo i postao uzor vaskrsenja i simbol besmrtnosti ; takođe je bio nada, sudija i bog umrlih, verovatno čak i u predinastičkim vremenima. Oziris je u jednom svom vidu bio i sunčevo božanstvo, i izgleda da je prvobitno predstavljao sunce posle zalaska ; uz to je, takođe, poistovećivan s mesecom. U XVIII dinastiji je, međutim, već jednak Rau, pa su mu atributi Boga i svih "bogova" kasnije pripisivani.

7. IZl DA je bila žena Ozirisova i majka Horova; kao boginja prirode imala je mesto u sunčevoj barci za vreme stvaranja, kada je verovatno služila kao uzor zori. Zbog uspeha u ožiVljavanju muževljevog tela izgovaranjem magičnih formula nazvana je "gospodaricom čarolija". Njena lutanja u potrazi za muževljevim telom, muka koju je pretrpela dok je rađala i podizala svoje dete u papirusnim baruštinama Delte i proganjanje koje je podnosila od strane muževljevih neprijatelja predmet su mnogih aluzija u tekstovima svih razdoblja. Imala je različite vidove, ali se mašti Egipćana najviše dopadao

•

f


vid "božanske majke" ; u ovoj ulozi je hiljade kipova predstavljaju kako sedi i doji sina Hora kog drži na kolenima.

8. SET je bio sin Seba i Nut i muž Neftidin. U vrlo ranom .razdoblju smatrali su ga bratom i drugom " Hora Starijeg", grčkog Arouerisa, pa je Set predstavljao noć dok je Hor predstavljao dan. Svaki od ovih bogova je činio umrlom mnogo usluga prijateljske prirode, između ostalog, podigli su i držali lestvice kojima se pokojnik uspinjao od zemlje do neba i pomagali mu da se njima penje. Ali u kasnijim razdobljima mišljenja Egipćana u odnosu na Seta su se promenila, i ubrzo posle vladavine kraljeva pod imenom "Seti", tj . onih čija su imena u osnovu imala ime ovog boga, on je postao personifikacija sveg zla, i sveg onog što je u prirodi grozno i užasno, kao što je pustinja u svom najsamotnijem obliku, bura i oluja itd. Set je, kao moć prirode,uvek vodio rat sa Horom Starijim, tj. noć se s danom borila za premoć; oba su boga, pak, poticala iz istog izvora, jer su glave obojice u jednoj sceni prikazane kao da pripadaju jednom telu. Kad je Hor, Izidin sin, odrastao, borio se sa Setom, koji je ubio Horovog oca Ozirisa, i pobedio ga; u mnogim tekstovima su ove dve prvobitno odvojene borbe zbrkane, a isto tako i dva boga Hora. Pobeda Hora nad Setom u prvom sukobu simboliše samo poraz noći u borbi s danom, dok se drugi Setov poraz izgleda shvatao kao pobeda života nad smrću i dobra nad zlom. Setov simbol je bila životinja sa glavom nalik na kamiIju, ali do sada ona nije na zadovoljavajući način identifikovana ; kipovi ovog boga su retki, jer su većinu uništili Egipćani kad su promenili svoje mišljenje o njemu.

9. NEFfIDA je bila Izidina sestra i njena pratilja u svim lutanjima i nevoljama; imala je, kao i Izida, mesto u Sunčevoj barci u vreme stvaranja, kad je verovatno bi-


la uzor sumraku ili ranoj večeri. Prema jednoj legendi ona je bila Anubisova majka s Ozirisom, dok se u tekstovima Ra proglašava njegovim ocem. U pogrebnim papirusima, stelama itd., ona uvek prati Izidu dok ova pomaže umrlima, i kao što je pomogla Ozirisu i Izidi da pobede podmuklost njenog muža (Seta), isto tako je pomagala pokojnicima da nadvladaju sile smrti i groba.

Ovde, dakle, imamo devet bogova božanske zajednice Heliopolja, ali nije pomenut Hor, sin Izidin, koji je igrao tako važnu ulogu u životopisu svog oca Ozirisa, i ništa nije rečeno o Totu ; oba boga se, medutim, priključuju zajednici na različitim mestima u tekstu i može biti da je njihovo izostavljanje posledica pisareve greške. Već smo dali glavne pojedinosti životopisa bogova Hora i Tota i sada možemo ukratko pomenuti glavne bogove drugih zajednica.

NU je bio "otac bogova" i praotac "velike zajednice bogova" ; on je bio prvobitna vodena masa iz koje je sve proisteklo.

PT AH je bio jedan od najaktivnijih od tri velika boga koji su izvršavali Totove zapovesti, on je rečima izražavao volju prvobitne, stvaralačke Moći; bio je samostvoren, i obličje boga-Sunca Raa kao onog "koji započinje" dan. Iz izvesnih aluzija u Knjizi mrtvih saznajemo da je on "otvarao usta"77 bogovima i u ovom svojstvu je postao bog Ozirisovog kruga. Njegov ženski pandan je bila boginja SEHET i treći član trojstva kojem je on bio poglavar bio je NEFER-TEMU.

PTAH-SEKER je dvojni bog stvoren spajanjem Sekera, što je egipatsko ime za inkarnaciju memfiskog Bika Apisa, sa Plahom.

17 •• Neka mi bog Ptah usta otvori" ; "neka mi bog Su usta otvori alatkom svojom gvozdenom kojom i bogovima usta otvara."(Glava XXIII).

•

EGIPATSKI .BOGOVI· 85

PTAH-SEKER-AUSAR je bio trojni bog koji je, ukratko, simbolisao život, smrt i vaskrsenje.

HNEMU je bio jedan od starih kosrničkih bogova koji je pomagao Plahu u izvršavanju Totovih naredbi, koji je rečima izražavao volju prvobitne, stvaralačke Moći ; opisan je kao "tvorac onoga što jeste, tvorac onoga što će biti, izvor stvorenog, otac očeva i majka majki." On je, prema jednoj legendi, sazdao čoveka na lončarskom kolu.

HEPERA je bio stari, iskonski bog i uzor supstance koja u sebi sadrži klicu života koji samo što nije iznova nastao; tako je on predstavljao mrtvo telo iz kojeg je trebalo da ustane duhovno telo. Prikazivan je u obličju čoveka sa bubom umesto glave i ovaj insekt je postao njegov amblem jer se verovalo da je samoroden i samostvoren. Do dana današnjeg neki stanovnici Sudana tucaju sasušene skarabeje ili bube i piju ih s vodom, verujući da će im to osigurati brojno potomstvo. Ime "Hepera" znači "onaj koji kotrlja", i kad se razmotri navika ovog insekta da valja svoju grudvu napunjenu jajima, prikladnost ovog imena postaje očigledna. Dok se lopta s jajima kotrlja zameci sazrevaju i radaj u se ; i dok se sunce kotrlja nebom o.dašiljući svetlost i toplotu, i sa nj ima život, zemaljski stvorovi nastaju i radaj u se.

RA je verovatno bio najstariji od bogova koje su obožavali u Egiptu i njegovo ime pripada tako dalekom vremenu da mu je značenje nepoznato. On je u svim razdobljima bio vidljivi amblem Boga i bio je ovozemaljski bog kome su svakodnevno prinošeni darovi i žrtve ; vreme je počelo kad se Ra u stvaranju pojavio nad obzorjem u obličju Sunca, i čovekov je život bio uporedivan sa njegovom svakodnevnom putanjom još od najranijih vremena. Verovalo se da Ra plovi nebom u dvema barkama, jednoj ATET ili MATET, u kojoj je


putovao od izlaska sunca do podneva, i drugoj, SEKTET, u kojoj je putovao od podneva do zalaska sunca. Dok se rađao napao ga je Apep, moćni zmaj ili zmija, uzor zla i mraka, i sa ovim čudovištern on se borio sve dok nije izbacio strele koje su se zabole u Apepovo telo i zapalile ga i sprži le; nemani koje su bile u pratnji ovog strašnog protivnika vatra je takođe uništila i tela su im isečena na komade. Ova priča se ponavlja u legendi o borbi između Hora i Seta, i u oba svoja oblika ona je prvobitno predstavljala borbu koja se, kako se smatra· lo, svakodnevno odvijala između svetla i tame. Kasnije, međutim, kad je Oziris uzurpirao Raov položaj i Hor predstavljao božansku moć koja je trebalo da osveti okrutno očevo ubistvo i nepravdu koja mu je bila naneta, ideje o moralnosti, ispravnom i pogrešnom, dobru i zlu, istini i laži, primenile su se na svetlo i tamu, to jest na Hora i Seta.

Budući da je Ra bio "otac bogova", bilo je prirod· no što je svaki bog trebalo da predstavlja neku njegovu menu i što je on predstavljao svakog' boga. Zgodan primer ove činjenice pruža Himna Rau, lep prepi s pronađen na zidovima nagnutog hodnika u grobu Setija I, oko 1 370. pre n. e., iz kojeg navodimo sledeći odlomak:

I I . "Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći, koja ulaziš u boravište Amenta, gle, [tvoje] telo je Temu.

12. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći, koja ulaziš na tajno mesto Anubisovo, gle, [tvoje] telo je Hepera.

13 . Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći, čiji je život duži nego u obličja skrivenih, gle, [tvoje] telo je Šu.

14. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći ... gle, [tvoje] telo je Tefnut.

•

•


1 5 . Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći, koja rađaš zelenilo kad mu je vreme, gle, [tvoje] telo je Seb.

16 . Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći, ti moćno biće koje presuđuješ, . . . gle, [tvoje] telo je Nut.

17 . Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći, gospodaru ... gle, [tvoje] telo je Izida.

1 8. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći, čija glava daje svetlost onom koji je pred tobom, gle, [tvoje] telo je Neftida.

19. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći, ti izvore božanskih udova, ti jedini koji rađaš ono što je začeto, gle, [tvoje] telo je Hor.

20. Neka ti je hvala, o, Ra, ti uzvišena Moći, koja boraviš i osvetljavaš dubinu nebesku, gle, [tvoje] telo je Nu. "78

U odeljcima koji slede Ra se poistovećuje sa velikim brojem bogova i bažanskih ličnosti čija se imena nisu tako često pojavljivala u tekstovima kao ona navedena gore i, na ovaj ili onaj način, pripisivani su mu atributi svih bogova. U vreme kad je ova himna bila napisana jasno je da je politeizam, a ne panteizam, kako bi neki rekli, bio u zenitu, i uprkos činjenici da je tebanski bog Amen postepeno naturan kao poglavar zajednica bogova Egipta, svuda otkrivamo pokušaj da se istakne stanovište po kojem je svaki bog, bilo strani ili domaći, bio neki vid ili obličje Raovo.

Bog Amen koji je upravo pomenut prvobitno je bio lokalni bog Tebe i njegovo je svetilište bilo ili osnovano ili ponovo izgrađeno već za vreme XII dinastije, oko 2500. pre n. e. Ovaj "skriveni" bog, jer to je značenje imena Amen, u suštini je bio bog egipatskog juga, ali

II Vidi Anna/es du Musee Guimet: Le Tombeau de Seti l. (ured. Lefebure), Paris, 1886, tab. v .

-------,


kad su tebanski kraljevi porazili svoje neprijatelje sa severa i tako postali gospodari cele zemlje, Amen je postao bog od prvenstvene važnosti i kraljevi XVIII, XIX l XX dinastije izdašno su darivali njegove hramove. Sveštenici ovog boga zvali su Amena "kraljem bogova" i nastojali su da navedu eeo Egipat da ga kao takvog prihvati, ali su, uprkos svojoj moći, uvideli da ovo ne mogu ostvariti ako ga ne poistovete sa najstarijim bogovima zemlje. Objavili su da on predstavlja skrivenu i tajanstvenu moć koja je stvorila i održava vaseljenu, i da je sunce simbol ove moći; tako su dodali njegovo ime Raovom i u ovom obliku on je postepeno uzurpirao atribute i moći Nua, Hnemua, Ptaha, Hapija i drugih velikih bogova. Pobuna na čijem je čelu stajao Amen-hetep, ili Amenafis IV (oko 1 500. pre n. e.), izbila je protiv Amenove nadmoćnosti sredinom XVIII dinastije, ali nije imala uspeha. Ovaj kralj je toliko mrzeo ovog boga i njegovo ime, da je i svoje ime promenio u "Hu-en-Aten", tj. "slava sunčevog Diska", i naredio da se Amenovo ime izbriše sa hramova i drugih velikih spomenika gde god je to bilo moguće; i ovo je zaista na mnogim mestima i učinjeno. Nemoguće je sasvim odredeno reći kakva su bila religiozna shvatanja ovog kralja, ali je sigurno da je želeo da Amenov kult zameni kultom Atena, jednim oblikom boga-Sunca koji se u pradavna vremena obožavao u Anuu (tj. Onu ili Heliopolju). "Aten" doslovno znači "Sunčev Disk" i, iako je sa ove vremenske udaljenosti teško razumeti u čemu se sastojala ta razlika u obožavanju Raa i obožavanja "Raa u njegovom Disku", možemo biti sigurni da je izmedu njih moralo biti neke tanane teološke razlike. Ali ma kakva da je mogla biti ta razlika, bila je dovoljna da natera Amenofisa da napusti staru prestani cu Tebu i


povuče se na mesto" nešto severnije od ovog grada, gde je nastavio da obožava svog voljenog boga Atena. Na slikama obožavanja Atena koje su stigle do nas, bog se pojavljuje u obličju diska iz kojeg izlaze mnogobrojne ruke i šake koje daruju život njegovim poklonicima. posle Amenofisove smrti Atenov kult je opadao i Amen je povratio svoj uticaj na egipatsko mnenje.

Nedostatak prostora ne dopušta nam ovde umetanje punog spiska Amenovih titula, i kratak izvod iz Papirusa princeze Nesi-Hensu80 mora biti dovoljan da opiše poštovanje koje se ukazivalo ovom bogu oko 1000. godine pre n. e. U njemu se Amenu obraćaju kao "svetom bogu, gospodaru svih bogova, Amen-Rau, gospodaru svih prestola sveta, princu Apta (tj. Karnaka), svetoj duši koja na početku postade, velikom bogu koji živi pravdom i istinom, prvoj eneadi koja rodi druge dve eneade" , biću u kome živi svaki bog, jednom jednoga, tvorcu stvorova koji postadoše kad se zemlja na početku sazda, čija su rodenja skrivena, čija su obličja mnogobrojna i čiji se rast ne može saznati. Sveto Obličje, voljeno, i strašno, i moćno . . . gospodar vaseljene, Moćnik u obličju Heperinom, koji nastade kroz Heperu, gospodar obličja Heperinog ; kad je on nastao ničeg ne beše osim njega samog. On zemlju obasjava od najdavnijih vremena, on, Disk, princ svetlosti i zračenja .... Kad se ovaj sveti bog uobličio, nebo i zemlju njegovo srce (ili um) stvori .. . . On je Mesečev Disk, čija lepota prožima nebo i zemlju, neumoran i milostiv kralj čija se volja razvija od izlaska do zalaska, iz čijih božanskih

J9 To mesto je označeno ruševinama Tel-el-Amarne. 80 Za hijeroglifsku transkripciju hijeralskog teksta, vidi Maspe

ro, Mćmoires, tom i, str. 594. i dalje. 8! Tj., velike, male i najmanje zajednice bogova; svaka zajednica

(paul) je sadržavala devet bogova.

- ----------------------------------- --------�� il" •


očiju muškarci i žene izlaze, iz čijih usta bogovi dolaze, [koji] stvara i daje hranu, meso i piće i [koji] je sazdao bića koja postoje. On je gospodar vremena i on kroz večno st prolazi ; on je starac koji mladost svoju obnavlja .... On je Biće koje se ne može poznati i skriveniji je on od svih bogova .... On dug život daje i godine umnožava onima kojima je sklon, on je milostivi zaštitnik onoga kog je u srcu svom postavio i on gradi večnost i neprolaznost. On je kralj Severa i Juga, Amen-Ra, car bogova, gospodar neba, i zemlje, i voda i planina, čijim je rođenjem zemlja započela svoj život, moćnik uzvišeniji od svih bogova prve zajednice."

U gornjem izvodu ćete primetiti da se Amen naziva "jedan jednoga", titulom za koju se tvrdilo da ni na koji način ne upućuje na jedinstvo Boga kako se ono shvata u današnje vreme : ali ako ove reči nemaju za cilj da izraze ideju jedinstva, koje je onda njihovo značenje? Takođe se kaže da je on "bez drugog", i tako nema nikakve sumnje da su Egipćani, kad su objavili da je nj ihov bog jedan, i bez drugog, mistili upravo ono što su i Hebreji i Arabljani mislili kad su tvrdili za svog Boga da je jedan '2 Takav Bog je bio Biće potpuno različito od personifikacija prirodnih sila i bića koja su, zbog nedostatka prikladnijeg imena, bila nazvana "bogovima".

