RIČARD TREĆI - Šekspir

8/12/2019 RIARD TREI - ekspir

1/230

RIARD TREI

(The Tragedy of King Richard III)

preveo: Velimir ivojinovi

Redigovao: Branimir ivojinovi

LICA:

KRALJ EDVARD ETVRTI

EDVARD, princ od Velsa;

kasnije kralj Edvard Peti,

RIARD, vojvoda od Jorka

kraljevi sinovi

DORD, vojvoda od Klarensa,

RIARD, vojvoda od Glostera,

kasnije kralj Riard Trei,

kraljeva braa

EDVARD, Klarensov siniHENRI, grof od Rimonda;

kasnije kralj Henri Sedmi

KARDINAL BAUER,

kanterberijski arhiepiskop

TOMAS RODERAM, jorki

arhiepiskop

DON MORTON, episkop u Iliji

VOJVODA OD BAKINGEMA

VOJVODA OD NORFOKA

GROF OD SARIJA, njegov sin

GROF RIVERS, brat kraljice

Elizabete


2/230

MARKIZ OD DORSETA i

LORD GREJElizabetird sinoi

GROF OD OKSFORDA

LORD HASTINGS

LORD STENLI, zvan i grofoa

Darbija

LORD LAVEL

SER TOMAS VON

SER RIARD RATKLIF

SER VILJEM KEJTSBI

SER DEMS TIREL

SER DEMS BLANT

SER VOLTER HERBERT

SER ROBERT BREKENBERI,

upravnik Londonske kule

SER VILJEM BRANDON

KRISTOFER URSVIK, svetenik

DRUGI SVETENIK

PREDSEDNIK LONDONSKE

OPTINE

ERIF VILTIRA

TRESEL i BARKLIplemii

u pratnji ledi Ane

ELIZABETA, ena kralja

Edvarda etvrtog

MARGARETA, udovica

kralja Henrija estog


3/230

VOJVOTKINJA OD JORKA,

majka kralja Edvarda etvrtog.

Klarensa i Glostera

LEDI ANA, udovica Edvarda,

princa od Velsa; kasnije

udata za vojvodu od Glostera

LEDI MARGARETA

PLANTADENET, mlada ki

vojvode od Klarensa

LORDOVI I DRUGI

PRATIOCI; DVA PLEMIA,

GLASNIKOV POMONIK,

PISAR, GRAANI, UBICE,

GLASNICI, DUHOVIONIH

KOJE JE POBIO RIARDTREI, VOJNIC ITD.

Mesto radnje

ENGLESKA

PRVI IN

SCENA PRVA

London. Ulica.

(Ulazi RIARD, VOJVODA OD

GLOSTERA.)

GLOSTER. Prometnu zimu naeg ogorenja

To sunce, Jork, u leto bleska puno;

Oblaci to su grozili nam domu


4/230

Sahranjeni su svi sad u dubokim

Nedrima okeana. Cela naa

Optoili su venci pobedniki;

Oruje nae, puno brazgotina,

O klinu visi, da o slavi pria;

Uzbune nae surove u vedra

Pretvorile se sastajanja; grozni

Marevi nai preobratili se

U razdragane, burne igranka

Rat, gnevno smrknut, izgladio bore

Na elu svome, pa - umesto da se

Na hata svoga oklopljena baca

I dumanima premrlim u duu

Ugoni strah -pocupkuje sad ilo

U odajama kakve gospoearima bludne laute zanesen.

Al' ja, to nisam za aljakanje

I doskoice skrojen, niti sazdan

Da uspaljenom ogledalcetu

Ulagujem se nekom; ja, to sklepan

Iz kovnice sam ispao, pa nemam

Ljubavne dostojanstvenosti da se

epurim ispred kakve nimfe, koja,

Vrtei sapi, bestidno koraa;

Ja, zakinut ovol'ko u lepoti

Udova skladnih, ja, kom licemerna

Priroda kad mi lice krojtta


5/230

Utrapi rog za sveu ko kaiar,

Ja isposlan u ovaj lepi svet

Pre roka, nedonesen, nakazan,

Dograen jedva upola, i to

Sakato tako, tako neprikladno,

Da psi na mene zalaju kad, opav,

Prohramljem pokraj njih - no, eto, ja

Nemam u mlako raspevuckana

Vremena ova mirna drugu kakvu

Radost, da vreme utucam, sem to

Da senku svoju promatram na suncu

I da o svojoj unakaenosti

Razbijam glavu. Pa kad nisam kadar

Da to zavredim kao ljubavnik

I ove lepe, obeanja punePrigrlim dane, te ih uivam,

Reen sam da zavredim kao hulja,

A da zamrzim tata zadovoljstva

Sadanjih dana. Skovao sam plan,

Opasni ve su potezi u toku

Da brata svoga Klarensa i kralja

Navedem putem dostava i putem

Pijanih proroanstava i snova

Na smrtnu mrnju uzajamnu: Je li

Kralj Edvard poten i prostoduan

Kol'ko sam vispren ja i podmukao

I veroloman, bie danas jo


6/230

LJhapen Klarens, a za osnov tome

Sluie slovo prorotva po kome

Delat za porod Edvardov e biti

Nekakav D; no sad mi valja skriti

Misli na dno svog srca; ide Klarens.

(Ulaze KLARENS, pod STRAOM, i

BREKENBERI.)

Dobar ti, brate, dan! ta znai ta

Straa to bdi nad vaom milou?

SLARENS. U brizi za bezbednost moju, kralj

Naredi da u Tauer pod pratnjom

Sproveden budem.

GLOSTER. Ali zato?

KLARENS. Zato

to Dord se zovem.GLOSTER. Avaj! krivnje tu

Nema do vas, gospodine. to nije

Kumove vae hapsio za ovo?

O! Valjda smera velianstvo da vas

U Taueru krsti ponovo.

Al' ta je tu posredi, Klarense?

Mogu l' da znam?

KLARENS. to ne bi, kad bih samo

Znao i sam; al kunem se da ne znam.

uo sam tek da panju obraa

Na proroanstva i na snove; pa je

Istrgo D iz azbuke, i reko


7/230

Kako je neki prorok mu proreko

Da e da utre njegov porod neko

Kome na D je ime; pa je steko

Miljenje -jer je ime Dord nareko

Meni moj kum - da moram ja taj biti.

To, ko to uh, i druge takve trice

Pobudilo je uzvienog kralja

Da me u zatvor stavi.

GLOSTER. E, pa tako

I biva kad oveku sudi ena:

U Tauer vas ne alje to kralj;

Na krajnost takvu podbola ga je

Njegova ena, milostiva Grej.

Nisu l' zar ona i njen onaj brat,

Antoni Vudvil, zasut poastima,Naveli kralja da u Tauer

Otera lorda Hastingsa, odakle

Puten je on ba danas? Nismo mi

Bezbedni, nismo, Klarense.

KLARENS. To nije,

Tako mi Boga, niko ovde, osim

Kraljiin rod, i noni glasnici

to na nos popadae trei

Izmeu one gospe or i kralja.

Jeste li uli kako je za svoje

Osloboenje ponizno u nje

Lord Hastings preklinjao?


8/230

GLOSTER. Ponizno

Njenom boanstvu jadajui se,

Na se gospodin domoupravnik

Slobode dokopao. Da vam kaem:

Valja nam, drim, ii putem tim

Ako elimo milost kraljevu

Da zadrimo: valja da livreju

Nosimo njenu, da joj sluimo.

Ta ista i ve izanala ona

I ljubomorna udova su mone

Torokue u naoj kraljevini,

Otkad im brat na plemstvo podarL

BREKEN.: Obojicu za oprotaj vas molim,

Milosti, ali strogo mi je kralj

Naredio da s bratom njegovim

Niko, ma kakvog poloaja bio,

Ne sme da vodi tajne razgovore.

GLOSTER. Ba tako! Pa ukol'ko je po volji

Gospodstvu vaem, Brekenberi, vi

Uestvovati moete u svemu

Sto govorimo: o izdajstvu nije,

Covee, re me nama: govorimo

Kako je mudar kralj i pun vrlina,

A da je zala ve u godine

Njegova plemenita gospoa,

A lepa je i nije ljubomorna;

Kaemo kako lepu nogu ima


9/230

orova ena, i ko trenja usne,

I ljupke oi, i dopadljiv jezik;

I da je meu plemstvo uvrten

Kraljiin rod. I ta, gospodine,

Velite vi? Zar nije sve to tano?

BREKEN.: Nemam ja posla s tim, gospodine

GLOS.: Ti nema nita s gospom or? Ma uj

Ko s njom, sem jednog, nema nita, tome

Valja da tajno sam to ini s njome.

BREKENBERL Kojeg to jednog, gospodaru

GLOSTER. Pa njenog mua, huljo! Lovi me

BREKEN.: Za oprotaj vas molim, milosti,

A i za to da razgovor sa vrlim

Vojvodom prekinete.

KLARENS. Znamo ta jeNareeno ti, Brekenberi, pa smo

I posluati voljni.

GLOSTER. Kraljiini

Odbaenici mi smo, ne moemo

Da ne sluamo. Zbogom ostaj, brate.

Ja idem kralju; i ma ta od mene

Da zatraite, ma i to da sestrom

Udovu kralja Edvarda nazovem,

Izveu da vam povratim slobodu.

Meutim, ovo sramoenje bratstva

Dira me dublje no to ete moi

I zamisliti.


10/230

KLARENS. Znam da nam u volji

Nijednom nije.

GLOSTER. No, va zatvor nee

Trajati dugo. Il' u vam slobodu

Doneti, il' u pasti ja za vas.

Dotle, strpljenja.

KLARENS. Druge nema. Zbogom.

(Izlaze KLARENS, BREKENBERI

i STRAA.)

GLOSTER. Idi, putanjom kreni kojom nec

Nikada da se vrati. Priprosti

I maloumni Klarense! Ja tebe

Toliko volim da u duu tvoju

Nebu da poljem uskoro, ukoFko

Nebo iz naih ruku dar taj primi.Al' ko to ide? Sad ba ispod brave

Puteni Hastings.

(Ulazi HASTINGS)

HASTINGS. Prijatan vam dan,

Moj milostivi gospodaru, elim.

GLOSTER. I ja to elim svome dragome

Gospodin-nastojniku. Dobro doli

Na Boju svetlost, Kako preturi

Gospodstvo vae zatvor preko glave?

HASTINGS. Strpljenjem, plemeniti gospodaru,

Ko to je sunju ve i pisano.

Ali u, dae Bog, poiveti


11/230

Da, gospodaru, uzvratim zahvalnost

Uzronicima moga tamnovanja,

GLOST.: Nesumnjivo, nesumnjivo; i Klarens;

Jer koji vama neprijatelj behu,

Behu i njemu; prevagu su oni

Odneli i nad njime i nad vama.

HASTINGS, alosnije je to se orli hapse,

A jastrebi i kopci mirno plene.

GLOSTER. ta ima u svetu novo?

HASTINGS. Nisu u svetu vesti zle ko ovde;

Bolan je, slab, i setan kralj; i mnogo

Brinu se za nj lekari.

GLOSTER. Ta je vest,

Tako mi svetog Pavla, zbilja zla.

O, on se nije uzdravaoNimalo, i ve poodavno, pa je

Kraljevsku svoju linost prekomerno

Izvrgo pustoenjiL Zbilja je

Duboko bolno misliti o tome.

Pa ta, je l' lei?

HASTINGS. Lei.

GLOSTER. Poite; ja u doi ve za vama.

(Odlazi HASTINGS.)

Poiveti on nee, nadam se;

AF ne treba da umre dokle Dord

Ne bude brzom potom nebu poslat.

Ui u k njemu da jo jae darnem


12/230

Njegovu mrnju prema Klarensu

Laima koje ima da ojaa

Razloga snanih elik; pa e Klarens,

Ne omane li moj duboki cilj,

Okonati pre dana sutranjeg.

A tad nek' uzme Bog pod milost svoju

Edvarda kralja, a nek' mene pusti

Da se po ovom svetu radilitam.

Jer najmlaom u erkom Vorikovom

Oeniti se tad. ta mari to sam

Mua i oca njenog ubio!

Najbri nain da nadoknadim

Tom devojetu tetu jeste da joj

Postanem mu i otac; to i hou;

I ne toliko ba iz ljubaviKoPko rad ruge strogo tajne svrhe

Kojoj u stii njom se eneL

No ja na vaar ispred konja trim.

Klarens je iv jo; Edvard iv i vlada.

Kad odu, tad broj ar i plod svog rada. |

SCENA DRUGA

London. Druga ulica.


