Drveni sanduk Tomasa VulfaDanilo Kiš

Danilo Kiš, imam sedamdeset godina. 22. februar 1935 – 15. oktobar 1989.

KRALJEVSKO POZORIŠTE “ZETSKI DOM”Cetinje, oktobar, 2005.

Drveni sanduk Tomasa Vulfa

Moj je otac ugledao sveta u zapadnoj Mađarskoj a završio jeTrgovačkuakademijuumestu rođenja izvesnoggospodinaViragakoji će,milošćugospodinaDžojsa,postatislavniLeopoldBlum(Bloom).MislimdajeizvesnaliberalnapolitikaFranjeJosifaIIkaoiželjazaintegracijomnavelamogadedudasvomjošmaloletnomsinumađarizujeprezime;mnogepojedi-nosti iz porodične hronike ostaće,međutim, zauvek nerazjašnjene: godine1944.mojotac,kaoisvinaširođacibićeodvedeniuAušvic,odakleseskoronikoodnjihnećevratiti.Međumojimprecimasamajčinestranenalazisejedanlegendarnicrnogor-skijunak,kojićeseopismenitiusvojojpedesetojgodiniislavisvogamačadodatislavupera,kaoijedna“amazonka”,kojajeizosveteposeklaglavuturskomnasilniku.Etnografska retkost koju predstavljam izumreće, dakle,samnom. Umojojčetvrtojgodini(1939),uvremedonošenjaantijevrejskihza-konauMađarskoj,roditeljisumekrstiliuUspenskojcrkviuNovomSaduupravoslavnuveru,štomijespasloživot.Dosvojetrinaestegodineživeosam

�

Danilo KišAutobiografija

Porodica Kiš Subotica, 1936.

uMađarskoj,uočevomrodnomkraju,gdesmopobegli1942.poslenovosad-skogpokolja.Radiosamkaoslugakodbogatihseljaka,auškolisamslušaokatehizisikatoličkubiblijskuegzegezu.“Uznemirujućarazličitost”,onostoFrojdnazivaHeimlichkeitbićemojimosnovnimknjiževnimimetafizičkimpoticajem;usvojojdevetojgodininapisaosamprvepesme,namađarskom;jednajegovorilaogladi,drugajebilaljubavnapesmaparexcellance. Od svoje sammajke nasledio sklonost ka pripovedačkojmešavinifakata i legende, a od svog oca patetiku i ironiju. Za moj odnos premaknjiževnostinijebezznačajačinjenicadajemojotacbiopisacmeđunarodnogredavožnje:toječitavokosmopolitskoiknjiževnonasleđe.Mojajemajkačitalaromanedosvojedvadesetegodine,kada jeshvatila,nebezžaljenja,dasuromani“izmišljotina”iodbacilaihjednomzauvek.Tanjenaaverzijaprema“pustimizmišljotinama”prisutnajelatentnoiumeni. Godine1947.posredstvomCrvenogkrstarepatriranismonaCetinje,gdeježiveomojujak,poznatiistoričar,biografikomentatorNjegoša.Od-mahpodolaskupolagaosamispitzalikovnuškolu.UispitnojkomisijibilisuPetarLubardaiMiloMilunović.Volterovabistakojusmocrtali-gipsaniodlivakHudonoveportretnestatueličilamijenajednustaruNemicukojusampoznavaouNovomSadu;takosamgainacrtao.Ipaksambioprimljen,valjdazbogdrugihmojihradova.Trebalojedasačekamgodinu-dvekakobihmogaoimatipotrebnugimnazijskuspremu.Zatovremeodlučiosamdaipakzavršimmaturu. Dvegodinesamučioviolinuumuzičkojškoli,gdemijepredavaoSimonutistariji,kogasmoprozvali“Paganini”,nesamozbogizgleda,negoizatojerjeobožavaotremola.Upravokadasambiostigaododrugepozicije,muzičkase školaodselilauKotor.Tadasamnastavioda svirambeznota,ciganskumuzikuimađarskeromanse,anaškolskimigrankamatangoiingliš-valcere. Ugimnazijisamnastaviodapišempesmeidaprevodimmađarske,ruskeifrancuskepesnike,uprvomreduradistilskei jezičkevežbe:spremaosamsezapesnikaiizučavaoknjiževnizanat.Ruskisunampredavalibelioficiri,emigrantiizdvadesetihgodina,kojisu,zamenjujućiodsutneprofesore,držalisjednakomspremompredmetekaoštosumatematika,fizika,hemija,fran-cuski, latinski. PoslematureupisaosamsenaBeogradskiuniverzitet,gdesamdiplomiraokaoprvistudentnanovootvorenojkatedrizaUporednuknjiževnost. KaolektorzasrpskohrvatskijezikiknjiževnostboraviosamuStraz-buru,BordouiLilu.PoslednjihgodinaživimuParizu,udesetomarondisma-nu,inebolujemodnostalgije;kadseprobudim,ponekadneznamgdesam:čujemkakosenašijencidozivaju,aizkolaparkiranihpodmojimprozoromsakasetofonatreštiharmonika.

1983.

5

Divna je pijanica bio Eduard Kon.ImaojenaočariodsjajnihprizamaikroznjihjegledaousvijetkaoKroz dugu

1Djetetomjošmoraojeuškoliidamokriposlijesvih,jerjebioObrezanVoliojenekadpekarevukćiibiopomalosrećan.Kadajeonadoznaladajeobrezan,učinijojsedanebimoglasnjimdaPodijeli posteljuOtadajevoliodazadjeneplatuzagudaločardašaidaseljubisCiganimaZatimje–radiutjehe–zavolioDeliriju,ionagajeuzelauiskrenZagrljaj

2VjetarmujerazvijaopepeokrozvitkidimnjakKrematorijuma,visoko,visoko…Sve do duge. 1955.