Ali pored Raa, postojao je u davna vremena i bog po imenu Hor, čiji je simbol bio soko, koji je izgleda bio prvi živi stvor koga su Egipćani obožavali ; Hor je, kao i Ra, bio bog-Sunce, i kasnije je pobrka n sa Horam, Izidinim sinom . Glavna Horova obličja koja srećemo u tekstovima jesu: ( I )HERU-UR (Aroueris), (2) HERU-MERTI, (3) HERU-NUB, (4) HERU-HENT-HAT, (5) HERU-HENT -AN-MAA, (6) HERU-HU-

12 Vidi Petu knjigu Mojsijevu, 6,4; i Kuran, glavu CXII.


TI, (7) HERU-SAM-TAUI, (8) HERU-HEKENU, (9) HERU-BEHUTET. Prvobitno su sa jednim od Horovih obličja bila povezana četiri boga glavnih tača ka, ili "četiri duha Horova", koji su nosili nebo na četiri njegova ugla; njihova imena su bila HAPI, TUAMUTEF, AMSET, KEBHSENUF, i oni su redom predstavljali sever, istok, jug i zapad. Utroba umrlog je balsamovana i stavljan a u četiri posude od kojih je svaka bila pod zaštitom jednog od ova četiri boga. Drugi bogovi značajni za umrlog jesu: ( 1 ) ANUBIS, Raov ili Ozirisov sin, koji je nadzirao boravište umrlog i sa AP-UATOM delio vlast nad "pogrebnom planinom" ; simbol svakog od ovih bogova je šakal. (2) H U i SA, sinovi Temuovi ili Raovi, koji se pojavljuju u sunčevoj barci u vreme stvaranja, i -kasnije, u sceni Suđenja. (3) Boginja MAA T, koja se bila pridružila Tatu, Plahu i Hnemuu u delu stvaranja; njeno ime znači "prava", otuda ono što je ispravno, verno, istina, stvarno, pravo, uspravno, pravedno, pravično, postojano, nepromenljiva i slično. (4) Boginja HET -HERT (Hatar), tj . "kuća Horova", bio je onaj deo neba na kojem se sunce rađalo i zalazilo. Drvo sikamora njoj je bilo posvećeno i pokojnik se moli da ga ona nahrani nebeskom hranom sa njega. (5) Boginja MEH-URT, koja je predstavljala onaj deo neba kojim sunce svakodnevno prolazi ; izgleda da se ovde, prema gledištu koje je važilo najmanje u jednom razdoblju, odigravalo suđenje pokojniku. (6) NEIT, majka SEBEKOVA, koja je takođe bila boginja istočnog dela neba. (7) SEHET i BAST, koji su predstavljani sa glavama lava i mačke i koji su redom bili simboli razarajuće, spržujuće moći sunca i njegove toplote. (8) SERK, koja je bila Izidino obličje. (9) TA-URT (Tueris), koja je bila majka bogova. ( 10) UAČET, koja je bila jedno obličje boginje Hatar i koja je vladala severni m nebom, baš kao što je

-------------------------------------------------,.--------------------------------


NEHEBET bila gospodarica južnog neba. ( l l) NEHEB-KA, boginja koja je posedovala magijske moći i u nekim vidovima bila nalik na Izidu u njenim atributima. ( 1 2) SEBAK, koji je bio jedno obličje boga-Sunca i u kasnijim vremenima pobrkan sa Sebakom, ili Sebekom, Setovim prijateljem. ( 13) AMSU (ili MIN ili HEM), koja je bila personifikacija moći prirode za rađanje i rasplođavanje. ( 1 4) BEB ili BABA, koji je bio "prvorođeni sin Ozirisov". ( I S) HAPI, koji je bio bog Nila i sa kojim je poistovećivana većina velikih bogova.

Imena bića koja su u Egiptu u ovo ili ono vreme nazivana "bogovima" tako su brojna, da bi samo njihov spisak ispunio mnoge strane, što bi u delu kakvo je ovo bilo neumesno. Citalac se stoga upućuje na Lanconeovo delo Mito/agia Egizia, gde su ona pobrojana i opisana u velikom broju.

SUD UMRLOM

Verovanje da se dela učinjena u telu mogu podvrgnuti proceni i ispitivanju od strane božanskih sila posle čovekove smrti pripada najranijem razdoblju egipatske civilizacije, i ono je ostajalo suštinski isto kroz sva pokolenja. Iako nemamo nikakve izveštaje u pogledu mesta na kojem se odigravao Poslednji sud, ni da li je Egipćaninova duša prelazila u dvoranu za suđenje odmah posle smrti tela ili posle završetka balsamovanja i polaganja tela u grob, sasvim je sigurno da je verovanje u sud bilo isto tako ukorenjeno među Egipćanima kao i verovanje u besmrtnost. Izgleda da nije postojala ideja opšteg suda na kome bi svi oni koji su živeli na svetu primali nagradu za dela izvršena u telu; naprotiv, svi raspoloživi podaci pokazuju da se sa svakom dušom pojedinačno postupalo i da joj se ili dozvoljavalo da uđe u kraljevstvo Ozirisa i blaženih ili je odmah uništavana. Neka mesta u tekstovima kao da navode na pomisao o postojanju mesta za pokojnike gde su duše osuđene na sudu mogle boraviti, ali se moramo prisetiti da su neprijatelji Raa, boga-Sunca, naseljavali ovu oblast; i nije moguće zamisliti da bi božanske sile koje su nadzirale suđenje dozvolile dušama grešnika da žive nakon što su osuđene, i da postanu neprijatelji onih koji su bili


čisti i blaženi. S druge strane, ako pridamo bilo kakvu važnost idejama koje su Kopti imali o ovom predmetu i smatramo da one predstavljaju drevna shvatanja koja su predanjem dobili od Egipćana, moramo dopustiti mogućnost da je egipatski podzemni svet sadržavao neku oblast u kojoj su se duše grešnika tokom neograničenog vremena kažnjavale. Životi koptskih svetaca i mučenika puni su aluzija na patnje prokletih, ali ne možemo uvek utvrditi da li su ovi opisi plod maštanja egipatskog hrišćanina ili unošenja pisarevih predrasuda. Kad uzmemo u obzir da je koptski pakao bio jedva nešto više od izmenjenog oblika drevnog egipatskog Amentija ili Amenteta, teško je verovati da je jedino ime egipatskog podzemnog sveta bilo pozajmljeno, a da ideje i verovanja koja su drevni Egipćani imali u vezi s njim nisu u isto vreme bila prihvaćena. Neki hrišćanski pisci vrlo detaljno razvrstavaju grešnike u paklu, kao što možemo videti u sledećem odlomku iz žitija Pisentija", episkopa keftskog iz VII veka n. e. Svetac se sklonio u grob u kojem je bio naslagan veliki broj mumija i kad Je pročitao spisak imena ljudi koji su tamo bili sahranjeni, dao ga je svom učeniku da ga vrati natrag. Zatim mu se obratio i opomenuo ga da marljivo obavlja Božji posao i upozorio ga da svaki čovek mora postati ravan mumijama koje leže pred njima. "I neki" , reče, "čiji su gresi mnogobrojni sada su u Amentiju, drugi su u krajnjoj tami, jedni su u jamama i jarkovima prepunim vatre, a drugi su u reci plamenoj : ovim poslednjima niko ne daje mira. A drugi su, isto tako, na mestu mira, zbog svojih dobrih dela." Kad je učenik otišao svetac je započeo razgovor sa jednom od mumija, rodom iz grada Erment ili Armant, čiji su se otac i majka zvali Agri-

u Ured. Amelineau. Paris, 1887, str. 144.

•

SUD UMRLOM 95

kola i Evstatija. On je obožavao Posejdona i nikad nije bio ni čuo da je Hrist na svet došao. "I", govoraše on, "avaj, avaj meni, jer sam na svetu rođen. Zašto mi majčina utroba grob ne postade? Kad sam morao da umrem, prvo se anđeli Kosmokratori oko mene pojaviše, i pričahu mi o svim gresima koje počinih, i rekoše mi : 'Neka priđe onaj koji te može spasiti od muka na koje ćeš bačen biti.' I u rukama im bejahu noževi gvozdeni, i šiljati ostani koji na oštra koplja nalikovaše, i zabada hu ih u slabine moje i škrgutahu na me zubima svojim. Kad mi se malo zatim oči otvoriše, ugledah smrt kako lebdi u vazduhu u mnogobrojnim obličjima svojim, i u taj čas dođoše anđeli koji bez milosti bejahu i dušu mi jadnu iz tela izvukoše, i svezavši je u obličju crnog konja do Amentija me odvedoše. Avaj svakom grešniku koji je kao i ja na svetu rođen ! 0, moj gospodaru i oče, bejah onda predat u ruke mnogobrojnih mučitelja koji bez milosti bejahu i od kojih svaki imaše drugo obličje. 0, koliko divljih zverova tamo ugledah! 0, koliko sila tamo bejaše koje mi muke zadavahu! I dogodi se da kad me u krajnju tamu baciše ugledah veliki jarak koji beše dubok više od dve hiljade lakata i ispunjen gmizavcima; svaki je gmizavac sedam glava imao i telo svakog od njih je bilo slično škorpijinom. Na ovom je mestu takođe živeo Veliki Crv, čiji bi samo pogled prestravio onog ko bi u njega pogledao. U ustima je imao zube kao gvozdeno kolje i jedan me zgrabi i baci do ovog Crva koji nikad ne prestajaše da jede; odmah zatim se sve [druge] zveri sjatiše oko njega i kad on napuni usta svoja [mojim mesom], sve zveri koje oko mene bejahu napuniše svoja." Odgovarajući na svečevo pitanje da li se ikada odmarao ili bio oslobođen patnje, mumija reče : "Zaista, oče moj, pokazuje se samilost prema svima onima koji su na mukama svake subote i svake nedelje.

,


(:im prođe nedelja, bacaju nas na muke koje smo zaslužili, tako da možemo zaboraviti godine koje su nam na svetu prošle; i čim smo zaboravili bol ovih muka, bacaju nas na druge koje su još bolnije."

Iz gornjeg opisa muka koje su grešnici morali podnositi sada se lako vidi da je pisac imao na umu neke od slika koje su i nama sada bliske, zahvaljujući iskopavanjima grobova koja su se u Egiptu obavljala poslednjih nekoliko godina; isto tako se lako vidi da je on, zajedno sa mnogim drugim koptski m piscima, pogrešno protumačio njihov smisao. Krajnja tama, tj. najcrnje mesto u celom podzemnom svetu, vatrena reka, plamene jame, zmija, škorpija i slična stvorenja imaju svoje kopije, ili pre originale, u prizorima koji prate tekstove u kojima se opisuje prolazak sunca kroz podzemni svet za vreme noćnih časova. Pošto su jednom pogrešno protumačili opšte značenje ovih prizora, bilo je lako preobratiti neprijatelje Raa, boga-Sunca, u duše prokletih i gledati na spaljivanje tih neprijatelja - koji su, ipak, bili samo izvesne personifikovane sile prirode - kao na dobro odmerenu kaznu za one koji su na zemlji činila zla. Koliko su daleko Kopti otišli u nesvesno m oponašanju shvatanja koja su njihovi preci imali hiljadama godina ne može se reći, pa čak i ako se dozvoli ova mogućnost, još uvek ostaje da se objasni veliki broj verovanja i shvatanja koja su izgleda proizvod mašte svojstven egipatskom hrišćaninu.

Već je ranije bilo rečeno da je ideja o sudu umrlom vrlo stara u Egiptu ; štaviše, ona je toliko stara da je beskoristan pokušaj utvrđivanja vremena njenog prvobitnog nastanka. U najranijim nama poznatim religijskim tekstovima postoje nagoveštaji da su Egipćani očekivali sud, ali oni nisu u dovoljnoj meri određeni da bi se njima nešto moglo dokazati ; sasvim je neizvesno da li se i

SUD UMRLOM 97

tada, kao u kasnijim vremenima, mislilo da je sud tako temeljan i podroban. Već za vladavine Men-kau-Raa, Mikerina kod Grka, oko 3600. pre n. e., jedan religijski tekst, koji je kasnije činio glavu 30B Knjige mrtvih, pronađen je na gvozdenoj ploči koju je rukopisom boga Tota ispisao kraljevski sin ili princ HerutataP4 Koja je bila prvobitna svrha ovog teksta ne može se tačno reći, ali ostaje malo sumnje da se njime htelo pomoći pokojniku na sudu i, ako doslovno prevedemo njegov naslov, trebalo je da spreči da ga njegovo srce "ostavi u podzemnom svetu", U prvom njegovom delu pokojnik, posle preklinjanja svog srca, kaže: "Neka mi se ništa ne ispreči na sudu; neka mi tamo ne bude nikakve prepreke u prisustvu suverenih prinčeva ; neka se ti i ja ne rastavimo u prisustvu onog koji čuva Terazije!... Neka službenici sudnice Oziris ove (na egipatskom Senil), koji sazdaše okolnosti života ljudskih, ne daju da mi ime zasmrdi! Neki mi [suđenje] bude ugodno, neki mi saslušanje bude ugodno i daj da osetim radost u srcu pri odmera vanju reči. Neka se ništa lažno protiv mene ne izgovori pred Velikim Bogom, Gospodarom Amenteta."

Iako je papirus na kome su ovaj iskaz i molitva pronađeni bio napisan oko dve hiljade godina posle vladavine Men-kau-Raa, nema sumnje da su bili prepisani iz tekstova koji su i sami bili prepisani u mnogo ranijem razdoblju i da je priča o pronalaženju teksta ispisanog na gvozdenoj ploči savremenik stvarnog otkrića koje je načinio Herutataf. Nije neophodno ovde ispitivati da li reč "pronađen" (na egipatskom kem) znači istinsko otkriće ili ne, ali je jasno da oni koji su prepisivali papirus nisu videli nikakvu protivrečnost ili neumesnost u pripisivanju ovog teksta razdoblju Men-kau-Raa. Jedan

u Vidi Chapters of Coming Forth by Day, Prevod, str. 80.


drugi tekst, koji je kasnije takođe postao jedna od glava Knjige mrtvih pod naslovom "Glava u kojoj se ne dozvoljava da se pokojnikovo srce odvoji od njega u podzemnom svetu", bio je ispisan na kovčegu iz XI dinastije, oko 2500. godine pre n. e., i u njemu nalazimo sledeću molbu : "Neka mi se ništa ne suprotstavi na suđenju u prisustvu gospodara pretresa (doslovno, "gospodara stvari"); neka se za mene i za ono što sam činio ne kaže : "On je činio dela protiv onog što je potpuno pravedno i istinito" ; neka ništa ne bude protiv mene u prisustvu Velikog Boga, Gospodara Amenteta."" Iz ovih odlomaka s pravom zaključujemo da je već pre kraja IV dinastije bila razvijena ideja "merenja na terazijama" ; da su egipatske verske škole bogu dodelile dužnost nadgledanja terazija za vreme sudskog pretresa; da se ovo merenje na terazijama dešavalo u prisustvu bića nazvanih Senil, za koja se verovalo da nadziru ponašanje i dela ljudi ; da se mislilo da na sudu pokojnikovi neprijatelji mogu svedoči ti nepovoljno za njega; da se merenje odigravalo u prisustvu Velikog Boga, Gospodara Amenteta i da srce može izneveriti pokojnika bilo u fizičkom, bilo u moralnom smislu. Pokojnik se obraća svom srcu nazivajući ga "majkom", a zatim ga poistovećuje sa svojim ka ili dvojnikom, povezujući pominjanje kaa sa imenom boga Hnemua: ove činjenice su izuzetno značajne jer dokazuju da je pokojnik smatrao svoje srce izvorom svog života i bića, i pominjanje boga Hnemua vraća vreme nastanka ovog sastava natrag u razdoblje savremeno sa početkom religijske misli u Egiptu. Bog Hnemu je pomagao Totu u izvršavanju zapovesti Boga za vreme stvaranja i jedna vrlo zanimljiva skulptura u Filu prikazuje Hnemua u činu oblikovanja čo-

u Chapters of Coming Forth by Day, str. 78.

SUD UMRLOM 99

veka na lončarskom kolu. Pokojnik je, pominjući Hnemuovo ime, izgleda prizivao njegovu pomoć na sudu kao čovekovog tvorca i bića koje je donekle odgovorno za način njegovog života na zemlji.

U glavi 30A se ne pominje "čuvar terazija" i pokojnik kaže : "Neka mi se ništa ne suprotstavi na suđenju u prisustvu gospodara stvari !" "Gospodari stvari" mogu biti ili "gospodari stvaranja", tj. veliki kosmički bogovi, ili "gospodari poslova [u sudnici]", tj. sudskog pretresa. U ovoj glavi se pokojnik ne obraća Hnemuu, već "bogovima koji borave na božanskim oblacima i koji su se uzvisili zbog svojih skiptara", to jest, četirma bogovima glavnih tačaka, zvanih Mesta, Hapi, Tuamutef i Kebhsenuf, koji su takođe upravljali glavnim unutrašnjim organima ljudskog tela. Ovde opet izgleda kao da je pokojnik jedva čekao da ove bogove učini na neki način odgovornim za dela koja je počinio za života, budući da su oni upravljali onim organima koji su bili prvi pokretači na delanje. U svakom slučaju on ih posmatra u svetlu posrednika, jer ih preklinje da "govore prave reči pred Raom" njemu u prilog i da učine da on dospe pred boginju Nehebka. U ovom slučaju, traži se blagonaklonost Raa, boga-Sunca, vidljivog amblema svemogućeg i neprolaznog Boga, a takođe i boginje zmije, čiji atributi još nisu precizno određeni, ali koja je imala dosta uticaja na sudbine umrlih. Nikako se ne pominje Gospodar Amenteta - Oziris.

