EVROPA UOI I PO ZAVRETKU PRVOG SVETSKOG RATA

I Z D A V A I :

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD, naelnik pukovnik ORE STANI

BALKANOLOSKI INSTITUT SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI, urednik dop. lan SANU prof. dr RADOVAN SAMARDI

Izdavaka radna organizacija PROSVETA, OOUR izdavaka delatnost, za izdavaa JORDAN ZlVKOVlC

Izdavaka radna organizacija RAD, urednik DUAN PAPADOPOLOS

PARTIZANSKA KNJIGA Ljubljana,

OUR izdavako-publicistika delatnost Beograd, za izdavaa direktor MIHAJLO F.LOVI

U FINANSIRANJU IZDAVANJA OVE KNJIGE UESTVOVALA JE I ZAJEDNICA ZA NAUKU SR SRBIJE

Dr DUAN LUKA

TREI RAJH I ZEMLJE JUGOISTONE EVROPE

P R V I D E O

1933-1936.

B E O G R A D , 1982.

RATNA PROLOST NARODA I NARODNOSTI JUGOSLAVIJE

KNJIGA DVESTACETRDESETPETA

UREIVAKI ODBOR

RAHMIJA KADENI, general-pukovnik-predsjednik; lanovi: ALI UKRIJA; RISTO DUNOV; DAKO PUA, general-pukovnik; IKA STOJI, general- -potpukovnik; FABIJAN TRGO, general-potpukovnik; VELJKO MILADINO- VI, general-potpukovnik; JOCO TARABI, general-potpukovnik; METODIJE KOTEVSKI, general-potpukovnik; MILAN DALJEVI, general-potpukovnik; SVETOZAR ORO, general-major; AUGUST VRTAR, general-major; MISO LEKOVI, pukovnik; AHMET ONLAGI, pukovnik; VIKTOR KUCAN, pukovnik; RADOMIR PETKOVI, pukovnik glavni i odgovorni urednik.

U r e d n i k

puk. ESAD TIHIC, prof.

R e c e n z e n t i :

akademik VASO UBRILOVI, ALI SUKRIJA, dr 2IVKO AVRAMOVSKIi pukovnik AHMET ONLAGI

RE AUTORA

Sloenost teme stavila je autora ove knjige ve od poetka pred velika iskuenja, jer je trebalo da obuhvati sve vrste odnosa Treeg Rajha sa sedam zemalja jugoistone Evrope: Jugoslavijom, Maarskom, Rumunljom, Bugarskom, Grkom, Albanijom i Turskom i dvema srednjoevropskim zemljama Cehoslovakom i Austrijom, kao kapijama na putu nemake ekspanzije prema jugoistoku, u gotovo svim domenima: u privredi, politici, kulturi i drugim poljima de- latnosti naroda i drava na ovom podruju u jednom od najburnijih vremena svetske istorije, od 1933. do 1941. godine. Kada se tome doda neuobiajeno veliki broj istorijskih izvora i obimna literatura koja se dotie ili parcijalno obrauje pojedina pitanja iz ove teme, onda se moe sagledati sva teina zadatka pred kojim se naao autor.

No, zahvaljujui ohrabrenju i pomoi inicijatora ove teme, prof, dr Vase ubrilovia, direktora Balkanolokog instituta, koju mu je pruao od izrade osnova koncepcije i prethodnih teza pa kroz itav rad, i podrci Vojnoizdavakog zavoda Jugoslovenske narodne armije, posebno vojnih istoriara Ahmeta onlagia, Esada Tihia i Radomira Petkovia, kao i injenici da je re o pionirskom radu kojim se pokuava da osvetli ceo kompleks zbivanja vezanih za ekspanziju Nemake prema jugoistoku Evrope, autor se prihvatio ovog zadatka.

O naunim i drugim kvalitetima ovoga rukopisa nije nae da sudimo, o tome e dati svoju re itaoci i struni kritiari. Ipak, oseamo se pozvanim da kaemo nekoliko rei o onom to je prethodilo napornom raanju ove knjige istraivakim poslovima.

Skromne materijalne mogunosti su nas prisilile da najvei deo istraivakih poslova u vezi sa temom knjige obavimo u domaim arhivima, u Jugoslaviji.

Smatramo da e biti korisno ako damo kratku informaciju o korienim izvorima objavljenim i neobjavljenim, bez pretenzija da damo definitivnu ocenu bogatih fondova neobjavljene grae i mnogobrojnih zbirki objavljene grae.

Umesto osvrta na obimnu literaturu koja, manje ili vie, zahvata ili delimino obrauje pojedina pitanja iz ove teme, odluili smo se da na kraju knjige damo selektivnu bibliografiju koja e itaocu, posebno onome koji se bavi naukom, biti od koristi.

Zahvaljujui optem napretku tehnike, pa i u oblasti informativnih i diplomatskih veza i optenja, kao i u tehnici umnoavanja i uvanja zapisanih podataka, direktiva, informacija, nareenja i slino, iz vremena tridesetih godina ostale su tone sauvanog materijala, pa ak i u zemljama koje je drugi svetski rat najstranije potresao. I pored unitavanja delova fondova i zbirki diplomatskih arhiva pojedinih zemalja, za svaki dogaaj iz oblasti veza i odnosa zemljama jugoistone Evrope i Nemake ili neke od drugih velikih sila mogue je nai vie dokumenata, ponekad i na desetine. Prilikom izrade ove teme doli smo do zakljuka da je za obradu ili objanjavanje svakog pojedinanog dogaaja dovoljno ako se koristimo podacima iz dva dokumenta, uz njihovu kritiku obradu i uzajamno proveravanje i dopunjavanje. Korienje i navoenje izvora i podataka za pojedine dogaaje iz vie arhiva uinilo bi nauni aparat glomaznim i veoma bi opteretilo knjigu. Istovremeno, do nekih diplomatskih izvora teko je bilo doi, jer veina zemalja jugoistone Evrope nije jo otvorila svoje diplomatske arhive iz tridesetih godina, ili, ako ih je otvorila, do tih dokumenata je veoma teko doi. Poto je ovo delo namenjeno prvenstveno jugosloven- skom itaocu, najvea panja je posveena dokumentima jugoslo- venske provenijencije. Za takav odnos prema primarnim arhivskim izvorima bilo je i drugih razloga, pored ostalog i otvorenost jugoslo- venskih arhiva za naunu publiku, koji uz nemake arhive spadaju u najotvorenije ne samo u Evropi ve i u svetu. Mesto, uloga i znaaj, u periodu tridesetih godina, Nemake u evropskim okvirima i Jugoslavije na podruju jugoistone Evrope, takoe su uticali na masovnije korienje izvora iz ovih dveju zemalja. Poznata je injenica da su Jugoslaviji u tom vremenu, zbog njenog geopolitikog poloaja na Balkanu, duge tradicije oslobodilakih tenji njenih naroda, strategijskog, privrednog i saobraajnog znaaja, pridavali veliku panju u svetu, pa i u Treem Rajhu.

Prilikom istraivakog rada doli smo do zakljuka da su diplomatski dokumenti jugoslovenske i nemake provenijencije, kada sU u pitanju hronoloki i drugi podaci kao i opisi i analize pojedinih stanja i kretanja, prilino objektivni i tani. Sa jugoslovenske strane tome su znatno doprineli pojedini diplomati koji su u Ministarstvu inostranih poslova ili u diplomatskim predstavnitvima, a ije su zbirke sauvane, nastojali da stanje i kretanje oslikavaju i opisuju to realnije ne teei njihovoj politikoj ili ideolokoj obojenosti. U nemakoj diplomatiji, sama injenica da su ove zabeleke pisane za internu upotrebu i za potrebe nepobedive i sigurne hiljadugo- dinje germanske imperije daje izvesnu garantiju da je najvei broj podataka solidno proveravan i tano davan. Svakako da su ocene u tim dokumentima morale biti podvrgnute naunoj kritici.

Od izvora nemake provenijencije najvie dokumenata i podataka za ovo delo naeno je u Arhivu Ministarstva inostranih poslova Savezne Republike Nemake u Bonu (Politisches Archiv des Auswrtigen Amtes), to su sadrajno bogati dokumenti, nastali u Kabinetu ministra za inostrane poslove (Bro des Reichsministers), koji su slani kao cirkulama pisma u poslanstva i ambasade u zemljama jugoistone Evrope kao i razni izvetaji tih diplomatskih predstavnitava: akta kancelarije dravnog sekretara i podsekretara; dokumenti Politikog odeljenja II (Politische Abteilung II), koje od1936. nosi naziv samo Politiko odeljenje, a u ijem sastavu je radio referat Pol. IV za jugoistonu Evropu, i koji se odnose na nemaku balkansku i podunavsku politiku, politike i druge veze i odnose sa pojedinim zemljama ovog regiona Jugoslavijom, Austrijom, e- hoslovakom, Maarskom, Rumunijom, Grkom; akta spoljnotrgo- vinskog, odnosno privrednopolitikog odeljenja od 1938 (Handel- spolit. Abt., zatim Wirtschaftspolit. Abt.) o privrednim i trgovinskim vezama i odnosima Nemake i zemalja jugoistone Evrope, kao i kulturnopolitikog odeljenja (Kulturpolit. Abt.), koje je rukovodilo poslovima nemakih manjina.

Po znaaju za ovu tematiku, posle Arhiva Ministarstva inostranih poslova dolazi Savezni arhiv u Koblencu {Bundesarchiv), gde su naeni vredni dokumenti iz fondova Kabineta kancelara, vlade Nemake, zatim dokumenti o odnosima sa pojedinim zemljama i o radu politikih partija, posebno NSDAP, kao i dokumenti koji se tiu privrednih odnosa. U Vojnoistorijskom odeljenju Saveznog arhiva (Bundesarchiv Militrarchiv) u Frajburgu naeno je dosta podataka iz oblasti ratne privrede. Sledei po znaaju za nau temu je Nemaki centralni arhiv (Deutsches Zentralarchiv) u Potsdamu, gde smo nali prilino zanimljive dokumente i podatke iz Kancelarije ministra inostranih poslova i Inostranog odeljenja NSDAP itd.

U biblioteci i arhivu Instituta za svetsku privredu (Institut fr Welt wirtshaft) u Kilu, nalaze se znaajni podaci o privrednim odnosima Treeg Rajha i zemalja jugoistone Evrope.

Najvie grae i najdragocenije podatke pruio nam je Diplomatski arhiv Sekretarijata za inostrane poslove SFRJ. Iako je ova arhiva u toku rata oteena i znatnim delom unitena, posebno najznaajniji direktivni i analitiki dokumenti Ministarstva inostranih poslova, u fragmentarnim zbirkama politikog odeljenja, privredno- -konzularnog odeljenja, poslanstva u Londonu i poslanstva (od kraja 1939. ambasade) u Ankari naeni su podaci i dokumenti za sva zbivanja tridesetih godina na podruju jugoistone Evrope.

Znatan broj dokumenata i podataka za temu prikupljeni su i u Arhivu SFRJ, arhivima radnikog pokreta u Jugoslaviji i Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu.

Od grae iz stranih arhiva korieni su diplomatski dokumenti Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije (Foreign Office) koji se uvaju u Public Record Office u Londonu, direktive i cirku- lari britanskog Ministarstva inostranih poslova, kao i izvetaji britanskih diplomatskih i drugih predstavnitava koji su posebno zna

ajni za period istorije uoi drugog svetskog rata i u njegovoj prvoj fazi, kada je Velika Britanija, ostavi posle poraza Francuske usamljena, pokuavala da zaustavi dalju ekspanziju Treeg Rajha prema jugoistoku Evrope i naroito prema krajnjem jugu Balkana.

OBJAVLJENI IZBORI

Prilikom izrade ove knjige, u moguem obimu, pregledani su i korieni objavljeni zbornici dokumenata Nemake, zemalja jugoistone Evrope, ehoslovake, Austrije, Velike Britanije, Francuske, SSSR-a i Italije.

Najznaajnije podatke pruili su zbornici nemake diplomatske grae objavljene paralelno na tri svetska jezika: engleskom, francuskom i nemakom. Naime, u zavrnim operacijama, u prolee 1945, uoi definitivnog poraza Treeg Rajha, saveznike armije su zaplenile vei deo diplomatske grae Nemake, koju su nacistike vlasti, zbog opasnosti od bombardovanja, evakuisale iz Berlina. Manji deo ove grae dospeo je u ruke Crvene armije, ali su je kasnije Sovjeti vratili Nemakoj Demokratskoj Republici. Od prolea 1945. do leta 1948, graa koju se zaplenile zapadne sile je bila sme- tena u Marburgu, u amerikoj zoni, a zatim je u doba hladnog rata, zbog sve zaotrenijih odnosa oko Nemake, preseljena u London.

