vinski knjiga.pdf

1Vinski turizam Vojvodine

Univerzitet u Novom Sadu | Prirodno-matematiki fakultetDepartman za geografiju, turizam i hotelijerstvo

Novi Sad, 2012.

Dr Tatjana Pivac

VINSKI TURIZAM VOJVODINE monogr afija

2 Vinski turizam Vojvodine

Univerzitet u Novom Sadu | Prirodno-matematiki fakultetDepartman za geografiju, turizam i hotelijerstvo

Dr Tatjana Pivac

VINSKI TURIZAM VOJVODINE ISBN ?????????????????

Glavni i odgovorni urednik (PMF)Prof. dr Neda Mimica Duki, dekan

Glavni i odgovorni urednik (DGTH)dr Lazar Lazi

Urednitvodr Branislav urev

dr Sneana Besermenjidr Ugljea Stankov

Recenzentidr Lazar Lazi

redovni profesor Prirodno-matematikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadudr Sneana Besermenji

redovni profesor Prirodno-matematikog fakulteta Univerziteta u Novom Sadudr Jovica Dobrii

vanredni profesor Geografskog fakulteta iz Beograda dr Selim airovi

vanredni professor Prirodno-matematikog fakulteta iz Nia

tampaStojkov, Novi Sad

Tira300

IzdavaPrirodno-matematiki fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo,

Trg D. Obradovia 2, 21000 Novi Sad www.dgt.uns.ac.rs

Odlukom Nastavno-naunog vea PMF sa ?????? sednice odrane ?????????? rukopis je prihvaen za tampu kao monografija


Sadraj

Sadraj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Metodoloke osnove rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Predmet rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Cilj rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Zadaci rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Metode istraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Oekivane naune vrednosti rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Razvoj vinogradarstva i vinarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Predmet i zadaci vinogradarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Znaaj vinove loze i njenih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Sadanje stanje vinogradarsko vinarske proizvodnje u Evropskoj Uniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Vinogradarstvo i vinarstvo Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Sadanje stanje u vinogradarstvu Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Rejonizacija vinogradarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Vinogradarska geografska proizvodna podruja vinorodne Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Kvalitativne karakteristike vinarstva Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Sorte vinove loze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Evroazijske vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Najee gajene sorte vinove loze u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Klimatski faktori od vanosti za uzgoj vinove loze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Uticaj suneve svetlosti na vinovu lozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Uticaj temperature na vinovu lozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Uticaj vlage na vinovu lozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Uticaj strujanja vazduha (vetra) na vinovu lozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Sastav vazduha i njegov uticaj na vinovu lozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Zemljini (edafski) faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Uticaj zemljita na vinovu lozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Hemijski sastav zemljita i njegov uticaj na vinovu lozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Ostali ekoloki faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Uticaj poloaja (lokacije) na vinovu lozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Uticaj ampelotehnikih mera na vinovu lozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27


Organska proizvodnja groa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Vino kao turistiki proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Vinska kultura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Etiketa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Prehrambeni proizvodi u turizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Vino kao prehrambeni proizvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Vino u ishrani ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Vinski turizam i vinski putevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Evropska Unija i vinski turizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Primeri projekata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Vinski turizam (enoloki turizam) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Vinski turisti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Ponaanje potroaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Motivacija vinskog potroaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Usluge u vinskom turizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Potrebe za vinskim turizmom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Vinski turizam kao vinski posao aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Odabir destinacije u vinskom turizmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Koristi od vinskog turizma za lokalnu zajednicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Vinski putevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Istorijat vinskih puteva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Koristi od vinskog puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Vinski putevi u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Prirodno-geografske karakteristike Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Reljef . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Klimatske prilike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Hidrografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Pedoloke prilike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Drutveno-geografske karakteristike Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Demografski potencijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Saobraajna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Prirodna dobra kao komplementarne turistike vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Kulturna dobra kao komplementarne turistike vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Vinogradarski rejoni Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Sremski rejon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

Frukogorsko vinogradarstvo i vinarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Istorijat Sremskokarlovakog vinogradarstva i vinarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Istorijat vinogradarstva i vinarstva na teritoriji Iriga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Istorijat vinogradarstva i vinarstva u Banotoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Istorijat vinogradarstva i vinarstva u Erdeviku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83


Vinogradarstvo i vinarstvo danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Banatski rejon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Istorijat vinogradarstva i vinarstva Vrakog kraja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Istorijat vinogradarstva i vinarstva u oki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Istorijat vinogradarstva i vinarstva na Bisernom ostrvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Vinogradarstvo i vinarstvo danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Rejon Subotiko-horgoke peare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Istorijat vinogradarstva i vinarstva Subotiko-horgoke peare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Vinogradarstvo i vinarstvo danas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88

Vinogradarstvo i vinarstvo u turizmu Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Podrumarstvo i proizvodnja vina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Podrumarstvo u Sremskom rejonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Podrumarstvo u Banatskom rejonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Podrumarstvo u Subotiko-horgokom rejonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Muzeji posveeni vinarstvu i vinogradarstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Potencijali (potencijalne lokacije) za osnivanje muzeja vinogradarstva i vinarstva u Vojvodini . . . . . 94Muzeji vina u Srbiji i u svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Turistike manifestacije posveene vinu i vinovoj lozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Vinske manifestacije u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Vinski festivali u svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Vitezovi vina u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Vinarije koje mogu biti ukljuene u vinski put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Vinarije u Vrcu i okolini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Vinarije u Subotiko-horgokoj peari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Vinarije na Frukoj Gori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Vinarije u Temerinu, Kovilju, Feketiu i urugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Vinarije u dolini Tise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Pestel analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Politiki faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Ekonomski faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Socijalni faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Tehnoloki faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Zatita ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Pravni faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

SWOT analiza stanja vinske regije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Unutranji faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Spoljanji faktori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

TOWS matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Predlog strategije razvoja vinskog turizma u vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Vizija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Ciljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Predlog modela implementacije strategije razvoja vinskog turizma Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

Marketing vinskog turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140Turistiko trite vinskog turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

Strategija rasta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Elementi marketing MIKS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142


Turizam vina i internet - internet marketing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Turistiko umreavanje vinski klasteri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147Primer 1: Vinski klaster u dolini Napa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148Primer 2: Vinski klaster Srem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Turizam vina ruralni razvoj i odrivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Ciklus evolucije turistike oblasti po Batleru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Primena razvojnog modela u vinskim turistikim mestima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

Sluaj Napa doline u Kaliforniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

Afirmisana vinogradarska podruja u svetu studija sluaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157Vinski turizam Starog sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

Francuska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158Portugalija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159Italija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Maarska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161panija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163Nemaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Vinski turizam Novog sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164Juna Afrika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Australija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Novi Zeland . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166SAD Zapadna obala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166SAD - Istona obala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167Kanada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167ile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168Argentina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168Izrael . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

Vinski turizam u zemljama u naem okruenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Istona Evropa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Istoni Mediteran . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170Vinski turizam u zemljama bive Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171Slovenija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172Makedonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173Crna Gora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174Bosna i Hercegovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

Eksterni benmarking vinskog turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Zakljuna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

Literatura i izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

Biografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191


O vinskom turizmu i ansi koju Srbija ima se tek poinje priati. Domae li-terature gotovo i da nema, tako da se tokom pisanja ove monografije koristila dosta obimna inostrana literatura.