Pre nego što pređemo na razmatranje načina na koji se sud prikazivao na najboljim primercima slikanih papirusa, moramo ukazati na zanimljivu vinjetu na Nebsenijevom" i Amen-nebovom87 papirusu. Na oba ova

16 Britanski muzej, No. 9900. 11 Britanski muzej, No. 9964.


papirusa vidimo kako se figura pokojnika meri na terazijama svojim sopstvenim srcem u prisustvu boga Ozirisa. Izgleda verovatno da je jedno vreme u drevnom Egiptu bilo rasprostranjeno verovanje u mogućnost da se telo meri srcem, s ciljem da se otkrije da li se ono pokoravalo naređenjima srca; ipak, ma kako bilo, sasvim je sigurno da je ova izuzetna varijanta vinjete glave 30B imala neko posebno značenje i, budući da se javlja na dva papirusa koji se datuju u XVIII dinastiju, s pravom smatramo da ona predstavlja verovanje koje je pripadalo znatno starijem razdoblju. Sud koji je ovde prikazan mora se, u svakom slučaju, razlikovati od suda koji čini tako upečatljiv prizor na kasnije slikanim papirusima XVIII i narednih dinastija.

Dokazali smo da je ideja o suđenju umrlom bila prihvaćena u religijskim spisima već za vreme IV dinastije, oko 3600. pre n. e., ali moramo da sačekamo skoro dve hiljade godina dok je ne nađemo u slikanom obliku. Izvesni prizori koje nalazimo u Knjizi mrtvih kao vinjete koje prate određene tekstove ili glave, npr. Polja Hetep, ili Jelisejska polja, izvanredno su stari i pronađeni su na sarkofazima X I i XI I dinastije ; ali najranija poznata slika scene Suda nije starija od XVIII dinastije. U najstarijem tebanskom papirusu Knjige mrtvih ne javlja se nijedan prizor Suda, i kad otkrijemo da nedostaje u tako autoritativnim spisima kao što su Nebsenijev papirus i Nuov papirus", moramo prihvatiti kao gotovu činjenicu da je bilo nekog razloga za njegovo izostaVljanje. Na velikim slikanim papirusima na kojima je scena Suda prikazana u celosti, primeti ćemo da se ona javlja na početku dela i da joj prethode himne i vinjeta.

n Britanski muzej, No. 10477.

•

SUD UMRLOM 101

Tako u Anijevom papirusu89 nalazimo himnu Rau, koju prati vinjeta koja predstavlja sunčev izlazak, i himnu Ozirisu ; i u Huneferovom papirusuoo, iako su himne različite, raspored je isti. Smatramo, dakle, da su himne i scene Suda zajedno činile uvodni deo Knjige mrtvih, i moguće je da ona ukazuje na postojanje verovanja, barem za vreme najveće moći Amenovih sveštenika, od 1 700. pre n. e. do 800. pre n. e., da je suđenje umrlom za dela učinjena u telu prethodilo njegovom ulasku u Ozirisovo carstvo. Budući da su himne koje prate scene Suda izvanredni primeri visoke vrednosti pobožnih sastava, navodimo ovde nekoliko prevoda iz nekih od njih.

Himna Rau"

.. Klanjam ti se, o, ti koji se rađaš na Nuu" i koji svetlom svet obasjaš čim se pokažeš ; cela zajednica bogova peva ti pesme pohvalne kad izlaziš. Božanske boginje Merti" koje te služe čuvaju te kao Kralja Severa i Juga, ti divni i voljeni Coveče-dete. Kad se ti rađaš ljudi i žene žive. Narodi ti se vesele i Duše Anua" (HeIiopolj) pevaju ti pesme radosne. Duše grada Pea" i duše grada Nehena" veličaju te, majmuni zore te obožavaju i sve zveri i stoka slave te jednim glaso;n. Boginja Seba neprijatelje tvoje ruši, zato se ti veseliš u barci svojoj ; mornari tvoji su time zadovoljni. Došao si do barke

19 Britanski muzej, No. 10470. tO Britanski muzej, No. 990 l . 91 Vidi The Chapters o[ Coming Forth by Day, str. 7. 92 Personifikovano nebo. tl Doslovno. Dva Oka, tj. Izida i Neftida. U'Tj., Ra, Su i Tefnut. u Deo grada Sutoa (Per-Uačit). Duše Pea su bili Hor, Mesta i

Hapi. 96 Tj., Hor, Tuamutef i Kebhsenuf.


Atet" i srce se tvoje od radosti nadima. 0, gospodaru bogova, kad si ih stvorio klicahu oni od radosti. Azuma boginja Nut okružuje te sa svih strana i bog Nu te preplavljuje zracima svetla svoga. 0, izlij svetlo svoje na mene i daj da lepotu tvoju vidim, i kad nad zemljom izlaziš pevaću pohvale tvom divnom licu. Ti se rađaš na nebeskom obzorju i disk tvoj obožavaju kad nad planinom zastane da svetu život donese."

"Ti se rađaš, ti se rađaš i izlaziš iz boga Nu. Ti mladost svoju obnavljaš i zalaziš na mestu na kojem si juče bio. 0, ti božansko Dete, koje si samo sebe stvorilo, ne mogu te [opisati]. Ti dođe sa izlascima svojim, i nebo i zemlju blistavim učini zracima svog čistog grimiznog svetla. Zemlja Punta" je utvrđena [da donese] mirise koje ti nozdrvama svojim udišeš. Ti se rađaš, o, ti čudesno Biće, na nebu, i dve boginje-zmije, Merti, na čelu su tvome utvrđene. Ti zakone daješ, o, ti gospodaru sveta i svih stvorova na njemu ; svi te bogovi obožavaju."

Himna Ozirisu99

" Neka ti je slava, o, Ozirise Un-nefere, veliki bože u Abidosu, kralju neprolaznosti i gospodaru večnosti, bože koji milione godina doživljavaš. Ti si najstariji sin utrobe Nutine, začeo te je Seb, Praotac bogova, ti si gospodar Kruna Severa i Juga i veličanstvene bele krune. Kao Princ bogova i ljudi ti primi kuku i bič, i dostojanstvo božanskih otaca. Neka ti srce koje je na planini Ament'OO zadovoljno bude, jer sin ti je Hor na presto lu tvome utvrđen. Ti si krunisani gospodar Tatua (Men-

91 Tj., barka tl kojoj sunce putuje do podneva. 98 Tj., zemlja sa obe strane Crvenog mora i severoistočna Afrika. 99 Vidi The Chapters of Coming Forth by Day, str. I I . 100 Tj., podzemni svet.

•

SUD UMRLOM 103

des) i vladar u Abtuu (Abidos). Svet ozelenjava tobom u pobedi pred silom Neb-er-čera.'OI Ti predvodiš u pratnji svojoj ono što jeste i ono što još nije bilo, u svom imenu 'Ta-her-sta-ner ; ti zemljom tegliš u svoje ime 'Seker'; ti si izvanredno moćan i najstrašniji u svom imenu 'Oziris' ; ti traješ zanavek u svom imenu 'Un-nefer',"

"Klanjam ti se, o, ti Kralju nad kraljevima, Gospodaru nad gospodarima, Prinče nad prinčevima! Iz utrobe Nutine ti vladaše svetom zemaljskim i podzemnim. Telo ti je od blistavog i svetlog metala, glava ti je od azurnog plavetnila i sjaj tirkiza te okružuje. 0, ti bože An, koji si postojao milionima godina, koji telom svojim sve prožimaš, koji si divan u licu u Svetoj zemlji (tj. podzemnom svetu), daj mi sjaj na nebu, moć na zemlji i pobedu u podzemnom svetu. Daj da mogu da otplovim do Tatua kao živa duša, i do Abtua kao feniks ; i daj da mogu da uđem i izađem iz pilona zemalja podzemnog sveta bez prepreke ili ometanja. Neka mi zato daju vekne hleba u kući hladnoće, i darove hrane i pića u Anuu (Heliopolj), i okućje doveka u Poljima trske'02 sa pšenicom i ječmom."

U dugoj i značajnoj himni na Huneferovom papirusu '" nalazimo sledeću molbu koju izgovara umrli :

"Daj da mogu da sudelujem u pratnji Milosti tvoje baš kao što na zemlji činih. Daj da mi duša pozvana bude [u blizinu] i neka se nađe uz gospodara pravde i istine. Dođoh u Grad Božji, oblast koja je postojala u pradavno vreme, sa dušom [svojom], i sa dvojnikom [svojim], i sa providnim obličjem [svojim], da u ovoj zemlji

10l Ozirisovo ime. 102 Deo "Polja mira" ili Jelisejskih polja. liU Vidi The Chapters of Coming Forth by Day, str. 343·346.

•

•


boravim. Bog je, dakle, gospodar pravde i istine, on je gospodar čefau hrane bogova i on je najsvetiji. Zemlja njegova privlači u sebe zemlju svaku ; Jug joj rekom ploveći hrli, a Sever, koga vetrovi onamo vode, dolazi tamo svakodnevno da svečanost priredi shodno zapovesti Boga, koji je tu Gospodar mira. I zar on ne kaže : ,Sreća je njihova moja briga?'; Bog koji tu boravi čini pravdu i istinu ; onome koji ovakva dela izvršava daje on starost, i onom koji ih sledi položaj i čast, sve dok najzad ne stekne srećan pogreb i sahranu u Svetoj zemlji" (tj. podzemnom svetu).

Pošto je izgovorio ove reči molitve i obožavanja Rau, simbolu Svemogućeg Boga, i njegovom sinu Ozirisu, pokojnik zatim "ulazi u Dvoranu Maati, da bi se mogao rastaviti od svakog greha koji je počinio i da bi mogao gledati lica bogova."!" Od najstarijih vremena Maati su bile dve boginje, Izida i Neftida, a ovako su ih zvali zato što su predstavljale ideje čestitosti, poštenja, pravednosti, onog što je ispravno, istina i slično ; reč Maat je prvobitno označavala štap ili trsku za merenje. Smatralo se da one ili sede u Dvorani Maat izvan Ozirisovog svetilišta, ili stoje pored ovog boga u svetilištu ; primer prvog rasporeda se vidi na Anijevom papirusu (Tabla 3 1 ), a primer drugog na Huneferovom papirusu (tabla 4). Prvobitna ideja o Dvorani Maat ili Maati bila je da u njoj borave četrdeset dva boga, i ovu činjenicu možemo videti u sledećem odlomku iz uvoda CXXV glave Knjige mrtvih. Pokojnik govori Ozirisu :

"Klanjam ti se, o, ti veliki Bože, Gospodaru dveju boginja Maat! Dođoh tebi, o, moj Gospodaru, i učinih da dođem ovamo da mogu gledati lepotu tvoju. Ja te znam, i ime ti znam, i znam imena četrdeset dvojice bo-

104 Ovaj navod je iz naslova CXXV glave Knjige mrtvih.

SUD UMRLOM 105

gova koji žive s tobom u ovoj Dvorani Maat, koji žive kao nadglednici grešnika i koji se krvlju njihovom hrane onoga dana kad se karakteri (ili životi) ljudi procenjuju (ili polažu račun) u prisustvu boga Un-nefera. Vaistinu, Bog Rehti-Mertija (tj. sestara bliznakinja dva oka), Gospodar grada Maati, ime je tvoje. Zaista ti dođoh, i dovedoh ti Maat, i uništih pokvarenost."

Pokojnik zatim nastavlja da nabraja grehe ili prestupe koje nije počinio i zaključuje rečima: "Ja sam čist; ja sam čist; ja sam čist; ja sam čist. Moja čistota je čistota velikog Benua koji je u gradu Suten-henenu (Heraklopolj), jer gle, ja sam nozdrve Boga udisanja, koji svim ljudima daje život onoga dana kad je Raovo Oko puno u Anuu (Heliopolj), krajem drugog meseca doba PERT.!OS Ja videh oko Raovo kad je bilo puno u Anuu!O'; neka me zato zlo ne snađe ni u ovoj zemlji, ni u ovoj Dvorani Maatu, jer ja, baš ja, znam imena bogova koji u njoj borave."

Budući da ima ukupno četrdeset dva boga koji žive sa Oziris om u Dvorani Maat, očekivali bismo sada da se pomenu četrdeset dva greha ili prestupa kad im se pokojnik obraća ; ali ovo nije slučaj, jer llresi nabrojani u uvodu nikad ne dostižu ovaj broj. Na velikim slikanim papirusima XVIII i XIX dinastije otkrivamo, međutim, uprkos činjenici da se u uvodu pominje veliki broj grehova za koje pokojnik izjavljuje da ih nije počinio, da su pisari i umetnici dodali niz odrečnih tvrđenja, ukupno četrdeset dva, koje su izneli u tabelarnom obliku. Ovo je, jasno, pokušaj da se pomenuti gresi brojčano izjednače sa bogovima Dvorane Maat, i čini

105 Tj., poslednji dan šestog meseca egipatske godine, koji Kopti zovu Mehir.

L06 Izgleda da se ova aluzija odnosi na letnji ili zimski soisticij .

•

106 EGIPATSKA RELIG IJA

se kao da su pre želeli da sastave jedan potpuno novi oblik ovog odeljka sto dvadeset pete glave nego da nešto dodaju starom odeljku ili da ga menjaju. Umetnici su, zatim, naslikali Dvoranu Maat čija su vrata širom otvorena i čiji je venac oblikovan od ureusa i pera, simbola Maat. Iznad sredine venca sedi božanstvo sa ispruženim šakama, desnom iznad Horovog Oka i levom iznad jezerca. Na kraju Dvorane su boginje Maat, tj. Izida i Neftida, pokojnik koji ukazuje poštu Ozirisu koji sedi na prestolu, terazije sa pokojnikovim srcem na jednom tasu i perom, simbolom Maat, na drugom i Tot koji slika veliko pero. U ovoj Dvorani sede četrdeset dva boga, i kako pokojnik prolazi pored svakog od njih, oslovljava ga njegovim imenom i u isto vreme izjaVljuje da nije počinio određeni greh. Ispitivanje različitih papirusa pokazuje da su pisari često pravili greške pišući ovaj spisak bogova i spisak grehova i, zahvaljujući tome, pokojnik je primoran da pred jednim bogom izgovori ispovest koja, strogo uzevši, pripada drugom. Budući da pokojnik uvek pošto izgovori ime nekog boga kaže : "Ja ne činih" takav i takav greh, cela ova grupa izjava nazvana je "Odrečna ispoved". Glavne ideje o religiji i moralnosti koje leže u osnovi Ispovedi izuzetno su stare i iz nje možemo sa priličnom sigurnošću zaključiti šta je drevni Egipćanin verovao da određuje njegovu dužnost prema Bogu i prema susedu.

Nemoguće je objasniti činjenicu da su se obraćali samo četrdeset dvojici bogova i isto tako reći zašto je usvojen baš ovaj broj. Neki su verovali da je svaki od ova četrdeset dva boga predstavljao po jednu egipatsku nomu i ovo gledište donekle podržava činjenica da najveći broj spiskova noma sadrži ukupno četrdeset dve nome; ali, spiskovi se opet ne slažu. Mišljenja klasičnih autora se takođe razlikuju, jer po nekima od ovih pisa-

SUD UMRLOM 107

ca noma je bilo ukupno trideset šest, dok drugi nabrajaju četrdeset šest. Ove razlike se ipak mogu lako objasniti, jer je centralna vlada mogla u svako doba ovom broju dodati ili oduzeti neku nomu iz fiskalnih ili nekih drugih razloga, i verovatno nećemo pogreši ti ako smatramo da je, u vreme kad je Odrečna ispoved bila sastavljena u obliku tabele u kakvom je srećemo u XVIII dinastiji, bilo ukupno četrdeset dve nome. Ovom gledištu takođe pogoduje činjenica da najraniji oblik Ispovedi, koji čini uvod CXXV glave, pominje manje od četrdeset grehova. Uzgred možemo primetiti da su četrdeset dva boga potčinjeni Ozirisu i da u Sudnici zauzimaju samo podređen položaj, jer ishod merenja pokojnikovog srca na terazijama određuje njegovu budućnost. Pre nego što pređemo na opisivanje Sudnice u kojoj se nalaze terazije, neophodno je dati prevod Odrečne ispovedi, koju, po svoj prilici, pokojnik izgovara pre merenja srca na terazijama; načinjen je iz Nuovog papirusa.I07

I . "Zdravo Useh-nemtet (tj . Ti dugog koraka), što iz Anua (Heliopolj) dolaziš, ja nepravdu ne učinih.

2. Zdravo Hept-sešet (tj. Plamenom zagrljeni), što iz Her-abelO8 dolaziš, ja silom ne otimah.

3. Zdravo Fenti (tj . Nosati), što iz Hemenua (Hermopolj) dolaziš, ja nikog ne zlostavljah.

4. Zdravo Am-haibitu (tj. Gutaču senki), što iz Kere reta (tj. pećine iz koje Nil izvire) dolaziš, ja nisam krao.

5. Zdravo Neha-hra (tj. Smrdljivo lice), što iz Restaua dolaziš, ja ne ubih ni muškarca ni ženu.

101 Britanski muzej, No. 10477. 101 Grad pored Memfisa.

�---------------------�- �


6. Zdravo Rereti (tj. Dvojni Lav-bože), što sa nebesa dolaziš, ja na meri ne zakidah.

7. Zdravo Maata-f-em-sešet (tj. Plamenooki), što iz Sehema (Letopolj) dolaziš, ja nisam obmanjivao.

8 . Zdravo Neba (tj. Plameni), što dolaziš i vraćaš se, ja ne ukradoh stvari koje Bogu pripadaju.