Od leta 1946. do prolea 1947. zakljuen je sporazum izmeu ministarstava inostranih poslova Velike Britanije, SAD i Francuske da se, u interesu utvrivanja prave istine o drugom svetskom ratu i stradanjima oveanstva od nacizma, otpone sa publikovanjem diplomatske grae Treeg Rajha. Jedan od vanih zakljuaka zajednike redakcije bio je da se pri izboru i objavljivanju grae potuju nauni metodi. Odlueno je takoe da se diplomatska graa Nemake publikuje u vie serija. Serije A i B zahvatale su period Vajmar- ske republike, dok su serije C, D i E obraivale period Hitlerovog Rajha. Kao mea izmeu serija C i D uzeta je 1937. godina, kada se u istoriji nacizma desio niz prelomnih dogaaja: obrazovanje Osovine Rim Berlin, stvaranje pakta protiv Kominterne, poetak otvorene ekspanzije prema prvim susedima u srednjoj Evropi itd., a kao granica izmeu serija D i E kraj 1941, od kada je Nemaka bila prisiljena da zajedno sa svojim saveznicima vodi rat protiv anti- nacistikih i demokratskih zemalja u svetu.

Zajednika redakcija, kojoj se kasnije pridruila i redakcija Savezne Republike Nemake, radila je organizovano i uspeno i ve 1949. godine odtampani su prvi tomovi.

Kao rezultat zajednikog rada, pojavila se na engleskom jeziku zbirka pod naslovom Documents on German Foreign Policy, objavljena u Vaingtonu i Londonu, koja je obuhvatila Seriju C, period 19331937, 5 knjiga u 10 svezaka i seriju D, period od 19371941, 13 knjiga u 16 svezaka.

8

Francuski deo zajednike redakcije poeo je sa publikovanjem ove grae na francuskom jeziku pod naslovom Les archives secrtes de la Wilhelmstrasse.

Nemaki deo ove redakcije objavio je ovu grau na nemakom pod naslovom Akten zu deutschen ausrtigen Politik: serija C, u pet knjiga i 10 svezaka, i serija D, u 13 knjiga i 16 svezaka.

Ove dve serije diplomatske grae Hitlerove Nemake za period od 1933. do 1941, sa preko 5.000 dokumenata koji se odnose direktno ili indirektno na tematiku odnosa Nemake i jugoistone Evrope, inile isu jednu od vanijih podloga u pripremanju i pisanju ove publikacije. Niz drugih manjih zbornika grae nemake provijeni- jencije kojima smo se koristili prilikom izrade ovog rukopisa inio je samo dopunu ovom znaajnom kritiki i nauno sastavljenom zborniku.

Tradicionalni uticaji i uzajamne veze zemalja jugoistone Evrope sa Velikom Britanijom i Francuskom uslovili su jako intere- sovanje vlada ovih zemalja za sudbinu malih naroda na podruju evropskog jugoistoka pa i snane otpore zapadnih sila ekspanziji Nemakog Rajha u ovom smeru. Zato su za izradu ovog dela od velikog znaaja bili i zbornici grae britanske i francuske provenijencije:

Documents on British Foreign Policy, 19191939, (2. serija, za period od 1930. do 1935, objavljena u 14 knjiga, i 3. serija, za period od 1938. do 1939, objavljena u 10 knjiga), kao i Documents diplomatiques franais (1. serija, za period od 1932. do 1935, u 8 knjiga, i 2. serija, za period od 1936. do 1939, u 14 knjiga).

S obzirom na to da se Italija kao velika zemlja tradicionalno orijentisala i ivo interesovala za podruje Balkana i Podunavlja, vaan izvor za obradu ove tematike predstavljali su i objavljeni izvori italijanske provenijencije, posebno zbirka I Documenti diplomatici italiani: (8. serija, za period 19351939, objavljena u dve knjige, i 9. serija, za period 19391943, objavljena u pet knjiga).

Isto tako vane podatke o zbivanjima na Balkanu, posebno u kontekstu stalno prisutnih protivrenosti izmeu dveju sila Osovine Nemake i Italije pruili su sauvani dokumenti iz Canovog arhiva objavljeni na i talijanskom pod naslovom U Europa Verso la catastrofe (na francuskom, Les Archives secrtes du Comte Ciano), prevedeni na srpskohrvatski pod naslovom Tajni arhivi grofa Ciana.

Prva zemlja socijalizma, SSSR, bila je na podruju jugoistone Evrope naroito prisutna u vezama i saradnji radnikog pokreta ovih zemalja sa sovjetskom dravom. U vreme sve jae ekspanzije nemakog nacizma prema jugoistoku, Sovjetski Savez je pokuao da ojaa otpore toj ekspanziji naroito na podruju Balkana. Zbog toga je bilo neophodno koristiti se dokumentima sovjetske provenijencije,

posebno zbornikaXVI za 1933. god., XVII za 1934, XVIII za 1935, XIX za 193b, XX za 1937. i XXI za 1938. godinu.

U mnotvu drugih manjih ili veih zbornika arhivske grae velikih zemalja korieni su i zbornici od ireg, meunarodnog znaaja: Documents on International Affairs za period od 1935. do 1941. godine, ukupno sedam knjiga; Der Proces gegen die Hauptkriegsverbrecher vor dem Internationalen Millitrgerichthof, Nrnberg, 14. November 1945 1. oktober 1946, Nirnberg, 1947), ukupno 42 toma; Bneumai nojiuruxa CCCP, tom III m IV, MocKBa, 1946; RoKyMeHT-bi u Marepuanu Kanyua Mupoeo bohm, tom I u II, MocKBa, 1948; HtopHepzcKu npou,ec, 36opHMK MaTepwajiOB b Tpex TOMax, MocKBa, 1966; CCCP b 6op-be 3a Mup uaKanyue eropo mu- poeo bohu (ceHTHpt 1938 ayrycT 1939 r.), /^OKyMeHTbi m MaTe- pnajiBi, MocKBa, 1971; B. M. aumneB, EauKporcTBO crparezuu zep- MancKOio cpaiuusMa, /JoKyMeHTbi m MaTepnajiBi, MocKBa, 1973; Weltherrschaft im Visier, hrsg. von; W. Schumann, Berlin, 1975; Anatomie der Agression, hrsg. von G. Hass und W. Schumann, Berlin, 1972; Der zweite Weltkrieg, Dokumente, hrsg. von G. Frster und

O. Groehler, Berlin, 1974; A. H. Jacobson, Der Zweite Weltkrieg in Chronic und Dokumenten, Darmstadt 1961; isti autor, Der Weg zur Teilung der Welt, Koblenz/Bonn 1977! isti autor, Der zweite Weltkrieg in Bilden und Dokumenten, 3 Bde, Mnchen-Wien-Basel, 1962; Dokumente zur Vorgeschichte des Krieges, Berlin, 1939.

Prilikom obrade veza i odnosa zemalja jugoistone Evrope i Nemake i pokuaja suprotstavljanja ovih zemalja ekspanziji Ne- makog Rajha koriene su mnogobrojne zbirke dokumenata, zatim dela memoarskog anra i dela naunog karaktera, o kojima dajemo osnovne informacije u Bibliografiji.

Mnoge oteavajue okolnosti, posebno obimnost izvorne materije na kojoj se stvarala ova knjiga, uzrok su nekim propustima kako u osnovnoj sadrini knjige, tako i u osvrtu na izvore u selektivnoj bibliografiji na kraju knjige. Jedna od slabosti ovoga prikaza je nemogunost davanja celovite kritike korienih materijala, pa i materijala koji iz odreenih razloga nisu korieni a mogli bi pruiti podatke za ovakvu temu. Smatrali smo da ne postoje osnovni preduslovi za nauno-kritiku ocenu ovolikog broja izvornih dela u vremenu koje jo traje, posebno za ocenu njihovog odnosa prema istorijskoj istini, istoriji kao nauci i konkretnoj stvarnosti koja se nalazila i nalazi pod stalnim uplivima, pritiscima i nasleima protekle ili tekue dravne politike, odnosno drutveno priznatih i kroz dravne mehanizme u maloj ili veoj meri afirmisanih i priznatih pokreta, politikih ideja, stremljenja, pravaca i opredeljenja.

Optereenost unapred odreenim i utvrenim konzervativnim opredeljenjima pojedinih autora: nacionalna ili velikodravna ogranienost, verovanje u vodeu ulogu velikih naroda i zemalja, nepomirljivost prema levo opredeljenim pokretima, drutvima i reimima, odbojnost prema revolucionarnim, radnikim i demokratskim i posebno komunistikim pokretima i nepomirljivost prema tokovima koji traju u socijalistikim zemljama, prihvaeni su kao realna neminovnost i rezultat naega vremena.

U mnotvu drugih manjih ili veih zbornika arhivske grae velikih zemalja korieni su i zbornici od ireg, meunarodnog znaaja: Documents on International A f f a i r s za period od 1935. do 1941. godine, ukupno sedam knjiga; Der Proces gegen die Hauptkriegsverbrecher vor dem Internationalen Millitrgerichthof, Nrnberg, 14. November 1945 1. oktober 1946, Nirnberg, 1947), ukupno 42 toma; , III IV, , 1946; , I II, , 1948; , , , 1966; ( 1938 1939 .), , , 1971; . . , , , , 1973; Weltherrschaft im Visier, hrsg. von; W. Schumann, Berlin, 1975; Anatomie der Agression, hrsg. von G. Hass und W. Schumann, Berlin, 1972; Der zweite Weltkrieg, Dokumente, hrsg. von G. Frster und O. Groehler, Berlin, 1974; A. H. Jacobson, Der Zweite Weltkrieg in Chronic und Dokumenten, Darmstadt 1961; isti autor, Der Weg zur Teilung der Welt, Koblenz/Bonn 1977! isti autor, Der zweite Weltkrieg in Bilden und Dokumenten, 3 Bde, Mnchen-Wien-Basel, 1962; Dokumente zur Vorgeschichte des Krieges, Berlin, 1939.

Zamurili smo pred slabostima u delima ovakvih autora a prihvatili ogromnu masu injenica i podataka koje su ponudili za pojedine dogaaje i tokove u vremenu koje obraujemo. Uinili smo to u ubeenju da su te subjektivne i oportune slabosti manje znaajne, odnosno da e njihova sutinska vrednost tokom vremena sve vie slabiti i da e podaci koje su nam ponudili, posebno za dogaaje za koje ne postoje izvori, to je vano za memoarsku grau, moi sve vie da se koriste u rasvetljavanju pojedinih istorijskih dogaaja.

Postupili smo tako i u ubeenju da bi dijalog sa takvim stvaraocima memoarske, a delom i naune literature, kako sa onima iz konzervativno-buroaskog tabora, tako i sa onima u krilu marksistike istoriografije koji povremeno pate od dogmatizma, iskljuivosti i prikazivanja tokova u crnom ili belom, bio teak, dug i bes- koristan, jer su to posledice i rezultati (u ovom sluaju, u oblasti istoriografije) svih tokova ljudske civilizacije XX veka.

Svestan neminovnosti svojih propusta, kako prilikom istraivati sugestije i predloge i da ih iskoristi u buduem radu, kako bismo se to vie primakli istorijskoj istini.vakog rada, tako i prilikom izrade dela, autor je spreman da prih-

Prilikom istraivakog rada autor je naiao na predustretljivost svih arhivskih ustanova u kojima je istraivao dokumente za ovu temu i posebno se zahvaljuje za svestranu i pomo i uslugu koje su mu ukazali: Vojnoistorijski arhiv u Beogradu, Politiki arhiv Ministarstva inostranih poslova u Bonu (Politisches Archiv des Auswrtigen Amtes), Arhiv Velike Britanije u Londonu (Public Record Office), Vojni arhiv Nemake u Frajburgu (Bundesarchiv-Militrar- chiv, Freiburg), Arhiv SFRJ u Beogradu, i Diplomatski arhiv u Beogradu, a od bibliotekih ustanova: Biblioteka SANU u Beogradu, Biblioteka Instituta za savremenu istoriju u Minhenu (Institut fr Zeitgeschichte), Biblioteka Instituta za jugoistonu Evropu u Minhenu (Institut fr Sdosteuropa), Biblioteka Instituta za meunarodnu politiku u Beogradu, Lenjinska biblioteka u Moskvi, Biblioteka Ciril i Metodije u Sofiji, Biblioteka Istorijskog instituta u Budimpeti, i naroito Biblioteka ISI u Beogradu.

Posebnu zahvalnost na pomoi i podrci autor duguje recenzentima: akademiku Vasi ubriloviu, Ali ukriji, Ahmetu on- lagiu i dr Zivku Avramovskom, redaktorima i urednicima: Esadu Tihiu, Radomiru Petkoviu, Duanu Papadopolosu, i prof. Andrej u Mitroviu, koji je na molbu izdavaa paljivo proitao tekst i dao niz korisnih sugestija i preporuka.

U V O D

Evropa utemeljena na Konferenciji mira 19191920. imala je, prema zamisli svojih tvoraca, pretenzije da za dui period obezbedi mir meu narodima i dravama na evropskom kontinentu i u elom svetu, i da tako ostvari uslove za njihov trajni i nesmetani privredni, politiki i kulturni razvitak. Meutim, za ostvarenje ovakvih ideja nisu postojali odgovarajui objektivni uslovi kod pojedinih naroda i drava u Evropi. I stare i novostvorene dravne zajednice bile su optereene i spol ja i iznutra problemima nasleenim iz prolosti, zatim onima koji su bili posledica imperijalistikog rata i nesreenih meusobnih odnosa evropskih drava, kao i velikih promena u tim dravama.