13/230

(Unose le KRALJA HENRIJA VI u

otvorenom sanduku; prate ga kao

straza PLEMII sa helebardama; za

kovegom oaloena LEDI ANA.)

ANA. Spustite teret asni, spustite,

Ako li moe biti da se ast

U sanduk ko u pokrov uvija,

Dok tubalicom ja ne oalim

Prerani pad Lankastra vrloga

Po obredima posmrtnim. O, ti

Studeno kao kamen oblije

Jednoga svetog kralja! O, ti bledi

Pepele doma lankasterskog! O,

Zaostavtino krvi kraljevske,Sada bez krvi! Nek' je doputeno

Da duh prizovem tvoj, da uje pla

Sirote Ane, ene sina tvog,

Edvarda tvoga ubijenog, koga

Obori ista ona ruka koja

I ove rane usekla je! O,

Ja bespomoni melem oiju

Sirotih svojih izlivam u te

Prozore koji pustie da pr'ne

Kroz njih tvoj ivot. O, nek' bude ruka

Prokleta ona koja iskopa

Te razjapljene peine! Nek' bude


14/230

Prokleto srce koje imaae

Za in taj srca! Nek' je prokleta

Krv koja pusti ovu krv istei!

Jo crnja kob od one to je elim

Zmijama, paucima, abama

Ili ma kojem bilo otrovnom

I puzavome ivome stvorenju

Nek' stigne onog bednika to nas

U bedu tvojom smr6i uvali!

Imadne l' dece, ncka pobaajem,

Nakazna, a pre roka, ugledaju

Videlo Boje, pa da neprirodni,

Odvratni njihov oblik uplai

Njihovu majku kad ih, puna nade,

Videla bude, i nek' naslede

alosnu sudbu oevu! I ako

Ikada bude enu imao,

Nek' je u veu gurne nesreu

Niegova smrt no mene tvoja smrt

I smrt mog mladog mua. Sada pak,

Sa svojim svetim tovarom, sa kojim

Iz crkve svetog Pavla poosmo,

Krefl'te u ertsi da ga poloimo

Tamo u grob. A stan'te vazda kad vas

Umori teret, da naricanjem

Oalim telo kralja Henrija.

(Oni to nose le podignu


15/230

koveg i krenu.)

(Ulazi GLOSTER)

GLOSTER. Stanite vi to trup taj nosite,

I spustite ga!

ANA. Kakav li to crni

arobnjak dozva ovu satanu

Da posveenom inu odanosti

Staje na put?

GLOSTER. Na tle s tim lcom, hulje,

Ili u onog koji ne slua

Pretvoriti u le!

PRVI VLASTELIN. Odstupite,

Moj gospodaru, put otvorite

Da koveg proe.

GLOSTER. Neuljudni psu!

Nalaem: stani! S prsa mi odbaci

Tu helebardu svoju uvis! Il' u

Pod noge da te bacim, tako mi

Svetoga Pavla, pa te, beskunie,

Za ovu drskost svega izgazim.

(Nosioci spuste sanduk.)

ANA. ta! Drhtite? Zar svi se prepadoste?

Avaj! Ne zameram vam; jer ste smrtni,

A satanu ne mogu da podnesu

Oi u smrtnih. Uklanjaj se, grozni

Posluioe pakla! Ti nad smrtnim

Njegovim telom ima vlast, al' nisi


16/230

Vlastan nad duom njegovom; pa zato

Odlazi!

GLOSTER. Nemoj, slatka svetice,

Milosra ti, da me grdi tako!

ANA. Satano gadni, idi, Boga radi,

Ne ometaj nas! Srenu ovu zemlju

U pakao si svoj pretvorio,

I vriskom punim kletve, i dubokim

Vapajima si ispunio nju.

Mili l' se tebi da se svojim sramnim

Delima sladi, pogledaj na ovaj

Uzorni primer svoga krvolotva.

O, Pogledajte, gle'te, gospodo!

Henrija mrtvog rane svoja usta,

Potkoruena ve, razjapljujuI lope krvlju opet. Pocrveni,

O, pocrveni, guvo prljava

I bezoblina, jer iz ovih hladnih

I praznih ila, gde ve krvi nema,

Prisustvo tvoje cedi ovu krv:

Tvoj neoveni, neprirodni in

Izmamio je ovu poplavu

Toliko neprirodnu. O, ti, Boe,

Koji si ovu krv satvorio,

Njegovu smrt osveti! O, ti, zemljo,

Koja si ovu krv upijala,

Njegovu smrt osveti! Il' ubicu


17/230

Ti, nebo, munjom zgromi, il' se ti

Provali, zemljo, i progutaj ga,

Onako kao to si progutala

I krv tog dragog kralja, kojeg zakla

Njegova ruka paklom voena.

GLOSTER. Milosra su vama propisi,

Gospoo plemenita, nepoznati,

Po kojima se dobrim vraa zlo,

A blagoslovom uzvraaju kletve.

ANA. Ti, huljo, ne zna zakone ni Boje,

A niti ljudske; ne postoji zver

U tol'koj meri svirepa da ne zna

Za malo saaljenja.

GLOSTER. Ali ja ga

Ne znam ni malo; dakle, nisam zver.

ANA. O, uda! Da se otme istina

I satani sa usne!

GLOSTER. udnijeje

Da se ovako srde anelL

O, nezemaljsko ensko savrenstvo,

Budite dobri da mi dozvolite

Da operem sa sebe iscrpno

Pretpostavljena ova nedela.

ANA. O, muka kuna zarazo i rednjo,

Izvoli biti dobar i dozvoli

Da iscrpno za ova nedela

Samoga tebe prokletoga kunem,


18/230

GLOSTER. Divnija no to moe re da kae

Daruj mi malo roka i strpljenja

Za izvinjenje,

ANA. Tebi, gadniji

Nego to srce zamisliti moe,

Drugoga izvinjenja zasad nema

Do tog da stavi omu oko vrata.

GLOSTER. Osudio bih sebe sama tim

Oajnim inom.

ANA. Oajanjem ti bi,

Ako li dostojno se odmazdi

Samome sebi, bio izvinjen

Za obavljena ona nedostojna

Ubistva drugih.

GLOSTER. Redmo da njih

Pobio nisam.

ANA. Redmo da onda

Oni i nisu pobijeni, no su

Samo tek mrtvi, ali, vraja huljo,

Zaslugom tvojom.

GLOSTER. Ubio ja nisam

Vaega mua.

ANA. Tad je iv on, znai.

GLOSTER. Ne, on je mrtav; ali Edvardova

Ubila ga je ruka.

ANA. Sramno lae.

Tvoj ubilaki no je Margareta


19/230

Videla gde se dimio od vrele

Njegove krvi, pa si ga najednom

Uperio u grudi njezine,

Al' su mu tvoja braa u stranu

Skrenula vrak.

GLOSTER. Izazvan sam bio

Jezikom njenim klevetnikim, kojim

Svaljivala je njihovu krivicu

Na moja lea nevina,

ANA. Sopstvenom

Krvnikom udi izazvan si bio,

Koja o drugom niem ne sneva

Do li o kasapljenju. Nisi l ti zar

Ubio kralja?

GLOSTEK Svakako.

ANA. Priznaje, jee? Priznaj tad i Bogu

Da e za ovo zlodelo na sebe

Prokletstvo da navue. O, ta on je

Dobar i blag i estit bio.

GLOSTER. Tad je

Za nebeskoga kralja, gde je sad,

Utol'ko bolje priugotovljen.

ANA. On je u raju, kuda nikad ti

Dospeti nee.

GLOSTER. Nek' mi kae hvala

to sam mu tamo stii pomogao;

Jer on je onde vie pristajao


20/230

Nego za zemlju.

ANA. Ti pak ni za gde

Pristao nisi do za pakao.

GLOSTER. I jo za negde, ako bi vam bilo

Po volji da to imenujein.

ANA. Zatvor.

GLOSTER. Spavaonica vaa.

ANA. Ravo se

U sobi gde ti spava poiva,

GLOSTER. Nee ni biti drukije, madam.

Dokle sa vama leim.

ANA. Nadam se.

GLOSTER. Znam da je tako. Ali, preljupka.

Gospoo Ana, manimo se ovih

Smeonih doskoica meusobnih,Pa se na malo uzdranije

Voenje razgovora vratimo:

Zar nije onaj to je uzrok bio

Preranoj smrti tih Plantadeneta,

I Henrija i Edvarda, za ukor

Kol'ko je to i sam izvrilac?

ANA. Ti si i uzrok a i posledica,

Nadasve anatemisana, bio.

GLOSTER. Posledice je ove uzrok bila

Vaa lepota, ta lepota vaa

to me za sna progonila da celi

Pobijem svet, da asak jedan samo


21/230

Na vaim slatkim grudima proivim.

ANA. Kada bih tako to, ljudoderu,

I pomislila, noktima bih ovim,

Velim ti, tu lepotu izgrebala

S obraza svojih.

GLOSTER. Ove oi ne bi

Podneti mogle propast te lepote;

Ako bih bio ja kraj vas, vi njoj

Nebiste vreda naneli; i ko to

Dragou sunce svekolikom svetu

Napaja srca, tako je i sa mnom

Kad sam kraj nje; moj dan je, ivot moj.

ANA. No crna senkom pokrila tvoj dan,

A smrt tvoj ivot!

GLOSTER. Nemoj samu sebe

Kleti, lepoto: oboje si ti.

ANA. to nisam! Da se tebi osvetim.

GLOSTER. Onome ko te voli svetiti se

Razlog je sasvim neprirodan.

ANA. Onom

Koji mi ubi mua svetiti se

Razlog je sasvim razuman i prav.

GLOSTER. Koji te mua lii, gospoo,

Pomoi ti je hteo taj da nae

Boljega mua.

ANA. Ne die na zemlji

Bolji no on.


22/230

GLOSTER. O, ko te vema voli

No to je oiufl mogao, taj ivi.

ANA. Zove se?

GLOSTER. Plantadenet

ANA. On je to

GLOSTER. Isto ime nosi, al je

Sutinom bolji.

ANA. Gde se nalazi?

GLOSTER. Ovde.

(Ona ga pljune.)

Zato me pljunu?

ANA. O, kamo da je, tebe radi, to

Samrtni otrov!

GLOSTER. S tako slatkog mesta

Nikada otrov nije dolazio.

ANA. Nikad se otrov nije pripio

Uz abu vema gadnu. Odlazi

S oiju mojih, jer okuie ih!

GLOSTER. Moje si oi ti okuila,

Gospoo divna, svojim oima.

ANA. O, kamo da su one bazilisk,

Pa da ti smrt zadadu!

GLOSTER. Kamo da su,

Pa da odjednom umrem; jer me ivom

Smru sad more; tvoje oi su

Izmamile iz mojih suze slane

I obiljem su detinjskih tih kapi


23/230

Posramile svoj izgled oi moje,

Te oi koje suzu saaljenja

Prolile nikad nisu; nisu to

Uinile ni kada Jork, moj otac,

I Edvard zaplakae, zauvi

alosne Ratlendove jauke

Kad mrki Kliford s hukom zavitla

Svoj ma na njega; niti kad je hrabri

Tvoj otac smrt mog oca opisivo,

Pa grcajui, suznih oiju,

Dvadeset puta zastajkivao,

Te se u sviju slualaca bili

Obrazi mokri, ko kad drvee

Zalije pljusak; u ta alosna

Vremena moje oi muevnePrezirale su suze mekune;

Al' to to ovi jadi ne mogahu

Iz njih da izazovu onda, to

Lepota tvoja izmami iz njih

I zaslepi ih plaem. Nikad nisam

Molio ja ni neprijatelja

Ni prijatelja; nikada se nije

Priuio moj jezik ljubaznoj

I slatkoj rei; sad pak kad je izgled

Preda mnom vaskrsao da lepotu

Dobijem tvoju kao nagradu,

Gordo mi srce moli, a moj jezik


24/230


25/230

GLOSTER. Naloi tad da ubijem se sam,

I ja u to izvesti.

ANA. Ve naloih.

GLOSTER. U gnevu to je bilo: reci opet,

I, im ti padne re, ta ista ruka

Koja ti jednu ljubav ubila

Iz ljubavi spram tebe, ista ta

Ubie ruka, s ljubavi spram tebe,

I drugu tvoju, kudikamo vie

Odanu ljubav: bie sukrivac

Ti i za jednu i za drugu smrt.

ANA, Kad bih ti znala srce!

GLOSTER. Odslikava ga jezik.

ANA. Oboje lano je moda.

GLOSTEK Tad nije poten niko.ANA. Lepo, uvucite ma.