Danilo KišBiografija

Eduard Kiš

�

DaniloKiškaodramaturgAteljea212radi(honorarno)od1965.do1968.Drama“Elektra”nastalaje1968.,udrugojgodiniBitefa,kadaje,kakoveliMirjanaMiočinović,Beogradbio“neprikosnovenopozorišnosredište.Elektrasemožesmatratinekomvrstomhommageaumetnostikojajetihgo-dinasabralausebikakoukakvojžiživelikdeoenergijepobuneučijemseznakuzavršavašestadecenijadvadesetogveka.Todeloistovremenooznačavai kraj saradnje saAteljeom212. Iz iskustva koje je stekao kao dramaturgnastalesukasnijetrinjegovetelevizijskedrame-“Noćimagla”,“Papagaj”i “Drveni sandukTomasaVulfa”, i dramatizacija pripovetke “Grobnica zaBorisaDavidoviča”.TojeuzElektruceoKišovdramskibilans,kometrebadodativelikibrojprevodadramskihtekstova”. ObjavljenedrameDaniloKiš, “Grobnica zaBorisaDavidoviča, drama u devetnaest slika salažnimepilogom”,Beograd,Književnenovine,1981.DaniloKiš,“Noćimagla”,Zagreb,Globus,Beograd,Prosveta,1983.DjelaDanilaKišaudesetknjiga;Sadržaj:Predgovor,I,“Noćimagla”,“Papagaj”,“DrvenisandukTomasaVulfa”,II,“Mehaničkilavovi”(“GrobnicazaBorisaDavidoviča”).DaniloKiš,“Elektra”,Čačak,Alef,časopisGradac,1992.DaniloKiš,“Pesme,Elektra”,priredilaMirjanaMiočinović,Beograd,BIGZ,1995. PrevedenedramePjerKornej“Sid”Beograd,Nolit,1965.AlfreddeMise“Sljubavljuseneigra”(neobjavljenadrama,premijernoiz-vedenauJugoslovenskomdramskompozorištu1968).ŽanBaptistMolijer,“DonŽuan”,časopisKnjiževnost,1984;Lapis,1993.ŽanIpolitTiseran“Poslednjidannasmrtosuđenog”,časopisScena,1988;Vršac, KOV, 2000. MarkizdeSad“Filozofijaubudoaru”,časopisScena,1988.RemoForlani“RatimirukafaniSnefl”časopisMostovi,1992.

8

Kiš i pozorište

9

Sada se prisjećam visokog vitkogmladićazamramornimstolomuRus-kom caru. Pušio je tako sladostrastno, gotovopohotno.Pio ječaj s rumom.Prstima obiju ruku povremeno bipročešljaogustuibujnukosu.Imaojeazurnoplaveoči,ugodanglas inekulakoću u ophođenju. U jednom jetrenutku razvezao šal i zavalio se na naslon.Blagoseosmijehnuoirekao:“Ovonijemojmantil,ovonisumojecipele!”Adoistajepuhalo,košavajezviždala iza prozora brišuci pustimbeogradskimulicama.Svesenjihalo.Tadajezavrnuodžemperipokazaomida je između potkošulje i tog grubopletenog džempera udjenuo Vidike, književni list studenata Beogradskogsveučilišta;tugajeudjenuodabimuštitioprsa.Utomelistučitaosamnje-govetekstove;biosamočaran.

I kasnije sam ga viđaomahom po krčmama i knjižnicama.Odlazio je nakoncerte, često je stajao predKolarcem i obično na šarm dobivao “kartuviše”.Viđao samgauKinoteci.Tamo sepojavljivao s jednom ljepoticomdugekestenjavekoseitokadseprikazujufrancuskifilmovi,pogotovuCar-neoviiRenoiroviukojimajepisacdijalogabioJacquesPrevert.VećtadasespremaodaprevodipoezijuPreverta.“Kinotekajebilastecišteradoznalihizaljubljenih,čarobnakutija,Aladinovalampa,gdesudolazilejednakodevo-jkesadugimcrnimkosamaalaŽilijetGrekoi‘egzistencijalisti’-zapuštenii

MirkoKovačPijem najbolja vina i bolujem od logorogije

bradatimomci-igdesmomi,sedećiutamibioskopskedvorane,užasnosami,ilisedodirujućirukama,omađijani,slušalidijalogetihčudesnihfilmovačijesunamrečidopiraledosrcaiuveravalenasbarnatrenutak,dajesvetsazdanodljubavi,daćeljubavkaonoviMesijadaspasesvetodpropasti.Takojeonpisao,iakojeznaodapjesnicinespasavajusvijet,samonastojeudahnutimudušu.…”Pamtiti-značiponovouspostavljatibliskost”,kažeBrodski.ČestomiusjećanjuiskrsneneobičanprizorkadasamjednevečerisišaouPrešernovu klet,beogradskukavanunoćobdijaiboema.Ukutu,zajednimstolom,za-tekohbučnodruštvoukojemjedominiraoDanilo.Njegovzvonkiglasnijeimaopremcaunadvikivanju.Ugledaomeiuzviknuo:“LumpujemsCetin-janima!”Tadaspazihda jenastolu, izmeđusifona,boca,čaša ipepeljara,ležala lutka veličine novorođenčeta. Taj detalj pamtim kao bizaran, iako

Danilo nije bio sklon ekscentričnostima…

…Začudo, nikad ganisam povezivao snacijom, obitelji, po-drijetlom, iako je,razumije se, sve toimao.Takojeizmicaokanonima,takoseizd-vajao “kao da nije od ovoga svijeta”. (To jebila njegova omiljenaformulacija kad hoćenaglasitinečijuposeb-nost.)Često je isticaokakomujeidealdasesvudaosjećatuđincemiliprognanikom,prem-

da je znaoda“nitko sebene isključuje iz zajednicebezkajanja”.Pozicijaapatrida barem se suprotstavlja banalnom duhu nacionalista koji svojimteorijamauvijekpripremajubudućazlodjela.Zapiscajedragocjendvostrukiidentitet.Dobrojekadserodinarazmeđu.Pisaojeiosvommjesturođenja:“TajgradstosenasrpskomzoveSuboticaanamađarskomSzabadka,satimpredznakom,satomdeterminantomna‘jugoslovensko-mađarskojgranici’,tuje,dakle,uprvomredudasvedočiotojdvostrukosti,otomambigvitetujezika,porekla,istorijeikulture,kaoiotomedausudbinipiscaništanijeslučajno,panislučajnostmestanjegovogrođenja.”

10

sa Pavlom Đonovićem i Boškom Mijanovićem

11

Kadasamvećspomenuoprogonstvoituđinu,ondabivaljalododatidajetoDanilupogodovalobaremkadjeupitanjumirzapisanjeknjiga,akopisacuopćemožeimatimira.UStrasbourgujenapisaoBaštu, pepeo,uBordeauxuGrobnicu za Borisa Davidoviča(1976),uParizuEnciklopediju mrtvih (1983).UBeogradujepisaosamoPeščanik(1972).Nakonizlaskatogromana,predodlazakuBordeauxgdjejedobiomjestolektorazasrpskohrvatskijezik,rekaomijedaonvišenećepisati,dajenjegovobiteljskibunarpresahnuo.Znaosamdasutojadipiscakadrukopisodeodnjega,dajetoosjećajpotištenostiipraznine,alisamistotakoznaodaseiztogastraharađapotrebazapisan-jem.Danilojeuvijek“znaovišeodostalih,ausprkostomesumnjaovišeodsvih”.Beztesumnje,bezteborgeseovskishvaćeneautocenzurenemožesedosegnuti ona puninakojojjeDanilotežioiotomečudesnopisaouPriči o Majstoru i učeniku.Onkažedapostojesamotridesetšestoricanasvijetukojirazlikuju “Punoću odPrivida punoće”.Akoje tako, onda je Danilo biojedanodnjih...