Naroito teke posledice minulog rata oseale su se u oblasti privrede veine evropskih zemalja. Zbog smanjene industrijske i poljoprivredne proizvodnje vladali su oskudica u osnovnim sredstvima za ivot, siromatvo pa ak i glad stanovnitva.

Vlast u veini evropskih zemalja drale su najkonzervativnije graanske partije ili grupacije buroazije, koje su svojom krutom politikom socijalnog izrabljivanja radnike klase i seljatva i nacionalnog ugnjetavanja usporavale unutranju konsolidaciju u ovim zemljama. U vienacionalnim kapitalistikim zemljama sve se otrije izraavalo nacionalno ugnjetavanje pojedinih naroda i etnikih grupa.

U odnosima izmeu pojedinih drava, velikih i malih, postojalo je mnogo starih i novonastalih problema. Najveu smetnju odnosima meu velikim silama i dalje je stvaralo pitanje kolonija. Posebno se oseala pogoena nemaka buroazija, koja je izgubila sve kolonijalne posede u Africi i deo spornih teritorija u Evropi, meu njima i one koje su nekad bile u sastavu nemakog carstva. Italijanska buroazija je, zahvaljujui prelasku u tabor sila Antante 1915. godine, uspela da ostvari neka teritorijalna proirenja, ali je ipak ostala nezadovoljna jer se njen san o stvaranju mediteranske imperije nije ostvario.

13

Najvei problem, posebno meu malim narodima, bile su nametnute granice novonastalih drava, koje nisu povlaene prema etnikom sastavu i samoopredeljenju naroda, ve po elji i diktatu velikih sila, ili na temelju nedemokratskih istorijskih i strategijskih prava pojedinih drava. U nekim zemljama naao se znatan broj etnikih manjina, koje su postale predmet nacionalnog ugnjetavanja i, istovremeno, osnova za revanistike i podrivake akcije susednih zemalja.

Revolucionarno vrenje u nekim evropskim zemljama, koje je pod uticajem pobede oktobarske revolucije poelo jo krajem rata, buroazija je, koristei se vojskom i snano organizovanim aparatom vlasti, uspela da suzbije, ali ne i da potpuno ugui. Snage kontrarevolucije uspele su 1919. godine da ugue Maarsku Sovjetsku Republiku, proletersku revoluciju u Berlinu i Bavarsku Sovjetsku Republiku. Jedino je Lenjinova boljevika Rusija savladala mnogobrojne unutranje tekoe, odbila sve intervencionistike pokuaje iz inostranstva i stvorila, decembra 1922, Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika, obezbedivi time revolucionarnom radnikom pokretu u elom svetu oslonac u borbi protiv kapitalistike eksploatacije. U jeku najvee ofanzive udruenih reakcionarnih snaga meunarodnog imperijalizma protiv radnike klase, Lenjin je marta 1919. formirao Treu, Komunistiku internacionalnu koja e odigrati znaajnu ulogu u buenju i organizovanju radnikog i demokratskog pokreta u borbi protiv imperijalizma.

Pogoravanje uslova ivota u veini zemalja, povremene manje ili vee politike i ekonomske krize, uslovljavale su sve dublje politiko raslojavanje i jaanje mnogobrojnih unutranjih protiv- renosti u pojedinim zemljama. Pred opasnou od masovnijih demokratskih i revolucionarnih pokreta narodnih masa, krupna buroazija veine zemalja poinje da se oslanja na najkonzervativnije snage drutva u tim zemljama. Na temeljima takve sprege ve 1922. godine na vlast u Italiji dolaze faisti, sa Musolinijem (Benito Mussolini) na elu.

Posebno teko stanje, pod uticajem mnogih negativnih posle- dica rata, bilo je u Nemakoj, koja nas ovom prilikom naroito in- teresuje. Gubitkom kolonija umanjene su mogunosti nabavke jeftinih sirovina, u kojima je Nemaka oskudevala. Vraanje Francuskoj Alzasa i Lotaringije, privremena okupacija od strane francuskih trupa privredno razvijene i rudama bogate Rurske oblasti i stavljanje ove oblasti pod poseban meunarodni status pod upravom Francuske, negativno su uticali na prevladavanje posledica rata i posleratnih nedaa u celokupnoj nemakoj proizvodnji. Uz sve to, nemaka privreda je imala da podnese teret ogromnih ratnih dugova i ratne odtete, koju je morala da isplati silama pobednicama.

Prema odredbama Versajskog ugovora Nemaka je bila obavezna da plati silama pobednicama na ime dela ratne odtete (ija

14

suma nikad nije bila tano odreena) u toku 1919, 1920. i prva etiri meseca 1921. godine iznos od 20 milijardi maraka u zlatu.1

Naprezanja ratom oslabljene i preoptereene nemake privrede ometala su konsolidaciju nemakog drutva. I pored izvesnog poboljavanja ivotnog standarda, naroito od 1925. do 1929, kriza nemakog drutva prenosila se u sve oblasti ivota i uslovlj avala jau klasnu diferencijaciju, nezaposlenost, osiromaenje pojedinih slojeva naroda, posebno radnika i seljaka. Sporom sreivanju unutranjih prilika doprinosilo je dranje krupne nemake buroazije, koja je nastojala da svoje gubitke na unutranjem i spoljnom planu podmiri izrabljujui radniku klasu Nemake.

U uslovima opte nesigurnosti i besperspektivnosti, uz postojanje milionske mase nezadovoljnika u redovima osiromaene sitne i srednje buroazije, intelektualaca i radnika bez posla, postojali su povoljni uslovi za delovanje razliitih konzervativnih, nacionalistikih i revanistikih grupa i struja.

U ovako nesreenoj drutvenoj klimi pojavljuje se ve u 1919. godini nacionalistika i revanistika grupa oko Adolfa Hitlera, koja se uskoro formira u posebnu organizaciju Nacionalistiku radniku partiju (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiter Partei NS DAP).2

Hitlerova NSDAP demagoki je obeavala sreivanje unutranjih prilika u Nemakoj i obezbeivanje uslova za napredak svih slojeva drutva, a na spoljnopolitikom planu ukidanje ugovora koji su naneli nepravde nemakom narodu posle prvog svetskog rata.

Objektivno povoljne okolnosti omoguile su postepen uspon Nacionalsocijalistike nemake radnike partije. Njenu bazu inili su slojevi osiromaene sitne buroazije, a imala je pristalice i u svim slojevima i klasama nemakog drutva. Osnovu za svoj program preuzela je od konzervativne desnice posebno o vojnoj superiornosti germanske rase i njenoj predodreenosti da vodi glavnu re na evropskom kontinentu i zauzme jedno od vodeih mesta u svetskoj politici.

Ideja o superiornosti Nemaca dobila je jasnije oblike ve krajem XIX veka. Posle neuspelog pokuaja Nemake da se u prvom svetskom ratu domogne primata na evropskom kontinentu, ova ideja je u periodu Vajmarske republike dobila svoje mesto u pro*

1 D. Petzina, W. Abelshauser, A. Faust, Sozialgeschichtliches Arbeitsbuch, III, Mnchen, 1978, pp. 150151; A. , , ucropuja 19191939, , 1974, pp. 273298; A. Jacobsen, Nationlsozialistiche Aussenpolitik 19331938, Frankfurt a/M Berlin, 1968, pp. 382384; J. M. JoBanoBnh, ucropuja 19181938, , 1939, I, . 124.

2 W. Hofer, Die Diktatur Hitlers bis Beginn des Zweiten Weltkriegs, Konstanz, 1960, p. 6. Sire: H. A. Winkler, Extremismus der Mitte, u: Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte (dalje, Viert, f. Zeitgs.), Jg. 20, 1970, Heft 2, p. 181; isti autor, German Society, u: Journal of Contemporary History (dalje, Jour Cont. Hist.), vol. 11, nr. 4, 1976, pp. 116.

15

gramu i delovanju nacionalsocijalistikog pokreta, utemeljenog i na najradikalnijoj platformi revanizma, ovinizma i totalitarnog militarizma.3 Krajnja desnica u politikom ivotu Nemake, ije su osnovne ideje preuzeli nacisti kao svoje, videla je svoj interes u revanistikim planovima nacistikog programa i u zahtevima za priznavanje posebnog mesta Nemakoj u meunarodnim privrednim i politikim odnosima. Parole i obeanja o sreivanju unutranjih odnosa, o optoj zaposlenosti i podizanju standarda, bile su bliske eljama jednog dela radnike klase, naroito onog koji je bio nezaposlen ili onog kome je pretila opasnost da izgubi posao i minimalnu sigurnost za opstanak i ivot.

Velika svetska ekonomska kriza od 1929. do 1932. godine uticala je na bre produbljavanje unutranjih protivrenosti u nema- kom drutvu, stvarajui jo povoljnije uslove za demagoko delo- vanje nacionalsocijalista. Ona je predstavljala jedan od osnovnih preduslova za izbijanje nacistike partije u prvi plan nemake unutranjopolitike scene i za njen dolazak na vlast 29. januara 1933. godine. Stoga ova pojava zasluuje da joj i ovom prilikom posvetimo vie panje.

Svetska ekonomska kriza, koja je zahvatila itav kapitalistiki svet izmeu 1929. i 1933. godine, posebno se snano odrazila u velikim zemljama koje su imale jake privredne i proizvodne potencijale, kao to su Sjedinjene Amerike Drave, Velika Britanija, Francuska, Nemaka i Italija. Pad proizvodnje u svim granama industrije u ovim zemljama kao i opadanje unutranje i spoljne trgovinske raz- mene, imale su, do tada nevien, negativan efekat. Meutim, ekonomska kriza i njene posledice nisu se podjednako odrazile na sve zemlje. One zemlje koje su imale vee ili manje kolonijalne posede lake su savlaivale nestaicu sirovina, lake se oslobaale vikova odreenih vrsta roba i u celini lake su se izvlaile iz ekonomske krize.

Nemaka je spadala u red zemalja u kojima su negativne posledice svetske ekonomske krize bile najsnanije i koje su, u isto vre- me, imale najmanje mogunosti da se u osloncu na kolonijalne posede, iroka vanevropska trita, bogate izvore jevtinih sirovina i

3 Vie o ovom: A. Mitrovi, Prodor na Balkan, Beograd, 1981, pp. 715; isti autor, Die Wirtschaftlich-politische Auffasung von Sdosteuropa in der Weimarer Republik, u: Balcanica, XII, Beograd, 1981, pp. 149180; isti autor, Kontinuitt und Diskontinuitt in der deutschen Sdosteuropapolitik 1914 1941, u: Balcanica, VII, Beograd, 1977, pp. 559572; isti autor, Istorijski pogledi na nemaku totalitarnu misao, u: Gledita, br. 11, 1970, god. XI, pp. 1569 1581; F. Fischer, Krieg der Ilusionen, Die deutsche Politik 19111914, Dsseldorf, 1969; H. J. Schrder, Deutsche Sdosteuropapolitik 19291936, u: Gesch- hichte und Gesellschaft, 1976, nr. 1, pp. 532; isti autor, Der Aufbau der deutschen Hegemonialstlelunng in Sdosteuropa 19331936, u: Hitler Deutschland und die Mchte, Dsseldorf, 1976; D. Stegmann, Mitteleuropa 19251934, u: Industrielle Gesellschaft und politisches System, Bonn, 1978; H. E. Volkmann, Das aussenwirtschaftliche Program der NSDAP 19301933, u: Archiv fr Sozialgeschichte, nr. XVII, 1977; R. Berndt, Wirtschaftliche Mitteleuropaplne des deutschen Imperialismus (19261931), u: Grundfragen der deutschen Aussen- politik seit 1871, Darmstadt, 1975, pp. 305334, T. Kulji, Faizam, Beograd 1977.

1 6

radne snage izvuku iz privrednih tekoa.4 Na primer, ukupan obim industrijske proizvodnje u svetu u jednoj od najteih godina ekonomske krize 1932. godine iznosio je 74,3/o svetske proizvodnje iz 1928, dok je taj odnos u industrijskoj proizvodnji u Nemakoj 1932. u odnosu na 1928. godinu dostigao tek 54,0%.

U drugim velikim kapitalistikim zemljama koje su imale povoljnije mogunosti za savlaivanje uticaja i posledica krize, pad je bio blai, kao, na primer, u SAD, koje su bile uz Nemaku 1932. godine najvie pogoene: opseg ukupne proizvodnje iznosio je 57,7% od proizvodnje u 1928, zatim u Velikoj Britaniji 88,5%, u Francuskoj 75,6% itd.5

Pad industrijske proizvodnje, koja je predstavljala osnovnu privrednu granu Nemake, odrazio se adekvatno na pad nemakog izvoza i uvoza.6 Nemaki izvoz 1929. godine u iznosu od 14.761 miliona maraka opao je 1932. na 6.312, dok je uvoz u Nemaku u isto vreme opao sa 13.420 miliona maraka na 4.631 milion.7

Nesumnjivo je da se ovako veliki pad u industrijskoj proizvodnji i trgovini snano odrazio na poloaj radnike klase, a na prvom mestu na stepen njene zaposlenosti. Snani uticaji krize na celo- kupnu privredu Nemake doveli su do doga da je Nemaka ula u red zemalja sa najveom stopom nezaposlenosti radnika i u isto vreme sa najveim padom vrednosti radnike nadnice. Nemaka je krajem 1932. i poetkom 1933. godine, u vreme kada je kriza dostigla vrhunac, imala neto preko 6 miliona nezaposlenih radnika.8 Bila je to najvea armija radnika u svetu bez posla, bez nade da e imati hleba sutra, bez vere u budunost. Dovedena je u pitanje egzistencija desetak miliona lanova radnikih porodica.