GLOSTER. Kaite: sklopljen je mir?

ANA. Saznae potom to.

GLOSTER. Smem li tad da se nadam?

ANA. Sve ivo tako ini.

GLOSTER. Stav'te na prst taj prsten.

ANA. Primiti ne znai dati.

(Stavi prsten na prst)

GLOSTER. Ko to moj prsten obvija tvoj prst

Tako i tvoje sputale su grudi

Siroto moje srce; oboje

Ponesi: oboje ti pripada;


26/230

I ako jadni odani tvoj sluga

Bar jednu ljubav isprosi iz tvoje

Milosne ruke, njegovu e sreu

Za sva vremena da zapeati.

ANA. A ta to?

GLOSTER. Ovaj pothvat alosni

Da prepustite onom koji ima

Za ucveljenost veih razloga,

A vi da ovog asa krenete

U Krozbi, gde u videti se s vama

Sa dunom panjom, poto sveano

U manastiru ertsi sahranim

Tog plemenitog kralja, kropei

Suzama pokajnikim njegov grob.

Iz raznih tajnih razloga vas molim

Da mi to uinite.

ANA. Od svega srca; a i vrlo volim

to vidim da se kajete toliko.

Poite sa mnom, Tresele i Barkli.

GLOSTER Poelite mi zbogom.

ANA. To je vie

No to zasluiste; al poto ste mi

Pouku dali kako da vam laskam,

Pretpostavite da vam rekoh zbogom.

(Odlaze LEDIANA,

TRESEL i BARKLI.)

GLOSTER. Ponesite sad koveg, gospodo.


27/230

VLASTELIN. U ertsi, plemenitigospodaru?

GLOSTER. Ne, ve u karmelitski manastir,

I ekajte dok tamo ne doem.

(Odu svi sem GLOSTERA)

Je l ikad ko s ovakvim nastrojenjem

Prosio enu? Da li ikad enu

Osvoji ko u takvom nastrojenju?

Hou da imam nju, aF nee dugo

U mene da se skrasL ta, da ja,

Koji joj ubih mua, ubih oca,

Nje se dokopam, kad je vihor mrnje

U njenom srcu besneo, i kletve

S usana njenih sletale, a oi

Pune joj suza bile, dok uz nju

Krvavi svedok njene mrnje bee;Kad su i ove prepreke, i Bog,

I njena savest protiv mene bili,

A nieg osim sutog avola

I licemernih mojih pogleda

;, Da mi podri prosidbu - pa ipak,

Na kartu: ili ceo svet il' nita,

Da zadobijem nju i osvojim!

Ha!

Da li je ve tog hrabrog kneevia,

Edvarda, mua svog, zaboravila,

Koga probodoh pre tri meseca,

Ponesen gnevom, u Tjuksberiju?


28/230

Prostrani svet e muno ikad dati

Ljubaznijcg gospodina i draeg,

oveka koga sazda priroda

Kada je bila najizdanija,

Mladoga, hrabrog, umnog i, bez spora,

Sa neim zbilja kraljevskim u sebi.

Pa da se ona snishodi i spusti

Do mene pogled svoj, do mene koji

Tom kneeviu divnome podrubih

Pupoljak zlatni te uinih nju

Udovicom u tunoj postelji?

Do mene koji nisam dorastao

Edvardu ni do pojasa? Do mene

Ovako hromog i unakaenog?

Al dajem svoje vojvodstvo za jedanProsjaki gro da pogreno o sebi

Sve vreme sudim: ona, due mi,

Nalazi, mada ja to nisam kadar,

Da zaudo sam zgodan. Morau

U troak da se dam i ogledalce

Nabavim neko; a i dvadesetak,

Ili i dvaput toliko krojaa

Da smiljaju za moje telo kroj

Koji e da ga krasi najbolje:

Poto polako ulazim u volju

Samome sebi, hou da podrim,

Uz neto troka, takvo nastrojenja


29/230

Ali da tutnem ponajpre u grob

Drugara onog, pa se onda dragoj

Jadikujui vratim. Ti pak, sunce,

Prosijaj, te da, dok ogledalo

Ne kupim, gledam sen svoju jo malch

(Ode.)

SCENA TREA

London. Odaja u dvoru.

(Ulaze KRALJICA ELIZABETA, LOR0

RIVERS i LORD OREJ.)

RIVERS. Gospoo, strpite se: nema sumnje

Da e se zdravlje preanje da vratiNjegovom velianstvu ubrzo.

GREJ. Zato to vama teko pada to,

Njemu je gore: svladajte svoj bol,

Tako vam Boga, pa obodravajte

Njegovu milost ivom,vedrom reju.

ELIZABETA. Umre li, ta me eka?

GREJ. Nita zlo,

Osim gubitak takvog gospodara.

ELIZABETA. Gubitak takvog gospodara nosi

Sva zla u sebi.

GREJ. Boji blagoslov

U dobrom svome sinu imate,


30/230

Koji e biti vaa uteha

Kad ode on.

ELIZABETA. O, mlad je jo moj sin,

Nepunoletan, a za staratelja

Doi e njemu Riard Gloster, koji

Nit' mene nit' ijednog od vas voli.

GREJ. Je l' imenovan on za staratelja?

ELIZABETA. Odreen jeste, ne i imenovan:

Al tako mora biti, strada 1' kralj.

(Ulaze BAKINGEM i STENLI)

GREJ. Evo gospodin Stenli dolazi

Sa Bakingenrom.

BAKINGEM. Svako dobro elim

Kraljevkoj vaoj milosti.

STENLI. Nek' Gospod

Podari vaem velianstvu opet

Vedrinu staru.

ELIZABETA. Teko da e rei

Grofica Rimond amin,dragi moj

Gospodin-Stenli, ovoj duevnoj

Molitvi vaoj. Ali ipak, Stenli,

Ma kol'ko da je ona ena vaa,

I ne mari me, ja vas, dragi lorde,

To uvereni budite, ne mrzim

Zbog bezonosti njene ohole.

STENLI. Molim vas il' da zlobnim potvorama

Onih to lano nju optuuju


31/230

Ne verujete, ili, ako je

Optuivana s pravom, da imate

Prizrenja prema njenoj slabosti,

Koja, ja drim, potie od njene

Bolesne udljivosti, ne od zlobe.

ELIZABETA. Jeste ii danas kralja videli,

Gospodin-Stenli?

STENLI. Sad ba s posete

Njegovom velianstvu dolazimo

Vojvoda Bakingem i ja.

ELIZABETA. A kako

Sa izgledima stoji, gospodo,

Za ozdravljenje njegovo?

BAKINGEM. Pa ima,

Gospoo, nade puno; vrlo vedroNjegova milost govori.

ELIZABETA. Nek' Gospod

Zdravlje mu da! Govorili ste s njim?

BAKINGEM. Da, gospoo: izrazio je elju

Da vojvodu od Glostera sa vaom

Pomiri braom, a da ove, opet,

S vrhovnim nastojnikom izmiri;

I poslao je nalog da pred njega

Iziu svi.

ELIZABETA. O, kamo da se sve

Uredi dobro! Samo nikad nee

Do toga doi. Naa srea je,


32/230

Bojim se, dola do vrhunca svog.

(Ulaze GLOSTER, HASTINGS

i DORSET.)

GLOSTER. Nepravdu meni ine; ja to neu

Dalje da trpim: ko su ti to kralju

Podnose albe da sam, zaboga,

Surov i da ih mrzim? Kralja ti

Premalo vole, svetoga mi Pavla,

Koji mu pune ui tim i takvim

Pronoenjima smutljivakim. Stoga

to uljudno da govorim ne umem,

Nit' znam da laskam, da podvaljujem,

Da se na ljude smekam, da ih gladim,

Da puzim, da sepresamiujem

Po uljudnosti majmunskoj, ko Francuz,

Valja da budem smatran pakosnim

Neprijateljem. Pa zar ne moe

Da ivi ovek iskren, koji nema

Nikakvo zlo na umu, nego mora

Da klevetama bude kaljano

Na ovaj nain to prostoduno

Istinoljublje njegovo od strane

Svilenih ulizica podmuklih?

GREJ. Kome se to od sviju to su ovde

Obraa vaa milost?

GLOSTER. Tebi, koji

Nema ni asti niti milosti.


33/230

Kad te uvredih? kada ti nanesoh

Nekakvo zlo? Il' tebi? Ili tebi?

Ili ma kom iz vaeg tabora?

Kuga vas sve pomorila od reda!

Njegovo velianstvo - koga Bog

titio bolje no to vi elite -

Jedva da moe jedan cigli tren

Da odahne na miru a da njega

albama niskim ne uznemirite.

ELIZABETA. Vi ste tu stvar, moj dragi devere

Glostere, krivo shvatili. Jer kralj je

Po vladarskome nahoenju svom,

A ne na kakav tui podsticaj,

Slutei, valjda, da u dui svojoj

Gajite mrnju, koju ve i vaiPostupci protiv mene, moje dece

I brae moje ispoljavaju,

Poruio po vas, da ispita

Uzroke vae zlovolje, te ove

Ukloni onda.

GLOSTER. Ne znam ta da kaem.

Iskvario se ovaj svet toliko

Da cari grabi tamo plen gde ne sme

Orao ni da sleti. Budui je

Dobio plemstvo svaki gejak, to je

I mnogi plemi gejak postao.

ELIZABETA. De, de, ve znamo ta vi mislite,


34/230

Glostere, dragi devere; vi zavist

Gajite to smo uspeli se ja

I moji prijatelji; nek' bi dao

Bog da nam nikad vi ne ustrebate

U nevolji.

GLOSTER. Meutim, Bog je dao

Da smo mi sad u nevolji zbog vas;

Jer to je vae maslo to je brat na

U zatvor pao, to u nemilost

Dospeo ja sam, to se s prezirom

Postupa prema plemstvu, jer se daju

Unapreenja krupna svakog dana

Da bi se plemstvom krunisali oni

Koji do jue nisu vredeli

Ni prebijene krune.

ELIZABETA. Tako mi

Onoga to do ovog, punog briga,

Vrha me die iz dotadanje

Sree u kojoj sam uivala,

Ja protiv vojvode od Klarensa

Nikada nisam podstrekavala

Njegovo velianstvo, ve sam uvek

Ozbiljan njegov bila branilac

I molila za njega. Sramotno me,

Gospodine, vi time vreate

to me u ova podozrenja gadna

Neistinito uvlaite.


35/230

GLOSTER. Vama

Porei nije teko da su bili

Prilikom nedavnoga hapenja

Mog brata, vojvode od Klarensa,

I vai prsti u to umeani.

RIVERS. Nije, gospodine, jer -

GLOSTER. Pa nije! Ko, gospodin-Riverse,

Ne bi to znao? A jo manje bi joj

No da porie to, gospodine,

Tealo da vam isposluje kakvo

Unapreenje lepo, pa da posle

Porie da je umeana tu

Njezina ruka, te da asti ove

Pripie vaim zaslugama krupnim.

ta je njoj teko? Bogme, mogla je -RIVERS. ta je to, bogme, mogla?

GLOSTER. Eto, bogme,

Mogla je da se uda - no! - za kralja,

Za momka i za lepoga mladia.

Vaa se baba gore udala.

ELIZAB.: Odve sam dugo, lorde Glostere,

Trpela vae grube prekore

I vaa jetka ruganja, i ja u,

Tako mi Boga, da upoznam kralja

Sa ovim prostakim ismevanjima

Koja sam esto morala da snosim.

I radije bih kakva seoska


36/230

Sluavka bila nego li da budem

Kraljica mona, a da me ovako

Preziru, mrze, nasru na mene.

Malo mi prua radosti to nosim

Englesku krunu kao kraljica.

(Ulazi KRALJICA MARGARETA,

ostajui u pozadini.)

MARGARETA (za sebe). I, Boe, daj da -

usrdno te molim -

Sve manje bude i to malo. Meni

Pripada ast i rang i presto tvoj.

GLOSTER. ta! Pretite da kralju kaete?

Kaite i ne skomraite: jer u

to rekoh, ujte, priznati i kralju:

Ne marim da u Tauer me polju.Vreme je da se govori: jer ve se

Zaboravile moje zasluge.

MARGARETA (za sebe). Satano, bei!

Seam ih se dobro:

Henrija, mua mog, si ubio

U Taueru, a u Tjuksberiju

Smako mog jadnog sina Edvarda.