Sada pregledam nekaKišova pisma, naila-zim na jedno iz Bor-deauxa.Pišeduhovitoo svađi s nekim fran-cuskim ljevičarima, ana kraju pisma veli:“Ovde pijem najbo-lja vina i bolujem odl ogo ro log i j e ! ”Da , već je tada počelavelika priprema.Čitao je manijački okomunističkim logo-rimaitosveštomujebilodostupnonanekihpetjezika.Kadasmosevidjeliutokuferija,rekaomije:“Imamsvepričeuglavi,formuosećaminaslućujem,alimijepotrebaninekipovodzaštobašjadapišemotome?”Rekohmudajetudovoljnonjegovožidovstvo,nestanakocaulogoru,anadasvetodajenjegovadušapredodređenadaupijasmrt.“Da,imašpravo”,rekaoje.“Da,jaosećamzlonasvojojkoži.”Većtadajegovorio“daćeuskorojbudućnosti,akosveneodedođavola,odgovornostpiscabitiodmeravanauprvomreduuodnosunanjegovstavpremastvarnostilogorahitlerovskihistaljinovskihpodjednako!”

12

jošnepljuštemramorniblokovisnegasamosekostrešeledenedlakeinjamrazsadkorunabarunavlačijezik deteta ledisenamesinganojkvakiisčupanovegodinejošmožešnaćiružuprekoračiživicupotkresanumrazom

Oto TolnaiJezik deteta - Danilu Kišu

Strazbur, 196�.

unašemvrtunaćićešružunaćićešružujošiudecembrutvojidugipožudniprstikuckajuoružubaš kao o porculansku školjku prebirajupomalomcrvenomkeramičkominstrumentukakosivoleodakinjišinstrumenttvojidugipožudniprstikuckajuoružuisrcesličnosagorimrazužutojilovačiunašemvrtunaćićešružucelofanski skafander leda nanjojkapkristalnogkovčegaprestupašprekoživicepotkresanemrazomizklinaodlutalapticamočvaricajersepokatkadodvoječapljeikodnaszalutaponekiflamingotvojidugipožudniprstikuckajuoružuisrcesličnosagoriiakogorećinesagoriskupastelomčovekakaodastrukbordoružespuštamonapepeokaoštojeidrugisubotičkipisac(čat)akaoštozaIndijancepostojičovekodpeskatakopostojipepeoičovekodpepelaumestosrcanalazisebordoružaponekad ti sedne na rub postelje lutapoljemzašankomubifeudočekujezorusnonparel-čašicommeđuprstimazaštopitašzamišljenosamobordoružaostajeuzimskomvrtuzaštotodanijednaintimnebojeibogbašmirišebereonuintimnebojecepajeionjošnepljuštemramorniblokovisnegasamosekostrešeledenedlakeinjamrazsadkožunabarunavlačijezik deteta ledisenamesinganojkvakiiščupanzajednosaskerletnimkrajnicimaiznutricomprekoračiživicupotkresanumrazomunašemvrtunaćićešružunaćićešbordoružujošiudecembru

13

MislimdajeproblemokoDanilaKišastvorentakoštojeonstavljenizmeđudvapola,izmeđuIsakaBabeljaiHorheaLuisaBorhesa.Jasmatramda je to ograničavajuće, ili da budem tačniji, površno.Naravno, on je odBabeljapreuzeoslikovitoststrukturealinionanijenastalasasvimnezavisnooddogađajauruskojknjiževnosti.Babeljdugujesvojšarmpresađivanjuidi-omasajidiša,ilitačnije,sanemačkoguruski.Tusuiistorijskiirevolucio-narnikontekstihumor.SvegatogaimakodBabelja,itomožetenaćiikodDanila.AodBorhesajeuzeozamršenizaplet,nepredvidivostpričeiapetitzametafizičkenagoveštaje. Kišnijebiosamoprefinjenipoznavalacstila.Tiuticajiobjašnjavajuizvesne aspekte njegovog dela, ali takva objašnjenja obično zamagljujusuštinupisca.Ukrajnjojliniji,oniobjašnjavajuveomamalo.Pomeni,mnogoprikladnijilikzadiskusijuoDaniluKišubiobirecimo,VladimirNabokov.Nabokov je iznadsvegaželeodabude:pesnik.Čitavogzivota je toželeo.Služimunačasttoštojesamshvatiodanijenaročitodobarpesnik,madajedokrajaživotapisaoipoeziju.Ipak,kadagovorimoonjemu,mislimonaNabokovaromanopisca.Svinjegoviromanisu,ukrajnjojliniji,ojednojistojtemi:odvojniku,oodrazuuogledalu,obratublizancu,opalindromukogamožeteistopročitatiisleveisdesnestrane.Svisuzasnovaninaprincipurimovanja,alisuuvećanaverzijarimovanepesme.Autorjepresvegapesnik,strukturanjegovogromanajepesnička.Akopokušatedabezrimovanjapre-vedeteBodlerailiRemboanasrpskohrvatski,moždaćetedobitiDanilaKiša.Uprozinaglasakjestavljennastruktururečenice.Narativnanitjezapesn-ikauvekmanjeznačajna,akodKišazanjusepobrineistorijailibiografijenjegovihlikova.Njegoviromaniipričesubiografije,štojošvišedokazujupesničkusenzibilnostnadelu.Jer,biografijajepodefinicijielegičanžanr. Njegovroman“GrobnicazaBorisaDavidoviča”predstavljanizepi-zoda:velikih,malihelegijauelegijama,itakodalje. ČuvenaMitteleuropa,priznataikaoistočnailisrednjaEvropaazamenejošvišekaozapadnaAzijaprvepolovine,anaročitodvadesetihitrides-etihgodinaovogvekabilajezaKišaonoštojezaFoknerabiookrugJoknapa-tova,iliAleksandrijazaKonstantinaKavafijainjegovaumetnostjeduboko

JosifBrodskiDanilo Kiš pesnik rečenice

1�

15

retrospektivna, ali je zasnovana na saznanju da naša vrsta koristi istu spo-sobnost,istasočiva,odkojihsejednonalazinapotiljkuzashvatanjeistorije,nacijeipojedinca.Zbogtogajenjegovsmisaozaprošlost,zaistorijunacijeneštoveomaprivatno,aistovremeno,zanjegovoshvatanjeistorijepojedincamožedabudeveomajavno.Jeronkoristiistuprizmuitadvaelementasenekakopreplićuiznutra.Napokon,sećanjekodljudipomalozamenjujerepkojisuizgubilitokomevolucije. Konačno,ovenjegovebiografije,svenjegoveelegijesupotragazaporeklom,pokušajdasedopredoautobiografije. Pažnja sa kojom gradi lik-ove svedočionjegovompsihološkomunošenjukojesemožerazumetijedinoakosenaumuimanjegovasvestdajemogao biti jedan od tih likova, da jemogao da se pojavi na ovom svetu ipoprimiobliksvakogodsvojihjunakaili antijunaka, i da je i on sam samonekakavmehurić koji pliva u genets-kombazenuistorije. Upravo zahvaljujući prizna-vanjuteverovatnoćeDanilovabliskostsanjegovimlikovimapostajetolikoje-dinstvenadaprevazilaziobičnihuman-izam,a tosvakomživotukojiopisujedajeprividmetafizičkekrađe,poimanjaživotakaozločinaprotivnepostojanja. Pre mnogo godina u pred-govoru za njegovu knjigu “Grobnica za Borisa Davidoviča” ,napisao samda je popularnost biografskog žanrakodčitalacavezana,začinjenicudaunašemvremenuromanatokasvestionpredstavlja poslednji bastion realizmauknjiževnosti. Hteobihdadodamdanapisatibiografijuznačiotetinekogaodzaborava,otetigaodnepostojanja,poklonitimuživot.ADanilojetouradio.