Dravna sredstva, ukoliko su i ulagana u ublaavanje krize, ila su u prilog sanaciji ugroenog kapitala, tj u prilog najkrupnijim slojevima nemake buroazije. Masa radnika i seljaka bila je preputena stihiji. U takvom ustrojstvu nemakog drutva kriza itavog sistema morala je biti sve dublja i sve izraenija. Milioni ljudi bez ikakve perspektive i sutranjice, bez obzira na to iz kog drutvenog sloja poticali, postajali su sve pogodniji za vrbovanje u

4 Uporedi: A. , , 19191939, , 1974, pp. 280283.

5 Bundesarchiv, Koblenz, Reichskanzlei (dalje skraeno: BA), R 43, II, Bd. 309, Deutschlands wirtschaftliche Entwicklung im ersten Halbjahr 1938. Uporedi: F. Ltge, An Explanation of the Economic Conditions which Contributed to the Victory of Nationalsocialism, u zborniku: The Third Reich, London, 1955, pp. 426435; E. . , , , 1974, p. 117.

6 P. Hizinger, Die Entwicklung der Aussenhandelsverflechtung Deutschland whrend der Weltwirtschaftskrise, Heidelberg, 1935, pp. 549.

7 BA, R 43, II, Bd. 310, Die weltwirtschaftlichen Verflechtungen, Aufbau und Ordnung der zwischenstaatlichen Wirtschaftsbeziehungen, Beilagen 3, Die Beteiligung Europas am Welthandel.

8 D. Petzina, o. c. p. 119; A. , . . p. 281; V. Milenkovi, Ekonomske krize i pojava faizma izmeu dva svetska rata, u: Zbornik iz istorije Jugoslavije 19181945, Beograd, 1958, p. 109; A. Bullock, The German Communists an the Rise of Hitler, u: The Third Reich, London, 1955, p. 51.

17

razne politike grupacije, partije i akcije koje su isticale neki program i nudile nadu za bolje sutra.

Graanske partije, koje su se do tada izmenjivale na vlasti i koje su mogle biti proglaene za vinovnike tekog poloaja nema- kog drutva, imale su malo ansi za mobilizaciju naroda oko svojih programa. Izgubljeni i dezorijentisani ljudi opredeljivali su se za nove snage, one iji su programi nudili neto sveije i opipljivije ve za sutra. Osnovne politike snage koje su mogle da pridobiju iroke slojeve naroda, bile su, u uslovima krize, Socijaldemokratska partija Nemake (Sozialdemokratische Partei Deutschland SPD), koja je ranije bila u vie navrata na vlasti, Komunistika partija Nemake (Komunistische Partei Deutschland KPD) i Nacional- socijalistika nemaka radnika partija (Nationalsozialistische Deutsche Arbeit9partei NSDAP), koja je naroito pred kraj svetske ekonomske krize imala sve vie uspeha u zavoenju naroda.

Prelom u opredeljivanju naroda u Nemakoj deava se oko1930, u vreme kada poinje negativno delovanje posledica svetske ekonomske krize u svim oblastima drutvenog ivota Nemake i u svim slojevima njenog drutva. Sve do tada nacionalsocijalisti nisu igrali neku znaajniju ulogu u Nemakoj. To najbolje ilustruju njihovi neuspesi na izborima za Rajhstag, gde su sa 32 poslanika mesta dobijena na izborima 1924. pali na 14 poslanikih mesta na van- rednim izborima decembra iste godine i na 12 mesta na izborima1928. Stagnirale su i druge konzervativne partije i grupacije, meu njima i Katoliki centar i naroito nacionalisti, koji su sa 106 poslanikih mesta dobijenih na izborima maja 1924. pali na decembarskim izborima 1924. na 103, a 1928. godine ak na 79 poslanikih mesta.

Suprotno njima, progresivnije partije, Komunistika partija Nemake i Socijaldemokratska partija Nemake do 1930. imale su znaajniji uspon: socijaldemokrati sa 131 poslanikim mestom u decembarskim izborima 1924. godine dobijaju 152 mesta u 1928, a komunisti sa 45 poslanikih mesta u decembru 1924. penju se na 54 poslanika mesta na izborima 1928. godine.

U vreme kada su se negativne posledice ekonomske krize sve vie oseale i kada se bezizlaznost iz unutarnjih protivrenosti i problema irila na sve slojeve nemakog drutva, poinje da slabi i uticaj socijaldemokrata u Nemakoj. Uz ostale buroaske partije, i nju birai poinju da naputaju i ona sa 143 poslanika mesta dobijena na izborima za Rajhstag 1930. pada na 133 poslanika mesta u julu 1932. odnosno na 121 mesto u novembru iste godine. Njeni birai, kao i birai pomenutih buroaskih partija nasedaju demagogiji i propagandi nacista koji doivljavaju uspehe: na izborima za Rajhstag 1930. godine 107 poslanikih mesta, a na izborima u julu 1932. ak 230 poslanikih mesta, da bi posle uoavanja sopstvene zablude od strane jednog broja biraa, na izborima u novembru1932. godine dobili 196 poslanikih mesta.9

9 A. , . . pp. 279289; T. Edvards, Hitler Germany 19191939, History Broadsheets, London, 1975, nr. 8, p. 39; D. Petzina, . . p.174.

18

Opasnost nije predstavljao ak ni ukupan broj glasova koji su nacisti dobili na julskim izborima 1932 oko 13,735.000 prema oko13,280.000 koje su dobili komunisti i socijaldemokrati Nemake zajedno, koliko nesloga izmeu ove dve uticajne radnike partije u Nemakoj.10 Uz ostale potpomagajue inioce, koristei se meusobnom surevnjdvou i borbom komunista i socijaldemokrata, Hitler e uspeti da slomi otpore i doe na vlast, da bi odmah posle toga ognjem i maem desetkovao i obezglavio ne samo ove dve partije ve i sve druge faktore nemake demokrati je.

O uzrocima i razlozima opredeljenja naroda u Nemakoj za nacionaliste do sada je mnogo napisano. Obraeno je mnotvo inilaca koji su uticali na orijentisanje naroda ka najreakcionarnijoj partiji u svetu. Sa vie ili manje otrine, u mnogim radovima su kritiko- vane subjektivne slabosti Socijaldemokratske partije Nemake, koja je grubo odbacila svaku saradnju sa komunistima, kao i Komunistike partije Nemake, koja je svojim dogmatskim pogledima na celokupnu situaciju u Nemakoj i svetu, a posebno krutim stavovima u procenjivanju buroaskih demokratskih pokreta, suavala mogunost za nalaenje puteva za saradnju sa socijaldemokratima i nekim drugim demokratski opredeljenim grupama i strujama u ne- makom drutvu.

No, mora se priznati da su ti stavovi nemakih komunista proizlazili iz optih gledita i programskih shvatanja meunarodnog radnikog pokreta i njegove centrale Komunistike internacio- nale.11 Ve ranije, a naroito od estog kongresa Kominterne 1928. godine, preovladalo je u meunarodnom radnikom pokretu miljenje da e socijaldemokratske partije, zbog svoga oportunizma, posebno uloge nemake SDP u vreme revolucije u Nemakoj 1919. godine, i svoje saradnje sa buroazijom u revolucijama i ratovima koji e uskoro zahvatiti svetsku pozornicu, postati glavna smetnja na putu do pobede proleterskih revolucija. Na osnovu ovoga miljenja, na pomenutom kongresu Kl usvojena je nova strategija borbe klase protiv klase, prema kojoj je socijaldemokratija, kao pokret sitne buroazije, odnosno srednjih slojeva, svrstana u red neprijatelja komunistikog pokreta.12 Socijaldemokratija je proglaena socijalfaizmom i povedena je otvorena politika borba protiv socijaldemokratskog pokreta u pojedinim zemljama.

Ovakav stav su prihvatili i nemaki komunisti i namesto okupljanja snaga i saradnje sa demokratskim partijama u borbi protiv nacistike opasnosti, prihvatili su meusobna optuivanja i borbu protiv socijaldemokrata. Na taj nain bila je neutralisana jedina stvarna snaga koja je mogla da spase nemaki narod od nacionalso

10 A. , . . p. 189; W. L. Shirer, The Rise and Fall of the Third Reich, London Sydney, 1975, p. 174 i p. 200; J. J. Schokking, Nacisms Way to Success in the Third Reich, London, 1955, pp. 479503.

11 Uporedi: P. Damjanovi, Borba Komunistike partije Jugoslavije protiv faizma u svetlosti meunarodnog antifaistikog pokreta do 1941. godine, u: Prilozi za istoriju socijalizma, 10, Beograd, 1976, pp. 1846.

12 P. Damjanovi, o. c. pp. 1819.

cijalizma. Nemaki komunisti i socijaldemokrati, kao i meunarodni revolucionarni pokret potcenili su opasnost koja je dolazila od faizma i nacionalsocijalizma. Nastojanja na XIII plenumu Izvrnog komiteta Kl krajem 1933. da se zablude, naroito u pogledu procene sutine faizma i nacionalsocijalizma otklone,13 i uoavanje opte opasnosti od faizma kao i donoenje programa borbe protiv te opasnosti na VII kongresu Kl nisu vie mogla pomoi revolucionarnom radnikom i demokratskom pokretu u Nemakoj. Koristei se svim raspoloivim sredstvima nacisti su uspeli da obezglave ove pokrete ve tokom prve godine svoje vladavine.

Nova strategija i taktika borbe protiv faistike opasnosti i posebno okupljanje revolucionarnih radnikih i nacionalnooslobodila- kih snaga drutva imae mnogo veeg efekta i uspeha u drugim zemljama, prema kojima je meunarodni faizam takoe irio svoje pipke, pa u tom okviru i u zemljama jugoistone Evrope.13a

No, uz sve to moramo da prihvatimo i nemilu injenicu da su nacionalsocijalisti, i pored nekih drugih inilaca, bili vetiji u prila- goavanju nenormalnom stanju i trenutnim tokovima, koji su ugav- nom negativno uticali na nemaki narod. Program nacionalsocijalista bio je, bez sumnje, demagoki, laan i prilagoen trenutnoj situaciji. Istovremeno, nudio je neto novo, neto to je najavljivalo promene ve danas i sutra i izvlaenje iz teke unutranje krize u kojoj se nalazilo celo nemako drutvo.

Rezultat viegodinjeg protivrenog i konfuznog razvoja nema- kog drutva, na koji su negativno delovali i spoljnopolitiki (gubljenje znaajne uloge koju je Nemaka imala u klubu velikih svet- skih sila, ratni dugovi, ratna odteta itd.) i unutranji inioci (stagniranje proizvodnje, besposlica, beda, besperspektivnost i drugi) ispoljio se 30. januara 1933. godine dolaskom nacionalsocijalista na vlast. Nemaki narod, koji je jednako bio odgovoran za rat i za sva ratna zla koliko i svi drugi narodi sveta, koje je vlastita buroazija mehanizmom nasilja gurala u svetsku klanicu, sticajem mnogih okolnosti dobio je na kormilu svoje zemlje najnegativniju linost u svojoj istoriji, a svet tiranina protiv koga e vie od decenije morati da vodi do tada najveu i najkrvaviju bitku.

Nemaka buroazija i privredni kadrovi ove zemlje koji su se stavili u slubu nacizma traili su dugoronija privredna reenja da bi se unapred onemoguili snaniji efekti eventualnih kriznih razdoblja u svetskoj ekonomici. Traili su sigurnija trita i sigurne izvore sirovina. U novoj orijentaciji vanu ulogu u privrednom razvitku Nemake trebalo je da odigra sirovinski i poljoprivredno bogat i istovremeno industrijski nerazvijen jugoistok Evrope. Jedna

13 19171945, , , 1976; . . , (19341939 .), , 1979.

13 Sire: D. ivkovi, Narodni front Jugoslavije 19351945, Beograd, 1978, PP. 9108; . . , . . pp. 118306; A. Bullock, The German Communists and the Rise of Hitler, in: The Third Reich, London, 1955, pp. 504551; M. Broszat, Der Staat Hitlers, Lausanne, 1969, p. 13; A. , . . p. 289.

on

od neposrednih posledica velike politike i privredne krize u Nemakoj bilo je oivljavanje i jaanje stalnih tenji nemakog privrednog prodora u zemlje jugoistone Evrope.14 Da bismo to kompleksni je mogli sagledati jaanje ovih nastojanja i pratiti razvoj i pravce nacistikog interesovanja prema jugoistoku Evrope, moramo prethodno u najoptijim crtama da sagledamo poloaj toga regiona u svetskim privrednim, politikim, kulturnim i drugim kretanjima i odnosima, a posebno njegove veze sa Nemakom.