Veliko iskustvo i korist prilikom pisanja rada je predstavljao boravak u Bordou, tokom jula 2007. godine. Tokom nekoliko dana imala sam priliku da obiem svetski najpoznati-ju vinsku regiju, da vidim i da se upoznam sa radom nekoliko savremenih vinarija u samom Bordou i njegovoj okolini.

Neprocenljiva je moralna podrka koju su mi pruali suprug, sinovi i roditelji. Bez njiho-ve bezrezervne ljubavi, ne bih mogla sve ovo postii i biti ovde gde sad jesam.

Profesorima dr Jovanu Romeliu, dr Sai Kicoevu, dr Slobodanu Joviu zahvaljujem se na korisnim savetima i pomoi. Zahvaljujem se i profesorima dr Lazaru Laziu, dr Dobrici Jo-

viiu sa Geografskog fakulteta u Beogradu, dr Selimu airoviu sa Prirodno-matematikog fakulteta iz Nia, kao i svim ostalim lanovi-ma kolektiva Departmana za geografiju, turi-zam i hotelijerstvo koji su podrali realizaciju ove monografije.

Naroito se zahvaljujem mojim kolegama dr Sneani Besermenji, dr Kristini Koi i dr Tamari Luki na estim razgovorima, savetima i pomoi prilikom pisanja rada.

U toku izrade monografije i tokom teren-skog istraivanja, naila sam na veliku predu-sretljivost, razumevanje veoma interesantnih ljudi, pravih zaljubljenika u vinogradarstvo i vinarstvo. Bez sjajnih sagovornika koje sam imala prilike da sretnem prilikom terenskog istraivanja, sadraj ovog rada bi bio nepotpun.

Novi Sad, februar 2012.dr Tatjana Pivac

Predgovor


okot, loza i groe (Fruktus Vitis vinife-rae) simboliu radost, plodnost, mudrost i ivotnost. O postojanju loze u najstari-ja vremena svedoi Sveto pismo koje kae da je Noje prvi posadio divlju lozu, da bi je obla-gorodio i iz groa sok iscedio, prvi pio njene opijajue sokove, ali i bio prvi koji se opio. Go-tovo u svim mitologijama pominju se boan-stva koja ue ljude kako uzgajati lozu i napravi-ti vino, kao to je bog Dionis kod Grka i Bahus kod Rimljana.

Uzgoj vinove loze bio je poznat jo starim Egipanima, 3500 godina p. n.e. to potvruju ouvani reljefni crtei, koji pokazuju vinovu lozu i groe, a koji su otkriveni u grobnicama irom Egipta. Na osnovu starih zapisa zna se da su i Asirci pravili vino, a vinska kultura je bila poznata i u Mesopotamiji. Prikazi vinove loze i pijenje vina na grkim vazama, svedoe da vi-nogradarstvo i vinarstvo nije bilo nepoznato ni starim Grcima, a najvie zasluga za irenje ove privredne grane na Balkanu imaju Rimlja-ni, koji preuzimaju primat od Grka i usavrava-ju preradu groa i proizvodnju vina.

Savremeni turizam je skup pojava koje se na razliite naine manifestuju na turiste. Pored klasinih zadovoljenja potreba turista za puto-vanjima i otkrivanjem novih kontinenata, turi-sti sve vie imaju potrebu za karakteristinom hranom i piem nekog odreenog prostora.

Poslednjih petnaest-dvadeset godina, svet-ski turizam, s obzirom na interes korisnika, ukljuio je u ponudu vinski segment, koji se

pokazao veoma uspenim. Vinski turizam pri-sutan je u najpoznatijim svetskim vinogradar-skim regijama u Italiji, Francuskoj, Nemakoj, Austriji, Kaliforniji. Svakako ne treba izostavi-ti Australiju i Novi Zeland koje imaju u posle-dnjih desetak godina izuzetno razvijen vinski turizam, za koji slobodno moemo da kae-mo da zauzima primat u odnosu na druge obli-ke turizma. Vinski turizam je u Evropi veoma unosan posao. Veina zemalja u naem okrue-nju uspela je da u svojoj sredini uspeno rei, sti-mulie i organizuje takozvani vinski turizam stvaranjem vinskih puteva kao to su Vinske ceste u Sloveniji i Hrvatskoj, u Nemakoj i Au-striji itd. Vinski put predstavlja poseban oblik prodaje vina, ugostiteljskih, turistikih i poljo-privrednih proizvoda jednog vinarskog kraja. Njega ine prirodne lepote, specifinosti okoli-ne kroz koju put vodi, kulturno-istorijske zna-menitosti, tradicija i posebnost vinogradarskog podruja. Pod vinogradarskim podrujem se podrazumeva vei broj proizvoaa vina, kao i onih koji se bave vinogradarstvom, vinarstvom i proizvodnjom drugih specijaliteta tog kraja.

U irokoj lepezi drutvenog i prirodnog bo-gatstva Vojvodine koji ine okosnicu razvoja turizma, posebno mesto u formiranju turisti-kog proizvoda zauzima vinogradarstvo i vi-narstvo. Kroz vekove sve se vrtelo i odvija-lo oko vina. Vino je uslovljavalo ekonomski i kulturni razvoj pojedinih mesta u Vojvodini (Sremski Karlovci, Vrac, Irig). Do dananjih dana vino je zadralo svoj vekovni presti, svoj

Uvod


kvalitet i renome i uinilo prepoznatljivim ovaj kraj u celom svetu. I s toga je opravdano da se u turistikoj ponudi Vojvodine nau nadaleko uvena, autentina vina koja e vratiti nekada-nji sjaj vinu sa ovih prostora i pretoiti dugu tradiciju vinogradarstva u 21. vek.

Srbija kao zemlja, u ovom pogledu, itekako ima ta da ponudi stranom i domaem gostu, ali to mora da bude uraeno tako da se u pot-punosti ispune svi standardi za ovaj vid tur-

izma kakav se praktikuje u vinarski razvijenim zemljama Evrope. Otvaranje vinskih puteva ili vinskh staza predstavlja delotvoran vid sti-mulacije pri emu se proizvoai nalaze u po-ziciji da od proizvodnje i prodaje vina mogu pristojno da ive. Vinski putevi Vojvodine si-gurno bi znaajno doprineli podizanju kvali-teta vina i odrazili bi se povoljno na standard proizvoaa kao i svih onih koji bi bili ukljue-ni u ovu akciju.


Savremeni turista ima probrane zahte-ve i opredeljuje se za odabrane progra-me, koji e zadovoljiti njegove najtanani-je turistike potrebe. Turistika trita Evrope i sveta su prezasiena stereotipnim i vienim programima, koji se godinama ne menjaju. Savremeni turista trai nove, specifine pro-store, kao i nove naine prezentacije turisti-kih proizvoda.

Vinski turizam je prisutan u najpoznatijim vinogradarskim regijama poput Toskane i Pi-jemonta u Italiji, Burgundije i Bordoa u Fran-cuskoj, Rajnska oblast u Nemakoj, Gradi-e u Austriji, Kalifornija u SAD-u i td. U svetu se vino sve vie tretira kao nain ivota, obave-zni deo stila. Vino je inspiracija za otkrivanje novih teritorija, posetu poznatim i cenjenim podrumima, potraga za novim proizvoaima, upoznavanje drugih kuhinja, obiaja, navika i manifestacija.