S engleskog prevela Gabriela Arc1991

Atelje 212,Beograd,1969.

Danilo, Književnostjesranje,politikajošviše,srpskinacionalisti,hrvatskinacionalisti,mađarskiprovincijskinacionalisti,antisemiti,komunistisvakefeleikalibrasugologovno,samosuženenevine,prednjimatrebapastinakolena(ubeogradskomklubuknjiževnikagdesmoseupoznali,imatomedvadesetakgodina,ustajaosisvakičasodstolaisvakiputbihtenalaziopreddrugomfoteljom,nakolenima,srukomnasrcu),(ubarupeštanskeAstorijesedeosikneževskiupročeljustola,devetjelepotica

noćidevičanskiispijalokonjaknatvojračun),propušteneženemahaćeizkrajičkanašegokadokrajaživotadokrajaživota,dokrajaživota...vitkavazapitomosti,Mira,prvažena,postojanomerilouzlatnomramumladosti:svejednogde si živeo, svejedno skim, iza tvojih ramenasamuvekvideosamonju,vidimjeisad,ispuštaizrukualbum,pero,maramicu-nailazilesudrugežene,drugeljubavi,svakojakemirišljaveismrdljivestvaripodzbirnomimenicomživot,naišlajeisvetska slava, a ti si odjurio,poslavšiunapredčitavojednoplućnokrilo,sanjimjene-nadarenibog,kaoskakvomkrpombrisaopopljuvanipod,zaštosipošaonatustranu,zarjeiživotsranje,zar sizbiljanaumiodanovimodeljkomproširišENCIK-LOPEDIJU MRTVIH,

posleoperacijegodinamasijedinoovajodeljakdoterivao,kadgodsmosesreli,navodiosimirečimognekadašnjegzatvorskogdrugaIštvanaTaške,soboslikaraosuđenognadesetgodina,»i govno je sranje«, u srpskoj kafani pored Ateljea 212 iliubistroimaokoPlace de la Bastille, tvojagigantskaadamovajabučicaštrčalajevisokonadamnom,tebijezapalatrostrukaporcijaadamovejabučicei trostruka porcija talenta, bardasibioštedljiviji,bardasiiskovaosebiokočelasrebrnišlemodsvetlostiPariza,bitiSrbinuParizumnogojeboljenegoFrancuzuBeogradu,znasedauParizunemogudaserodeniAdi,niKrleža,svesedeleći,raširiosisepoobepolovineEvrope,

16

Ištvan EršiDanilo

sa Mirjanom Miočinović

imadasitvrdiodasuobepodjednakosranje,obesiprigrlio,i kad si ispunio sav prostor, tvoje prerevnosno bujanje nastaviloseiznutra,utvojimtajnovitimtelesnimšupljinama,muljjezamutiotvojapodzemnajezera,istisnuosiizsebesamogasebe,stizalesuvestidatijebolje,dapomaloveći putuješ, iščašenim,tanušnimglasom-jednaseglasnažicaumeđuvremenuparalizovala - viknuo si u slušalicu, dasedesiločudo,navodno, i da si se izbavio –aličarobnjakjedanasstrgaosvojzvezdamaizvezeniplašt,iukazaosepodnjimgroznitorzo,smuvama,pacovima,valjdasejošnijeniohladiosamrtničkiznojulepljenutvojugustukosu,kadjetelefonomstiglaporuka»umrojeDanilo«,radiojeobjavio,rekoše,napiši nešto, rekoše, za sledećibroj,rekoše,kolikogodhoceš,valjda te još ni izneli nisu iz Rue Tesson 3-5, ilisimoždabašuovomčasupodskalpelommrtvozornika,a ja sedim za mašinom nemojmislitidanijeposrana,i ja se osećam posran, itekako,alitisivećizvansvegatoga,to mogu da tvrdim pouzdano,sveostalosamojeliteratura.

Preveo Arpad Vicko1�. oktobar 1989

1�

sa Žilijet Greko, Beograd,1967.

18

Čitam “Poslednje pribežište zdra-vograzuma“ivećimamutisakdased-im u jednom bistrou,blizu Trokadera,predDanilomkojimigovorionimsvo-jimmoćnimihrapavimglasom.MeđupiscimamojegeneracijekojisuživeliuParizutokomosamdesetihbiojemoždanajveći. Najveći i najnevidljiviji.BoginjaAktuelnost nije imala nijedanrazlog da upravi reflektore na njega.„Janisamdisident“,pisaoje.Slobodnoje putovao između Jugoslavije i Fran-cuske. Za boginju Aktuelnost Danilo, dakle nije bio interesantan. „Jedan pisac bastard, pristigao niot-

kud“, pristigao iz zemljekoja seuLondonu iParizu teško identifikujenageografskoj karti. Zato što je „svet Jevreja Centralne Evrope potonuli svet... smeštenuprostorstvarnog–nestvarnog“.Ipak,tajnepoznati„potonulisvet“CentralneEvrope(posebnoJugoslavije)bioje,uvremeživota,između1935.i1989,evropskedrame,mestonjenemaksimalnekoncetracije:jedandugiratprotivnacista(pravirat,ne„otpor“),Holokaust(kojiseticaopresvegaJevrejaCentralneEvrope),komunističkarevolucija,teror,pobunaprotivstaljinizma,konfliktnabliskostdvecivilizacije,oneIstočneEvropeiZapadneEvrope.

Milan KunderaJedan veliki i nevidljivi pisac

Pariz, 1980.