Termin jugoistona Evropa (Sdost Europa), uporedo sa porastom interesovanja za privredna bogatstva ovog dela Evrope, sve ee se susree u diplomatskim, politikim i vojnim odnosima velikih imperijalistikih sila krajem XIX i poetkom XX veka. Termin Sdost Europa, koji nacisti esto upotrebljavaju, u konkretnom teritorijalnom uokviravanju nije bio jasno i vrsto formulisan kao to je bio sluaj sa terminom Balkan, koji ima jasno odreene geografske granice. Iako se u programskim izlaganjima, planovima, vezama i konkretnim politikim i privrednim prodorima Nemake prema jugoistoku Evrope pod ovim terminom podrazumevao celovit geografski deo evropskog jugoistoka, pojedini autori i politiari u svojim radovima, govorima ili izvetajima esto su pod pojmom jugoistona Evropa mislili na samo jedan deo ovoga prostora, najee na Balkansko poluostrvo ili na samo njegov deo. Tako su se, na primer, kada se govorilo o agrarnom znaaju jugoistoka najee u jugoistonu Evropu svrstavale Maarska, Jugoslavija, Rumunija i Bugarska, odnosno zemlje koje su bile od posebnog znaaja za Nemaku i razvoj njene privrede.13 Otuda, kada se govorilo o rudnom, trgovakom ili strategijskom znaaju i potencijalu, u jugoistonu Evropu se svrstavala i Grka.16 U veini sluajeva jugoistoku

14 nastanku, istorijatu i osobenostima planova i tenji germanskog prodiranja prema srednjoj, istonoj i jugoistonoj Evropi objavljeno je posled- njih godina vie znaajnih radova kao to su na primer: Andreja Mitrovia: Die wirtschaftlichpolitische Auffasung Sdosteuropa in der Weimarer Republik, u: Balcanica 12, Beograd, 1981, pp. 149180 i Kontinuitt und Diskontinuitt in der deutschen sdosteuropa Politik 19141941, u: Balcanica VIII, Beograd, 1977, pp. 559572; Berend Jrgenda Wendta, England und der deutsche Drang nach Sdosten. Kapitalbeziehungen und Warenverkehr in Sdosteuropa zwischen den Weltkriegen, u: Deutschland in der Weltpolik des 19. und 20. Jahrhundert, Msseldorf 1973, pp. 483512; Hansa Jrgena Schredera, Der Aufbau der deutschen Hegemonialstellung in Sdosteuropa 19331936, u: Hitler Deutschland und die Mchte, Dsseldorf 1976, pp. 757773 i Deutsche Sdosteuropa politik 19291936, u: Geschichte und Gesellschaft, 1976, nr. 1. pp. 532; Dirk Stegemanna, Mitteleuropa 19251934. Zum Problem der Kontinuitt deutscher Aussenpolitik von Stresemann bis Hitler, u: Industrielle Gesellschaft und politische Sistem, Bonn, 1978, pp. 203221; Marc Poulina, Deutschlands Drang nach Sdosten contra Mussolinis Hinterlandpolitik 19311934 u: Der Donauraum nr. 3. 1977, pp. 132151; Hansa Erika Volkmanna, Das aussenwirt- schaftliche Programm der NSDAP 19301933, u: Archiv fr Sozialgeschichte XVII, 1977, i drugi.

15 Ovaj sluaj je u delima: R. W. Krugmann, Sdosteuropa und Grossdeutschland, Breslau, 1939; J. Halsmayr, Die politischen Grundlagen der deutsch-sdosteuropischen Wirtschaftsbeziehungen, mas. diss, 1938; K. Janov- ski, Grossdeutschland und der sdost europische Raum, Kiel, 1940, itd.

16 Uporedi: A. Reithinger, Grossdeutschland und Sdosteuropa im Lichte der Statistik, u: Allgemeines Statistisches Archiv, Bd. 29, Jena, 1940.

21

je prikljuivana i Turska.17 Kada je uzimana u obzir Turska, retko je odvajan evropski deo od azijskog a uzimani su pokazatelji (statistiki i drugi podaci) za celu Tursku, pa emo i mi ovom prilikom morati da se opredelimo na celovito obuhvatanje Republike Turske.

Mi emo ovde obraditi u okviru jugoistone Evrope sedam zemalja: Jugoslaviju, Maarsku, Rumuniju, Bugarsku, Grku, Tursku i Albaniju. Svaka od ovih zemalja imala je i svojih posebnosti, o kojima emo neto rei, u ovom uvodu.

JUGOSLAVIJA je izmeu dva svetska rata zapremala povrinu od 248.987 km2, a po popisu iz 1931. godine imala je 13,934.038 stanovnika, od ega su 82,87% predstavljali pripadnici junosloven- skih naroda, a ostatak su inili pripadnici nacionalnih grupa: Nemci, Maari, Albanci i drugi.

Poetkom tridesetih godina ovog veka Jugoslavija je bila izrazito poljoprivredna zemlja. Od privreivanja u poljoprivredi ivelo je, prema podacima za 1921. godinu, 78,9% stanovnitva', a svega 9,9% od privreivanja u raznim granama industrije.18 I pored dobrih prirodnih i klimatskih uslova, prinosi po hektaru su bili niski. Jedan od razloga za to bili su usitnjenost poseda i zastarela obrada zemljita.

Sitni posedi, do 10 hektara, zahyatali su 55% celokupne obradive povrine. U takvim uslovima, uz neke druge oteavajue inioce, bilo je teko obezbediti intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Najvei deo obradivih povrina zasejavan je penicom, kukuruzom i jemom. Od industrijskih biljaka najvie su gajene: uljarice, eerna repa, duvan, hmelj, konoplja, lan, a poelo je i uzgajanje pamuka. Povoljni klimatski uslovi i dobra zemlja omoguavali su razvoj voarstva: ljive, jabuke, mediteransko voe i drugo. Stoarstvo je bilo dosta razvijeno, ali sa slabo produktivnim sortama, sa malim prinosima mesa, mleka, vune i drugog.19

17 Mnogi autori prihvatili su gledite da u jugoistonu Evropu ulaze: Jugoslavija, Maarska, Rumunija, Bugarska, Turska i Albanija. Uporedi: Sdost Bericht, Deutsche Akademie, Mnchen, 1935; A. Golf, Die Beziehungen der deutschen Landwirtschaft zum Sdostraum, u: Leipziger Vierteljahrschrift (dalje skraeno: Leipz. V. J.) fr Sdosteuropa, nr. 3, 1937; H. Gross, Die wirtschaftliche Bedeuthung Sdosteuropas fr das Deutsche Reich, Berlin, 1938; H. Schrder Steingger, Sdosteuropa in der deutschen Donaurauwirtschaft, Berlin, 1939; E. Dietrich, Grossdeutschland und Sdosteuropa, u: Leipz. V. nr. 4, 1939; A. Fischer, Die Bedeutung der Versorgung Deutschland mit pflanzlichen lrohstoffen, u: Leipz. V. J., nr. 3, 1939; Deutschland und Sdosteuropa, Graz, 1942; O. Leibrock, Der Sdosten, Grossdeutschland und das neue Europa, Berlin, 1941; W. Funk, Die Lnder des Sdostens und die europiche Wirtschaftsgemeinschaft, Wien, 1944.

18 Wirtschafts-Enzyklopdie des Balkans, Wirtschaftliche Lage der Balkanlnder (dalje: Wirt. Enz. Balk.), I; Institut Balkanique, Beograd, 1938, Jugoslawien, pp. 8384.

19 N. Vuo, Agrarna kriza u Jugoslaviji 19301934, Beograd, 1968, pp. 43 67; T. Stojkov, Opozicija u vreme estojanuarske diktature 19291935, Beograd,1969, pp. 2552.

22

Ve prvih decenija dvadesetog veka, u fazi intenzivnijih geolokih istraivanja, otkrivena su prilino bogata nalazita ruda u Jugoslaviji. Uvedena su u eksploataciju nalazita uglja i gvozdene rude u mnogim predelima zemlje. U Boru je eksploatisano najvee nalazite bakra u Evropi. Postojala su takoe i bogata nalazita olova, cinka, antimona, boksita i drugih metala.

I pored znatnih prirodnih i rudnih bogatstava, industrija je bila slabo razvijena i preteno preraivaka. Spoljna trgovina je bila uslovljena strukturom proizvodnje. Agrarni proizvodi zahvatali su 90% celokupnog jugoslovenskog izvoza, a samo 10% inili su industrijski proizvodi. Najvie se izvozilo ito, razne rude, stoka, povre, voe, meso itd., a uvozili su se razni industrijski proizvodi.

Najznaajniji partneri Jugoslavije u spoljmoj trgovini do 1929. bili su Austrija, ehoslovaka i Italija. Od 1930. sve jae uestvuje u njenom izvozu i uvozu i Nemaka.

Redosled zemalja po uvozu u Jugoslaviju 1924. bio je sledei:Italija 1.687,6 miliona din. ili 20,52% jugoslovenskog uvozsehoslovaka 1.649,8 20,07% Austrija 1.625,8 ,, ,, 19,77% Nemaka 682,1 ,, 8,30%

Godine 1930, i pored uticaja krize, Nemaka je po uvozu u Jugoslaviju dola na drugo mesto. Redosled po uvozu u Jugoslaviji1930. godine bio je sledei:

ehoslovaka 1.224,7 miliona din. ili 17,60% jugoslovenskog uvoza Nemaka 1.221,4 ,, 17,55% Austrija 1.170,6 16,82% ,, Italija 782,8 11,25% ,,20

Velika ekonomska kriza naroito se snano u Jugosalviji odrazila u agrarnoj proizvodnji. To je, pored unutranjih tekoa: pada ivotnog standarda uopte, nezaposlenosti i drugog, imalo uticaja na spoljnotrgovinske odnose Jugoslavije i na njenu optu privrednu mo i stabilnost. Na primer, uvoz u Jugoslaviju preteno industrijskih proizvoda 1929. godine, u vrednosti od 7.595 miliona di)nara, opao je 1932. na 2.860 miliona dinara. Slino je bilo i sa jugoslovenskim izvozom. On je 1929. iznosio 7.922 miliona dinara, a1932. samo 3.055 miliona dinara.21 Zaduenost zemlje u inostranstvu1931. i 1932. godine iznosila je 40.000 miliona dinara.22

U politikom pogledu Jugoslavija je od svog osnivanja, usled mnogih unutarnjih protivrenosti i nereenih pitanja, predstavljala jednu od najnestabilnijih zemalja jugoistone Evrope. Drava, koja je bila sastavljena od mnogo posebnih i pravnoistorijski formiranih

20 Wirt. Enz. Balk., p. 158.21 Ibid., pp. 155157.22 H. Hammer, Die Auslandsverschuldung Sdosteuropas, u: Leipz. V. J.,

2. Jg. nr. 4, Januar 1939, p. 301.

23

naroda kao i naroda koji su se nalazili u procesu svoje afirmacije, dobila je centralistiko ureenje, to je i ozakonjeno nametnutim Vidovdanskim ustavom, od 29. juna 1921. godine. Posebnim zakonima, donetim 1920. i 1921, zabranjen je rad Komunistike partije Jugoslavije i revolucionarnog radnikog pokreta, koji je, uz opozicione partije, postao ozbiljna opasnost za vladajue pozicije velikosrpske buroazije u dravi.

Do koje je mere unutranje stanje u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca bilo nestabilno vidi se po tome to su samo u periodu od deset godina, do 1929, promenjene 24 vlade.23 Najvei otpor centralistikoj politici velikosrpske buroazije i politici nacionalnog i socijalnog izrabljivanja davao je pokret hrvatskog seljatva. Dvor i vladajue grupacije buroazije, u nameri da suzbiju opozicioni i demokratski pokret, sve vie zaotravaju odnose sa najuticajnijim opozicionim partijama i njihovim prvacima. Posledica ovih zaotravanja bilo je ubistvo prvaka Hrvatske seljake stranke, u Narodnoj skuptini 20. juna 1928. godine, i zavoenje estojanuarske diktature kralja Aleksandra, 6. januara 1929. godine. U takvim unutranjim prilikama stvoreni su odreeni uslovi za irenje uticaja faizma iz Italije i za jaanje privrednih veza sa Italijom i Nemakom.24

MAARSKA. Prema odlukama mirovnog ugovora u Trijanonu, juna 1920, maarski deo bive Austro-Ugarske znatno je umanjen i sveden na povrinu od 93.010 km2, na kojoj je 1930. godine ivelo neto vie od 8,685.000 stanovnika.25 Vei deo ove teritorije u Panonskoj ravnici podesan je za obradu, pa je poljoprivredna proizvodnja u zemlji veoma razvijena. Bolji poloaj povlaenih slojeva maarskog naroda u okviru Austro-Ugarske uslovio je i neto ubrzani j i razvitak industrije u Maarskoj. Zbog toga je Maarska tridesetih godina spadala meu agrarno-industrijske zemlje i predstavljala u to vreme najrazvijeniju dravu jugoistone Evrope.26

Pogodna klima, plodno zemljite i opti vii nivo obrade i proizvodnje uslovljavali su vee prinose po hektaru. Od itarica najvie su bile zastupljene: penica, kukuruz, ra, jeam i ovas, a od industrijskih biljaka: eerna repa, konoplja, lan, duvan, mak itd. Bilo je razvijeno povrtarstvo i voarstvo, a takoe i stoarstvo. Pored poznatih pasmina konja, masovni je su uzgajana goveda, svinje, pernata ivina i drugo.