Prostor Vojvodine raspolae ureenim i stabilnim vinogorjima sa znaajnom vino-gradarsko-vinarskom proizvodnjom. Ovi tra-dicionalni vinogradarsko-vinarski prostorni kompleksi mogu biti, kako svetska iskustva pokazuju, znaajan predmet turistike tra-nje. Dosadanja iskustva pokazuju da su naa vinogorja veoma malo poznata stranim turi-stima, prvenstveno zbog nedostatka opte tu-ristike propagande, koja bi bila usmerena na prezentovanje svih elemenata integrisanog tu-ristikog proizvoda, odnosno njihove atrak-tivnosti.

Predmet radaPredmet analize i istraivanja u monografiji su: stanje i razvoj vinogradarstva i vinarstva u svetu i kod nas, razvoj vinskog turizma i for-miranje vinskih puteva, prirodno-geografski uslovi i faktori koji pogoduju gajenju kvalitetne vinove loze i proizvodnji vina u Vojvodini, isto-rijski razvoj vinogradarstva i vinarstva, vrste i karakteristike vina, ouvanost starih podruma (prilagoavanje turistikoj tranji odnosno po-seti turista), turistike manifestacije posveene vinu (vinogradarski sveci), mogunost osniva-nja muzeja vinogradarstva i vinarstva, turisti-ke vrednosti vinogorja.

U daljem radu predloena je strategija raz-voja vinskog turizma i date su PESTEL, SWOT, TOWS, PORTER, ANSOFF matrica i Ben-marking analiza. Da bi se videlo stanje vin-skog turizma u Vojvodini data je komparacija sa afirmisanim vinskim prostorima u Evropi, Americi, Australiji... Rad se zavrava sa pred-lozima moguih pravaca razvoja i unapreenja vinskog turizma.

Cilj radaCilj rada je usmeren na iznalaenje naina za unapreenje i bolju turistiku prezentaciju po-tencijala koje nude vojvoanska vinogorja, na podsticanje razvoja turizma, koji e omogui-ti da se turistiki reprezentativne atraktivnosti stave na trite i da se ostvare pozitivni eko-nomski rezultati. Izdvajanjem vinogorja kao

Metodoloke osnove rada


posebnog turistikog proizvoda postoji mo-gunost produenja turistike sezone (vinski turizam preterano ne zavisi od godinjeg doba i aktuelan je preko cele godine), poveala bi se potronja posetilaca i geografski proirila turi-stika potranja. to se tie potranje, kod vin-skog turizma raste broj sofisticiranih posetio-ca koji trae doivljaj putem kojih mogu uiti o kulturi i ivotnom stilu destinacija, a upra-vo vinogradarska podruja nude uspenu kom-binaciju vina, hrane i kulturnih sadraja. Voj-vodina kao relativno novo vinsko podruje u globalnim okvirima, koje se tek treba pozicio-nirati na irem regionalnom meunarodnom tritu, u velikoj meri moe da iskoristi poten-cijale turizma vina i da turistikoj privredi po-nudi dodatni proizvod.

Zadaci radaZadaci su sistematizovani po sledeim tezama: Sagledavanje karakteristika vinskog tur-

izma Utvrivanje trenutnog stanja vinogorja na

teritoriji Vojvodine Analiza stepena atraktivnosti i mogunost

turistike posete Istraivanje o vlasnicima vinarija i njihovoj

spremnosti i sposobnosti da uu u sastav regionalnog turistikog proizvoda

Poreenje sa afirmisanim vinogradarskim podrujima Evrope, Amerike, Australije

Utvrivanje svih uslova za razvoj vinskog turizma

Metode istraivanjaMetode istraivanja koje e se koristiti su sle-dee: Terenska istraivanja (metod posmatranja,

razgovor sa vlasnicima vinarija)

Istorijski metod (literatura, statistiki poda-ci, pisana dokumenta, istraivanje rezultata srodne tematike u inostranstvu)

Metoda analize Metod komparacije Kartografski metod Deskriptivna metoda Metoda kritinosti PESTEL analiza SWOT analiza TOWS matrica PORTER matrica Ansoff matrica Benchmarking analiza

Oekivane naune vrednosti radaUzimajui u obzir nivo istraivanja, oekivane istraivake i naune vrednosti bi bile: Identifikacija vojvoanskih vinogorja, utvr-

ivanje turistike atraktivnosti i stanja ne-ophodne za razvoj vinskog turizma, dopri-nee pronalaenju nedostataka koje treba prevazii kako bi se ovi potencijali nali na turistikom tritu,

Komparacija sa poznatim vinogorjima u Maarskoj, Hrvatskoj, Francuskoj, Itali-ji, paniji i Americi doprinee pronalaenju mesta i uloge vojvoanskih vinogorja u vin-skom turizmu,

Modifikacija uspenih stranih modela i nji-hovo prenoenje na stanje u Vojvodini,

Rezultati PESTEL, SWOT, TOWS matrice, Porter, Ansof matrice i Benmark analize e doprineti pronalaenju i konkretizaciji problema koje treba prevazii, kao i prava-ca kojima treba teiti u afirmisanju potenci-jala vinogorja Vojvodine, kao realnih stra-tekih pravca u razvoju turizma Vojvodine i cele zemlje.


Predmet i zadaci vinogradarstva

Vinogradarstvo je grana poljoprivrede, tani-je zemljoradnje, koja se bavi gajenjem vinove loze u vinogradima i gajenjem podloga u kale-marskim matinjacima. Prema ekonomskim rezultatima vinogradarstvo je dugotrajno-vi-sokovredna proizvodna orjentacija u sistemu iskoriavanja zemljita (Romeli, Lazi, 2000).

Vinogradarstvo je nauka koja prouava vi-novu lozu, njena bioloka svojstva, zahteve prema uslovima sredine i mere (naine) za re-gulisanje razvitka, porasta i plodonoenja loze u cilju dobijanja to veih prinosa kvalitetnog groa. Prema materiji koju izuava, vino-gradarstvo se praktino deli na opte i pose-bno (ampelografija). Opti deo vinogradarstva obuhvata biologiju, ekologiju, razmnoava-nje vinove loze i proizvodnju sadnog materija-la i uvanje stonog groa. U posebnom delu vinogradarstva izuavaju se sorte Vitis vinife-ra i lozne podloge, njihove morfoloke, biolo-ke i tehnoloke osobine i svojstva (Buri, 1972).

Procena znaaja vinogradarstva u ekonomi-ci poljoprivredne proizvodnje vri se na osnovu sledeih kriterijuma:

znaaj u ishrani stanovnitva efikasno korienje zemljita masovno zapoljavanje radne snage i do-

prinos stvaranju dohotka u domainstvima manjih proizvoaa

uticaj vinogradarstva na razvoj nekih indu-strijskih grana

mogunost pozitivnog uticaja na platni bi-lans zemlje posredstvom izvoza itd.

Vinogradarstvo je radno-intenzivna grana poljoprivrede, to je bitno pri zapoljavanju radne snage. Proizvodnja je trino usmerena, omoguava prodaju kako groa, tako i prera-evina i moe pod povoljnim uslovima biti zna-ajan izvor prihoda. Takoe, vinogradarstvo omoguava razvoj niza grana, grupa i podgru-pa industrija, kao to su proizvodnja vina, vin-skih destilata, vinjaka i rakije od groa i vina; proizvodnja hemijskih sredstava za zatitu vi-nove loze; industriji koja se bavi proizvodnjom mehanizacije za obavljanje poslova u vinogra-darstvu i industrijskoj preradi groa (Rome-li, Lazi, 2000).