19

SveKišoveknjigeprotkanesuovomogromnomistorijskomdramom.Svejedno,mnogidrugipisciostavilisudragocenasvedočanstva.Ali,Kišjebio jedini koji je umeo da pretvori ovu dramuu veliku poeziju; opsednutpolitikom,nikadniježrtvovaoopštimmestimapolitikejednurečenicusvojihromana.„SajednestraneOrvel,sadrugemaestroNabokov“,pišedalje.NijeimaoništaprotividejaOrvela,alikakojemogaodavoliromanukomeovajvelikitužilactotalitarizmasvodiceoživotsamonapolitičkudimenziju,istoonakokakosutoradilisviMaoCeTungoviusvetu?Danilojeznaodaje„jedanljubavnisonet-lepljubavnisonet-kamenubaruštininovogovora. Majušno ostrvo na koje semožestatinogom“.Protivideolo-giziranog i uniformnog sveta zvaoje u pomoć komični, bujni, poletnirečnikRablea. „Nažalost ... ovajviši tonal-itetfrancuskeliterature,kojijepočeosaVijonom,nestaoje.“ „Viši tonalitet francuske lit-erature!“ Kako dobro rečeno! Fran-cuska , pre nego što je upoznao, bila je zanjega(kaouostalomizamene)presveganacijaRablea,nacijamašte. Zemlja gde su nadrealistidugo “pretraživali po podsvesnom,posnovima“.Sigurnonije tamogdesu ti istinadrealistipočelipotomdapevaju u horu i da stoje mirno nahimnuslobode.Kadajeshvatiodajepogrešio, postao je još verniji Rableu, mašti, nadrealistima koji su dugo„pretraživali po podsvesnom, posnovima“. Pred univerzumom poli-tike, Danilo je tvrdoglavo, silovito ostajao pesnik. Zato je uvek znao da uhvati, unutar istorijske drame kojaga jeopsedala,ono što jebilonajbolnije: sudbinezaronjeneodpočetkauzaborav;tugu tihih tragedija;mučnu ljubavprema ljudimabez imena ibezgroba.Mislimnanajjačilikunjegovimknjigama,naocakojijeumroukon-cetracionomlogoru.

20

21

Danilo Kiš, Danilo Kiš, Danilo Kiš, Mali Dani, tvojojsmrtimogaobihdodatiisvojumalecnusmrt:svojopus(gomilicugovanca,međunamabudirečeno),da ti, staro piskaralo, nisi nabacio blagovremenopunomlopatomnamojubudućusmrt:“SMRT U PARIZU” - odličannaslovzaroman,skoro kao “...u Veneciji”! AliuBudimpešti?!Uovojzemljinaliknanepovučenivece?!Pasadrecisam...Nekažešništa.Nećunijatebireći.Akadbiznaodasenajuguzaistadesiloono:tvrdim:umrobiodsmeha.Aliti,očimakojevidešesmrtprozreo si nas i zbrisao i odavde. i odande. i odasvud.Zamenejevećkasno

P.S. 0tebiinačečujemiloševesti.KrajcereigratisTrockim?Kolikojepehistatisinajboljeznao?Pusti ga da ponekad vara.

Preveo Arpad Vicko1992

ĐerđPetriKrhotina pisma

Strazbur, 196�.

22

Susret dvojice junaka odigrava se u hodniku bioskopa koji podseća na per-iferiju Šejkinog grada:skele,grede,daske,gomilapeska(da,pesak),koritozamešanjemaltera, kante sa krečom, merdevine...Singer,jedanodretkihpreživelihlogoraša,prepoznao je po mirisu/smradu (opsesivniKišovmotiv)dajeJakovsudbinskivezanza logor. »Jakov: Ja sam svoje detinjstvo proveo po domovima za ratnu siročad... To vam je takođe logor. To je bilo možda stoga da bi se kompletirala porodična istorija. Doktor: Vaši su...? Jakov: Nestali! Puf. Nestali (...) Otac, majka, sestra. Znate li o čemu sam malopre u bioskopu razmišljao? Da su možda neke od onih naočara pripadale mom ocu.« Priznajem, uz rizik šamanskogčitanja,da je tovarijacijanekihmotiva izKišovog Porodičnog cirkusa. To je krug ranih jada, krug bašte s peščanikom. On se rimuje i sa autobiografskim poglavlji-maiz romanaPsalm 44. Evo, poglavlje � – surovo objašnjenje oca Edija (Edi-Edu-

ard)kćeri(14godina)zaštonemožedauđeutramvajnakojempiše»FURJUDENVERBOTEN«:»Gospođica ne zna dakle još šta znači da se neko ne sme voziti tramvajem (...) i onda reče čudesno otrežnjen, odjednom (barem se njoj tako učinilo ili možda zato što je opet natakao naočari s gvozdenim okvirom kao kada se sprema da je ispita lekciju iz nemačkog): No išmrči se u moju maramicu, mala moja – i stisnu joj nos svojom maramicom što zaudara na duvan kao i njegovi prsti i reče joj onda još da opere ruke i da donese nemački rečnik da je propita (...) i ne otvorivši ga jedan jedini put, jer to nije bilo potrebno ni njoj ni njemu, on je upita kako se kaže na nemačkom: misliti,

BožoKoprivicaPluća kao grobnica duše iliDrveni sanduk Tomasa Vulfa

Pariz, 19�1.

disati, živeti, voleti (...) a kako bi ona odgovarala bez razmišljanja on bi samo rekao posle svake reči bravo i klimao glavom profesorski, a onda na kraju, posle još jednog bravo on reče: Sada neka gospođica stavi na određeno mesto glagol VERBOTEN FUR i JUDEN VERBOTEN, a majka opet samo zavapi: Edi! Zaboga Edi! Preklinjem te!« Ovalinijaromana,kaolinijaporodičnekrvi,stižedoposlednjeslikeromanaPsalm 44.Kadgrupamladihnemačkihturistadolaziumuzej(logor)jedanodnjih sagomileuzimanaočari sgvozdenim okvirom (moždaEdu-ardaSama,moždaEduardaKiša) inatiče ihsebinanos:»Hu-Hu! Ich bin Jude! Ich bin Jude! Zatim rezak udar naočara bačenih natrag na gomilu. Oštri igličasti zvuk stakla prska pomešan sa maljavim, obesnim smehom (...). Gvozdene okvire već je počela da najeda rđa (...). Ti okviri sa napuklim ili razbijenim staklima više su ličili na hrpu lobanja nego na gomilu starog gvožđa.«Nanogamamladića,ispodkratkihpantalona,svetlucajužutemalje.Kaodasutooneistemaljenanogama,mladihfolksdojčeraizromanaBašta, pepeokojiotvarajuružičastebocekra-keraisnažnimzubimapregrizajuusnuharmoniku. Tako se otvara sezonalogora. Tako se otvara vek logora i vek zaborava zvuk masne hartije ubioskopukaozvukzaborava. Ivećuprvoj slici Solomon Singer veli Jak-ovu:»Vi niste dremali... Jeste li videli kako je svet izjurio napolje?... Sasvim ravnodušno. A bio je to strašan smrad: to niko ne može da pojmi... Niko... Svet se privikava na to... Svet polako zaborav-lja. Polako i sigurno. Jakov: I nastavlja da jede svoj sendvič uvijen u masnu hartiju...« Itajzvukmasnehartijekaodaseutapauonuistorijsku,uideološko-političkufrazudasenesmezaboravitizločin.Azločinnesamodasezabo-ravlja,negoseutomromoru,romoruihororuistorije(političkeistorije)vršiprebrojavanje.Toružno,kalkulantskonadmetanje/podmetanjekolikojeljudistradalo,kolikojeumorenonastravičannačin,naKolimiuNorilskuiKara-gandi,uAušvicuiBuhenvaldu,ugetuuVaršavi,uJasenovcuuJajincima,uSrebrenici.UtakvojfalsifikovanojistorijinegujesekultStaljinaazaboraveOsipMandeljštamiMarinaCvetajeva,negujesekultHitleraazaboravljajuBrunoŠulciValterBenjamin.Iondaovinašimalinacionalisti,nacionalistiifašistivaskrsavajuduhAntaPavelićaiTuđmanaazaboravljajuIvanaGoranaKovačićaiZijaDizdarevića.Papravetemale-bednemitoveodMiloševića,KaradžićaiMladićaazaboravljajuMilanaMilišićaiIzetaSarajlića.