9. Zdravo Set-kesu (tj. Kostolomče), što iz Suten-henena (Heraklopolj) dolaziš, ja laž ne izustih.

1 0. Zdravo Hemi (tj. Rušioče), što iz Šetaita (tj. skrivenog mesta) dolaziš, ja silom dobra ne otimah.

l l . Zdravo Uač-nesert (tj. Plamenom jaki), što iz Het-ka-Ptaha (Memfis) dolaziš, ja podle (ili rđave) reči ne izustih.

1 2. Zdravo Hra-f-ha-f (tj. Onaj kome je lice pozadi), što iz pećine i dubine dolaziš, ja silom hranu ne otimah.

1 3 . Zdravo Kerti (tj. dvostruki izvore Nila), što iz Podzemnog sveta dolaziš, ja nisam obmanjivao.

14. Zdravo Ta-ret (tj. Plameno stopalo), što iz mraka dolaziš, ja nisam srce svoje jeo (tj. izgubio spokoj i razljutio se).

1 5 . Zdravo Heč-abehu (tj. Blistavozubi), što iz Ta-šea (tj. Fajuma) dolaziš, ja [ničiju zemlju] ne povredih.

16. Zdravo Am-senef (tj. Krvopijo), što iz brvnare dolaziš, ja nisam klao životinje koje bogu pripadaju.

17 . Zdravo Am-besek (tj. Gutaču droba), što iz Mabeta dolaziš, ja ne dopustih da oranice zapuste.

1 8. Zdravo Neb-Maat (tj. Gospodaru Maata), što iz grada dve Maati dolaziš, ja nisam u predmete zavirivao da bih štetu pravio.

19. Zdravo Tenemi (tj. Odstupniče), što iz Basta (tj. Bubastisa) dolaziš, ja usta usvoja ni protiv koga ne otvarah.

SUD UMRLOM 109

20. Zdravo Anti, što iz Anua (Heliopolj) dolaziš, ja ne dopustih da gnev provali bez pravog razloga.

2 1 . Zdravo Tututef, što iz nome Ati dolaziš, ja ne činih blud i ne činih skotološtvo.

22. Zdravo Uamemti, što iz klanice dolaziš, ja se ne opoganih.

23. Zdravo Maa-ant-f (tj. Koji gleda ono što mu se donese), što iz kuće boga Amsua dolaziš, ja ne legoh sa ženom čovekovom.

24. Zdravo Her-seru, što iz Nehatua dolaziš, ja nikoga ne uplaših.

25. Zdravo Neb-Sehem, što sa jezera Kaui dolaziš, ja ne dopustih da mi usta gnevom zbore.I09

26. Zdravo Sešet-heru (tj. Koji naređuješ da se govori), što iz Urita dolaziš, ja ne bejah gluv na reči pravde i istine.

27. Zdravo Nehen (tj. Dete), što sa jezera Hekat dolaziš, ja nikoga u plač ne naterah.

28. Zdravo Kenemti, što iz Kenemeta dolaziš, ja nisam hulio na boga.

29. Zdravo An-hetep-f (tj . Darodavče), što iz Saua dolaziš, ja ne bejah plahovit.

30. Zdravo Ser-heru (tj. Koji govorom upravljaš), što iz Unsija dolaziš, ja srce svoje ne požurivah.I IO

3 1 . Zdravo Neb-hrau (tj. Gospodaru Lica), što iz Nečefeta dolaziš, ja kožu (?) svoju ne probadah (?) i ne svetih se bogu.

32. Zdravo Serehi, što iz Utenta dolaziš, ja ne govorih više nego što je potrebno.

33. Zdravo Neb-abui (tj. Gospodaru rogova), što iz Sautija dolaziš, ja prevaru ne počinih [i ne] pogledah na zlo.

109 Doslovno, "Ja ne bejah vrućih usta". 1 1 0 Tj., nisam postupao bez zrelog razmišljanja.

•

-----------.�--------------------------��------

1 1 0 EGIPATSKA RELIGIJA

34. Zdravo Nefer-Tem, što iz Ptah-het-kaa (Memfis) dolaziš, ja kralja nikad ne opsovah.

35. Zdravo Tem-sep, što iz Tatua dolaziš, ja tekuću vodu ne zamutih.

36. Zdravo Ari-em-ab-f, što iz Tebtija dolaziš, ja glas ne podizah.

37. Zdravo Ahi, što od Nua dolaziš, ja Boga nisam psovao.

38. Zdravo Uač-rehit [što iz svog svetili šta dolaziš (1)], ja se nisam drsko ponašao.

39. Zdravo Neheb-nefert, što iz hrama svog dolaziš, ja ne pravih razlike.11 I

40. Zdravo Neheb-kau, što iz pećine svoje dolaziš, ja se ne obogatih, osim onim što mi pripada.

4 1 . Zdravo Ceser-tep, što iz svog svetili šta dolaziš, ja ne opsovah ono što Bogu pripada, a kod mene je.

42. Zdravo An-a-f (tj. Rukonošo), [što iz Aukerta dolaziš], ja se gradskom bogu ne rugah."

Kratak pregled ove "Ispovedi" pokazuje da je egipatski kodeks moralnosti bio vrlo obuhvatan, i bilo bi teško pronaći neko delo čije bi se izvršenje smatralo grehorn u vreme sastavljanja "Ispovedi", a da nije uključeno u jedan ili drugi njen deo. Prevod i reči za izvesne grehe nisu uvek određeni i nedvosmisleni jer ne znamo tačno kakvu je ideju imao sastavljač ovog značajnog dokumenta. Pokojnik tvrdi da nije ni psovao Boga, ni rugao se gradskom bogu, ni psovao kralja, ni bilo što ukrao, ni ubio; nije učinio preljubu, ni skotološtvo, ni zločine protiv boga rađanja; nije bio ni prek, ni ohol, ni plahovit, ni gnevan, ni užurban u delanJ·u ni licemer ni , , je�ac ljudima, ni bogohulnik, ni lukav, ni gramzi v, ni pntvoran, nI gluv na pobožne reči, ni učesnik u rđavim

1 1 1 Tj., nisam kriv za pristrasnost.

SUD UMRLOM 1 1 1

delima, ni gord, ni nadmen; nikog nije uplašio, nije varao na pijaci, nije zamutio javni vodeni tok niti je zbog njega zapustela oranica zajednice. Ovo je, ukratko, pokojnikova ispoved; sledeći čin u sceni Suđenja je mere- . nje pokojnikovog srca na terazijama. Budući da nijedan od najstarijih papirusa Knjige mrtvih ne donosi predstavu ove scene, moramo pribeći najboljim od slikanih papirusa druge polovine XVIII i XIX dinastije. Pojedinosti scene Suda se jako mnogo razlikuju na različitim papirusima, ali su se suštinski delovi uvek očuvali. Sledi opis suđenja Aniju, onako kako se ono odvija na njegovom divnom papirusu koji se čuva u Britanskom mu-

• zeJu. U podzemnom svetu, i u onom njegovom delu koji

se zove Dvorana Maati, postavljene su terazije na kojima treba da se meri pokojnikovo srce. Greda je preko prstena okačena o produžetak stuba terazija načinjenog u obliku pera, koje je simbol Maat, ili onog što je pravedno i istinito. Jezičak terazija je pričvršćen za gredu i kad je ova sasvim vodoravna, jezičak je uspravan isto kao i stub ; ako se bilo koji kraj grede nagne na dole, jezičak ne može ostati u uspravnom položaju. Mora biti sasvim jasno da se nije očekivalo da srce koje se merilo na jednom tasu pretegne težinu na drugom i izazove pomeranje grede, jer sve što se od pokojnika tražilo ili zahtevalo bilo je da njegovo srce bude tačno u ravnoteži sa simbolom zakona. Na vrhu stuba je ponekad bila ljudska glava koja je nosila pero Maat, nekad glava šakala, životinje posvećene Anubisu ; ponekad glava ibisa, ptice posvećene Totu ; na Anijevom papirusu psoglavi majmun, Totov pomagač, sedi na vrhu stuba. Na nekim papirusima (npr. AnijevomlJ2 i HuneferovomlJJ) pored

1 1 2 Oko 1500. pre n. e. I I I Oko 1370. pre n. e.

------.." -


Ozirisa, cara podzemnog sveta i sudije mrtvima, na suđenju se kao svedoci pojavljuju bogovi njegovog kruga ili zajednice. Na papirusu sveštenice Anhai" 4, iz Britanskog muzeja, kao svedoci se pojavljuju velike i male zajednice bogova, ali je umetnik bio tako nepažljiv da je, umesto devet bogova u svakoj grupi, naslikao šest u jednoj i pet u drugoj. Na Torinskom papirusu ' IS vidimo sva četrdeset dva boga kojima pokojnik kazuje "Odrečnu ispoved" kako sede u sudnici. Bogovi koji prisustvuju merenju Anijevog srca jesu:

l . RA-HARMAHIS, sa glavom sokola, bog-Sunce zore i podneva.

2. TEMU, bog-Sunce večeri, veliki bog Heliopolja. Uvek je predstavljan u ljudskom obl ičju i sa licem muškarca, i ta činjenica dokazuje da je još u prastaro vreme prošao kroz sva obl ičja kroz koja se predstavljaju bogovi i dospeo do ljudskog. Na glavi ima krune Juga i Seve-rao

3 . ŠU, sa glavom muškarca, sina Raa i Hator, personifikacija sunčevog svetla.

4. TEFNUT, sa lavljom glavom, sestra bliznakinja Šuova, personifikacija vlage.

5. SEB, sa glavom muškarca, Šuov sin, personifikacija zemlje.

6. NUT, sa glavom žene, ženski pandan bogova Nua i Seba; bila je personifikacija prvobitne vode, a kasnije neba.

7. IZl DA, sa glavom žene, sestra-žena Ozirisova i majka Horova.

8. NEFTIDA, sa glavom žene, sestra-žena Ozirisova i majka Anubisova. .

I I . Oko 1000. pre n. e. , . , Napisan u razdoblju Ptolomeja.

, • E •

" ::;-

e "

.� " , • ::1

P'

•

SUD UMRLOM 1 1 5

9 . HOR, "veliki bog", sa glavom sokola, čiji je kult verovatno bio najstariji u Egiptu.

10. HATOR, sa glavom žene, personifikacija onog dela neba na kojem se sunce rađalo i zalazilo.

l l . HU, sa glavom muškarca i 1 2 . SA, takođe sa glavom muškarca; ovi bogovi su

prikazani u Raovoj barci u scenama koje predstavljaju stvaranje.

S jedne strane terazija kleči bog Anubis, sa glavom šakala, i desnom rukom pridržava teg jezička vage, a iza njega stoji Tot, pisar bogova, sa glavom ibisa, koji u rukama drži trsku kojom zapisuje ishod merenja. Pored njega sedi zver sa tri lika, Am-mit, "Gutač Mrtvih", koji čeka da proždere Anijevo srce, ako bi se ustanovilo da je ono lako. Na Neb-ketovom papirusu u Parizu vidi se da ova zver leži pored vatrenog jezera na čijem svakom uglu sedi psoglavi majmun; ovo se jezero takođe vidi u CXXVI glavi Knjige mrtvih. Bogovi koji sede ispred stola sa darovima i Anubis, Tot i Am-mit, jesu bića koja vode ovaj pretres, da tako kažemo, protiv Anija. Sa druge strane terazija stoje Ani i njegova žena Tutu, pognutih glava u znak poštovanja; prikazani su u ljudskom obličju i nose odeću i ukrase slične onima koje su nosili na zemlji. Prisutna je i njegova duša, u obličju sokola sa glavom muškarca, koja stoji na pilonu, a takođe· i pravou gli predmet sa glavom muškarca, koji leži na pilonu, za koji se često misli da predstavlja pokojnika u stanju embriona. Na Anhainom papirusu pojavljuju se dva ovakva predmeta, svaki sa po jedne strane terazija; opisani su kao Sai i Renenet, rečima koje prevodimo kao "Usud" i "Sudbina". Budući da se ovaj predmet čita kao Meshenet i pošto božanstvo Meshenet ponekad predstavlja zajedno i Sai i Renenet, najverovatnije da je umetnik nameravao da ovim predmetom predstavi oba

•


božanstva, čak i a.�o utvrdimo da bog Sai stoji ispod njega uz stub terazIja. Pored duše stoje dve boginje zvane Meshenet i Renenet ; prva je, verovatno, jedna od četiri boginje koje su pomagale pri Ozirisovom vaskrsenju, a druga je personifikacija Sudbine, koja je već bila obuhvaćena gornjim predmetom Meshenet, personifikacijom Usuda.

Ne zaboravimo da se Meshenet pridružila Izidi Neftidi, Heket i Hnemuu u kući gospodarice Rut-Tetet

'

koja je trebalo da rodi troje dece. Kad su se ova božan:

stva pojavila, prerušena u žene, primetila su Ra-usera gde tamo stoji. I kad su mu zasvirale, on im reče : "Gospode, jedna je žena ovde u porodajnim mukama" ; a one odvratiše : "Daj da je vidimo, jer mi znamo kako da porodimo ženu." Ra-user ih onda uvede u kuću i boginje se zatvoriše sa gospodaricom Rut-Tetet. Izida stade ispred nje, a Neftida iza, dok je Heket ubrzava la radanje dece; posle rodenja svakog deteta Meshenet bi mu pristupala i govorila: "Kralj koji će vladati celom zemljom", a bog Hnemu je darivao zdravlje njegovim udovima .'" Od ovih pet bogova, to jest, Izida, Neftida, Meshenet, Heket i Hnemu, prva tri prisustvuju Anijevom sudenju ; Hnemu se pominje u Anijevoj molbi svom srcu (vidi dole), i samo Heket nije prikazana.

Budući da merenje njegovog srca samo što nije počelo, Ani kaže : "Srce moje, majko moja! Srce moje, majko mOja! Srce moje kojim sam na svet došao! Neka mi se ništa ne ispreči na sudu; neka mi ne bude prepreke u prisustvu suverenih prinčeva ; neka se ti od mene ne odvojiš u prisustvu onog koji čuva Terazije ! Ti si moj ka, stanovnik mog tela; bog Hnemu koji sastavlja i

116 Vidi Erman, Westcar Papyrus, Berlin, 1 890, hijeroglifski prepis, table 9 i 10.

jJi E

SUD UMRLOM 117

jača udove moje. Dodi na mesto sreće kuda idemo. Neka prinčevi suda Ozirisovog, koji odreduju okolnosti ljudskih života, ne daju da mi ime zasmrdi." Neki papirusi dodaju: "Neka nam bude ugodno, i neka nam ono što čujemo ugodno bude, i neka se tamo od srca radujemo dok se reči mere. Neka se ništa lažno protiv mene ne izusti pred velikim bogom, gospodarom Amenteta ! Vaistinu, kako ćeš veliki biti kad u pobedi ustaneš!

Pošto je Anubis ispitao jezičak terazija, i pošto je majmun stavio do znanja svom pomagaču Totu da je greda potpuno vodoravna, i da srce, prema tome, stoji u ravnoteži sa perom, simbolom Maat (tj. pravde, istine, zakona itd.), i da nije ni teže ni lakše, Tot zapisuje rezultat i ovako se obraća bogovima:

"Cujte presudu ovu. Srce je Ozirisovo uistinu izmereno i duša njegova mu je svedok bila; ispitivanjem na Velikim terazijama utvrdeno je da je čestito. Nikakva mu poročnost nije ustanovljena; on nije smanjivao darove u hramovima ; svojim postupcima nije naškodio; i nikakve rdave glasove nije širio dok je na zemlji bio."

Odgovarajući na ovaj izveštaj, zajednica bogova, nazvana "velika zajednica bogova", uzvraća: "Ono što iz tvojih usta izlazi, o, Tote, koji u Hemenuu (Hermopolj) boraviš, potvrduje se. Oziris, pisar Ani, pobedonosni, svet je i pravedan. On nije zgrešlO, niti nam je što rdavo učinio. Gutaču Am-mitu neće se dozvoliti da ga savlada, i ponude hrane i pristup bogu Ozirisu darivaće mu se, zajedno sa večnim okućjem na Poljima mira, kao i sledbenicima Horovim.""7

117 Oni su vrsta mitološki h biča ili polubogova, za koje se već u

V dinastiji verovalo da izgovaraju molitve za dobrobit pokojnika i da pomažu Horu i Setu u obavljanju pogrebnih obreda. Vidi moj Papyrus of Ani, str. CXXV.

- -- - -- ---_ ..