GLOSTER. Pre nego to se vi zakraljiiste

I zakralji va mu, ja beh u krupnom

Njegovom poslu Mjuse koje tegli,

I ohole mu trebih dumane,

I nagradama beh iroke ruke


37/230


38/230

Za ovaj svet sam ja i suvie

Budalast kao dete. -

MARGARETA (za sebe). S ovog sveta

U pakao se tornjaj, stid te bilo,

Onde je tvoje carstvo, due zll

RIVERS. Mi smo u one uzburkane dane,

Koje vi spominjete da biste

Obeleili nas ko protivnike,

Bili, gospodin-Glostere, uz svoga

Zakonskog kralja, svoga gospodara,

A tako bismo bili i uz vas

Kad biste kralj na bili

GLOSTER. Kad bih bio!

Torbar bih bio pre. Daleko bila

Od srca mog i pomisao takva!

ELIZABETA. Isto toliko malo radosti,

Gospodine, koliko zamiljate

Da bi vam, da ste ove zemlje kralj,

U deo pala, isto tol'ko malo

Radosti i u meni zamislite

to sam u ovoj zemlji kraljica.

MARGARETA. Isto toliko malo radosti

Kraljica ove zemlje osea,

Jer ja sam ta, a radost ne znam ta je.

Ne mogu vie da se strpim.

(Stupi napred.)

ujte,


39/230

Vi zavaeni gusari, to plen

Od mene oerupan delite

I guate se oko njega! Ko

Me vama ne zacepti kad me spazi?

Ako pred mnome kao podanici

Ne priklanjate glave zato to sam

Kraljica vaa, bar da preda mnom,

Koju ste svrgli s prestola, drhtite

Ko buntovnici! Ne okrei glavu,

Visokorodna huljo ti!

GLOSTER. ta trai

Na moje oi ovde, zbaburana

Vetice gadna?

MARGARETA. Da ti izream

Sve ono to si satro; dokle toNe isposlujem, nee mi otii.

GLOSTER. Zar nisi, a po cenu ive glave,

Poslata u progonstvo?

MARGARETA. Jesam; al' je

Progonstvo vie zadalo mi muka

No to bi muka smrt mi zadala

U zaviaju. Duguje mi ti

Mua i sina; ti, pak, kraljevinu;

A svi vi potinjenost podaniku.

Po pravu teka tuga srca mog

Pripada vama, dok su zadovoljstva,

Koja na silu preoteste mi,


40/230

Batina moja.

GLOSTER. Prokleo je tebe

Moj plemeniti otac kada si

Junako elo okrunila njemu

Kartonskom krunom, a iz oiju mu

Izmamila zajedanjima svojim

Potoke suza, pa, da brie njih,

Vojvodi dala krpu natopljenu

Nevinom krvlju divnog Ratlanda;

I te su kletve, baene na tebe

Iz ogorene due njegove,

Pale na tebe sve, te nismo mi

Kaznili tvoje delo krvavo

Ve Gospod Bog.

ELIZABETA. Toliko prav je Bog

Da nevinima pravdu udeli.

HASTINGS. O, nije bilo nieg gadnijega

No ubiti to dete, a i nita

Bezdunije se nije zapamtilo.

RIVERS. Na tu su vest i sami tirani

Prolili suze.

DORSET. Nema toga koji

Osvetu ovog dela ne proree.

BAKING.: Nortamberland je, tome prisutan,

Prolio suze gledajui to.

MARG.: ta je? Dok nisam dola reali ste

Spremni da jedan guate se s drugim,


41/230


42/230

Ko to si ti u moja zasela.

Nek' umiranje srenih tvojih dana

Potraje dugo pre tvog umiranja,

I umri posle mnogih, nedoglednih

asova jada niti kao mati

Niti ko ena neija, nit' kao

Kraljica zemlje engleske! A vi

Prisutni beste, Riverse, i vi,

Dorsete, beste, a i ti si, lorde

Hastingse bio kad su noevima

Krvavim sina mog probadali,

Pa molim Boga da od vas nijedan

Prirodnu starost ne doivi, nego

Da ga odnese neka nenadna

Zlosrena kob.GLOSTER. Ne bacaj vradbine!

Preseci, mrska, tura vetice!

MARG.: A ti na red da ne doe? O, stani

I uj me, pseto. Ako takva uma

U zalihama nebeskim postoji

Koja je crnja jo od onih koje

Ja mogu da poelim da se srue

Na tvoje teme - o, nek' prieka

Dokle ti gresi budu sazreli,

Pa tada gnev nek' tresne svoj po tebi

Koji sirotom svetu muti mir!

Savesti crv ti vazda duu grizo!


43/230

Sumnjii za izdajstvo prijatelje

Dogod si iv, a izdajice sute

Za prijatelje smatraj najdrae.

Nek' oko smrtno ne sklopi ti san

Sem kad, za snova stranih, pakao

Davola groznih raspinje te strahom!

Ti to si kao pakla sin i kao

Prirode rob roenjem igosan!

Ti to si mrlja sramna bremenitoj

Utrobi svoje majke! Gnusni ti

Izdane iz rebara oca svog!

Paavro asti! Grozna -

GLOSTER. Margareta!

MARGARETA. Riarde!

GLOSTER. Ha?

MARGARETA. Pozivala te nisam.

GLOSTER. Onda ti hvala, jer sam mislio

Da si mi dobacivala sve te

Nazive une.

MARGARETA. Pa i jesam; samo

Odgovor nisam oekivala.

No pusti me da kletve dokrajim.

GLOST.: Dokrajih ja njih; rekoh: Margareta.

ELIZABETA. Tako je kletva s vaih usana

Pala na vas.

MARGARETA. O, namolovana

Kraljice bedna, jalovi i prazni


44/230

Privide mpje sree! eera

Sipa na kuljavog tog pauka,

ija se kobna mrea oko tebe

Obvila ve. O, ludo, ludo! Brusi

Otricu noa da se njim posee.

Al' dan e doi kad e da zaeli

Da ti priteem u pomo da kune

Tog otrovnoga apca grbavog.

HASTINGS. Okonaj svoje kletve sumanute

I laljiva proricanja o zlu,

Dok ne iscrpe, a na svoju tetu,

Strpljenje nae.

MARGARETA. Vi ste, stid vas budi,

Iscrpli moje.

RIVERS. Dobro bi vam bilo

Da nauite ta je dunost vaa.

MARG.: Da bi mi dpbro bilo, valjalo bi

Da svi vi svoju dunost prema meni

Ispunjavate. Kraljica da budem

Nauite me, i nauite

Da podanid budete; tek to

Meni bi dobro bilo; elem, toj se

Dunosti sami vi priuite.

DORSET. Sa njom ne raspravljajte: enula je.

MARGARETA. Neuljueni vi ste, markie,

Te pisnuli da niste! Jedva da je

U teaju va in, tek iskovan.


45/230

0, kad bi vae tek steeno plemstvo

Moglo da zna i ceni ta to znai

Izgubiti ga, pa u bedi biti!

Koji visoko stoje, ti su mnogom

Vihoru izloeni da ih vitla,

A padnu l', crep ne ostane na crepu.

GLOSTER. Bogami, valjan savet: markie,

Utuvite, utuvite ga!

DORSET. On se

Kol'ko na mene tol'ko i na vas

Odnosi, gospodaru.

GLOSTER. I jo vie;

Samo sam ja roenjem tol'ko visok

Da soj na gnezdo navrh kedra svija,

Pa se sa vetrom igra, a na sunce

S prezirom gleda.

MARGARETA. I zasenuje ga,

Avaj i avaj! Svedok je moj sin,

Kojega sada smrt zasenuje,

I ije zrake, koji su daleko

Bletali sjajem, oblak mrnje tvoje

Obavi venom tminom: va je soj

U gnezdu naeg soja gnezdo svio:

0, Boe, koji gleda ovo, nemoj

Da trpi to! I kao to je bilo

U krvi dobijeno, neka tako

I izgubljeno budel


46/230

BAKINGEM. O, uuti

Od stida, ako ne od samilosti!

MARGARETA. Ne itite odmene niti stida

Nit' samilosti: vi ste prema meni

Bezduni bili, sve ste moje nade

Iskasapili bestidno, i stoga

Milosre je moje osveta,

A stid moj ivot, i u tome stidu

Nek' vazda ivi moje tuge bes.

BAKINGEM. Dosta ve, dosta.

MARG.: O, Bakingeme, duo kneevska,

Poljubiu ti ruku kao znak

Za savez i za prijateljstvo s tobom:

Cvalo ti sve, i tebi i tvom domu!

Pokapan skut tvoj krvlju naom nijeNiti si meta mojih kletvi ti.

BAKINGEM. Niti je iko ovde, poto kletve

Nikada usnu i ne prelaze

Onoga koji alje ih u vazduh.

MARG.: A ja ba mislim da do neba stiu

Pa tamo bude Gospoda iz mirnog

I slatkog sna. O, Bakingeme, uj,

Od onog psa se dobro pripazi:

Jer, gle! kad mae repom, ujeda;

A ujede li, otrovni mu zub

Podljuti ranu smrtno: kloni ga se,

S njim posla nemaj; jer su pakao


47/230

I greh i smrt obeleili njega

I svi ga njini prislunici dvore.

GLOST.: ta vam to ree, lorde Bakingeme?

BAKINGEM. Nita, moj milostivi gospodaru,

Na ta bih glave osvrtao.

MARGARETA. ta!

Podsmeva mi se za moj dobri savet,

I satani od kojeg ti se, rekoh,

uvati valja, ide niz dlaku?

O, priseti se toga onog dana

Kada ti samo srce bude bol

Parao tugom, i tad reci: pravo

Prorekla mi je jadna Margareta.

Svaki od vas nek' ivi progonjen

Njegovom mrnjom; on, meutim, vaom;A svi vi skupa mrnjom Boijom.

(Odlazi.)

HASTINGS. Dizala mi se kosa, sluajui

Njezine kletve.

RIVERS. Meni isto tako.

Ne shvatam prosto to je na slobodL

GLOSTER. Ne zameram joj: na ao je mnogo,

Majke mi Boje, uinjeno njoj.

Za ono to na deo pada moj,

A to joj ja nanesoh, kajem se.

ELIZABETA. Natrunila joj nita nisam ja,

Kol'ko se seam.


48/230

GLOSTER. Al' je korist sva

Od nanesenih njojzi uvreda

Pripala vama. Odve vatren beh

Da inim dobro nekom to je sad

I odve hladan da se toga sea.

A, Boe, to se tie Klarensa,

Njemu je dug valjano uzvraen;

Besplatan tov je njemu dodeljen

Za trud i muke. Bog nek' oprosti

Onima koji to sakrivie.

RIVERS. Hrianski to je moliti za one

Koji nam ine zlo: vrlina to je.

GLOSTER. Tako ja vazda inim.

(Za sebe.)

Znam ta radim;Jer da sam kleo, sam bih sebe kleo.

(Ulozi KEJTSBI.)

KEJTSBI. Njegovo velianstvo, gospoo,

Zove vas sebi; a i vau milost,

A, plemenita gospodo, i vas.

ELIZABETA. Dolazim, KejtsbL Hoete l' i vi,

Gospodo, sa mnom?

RIVERS. Vau milost emo

Da ispratimo.

(Odlaze svi sem Glostera.)

GLOSTER. Ja inim zlo, a prvi nadam viku.

Ja sam navedem da se izliju


49/230


50/230

Pustili gde je on.

GLOSTER. Ba dobro ste se

Setili toga; tu mi je.

(Daje im ovlaenje.)

Kad bude

Stvar obavljena, vi navratite

U Krozbi. Ali svrite na preac,

Sa surovou, i na njegove se

Ne osvrite molbe, jer je Klarens

Govornik vet, pa moe, sluate l' ga,

Da vaa srca gane saaljenjem.

PRVI UBICA. Ih, gospodaru! Ne idemo tamo

Da toroemo; koji trtlja, taj

Posluje slabo; ne sumnjajte da e

U nas da rade ruke, jezik ne.

GLOSTER. Kremen iz vaeg oka vatru kree

Gde u budala suze vrcaju;

Sviate mi se, momci. Smesta posla

Prihvatajte se! Haj'te, svravajte!

PRVI UBICA. A da ta, plemeniti gospodaru.

(Izlaze.)

SCENA ETVRTA

London. Tauer.


51/230

(Ulaze KLARENS i BREKENBERI.)

BREKENBERI. to su u vae milosti ovako

Smraene oi danas?

KLARENS. Kukavnu sam

Proveo no, no punu stranih snova

I nakaradnih vienja, te takvu

Jo jednu no ja, tako ne bio

Hrianin dobar, ne bih proveo,

Pa da bih znao njome kupiti

Blaenih dana itav jedan svet,

Toliko strani behu ti trenuci.