23

sa Paskal Delpeš

UcelojKišovojdramiDrvenisandukTomasaVulfa,kaorefrenprisu-tanjetajmotivnemoćipoezije,nemoćiilinedovoljnemoćiumetnostidasetizločinizapamte.Nemoćidasedosegneiracionalnost,maštaiiracionalnostzla. KišjedramuDrveni sanduk Tomasa Vulfapisaopremanarudžbi,zateleviziju.FilipDavidpozvaojesedampisacadanapišudrameosedamsmrt-nihgrehova(Pekić,Kiš,Kovač,BoraĆosić,DragoslavMihailović,ŽivojinPavlović).Kišjeizabraolenost. Kiš lenost ne gleda kao porok, gleda na lenost bez pedagoške ili moralističkepridike.ImeTomasaVulfačitaocusignaliziradajeKiškrenuoizkontre.TomasVulf,Pogledaj dom svoj, anđele, bio je pisac velike ener-gije,pisaojekaoubunilu,aondaupoznunoćiliranojutrotrpaostraniceuotvorenikovčeg:»Pisao sam i pisao s tim svetlim stvaralačkim plamenom u sebi s kojim piše jedan mlad čovek kome nikada ništa nije objavljeno; a koji je ipak siguran da će sve biti dobro.«Aondase,kaoukakvojHarmso-

vojpriči,pojavioizdavač,zaviriousandukTomasaVulfa,izvadiohrpelistova,odneoihkući,poređaostranice ipisac jepostaoslavan. Jakov veruje da je anđeo nesrećekojisenaginjenadprošlošćudovoljanulogdaseporodičnatragedijapretočiuknjigu.Međutim,onsluti,onznadajenesrećabeznesanice-stranice nedovoljan ulog da se postanepisac.Jer,svestonemoćitežajeodnemoći.Njegovasujetakrvari,jeronipakznadajeknjiževnostmisterioznospajanjeu kojem patnja i osećanje forme postajujedno.Poreklotelucidnostiimaboju pro-

laznosti stvari. To je lenost lucidnosti. To je lenost koja boli, boli bogatije od nesreće. Utojlucidnosti,lucidnostilenostiimahumora.Utojsvetlostitrebagledati enciklopedijskikatalog tehnikakoje Jakovnabraja.Nabrajanačinenakojisupisalivelikipisci.Šilerjemirisaotrulejabuke,Gogoljprepisivaopoosamputasvojrukopis,prepisivaoispaljivao,ČehovjepisaonaJaltiinaKapriju,aPrustoblagaosobuplutom.Izvorhumorajeimetododlaganja. Refrenodlaganja.TakoJakovkaddođeprolećevelidaonnajviševolidapišeupoznujesen,akaddođepoznajesen...Akojelepdan,akojelepojutroonvolidapišeupoznesate.Akaddođupoznisationideušetnju.KadjetuSolomon,smetamuSolomonakadnemaSolomonaondaplačeonamalaodŠeringovihitakounedogled.ItajnedogledlenostitojeJakovljevarana.Ožiljakkojiboli. Bežanjeulenostvodiusurovost.Prijateljstvounesreći,uprepozna-

2�

sa Dadom Đurićem, Pariz, 1988.

25

vanju ožiljaka, kad iscuri nada da se nesrećamože pretočiti u vino priče,prelaziuljubavodogrebotina,odkrvavihujeda.Uozleđivanjerana.Uželjuda se zagrebe po licu prijatelja. »Doktor: Tvoja knjiga i moja sterilnost. To ima veze. (Viče) To ima veze! Jakov: Reći ću ti, doktore, ono što ti nisam rekao prošli put. Ti si promašen čovek! I to nije moja krivica (Viče). To nije moja krivica – ti nisi nikakav doktor (...) Ti nisi završio studije. Ti si anestetičar.« Kako se drama bliži kraju Jakov sa dosadom (i alkoholom) vučeklonulost svoje nesreće. Svoju lenost.Tragični nesporazum nastaje kad Solo-mon i Jakov shvate da ne mogu bitiskriveni u tuđoj senci. Jakov u naručjuSolomona, Singer u kaverni knjige, uplućimaJakova. Poslednji deo drame potvrđujeovupričuosurovosti.Iakojescenografi-ja lirska – lampa sa abažurom, pucket-anje sveće umenori...Jakov je u velikidrvenisandukubaciosamojednustrani-cu. Jedan jedini list – posvetu za knjigu oSingeru.Isebi.DokJakovčitaposvetunagrobuSolomonaSingerapratigamo-litva za upokojmrtvih. I slika drvenogsanduka u koji može staviti još samosvoje telo i bele stranice svoje lenosti. Ko je Solomon Singer? Ima libliskihrođaka?Dalijemenjaoime?Ovoselicepoddrugimimenomdvaputapo-minjeuKišovomromanuPeščanik. Ili je tonjegov»rođaksmrti«?Ilijetoonsamuogledalu?Ilija,poobičaju,naslednojiliterarnojšizofreniji,tražimvezetamogdeihnema? Dakle, u PeščanikuEduardSamiGavanskisećajusezajedničkihpoznanikaipominjuimegospodinaAdolfaSingera,lekarakomesuuzatvoru,živom,amputiranenoge.DrugiputAdolfSingerjenaspiskuonihkojejeEduardSamcitiraouborbimišljenjasasvo-jimprijateljemGavanskim. UdramiDrveni sanduk TomasaVulfananadgrobnojpločiSolomonaSingerauklesanojedajerođen1902.aumro1972.Poslednjegodineproveojeuinvalidskimkolicima,kojejenašaonaŠejkinomđubrištu.Umrojeodbolesti nogu.