Ovde smo odmah primetili da je pokojnik poistovećen sa Ozirisom, bogom i sudijom umrlih, i da je dobio vlastito ime ovog boga; razlog za ovo je sledeći: pokojnikovi prijatelji su za njega obavljali sve obrede i svetkovine koje su za Ozirisa obavile !zida i Neftida, i mislilo se da će se, kao posledica ovog, sve ono što se desilo radi Ozirisa takođe desiti i radi umrlog i da će u , , stvari, pokojnik postati Ozirisov dvojnik. Svuda u tekstovima Knjige mrtvih pokojnik se poistovećuje sa Ozirisom, od 3400. pre n. e. do rimskog doba. Sledeća važna stvar koju bi trebalo primetiti jeste primena reči maa heru na pokojnika, termina koji sam, u nedostatku bolje reči, preveo .,pobedonosni" . Ove reči zapravo znače "istina glasa" ili "pravo reči" i pokazuju da je osoba na koju se odnose stekla moć da tako koristi svoj glas, da joj nevidljiva bića, kad im se ona obrati, pružaju sve usluge koje ima pravo da zahteva. Dobro je poznato da su u drevnim vremenima čarobnjaci i vračevi uobičajavali da se obraćaju duhovima ili demonima naročitim tonom glasa i da su se sve magične formule izgovarale na sličan načtn ; upotreba pogrešnog zvuka ili tona mogla je za govornika imati najkobnije posledice, pa čak i smrt. Pokojnik je morao proći mnoge oblasti podzemnog sveta i mnoge nizove dvorana čija su vrata čuvala bića koja su bila spremna da, u slučaju da im se ne obrati na odgovarajući način, budu neprijateljski raspoložena prema pridošlici; takođe je trebalo da putuje barkom i da pribavi pomoć bogova i sila različitih mesta koja je morao da proputuje ako je hteo da bezbedno stigne do željenog mesta. Knjiga mrtvih ga snabdeva svim tekstovima i formulama koje je morao da izgovara da bi osigurao ovaj ishod, ali ako reči koje su sadržavale nisu bile kazane na odgovarajući način i izgovorene određenim tonom glasa, ne bi imale nikakvog dejstva

- .. _----------------------

SUD UMRLOM 1 19

na sile podzemnog sveta. Izraz maa heru se vrlo retko koristio za žive, a često za mrtve, i svakako je umrlom najviše i bila potrebna moć koju su ove reči označavale. U Anijevom slučaju, pošto su prihvatili povoljan izveštaj o rezultatu dobijenom Totovim merenjem Anijevog srca, bogovi ga nazivaju maa heru, što je isto kao da su mu dali moć da savlada sve prepreke, ma kakve one bile, na koje bi mogao naići. Od sada će se sva vrata otvarati na njegovu zapovest, svaki bog će hitati da se odmah pokori čim mu Ani izgovori ime i oni čija je dužnost da dobavljaju nebesku hranu za blažene učiniće to i za njega čim izda naređenje. Pre nego što krenemo dalje, zanimljivo je istaći da izraz maa heru Ani ne koristi za sebe u sceni Suđenja, ni Tot, pisar bogova, ni Hor kad ga predstavlja Ozirisu ; jedino bogovi mogu čoveka učiniti maa heruom i jedino tako može on umaći Gutaču.

Pošto je suđenje završeno, Hor, Izidin sin, koji je preuzeo sve atribute svog oca Ozirisa, desnom rukom uzima Anija za levu ruku i dovodi ga do svetilišta u kojem sedi Oziris. Bog nosi belu krunu sa perima i u rukama drži žezlo, kuku i bič ili mlat, koji označavaju suverenost i vlast. Njegov presto je grobnica, na čijoj se jednoj strani mogu videti naslikane dveri zatvorene rezom i venac ureusa. Iza vrata mu visi mena!, simbol radosti i sreće ; sa desne strane mu stoji Neftida, a sa leve Izida. Ispred njega, na lotosovom cvetu, stoje četiri Horova deteta : Mesta, Hapi, Tuamutef i Kebhsenuf, koji nadgledaju i čuvaju utrobu umrlog; u blizini je obešena bikovska koža, sa kojom su izgleda bile povezane magijske ideje. Vrh svetilišta u kojem sedi Oziris prekrivaju ureusi sa diskovima na glavama, a i venac je ukrašen na sličan način. Na nekim papirusima vidimo boga kako stoji u svetilištu, ponekad bez boginja Izide i Nef tide, a


ponekad sa njima. Na Huneferovom papirusu primećujemo najzanimljiviju varijantu ovog dela scene, jer Ozirisov presto pluta na vodi. Ovo nas podseća na jedan odlomak iz sto dvadeset šeste glave Knjige mrtvih, u kojem bog Tot kaže pokojniku : "Ko je onaj što mu je krov od vatre, čiji su zidovi živi ureusi i kome je kućni pod struja tekuće vode? Ko je on, pitam?" Pokojnik odgovara : "Oziris to je", a bog kaže : "Pridi, onda; jer ćeš [mu] uistinu biti pomen u!."

Pošto je uveo Anija, Hor se obraća Ozirisu govoreći : "Dodoh ti, o,Un-nefere, i dovedoh ti Ozirisa Anija. Ustanovljeno je da mu je srce pravedno i sa terazija dolazi; nije zgrešilo ni prema bogu ni boginji. Tot ga izmeri po naredbi koju mu izdade zajednica bogova ; i sasvim je istinito i pravedno. Podaj mu kolače i pivo; i daj da ti u blizinu dode; neka zauvek bude sličan pratiocima Horovim!" Posle ove besede Ani, klečeći pored stolova sa darovima voća, cveća itd., koje je doneo Ozirisu, kaže: "O, Gospodaru Amenteta, u tvom sam prisustvu . Na meni greha nema, ja namerno ne slagah, niti ma šta uradih srca pritvornog. Daj da budem kao oni miljenici koji su oko tebe, i da budem Oziris kome je veoma naklonjen divni bog, i da me zavoli Gospodar sveta, ja, kraljevski pisar Maata, koji ga voli, Ani, pobedonosan pred Ozirisom.l18 Tako dolazimo do kraja scene

• merenJa srca.

Čovek koji je bezbedno prošao kroz ovo teško iskušenje trebalo bi da se sada susretne sa bogovima podzemnog sveta i Knjiga mrtvih donosi reči koje će im uputiti "srce koje je pravedno i bezgrešno". Jedan od

I I I Ili "istina glasa u vezi s Ozirisom" ; tj., Ani upućuje molbu, a Oziris treba da je čuje i odgovori zato što je izgovorio prave reči, na pravi način i pravim tonom glasa.

,

E " • •

t •

• • <

j •

. .:; -•• • u > •

l .• . . � .• > " E • :=� • •

]. • ;=' • < • •

, if E

•

•

•

•

,

•

SUD UMRLOM 123

najpotpunijih i najtačnijih tekstova "pokojnikovog govora kad kao istina glasa izade iz Dvorane boginja Maati" naden je na Nuovom papirusu ; u njemu pokojnik kaže :

"Klanjam vam se, o, bogovi koji u Dvorani boginja Maati boravite, ja, baš ja, poznajem vas i znam imena vaša. Neka pod noževe vaše ne dospem i ne iznesite poroke moje pred boga u čijoj ste pratnji ; neka me ne snade zla kob sa vaše strane. Objavite da sam istina glasa u prisustvu Neb-er-čera, jer ja činih ono što je pravo i istinito u Ta-merau (tj. Egiptu). Ja Boga ne psovah, neka me dakle ne snade zla kob od Kralja koji u danu svom boravi . ..

"Klanjam vam se, o, bogovi koji u Dvorani boginja Maati boravite, koji ste bez zla u telima svojim, koji živite od pravde i istine, koji se hranite pravdom i istinom u prisustvu boga Hora koji u svom božanskom Disku boravi ; spasite me od boga Baba 1 19 koji se hrani utrobama moćnih na dan velikog polaganja računa. 0, dajte da vam mogu prići, jer ja ne činih greške, ja ne zgreših, ja ne dovodi h lažnog svedoka; neka mi se zato ništa [rdavo] ne desi. Ja živim od pravde i istine i hranim se pravdom i istinom. [zvršavah zapovest i ljudi [isto kao i] stvari koje su bogovima ugodne. Ja učinih da Bog u miru bude [sa mnom jer sam radio] ono što je volja njegova. Ja dadoh hleba gladnom, i vodu žednom, i odelo nagom, i barku mornaru [brodolomniku]. Prinosih svete darove bogovima i pogrebne obroke blaženima. Zato mi budite oslobodioci, budite mi zaštitnici i ne okrivljujte me pred [Ozirisom]. (;istih sam usta i čistog srca; neka mi zato kažu oni koji će me gledati : "Dodi u miru, dodi u miru." (;uo sam moćnu reč koju du-

1 19 Prvorođeni sin Ozirisov.


hovna tela rekoše Mački 120 u kući Hapt-rea. Proverih u prisustvu Hra-f-ha-fa i on saopšti odluku [svoju]. Videh stvari nad kojima se Persea drvo razgranalo u Re-stauu. Ja sam onaj koji bogovima molitve ponudi i koji lica njihova poznaje. Dođoh i pristupih da objavim pravdu i istinu, i da Terazije postavim na podlogu u oblasti Aukert. "

"Zdravo da si, ti koji se pod zastavom svojom uzdižeš (tj. Ozirise), ti gospodaru krune ,Atefu' čije je ime obznanjeno kao ,Gospodar vetrova', spasi me od glasnika svojih koji čine dela užasna i koji nesreće izazivaju, i koji pokrivača za lica svoja nemaju, jer ja sam činio ono što je pravo i istinito za Gospodara pravde i istine. Očistih sebe i grudi svoje žrtvama livenicama, i spoljašnjost svoju sredstvima za očišćenje, i unutrašnjost mi bi [uronjena] u Baru Pravde i Istine. Nema na meni nijednog dela kojem pravda i istina nedostaju. Očistih se u Bari Juga i počinuh u Gradu Severa, koji je na Polju skakavaca, gde se božanski Raovi mornari kupaju drugog sata noći i trećeg sata dana; i raduju se srca bogova pošto prođoše kroz njega, bilo noću, bilo danju. I hteo bih da mi oni kažu : ,Priđi' i ,Ko si ti?' i ,Kako ti je ime?' Ovo su reči koje bih hteo da mi bogovi upute. [Onda ću odgovoriti] ,Ime mi je Onaj koji cveće dobavlja i na svom maslinovom drvetu boravi.' Neka mi na to oni odmah kažu : ,Prođi', i ja ću proći do grada severno od Maslinovog drveta. ,Šta ćeš onda tamo videti?' [kažu oni. I ja kažem] ,Nogu i Butinu.' ,Šta ćeš im reći?' [kažu]. ,Neka vidim radosti u zemlji Fenhuovoj' [odgovaram]. ,Šta će ti dati?' [kažu]. ,Plamen ognjeni i pločicu

120 Tj., Ra kao ubica zmije mraka, čiju glavu odseca nožem. (Vidi gore, str. 59 ). Uobičajeno čitanje je .,koju Magarac reče Mački"; Magarac je Oziris. a Mačka Ra.

ile

SUD UMRLOM 125

kristalnu' [odgovaram]. ,Šta ćeš s njima?' [kažu]. ,Zakopaću ih kraj brazde Maat kao Stvari za noć' [odgovaram]. ,Šta ćeš naći kraj brazde Maat?' [kažu]., ,Žez,lo O? kremena zvano Vazduhodavac' [odgovaram]. Šta ceš ČIniti sa plamenom ognjenim i pločicom kristalnom kad ih zakopaš?' [kažu]. ,Izgovoriću reči nad brazdom. Utrnuću vatru slomi ću pločicu i načiniću baru od vode' [odgovara�], Neka mi onda bogovi kažu : ,Prođi k�� vrata ove Dvorane boginja Maatl, Jer tl nas poznajes.

Posle ovih jedinstvenih molitvi sledi dijalog između svakog dela Dvorane Maati i pokojnika, koji se čIta na sledeći način:

Reze na vratima: "Nećemo ti dati da uđeš ako nam ne kažeš imena naša."

Pokojnik: " ,Jezik mesta Pravde i Istine' ime je va-še. "

Desni dovratak: "Neću ti dati da pored mene uđeš ako mi ne kažeš ime."

Pokojnik: " ,Tas podizača pravde i istine' ime je tvoje."

Levi dovratak: "Neću ti dati da pored mene uđeš ako mi ne kažeš ime."

Pokojnik: " ,Tas vina' ime je tvoje." • .

Prag: "Neću ti dati da preko mene pređes ako ml ne kažeš ime."

Pokojnik: " ,Bik boga Seba' ime je tvoje." Kvaka: "Neću ti se otvoriti ako mi ne kažeš ime."

. . " . Pokojnik: " ,Butna kost majke njegove Ime Je

tvoje." Šarka: "Neću ti se otvoriti ako mi ne kažeš ime." Pokojnik " ,Živo Oko Sebeka, gospodara Bahaua'

. . ' " Ime Je tvoJe. Vratar: "Neću ti otvoriti ako mi ne kažeš ime."

,.

I


Pokojnik: " ,Lakat boga Sua kad se namesti da zaštiti Ozirisa' ime je tvoje."

Bođni direci: "Nećemo ti dati da mimo nas prođeš ako nam ne kažeš imena naša."

Pokojnik: " ,Deca boginja ureusa' ime je vaše."

"Ti nas poznaješ; prođi, onda, mimo nas" [kažu ovi].

Pod: "Neću ti dati da na mene stupiš, jer ja sam ćutljiv i ja sam svet, i zato što ne znam imena stopala tvojih kojima ćeš po meni hoditi."

Pokojnik: " ,Putnik boga Hasa' ime je mom desnom stopalu, ,Stap boginje Hator' ime je mom levom stopalu."

"Ti me poznaješ ; pređi, onda, preko mene" [kaže on].

Čuvar dveri: "Neću ti uvesti ime ako mi ne kažeš kako se zovem."

Pokojnik: " ,Prosuditelj srca i tragač za uzdama' ime je tvoje."

Čuvar dveri: "Ko je bog koji boravi u času svome? Ime mu kaži."

Pokojnik: " ,Maau-Taui' ime je njegovo." Čuvar dveri: "A ko je Maau-Taui?" Pokojnik: "Tot je to." Tot: "Priđi ! A zašto si došao?" Pokojnik: "Dođoh i napred stupam da bi mi se ime

pomenulo." Tot: "U kakvom si stanju?" Pokojnik: "Cist sam od zla i zaštićen sam od zlob

nih dela onih koji u danima svojim žive ; i ja nisam od njih."

_

Tot: "Sada ću ti ime [bogu] pomenuti. I ko je onaj sto mu Je krov od vatre, čiji su zidovi živi ureusi i kome je kućni pod tok vodeni? Ko je on, pitam?"

SUD UMRLOM 127

Pokojnik: "Oziris to je." Tot: "Priđi, onda; zaista će mu se ime tvoje pome

nuti. Kolači tvoji [će doći] iz Oka Raovog ; i pivo tvoje [će doći] iz Oka Raovog; i jela tvoja pogrebna na zemlji [će doći] iz Oka Raovog."

Ovim rečima se završava CXXV glava. Videli smo kako je pokojnik prošao kroz iskušenje suđenja i kako su ga pisari snabdeli himnama, molitvama i rečima ispovedi da bi mu olakšali prolazak kroz strašnu Dvoranu boginja Maati. Na žalost, odgovor koji je bog Oziris po svoj prilici dao svom sinu Horu u vezi s pokojnikom nije zapisan, ali nema sumnje da su Egipćani smatrali da će on za njega biti povoljan, i da će mu se dozvoliti ulazak u svaki pojedini deo podzemnog sveta, i da će imati udela u svim zadovoljstvima u kojima uživaju blaženi pod vladavinom Raa i Ozirisa.

,

,

. . _ - _ . . . . _ - -- - - ---------------_ ... _--- .�

VASKRSENJE I BESMRTNOST

Pažnju čitaoca koji istražuje književnost drevnih Egipćana najpre privuče učestalost aluzija na zagrobni život ili na stvari koje su s njim povezane. Pisci različitih religijskih i drugih dela sačuvanih do danas, koji su pripadali različitim razdobljima egipatske istorije, svuda prećutno podrazumevaju da su oni koji su jednom živeli "obnovili" svoj život u onome što je iza groba, i da žive i dalje i živeće sve dok je vremena. Egipatsko verovanje u postojanje Svemogućeg Boga je toliko staro da mu početke moramo tražiti u predinastičkim vremenima; ali verovanje u zagrobni život je mnogo starije i njegov početak mora biti star najmanje koliko i najstariji ljudski ostaci koji su pronađeni u Egiptu. Uzaludan je pokušaj da se godinama izmeri udaljenost razdoblja kad su oni bili predati zemlji, jer nijedno doba koje bi se moglo navesti verovatno nije ni približno tačno, i oni se mogu isto tako datovati u 1 2000. godinu pre n. e. kao i u 8000. pre n. e. U jednu činjenicu, ipak, možemo biti sasvim sigurni : najstariji ljudski ostaci koji su pronađeni u Egiptu nose na sebi tragove upotrebe bitumena, što dokazuje da su Egipćani na samom početku svog boravka u dolini Nila činili izvesne pokušaje da sačuvaju

VASKRSENJE I BESMRTNOST 129

svoje mrtve balsamovanjem. ' 2 I Ako su oni bili, kao što mnogi misle, osvajači koji su se probili preko Arabije, Crvenog mora i pustinje istočno od Nila, onda su sa sobom doneli ideju i običaj čuvanja umrlih, ili su mogli da prihvate, u izmenjenom obliku, neki postupak koji je bio u upotrebi među urođenicima koje su zatekli kad su stigli u Egipat; u oba slučaja neosporna je činjenica da su pokušavali da sačuvaju svoje mrtve koristeći materije koje će sprečiti truljenje i, do izvesnog stepena, njihov je pokušaj uspeo.