BREKENBERI. A ta ste sntti to, gospodine?

Molim vas, recite mi.

KLARENS. Usnih da sam

Iz Tauera utekao, pa se

Na neki ukrcao brod, da njim

Zaplovim put Burgundije, a sa mnom

I brat moj, Gloster, kao, putuje,

Koji me iz kabine izmami

a proetamo palubom; i s nje

Posmatrali smo kao Englesku

I hiljadama tekih trenutaka

Nabrajali iz prolih ratova

Izmeu Jorka i Lankastera,

A koji se odnosili na nas.


52/230

I kako smo koraalipo podu

Palube to se ljuljala estoko,

Gloster se, kao, okliznu, i tada

Mene, kad htedoh da mu pomognem,

Gurnu pri padu preko ograde

U mora uzvitlane klobuke.

O, Boe! kakva muka, kao, bee

Udaviti se! Kako je u mojim

Uima strano voda rikala!

Vienja kakva smrti odvratne

U oima se mojim vitlahu!

inilo mi se ko da hiljadama

Od brodoloma olupiira vidim,

Hiljade ljudi koje ribe deru;

Velike kotve, klinove od zlata,

Bisera hrpe, basnoslovno skupo

Kamenje drago, nakit neocenjiv,

Pa razbacano sve na morskom dnu.

U lobanjama mrtvakim se tota

Od toga nalazilo, a u duplje,

Gde nekad oi behu, sad se bilo

Uvuklo, ko da oima se ruga,

Kamenje drago puno odblesaka

Da blatnjavome dnu u ponoru

Ulagige se, a da s podsmehom

Gleda na mrtve kosti koje lee

Okolo razbacane.


53/230

BREKENBERL Zar ste nali

U smrtnom asu tol'ko dokolice

Da uoite svekolike ove

Ponora tajne?

KLARENS. Jesam, ini mi se,

I esto sam se strano upinjao

Da duu svoju ispustim; al' nju je

Zavidljiv talas vazda ustavljao

I putao je nije da poleti

Te da u prazni, stalno pokretni

Prostrani vazduh dospe; ve je nju

Guio u mom telu zadihanom.

Koje se upinjalo da u more

Izbljige i\ju, pa htede prsnuti.

BREKENBERI. Al zar se ne probudiste u timMukama smrtnim?

KLARENS. Ne, ne, san se moj

Produio i posle mog ivota;

0, tad tek poe due moje bura!

Ja, kao, predoh onu setnu reku

S amdijom onim mrgodnim o kojem

Pesnici piu, pa u carstvo dospeh

Veite noi. Tuinku mi duu

Pozdravi onde prvo slavni Vorik,

Veliki tast moj; on mi glasno viknu:

"Kakvu e kaznu mrano ovo carstvo

Klarensu verolomnom da izree


54/230

Za pogaenu re?" Pa nestade.

Tad minu pokraj mene senka jedna

Anelu slina, ija kosa plava

Bejae krvlju pokropljena; glasno

Kriknu i ona: "Stigao je Klarens,

Laljiv, prevrtljiv verolomac Klarens,

Koji me maem probode u boju

Kod Tjuksberija; - uhvatite ga

I stavite na muke, furije!"

Na to se, kao, stvori oko mene

Legija cela gadnih avola,

Pa mi u ui zaurla s toliko

Uasne dreke da sam, ceptei,

Probudio se od tog urlanja,

I dugo potom nisam bio kadar

Ne verovati da u paklu ne beh,

Toliko straan utisak na mene

Ostavi san moj.

BREKENBERL Nije, gospodaru,

Nikakvo udo to vas zastraio;

I mene, kanda, hvata strah dok to

to kazujete sluam.

KLARENS. Sve sam to,

O Brekenberi, to sad svedoi

Protivu moje due inio

Za Edvardovu ljubav; i sad, gle

Kako mi za to uzvraa. O, Boe,


55/230

Ako te moje molitve duboke

Odljutiti ne mogu, no si voljan

Da mi se sveti za zloinstva moja,

Izlij svoj gnev na meni samome:

Potedi moju enu nevinu

I moju jadnu decu. - Ostani

Jo malo pokraj mene, molim te,

uvaru dobri; oteala je

U mene dua, sna mi srce elL

BREKENB.: Dakako, gospodaru. Bog nek' da

Milosti vaoj dobar poinak.

(KLARENS zaspi.)

Ne haje briga kad je emu vreme,

Ne tie je se kad je as za odmor;

Pretvara ona no u svitanje,Podne u no. Svu slavu kneevi

U titulama svojim imaju,

To im je ast za teret duevni.

Umesto onog to se zamilja,

A to im nije dato osetiti,

esto je njima osetiti dato

Svet briga bez i asa poinka:

Pa tako izme onih s titulama

I onih sitnih razlika je sva

U tome kol'ko svet o njima zna.

(Ulaze DVE UBICE.)

PRVI UBICA. Hej, ko je tu?


56/230

BREKEN.: ta hoe, bratac? Kako doe amo?

P. UBICA.Hteo bih da govorim s Kiarensom,

a doao sam amo na svoje dve noge.

BREKENBERI. ta? Tol'ko svega?

DRUGI UBICA. Bolje je tako nego gnjavitL-

Pokai ovlaenje, pa zaveL

(Pruaju BREKENBERIJU svitak

i on ita.)

BREKEN.: Ovde se meni nalae da predam

Vojvodu plemenitog Klarensa

U vae ruke: neu da eprkam

Na ta se time cilja, jer ne elim

Da u tom to se cilja budem sukriv.

Vojvoda, evo, spava tu, a evo

I kljueva. Ja kralju odlazim,Pa u ga obavestiti da vama

Ustupio sam ovim slubu svoju.

PRVI UBICA. Moete, gospodine; to vam je

pametno: zbogom poli.

(BREKENBERI odlazi.)

DRUGI UBICA. Pa hoemo li da ga probura-

zimo dok spava?

PRVI UBICA. Ne; rei e, kad se probudi, da

je to bio kukaviluk.

DRUGI UBICA. Kad se probudi! Pa, budalo,

on ti se nee probuditi do stranoga suda.

PRVI UBICA. Pa rei e tada da smo ga pro-


57/230

burazili u snu.

DR. UBICA. Potezanje te rei "strani sud"

porodilo je u meni neku vrstu grie savesti.

PRVI UBICA. ta je! Uplaio si se?

DRUGI UBICA. Nisam se uplaio da ga ubi-

jem, poto mi je za to avo dao ovlaenje;

nego se bojim da ne budem proklet to sam

ga ubio, jer od toga me ovlaenje ne moe

da odbranL

PRVI UBICA. Mislio sam da si se odluio.

D. UBICA. I jesam; da ga ostavim u ivotu.

PRVI UBICA. Vratiu se vojvodi od Glostera,

pa u mu to rei.

DRUGI UBICA. Nemoj, molim te, priekaj

malo: uzdam se da e se ovo moje pobonoraspoloenje promeniti; obino me je dralo

samo koliko bi neko izbrojao do dvadespt.

PRVI UBICA. Kako se sad osea?

DRUGI UBICA. Jo na dnu mene ima neto

nataloene savesti.

PRVI UBICA. Seti se nagrade koja nas eka

kad obavimo posao.

DRUGI UBICA. Boga mu! ima da umre: za-

boravio sam nagradu.

PRVI UBICA. Gde ti je sad savest?

DRUGI UBICA. U kesi vojvode od Glostera.

PRVI UBICA. Te, dakle, kad on odrei kesu


58/230

da nam da nagradu, tvoja savest e da otperja.

DRUGI UBICA. Vrlo vano! Nek' se gubi:

ma-lo ko e je, moda i niko, pustiti pod krov.

PRVI UBICA. A ako ti se opet vrati?

DRUGI UBICA. Neu da imam nita pomea-

no s njom; ona oveka ini kukavicom; ne

moe da ukrade a da te ona ne optui; ne

moe da opsuje a da te ona ne drmne da se

trgne; ne moe da spava sa susedovom

enom a da te ona ne oda: ona ti je neki

srameljiv duh koji sav pocrveni od stida, i

die bunu u oveijim grudima; ona te do grla

nakljuka preprekama; jednom me je navela

da vratim kesu zlata koju sam naao; kome

se ona useli u duu, uini ga prosjakom; njusu izbacili iz svih gradova i varoi kao neto

opasno; i svak ko je nameran da dobro ivi

nastoji to bolje moe da se oslanja na sebe i

da ivi bez savestL

PRVI UBICA. Boga mu! Ba sad mi se nad-

nela nad vrat, pa me nagovara da ne ubijem

vojvodu.

DRUGI UBICA. Zak\juaj dobro toga avola,

i ne veruj mu: on bi da se uunja u tebe da bi

te samo natentao da uzdie.

PRVI UBICA. Ih, pojak sam ja: nadbiti me

on nije kadar.


59/230

D. UBICA. Govori kao momina koja pazi na

svoj ugled. No, hoemo li da zasuemo rukave?

PRVI UBICA. Klepni ga po tintari balakom

svog maa, pa da ga odvuemo u susednu

odaju i strpamo u bavu sa malvas\jom.

DRUGI UBICA. O, izvrsno si se dosetio! Da

se napravi moa od njega.

PRVI UBICA. ut'! Budi se.

DRUGI UBICA. Tresni ga!

PRVI UBICA. Ne, da popriamo s njim.

KLARENS. uvaru, gde si? Daj mi pehar vina.

PRVI UBICA. Ovaj as ete imati na pretek

vina, gospodaru.

KLARENS. Za ime Boje, ko si ti?

PRVI UBICA. ovek kao i vi.KLARENS. Ali, ko ja, rod kralju nisi ti.

PRVI UBICA. A ni vi kralju odani ko mi.

KLARENS. Grmi ti glas, a pogled tvoj je blag.

P. UBICA. Pogled je moj, a grmi kraljev glas.

KLARENS. Mrano li, kobno zvui pogled tvoj;

Oi mi vae prete. to ste bledi?

I ko vas posla? to ste doli amo?

OBE UBICE. Da, da, da -

KLARENS. Da ub|jete mene?

OBE UBICE. Jeste, jeste.

KLARENS. Jedva ste srca imali da meni

Kaete to; pa stoga neete


60/230

Imati srca da to uinite.

ime vas to uvredih, prijatelji?

PRVI UBICA. Uvredili vi niste nas ve kralja.

KLARENS. Ja u se opet s njpn da pomirim.

D. UBICA. Nikada; no se spremite za smrt.

KLARENS. Zar su me svima l,udima na svetu

Izbrali vas da poljete u smrt

Nevinu duu? Sta sam skrivio?

Dokazi gde su za krivicu moju?

Koja to zakonita porota

Potvrujui sud svoj podnese

Namrgoenom sudiji? Il' ko

Izree gorku presudu na smrt

Za ubogoga Klarensa? Nimalo

Zakonski nije pretiti mi smruPre nego to je zakonitim putem

Krivica moja utvrena. Ja vam

Na duu stavljam da se udaljite

I da na mene ruku ne diete

Ako vas nada dri da vam spas

Hristova krv donese, prolivena

Zbog naih sagreenja pretekih:

Prokletstvo nosi ovo ega ste se

Poduhvatili.

PRVI UBICA. Mi po nareenju

inimo to smo pregli initL

D. UBICA. A naredbu je nama kralj na dao.


61/230

KLARENS. O, podanie zavedeni! Nalog

Kraljeva sviju kralj je urezao

Na tablicama svojih zakona,

I pie tu: "Ne ubij!" Pa zar njegov

Da oturite nalog, a da nalog

Ljudskoga bia nekog ispunite?

Pripazite se; on u ruci svojoj

Osvetu dri da je onom koji

Zakon mu kri tresne o glavu.

DRUGI UBICA. A osvetu e istu tu i tebi

O glavu on da tresne to si svoju

Re prekrio, i ubijao.

Na prieu si zakleo se ti

Da bije boj za Lankasterov dom.

PRVI UBICA. A zakletvu si ovu prekrio,Ko izdajica Bojeg imena,

Pa maem izdajnikim utrobu

Sinu vladara svog rasporio.

DRUGI UBICA. Kojem na ljubav i na zatitu

Zakleo si se.

PRVI UBICA. Kako moe strani

Boiji zakon protiv nas da ite,

Kad si u tako velikoj ga meri

Sam prekrio?