U rudnom blagu Maarska je siromanija od drugih juno- evropskih zemalja, tako da je morala ve u to vreme da uvozi neke vrste ruda i sirovina. U njoj se vadi ugalj, gvozdena ruda, mangan, bakar, olovo, cink, boksit i treset. Najrazvijenije grane industrije bile su tekstilna industrija, metalurgija, metalna industrija, elektro- industrija i prehrambena industrija.

23 F. ulinovi, Jugoslavija izmeu dva rata, knj. II, Zagreb, 1961, pp. 287301.

24 Uporedi: T. Stojkov, o. c. pp. 53110; Lj. Boban, Maek i politika Hrvatske seljake stranke 19281941, dio I, Zagreb, 1974, pp. 15154.

25 Uporedi: Die Geschichte Ungarns, Budapest, 1971, p. 596.26 J. Rothschild, East Central Europe between Two World Wars, Seatlle

and London, 1977, pp. 166174.

24

U izvozu bili su uporedo zastupljeni industrijski i agrarni proizvodi. Maarska je uvozila gvozdenu rudu, koks, proizvode dobi- jene preradom nafte, obojene metale, pamuk i drugo, a izvozila: ito, stoku i razne proizvode metalne industrije.

Maarska je, kao deo bive Austro-Ugarske, na mirovnim pregovorima 1919. i 1920. bila u drutvu pobeenih.

Naprezanja i iscrpljenost u dugotrajnom ratu prouzrokovali su u posleratnim godinama snana drutvena i politika previranja. Buroazija nije mogla bez pomoi spolja da osigura svoju vlast i pozicije u zemlji koja je, pod uticajem oktobarske revolucije i zahvaljujui mnogobrojnom radnitvu, bila zahvaena revolucijom. Buroazija je, proglaavanjem republike 16. novembra 1918, pokuala da odvoji ostale slojeve naroda od radnitva i da omete tok narodne revolucije. Meutim, narodne mase, predvoene Socijaldemokratskom i Komunistikom partijom Maarske, oborile su ovu vladu i omoguile proglaenje Sovjetske Republike Maarske, 21. marta 1919. godine.

Sovjetska revolucionarna vlast u Maarskoj odmah je poela, po ugledu na oktobarsku revoluciju, da sprovodi reforme. Sile An- tante pokrenule su svoju vojsku na Maarsku Sovjetsku Republiku i, istovremeno, u kontrarevoluciju gurnule armije Cehoslovake i Rumunije. Kolebljivo dranje znatnog dela socijaldemokrata u revoluciji dovelo je do slabljenja unutranjeg jedinstva, tako da su snage intervencije uspele da, u saradnji sa snagama kontrarevolucije u zemlji savladaju, u avgustu 1919, Sovjetsku Maarsku Republiku.

Januara 1920. u Maarskoj je ponovo uspostavljena monarhija, sa regentom Hortijem (Miklos Horthy), koji je zaveo faistiku diktaturu. Istoga meseca maarska delegacija je stavila svoj potpis na mirovni ugovor, sklopljen u Parizu, u velikom trijanonskom dvorcu Versaja, koji po njemu nosi naziv Trijanonski ugovor.27

Pod vlau diktatora Hortija Maarska je iz godine u godinu sve vie plivala u vode meunarodnog faizma i revanizma. Ne odriui se zahteva za revizijom mirovnih ugovora, ona je traila saradnju sa zemljama koje su delovale protiv postojeeg stanja i doprinosila zaotravanju odnosa na jugoistoku Evrope. Tako je njen ugovor sa Italijom, od 5. aprila 1927, bio direktno uperen protiv zemalja Male antante.28

Velika ekonomska kriza, 19291934, pogodila je u Maarskoj i agrarnu i industrijsku proizvodnju. Zbog sve teeg plasmana proizvoda, naroito na inostranom tritu, dolo je do opadanja proizvodnje i do pogoravanja poloaja radnika. Zaduenje zemlje u inos- transtvu iznosilo je 1931/1932. godine 4.499 miliona forinti.29 Pod uticajem ekonomske krize sve vie su se zaotravali politiki odnosi u zemlji i stvarali povoljni uslovi za delovanje faizma na tlu Ma

27 Uporedi: Die Geschichte Ungarns, Budapest, 1977, p. 658.28 Ibid., pp. 560563.29 K. H. Hammer, o. c. p. 301.

25

arske. Za vreme vlade vrste ruke, generala Gembea (Gyula Gmbs), naglo je ojaao upliv snaga faizma i nacizma iz Italije i Nemake.30

RUMUNIJA je sa svojih 294.244 km2 izmeu dva svetska rata spadala u red teritorijalno najveih zemalja u jugoistonoj Evropi. Prema statistikim podacima iz 1929, Rumunija je imala oko18,053.000 stanovnika, od kojih su oko jedne etvrtine predstavljale narodnosti: Maari, Nemci, Ukrajinci, Bugari, Jevreji i drugi.31

Povoljni prirodni uslovi, uz mnoge druge uzroke, omoguili su masovno bavljenje stanovnitva poljoprivrednom proizvodnjom. Godine 1930. oko 78,2% stanovnika Rumunije ivelo je od poljoprivredne proizvodnje, dok je od privreivanja u svim granama industrije ivelo samo 7,2% stanovnitva. U poljoprivredi je preovladavao sitni posed, do 10 hektara, koji je zahvatao treinu svih obradivih povrina. Ovo je, uz neke druge inioce, uslovljavalo ekstenzivnu poljoprivrednu proizvodnju i nizak prinos po hektaru. Najvie su gajeni penica i kukuruz, zatim zob, jeam i ovas. Od industrijskih biljaka najvie su se gajili lan, konoplja, suncokret, eerna repa i duvan. Razvijeni su bili povrtarstvo, voarstvo i stoarstvo, ali je zbog slabe primene agrotehnikih mera i ovde proizvodnja bila niska.

U prirodnim bogatstvima Rumunija je ve tada bila poznata kao jedna od bogatijih junoevropskih zemalja. Na irem prostoru junog podruja Karpata, naroito oko Ploetija, nalazile su se velike koliine nafte. U Transilvaniji su otkrivena bogata nalazita zemnog plina. Rezerve treseta procenjivane su na oko 200 miliona kubnih metara, a uglja svih vrsta na oko 2.452 miliona tona.32 Iako ogromni prostori Rumunije nisu bili jo istraeni, otkrivena su nalazita raznih ruda: gvoa, zlata, srebra, mangana, boksita, bakra, kamene soli, ive itd. Pored eksploatacije i delimine prerade nafte bile su razvijene tekstilna, prehrambena, hemijska i drvna industrija. Najvei napredak u proizvodnji beleila je industrija nafte.

Srazmerno strukturi proizvodnje i potrebama zemlje, najvanije sirovine u izvozu Rumunije predstavljale su 1933. godine nafta sirova i preraena, zatim, drvo i drvni proizvodi, itarice, meso itd. Uvozila se tehnika roba, razni aparati i drugo.33

Najznaajniji partneri Rumunije u uvozu 1933. godine bili su: Nemaka (u vrednosti od 2.180 miliona leja), Velika Britanija (1.744 miliona leja), Francuska (1.238 miliona leja), Italija (1.235 miliona

30 Uporedi: M. Incze, The Conditions of the Masses in Hungary during the World Economic Crisis of 19291933, u: Acta historica Academiae scienti- arum Hungariae, 1954, III, 12, pp. 193; L. Zsigmond, Versuche des deutschen Imperialismus, Seine Machpositionen nach Ost- und Sdosteuropa, u: Acta historica, Budapest, 1958, V, pp. 47107; G. Magos, The Role of the Britisch and American Imprialistes in the Stabilisation of Horthy Fascism, u: Acta historica, Budapest, 1953, II, pp. 161216.

31 Wirt. Enz. Balk., Rumnien, pp. 4950; Walther Croll, Wirtschaft im europische Raum, Wien, 1940, p. 124; J. Rothschild, o. c. pp. 283288.

32 Wirt. Enz. Balk., Rumnien, p. 87.33 Ibid., p. 75.

26

leja, ehoslovaka (1.155 miliona leja) i Austrija (1.078 miliona leja), dok je Rumunija izvozila najvie u Veliku Britaniju (2.181milion leja), Francusku (1.752 miliona leja), Nemaku (sa 1.502miliona leja) i Italiju (sa 1.299 miliona leja).34

Uee Rumunije u prvom svetskom ratu na strani Antante idrugi faktori omoguili su joj znatno teritorijalno proirenje posle zavretka rata. Rumunija je, prema odlukama mirovnih ugovora iz Trijanona, Neja, 1919. i Sen ermena 1920, dobila teritorije u pod- reuju Transilvanije, Bukovine i june Dobrude, koje su pored Ru- muna, nastanjivali i drugi susedni narodi. U vreme intervencionistikih pohoda Antante protiv SSSR-a rumunska vojska je otela Sovjetima Besarabiju.

Rumunska buroazija, vrsto vezana sa francuskom politikom, zavela je sistem nacionalnog ugnjetavanja u ovim predelima uz socijalno izrabljivanje u celoj zemlji. Snani politiki pokreti naroda u godinama posle rata izazvali su strah kod buroazije, zbog ega je vlada Braanua (Jon Bratianu), 1924. godine, donela zakon o zatiti drave, uperen protiv demokratskog pokreta u zemlji i Komunistike partije Rumunije posebno. Otpor naroda nacionalnom ugnjetavanju i socijalnom izrabljivanju, i pored represivnih mera bio je sve jai. Septembra 1924. izbio je masovni ustanak seljaka u junoj Besarabiji, u kome je, u borbama sa vojskom ili kasnije, ubijeno oko 3.000 ustanika. O unutranjoj nestabilnosti Rumunije dvadesetih godina govore i este promene vlada i monarha.

Svetska ekonomska kriza, 19291934, veoma otro se odrazila i na rumunsku privredu. Zaduenja zemlje u inostranstvu bila su velika.35 Proizvodnja u rudarstvu u toku krize smanjila se za 40%. Nezaposlenost je zahvatila naroito oblast industrije oko 30%. Iz godine u godinu opadala je realna vrednost radnike nadnice, to je teko pogaalo ivotni standard radnika. Slino stanje je bilo i u poljoprivrednoj proizvodnji.

Spoljna trgovina je opala za vie od dva puta. Godine 1929. uvezeno je robe u vrednosti od 29.628 miliona leja, a 1933. za svega 11.742 miliona leja. Iz Rumunije je izvezeno 1929. godine robe u vrednosti od 28.960 miliona leja, a 1933. svega 14.172 miliona leja. Tekoe u privredi odrazile su se negativno i na unutranju i spolj- nu politiku Rumunije. Na presto je 1930. doveden profaistiki ori- jentisan kralj Karol II (Carol), uz iju e se pomo i podrku uvrstiti, tridesetih godina, razne faistike organizacije, meu kojima je najjaa bila Gvozdena garda (Garda de fier).36

BUGARSKA je sa povrinom od 103.146 km2 i oko 6,000.000 stanovnika od kojih 84% Bugara, tridesetih godina predstavljala jednu od nacionalno kompaktnijih zemalja u jugoistonoj Evropi.

34 Ibid., pp. 9596.35 K. H. Hammer, o. c. p. 291.36 , XXXVII, , 1955, .

342348; The Independence of Rumania, Edited by Stefan Pascu, Bucuresti, 1977, pp. 188215, 1933; Les luttes revolutionnaires des cheminots et des petro- liers de Romanie, Bucarest, 1973, pp. 718.

27

Konfiguracija njene teritorije, sa dve treine povrine ispod 500 m nadmorske visine i sa preteno plodnim zemljitem, pruala je povoljne uslove za razvoj poljoprivrede, stoarstva i voarstva. Oko 75% stanovnitva ivelo je od agrarne proizvodnje, a oko 25% od zarada u industriji, trgovini, saobraaju i drugim vanagrarnim granama privreivanja.37

Rezultat ovakvih odnosa u privredi odrazio se na spoljnu trgovinu i izvoz. Izvozili su se uglavnom agrarni proizvodi: ito, povre, stoni proizvodi, zatim industrijske biljke: duvan, lan, konoplja, eerna repa, razne uljarice, cvee i drugo.

U to vreme nisu bila istraena sva rudna bogatstva, ali se znalo da je zemlja bogata rezervama mrkog i kamenog uglja. Otkrivena su nalazita antracita, bakra, olova, cinka, gvoa, mangana, boksita i jo nekih ruda.

Uprkos znatnim mogunostima, industrija je bila slabo razvijena, i to preteno preraivaka: tekstilna, prehrambena, drvna itd.