Postojanje praistorijskih stanovnika Egipta otkrili smo nedavno tokom brojnih uspešnih iskopavanja koja su u Gornjem Egiptu s obe strane Nila vršili evropski i domaći istraživači, i jedan od najznačajnijih rezultata bilo je otkriće tri različita načina sahranjivanja, koji bez sumnje pripadaju trima različitim razdobljima, što možemo utvrditi ispitivanjem raznih predmeta koji su pronađeni u ranim grobovima u Nakadi i drugim pra istorijskim nalazištima iste vrste i starosti. U najstarijim grobovima nalazimo kosture položene na levu stranu, sa savijenim udovima: kolena su u istoj liniji sa grudima, a šake su položene ispred lica. Najčešće je glava okrenuta prema jugu, ali izgleda da se u vezi s njenim "usmeravanjem" nisu pridržavali nikakvog neprom enljivog pravila. Pre nego što je telo polagano u zemlju bilo je ili umotano u kožu gazele ili položeno na travu ; materija koja je korišćena za obmotavanje verovatno je zavisila od pokojnikovog društvenog položaja. Kod sahranjivanja ove vrste nema tragova balsamovanja, spaljivanja ili odvajanja mesa od kostiju. U sledećim najstarijim grobovima nađena su tela kod kojih je meso

I I I Vidi J. de Morgan, Ethnographie Prehiston"que, Paris, 1897, str. 139.

•

,

- --------------.,............ ----------------------


bilo potpuno ili delimično zguljeno s kostiju; u prvom slučaju su kosti razbacane po grobu, u drugom su kosti šaka i stopala složene zajedno, dok je ostatak skeleta razbacan unaokolo u potpunom neredu. Ustanovljeno je da su grobovi iz ovog razdoblja usmereni ili prema severu ili prema jugu, i u njima je glava obično odvojena od tela; ponekad je jasno da su tela "spajana" da bi zauzimala manje prostora. Povremeno su nalazili tela koja leže na leđima sa prekrštenim nogama i rukama; u ovom slučaju su pokrivana glinenim pločama. Izvesno je da je u nekim grobovima telo bilo spaljivano. U grobovima svih vrsta koji pripadaju praistorijskom razdoblju u Egiptu nalazimo darove u urnama i sudovima različitih vrsta, koji van svake sumnje dokazuju da su ljudi koji su načinili ove grobove vermali da će njihovi mrtvi prijatelji i rođaci opet živeti na nekom mestu, o čijem su približnom položaju imali jako maglovite ideje, životom koji se, po svoj prilici, nije razlikovao od života koji su vodili na zemlji. Kremena oruđa, noževi, strugači i slično, pokazuju da su oni mislili da će loviti i ubijati pien kad ga obore i da će se boriti sa neprijateljima ; i predmeti od škriljaca nađeni u grobovima, koje je M. de Morgan identifikovao kao amajlije, pokazuju da je čak i u onim prvobitnim danima čovek verovao da se talismanima može zaštititi od natprirodnih sila i nevidljivih neprijatelja. Ćovek koji će se boriti i loviti na onom svetu mora ponovo živeti; i ako bude ponovo živeo onda to mora biti ili u njegovom starom telu ili u nekom novom; ako to bude staro telo, onda se ono mora oživeti. Pošto je jednom stvorio predstavu novog života, verovatno u novom telu, smrt po drugi put nije bila, praistorijski Egipćanin se nadao, u granicama mogućeg. Ovde, dakle, nalazimo začetak velikih ideja VASKRSENJA I BESMRTNOSTI.


Imamo sve razloge da verujemo da je praistorijski Egipćanin očekivao da će jesti, piti i voditi život pun uživanja u oblasti u kojoj je zamišljao da mu se nalazi nebo, i nema sumnje da je mislio da se telo u kome će tamo boraviti neće razlikovati od tela koje je imao dok je bio na zemlji. Na ovom stupnju bi njegove ideje o natprirodnom i o zagrobnom životu bile slične idejama bilo kog čoveka iste rase koji je bio na istom stepenu razvoja civilizacije, ali je on u svakom slučaju bio velika suprotnost Egipćaninu koji je živeo, recimo, u doba Mena, prvog istorijskog kralja Egipta, čija se epoha samo zbog podesnosti datuje u 4400. godinu pre n. e. Vremenski razmak između doba kad su praistorijski Egipćani načinili grobove koji su gore opisani i vladavine Mena morao je biti znatan i možemo s pravom smatrati da je iznosio nekoliko hiljada godina; ali bez obzira na njegovu dužinu, otkrivamo da to vreme nije bilo dovoljno da izbriše prvobitna shvatanja koja su se prenosila s pokolenja na pokolenje, ili čak da izmeni neka od verovanja za koja sada znamo da su postojala u skoro nepromenjenom obliku u najkasnijem razdoblju egipatske istorije. U tekstovima koje su redigovali heliopoljski sveštenici pominju se različite prilike i stanja, sve do stvari društvenog sadržaja, koje su mogle postojati jedino u ljudskom društvu čiji su članovi bili poludivlj i ; i iz kasnijih dela vidimo, kad se načine izvodi iz ranijih tekstova koji sadrže takve pomene, da su mesta na kojima se pojavljuju nepoželjne aluzije ili potpuno izostavljena, ili izmenjena. Pouzdano znamo da učeni ljudi heliopoljskog Veća nisu mogli uživati u krajnostima u kojima su pokojni kraljevi, za koje su oni pripremali pogrebne tekstove, navodno nalazili zadovoljstvo, i pominjanje neopisivih grozota koje je divlji Egipćanin činio nad svojim poraženim neprijateljem moglo se u tekstovima

----- -------------------"'----------------------------------


zadržati samo zbog njihovog sopstvenog dubokog poštovanja prema pisanoj reči.

Uzgred se mora napomenuti da su se religiozne ideje ljudi koji su bili sahranjivani bez sakaćenja udova, ili odvajanja mesa od kostiju, ili spaljivanja, morale razlikovati od ideja ljudi koji su sve to činili na mrtvima. Prvi su bili sahranjivani u položaju deteta pre rođenja, i možda smo u pravu ako u ovom običaju vidimo simbol nade da se, budući da je dete iz ovog položaja dolazilo na svet, isto tako može i pokojnik roditi u zagrobnom svetu; i prisustvo amajlija, čija je svrha bila da štite telo, izgleda da pokazuje njihovo očekivanje da će stvarno telo ponovo ustati. Sakaćenjem telesa i spaljivanjem mrtvih izgleda da oni drugi pokazuju da ne gaje nadu u ponovni život u svojim prirodnim telima, i koliko su se približili pojmu vaskrsenja duhovnog tela nećemo verovatno nikad saznati. Kad dođemo do IV dinastije otkrivamo da, suprotno bilo kojoj praksi sakaćenja ili spaljivar\ia tela, svaki tekst podrazumeva da se telo mora celo .sahraniti ; ova činjenica ukazuje na ukidanje običaja sakaćenja ili spaljivanja koji je, uprkos tome, morao biti u upotrebi jako dugo. Ovom ukidanju verovatno dugujemo odlomke kao što je ovaj : ,,0, meso Pepijevo, ne is; truli, ne raspadni se, ne usmrdi se" ; "Pepi izlazi sa mesom svojim" ; "kosti tvoje neće biti uništene i meso tvoje neće svenuti "122 itd.; i oni označavaju povratak shvatanjima i običajima najranijeg nama poznatog naroda u Egiptu.

U vremenskom razmaku koji je protekao između razdoblja praistorijskih sahrana i IV dinastije, Egipćanin je postavio izvesne teorije o sastavnim delovima

112 Vidi RecueiJ de Travaux, tom. V, str. 55, 185 (redovi 169, 347, 353).

VASKRSENJE I BESMRTNOST _

_______________ �1�33

sopstvenog tela i moramo ih ukratko razmotriti da bismo mogli da opišemo obličje u kojem su, kako se verovalo, mrtvi ustajali. Čovekovo fizičko telo zvalo se HAT, i ova reč je označavala nešto sa čime je tesno povezano truljenje; ono je bilo sahranjivano u grob posle balsamovanja i njegovo očuvanje od propadanja svake vrste bio je cilj svih amajlija, magijskih obreda, molitvi i formula, od najranijih do najkasnijih vremena. Čak je i bog Oziris imao takvo telo i njegovi različiti delovi čuvali su se kao relikvije u nekoliko svetilišta u Egiptu. Sa telom je na neki izuzetan način bio povezan KA, ili čovekov "dvojnik" ; on se može definisati kao apstraktna individualnost ili ličnost koja je bila obdarena svim njegovim karakterističnim atributima i posedovala potpuno nezavisno biće. Mogao se slobodno kretati zemljom sa jednog mesta na drugo po svojoj volji i mogao je ući na nebo i razgovarati sa bogovima. Darovi ostavljani u grobovima 'svih razdoblja bili su namenjeni KA-ovoj ishrani i smatralo se da on može da jede, pije i uživa u mirisu. U najranijim vremenima se izdvajao određeni deo groba za KA-ovu upotrebu i religijsko ustrojstvo tog razdoblja zahtevalo je red sveštenika koji će obavljati obrede i izgovarati molitve na utvrđene praznike za KA-ovu dobrobit u KA-ovoj kapeli ; ovi ljudi su bili poznati kao " KA-ovi sveštenici". U doba kad su građene piramide čvrsto se verovalo da pokojnik može na neki način da se očisti i sedne, i pri tom jede hleb "neprestano i zauvek" ; i onaj KA koji nije snabdeven u dovoljnoj meri hranom u obliku darova hleba, kolača, cveća, voća, vina, piva i slično, bio je u ozbiljnoj opasnosti da izgladni.

Duša se zvala BA i ideje koje su Egipćani imali u vezi s njom malo je teško dovesti u sklad; izgleda da je ova reč otprilike značila "uzvišen", ,.plemenit", "mo-

•

--��--�


ćan" . BA je boravila u KA-u i izgleda da je imala moć da postaje telesna ili bestelesna po volji ; imala je i srž i obličje, i često je na papirusima i spomenicima prikazivana kao soko sa ljudskom glavom; smatralo se da je po prirodi i biti eterična. Imala je moć da napusti grob i ode u nebo gde je, kako se verovalo, uživala večni život u sjaju slave; mogla je pak, a to je i činila, ponovo posetiti telo u grobu, i na osnovu nekih tekstova čini se da je mogla da ga oživi i razgovara s njim. Kao i srce AB, i ona je, na neki način, bila sedište čovekovog života. Duše blaženih pokojnika boravile su na nebu sa bogovima i učestvovale u svim nebeskim užicima zanavek.

Covekov duhovni razum, ili duh, nazvan je H U i izgleda da je uzimao oblik svetlećeg, neopipljivog telesnog obličja; H U su činili red nebeskih bića koja su živela s bogovima, ali je njihova uloga nejasna. H U je, kao i KA, mogao biti zatvoren u grobu, i da bi se predupredila ova nesreća sastavljane su posebne formule i izgovarane u odredeno vreme. Pored HU-a, još jedan jako važan deo čovekovog bića išao je na nebo, to jest njegova SEH EM. Ova reč doslovno znači "imati vlast nad nečim" i, kako je korišćena II ranim spisima, ono što omogućava nekom da ima vlast nad nečim, tj. "moć" . Covekova SEH EM je, po svemu sudeći, njegova životna sila ili personifikovana snaga i Egipćani su mislili da je ona mogla, a to je pod odredenim uslovima i činila, da prati na nebo onog koji ju je na zemlji posedovao. Još jedan čovekov deo bio je HAlBIT, ili "senka", koja se često pominje u vezi s dušom i za koju se u kasnijim vremenima uvek mislilo da je u -njenoj blizini. Na kraju možemo pomenuti REN, ili čovekovo "ime", kao jedan od njegovih najvažnijih sastavnih delova. Egipćani su, kao i svi istočnjački narodi, pridavali najveći značaj očuvanju imena, i za svaku osobu koja je izazvala brisa-

- -,

,

VASKRSENJE I BESMRTNOST 1 35

nje imena nekog čoveka mislilo se da je i njega tako de uništila. Kao i KA, bilo je deo čovekovog najtajnijeg identiteta i lako je videti zašto mu se pridavala tolika važnost; biće bez imena nije moglo biti predstavljeno bogovima, i kako nijedan stvor ne postoji bez imena, čovek koji ga nije imao bio je pred božanskim silama u gorem položaju od najnemoćnijeg beživotnog predmeta. Nastavljanje očevog imena bila je dužnost dobrog sina, a održavanje grobova umrlih u dobrom stanju, tako da svi mogu da pročitaju imena onih koji su u njima sahranjeni, bilo je delo za svaku pohvalu. S druge strane, ako je pokojnik znao imena božanskih bića nastrojenih bilo prijateljski ili neprijateljski, i mogao da ih izgovori, odmah je nad njima sticao moć i mogao da ih primora da izvrše njegovu volju.

Videli smo da se čovekovo biće sastojalo od tela, dvojnika, duše, srca, duhovnog razuma ili duha, moći, senke i imena. Ovih osam delova možemo svesti na tri izuzimajući iz razmatranja dvojnika, srce, moć, senku i ime, jer oni predstavljaju verovanja koja je Egipćanin stvarao dok se polako peo lestvama civilizacije, a i zato što su proizvod svojstven njegovoj rasi; možemo onda reći da se čovek sastojao od tela, duše i duha. Ali da li su sva tri ustajala i živel a u zagrobnom svetu? Egipatski tekstovi daju odreden odgovor na ovo pitanje; duša i duh pravednika prelazili su iz tela i živeli sa blaženima i bogovima na nebu ; ali fizičko telo nije ponovo ustajalo i verovalo se da neće nikad napustiti grob. Bilo je u Egiptu i neukih ljudi koji su, bez sumnje, verovali u vaskrsenje raspadljivog tela i koji su zamišljali da će novi život, naposletku, biti nešto sasvim slično nastavku onog što su prožive li na ovom svetu; ali Egipćanin koji je sledio učenje svojih svetih spisa znao je da takva verovanja nisu u skladu sa stanovištima sveštenika i obra-

I


zovanih ljudi uopšte. Već u V dinastiji, oko 3400. pre n. e. , kaže se određeno:

"Duša nebu, telo zemlji"" ] ; i tri hiljađe godina kasnije, egipatski pisac je tvrdio isto, samo drugim rečima, kad je napisao"':

"Nebo ima dušu tvoju, a zemlja telo tvoje." Egipćanin se, između ostalog, nadao da će ploviti

preko neba u Raovoj barci, ali je dobro znao da to neće moći u svom smrtnom telu; čvrsto je verovao da će živeti milionima godina, ali sa prethodnim iskustvom ljudske rase znao je da je ovo isto tako nemoguće ako je telo u kojem je trebalo da živi bilo isto ono u kojem je živeo na zemlji. U početku je mislio da se njegovo fizičko telo može, po uzoru na sunce, ,.svakodnevno obnavljati", i da će njegov novi život nalikovati na život tog amblema boga-Sunca Raa sa kojim je nastojao da se poistoveti. Kasnije ga je iskustvo ipak naučilo da je i najbolje balsamovano telo ponekad bilo uništeno, bilo vlagom, bilo suvim truljenjem ili propadanjem u ovom ili onom obliku, i da samo balsamovanje nije bilo dovoljno da osigura vaskrsenje ili postignuće zagrobnog života ; ukratko, otkrio je da se nikakvim ljudskim sredstvom ne može ono što je po svojoj prirodi raspadljivo učiniti nepokvarijivim, jer su se čak i one životinje u kojima su sami bogovi bili ovaploćeni razboljevale i umirale kad je za to kucnuo čas. Teško je reći zašto su Egipćani nastavili da balsamuju mrtve, jer imamo dobar razlog da verujemo da oni nisu očekivali da će fizičko telo ponovo ustati. Može biti da su mislili da je njegovo čuvanje neophodno za dobrobit KA-a, ili "dvojnika", i za razvoj nekog novog tela iz njega; isto tako je ovaj usta-

III Rccueil de Travaux, tom IV, str. 71 (r. 582). IH Horrack, Lamentations d'/sis, Paris, 1866, str. 6.

Of -


ljeni običaj mogao biti posledica konzervatizrna. Ali ma koji da je bio razlog, Egipćanin nije nikad prestajao da preduzima svaku moguću meru predostrožnosti da bi održao mrtvo telo u netaknutom stanju, i u nevolji je tražio pomoć na drugom izvoru.