KLARENS. Avaj! a rad koga

Zlodelo to izvrih? Radi brata,

Za ljubav svoga brata Edvarda:


62/230

I poslao vas nije on da mene

Zbog toga ubijete, jer i sam je

Uvaljen isto tol'ko u taj greh

Kol'ko i ja. Kad takvo delo Bog

eli da sveti, on to ini javno,

To upamtite: raspru ovu vi

Iz svemoguih niku njegovih

Ne uzimajte; njemu nuno nije

Da okolino i nezakonito

Odstrani onog ko ga uvredi.

PRVI UBICA. Pa ko tad tebe ovlasti da bude

Krvavi sluga kada ono ubi

Plantadeneta vrlog, onaj lastar

Tek nabujali, onaj kneevski

Tek posveeni izdanak?KLARENS. Moj gnev

I satana i ljubav prema bratu.

P. UBICA. A nas su naa dunost i tvoj greh

I ljubav prema bratu tvom doveli

Da tebe sada ubijemo.

KLARENS. Ako

Volite moga brata, nemojte

Gajiti onda mrnju prema meni;

Ja sam mu brat, i vrlo njega volim.

A ako li ste najmljeni za novac,

Poite natrag, ja u bratu svom,

Glosteru, da vas poljem, pa e on


63/230

Nagraditi vas bolje za moj ivot

No to bi Edvard to uinio

Kad uje da sam mrtav.

DRUGI UBICA. Varate se,

Vas Gloster, brat va, mrzi.

KLARENS. Ne, o, ne!

Voli me on, i dao bi za mene

Ve ne znam ta: odavde poite

Do njega.

OBE UBICE. To i hoemo.

KLARENS. Vi njemu

Recite kako otac na, knez Jork,

Kada je svojom pobednikom rukom

Tri svoja sina blagosiljao,

Pa nam amanet ostavljao da se

Volimo meusobno - kako tad

Ni pomisliti nije mogao

Da e u naoj ljubavi do ovog

Rascepa doi. Glostera vi samo

Zamorte da se ovog priseti,

I on e zaplakati.

PRVI UBICA. Pa dabome;

Ko mlinski kamen suze e da lije,

Ba kao to je tako plakati

Uio nas.

KLARENS. O, blag je on, boleiv;

Nemojte da ga bedite ovako.


64/230

PRVI UBICA. O, jeste,

Ko sneg za berbe; samog sebe vara:

Ba on nas alje da vas unitimo.

KLAR.: Ne moe biti; pa nad sudbom mojom

Lio je suze; pa me zagrlio

I, jecajui, kleo mi se da e

Nastojati na mom osloboenju.

PRVI UBICA. Pa to i ini, kada vas suanjstva

Zemaljskog ovog spasava i rajske

Radosti vama obezbeuje.

D. UBICA. Pomirite se s Bogom, gospodaru,

Poto vam valja mreti

KLARENS. Zar ti dua

To sveto oseanje posedvge

Da savet da mi da se s Bogom mirim,A ipak si toliko prema svojoj

Sopstvenoj dui slep da hoe rat

Da vodi s Bogom smrt mi zadajui?

O, ljudi, pomislite da e onaj

Koji vam in taj stavi u zadatak,

Da e vas on zbog ina tog da mrzi.

DRUGI UBICA. ta da inimo?

KLARENS. Srce smekajte

I duu svoju spasite.

PRVI UBICA. Da srce

Smekamo svoje! Tako kukavice

I ene rade.


65/230


66/230

U pomo meni? Bo'me e o tvome

Oljarenju ve uti vojvoda.

D. UBICA. Kamo te sree da je glas do

Mogao stii da mu brata spasoh!

Nagradu uzmi ti i reci mu

Ovo to rekoh; jer se sadakajem

to je ubijen vojvoda. (Ode.)

PRVI UBICA. To neu;

Gubi se, kukavice. Ja ipak idem

Da skrijem le u kakvu rupagu

Dok vojvoda ne izda nareenje

Da se pokopa. A kad se doepam

Nagrade svoje, kidam; ko i sme

Ostati ovde kad se sazna sve?

DRUGI CIN

SCENA PRVA


(Ulaze KRALJ EDVARD, bolestan,

KRALJICA ELIZABETA, DORSET,

RIVERS, HASTINGS, BAKINGEM,

GREJ i drugi.)

K. EDV.: Pa, danas plodno svoj odradih dan.


67/230

A vi, prvaci, gajite i dalje

Taj savez sloge: svakodnevno ja

Od spasitelja svoga ekam pozdrav

Da budem spasen odavde; a moja

Dua e nebu poi mirnija

Poto izmirih prijatelje svoje

Ovde na zemlji. Riverse, i vi,

Hastingse, ruku jedan drugom dajte,

I mrnju, prikrivenu koprenom,

Ne gajite, ve ljubav zakletvom

Zapeatite.

RIVERS. Mrnje zlovoljne

Moja se dua oslobodila,

Tako mi neba, i zapeatiu

Iskrenu svoju ljubav ovom rukom.

HASTINGS. Tol'ko mi sree dao Bog, koliko

Iskreno isto to se zaklinjem.

K EDVARD. Al' u pamet se! Ne terajte alu

Pred svojim kraljem, kako ne bi onaj

Koji je vinji kralj nad kraljevima

Skrivena vam postideo pritvorstva

Namenjujui svakome od vas

Da bude krvnik onom drugome.

HASTINGS. Tol'ko me srea sluila koliko

Na ljubav nenatrunjenu se kleo

Iz iste due.

RIVERS. A i mene, kol'ko


68/230


69/230

Bdio nad vama i nad vaima

Svom obaveznom ljubavlju, nek' mrnju

Po Bojoj kazni nae tamo gde se

Nadao nai ljubav najveu!

Nek' onda kad mi pomo prijateljska

Najvema bude potrebna, i kad se

U prijateljstvo svoga prijatelja

Najvema uzdam, nek' ba tada bude

On prema meni tle bez oslonca

I izdajica podmukla, i laa.

To nek' me snae, molim ti se, Boe,

Ako li moja ljubav prema vama

I prema vaim ikada ohladni.

(Grle se.)

K EDVARD. Melem je ova tvoja zakletva,

Moj Bakingeme, soju kraljevski,

Za moje srce bolesno. Sad samo

Gloster, moj brat, jo tu nedostaje

Pa ovaj mir da bude krunisan

Blagoslovenim krajem.

BAKINGEM. Evo ba

U dobri as i vrlog vojvode.

(Ulazi GLOSTER.)

GLOST.: Dobar ti dan, moj gospodaru, kralju,

I varna, svetla kraljice, i vama,

Kraljevi doglavnicL Srean bio

Dananji dan i as.


70/230

KRALJ EDVARD. O, doista,

Sreno smo ovaj dan utroili.

Obavili smo dela duevna.

Obratili smo, Glostere, u mir

Neprijateljstva, i pretoili

U ljubav lepu omraze to njih

Me velmoama ovim uvrede

Raspalile su, pa ih razbuktale.

GLOST.: in blagosloven, kralju gospodaru.

Ako l' u skupu kraljevskome ovom

Mene ma ko, il' lano izveten,

Il' s podozrenja pogrenoga smatra

Neprijateljem;

Ako l' sam to s neznanja, il' u gnevu

Uinio ma kom od prisutnihto mu je teko palo, s njime ja

elim da sklopim prijateljski mir:

Smrt mi je da sam s kim u zavadi;

Mrsko je meni to i elim ljubav

Svih dobrih ljudi. Najpre, gospoo,

Molim za iskren mir u vas; a ja u

Pokornom slubom da ga otkupim.

I vas za mir ja molim, plemeniti

Roae Bakingeme, ako ikad

Srdba me nama bee; a i vas

Molim za mir, gospodin-Riverse,

I vas, gospodin-Greje, to ste na me


71/230

Nezaslueno elo tutili;

I vas, gospodin-Vudvile, i vas,

Gospodin-Skejlse; sve za mir ja molim:

Markize, vitezove, vojvode,

Velmoe sve i, zbilja, svu vlastelu-

Engleza jednog ivoga ja ne znam

S kojim u kavzi dua bi mi bila

Ni kol'ko neko novoroene

Koje je noas ugledalo svet,

I zahvalan sam Bogu za ovakvu

Skruenost svoju.

KRALJICA ELIZABETA. Ovaj dan e se

Od sada kao praznik svetkovati:

Dao bi Bog da legnu raspre sve.

Usrdno molim vau uzvienost,Moj gospodaru kraljevski, da milost

Podari naem bratu Klarensu.

GLOSTER. Kako! Zar svoju ljubav, gospoo,

Ponudih zato da pred samim kraljem

Ovako budem ruglu izvrgnut?

Pa plemeniti vojvoda je mrtav;

Ko ne zna to? I vi mu uvredu

Nezasluenu nanosite kad se

Rugate leu njegovom.

KRALJ EDVARD. Ko ne zna

Da je on mrtav? A ko zna da jeste?

K ELIZAB.: O, nebo svevidee, kakav svet!


72/230


73/230

U jednu re ta trai.

STENLI. Da se ivot

Oprosti, gospodaru, sluzi mom,

Koji je danas posekao jednog

Plemia besnog to do nedavno

U pratnji vojvode od Norfoka

Na slubi bee.

KRALJ EDVARD. Zar da isti jezik

Koji mog brata osudi na smrt -

Jednome sluzi da pomilovanje?

Ne ubi brat moj nekoga oveka,

Misli i smer su greh mog brata bili,

Pa ipak ljutom smru on je kanjen.

Ko je za njega molio? Ko klee,

Za gneva mog, pred moja stopala

I zamoli da bolje promislim?

Ko proslovi o bratstvu? Ko mi ree

O ljubavi i slova? Ko mi kaza

Kako se, jadnik, odrekao monog

Vorika, pa se tukao za mene?

Ko kaza kako on na polju bojnom

Kod Tjuksberija spase me i viknu

Kad ono Oksford mene obori:

"Ustani, brate dragi, i poivi

I budi kralj!"? I ko mi kaza kako -

Dokle smo leali obojica

Na polju bojnom, promrzli bezmalo


74/230

Do umiranja - kako me on tad

Uprav u svoje ruho uvio,

A sam se noi skoanjeno hladnoj,

Sav mrav i sav go, izloio?

Sve to je greno iupao bio

Moj zverski gnev iz moga seanja,

A nije ni u jednoga od vas

Toliko bilo samilosti da me

Na ovo podsetite. A kad kakav

Koija va il' prislunik u pratnji

Ubistvo u pijanstvu izvri

I lik dragoceni obezlii

Naega milog Spasioca, vi se

Vapei: "Milost! Milost!" bacate

Na kolena tog asa; a ja moramDa vam je dam, takoe nepravedno;

A niko nije hteo rei re

Za moga brata, pa je, bezdunik,

Ni ja za njega jadnika ne rekoh

Samome sebi. Najponosniji

Me vama svima dizali su k njemu

Svoj pogled za ivota njegova,

Ali od vas nijedan nijedared

Za ivot njegov ne htede da moli.

O, Boe! Strepim da e pravda tvoja

Sve nas zbog toga za vrat da doepa:

Mene i vas i moje a i vae.


75/230


76/230

to se u prsa bijete, uz krik:

"O, nesreni moj sine Klarense!"?

DEAK I zato glavom, u nas gledajui,

Odmahujete, pa nas nazivate

Siroiima jadnim, odbaenim,

Ako je iv na plemeniti otac?

VOJV.: Vi mene, ljupka moja unuadi,

Shvatate vrlo pogreno; ja alim

Ne vaeg oca smrt ve alim to je

Bolestan kralj, i ne bih nipoto

elela da ga izgubim; jer tuga

Izgubljena bi bila tuiti

Za onim to je izgubljen.

DEAK Pa onda

Zakljuujete, bako, da je mrtav.Za ovo kriv je kralj, moj stric, i Bog e

Osvetiti to delo; ja u na nj

Svim molitvama svojim najdubljim

Navaliti da ovo uini.

KI. I ja u.

VOJVOTK: utite, deco, utite! Vas kralj

Veoma voli; vi i ne slutite,

Bezazleni s neznanja, nedorasli,

Ko vaeg oca otpravi u smrt.

DEAK Slutimo, bako; stric moj dobri Gloste

Rekao mi je da je kraljica

Podbola kralja da mu okrivljenje


77/230

Nekakvo smisli, pa ga uhapsL

I plakao je, govorei ovo,

I alio me stric moj, i u obraz

Ljubio neno, pa mi rekao

Da se na njega smem osloniti

Kao na oca svog, a on e mene

Ko sina svoga voleti od srca.

VOJVOTK: Ah, kako kraom plemenito lic

Uzima na se obmana da skrije

Duboki porok pod vrline vizir.