Znaaj vinove loze i njenih proizvoda

Mnogostruke su koristi od vinove loze. Groe u ljudskoj ishrani ima veliku hranjivu, dijetal-nu i lekovitu vrednost. U 1 kg groa nalazi se

700-1200 kalorija, zavisno od sadraja eera u njemu. Rauna se da 1 kg groa, prosenog sadraja eera, moe dati organizmu oko 30%

Razvoj vinogradarstva i vinarstva


potrebne dnevne koliine kalorija. Jednom ki-logramu groa po kalorinosti odgovara 1190 gr kropmira, 1105 gr mleka, 387 gr mesa i 227 gr hleba. Groe sadri znatan broj veoma vanih sastojaka: eera, organske kiseline, mineralne materije (K, Na, Ca, Mg, P, S, Fe, Cu, Mn, Zn, Al, Cl, B, J i dr), niz vitamina (A, B, C, E, P), aromatine materije, taninske materije i dr.

Zbog povoljnog dejstva groa na ljudski organizam, u svetu se neprestano poveava po-tronja groa u sveem stanju. Manji deo gro-a se troi u sveem stanju, a vei deo slui

kao sirovina za proizvodnju vina, groanog soka, suvog groa, groanog meda i dru-gih prehrambenih proizvoda. Najvea koliina groa se preradi u vino, te je ono najmasovni-ji oblik prerade i potronje groa (Buri, 1972).

Znaaj vinove loze nije samo u grou i pre-raevinama od njega. Njen znaaj je mnogo iri. Pre svega, loza se moe gajiti i na zemlji-tima na kojima najvei broj drugih kultura ne bi bio rentabilan ili se ne bi uopte mogao gajiti. Takva su kamenita, ljunkovita i veoma pesko-vita zemljita (Buri, 1972).

Sadanje stanje vinogradarsko vinarske proizvodnje u Evropskoj Uniji

Proizvodnja vina je na vrhu sektora poljopri-vredne proizvodnje Evropske unije i uporeu-jui (izraeno u veliini) znaajno je vee od proizvodnje eerne repe ili maslinovog ulja i priblino isto kao proizvodnja penice. Proiz-vodnja vina je veoma znaajna za zemlje june Evrope, ali ubudue i za neke zemlje na seve-ru. Vinski sektor uestvuje sa oko 10% u ukup-noj poljoprivrednoj proizvodnji u Francu-skoj, Italiji i Portugaliji. U paniji, koja je trea po povrinama pod lozom u Evropskoj uniji, vino uestvuje sa neto vie od 3% u vrednosti ukupnog poljoprivrednog proizvoda. Prema udelu u ukupnoj raspodeli u nacionalnom po-ljoprivrednom proizvodu Luksemburg je naj-vei kada je u pitanju proizvodnja vina sa 11%, slede Slovenija sa 8,4% i Austrija sa 8,4%. Od ukupno 27 lanica, u 12 zemalja je zastupljena proizvodnja groa i proizvodnja vina. Radi objektivnije procene ukupna proizvodnja vina uporeena je sa ukupnom proizvodnjom pe-nice, eerne repe i maslinovog ulja. U proseku vinski sektor i penica su priblino isto zastu-pljeni u EU-27. Uslove za gajenje masline imaju

samo zemlje Mediterana, a kako su prvi zasa-di u starom veku bili kombinovani vinova loza

- maslina, ostaje dilema ta je isplativije. eer-na repa kao izvor eera moe biti partner - konkurent vinovoj lozi. U prvom sluaju e-erna repa i vinova loza iz EU sigurnije izlaze na svetsko trite gde je prisutna eerna trska kao veliki konkurent. U drugom sluaju saha-rozi u tehnologiji prerade i obrade hrane, kon-kurie ukuvana ira koja se dobija od groa. U Evropskoj uniji ima 2,4 miliona individual-nih proizvoaa vina i oni gaje lozu na 3,6 mi-liona hektara. Prosena veliina poseda iznosi 1,5 hektara. Rumunija je izuzetak. Naime, regi-strovano je oko 950.000 vinogradara i prose-na veliina percele iznosi 0,2 hektara. Vino u EU podeljeno je po kvalitetu u dve kategorije. U vinogradarskim rejonima priblino na 40% povrina gaje se sorte od kojih se dobija stono vino. U specifinim rejonima gaje se sorte koje daju kvalitetno vino i to je na 60% povrina. Ova podela na kvalitetne kategorije izmeu zemalja lanica zavisi i od toga kako su gru-pisana vina na nacionalnom nivou. U nekim


zemljama lanicama praktino sva vina sma-traju se kao kvalitetna. U poreenju sa dru-gim gajenim biljkama, vinogradarstvo je iz-razito intenzivna kultura. U 2005. godini na vinogradarsko - vinarskim imanjima bilo je zaposleno 2.200.000 ljudi (puno radno vreme). Ako se ukljue pratee grane ovog sektora, broj ukupno zaposlenih kada je u pitanju proizvo-dnja vina je mnogo vei. Nivo zaposlenosti u ovom sektoru iznosi 22% od ukupno zaposle-nih u poljoprivredi. Proporcija je vea u Ru-muniji: 705.000 zaposlenih godinje, to iz-nosi 32% od ukupno zaposlenih u EU. Sledi Italija sa 455.000 zaposlenih ili 20%, Portugali-ja sa 227.000 ili 10%. U Francuskoj 8% i u pa-niji 7% aktivno je zaposleno u vinogradrstvu

- vinarstvu. Porodini rad na imanju je domi-nantan i ini 81% od ukupno zaposlenih. Plae-ni radnici su cenjeni u Francuskoj, ekoj Re-publici i Sloveniji, gde uestvuju sa vie od 60% u sektoru vinogradarstva - vinarstva. U vreme EU-15 specijalizovana proizvodnja vina bila je u prednosti i iznad proseka u poljoprivredi. Podaci do 1990. to potvruju. Vinski sektor je poeo da se razvija postojano izmeu 1993. i 1999. godine, ali se ovaj trend promenio i naglo poeo da pada posle 2000. godine sa kratkim povratkom u 2004. godini. Proseni dohodak po uslovnom radniku oboren je na 12% izmeu 1999. i 2003. godine. Prosean dohodak u vin-skom sektoru menja se u irokim granicama zavisno od regiona i tipa vina koji se proizvo-di. Proizvoai u Francuskoj i Luksemburgu imaju dohodak koji je mnogo vei od prose-ka, dok u paniji, Grkoj i Portugaliji ljudi iz istog sektora zarauju vrlo malo. Kada se po-gleda kako je rasporeeno proizvedeno vino po koliini i vrednosti izmeu vodeih lani-ca uoavaju se znaajne razlike. Za poslednjih pet godina, u Evropskoj uniji proizvedeno je

u proseku 185 miliona hektolitara vina godi-nje, sa vrednou od 15,6 milijarde evra. Bu-garska i Rumunija, koje su lanice od januara 2007. godine proizvode oko 2 miliona i 5 mi-liona hektolitara. Francuska je najvei proiz-voa, sa prosekom od 53 milona hektolitara, to ini 28,6% od ukupne proizvedene koliine vina u EU. Zahvaljujui kvalitetu vrhunskih proizvoda, Francuska sama donosi u EU vie od polovine ukupno ostvarene vrednosti vina