Podsetimo se da se Izida, čim je našla mrtvo telo svog muža Ozirisa, odmah dala na posao da ga zaštiti. Oterala je neprijatelje i učinila da zla kob koja ga je snašla bude bez dejstva. Da bi ovo postigla "ojača ona govor svoj svom snagom usta svojih, bi vešta na jeziku i ne zastajkivaše u govoru" i izgovori niz reči i formula kojima ju je snabdeo Tot; tako je uspela da "prekine zastoj Nepokretnog-Srca" i da ostvari svoju želju u vezi s njim. Njeni jecaji, pokrenuti ljubavlju i tugom, ne bi imali nikakvog dejstva na mrtvo telo da nisu bili udruženi sa Totovim rečima, koje je izgovorila sa odvažnošću (hu), razumevanjem (aker) i bez greške u izgovoru (an-uh). Stari Egipćanin je imao ov�. činjenicu na umu i bio rešen da izazove vaskrsenje svoJih prijatelja I rođaka istim postupkom koji je i Izida primenila, tj. Totovim formulama; s ovim ciljem u vidu svaki je pokojnik bio snabdeven nizom tekstova, ispisanih bilo po njegovom kovčegu, bilo na papirusima i amajlijama, koji bi trebalo da dovedu do istog ishoda kao i Totove reči koje je Izida izgovorila. Uza sve to, pokojnikovi rođaci su morali da izvrše još jednu dužnost u tom pogledu, odnosno da se pobrinu za kazivanje određenih molitvi i izvođenje brojnih simboličkih obreda nad mrtvim telom pre nego što bude konačno položeno u grob. Morala se ponuditi žrtva, i pokojnik i njegovi prijatelji i rođaci su joj prisustvovali, i svaki obred je bio pro praćen odgovarajućim molitvama; kad je sve urađeno i kazano u skladu sa zapovestima sveštenika, telo je odnošeno na svoje mesto u odaju za mumije. Jedino su Totove reči i

•

•


molitve sveštenika mogle učiniti da se telo preobrazi u "SAHU", ili nepokvarljivo, duhovno telo, koje je odmah izlazilo iz groba"i odlazilo na nebo gde je boravilo sa bogovima. Kad u Knjizi mrtvih pokojnik kaže : "Ja postojim, ja postojim ; ja živim, ja živim; ja klijam, ja klijam""', i opet "ja klijam kao biljka" l26, pokojnik ne misli da njegovo fizičko telo tera zametke drugog tela sličnog starom, već duhovnog tela koje "nema ni manu niti će, kao Ra, podnositi večno smanjivanje" . Duša koja je na zemlji živel a u ljudskom telu prelazila je u SAHU i izgleda kao da je novo, nepokvarljivo telo služilo kao boravište duši na nebu isto kao što je fizičko telo bilo njeno zemaljsko prebivalište. Razlozi zbog kojih su Egipćani nastavljali da balsamuju svoje mrtve tako postaju očigledni ; nisu oni to činili zato što su verovali da će nj ihova fizička tela ponovo ustati, već zato što su želeli da duhovno telo iz njih "nikne" ili "proklija" i, ako je moguće, - bar tako izgleda - da bude istog oblika kao i fizičko telo. Na ovaj način su, prema Egipćanima, mrtvi ustajali i u ovom telu su dolazili.

Iz onog što je gore bilo rečeno videćemo da nema razloga za sumnju u starost egipatskog verovanja u vaskrsenje umrlih, i sveobuhvatan dokaz izveden iz arheoloških i religijskih razmatranja podržava ovo stanovište. Isto toliko, međutim, koliko i ovo opšte vero vanje, staro je i posebno verovanje u duhovno telo (SAH ili SAHU), jer otkrivamo da je u tekstovima V dinastije ono udruženo sa idejama koje su bile svojstvene praistorijskom Egipćaninu dok je bio na stupnju divljaka ili poludivljaka. Jedan značajan izvod će ovo potvrditi. U pogrebnim poglavljima koja su ispisana po zidovima oda-

IH Vidi gl. cliv. ll6 Vidi gl. lxxxviii, 3.

•


ja i prolaza u piramidi kralja Unasa, koji je bio na vrhuncu moći pri kraju V dinastije, oko 3300. pre n. e., nalazimo odlomak u kojem pokojni kralj prestravljuje sve sile neba i zemlje jer on "ustaje kao duša (BA) u obličju boga koji živi od očeva svojih i koji se hrani majkama svojim. Unas je gospodar mudrosti i majka njegova imena mu ne zna. Postade moćan poput boga Temua, oca koji ga rodi, i pošto ga Temu rodi, postade on od oca svog jači." Kralj se upoređuje sa Bikom i hrani se svakim bogom, ma u kakvom se obličju ovaj pojavio ; "izmeri on reči sa bogom čije je ime skriveno" i proždire on ljude i živi od bogova. Za mrtvog kralja se dalje kaže da je krenuo u lov na bogove po livadama njihovim, i kad ih je za noseve pohvatao, naredio je da ih pobiju. Zatim su kuva ni u plamenim kazanima, u najvećem za doručak, manjem za večeru i najmanjem za njegov ponoćni obrok; stari su bogovi i boginje služili kao gorivo za njegove lonce. Pošto je na ovaj način progutao magične moći i duhove bogova, postaje on Velika Moć nad Moćima među bogovima i najveći od bogova koji se pojavljuju u vidljivim obličjima. "Sve što je na putu svom našao pojeo je, i snaga je njegova veća od bilo kog duhovnog tela (SAHU) na obzorju; on je prvorođeni svih prvorođenih i ... odnese on srca bogova . . . pojede on mudrost svakog boga, vreme je života njegovog neprolazno i život će njegov do večnosti trajati, . . . jer su duše i duhovi bogova u njemu."

Jasno je da u ovom odlomku imamo aluziju na običaj divljaka svih naroda i vremena da jedu delove tela hrabrih neprijatelja koje su u ratu pobedili, da bi poprimili njihove vrline i snagu; isti običaj je ponegde postojao u odnosu na životinje. U slučaju bogova pokojnik je primoran da žudi za jednim njihovim posebnim atributom, to jest, večnim životom ; i kad bi progutao njihove

,

140 EGI PATSKA RELIGIJA

duše i duhove smatralo se da je stekao sve ono što ga čini nadmoćnim svakom drugom duhovnom telu u snazi i dužini života. "Magične moći" (heka) za koje se takođe kaže da ih je kralj "pojeo", jesu reči i formule koje bi, kađ bi ih on izgovorio, ma u kakvim se prilikama nalazio, primorale svako biće, bilo prijateljsko ili neprijateljsko, da izvrši njegovu volju. Ali bez obzira na sumnju u ubijanje bogova, Egipćani su tvrdili za istog ovog kralja : "Gle, ti ne ode kao mrtvac, već kao živi stvor, da na presto Ozirisov sedneš" l27, i na papirusu pisanom skoro dve hiljade godina kasnije sam pokojnik kaže : "Moja je duša Bog, moja je duša večnost""', što je siguran dokaz da su ideje o Božjem biću i večnosti bile istovetne. Osim ovog, još jedan primer je vredan navođenja, ako ništa drugo ono bar da pokaže kako su pisci religijskih tekstova nastojali da u svoje čitaoce usade shvatanje o besmrtnosti duše. Prema CLXXv glavi Knjige mrtvih, pokojnik se obreo na mestu gde nema ni vode ni vazduha, gde je "dubina neizmerna, mračno kao u najcrnjoj noći i gde ljudi bespomoćno lutaju. Tu čovek ne može živeti u miru srca, niti se tamo može utoliti žudnja za ljubavlju. Ali", kaže pokojnik bogu Totu, "neka mi se da čin duhova umesto vode, vazduha i zadovoljenja žudnje za ljubavlju, i neka mi se da mir umesto kolača i piva. Bog Temu je presudio da ću ti videti lice i da neću patiti od onog što je tebi bol zadalo; neka ti svaki bog preda (o, Ozirise) presto svoj za milione godina! Sin ti je Hor presto nasledio i bog Temu presudi da će živeti među svetim prinčevima. Uistinu će on vladati prestolom tvojim i biće naslednik prestola Stanovnika na jezeru Dve Vatre. Uistinu je presuđeno da će on u meni vi-

u7 Recueil de Travaux, tom. V, str. 167 (r. 65). ul Papyru5 of Ani, tabla 28, r. 15. (Glava lxxxiv).


deti lik svoj l29 i da ću gospodara Tema gledati licem u lice." Pošto je izgovorio ove reči, pokojnik pita Tota : "Koliko ću živeti?", a bog odgovara: "Presuđeno je da ćeš živeti milione i milione godina, životom miliona godina." Da bi istakao važnost i posebno naglasio svoje reči, bog govori tautološki da ni najneukijem čoveku ne bi promaklo njihovo značenje. Malo dalje u istoj glavi pokojnik kaže : ,,0, oče moj Ozirise, ti učini za mene ono što je otac tvoj Ra učinio za tebe. Tako ću i ja na zemlji trajno prebivati, mesto ću svoje zadržati ; naslednik će mi jak biti ; grob moj i prijatelji moji koji su na zemlji napredovaće ; neprijatelji će moji biti uništeni i bačeni u lance boginje Serk. Ja sam sin tvoj i Ra mi je otac; i meni ćeš takođe dati život, snagu i zdravlje!" ZaI)imljivo je zapaziti da pokojnik prvo poistovećuje Ozirisa sa Raom, a zatim se i sam poistovećuje sa Ozirisom ; na taj način se on poistovećuje sa Raom.

Kad govorimo o vaskrsenju i besmrtnosti moramo napomenuti da se u religijskim tekstovima svih razdoblja često pominju jelo i piće od kojih su živela bića za koja se verovalo da postoje u zagrobnom svetu. U praistorijskim vremenima bilo je sasvim prirodno da prijatelji umrlog ostave hranu u njegov grob, jer su mislili da će mu zatrebati na putu za onaj svet ; ovaj običaj je takođe pretpostavljao da će pokojnik imati telo slično onom koje je ostavio na ovom svetu i da će mu biti potrebna hrana i piće. Za vreme V dinastije Egipćani su verovali da blaženi pokojnici žive od nebeske hrane i da ne pate ni od gladi ni od žeđi ; jeli su ono što bogovi jedu, pili ono što bogovi piju, bili isto što i oni, i na ovaj način su postali kopije bogova. U jednom drugom odlomku čitamo da su obučeni u belo platno, da nose bele

119 Tj., biću kao Hor. sin Ozirisov.

•


sandale i da idu na veliko jezero koje je na sredini Polja mira gde veliki bogovi sede, i da im bogovi daju da jedu od hrane (ili drveta) života koju i oni sami jedu da bi mogli živeti. Sigurno je, međutim, da su osim ovog imali i druga shvatanja u vezi sa hranom za mrtve, jer se već u V dinastiji sistematski izlaže postojanje oblasti zvane Sehet-Aaru, ili Sehet-Aanru, i pobožni Egipćanin se nadao da će mu duša, ili bar neki njegov deo, otići na to mesto. Gde se Sehet-Aaru nalazio nikako ne možemo reći, i tekstovi nam ne pružaju nijedan podatak o tome gde bi on otprilike mogao biti ; neki naučnici misle da se prostirao istočno od Egipta, ali je daleko verovatnije da je odgovarao nekoj oblasti u Delti, bilo u njenom severnom ili severoistočnom delu. Srećom, imamo njegovu sliku na Nebsenijevom papirusulJO, verovatno najstariju na papirusu, i na njoj možemo videti da Sehet-Aaru, tj . "Polje trske", predstavlja neku vrlo plodnu oblast, gde se zemlja može obrađivati lako i uspešno. Ona obiluje kanalima i vodenim tokovima, i u jednom njenom delu, 'kažu, borave duhovi blaženih; ova slika verovatno predstavlja tradicionalni "Raj" ili "Jelisejska polja" , i opšta svojstva ove srećne zemlje su ista kao i velikog, dobro održavanog okućja sa bogatim prinosima, koje leži nedaleko od Nila ili neke od njegovih glavnih pritoka. Na Nebsenijevom papirusu pojedini delovi Sehet-Aarua imaju sledeći sadržaj :

I . Nebseni, pisar i umetnik Ptahovog hrama, s rukama uz telo ulazi u Jelisejska polja.

2. Nebseni prinosi miris "velikoj zajednici bogova" . 3 . Nebseni sedi u barci i krmani; iznad barke su tri

simbola "grada".

I lO Brit. muz. No. 9900; ovaj dokument pripada XVIII dinastiji.

· ...

Egipatska Jelisejska polja prema Nebsenijevom papirusu (XVIII dinastija).

,

,'. "

• I

·.

-" , . ..


4. Nebseni se obraća bradatoj pojavi o obličju mu-• • miJe.

5. Tri bare ili jezera zvane Urti, Hetep i Ketket. 6. Nebseni žanje u Sehet-hetepetu. 7. Nebseni hvata pticu Benu koja se spustila na sta

lak ; ispred su tri KAU-a i tri HU-a. 8. Nebseni sedi i miriše cvet ; tekst glasi : " Hiljade

svih dobrih i čistih stvari Nebsenijevom KA-u." 9. Sto sa darovima. 10. Cetiri bare ili jezera zvane Nebt-taui, Uaha, Ha

(?) i Hetep. l l . Nebseni ore s volovima pored toka koji je hilja

du [mera] dugačak i čija je širina neizreciva ; u njemu nema ni riba ni crva.

12 . Nebseni ore s volovima na ostrvu "čija je dužina ravna dužini nebesa".

13 . Deo u obliku zdele u kojem je napisano: "Mesto rodenja (?) boga grada Kenkentet NebI."

1 4. Ostrvo na kojem su četiri boga i stepenice ; legenda glasi : "Velika zajednica bogova koji su u Sehet-hetepu."

1 5. Barka Cetetfet sa osam vesala, četiri na pramcu i četiri na krmi, pluta na kraju kanala; u njoj su stepenice. Mesto na kojem se nalazi zove se "Oblast Net".

16. Dve bare čija su imena nečitka. Scena koja je prikazana na Anijevom papirusu ' l I

donosi neke zanimljive varijante i može se ovako opisati :

l . Ani prinosi darove bogu sa zečjom glavom, bogu sa zmijskom glavom i bogu sa glavom bika; iza njega stoje njegova žena Tutu i Tot koji drži trsku i pločicu. Ani krmani barkom. Ani se obraća sokolu ispred koga

Dl Brit. muz., No. 10470, tabla 35.


je sto sa darovima, kip, tri ovala i legenda: "Boravr,ći u miru na Polju i imajući vazduha za nozdrve."

2. Ani žanje žito, Ani tera volove koji vršu žito; Ani se obraća (ili se divi) ptici Benu koja se spustila na stalak ; Ani sedi i drži žezlo herp .. hrpa crvenog i hrpa belog žita; tri KAU-a i tri H U-a koje, možda, treba pročitati: "hrana duhova" ; i tri bare.

3. Ani ore polje pored vodenog toka u kojem nema ni riba, ni zmija, ni crva bilo koje vrste.

4. Mesto rođenja "gradskog boga" ; ostrvo sa stepenicama; oblast zvana "mesto duhova" koji su visoki sedam lakata, gde je pšenica visoka tri lakta i gde je SAHU, ili duhovna tela, žanju ; oblast Ašet, bog koji u njoj boravi je Un-nefer (tj. obličje Ozirisovo) ; barka sa osam vesala pluta na kraju kanala; i barka plovi kanalom. Prva se barka zove Behutu-česer, a druga L:efau.

Do sada smo videli da je pokojnik na nebu i u zagrobnom svetu nailazio samo na božanska bića i dvojnike, duše, duhove i duhovna tela blaženih ; ali se nije pominjala mogućnost da se umrli međusobno prepoznaju, ili da nastave prijateljstvo ili veze koje su imali dok su bili na zemlji. U Sehet-Aaruu je, međutim, stvar drugačija, jer imamo razloga da verujemo da su se prepoznavale veze i da se u njima uživalo. Tako u LlI glavi Knjige mrtvih, koja sadrži pokojnikovu ideju da će, zbog nedostatka odgovarajuće hrane u podzemnom svetu, biti prinuđen da jede nečistoću 132, i s ciljem da spreči nešto tako odvratno, pokojnik kaže: "Ono čega se gnušam, ono čega se gnušam, neka ne jedem. Ono

ul Ova ideja je preživeli običaj iz praistorijskih vremena kad se mislilo da će, ako se odgovarajući pogrebni obroci ne budu ostavljali II pravilnim vremenskim razmacima tamo gde će KA, ili pokojnikov "dvojnik" moći da ih pronade, on biti primoran da luta unaokolo i skuplja sve što može da pronade za jelo na svom putu.

J'

---5< o

2 .-

e

:� • < • e

.: .� • .--• -

r


čega se gnušam, ono čega se gnušam jeste nečistoća ; neka ne budem prinuden da je okusim umesto kolača pogrebnih koji se prinose KAU (tj. "dvojnicima"). Neka me ne dotakne, neka ne budem prinuden da je u šakama držim ; i neka ne budem prisiljen da po njoj u sandalama gazim."

Neko biće ili bića, verovatno bogovi, pitaju ga zatim : "Od čega ćeš sad živeti u prisutnosti bogova?" A on odgovara: "Neka mi hrana dolazi sa mesta za hranu i neka živim od sedam hlebova koje će kao hranu pred Hora donositi i od hleba koji se pred Tota iznosi. I kad mi bogovi kažu : ,Na koji bi način voleo da jedeš?' odgovoriću : Neka hranu svoju jedem pod drvetom sikomore moje gospodarice, boginje Hator, i neka časove provodim medu božanskim bićima koja se na njega spustiše. Dajte mi moć da uredim polja svoja u Tatuu (Busiris) i klasje svoje koje raste u Anuu. Neka živim na hlebu spravljenom od belog zrnevlja i neka mi se pivo od crvenog zrnevlja spravlja, neka mi se dodele ličnosti oca mog i majke kao čuvari vrata mojih i za uredenje okućja moga. Neka budem zdrav i jak, neka imam mnogo prostora za kretanje i neka mogu sesti gde god mi se prohte."