26

USubotici,graduukojemjeDaniloKišrođen,pronašaosamdajedrAdolfSingerbiomeđuprvomdesetoricomJevrejakojisuubijeni1941.DrAdolfSingerrođen1897,15.februara(nedeljudanaprerođendanaDanilaKiša,22. februara1935),pogubljen je18.novembra1941.Prečinapogu-bljenjauzatvorusumu,živom,amputiranenoge.Testerom. KišjezavremeboravkauStrazburu(1962–64)upoznaoi izves-nogŽilijenaSismanakogajeposebnozanimalopozorište.TajŽilijenSismanbolovaojeodlenosti,odmetafizičkelenosti,iKišgajestalnonagovaraodaneštoopozorištuilizapozorištenapiše.SismanjenapisaodramuPoslednji primeraknapetstranica.Iništaviše.NeštoodličnostiŽilijenaSismanamožeseprepoznatiiulikuJakova,onogakojisumnja,kojiznasvojumoć.Aonajkojistalnousebesumnjaonje»kao što su valovi morski, koje vetrovi podižu i razmeću«.

Reditelj Nick Upper (Slovenija)NikoGoršičdiplomiraojenaLjubljanskojAkademijizapozorište,radio,filmitelevizijukaoglumac.ZaposlenjeuSlovenskommladinskomgledališčualijesarađivao(ikaoreditelj)satridesetpozorištaineovisnihinstitucijaodSlo-venijedoSkoplja,Beograda,Subotice,Ohrida,Budve,Podgorice,Cetinja,Kumanova,Zagreba,Dubrovnika,Rijeke,Splita,Pule iBeča.Učestvovaoje,ubrojnimznačajniminagrađivanimpredstavama,navišeoddvestotinepozorišnihfestivala uSloveniji idvadesetšestdržava(Engleska,Kanada,Belgija,Ukrajina,Argentina,Austrija, Bosna iHercegovina, Brazil, Fran-cuska,Hrvatska,Italija,SrbijaiCrnaGora,Kolumbija,Makedonija,Mek-siko,Njemačka,Holandija,Poljska,Rusija,Slovačka,Španija,Švajcarska,Urugvaj,Venecuela,VelsiSAD).KaorediteljradipodpseudonimomNickUpperuSloveniji,CrnojGoriiMakedoniji.Baviseipublicistikom.Studiraojeistorijuumjetnostiimuzičkuškolu,abiojelikovniiplesnikritičar,novi-nar, u reviji“Mladina” i više drugih novina.Kao glumac inovirao je glumu sa puzzle tehnikomiustanoviopostmodernipristup.Kaorediteljistražujenoviglobal-nistil(interakcijuizmeđudramskogpozorištaiperformansa),zatoje1999.godine osnovao Globalan teatar,sakojimsejedosadapojavionašezdesetakfestivala.Sarađivao je sa brojnim rediteljima:BojanStupica,MileKorun,FranceJamnik,ŽarkoPetan,MiranHerzog,DušanJovanović,LjubišaRistić,Janez Pipan, Jurij Souček,VitoTaufer,DraganŽivadinov,TomažPandur,

29

RobertoĆuli,BrankoBrezovec,MiraErceg,SuadaKapić,PaoloMađeli,Ed-uardMiler,MatjažPograjc,IvicaBuljan,DiegodeBrea...Odigraojevišeodstopetdesetpozorišnihulogaiosvojiodvadesetsedampriznanjainagrada(najvišeupozorištu).UCrnojGorijedobionagradu“SlobodanAligrudić”zanajboljegglumcafestivalanaFJAT1988(L.Cerol:Alisauzemljičudesa),priznanjezaselekcijskiradnaFJAT-u(1990),2000.godinepostaojepočasničlanCrnogorskognarodnogpozorišta,a2002.godinedobiojenagraduCNPzarežijupredstave“Otpad”LjubomiraĐurkovića.Režije:EmilFilipčić“Veseljadom”(Slovenskomladinskogledališče,1996),B.-M.Koltes“Usamoćipamučnihpolja”(Slovenskomladinskogledališče,1998),Gojmir Polajnar,NickUpper “Ubij, ne volim te” (Globalan teatar, 1999),LjubomirĐurković”Kućalutaka-Tobelija”(Crnogorskonarodnopozorište,Exponto,2000),NickUpper“Neobljubljena2000-PrimičevojJuliji(Glo-balanteatar,GalerijaKapelica,KulturnodruštvoB-51,Mladina,2000),Lju-bomirĐurković“Otpad”(Crnogorskonarodnopozorište,Exponto,2002),RokVilčnik“Jedanaestočudo”(Međunarodniomnibus“5”Ljubljana,2002),FranjoFrančič“Janočka”(PozorišteGlej,Ljubljana,2003),AugustKotzebue“PjetlićTin”,Globalanteatar,Cankarjevdom,Miniteatar,Ljubljana,2004),ŽeljkoStanjević“Sanjivinagon”(KraljevskopozorišteZetskidom,Cetinje,2004)iSavianaStanescu“BalkanBlues”(NarodenteatarKumanovoiGlo-balanteatar,2004).

Branimir Popović (1967)završiojeglumuuSarajevunaAkademijiscen-skih umjetnosti. Neposredno poslije diplomiranja igrao je u sarajevskimpozorištima Otvorena scena “Obala” i “Kamerni teatar 55”, u NarodnompozorištuuSarajevuiKraljevskompozorištuZetskidom-Cetinje.Nakonrada u Sarajevu igrao je uBeogradu (Jugoslovensko dramsko pozorište) ipredstavamaGradteatra-Budva.Godine1992.izabranjezaasistentanaAkademijiscenskihumjetnostiuSa-rajevu,zapredmetgluma.Odmaja1993.godinečlanjeCrnogorskognarodnogpozorišta,a1996.iz-abran je za asistenta na predmetima Scenski govor i Scensko pjevanje na odsjekuzaglumunaFakultetudramskihumjetnostinaCetinju.Do2001.go-dinePopovićjeobavljaofunkcijudirektoraGradskogpozorištauPodgorici,kadajeimenovanzaministrakultureuVladiRepublikeCrneGore.Funkcijuministrakultureobavljaojedopočetka2003.godine.BranimirPopovićjeostvarioznačajneulogeubrojnimpredstavama:“Hamlet”(JDP-Beograd),“Bura”(TeatarGardoš-Zemun),“GospođicaJulija”(DOD-EST-Podgorica),“PrincezaKsenijaodCrneGore”,”Višnjik”(KraljevskopozorišteZetskidom-Cetinje),“Izvanjac”,“Gorskivijenac”,“Zločinika-zna”,“Malograđani”,“DonŽuansevraćaizrata”,“Nora”,“Montenegrini”,