7,4 milijarde evra. Italija je druga po redu sa oko 50 miliona hektolitara ili 27,2% od ukup-ne koliine proizvedenog vina sa 4 milijarde evra ili izraeno u relativnoj vrednosti 25,2%. panija je trei po veliini proizvoa sa 45 mi-liona hektolitara vina (24,7%) godinje, ali je ostvarena vrednost skomna svega 1,2 milijar-de evra ili sa 7,8% uestvuje u ukupnoj vredno-sti proizvedenog vina u EU. Vino proizvedeno u Nemakoj vredi kao i pansko, uprkos ma-njoj ostvarenoj koliini, svega oko 10 miliona hektolitara. Portugalija proizvodi 7,2 miliona hektolitara vina koje vredi oko jednu milijar-du evra godinje zahvaljujui visokoj vredno-sti vina kao to je Porto (prof. dr Branislava Sivev: http://www.agroplod.rs/zemljoradnja/vinogradarstvo/proizvodnja-vina-novosti-u-sektoru-evropske-unije/).

Reforma sektora vinogradarstva i proizvo-dnje vina koju je zbog stanja na tritu 2008. zapoela Evropska unija trebalo bi da vinima iz EU vrati reputaciju i povea njihovo uee na svetskom tritu. Uvedena su jasna i efektivna pravila za uspostavljanje balansa izmeu ponu-de i potranje. Mere su teile i da ouvaju tra-dicije proizvodnje vina u Evropi i unaprede so-cijalnu ulogu vinogradarstva i znaaj koje ono ima u ouvanju ivotne sredine (http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/1887-francuska-protiv-liberalizacije-sadnje-vinograda-u-eu).


Vinogradarstvo i vinarstvo Srbije

Srbija je jo od davnina proizvodila izvrsna vina koja se mnogo razlikuju od jednog do dru-gog regiona. Istorija srpskog vinarstva dua je od 1000 godina. Od poetka srpske drave u 8. i 9. veku, a naroito u doba dinastije Nemanji-a, od 11. do kraja 14. veka, srpski vladari po-sebno su negovali kulturu gajenja vinove loze. U doba cara Duana (1308-1355) donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kva-litet, o emu svedoi zapis iz Povelje Stefana Pr-vovenanog. Sam car Duan je posedovao veli-ke vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i po-druma u Velikoj Hoi vino je keramikim vi-novodom dugim 25 kilometara dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren. U srednjovekovnoj Srbiji, pehar vina je bio dijalog, dogovor, zakletva, opomena, obeanje, zakon i obiaj. Kad su june predele Srbije zauzeli Turci, Srbi su se selili na sever i u doba kneza Laza-ra (1329-1389), u drugoj polovini 14. veka, gla-vno vinogradarsko sredite postaje Kruevac sa okolinom (Markovi, 2011). Za vreme turske vladavine u Srbiji je dolo do unitavanja veli-kog dela vinograda, jer je konzumiranje alko-hola kod muslimana zabranjeno. Stvari se me-njaju nabolje posle osloboenja od Turaka kada u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogra-darstva koje postaje najznaajnija privredna grana i tako 1848, u vreme austrougarske vla-davine osnivanjem Navipovog podruma po-inje organizovana proizvodnja vina u Srbiji. U vreme dok je filoksera harala vinogradima Francuske, Srbija se pojavljuje kao proizvoa i izvoznik vina u Francusku (1890-1895).

Srpski vladari su zasluni za razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva i u modernim vre-menima, naroito kralj Petar Prvi Karaore-

vi (1844-1921) i njegov sin Aleksandar (1888-1934). Oni su poetkom 20. veka u centralnoj Srbiji na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kralje-vog podruma postojala je i Venaka vinogra-darska zadruga koja je bila poznata po proiz-vodnji penuavog vina, znana kao jedna od najveih vinarija na Balkanu (http://www.srbi-ja.travel/destinacije/putevi-vina/istorija-vino-gradarstva-i-vinarstva/; http://www.vinopedia.rs/?page_id=495).

Zabeleeno je da se vino iz Negotina pilo i u Beu. Od 70-tih godina 19. veka iz Krajine se iz-voze kvalitetna vina u Francusku, Austrougar-sku, Nemaku, Rusiju, vajcarsku, Rumuniju i druge zemlje. Vino je izvoeno preko pristani-ta u Radujevcu, brodovima do Bordoa.

Vinogradarstvo i vinarstvo Srema je jedno od najstarijih i najznaajnijih u ovom delu Ev-rope. Tako su Karlovci svoju slavu stekli pre svega zahvaljujui svojim vinogradima i vini-ma koja su se pila irom Evrope. Vinski podru-mi u Sremskim Karlovcima i Irigu su i danas pravi doivljaj za putnike i goste. Oni su posle Prvog svetskog rata podizani u vidu laguma sa drvenim svodovima. Za vrenje i uvanje vina koristila su se iskljuivo drvena burad sa drve-nim ili metalnim obruima. I danas se moe nai jedan broj podruma sa drvenim sudovima, mada se sve vie prelazi na metalne. Karlova-ni koji su bili uveni po svojim specijalnim vi-nima ausbruhu i bermetu, su 90-tih godina 20. veka obnovili proizvodnju ovih vina. Tehnolo-gija pravljenja uvala se i prenosila kao tajna u karlovakim porodicima.

U Srbiji je pronaen i veliki broj muljaa i presa za groe, kao i posuda za vino iz raz-


liitih istorijskih perioda. Takoe, brojni su i spomenici na kojima su prikazani vinova loza, groe i berba.

Najstarijim autentinim sortama groa smatraju se: Prokupac i Tamjanika. Prokupac je sorta za crvena vina koja je bila poznata jo u ranom srednjem veku, a Tamjanika je muska-tna sorta poreklom iz June Francuske, poz-nata u Srbiji due od 500 godina (http://www.srbija.travel/destinacije/putevi-vina/put-vina-zupa/). Osim ovih sorti, danas se u Srbiji naj-vie uzgajaju ardone, Sovinjon Blan, Rajnski i ltalijanski rizling, Merlo i Kaberne Sovinjon.

Najvanija srpska vinogorja nalaze se u Ne-gotinskoj krajini (250 km istono od Beogra-da), u okolini Vrca (100 km severoistono od Beograda), na padinama Fruke Gore (80 km severozapadno od Beograda), u okolini Subo-tice (200 km severno od Beograda), umadiji (100 km jugozapadno od Beograda) i upi (230 jugoistono od Beograda). Dugu tradiciju sr-pskog vinarstva su u poslednjih 10 godina ob-novili brojni privatni proizvodai koji su izgra-dili moderne podrume i ve postali poznati i izvan granica Srbije (http://www.serbiatourist-guide.com/live/Food_and_drink/Drinks/Wi-ne+?languageId=4).

U Srbiji postoje veoma povoljni agroekolo-ki uslovi za gajenje vinove loze i proizvodnju vina, tako da vinogradarstvo predstavlja zna-

ajnu granu agroindustrijskog kompleksa u naoj zemlji. Najvei deo proizvedenog groa prerauje se u vino, koje, kao najkultivisani-je i najcivilizovanije pie danas ima poseban znaaj u svetu i predstavlja najskladniju do-punu hrane. Pored toga, brojna istraivanja u enologiji i medicini potvruju lekovita svojstva vina. Meutim, brojni problemi ve dui niz godina prisutni u vinarstvu i vinogradarstvu, doveli su do alarmantnog smanjenja povrina pod vinogradima i niza nedostataka vezanih za proizvodnju i kvalitetet vina. Od velikog izvoz-nika postali smo uvoznik o emu svedoi inje-nica da je koliina uvezenih vina na naem tr-itu vea od domae ponude.