Ova glava je najvažnija jer pokazuje da je pokojnik želeo da mu okućje i polja budu smešteni u Tatuu, to jest pored prestonice Busirisa, ili IX nome Donjeg Egipta, oblasti koja nije mnogo udaljena od grada Semenuda (tj. Sebenitusa) i leži nešto južnije od trideset prvog uporednika. Ovde se odigralo ponovno sastavljanje raskomadanog Ozirisovog tela i ovde se svake godine održavala važna svetkovina uspravljanja Ozirisove kičme. Prvobitni Sehet-Aaru bio je očigledno ovde smešten i s pravom; dakle, smatramo da su plodna polja ovog dela Delte oblikovala pra uzor egipatskih Jelisej-


skih polja. Osim toga, Egipćanin je u isto vreme želeo da žanje klasje oko Heliopolja, sedišta najvećeg i najstarijeg svetilišta boga-Sunca. Belo zrnevlje od kojeg je hteo da mu se spravlja hleb jeste obična dh ura, a crveno zrnevlje je crvena vrsta iste biljke, koja nije tako uobičajena kao bela. Za čuvare vrata svog imanja pokojnik traži "obličja (ili ličnosti) svog oca i majke" i tako vidimo Egipćaninovu želju da nastavi porodični život koji je započeo na zemlji; samo se po sebi razume da on ovo ne bi tražio da je mislio da nema nade da će prepoznati svoje roditelje na onom svetu. Za ovo nam zanimljiv dokaz pruža slika Sehet-Aarua, ili Jelisejskih polja, koja je prikazana na Papirusu Anhai'l3, Amenove sveštenice koja je živela verovatno oko 1000. godine pre n. e. Ovde vidimo pokojnicu kako ulazi u najviši deo oblasti i ob, raća se dvema božanskim ličnostima; iznad jedne od njih su ispisane reči "njena majka", iza kojih sledi ime Neferitu. Lik koji zatim dolazi verovatno je njen otac, i tako smo se uverili da su Egipćani verovali da će na onom svetu sresti svoje rođake i da će jedni druge prepoznati.

Sliku Jelisejskih polja prati dug tekst koji čini ex glavu Knjige mrtvih. Budući da on pruža dosta informacija II vezi sa shvatanjima koja su II rana vremena imali o toj oblasti i baca tako mnogo svetla na polutelesni život koji su se pobožni Egipćani, u jednom razdoblju svoje istorije, nadali da će voditi, ovde dajemo njegov prikaz. On nosi naslov "Poglavlja Sehet-Hetepeta i poglavlja izlazaka danju; o ulasku i izlasku iz podzemnog sveta; o dolasku u Sehet-Aaru ; o boravku u Sehet-Hetepetu, moćnoj zemlji, gospodarici vetrova ; o tome kako se tamo dobija moć; o tome kako se tamo

I l J Brit. muzej, No. 10472.

Anhlli se kJanp s\'om ocu i majci.

I fi m

Je!isejska polja. II Anha\nog papirusa (XXII dinastija).

( , .

· I ·

I I I •

l • , I I . I I I ; I I I i I I I · I

I

r

•


postaje duh (HU); o tome kako se tamo jede; o tome kako se tamo pije; o tome kako se tamo vodi ljubav ; i o svemu što se tamo čini baš kao što čovek na zemlji čini." Pokojnica kaže :

"Set se dokopa Hora, koji je sa dva oka'" na gradevinu (?) oko Sehet-Hetepa gledao, ali ja Hora oslobodih [i odvedoh ga od] Seta, i Set otvori stazu dva oka [koja su] na nebesima. Set vetrovima baci (?) vlagu svoju na dušu koja dan njegov ima i koja u gradu Mertu boravi, i on oslobodi unutrašnjost tela Horovog od bogova Akerta. "

"Pogledajte me sad, jer ja činim da ova silna barka putuje jezerom Hetep i ja je silom odvezoh iz dvorca Šuovog; podmladuje se oblast zvezda njegovih i obnavlja snagu koju je imala od davnina. Uvedoh barku u jezera njegova, tako da izaći mogu u gradove njegove, i otplovih u njihov božanski grad Hetep. I gle, tako je zato što sam ja, baš ja, u miru s dobima njegovim, i s upravom njegovom, i s pokrajinom njegovom, i sa zajednicom bogova koji su prvorodenci njegovi. On Hora i Seta miri sa onima koji motre na žive stvorove koje on načini u lepom obličju, i on mir donosi; on miri Hora i Seta sa onima koji na njih motre. On Horu i Setu kosu odseca, on oluju od bespomoćnog odvraća i zlo od duhova (HU) uklanja. Neka gospodarim tim poljem, jer j a ga znam, ja plovih po jezerima njegovim da bih mogao ući u gradove njegove. Usta su moja čvrsta'" i opskrbljen sam da se duhovima (HU) oduprem, tako da nada mnom ne zagospodare. Neka me poljima svojim nagrade, o, ti bože Hetep; samo učini ono što je želja

lJ" Tj., Oko Raovo i Oko Horovo. IH Tj., znam kako da izgovorim reči moći koje sa odlučnošću po

sedujem.

•

------------------.1rf �.------------------------------------------------.-------


tvoja, o, ti gospodaru vetrova. Neka tu duh postanem, neka tu jedem, neka tu pijem, neka tu orem, neka tu žanjem, neka se tu borim, neka tu vodim ljubav, neka mi tu reči moćne budu; neka tu u ropstvu nikad ne budem, već da tu zapovedam. Ti ojača usta (ili vrata) i grlo (?) Hetepovo ; Ketet-bu je ime njegovo. Utvrđen je na stubovima'lO Suovim i povezan sa prijatnim stvarima Raovim. On je delitelj godina, on je skriven od usta, usta su mu ćutljiva, ono što on prozbori tajna je, on večnost ispunjava i neprolazni život poseduje kao Hetep. gospodar Hetep."

"Bog Hor čini sebe jakim poput Sokola čiji je život hiljadu lakata dug i dve hiljade [lakata širok] ; sprema je njegova s njim, i putuje on i dolazi tamo gde presto srca njegovog želi da bude u Barama [Hetepa] i gradovima tamošnjim. Rođen je u sobi za rađanje gradskog boga, darovi gradskog boga njemu su prineti, on obavlja ono što dolikuje tome mestu, prouzrokuje sjedinjenje i čini sve ono što priliči ' sobi za rađanje božanskog grada. Kad on život započinje, kao kristal, on sve tamo obavIja, i ono što on čini slično je onom što se čini u jezeru Dvostruke Vatre, gde nema nikog ko se raduje i gde je svako zlo. Bog Hetep ulazi, i izlazi, i natraške ulazi [u] to Polje koje prikuplja svaku stvar za subu za rađanje gradskog boga. Kad on život započinje, kao kristal, obavlja on tamo sve ono što je slično stvarima koje se čine u jezeru Dvostruke Vatre, gde nema nikog ko se raduje i gde je svako zlo."

"Neka živim sa bogom Hetepom, odeven, i neka me gospodari severa ne opljačkaju, i neka mi gospodar božanskih stvari hranu prinese. Neka učini on da na-

Il6 Tj., četiri stuba koji podupiru nebo, svaki postavljen na po jednu značajnu tačku.


pred idem, i da izađem, i da tamo snagu svoju povratim ; neka učini da je primim, i da sprema moja bude od boga Hetepa. Neka steknem vlast nad velikom i moćnom reči koja je u telu mome na ovom mestu na kojem sam, jer pomoću nje ja ću se setiti i ja ću zaboraviti. Neka idem napred putem svojim i neka oremo U miru sam sa gradskim bogom, i poznajem vode, i gradove, i nome, i jezera koja su u Sehet-Hetepu. Ja tu živim, tu sam jak, tu sam duh (HU) postao, tu jedem, tu seme sejem, tu !etinu žanjem, tu ljubav vodim i tu sam u miru sa bogom Hetepom. Gle, ja tu seme razbacujem, ja plovim po jezerima njegovim i krećem prema gradovima tamošnjim, o, božanski Hetepe. Gle, usta su mi snabdevena [zubima koji su nalik] rogovima ; daj mi obilje hrane od koje "Dvojnici" (KAU) i Duhovi (HU) žive. Prošao sam sud kojim Su presuđuje onom koji ga poznaje, daj mi, dakle, da do gradova [Hetepa] dođem, i da plovim po jezerima njegovim, i da šetam po Sehet-Hetepu. Gle, Ra je na nebesima, i gle, bog Hetep je tamo dar dvostruki. Ja dođoh do zemlje [Hetepa], ja se potp asa h i dođoh da bi mi se mogli predati pokloni koji su spremni, dokopah se snage koju je bog Hetep za mene silno uvećao. "

,,0, Unen-em-hetepl37, ja u tebe uđoh, i duša me moja sledi, i moja božanska hrana mi je na rukama. 0, Gospodarice dveju zemalja ''', koja utvrđuješ reč moju kojom pamtim i zaboravljam, daj da živim nepovređen i da me nikakva ozleda [ne zadesi]. 0, podaj, o, podaj da mi se raduje srce ; učini da u miru budem, poveži mi žile i mišiće i učini da vazduh primim."

117 Ime prve velike oblasti Seh et-Aa rua. ll. Jezero II drugoj oblasti Sehet-Aarua.

,


,,0, Unen-em-hetep, O, Gospodarice vetrova, ja u tebe uđoh, i ja [tu) pokazah13' glavu svoju. Ra spava, ali ja sam budan, i tamo je boginja Hast koja je noću na vratima neba. Prepreke bejahu pred mene postavljene, ali ja prikupih ono što je Ra izračio. Ja sam u gradu svom."

,,0, Nut-urt''', ja u tebe uđoh, ja na žetvu svoju računam i ja u Uah 141 dalje idem. Ja sam Bik u tirkiz umotan, gospodar Polja Bikovog, gospodar božanskog govora boginje Septet (Sotis) u času njenom. 0, Uah, ja u tebe uđoh, ja hleb svoj pojedoh, ja zagospodarih nad biranim komadima mesa volovskog i živinskog, i date su mi ptice Šuove ; ja sledim bogove i božanske ,Dvojnike' (KAU)."

,,0, Čefet14', ja u tebe uđoh. Ja se nagizdah, ja se zaštitih Raovim ruhom Sa; sad gle, on je na nebesima, i oni koji tamo borave slede ga, i ja takođe sledim Raa na nebu. 0, Unen-em-hetepe, gospodaru dveju zemalja, ja u tebe uđoh, i zagnjuri h se u jezera Česerta ; gledaj me sad, jer sva je nečistoća sa mene spala. Veliki Bog tu raste, i gle, ja nađoh [tu hranu] ; ja zamkom uhvatih ptice i hranim se najboljima od njih."

,,0, Kenkentet'43, ja u tebe uđoh, i videh [oca svog] Ozirisa, i ugledah majku svoju, i ljubav vodih. Ja uhvatih crve i zmije [koji su tamo] i oslobodih se. Ja znam ime boga koji je suprotnost boginji Česeret, koji ima pravu kosu i snabdeven je rogovima; on žanje, ali ja i orem i žanjem."

", D I "h" os ovno, .. olvon . 140 Ime jezera II prvoj oblasti Sehet-Aarua. 141 Ime jezera II drugoj oblasti Sehet-Aarua. \42 Ime kraja u trećoj oblasti Sehet-Aarua. 143 Ime jezera II prvoj oblasti Sehet-Aarua.

, 2


,,0, Hastl", ja u tebe uđoh, i oterah one koji htedoše doći u tirkiz [nebo] ; i sledih vetrove zajednice bogova. Veliki Bog mi dade glavu, i onaj koji spoji sa mnom glavu moju jeste Moćnik sa očima od tirkiza, to jest, Apu-en-ab-f (tj. Onaj koji čini što mu je volja)."

,,0, Usertl", ja ti dođoh u kuću gde je preda me božanska hrana izneta."

° Smaml46 J'a ti dođoh. Srce mOJ'e bdije i ja belu " , , krunu imam. Dovedoše me u predele nebeske, i ja činim da zemaljske stvari napreduju ; i raduje se srce Biku, i bićima nebeskim, i zajednici bogova. Ja sam bog koji je Bik, gospodar bogova dok izlazi iz tirkiza [neba]."

,,0, božanska nomo pšenice i ječma, ja ti dođoh, ja ti priđoh i poneh gore ono što me sledi, naime, najbolje od žrtvi livenica zajednice bogova. Privezah barku na jezerima nebeskim, podigoh stub kraj kog ću se usidriti, izgovori h glasom svojim propisane reči i namenih pohvale bogovima koji u Sehet-hetepu borave."

l druge radosti, međutim, osim onih gore opisanih, očekuju čoveka koji je na zadovoljavajući način prošao suđenje i dospeo do carstva bogova. Jer, u odgovoru na dugu molbu u Anijevom papirusu, koja je ranije bila navedena (vidi str. 36 ), bog Ra obećava pokojniku sledeće : "Ti ćeš na nebesa doći, ti ćeš preko neba preći, ti ćeš se zvezdanim božanstvima pridružiti. Pohvale će ti se ponuditi u barci tvojoj, himne će ti se pevati u barci Atet, ti ćeš gledati Raa u svetilištu njegovom, ti ćeš sa njegovim Diskom zalaziti dan za danom, ti ćeš ribu

\44 Ime jezera II trećoj oblasti Sehet-Aarua. 14' Ime jezera II trećoj oblasti Sehet-Aarua. 146 Ime jezera II trećoj oblasti Sehet-Aarua.


ANT!47 videti kad na svet dode u vodama tirkiznim i videće š ribu ABTU!47 u času njenom. Desiće se da će Zlotvor pasti kad bude klopku postavljao da te uništi i članci vrata njegovog i kičma njegova biće na parčiĆe iseckani. Ra [plovi] pod vetrom povoljnim i barka Sektet se primiče i u luku ulazi. Mornari Raovi se vesele i radosno je srce Nebt-anhino (tj. Izidinol, jer je neprijateU Raov na zemlju pao. Gledaćeš Hora na mestu gde stOJI krmanoš barke, I Tot i Maat će stajati sa svake njegove strane. Svi će se bogovi radovati kad ugledaju Raa kako u miru dolazi da oživi srca ozarenih, i Oziris Ani, pobedonosni, pisar božanskog potomstva gospodara Tebe, biće zajedno s njima."

Ali, nezadovoljan svakodnevnom plovidbom u Raovoj barci kao jedan od mnogih blaženih, pokojnik se nadao da će svaki od svojih udova preobraziti u boga, i kad se ovo ostvari da će postati siim Ra. Tako u XLII glavi Knjige mrtvih!48 pokojnik kaže :

"Moja kosa je kosa Nuova. Moje lice je lice Diskovo. Moje oči su oči Hatorine. Moje uši su uši Ap-uatove. Moj nos je nos Henti-Hasa. Moje usne su usne Anpuove. Moji zubi su zubi Serketini. Moj vrat je vrat božanske boginje Izide. Moje šake su šake Ba-neb-Tatua. Moje podlaktice su podlaktice Neite, Gospodarice

Saisa. Moja kičma je kičma Sutijeva. Moj falus je falus Ozirisov .

•• 7 Ime mitološke ribe koja je plivala uz pramac Raove barke. 141 Vidi The Chapters of Coming Forth by Day. str. 93.

VASKRSENJE I BESMRTNOST

Moje uzde su uzde Gospodara Her-abe. Moje grudi su grudi Moćnika straha i trepeta. Moj stomak i leda su stomak i leda Sehete. Moja zadnjica je zadnjica Oka Horovog. Moja bedra i noge su bedra i noge Nutine. Moja stopala su stopala Ptahova.

159

Moji prsti i kosti na nogama su prsti i kosti na nogama Živih Bogova."!"

I odmah posle ovoga pokojnik kaže: "Nema nijednog dela mog tela koji nije deo nekog

boga. Bog Tot štiti potpuno moje telo, i ja sam Ra dan za danom."

Odavde vidimo na osnovu čega su Egipćani verovali da smrtnik može ustati iz mrtvih i dostići večni život. Vaskrsenje je bilo predmet svake izgovorene molitve i svakog izvršenog obreda, i svaki tekst, i svaka amajlija, i svaka formula svakog pojedinog razdoblja imala je za cilj da omogući smrtniku da stekne besmrtnost i da večno živi u preobraženom i proslavljenom telu. Ako bi se ova činjenica imala na umu mnoge bi prividne teškoće nestale pred čitaocima u ovom pročitavanju egipatskih tekstova, i videlo bi se da je egipatska religija dosledna cilju i čvrstih načela, iako je, nekima, u prvi mah izgledalo da joj to nedostaje.

149 Ideja oboženja delova ljudskog tela bila je raširena već za vreme VI dinastije. Vidi Recueil de Travaux. tom viii, str. 87, 88.

,

Documents

E. A. Volis Badž~Egipatska Religija