Veliki deo bugarske industrije nalazio se u rukama stranog kapitala: nemakog, belgijskog, francuskog, vajcarskog i italijan- skog. Zaduenja Bugarske u inostranstvu 1931/1932. godine iznosila su 28.384 miliona leva.38 Struktura uvoza i izvoza usmeravala je bugarsku spoljnu trgovinu prema industrijski razvijenim zemljama: Nemakoj, Velikoj Britaniji, ehoslovakoj, Francuskoj, Italiji, Svajcarskoj, Holandiji i drugim. Najbri rast u bugarskom uvozu i izvozu pokazivala je Nemaka, naroito poetkom tridesetih godina. Nemako uee u uvozu u Bugarsku iznosilo je, na primer 1928. godine, 21%, a 1935. ak 53% celokupnog uvoza, a u izvozu iz Bugarske sa 28%, u 1928. ak na 48% u 1935.39

Bugarski dvor i buroazija jo u vreme oslobodilakih ratova balkanskih naroda doli su u sukob sa predstavnicima buroazije susednih naroda. To je dovelo do izolacije Bugarske i do njenog uea u drugom balkanskom i prvom svetskom ratu protiv balkanskih zemalja. Posledica ovakvih odnosa bila je da se Bugarska nala na Mirovnoj konferenciji meu pobeenima. Prema ugovoru o miru potpisanom u Neju 1919, Bugarska je morala da izvri manje ispravke svojih granica prema susedima i da plati silama pobednicama, na ime ratne tete, iznos od 2.250 miliona zlatnih franaka.40

Prema odredbama mirovnih ugovora, morale su biti uinjene ispravke granica i ustupci teritorija prema Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u dolini Timoka, oko Caribroda, Bosiljgrada i Stru- mice: prema Grkoj neto znatniji teritorijalni ustupci u junim

37 Wirt. Enz. Balk., Bulgarien, pp. 4849.38 K. H. Hammer, o. c. p. 291.39 JI. , (1919

1939), .: - , , 1972, I, . 295322.

40 . . , 19181938, - , 1939, II, . 237; uporedi: D. Todorovi, Pitanje jugoslovensko-bugarske granice na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, u: Istorija XX veka, Beograd, 1968, IX pp. 63132.

28

predelima ustendilskog okruga; u korist Turske u Trakiji deo jedrenskog okruga, i u korist Rumunije cela juna Dobruda. Radi kontrole prikupljanja sredstava i naplate ratne odtete, znatan deo privrednog i finansijskog ivota Bugarske nalazio se pod tutorstvom meunarodne reparacione komisije. Sve je to, zajedno sa privrednim i ostalim unutranjim tekoama, sputavalo politiku i ekonomsku stabilizaciju Bugarske i doprinosilo njenoj orijentaciji prema faistikim zemljama.

Vlada, voe Bugarskog zemljoradnikog saveza Aleksandra Stambolijskog, umesto da sa ojaanim revolucionarnim radnikim pokretom u zemlji, putem revolucije izvede bugarsko drutvo iz stalne i opte politike i privredne krize, odbijala je saradnju sa njim. Istovremeno, Bugarska komunistika partija ostala je pasivan posmatra u vreme pokreta zemljoradnika u Bugarskoj. Razbijenost radnikog i agrarnog pokreta u zemlji iskoristili su profaisti pod vodstvom Aleksandra Cankova i izvrili, juna 1923, prevrat u Bugarskoj. Profaistika vlada Cankova do-nela je 1924. godine Zakono zabrani rada Komunistike partije Bugarske i drugih naprednih revolucionarnih snaga.

Velika ekonomska kriza zahvatila je Bugarsku, kao agrarnu zemlju, neto kasnije, tek u toku 1930. godine. Negativan uticaj krize osetio se u svim oblastima privrede, a posebno u najmasovni- joj privrednoj grani, agrarnoj proizvodnji.

Kriza se negativno odrazila na cene, zaposlenost radnika, na industrijsku proizvodnju i spoljnu trgovinu. Uvoz u Bugarsku, ija je vrednost 1929. iznosila 8.300 miliona leva, 1933. godine spao je na 2.200 miliona leva. U isto vreme izvoz iz Bugarske iznosio je 1929. godine 6.400 miliona leva, a 1933. samo 2.846 miliona leva.41

U vreme krize, uporedo sa produbljivanjem unutranjih pro ti v- renosti, nastupio je period oivljavanja radnikog i demokratskog pokreta u Bugarskoj. Ove snage su odnele pobedu na izborima 1931. godine i formirale vladu Narodnog bloka. Meutim, ni ova vlada nije uspela da sprei sve jae produbljivanje politike krize u Bugarskoj, kao ni orijentaciju dvora i najkrupnijih slojeva buroazije prema zemljama faizma.

GRKA, sa povrinom od 130.199 km2, ima samo neto oko treine svoga zemljita pogodnog za privreivanje. No, i pored toga, od 6,936.000 stanovnika, koliko je Grka imala po popisu iz 1936. godine, vie od polovine je ivelo od ekstenzivne agrarne proizvodnje. Na nedovoljno plodnom i za obradu nepodesnom zemljitu gajene su razne vrste junog voa, uljarica, zatim sezam, duvan i pamuk.42

Rudna bogatstva, kao i u ostalim zemljama jugoistone Evrope, nisu jo bila detaljnije istraena. Industrija se nalazila u razvoju, a najglavnije njene grane bile su tekstilna, hemijska, prehrambena, drvna i industrija koe.

41 Uporedi: JI. , . . . 299; Wirt. Enz. Balk., Bulgarien, p. 87.42 Wirt. Enz. Balk., Griechenland, pp. 7273.

Struktura proizvodnje odreivala je sadraj i obim spoljne trgovine!. Najvanije stavke u izvozu inili su: juno voe i rano povre, alkoholna pia i proizvodi od koe. Najvie se uvozilo ito, razni industrijski proizvodi za iroku potronju i drugo.

Negativne posledice velike ekonomske krize u Grkoj su se naroito snano odrazile na obim uvoza i izvoza robe. Dok je vrednost ukupnog uvoza u Grku 1929. iznosila 13.275 miliona drahmi, ona je 1933. spala na 3.607 miliona drahmi. Slian pad je zabeleen i u izvozu Grke. Na primer, Grka je izvezla 1929. godine robe u vrednosti od 6.985 miliona drahmi, a 1933. samo 2.298 miliona drahmi.43

U unutranje politikom smislu Grka je spadala u red nesta- bilnijih zemalja u jugoistonoj Evropi izmeu dva rata. Prema mirovnom ugovoru sa Bugarskom, sklopljenom u Neju 1919, Grka je dobila delove june Trakije i june Makedonije, a prema ugovoru sa Turskom, sklopljenom u Sevru 1920, Turska joj je morala ustupiti zapadnu Trakiju, jedan deo istone Trakije i neka ostrva.

Ovim ugovorima, koji su sklapani uz podrku velikih sila, nisu bili zadovoljni ni grka buroazija, koja je traila jo vie, ni Turska, koja se oseala oteenom. Pri pokuaju razgranienja dolo je do okupacije Smirne i do represalija nad turskim stanovnitvom, a zatim e usiediti rat 1920, koji je posle neuspeha grke armije, zavren mirom u Lozani 1923. godine. Kao poraena strana, Grka je morala da se odrekne jednog dela istone Trakije, koji joj je ranijim ugovorom sa Turskom bio obean. Ovaj rat je imao negativne posledice za odnose izmeu Turske i Grke. Posebno su teke posledice bile za grko stanovnitvo u graninim predelima Turske i tursko u Grkoj, koja su morala da se presele.

Jo u vreme neuspelih vojnih operacija protiv Turske, u Grkoj se pojavilo nezadovoljstvo koje je iskoristio deo armije pod komandom generala Plastirasa. On je izvrio dravni udar, oborio kralja Konstantina i na vlast doveo kralja ora II. Unutranje protiv- renosti sve su vie jaale, i opozicija, koristei se podrkom naroda, obara kralja 1924. i proglaava u Grkoj republiku.44

Ravnopravni partneri u spolj noj trgovini Grke bili su, sve do poetka tridesetih godina, Sjedinjene Amerike Drave, Velika Britanija i Nemaka. Meutim, Nemaka je poetkom tridesetih godina poela da preuzima primat u grkom uvozu i izvozu, dok je opadalo uee dotadanjih vanih grkih trgovinskih partnera, SAD i Velike Britanije. Na primer, u ukupnom uvozu Grke 1929. godine SAD su uestvovale sa 15,75%, Velika Britanija sa 12,52%, a Nemaka samo sa 9,41%. Godine 1935. redosled u ueu u uvozu se menja. Nemaka uestvuje sa 18,69%, Velika Britanija sa 15,52%, a SAD samo sa 6,25%. Slian trend bio je i u izvozu iz Grke. Uz ova dva glavna partnera, gubio je svoje mesto i etvrti partner Italija,

43 Ibid., . 131.44 K. H. Hammer, o. c. p. 301; J. M. , . . I, pp. 189, 193197

i 250258.

30

koju je Nemaka sve vie i bre istiskivala sa ovog podruja. Ne- maka je 1929. izvezla iz Grke robe u vrednosti od 1.164 miliona drahmi, a Italija 1.278 miliona drahmi. Godine 1935. ovaj odnos se izmenio u korist Nemake, koja je izvezla iz Grke robe u vrednosti od 2.109 miliona drahmi ili 29,7% celokupnog grkog izvoza, dok je Italija izvezla samo 422,5 miliona drahmi ili 5,95% grkog izvoza.43

Velika ekonomska kriza poela je da zahvata grku privredu i trgovinu ve 1929. godine. Tekoe oko plasmana voa, povra i druge robe na inostrano trite dovele su do pada cena i proizvodnje ovih artikala u zemlji. To se odrazilo na ivotni standard najsiromanijih slojeva stanovnitva i posebno na porast nezaposlenosti.

U Grkoj se i dalje osealo jako unutranje previranje. Sukobi izmeu buroaskih graanskih partija doveli su ponovo do obaranja republike i uspostavljanja kraljevine 1935. godine. Svakako da je ovakvo stanje pogodovalo jaanju profaistikih struja i u Grkoj i prualo povoljne uslove za jaanje privrednog uticaja Nemake na grkom podruju.

Evropski deo TURSKE zahvata povrinu od svega 2.627 km2, od ukupno 772.340 km2, koliko ima cela Turska. Ova zemlja, iako veim delom svoje povrine zahvata azijski kontinent u najveem delu akcija, poduhvata, programa i konkretnih primera i pokazatelja, uzimana je najee kao balkanska ili kao junoevropska zemlja. Po broju stanovnika (16,200.694 u 1935. godini), Turska je izmeu dva svetska rata bila na drugom mestu meu zemljama jugoistone Evrope, odmah iza Rumunije. I pored nepovoljnih optih uslova, Turska je bila, u vreme o kome je re, izrazito agrarna zemlja. Prema statistikim podacima iz 1927. godine, u Turskoj je u svim granama industrije bilo zaposleno samo oko 299.000 radnika. Iste godine, neposredno pred uvoenje latinice, u Turskoj je bilo samo 1,111.496 pismenih graana.46

Tako je, u nepovoljnim privrednim uslovima (nepostojanje pogodnih povrina za obradu, nepovoljni klimatski uslovi), uz nizak stepen opteg razvoja, celokupna privreda u Turskoj tridesetih godina bila veoma nerazvijena i siromana. Od itarica najvie su uzgajani penica, jeam, kukuruz, ra, zob, proso, pirina; od industrijskih biljaka duvan, eerna repa, pamuk, lan, konoplja, suncokret i mak. Bilo je razvijeno voarstvo, naroito gajenje junog voa i vinogradarstvo. U oblasti stoarstva najmasovnije je bilo gajenje ovaca, koza, goveda, konja, magaraca.

U Turskoj su do tridesetih godina bila otkrivena bogata nalazita ruda: uglja, gvoa, hroma, sumpora, mangana, olova, cinka, bakra, i drugih ruda. Eksploatacija rudnog bogatstva bila je u poetnoj fazi. Naroito brzo je napredovala eksploatacija uglja, tako da je 1926. godine izvaeno 1,216.000 tona, a ve 1934, i pored negativnog uticaja ekonomske krize, izvaeno je 2,288.000 tona.

45 Wirt. Enz. Balk., Griechenland, pp. 131132.46 Wirt. Enz. Balk., Trkei, pp. 5153.

31

Industrijska proizvodnja u Turskoj tridesetih godina bila je tek u povoju. Najrazvijenije su bile tekstilna, prehrambena, kona i drvna industrija.

Najvanije stavke u izvozu Turske predstavljale su: itarice, rude, povre, voe, duvan, stoka, a u uvozu razni proizvodi mainske i metalne industrije, proizvodi dobijeni preradom nafte itd. Najglav- niji partneri u spoljnoj trgovini bili su: Nemaka, SAD, Velika Britanija, Italija, SSSR. Pred kraj ovog perioda najbre je raslo uee Nemake i u uvozu i izvozu Turske.47

Ostaci turske feudalne oligarhije, posle uea na strani poraenih centralnih sila u prvom svetskom ratu, definitivno su u toku 1918. godine bili razbijeni. U odsustvu radnike klase i revolucionarnog radnikog pokreta, ulogu organizatora i izvrioca demokratske buroaske revolucije preuzela je u svoje ruke turska buroazija. Povoljnu okolnost za uspeno izvoenje ove revolucije, u uslovima poraene, okupirane i osiromaene Turske, predstavljala je odlunost, spremnost i sposobnost voe revolucije Kemal-pae (Mustafa Kemal).