Kada se ima u vidu svojinski odnos, 85% vi-nograda u Srbiji pripada individualnim proiz-voaima, to samo govori o brojnim usitnje-nim povrinama pod vinovom lozom. Ostatak pripada velikim proizvoaima u tzv. drutve-nom sektoru, ija su se vina izvozila i zadovo-ljavala potrebe domaeg trita. Posebno za-brinjava podatak da se sa tih 85% vinograda u privatnom sektoru dobija samo 20-25% vina dobrog ili prihvatljivog kvaliteta.

S obzirom na to da postoje male anse da se znaajnije povea povrina zasada vinove loze, potrebno je pokrenuti akciju da se bar pobolj-a kvalitet vina.

Sadanje stanje u vinogradarstvu Vojvodine

Od sorti vinove loze koje se danas najvie gaje na prvom mestu se nalazi italijanski rizling ije je uee u ukupnim povrinama 57%, zatim upljanka sa 8,8%, rajnski rizling 6,8%, kao i sorte iz grupe pinot. Ukupan broj okota kree se oko 58.000.000 sa kojih se proizvede prose-no oko 87.000 tona groa.

Najvei doprinos razvoju, poveanju kva-liteta i obima proizvodnje groa daje nau-no-istraivaki rad iz oblasti vinogradarstva koji se obavlja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, povrine pod vinogradima u 2009.


godini u Vojvodini bile su 9.817 ha. Navedene ukupne povrine pod vinogradima su smanje-ne u odnosu na 1999. godinu za vie od 2.000 ha. Do krenja je dolo pre svega zbog nepo-voljne starosne strukture, neadekvatnog sorti-menta, a najvie zbog loe ekonomske politike prema ovoj grani poljoprivrede (visine otkup-ne cene groa, neuredna isplata, nepovoljno kreditiranje, nekontrolisan uvoz groa i vina itd.).

U poslednjih desetak godina, nakon propa-danja plantaa drutvenih vinograda, javlja se prilian broj individualnih proizvoaa gro-a i vina sa savremenim zasadima i vrhun-skom proizvodnjom vina. Veina povrina vi-nograda i proizvodnje groa (oko 72%) je na porodinim (individualnim) poljoprivrednim gazdinstvima. Starost vinograda je u prose-ku oko 25 godina, sa stopom nestajanja zasada od 3% godinje. Prosena proizvodnja vinskog groa je oko 75 hiljada tona, odnosno 200.000 hektolitara vina (1999-2009).

Proizvodnja groa, odnosno podizanje novih zasada vinograda u nekoliko zadnjih go-dina je potpomognuto od strane Vlade Repu-blike Srbije u vidu podsticajnih bespovratnih sredstava za sadni materijal.

Proizvodnja groa je izrazito radno-in-tenzivna, u proseku za dvadeset puta vea od proizvodnje penice. Na njenu ekonominost utiu visoki proizvodni trokovi. Proizvede-no vino znatno se razlikuje po kvalitetu, od vr-hunskih vina pa sve do vina loeg kvaliteta, kao posledica slabe kontrole, kako u podizanju vi-nograda tako i u prometu vina (podaci dobijeni u Izvrnom veu Vojvodine, Pokrajinski sekre-tarijat za poljoprivredu).

Statistiki podaci pokazuju tendenciju sma-njivanja vinogradarskih povrina. Uzrok treba traiti u nedostatku radne snage, potrebama za velikim investicijama i nestabilnom tritu. Godinja proizvodnja groa pokazuje izrazitu promenljivost, to je rezultat zavisnosti prinosa od vremenskih uslova.

Tabela 1. Vinogradi, proizvodnja groa i vina u Vojvodini od 1999 . do 2009 . godine

God. UkupnoPovrina vinograda, ha okoti (u mil.)

Proizvodnja (u hilj.tona)

Prinos po okotu (u kg)

Vino (u hilj.l.)Na amerikoj

podloziDomaa loza Hibridi Ukupno

Sposobni za rod

1999. 11882 9638 1976 270 58 55 62 1,1 15355

2000. 11869 9451 2159 259 58 55 71 1,3 22845

2001. 11653 9146 2247 260 56 53 80 1,5 33450

2002. 11678 9244 2171 263 56 52 67 1,3 23645

2003. 11450 9076 2135 239 54 51 89 1,8 26812

2004. 11119 8808 2078 233 51 48 81 1,7 19321

2005. 10875 ... ... ... 50 47 53 1,1 16555

2006. 10505 ... ... ... 49 45 63 1,4 21473

2007. 10016 ... ... ... 47 44 68 1,5 24048

2008. 9952 ... ... ... 46 43 77 1,8 28096

2009. 9817 ... ... ... 46 43 84 2,0 26601

Izvor: Statistiki godinjaci Srbije, 1999, 2001, 2006, 2009, Republiki zavod za statistiku, Beograd


Rejonizacija vinogradarstva

Pod rejonizacijom vinogradarstva podrazume-va se adekvatni prostorni razmetaj vinskih i stonih sorti vinove loze i loznih podloga. Cilj rejonizacije je da ustanovi teritorijalne jedini-ce u kojima e gajene sorte ispoljavati pozitiv-ne karakteristike. Pravilna rejonizacija omogu-ava zatitu geografskog porekla vina i stonog groa kao i ostalih proizvoda od vinove loze, to je preduslov unapreenja realizacije groa i proizvoda od groa.

Vinogradarske teritorijalne jedinice formi-raju se na osnovu reljefnih, klimatskih, zem-ljinih karakteristika, kao i na osnovu ostalih uslova za proizvodnju groa (uni, 2003). Meutim, postoje i predeli koji po svojim fizi-ko-geografskim osobinama nisu vinogradar-ski, a ipak imaju vinograde. Za saenje vino-grada na ovim nevinogradarskim terenima, postojali su sasvim drugi uslovi. Vinogradi na nevinogradarskim (ravniarskim) terenima zauzimaju povrine oko gradova, sela i sala-a. Ovi vinogradi nemaju prostorno kontinui-rani karakter, ve se pruaju u vidu izdvojenih oaznih celina na lesnim zaravnima, lesnim te-rasama, aluvijalnim terasama na mestima gde postoji nagnutost, odnosno orjentacija prema jugu gde je intenzivnije trajanje insolacije. Nji-hovo podizanje nije bilo uslovljeno fiziko-geografskim nego drugim faktorima. Mnogi zemljoradnici su smatrali da za svoje domae potrebe treba da imaju i svoje vinograde. Vino-va loza je preneta i u nevinogradarske predele, poto je domaa evropska loza uspevala na sva-kom zemljitu izuzev slatina i podvodnih rito-va, a tranja groa i konzumnog vina je bila velika (Bukurov, 1958; Romeli, Lazi, 2000). Glavni nosioci vinogradarske kulture su bili Nemci, zatim Srbi i Maari.