Jest da je sin moj, te i bruka moja,

Al' to pritvorstvo ne posisa on

Iz moje dojke.

DEAK. Zar se stric moj, bako,

Po vaem sudu pretvara i lae?VOJVOTKINJA. Da, edo.

DEAK U glavu meni to ne ide. Gle,

Kakva se to sad buka podigla?

(Ulazi KRALJICA ELIZABETA, van

sebe; za njom RIVERS i DORSET.j

K ELIZAB.: O, ko me moe spreiti da kukam

I suze lijem, da sudbinu kunem

I muim sebe? Hou s oajanjem

Protivu svoje due da se zdruim

I samoj sebi dumanin da budem.

VOJVOTK: Otkuda ovaj prizor? emu to

Surovo nestrpljenje?


78/230

KRALJICA ELIZABETA. Da se rodi

Traginog besa in. Gospodar moj,

Edvard, tvoj sin, na kralj je mrtav. emu

Da rastu grane kad je koren zdrobljen?

to lie da ne uvene kad nema

Za njega soka? Ako vam se ivi,

Vi zakukajte; ako l' vam je mreti,

Ne oklevajte; da bi nae due

Na svojim brzim krilima do due

Kraljeve stigle, ili da za njom

Poteku kao podanici verni

Njegovom novom kraljevstvu, u kojem

Caruje pokoj.

VOJVOTKINJA. Tugu tvoju ja

Delim toliko isto kol'ko delim

I pravo na tvog mua plemenitog.

Oplakala sam smrt svog vrlog mua

I ivela sam upirui pogled

U one koji prilika i slika

Njegova behu; al' je zlobna smrt

Razbila sada dva ogledala

Kraljevskog lika njegovog, i meni

Za utehu tek jedno, i to lano,

Preostalo je, a od jada mi se

Sva dua stegne kad u njemu spazim

Sramotu svoju. Ti si udova;

Ali si mati, pa e utehu


79/230

U sauvanoj deci svojoj nai

A smrt je meni mua otrgla

Iz zagrljaja, a i take dve

Istrgla mojim udovima slabim:

Klarensa mog, i moga Edvarda.

O, kol'ko ja tek imam razloga -

Jer jad je tvoj tek polovina mog -

Da vapajem tvoj vapaj nadviem

I zapevku ti svojom zagluim!

DEAK. Vi, strina, niste oplakivali

Smrt oca naeg; kako moemo

Srodnikom suzom mi da priteknemo

U pomo vama?

KCl. Ridanje se ne u

Nad jadom nas, siroia bez oca,;Pa nek' i bol va, bol udoviki,

Neoplakan takoe ostane.

K ELIZABETA. Zapevke moje ne podravajte,

Za tubalice nerotkinja nisam:

U moje oi slivaju se svi

Izvori njinih pritoka, te ja,

Meseca vlanog kletvenica, mogu

Da prospem suza more, pa da njim

Potopim svet! O, avaj, muu mojt

Moj Edvarde, moj dragi gospodaru!

DECA. Vaj, Klarense, na oe! Avaj, dragi

Na gospodaru!


80/230

VOJVOTKINJA. Avaj i za jednim

Ko i za drugim! Jedan ko i drugi,

I Edvard ko i Klarens, behu moji.

K ELIZ.: Edvard mi bee stub; a sad ga nema.

VOJVOTK: Oni mi behu stub; a sad ih nema.

K ELIZABETA. Udovicu nijednu nikada

Ne snae skupoceniji gubitak.

DECA. Siroie ne snae nikada

I nigde skupoceniji gubitak.

VOJVOTK: Nijednu majku nikada i nigde

Ne snae skupoceniji gubitak.

Vaj! Ja sam majka ovih alosti:

Podvojen bol je njin; a moj je opti.

Za Edvardom ja plaem ko i ona;

Za Klarensom ja plaem; ona ne;Za Klarensom ta deca sa mnom plau;

Za Edvardom ja plaem; ona ne.

Avaj, vas troje izlijte na mene,

Trostruko ojaenu, suze sve;

alosti vae dojkinja sam ja:

Nadojiu je jadom obilno.

DORSET. Priberite se, mila majko; Bog se

Veoma srdi to ste nezahvalni

Na njegovome daru. Uzima se

U svakodnevnom zbivanju na svetu

Za nezahvalnost kad se mlitavo

I preko volje vraa dug dobijen


81/230

Iz dobre, blage mke. A jo vie

Nezahvalno je usprotiviti se

Ovako nebu jer vam natrag trai

Kraljevski dug u zajam vama dat.

RIVERS. Svog sina, mladog princa setite se

Ko brina mati, gospoo: po njega

Poljite odmah, pa ga kruniite;

U njemu ivi vaa uteha.

Oajnu tugu svalite u grob

Edvarda mrtvog, pa usadite

U presto svoga ivog Edvarda

Radosti svoje.

(Ulaze GLOSTER, BAKINGEM,

STENLI, HASTINGS,

RATKLIF i drugi.)

GLOSTER. Smirite se, snaho:

Svi mi imamo razlog aliti

to nau sjajnu zvezdu obvi mrak,

No niko svoje ne izlei jade

Nad njima jecajul Molim vas,

Gospoo, majko, da mi oprostite:

Ja vau milost nisam video;

Na kolenima skrueno vas molim,

Svoj blagoslov mi dajte.

VOJVOTK: Bog mi te blagoslovio! I nek' ti

Prione srcu blagost, odanost,

Poslunost, ljubav i milosre.


82/230

GLOSTER. Amin! (Za sebe.) I neka kao

valjan starac

Zaklopim oi! Time svaka majka

Blagoslov svoj na kraju zaini.

udim se da je to izostavila

Njezina milost.

BAKINGEM. Sada jedni druge

Ljubavlju uzajamnom bodrite,

Naoblaeni kneevi, i vi

Velmoe srca ojaenoga,

Ko to ste uzajamno breme teko

Jadikovanja nosili. Mi etvu

Ovoga kralja dokrajismo, ali

njeemo etvu njegovoga sina.

Cir provaljeni nadmene vam mrnje,Nedavno stegnut, sljubljen i priiven,

Valja da bude neno negovan,

Melemom blaen, nadgledan: ja smatram

Da ne bi bilo ravo da odmah

U London bude s neto malo pratnje

Doveden iz Ladloa mladi princ

I tu za naeg kralja krunisan.

RIVERS. Zato sa neto malo pratnje samo,

Gospodar-Bakingeme?

BAKINGEM. Gospodaru,

Da ne bi velika do prskanja

Dovela ranu pakosti i zlobe


83/230

Tek zaleenu, to bi opasno

Utol'ko vie bilo to je jo

Odve zeleno i bez upravljaa

Stanje u nas, u kom je svaki konj

Uzeo em na zub, pa kud mu drago

Moe da jurne, te, po mome sudu,

Treba da budu predupreeni

I strah od zla, i zlo nesumnjivo.

GLOSTER. Kralj je sa svima nama,

bar se nadam,

Sklopio mir, i ja se ugovora

Poteno, vrsto drim.

RIVERS. Aija;

I svi, po mome sudu, ostali;

No kako je zeleno stanje jo,Ne treba da se usmeri put kakvog

Naoko verovatnog ispada,

Koji bi mogla vea gomila

Da izazove sluajno: te stoga

Sa plemenitim Bakingemom smatram

Za uputno da samo malo njih

Ode po princa i dovede ga.

HASTINGS. I ja to velim.

GLOSTER. Pa tako nek' i bude; poimo

Da odluimo koji smesta valja

U Ladlo da se polju. Hoete li

I vi sa nama poi, gospoo,


84/230

A i vi, majko, da o poslu ovom

I vae napomene ujemo?

(Izloze svi sem BAKINGEMA

i GLOSTERA.)

BAKINGEM. Ma ko da poe princu, nemojte

Da doma ostanemo ja i vi,

Tako vam Boga, gospodaru: jer u

Priliku usput nai, kao uvod

Onom o emu nedavno me nama

Bila je re, da princa odvojim

Od kraljiine svojte nadmene.

GLOSTER. O, moje drugo ja, o venico

Saveta mog, o proroite moje

I proroe! Moj dragi roae,

Po uputu u tvom, ko dete, ilU Ladlo, dakle! Bez izostajanja!

(Odu.)

SCENA TREA

London Ulica.

(Ulaze DVA GRAANINA i sretnu se.)

P. GRA.: Susede, dobar dan. Kud uri tako


85/230

D. GRA.: Jedva i sam to znam, uveravam vai

uste li novost?

PRVI GRADANIN. Jesam; kralj je mrtav.

D. GRAANIN. Rava navost, Bogorodice mi;

Boljitak retko doe: strah me, strah me

Da e na svetu da se uskovitla.

(Ulazi TREI GRAANIN.)

TREI GRADANIN. Susedi, pomoz' Bog!

PRVI GRADANIN. Gospodine,

Dobar vam dan.

TREI GRADANIN. Je 1' potvrena vest

O smrti dobrog kralja Edvarda?

D. GRAD.: Da, istina je suta. Neka bi nam

Pomogo Bog, gospodine.

TREI GRADANIN. E, ondaIma da doe, cenjeni, do guve

Na ovom svetu, videete ve.

P. GRADANIN. Ne, ne, uzeevladu njegov sin

Milou Bojom velikom.

TREI GRADANIN. Gde dete

Upravlja zemljom, teko zemlji toj!

D. GRADANIN. Pa ima nade da e namesnici,

Podruni njemu, vladati valjano,

Do punoletstva njegovog, a kada

Dospe do zrelih svojih godina,

On e i tada i u potonje

I sam valjano vladati, bez sumnje.


86/230

P. GRAANIN. Pa stajalo je tako s dravom

I kad je Henri esti u Parizu

S devet meseci krunisan.

TREI GRADANIN. Ba tako?

O, nije, nije, dobri pijatelji.

To Gospod zna; jer ova zemlja onda

Glasovita je bila sa bogatstva

Politikoga svoga saveta

Punoga dostojanstva; tad je kralj

Imao uza sebe estite

Roake svoje, da zatiuju

Njegovu milost.

PRVI GRADANIN. Pa i ovaj ima,

S oeve strane i sa majine.

T. GRADANIN. Bolje bi bilo kad bi oni svi

S oeve strane bili, il' kad ne bi

S oeve strane bio tu nijedan;

Jer nadmetanje ko da bude blii

Nas e se sviju teko kosnuti,

Ne sprei 1' ovo Bog. O, vojvoda

Od Glostera je vrlo opasan!

A sinovi i braa kraljiina

Oholi, naduveni; kada ne bi

Vladali oni, nego neko drugi

Vladao njima, tad bi blagovala

Bolesna ova zemlja ko i pre.

P. GRADANIN. De, de, od najgorega zebemo;


87/230


88/230

SCENA ETVRTA


(Ulaze ARHIEPISKOP OD JORKA,

MLADI VOJVODA OD JORKA,

KRALJICA ELIZABETA i

VOJVOTKINJA OD JORKA.)

ARHIEP.: ProSle su noi, kako ujem, bili

U Notemptonu; noas e na konak

U Stoni-Stratford stii, te e ovde

Biti il' sutra ili prekosutra.

VOJV.: Da vidim princa udim srcem svim.Porastao je, nadam se, veoma

Od onda kad ga poslednji put videh.

K EIIZABETA. Ja ujem, pak, da nije; govore

Da ga je sin moj, vojvoda od Jorka,

Stigao skoro.

JORK Jeste, majko, al' bih

Voleo ja da tako stvar ne stoji.

VOJVOTK: A to, moj mladi roae? Pa nije

Ravo rasti

JORK. Jedne noi, bako,

Za veere je meni rekao

Moj ujak Rivers da sam nadrastao


89/230

Svojega brata. Tada stric moj Gloster

Odvrati: "Jeste, korov buja ivo,

Al' je u sitnih travki neno tkivo."

I otad, rekao bih, nemam volje

Da brzo rastem: korov uvis juri,

A mirisnome cveu se ne uri.

VOJVOT.: Ta izreka se, bogme, ne potvrdi

Na onom to je primeni na tebi:

Jadno je gebe bio u detinjstvu,

A rastao je tako polagano

I tako dugo da bi bio sad

edan i ljubak, kad bi njegovo

Pravilo ovo bilo ispravno.

ARHIEP.: Pa on vam, milostiva gospoo,

I jeste takav, to je izvan sumnje.

VOJVOTK: Nadam se da i jest; al' pustite

Da majke malo sumnjaju u to.

JORK Due mi, da mi ovo pade na um,

Mogo sam svoga plemenitog strica

Zbog njegovoga uzrasta da peckam

Vie no mene on zbog rasta mog.