30

”Lažnicar”,”Montenegroblues”,”Galeb”(Crnogorskonarodnopozorište),“KonteZanović”,“BanovićStrahinja”,“AntigonauNjujorku”(GradteatarBudva),“Turneja”(Atelje212-Beograd),“ŽenidbakraljaVukašina”,“Zau-vijektvoj”(Gradskopozorište-Podgorica).Uloge na televiziji i filmu: “Gorski vijenac”, “Crnogorska svadba”,“Oriđinali”,“U imeoca i sina”,“Beloodelo”,“NormalniLjudi”,”Sudbinajednog razuma”, ”Stršljen”, ”Kud plovi ovaj brod”, ”Mrtav ladan”, ”Opetpakujemomajmune”,”Imamneštovažnodavamkažem”.Dobitnik jemnogobrojnihumjetničkihpriznanja,međukojima se izdvaja-ju: Sterijina nagrada (1996), nagradaUdruženja dramskih umjetnikaCrneGore(1996),“ZoranRadmilovic”(1997),NagradaDječijegfestivala(1998),“Zlatnamimoza”(1999),Sterijinanagrada(2004),nagradeCrnogorskognar-odnogpozorištaiGradteatra,kaoinajvišadržavnanagrada-Trinaestojulskanagradaza izuzetanstvaralačkidoprinos.Porednavedenihumjetničkih re-zultata,Popovićostvarujezavidandoprinosuoblastipedagogijeiimazvanjevanrednogprofesora,napredmetuGluma-FakultetdramskihumjetnostinaCetinju. BranimirPopović, trenutnoobavlja funkcijudirektoraCrnogorskognarod-nog pozorišta.

Predrag EjdusRođenuBeogradu24.07.1947.1966god.završioXIVbeogradskugimnaz-iju.Akademijuzapozorište,film,radioiTVupisao1968god.uklasiprof.OgnjenkeMilićević.1972diplomiraoglumuuklasiprof.MilenkaMaričića.Od1972god.stalničlanNarodnogpozorištauBeogradu.UJugoslovenskodramsko pozorište prelazim1991 god.A od 1996 god. postajemvanredniprofesorglumenaAkademijiumetnosti„UniverzitetBraćaKarić“.Upro-fesionalnoj karijeri koja traje već 35 godina igrao sam i gostovao u svimznačajnijimpozorištimaJugoslavije.Atelje212,Srpskonarodnopozorište,Beogradsko dramsko pozorište, Crnogorsko narodno pozorište, Subotica(Narodnopozorište),Kruševac(Narodnopozorište),Zagreb–Jazavac(Pet-ricaKerempuh)idr.ČetirigodinebiosampredsednikUdruženjadramskihumetnikaSrbijeigodinudanaVDdirektordrameNarodnogpozorištaBeo-grad.DobitnikdveSterijinenagrade,OktobarskenagradeBeograda, dvazlatnaLovorovavijencauSarajevu,ArdalionuUžicu,nagrade:MilivojeŽivanović,JoakimVujić,LjubišaJovanović,RašaPlaovićidruge.Igraouokotridesetakfilmova,pedesetakTVdramaiserijaimnoštvuadhokpozorišnihprojekata.Osnivačadhokpozorišta„Podrazno“,teatraKultidr.Upozorišnojkarijeriodigraopreko150ulogarazličitihžanrova.Sarađivaosanajznačajnijimrediteljimaovogvremena(EgonSavin,DejanMijač,VidaOgnjenović,MiraErceg,SlobodanUnkovski,IvicaKunčevićidr.)

Najznačajnijeuloge:Medžbanks,Kandid–BernardŠo,Čacki–Nevoljaodpameti,OsipMandeljštan–Strahinada,FaustI,II,KirJanja,Oblomov,Por-firijePetrovič–Zločinikazna,Miškin,IvanKaramazov,Šajlok,BorisGo-dunov,JoakimVujić–Kakozasmejatigospodara,Kontrabas–monodrama,PatrikaZiskindainizdrugihuloga.

Cetinje-Septembar2005.

Božo Koprivica,rodiosamseuNikšiću1950.ZavršiosamNikšićkugimnaz-iju.DiplomiraosamSvjetskuknjiževnostsateorijomnaFilološkomfakultetuuBeogradu.Objaviosamtriknjige:Volej isluh,KišBorhesiMaradonaiVremereči.Biosamdramaturgupredstavama:KanjošMacedonović–VideOgnjenović,DoktorŠuster–DušanaKovačevićaiKraljIbi–AlfredaŽarija(KraljevskopozorišteZetskidom).Bio samspecijalnikonsultantnafilmuEmiraKus-turice “Bila jednom jedna zemlja”, “Sedam dana u životu jedne ptice”,“Crnamačkabelimačor”iufilmovima“Skorosasvimobičnapriča”MilošaPetričića,“Bumerang”DraganaMarinkovićai“Malanoćnamuzika”DejanaZečevića.ŽivimuBeogradukaogrobar(partizanovac)ipišemknjigu“Stodriblinga”.

Мilija Pavićević,rođennaCetinju1950godine.Odsvojeprveizložbe(1982)uPodgorici,dodanasimaosamvišeoddvade-setsamostalnihizložbikakouzemljitakoiuinostranstvu,iprekostopedesetgrupnihizložbi:Cetinje,Podgorica,HercegNovi,Budva,Čačak,Kraljevo,Beograd,Pančevo,NoviSad,Vršac,Sarajevo,Zagreb,Ljubljana,Dubrovnik,Mostar,Bari,Rim,Venecija,Pariz,Keln,Frankfurt,Kasel,Toronto,Berlin,Drezden...PredstavljaosamCrnuGorunaVenecijanskomBijenalu2001god.zajednosapoznatimruskimumjetnikomOlegomKulikom,kojajeodržanauJugo-slovenskompaviljonu.Zasvojdosadašnjirad,dobiosamvišenagradaipriznanja,odkojihizdva-jam:-ULUCG – 1984, 1989, 2004.Nagrade sa imenima Petra Lubarde,MilaMilunovićaiRistaStijovića.-Likovnisalon»13Novembar«Cetinje–1983i1989,prvenagradeiliGrandprixsalonai1991nagradugradaCetinja.IstičemnajvećepriznanjekojeCrnaGoradodjeljujezastvaralaštvoizoblastikulture »Trinaestojulsku« nagradu 1993. godine.Radio sam scenografije za predstave u PozorištuDODEST, CrnogorskomnarodnompozorištuuPodgoriciiKraljevskompozorištunaCetinju.

IzdavačKraljevsko pozorište Zetski dom CetinjeZaizdavačaLjubomir Đurković direktor

Urednik Božo KoprivicaProgrampripremioĐorđije Radoičić

Dizajn Studio Đurić PodgoricaPriprema DigitalPrintCentar Podgorica

ŠtampaTiraž2500

Cetinje, oktobar 2005.

KRALJEVSKO POZORIŠTE “ZETSKI DOM”CETINJE

sezona2005/2006.