Srbija, kao zemlja sa dugom vinskom tra-dicijom, moe se pohvaliti ureenou rejoni-zacije i raspodelom vinskih geografskih proiz-vodnih podruja od srednjeg veka, kada su i vina nosila oznake podruja odakle potiu i njihova proizvodnja bila ureena crkvenim ili vladarskim aktima. U doba Nemanjia, vino-gradarstvo i vinarstvo je predstavljalo znaajnu privrednu granu, a podatke o rejonizaciji na-lazimo jo u Hilandarskoj povelji Cara Dua-na koja govori o vinogradima vinogradarskih rejona carske Srbije. U Povelji manastira Sv. Arhangeli kod Prizrena, svojoj zadubini Car Duan poklanja vinograde u Orahovakom vi-nogorju, a u povelji manastira Hilandar na Sve-toj gori pominje se ureenje izvoza vina i nain odreivanja carine na izvozna vina. Savremena proizvodnja vina sa geografskim poreklom, re-jonizacija vinskih radarskih podruja, kao i ga-jenja vinove loze, poiva od 1921. godine kada je donesen Zakon o obnavljanju i unapreenju vinogradarstva kojim se regulie proizvodnja vina od dozvoljenih i preporuenih sorti po dr-avnim oblastima (banovinama), proizvodnja sadnica po rasadnicima i racionalna obnova vi-nogradarstva u celoj tadanjoj zemlji. Najvei znaaj za definisanje rejonizacije u to vreme je dalo donoenje Zakona o vinu 1929. godine i Pravilnika za izvrenje Zakona o vinu 1930. go-dine kojima se postavljaju moderne osnove za razvoj vinarstva, proizvodnju vina sa geograf-skim poreklom i zatitu prava proizvoaa po vinogradarskim geografskim proizvodnim po-drujima. Rejonizacija sa dozvoljenim i prepo-ruenim sortama, zasnovana na detaljnom izu-avanju klimatskih, zemljinih i drugih uslova, zakonski je regulisana Pravilnikom o rejoniza-ciji vinogradarstva (Sl. glasnik SRS, br. 50/77)


i Odlukom o rejonizaciji vinogradarskih po-druja (Sl. list SRJ, br . 30/97). Ova rejoniza-cija je doneena na osnovu ekspertske studi-je koja je raena 70-tih godina XX veka i dugo je predstavljala osnovu za proizvodnju vina sa geografskim poreklom i razvoj srpskog vino-gradarstva i vinarstva, odnosno drutvenih ve-likih vinskih sistema.

Meutim, u poslednjih deset godina je dolo do znaajnih promena u vinogradarskom i vi-narskom sektoru, pre svega u povrinama pod vinogradima i njihovom vlasnitvu, sortimen-tu i tehnologiji gajenja vinove loze, strukturi i vlasnitvu vinarija, ali i do izvesnih promena klimatskih faktora, kao to je globalno zagre-vanje.

Najvee promene su se desile u sortimentu koji je sada zasnovan na internacionalnim sor-tama za proizvodnju iskljuivo visokokvalitet-nih vina, kao to su Chardonnay, Sauvignon Blanc, Riesling, Pinot Blanc, Merlot, Cabernet Sauvignon, Pinot Noir, Gamay i dr. Takoe, u manjoj meri je poraslo interesovanje za doma-im sortama, kao to su Prokupac i Tamjanika, a i introdukovane su i nove sorte za proizvo-dnju konzumnog groa. Sa druge strane, po-stepeno dolazi do sveoptih svetskih prome-na u agrarnoj politici za vina koja se zasniva na proizvodnji vina sa geografskim poreklom i postepenim naputanjem proizvodnje tzv. ma-sovnih vina niskog kvaliteta.

Sve to, uz zahteve za proirenje odreenih granica vinogradarskih podruja i promenu si-stema geografskog porekla u Evropskoj uniji, dalo je potrebu za reformu srpskog sistema geografskog porekla i inoviranje rejonizacije. U skladu sa tim, Ministarstvo poljoprivrede, u-marstva i vodoprivrede, zajedno sa udruenji-ma proizvoaa, privrednom komorom, kao i nauno-istraivakim i strunim institucijama, prepoznalo je potrebu za kreiranjem nove rejo-

nizacije kao odgovor na sve promene koje su se desile u prethodnom periodu.

Na osnovu utvrenih neophodnosti, Strate-gijom razvoja poljoprivrede i buduim Nacio-nalnim programom za poljoprivredu 2010-2013, Ministarstvo sprovodi kompletnu reformu za-konske regulative koja regulie oblast vinogra-darstva i vinarstva u Srbiji kroz usaglaava-nje sa vaeim zakonskim propisima Evropske unije. Time je inoviranje rejonizacije nezaobi-lazna osnova za transformaciju sistema geo-grafskog porekla, kao i pravilnu raspodelu budetskih sredstava po vinogradarskim po-drujima i samo za rejonirane sorte.

Pri izradi nove rejonizacije, velika panja se posvetila trenutnom stanju sortimenta u Srbi-ji za svako vinogradarsko geografsko proizvo-dno podruje, dobijeno na osnovu prikuplja-nja podataka za Vinogradarski registar. Takoe, poseban aspekt u izradi nove rejonizacije je dat ekonomskim tendencijama u vinarskom sek-toru, kao i injenici da je na osnovu nove za-konske regulative potrebno da se i proizvodnja groa i proizvodnja vina nalaze u okviru istog geografskog podruja. Novim Zakonom o vinu su propisane dve kvalitetne kategorije vina sa geografskim poreklom: regionalno vino, sa oz-nakom G.I. (geografska indikacija) proizvede-no u okviru regiona (minimum 85% groa iz datog rejona), koje odgovara PGI (protected geographical indication) kategoriji vina u Ev-ropskoj uniji i kvalitetno vino sa geografskim poreklom, koje odgovara PDO (protected de-signation of origin) vinima. Kvalitetna vina sa geografskim poreklom moraju biti proizvedena u okviru istog rejona, a za oznaku naziva vino-gorja, celokupna proizvodnja mora biti u okvi-ru vinogorja. Da bi uskladili nau tradicionalnu podelu kategorija vina sa zahtevima EU, kvali-tetna vina sa geografskim poreklom su podelje-na na dve podkategorije: kvalitetno vino sa kon-


trolisanim geografskim poreklom i kvalitetom (kvalitetno vino K.P.K.) i vrhunsko vino sa kon-trolisanim i garantovanim geografskim pore-klom i kvalitetom (vrhunsko vino K.G.P.K). Sve ovo, uz ukidanje podrejona, a uspostavljanje sa-danjih rejona na nivo bivih podrejona, omo-guava proizvoaima da proizvedu vie pod-kategorija vina sa geografskim poreklom na irem geografskom podruju. To je od poseb-nog znaaja, s obzirom da su se poslednjih godi-na iskrili brojni vinogradi, pa proizvoai po-trauju kvalitetno groe iz cele Srbije. Nakon razmatranja predloga od strane proizvoaa groa i vina, 18 strunih podgrupa i struna radna grupa su izradile nacrt nove rejonizaci-je, pazei da svi ozbiljni proizvoai vina budu obuhvaeni i svi ekonomski aspekti tendenci-ja u proizvodnji groa i vina budu ispotovani. Kao rezultat toga, dat je predlog za formiranjem novog rejona: Tri Morave koji bi obuhvatio bivi Kruevaki i Jagodinski podrejon i Ra-anjsko vinogorje, zatim predloeno je formi-