VOJV.: No, mladi Jore? Hajd da ujem, molim.

JORK Pa kau da je stric moj tako brzo

Rastao da je ve u drugom satu

Svoga ivota koru glodao;

A godine sam dve ja napunio

Kad mi je prvi iznikao zub.


90/230

Iz ovoga se, bako, mogla ala

Zajedljiva da pravi.

VOJVOTKINJA. Ko je, reci,

Kazao tebi to, moj ljupki Jore?

JORK. Njegova, bako, dojkinja.

VOJVOTKINJA. Dojkinja! Ama umrla je ona

Pre tvog roenja.

JORK Ako nije ona,

Ko mi je onda rekao, ja ne znam.

KRALJICA ELIZABETA. Prevgan deran;

hajd, hajd, promuurko!

ARHIEP.: Ne srdite se, gospoo, na dete.

KRALJICA ELIZABETA. Zidovi ui imaju.

(Ulazi GLASNIK.)

ARHIEPISKOP. Glasnika evo. ta je novo?GLASN.: Neto, moj gospodaru, to mi teko

Pada da kaem.

KRALJICA ELIZABETA. Kako je na princ?

GLASNIK. Gospoo, on je zdrav i dobro je.

KRALJICA ELIZABETA. A ta je novo?

GLASNIK U Pomfret su ko sunji otposlati

Gospodin Rivers i gospodin Grej,

A s njima i gospodin Toma Von.

VOJVOTKINJA. A ko ih posla?

GLASNIK Mone vojvode

Gloster i Bakingem.

ARHIEPISKOP. S krivice kakve?


91/230

GLASNIK Sve to sam kadar rekao sam ve:

Zato su il' zbog ega zatvoreni

Plemii ovi, sve to ne znam ja,

Moj milostivi gospodaru.

KRALJICA ELIZABETA. Avaj!

Svog doma propast vidim. Sad je tigar

Koutu nenu epao me kande;

Otpoelo je da zapljuskuje

Nasilje sramno presto nevini,

Koji ve nikom strah ne zadaje.

Dobro nam dola, smrti, pokolju

I unitenje! Vidim svemu kraj,

Ko kad bi bilo sve to nacrtano.

VOJV.: Prokleti dani kavgi nemirnih,

Koliko li vas oko moje vide!

Moj mu, da stee krunu, ivot dade;

A sinovi mi ne jedanput behu

Sad uzdizani, sad pak obarani,

Da se za dobit njinu radujem

Il' zbog gubitka njihovog da plaem:

A kada zasedoe, i kad svenu

Domaa kavga, onda zaratie

Ti pobednici sami izme sebe:

Brat protiv brata, protiv krvi krv,

I svaki lino protiv samog sebe.

O, gnev okonaj svoj, ti mahnito,

Izbezumljeno nasilje, il' daj


92/230

Da umrem, te da smrt ve ne gledam.

KRALJICA ELIZABETA. Hajd, edo, hajd

u utoite sa mnom.

Gospoo, zbogom.

VOJVOTKINJA. Stojte, idem s vama.

KRALJICA ELJZABETA. Nemate rata.

ARHIEPISKOP (KRALJICI). Poite, i tamc

Sve blago, milostiva gospoo,

I dobra svoja sva ponesite.

A ja, sa svoje strane, predajem

Milosti vaoj peat koji uvam:

I nek' mi tol'ko dobra usud da

Kol'ko ga elim vaima i vama!

Hajd'mo! Do svetog utoita ja u

Otpratiti vas.

(Odlaze.)

TREI IN

SCENA PRVA

London. Ulica.

(Trube. Ulaze PRINC OD VELSA,

GLOSTER, BAKINGEM, KEJTSBI,

KARDINAL BAUER i DRUGI..)

BAKINGEM. U London, svoje obitavalite,


93/230

Dobro nam doli, prine voljenl

GLOST.: Dobro nam doli, bratuede dragi,

Vladaru mojih misli; sumorni ste

Zbog napornoga ovog putovanja.

PRINC. Ne, strie; no je bilo dosadno,

Zamorno, teko to su uz put nas

Pratile neugodnosti: no ovde

Ne susreu me s dobrodolicom

I drugi strievi i ujaci.

GLOSTER. istota devianska vaih leta

Jo nije, mili prine, prozrela

Podmuklost ovog sveta: na oveku

Vi niste kadri da razaberete

Nita sem ono to se spolja vidi;

A to se, Bog to zna, il' retko slaeS onim u dui, il' se nikako

Ne slae s tim. Ti strievi, te igke -

Odsutni sada ovde - opasni su.

Vaa je milost poklanjala panju

Njihovim slatkim reima, a nije

Njihovih srca otrov zapazila:

Od njih, od takvih lanih prijatelja,

Bog nek' vas uva!

PRINC. Nek' me uva Bog

Od lanih prijatelja! Ali oni

Nipoto nisu to.

GLOSTER. Na podvorenje


94/230

Gospodstvu vaem ide predsednik

Londonske gradske optine.

(Ulazi PREDSEDNIK LONDONSKE

OPTINE sapratnjom.)

PREDSEDNIK. Nek' Bog

Zdravlje i srene dane podari

Milosti vaoj!

PRINC. Zahvalan sam vrlo

Vaem gospodstvu, a i svima drugim.

Zamiljao sam da e moja mati

Sa mojim bratom Jorkom mnogo pre,

A ne tek ovde, sresti me na putu.

Pfuj! ba je pu taj Hastings, kad ga nema

Da javi idu 1' oni ili ne.

(Ulazi HASTINGS.)

BAKINGEM. U dobri as i vrlog lorda evo,

Sveg oznojenog.

PRINC. Dobro doli, lorde.

Hoe 1' il' nee doi mati naa?

HAST.: Kraljica vaa mati -bogzna zato,

Ja ne znam to - u utoite sveto

Uputila se s vaim bratom Jorkom.

Neni je princ sav goreo od elje

Da poe sa mnom i u sretanje

Potee vaoj milosti, al' mati

Silom je njega za sobom odvukla.

BAKINGEM. Da naopaka, mrska postupka


95/230

Sa njene strane! Bi li vaa milost,

Preasni kardinale, kraljicu

Ubedila da vojvodu od Jorka

Ovamo odmah polje njegovom

Kneevskom bratu? Ako odbije,

Poite, lorde Hastingse, sa njim

Pa joj ga silom otmite iz njenog

Naruja Ijubomornog.

KARDINAL. Ako moja

Reitost slaba vojvodu od Jorka

Od matere mu uspe dobiti,

Oekujte ga ovde ovog asa,

Gospodin-Bakingeme; ako l', pak,

Za blage molbe ona gluva bude,

Sauvao nas Bog da prekrimoSklonita Bojeg svetu povlasticu!

Ne bih za celu ovu zemlju ja

Taj krupni greh na sebe navukao.

BAKING.: Tvrdoglavi ste odve besmisleno;

Odve se drite, gospodine,

Propisanoga ili od starina

Uvreenoga: stvar procenite

U vezi s dobom tim jo sirovim,

Pa to to njega otimate nee

Povreda biti svetog utoita.

Njegove blagodeti svakom onom

Zajemene su ko je postupcima


96/230

Zasluio to mesto, svakom koji

Razbora ima mesto to da trai,

A ovaj princ nit' zatrai to mesto,

Niti ga ime zaslui, pa njega

Ne moe ni da ima, po mom sudu:

Te ako bi se otud uzeo

Gde on i nije, time ne biste

Ni povlastice niti povelje

Onoga mesta krili. Za ljude

Ne jednom uh da povlasticu trae

Svetoga utoita, al' ni jednom

Ne uh do sada da ih trae deca.

KARDINAL. Potiniste mi duh, gospodine,

Ovoga puta. Hajd'mo, hoete li

Da krenemo, gospodin-Hastingse?

HASTINGS. Poi u, gospodaru.

PRINC. Neka gospodstva vaa poure.

to vie mogu.

(Odlaze KARDINAL BAUER

i HASTINGS.)

Strie Glostere,

Recite, doe l' brat moj, gde nam valja

Do krunisanja naeg boraviti?

GLOSTER. Onde gde bude najvie po volji

Kraljevskoj vaoj linosti. No smem li

Savet da dam, nek' vaa uzvienost

U Taueru poine dan-dva;


97/230

A potom tamo gde je vama drago

Premestite se, tamo gde se bude

inilo vama najpogodnijim

Za dobro zdravlje i uitak va.

PRINC. Nijedno mesto mrskije mi nije

Od Tauera: je l', gospodine,

Julije Cezar njega podigao?

BAKINGEM. On je tek gradnju, vaa milosti,

Na tome mestu poeo, a nju su

Stolea potom dograivala.

PRINC. Je 1' zapisano, il' se samo pria

Sa kolena na koleno da Cezar

Podie ovo zdanje?

BAKINGEM. Zapisano,

Moj milostivi gospodaru.

PRINC. Ali

Uzmimo da je i nezapisano,

I tad bi, drim bar, gospodine,

Istina svaka uvek ivela,

Ko razdeljena na potomstvo sve

Do sudnjeg dana.

GLOSTER (za sebe). Kae se da premlad

A odve uman ne poivi dugo.

PRINC. ta ste to rekli, strie?

GLOSTER. Velim da slava, i nezapisana,

Poivi dugo. (Za sebe.) Tako smisla dva

Iz jedne rei izvlaim ko nauk,


98/230

Ko onaj porok nazvan Nepravda

to vazda se u prikazanjima

Pobonim javlja.

PRINC. Slavan bee taj

Julije Cezar; ono im je hrabrost

Obogatila njegov um, on umom

Zapisa to da hrabrost njegova

U seanju poivi: nepobedi

Ovoga pobednika smrt, te sad

U slavi ivi, mada nije iv.

I evo ta u, evo ta u ja.

Roae Bakingeme - da vam kaem -

BAKINGEM. ta, gospodaru milostivi?

PRINC. Poivim li da ovek postanem,

U Francuskoj u izvojevatiPonovo nae staro pravo, il' u

Umreti kao vojnik, kao to sam

iveo kao kralj.

GLOSTER (za sebe). Pred kratko leto

Lako se javi rano prolee.

(Ulaze JORK, HASTINGS

i KARDINAL BAUER.;

BAKINGEM. Evo u dobri as nam dolazi

I vojvoda od Jorka.

PRINC. Kako je

Riard od Jorka? Kako brat moj dragi?

JORK Dobro, moj strani gospodaru: sada


99/230

Ovako moram da vas zovem.

PRINC. Da,

Na alost nau, brate, a i tvoju:

, Jer tek to umre onaj koji je

Mogao ovu titulu da nosi,

A njegovom je smru odve mnogo

Ta titula izgubila u blesku.

GLOSTER. Kako je vrli vojvoda od Jorka,

Sinovac dragi na?

JORK. Zahvaljujem,

Moj plemeniti strie. O, pa vi mi

Rekoste kako nepotreban korov

Prebrzo raste, a, gospodine,

Evo je princ, moj brat, daleko vii

Nego li ja.

GLOSTER. Zacelo, vojvodo.

JORK Pa je li on tad nepotreban?

GLOSTER. To

Ne mogu rei, lepi sinove.

JORK On vam je onda vie obavezan

Nego li ja.

GLOSTER. On meni, kao kralj moj,

Vlastan je da zapoveda, a vi

Osloniti se moete na mene

Kao moj roak.

JORK Dajte mi taj no,

Molim vas, strie.


100/230

GLOSTER. Ovaj noi moj?

Od srca rado, mali roae.

PRINC. Prosjai, brate?

JORK Od strica svoga ljubaznog, a znam

Da e ga dati; jer sitnica to je

Koju je lako prealiti.

GLOSTER. Tad u

I vei poklon dati svom sinovcu.

JORK Jo vei poklon! O, pa to e biti

Uz no i ma.

GLOSTER. Zacelo; samo da je

Dovoljno lak, moj ljupki roae.

JORK No, vidim onda ta je: vi se samo

Sa darovima lakim rastajete;

A kad je tea stvar u pitanjuOdvratiete prosjaku sa: ne.

GLOSTER. Odve je teak da bi njega mogla

Da nosi vaa milosk

JORK. Da je ba

I tei, ja bih potego ga lako.

GLOSTER. ta, hteli biste moje oruje,

Maleni lorde?

JORK Hteo bih da mogu

Zahvalnost da vam iskaem onakvu

Kako me vi sad nazivate.

GLOSTER. Kakvu?

JORK Malenu.


101/230

PRINC. U govoru je svom u

Documents

RIČARD TREĆI - Šekspir