Nastojanja sultana Mehmeda VI i reakcionarnih predstavnika okupacionih sila da suzbiju demokratski pokret u Turskoj nisu imala uslova za uspeh. U mnogim delovima Turske poveden je oslobodilaki rat protiv okupacionih trupa. U skuptini, koja se sastala u januaru 1920, veinu su imale nacionalne grupacije koje su podravale buroasko-demokratsku revoluciju. Okupacione sile, u nameri da suzbiju revoluciju, zauzele su Istanbul i raspustile skuptinu. Oslobodilaki pokret izabrao je novu skuptinu, koja je na svom prvom zasedanju, 23. aprila 1920. godine, formirala novu vladu sa predsednikom Kemal-paom, sa seditem u Ankari. Nametnuti mirovni ugovor sa silama Antante, potpisan u Sevru 1920. godine, prema kome je Turska liena velikog dela svojih poseda, doprineo je jaanju otpora.48

Vojska nove Turske u toku 1921. i 1922. godine nanela je nekoliko poraza grkoj vojsci, koja je nastupala u ime sila Antante i u oktobru 1922. godine potpisano je primirje. Mirom u Lozani, 24. jula 1923, priznata je nezavisnost Turske. Oktobra 1923. ukinut je sultanat, a Kemal-paa je izabran za prvog predsednika Turske Republike.

U toku nekoliko narednih godina, u objektivno tekim uslovima, Kemal-paa je uspeo da sprovede znaajne drutvene i kulturne reforme u Turskoj. U spoljnoj politici Turska se drala neutralno, odravajui dobre odnose sa svim velikim zemljama, ukljuujui i SSSR. Tridesetih godina, irenjem ekonomskih veza, poee Nemaka da jaa svoje politike veze sa Turskom.49

Ibid., pp. 89, 103. D. Todorovi, Stav Kraljevine Si-, Hrvata i Slovenaca prema mirov

nom ugovoru sa Turskom u Sevru 1920. godine, u: Istorija XX veka, Beograd, 1970, sv. XI, pp. 231270.

49 , , 1969, pp. 19139.

32

Svetska ekonomska kriza, 19301934, otro se odrazila na nerazvijenu tursku privredu, posebno na njenu poljoprivredu i raz- menu sa inostranstvom. Zaduenja Turske u inostranstvu 1931. i1932. iznosila su oko 214 miliona turskih lira.50 Uticaj krize bio je naroito jak u spoljnoj trgovini Turske. Tako je uvoz u Tursku 1929. u vrednosti od oko 256 miliona turskih lira pao 1933. na oko 75 miliona turskih lira. Istovremeno je vrednost izvoza pala sa oko 155 miliona 1929. na oko 96 miliona turskih lira 1933. godine.51

ALBANIJI je u nacistikim planovima u vezi sa nemakim prodorom prema jugoistoku Evrope retko pridavano neko znaajnije mesto. U znatnom broju ovih dokumenata Albanija je prosto izostavljena. Najverovatnije je da je to injeno pod uticajem shvatanja da je Albanija i geografski blia faistikoj Italiji, a ne zbog zaostalosti i siromatva ove male balkanske zemlje.

Sa povrinom od 27.540 km2 i sa 1,003.000 stanovnika (1930. godine) Albanija je predstavljala najmanju zemlju na prostoru jugoistone Evrope. Vekovno robovanje njenog malog naroda tuinu i sve vee zaotravanje interesa na ovom podruju izmeu novoosloboenih balkanskih zemalja i velikih sila ometali su sazrevanje albanskog drutva i uslovljavali njegovu zaostalost i siromatvo. U ovoj maloj i iznutra politiki i ekonomski nekonsolidovanoj zemlji, koja ima samo jednu desetinu teritorije pogodnu za zemljoradnju i koja je ispresecana spletom visokih planina, oko 80%) stanovnitva ivelo je od privreivanja u agrarnim delatnostima. Jednu treinu zemlje prekrivali su panjaci, ali je stoarstvo ostalo primitivno i nerazvijeno. Albanija je bila bez eleznikih pruga i sa slabim pute- vima. Nepismenost u pojedinim oblastima zemlje, tridesetih godina, kretala se izmeu 60% i 97%.52

Rudna bogastva zemlje bila su jo neistraena i neotkrivena. Tek u godinama izmeu dva svetski rata otkriveni su rudnici gvo- a, gipsa, lignita i drugih ruda. Industrija je tek poela da se razvija i to preteno preraivaka: drvna, mlinarska, industrija name- taja, piva, cementa, u koju je ulagan strani kapital, na prvom mestu italijanski. Trgovina je bila nerazvijena i primitivna, a spoljna trgovina pod velikim uticajem stranih kupaca. Albanija je izvozila drvo, stoku, mlene proizvode, duvan, vunu, sirovu naftu, kou, voe i povre, a uvozila itarice, preraenu naftu, razne industrijske preraevine i proizvode iroke potronje.

Stalna nestabilnost politikih prilika u Albaniji bila je posledica nezrelosti unutranjeg sistema albanskog drutva i meanja vlada susednih zemalja i velikih sila, na prvom mestu Italije. Ve od samog osnivanja Albanije kao drave, natureni nemaki plemi Vi- ljem Vid imao je samo formalnu vlast u zemlji. Na pojedinim teritorij ama stvarnu vlast su imali plemenski glavari koji su uivali zatitu susednih zemalja: Grke, Jugoslavije, Italije i Austrije. Po

50 K. H. Hammer, o. c. p. 301.51 Wirt. Enz. Balk., Trkei, p. 77.52 Wirt. Enz. Balk., Albanien, pp. 2235.

33

Londonskom ugovoru od 26. aprila 1915, Albanija je po zavretku rata trebala da bude podeljena izmeu zemalja koje su se borile na strani Antante: Italije, Grke i Srbije. Posle duge diplomatske borbe, ipak joj je, na konferenciji ambasadora 9. novembra 1921. godine, priznata nezavisnost u granicama iz 1913. godine.

U zemlji su se poele formirati politike grupe koje su predstavljale zaetke graanskih partija. U politikoj i stranakoj borbi najvie koristi imali su najkrupniji predstavnici mlade albanske buroazije Ahmed Zogu, iz poznate begovske porodice iz Mata, i pravoslavni episkop Fan Noli, koji su se uz stalno meanje suse- nih sila menjali na poloajima predsednika vlade Albanije. U uslo- vima stalnih unutranjih borbi i meanja spolja, Albanija je 1925. proglaena za republiku, u kojoj je prvi predsednik postao Ahmed Zogu. Predsednik Zogu sve vie se vezivao za faistiku Italiju, koja je ubrzano izrastala u vojnu silu. Njegovo (proglaavanje za kralja Albanaca, 27. novembra 1928, imalo je samo formalni karakter, jer su politiku Albanije usmeravali agenti Musolinija. Albanija je i zvanino vezana za Italiju takozvanim Tiranskim paktom o uzajamnoj saradnji i pomoi, sklopljenim 27. novembra 1926. godine. Ovaj pakt je dopunjen 22. novembra 1927. godine Tiranskim dogovorom o italijansko-albanskom vojnom savezu. Svaki dalji pokuaj albanske buroazije da se oslobodi italijanskog uticaja ugui- van je od italijanskih faista. Ovakav tok italijansko-albanskih odnosa vodio je italijanskoj okupaciji Albanije, koja je izvrena 6. aprila 1939. godine.53

Iako privredno nerazvijena, Albanija je osetila posledice velike ekonomske krize. Stoarski proizvodi sve su tee prodavani na inostranom tritu. Albanija je 1934. godine uvezla robe samo u vrednosti od oko 12 miliona zlatnih franaka, dok je 1929. godine uvoz iznosio oko 39 miliona franaka. Jo je vei bio pad u plasmanu albanske robe. Godine 1934, kad se kriza najjae oseala u Albaniji, izvezeno je iz zemlje robe u vrednosti samo neto veoj od 4 miliona zlatnih franaka, dok je izvoz 1929. imao vrednost od oko 15 miliona franaka. I uvoz i izvoz bili su usmereni uglavnom prema Italiji. Zaduenja u inostranstvu, uglavnom u Italiji, iznosila su oko 100 miliona zlatnih franaka. Uporedo sa politikim uticajem rastao je i ekonomski uticaj Italije na Albaniju, vodei ka konanom potinja- vanju albanske privrede interesima Italije. Tako je 1933. godine u Italiju ila polovina albanskog uvoza i izvoza.54

*

U celini, stanje u zemljama jugoistone Evrope na prelazu iz dvadesetih u tridesete godine naeg veka bilo je u znaku nestabilnosti i sve veeg zaotravanja unutranjih i meudravnih protiv-

53 ire o ovom: . Avramovski, Albanska drava od 1921. do 1939, u: Zborniku radova o istoriji Albanije, Beograd, s. a., pp. 153185; isti autor: Italijanska ekonomska penetracija u Albaniji, u zborniku: Istorija XX veka, Beograd, 1963, V, pp. 137224.

54 Wirt. Enz. Balk., Albanien, pp. 2829.

34

renosti. Slabo razvijena i u mnogim sluajevima sirovinsko-eksten- zivna proizvodnja i razmena snano su potresani udarcima ekonomske krize. Posledice ekonomske krize oseale su se u svim oblastima proizvodnje i ivota stanovnitva. Stvarna vrednost zarade pala je na najnii stepen; nezaposlenost je pritiskivala i guila i onako nerazvijenu i malobrojnu radniku klasu; radni i ivotni uslovi veine stanovnitva u ovim zemljama seljatva bili su na dnu lestvice standarda evropskih naroda. Spoljna trgovina balkanskih zemalja bila je orijentisana izrazito na zemlje van jugoistone Evrope. Samo oko 9/o trgovine Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, Grke i Albanije otpadalo je na meusobnu razmenu balkanskih zemalja.55 Upravo zbog toga trgovina i privreda ovih zemalja bile su podlone utica- jima i raznim potresima koji su se prenosili iz razvijenih evropskih zemalja u nerazvijene balkanske zemlje.

Velika svetska ekonomska kriza izazvala je krupne poremeaje i u privrednim vezama i odnosima zemalja jugoistone Evrope sa ostalim delovima sveta, koji e se veoma negativno odraziti na ionako slabo razvijenu privredu ovih zemalja. Ubrzano smanjivanje obima spoljnotrgovinske razmene, posebno sa privredno razvijenim evropskim zemljama, negativno e uticati i na ustaljene politike, kulturne i druge veze i odnose zemalja jugoistone Evrope sa ovim zemljama. Po zavretku ekonomske krize, pod uticajem niza inilaca, doi e do lagane izmene pozicija pojedinih velikih sila na ovom podruju. Da bismo lake sagledali ceo tok prividnog poputanja interesovanja za ovo podruje i ponovo rasplamsavanje politike borbe za osvajanje uticaja i pozicija na jugoistoku Evrope, razmotri- emo, ukratko, mogunosti i okolnosti borbe vodeih svetskih sila za pozicije u ovom prostoru.

Francuska je kao velika evropska sila, jedna od pobednica u ratu, sa povrinom od 547.026 km2 i oko 40 miliona stanovnika, sa razvijenom industrijskom proizvodnjom, uspela da osigura snaan politiki, kulturni, vojni, pa i ekonomski uticaj u ovom prostoru.56 Pored uticaja koji je ostvarila kod zemalja saveznica iz prvog svet- skog rata, od kojih je jedan broj uspela da okupi u savezu nazvanom Mala antanta, ona je uspela da uspostavi dobre odnose ak i sa zemljama koje su bile u ratu na suprotnoj strani: Austrijom, Maarskom i Bugarskom.

Privredna saradnja Francuske sa zemljama jugoistone Evrope bila je ograniena njenim potrebama, a posebno mogunostima ovih zemalja da se uklope meu snabdevae Francuske deficitarnim sirovinama ili da uu u red kupaca njenih trinih vikova. Tekoe u proirivanju trgovinskih veza sa zemljama jugoistone Evrope predstavljala je srodnost sirovinske baze. Francuska je imala dovoljno

55 H. C. , (19301934), u zborniku: Actes du premier congres international des etudes balkaniques et sud-est Eu- ropeennes, Sofia, 1970, V, p. 185.

56 Uporedi: 19181939, , 1974, pp. 239264; J. M. , . . I, pp. 3948, 142147, 152, 199220, 287293, 352; A. Oesterheid, Wirtschaftsraum Europa, Berlin, 1943, pp. 218229.

gvoa i boksita kao i jugoistona Evropa. Oseala je potrebu za obojenim metalima, kojih je bilo neto vie u jugoistonoj Evropi, ali je ovde nailazila na konkurente. Poto je imala ve tada bogatu i raznorodnu poljoprivrednu proizvodnju, nije oseala potrebu za veom razmenom u ovoj oblasti. Zbog toga je nivo spoljnotrgovinske razmene izmeu Francuske i zemalja jugoistone Evrope bio nizak ve pre ekonomske krize. Godine 1929, ona je u izvozu iz zemalja jugoistone Evrope i njihovom uvozu bila na etvrtom mestu.

U vreme svetske ekonomske krize nastali su jo tei uslovi u meunarodnoj trgovini, pa je, i pored nastojanja Francuske da pomogne ovim zemljama u savlaivanju tekoa, nivo razme