ranje Pocersko-valjevskog rejona (sa novim Ko-lubarskim vinogorjem), aansko - kraljevaki rejon (sa novim Ibarskim vinogorjem), Lazare-vako vinogorje (u okviru Beogradskog rejona), Krnjevako vinogorje je svrstano u okviru u-madijskog rejona, dat je predlog za formiranjem novog Somborskog vinogorja (u okviru Subo-tikog rejona), predloen je potpuno nov Baki rejon (sastavljen od oaza Bake), a dat je predlog da se Banat podeli na Severnobanatski rejon (sa novim Zrenjaninskim vinogorjem) i Junoba-natski rejon. Takoe, novim predlogom rejoni-zacije proirene su granice pojedinih vinogor-ja i rejona, a da bi se ispunio zahtev EU da se i vinogradi i vinarije nalaze u okviru istog vino-gradarskog podruja, u oblastima sa puno oaza, kao to je Vojvodina i dolina Velike Morave, re-joni obuhvataju ira podruja, odnosno cele katastarske optine, a oaze, odnosno vinogor-ja, samo terene povoljne za gajenje vinove loze (http://www.mpt.gov.rs/articles/view/119/443/index.html?menu_id=23).

Vinogradarska geografska proizvodna podruja vinorodne Srbije

(Predlog - avgust, 2011)REGION CENTRALNA SRBIJA Pocersko-valjevski rejon

Pocersko vinogorje Podgorsko vinogorje Kolubarsko-ljiko vinogorje

Rejon Negotinska Krajina Kljuko vinogorje Brzopalanako vinogorje Mihajlovako vinogorje Negotinsko vinogorje Rajako vinogorje

Knjaevaki rejon Borsko vinogorje Boljevako vinogorje

Zajearsko vinogorje Potrkanjsko vinogorje

Mlavski rejon Branievsko vinogorje Poarevako vinogorje Resavsko vinogorje

Topliki rejon Prokupako vinogorje Jugbogdanovako vinogorje itorasko vinogorje

Niki rejon Sokobanjsko vinogorje Aleksinako vinogorje egarsko vinogorje Kutinsko vinogorje


Svrljiko vinogorje Niavski rejon

Belopalanako vinogorje Pirotsko vinogorje Babuniko vinogorje

Leskovaki rejon Babiko vinogorje Pustoreko vinogorje Vinarako vinogorje Vlasotinako vinogorje

Vranjski rejon Surduliko vinogorje Vrtogoko vinogorje Butranjsko vinogorje

aansko-kraljevaki rejon aansko vinogorje Jeliko vinogorje Ibarsko vinogorje

rejon Tri Morave Parainsko vinogorje Jagodinsko vinogorje Jovako vinogorje Levako vinogorje Temniko vinogorje Trsteniko vinogorje Kruevako vinogorje upsko vinogorje Raanjsko vinogorje

Beogradski rejon Avalsko-kosmajsko vinogorje Groansko vinogorje Smederevsko vinogorje Dubonsko vinogorje Lazarevako vinogorje

umadijski rejon Krnjevako vinogorje Oplenako vinogorje

Raansko vinogorje Kragujevako vinogorje

REGION VOJVODINA Sremski rejon

Frukogorsko vinogorje Subotiki rejon

Somborsko vinogorje Paliko vinogorje Horgoko vinogorje

rejon Teleka Zapadnoteleko vinogorje Centralnoteleko vinogorje (Baka To-

pola) Istonoteleko vinogorje (Mali Io)

Potiski rejon Severnopotisko vinogorje (oka) Srednjepotisko vinogorje (Beej) Junopotisko vinogorje (Titelski breg)

Banatski rejon Kikindsko vinogorje Srednjebanatsko vinogorje

Junobanatski rejon Vrako vinogorje Belocrkvansko vinogorje vinogorje Deliblatska peara

Vinogradarska oaza Temerin

REGION KOSOVO I METOHIJA Severni Metohijski rejon

Peko Istoko

Juni Metohijski rejon akovako vinogorje Orahovako vinogorje Prizrensko vinogorje Suvoreko vinogorje Malievsko vinogorje


Kvalitativne karakteristike vinarstva Vojvodine

Najvaniji uslov uspenosti i plasiranja vina na svetsko trite je kvalitet vina. U svetu se javlja pojava vikova vina, ali iskljuivo kon-zumnih, dok se poveava potranja za kvali-tetnim vinima. Osnovu za ovakvo vino pred-stavlja kvalitetno groe koje uspeva pod odreenim fiziko-geografskim uslovima. Zato da bi se postigao kvalitet, treba sauvati i maksimalno iskoristiti obeleje ekolokog po-druja. Vojvodina je sa svoje strane, fiziko-geografski predisponirana za proizvodnju belih vina, odnosno gajenju belog groa. Po-sebno veliki znaaj ima specifina klima, koja diktira intenzitet sinteze i razgradnje organ-

skih kiselina i bojenih materija u grou. Za proizvodnju crnih vina, odnosno crnog gro-a, potrebna je via temperatura i insolacija, poto oni povoljnije utiu na sintezu antocija-na. Klimatske prilike u Vojvodini omoguava-ju umerenu razgradnju jabune kiseline i odr-avanje vinske kiseline u grou, zbog ega su i vina prijatne sveine i ukusa, ne previe viso-kog sadraja alkohola, zelenkaste boje i veoma harmonina (Romeli, 1989).

Kvalitet vina ne zavisi samo od izbora sora-ta i klimatskih uslova, nego i od zemljita i fak-tora iz domena tehnologije (naina prerade), vi-nifikacije, obrade, nege.

Sorte vinove loze

Sorta u vinogradarstvu ima specijalnu ulogu. Mnogo veu nego u drugim vrstama poljopri-vredne proizvodnje. Za prehrambene proizvo-de kao to su: ulje, eer, preraevine od bra-na, povre, pa i mlene i mesne preraevine, potroa ne trai naznaku od koje sorte ili rase su proizvedeni. Kada je svee voe u pitanju, samo zahtevnijeg potroaa eventualno inte-resuje sorta. Slino je i sa potronjom groa u sveem stanju. Meutim, kada je vino u pi-tanju, a posebno kada su u pitanju vina viso-kog kvaliteta, izmeu niza drugih podataka o poreklu groa, proizvoau, goditu, na eti-keti po pravilu treba da se nalazi i ime sorte od koje je ono proizvedeno. Zahtevniji potro-ai ne trae samo vino, nego vino od odree-ne sorte, iz odreenog regiona, od odreenog proizvoaa itd.

Sorte u vinogradarstvu, za razliku od dru-gih poljoprivrednih kultura se nalaze u proiz-

vodnji izuzetno dugo. Veliki broj danas gajenih sorti se nalazi u proizvodnji vie vekova. A ima ih koje se gaje ve hiljadu i vie godina, a jo uvek imaju veliki privredni znaaj.

Zamenu sorti oteavaju i specifinosti koje proizilaze iz samog karaktera vinograda kao dugogodinjeg zasada. Podizanje vinograda traje dugo i veoma je skupo, te da bi se ulaganje isplatilo, vinograd treba da raa najmanje dve, tri decenije. Ranije su ovi ciklusi bili jo i dui.

I pored toga to se u vinogradarstvu veoma potuje tradicija, ono se neminovno razvija, tako da se pored starih sorti javljaju i nove, re-lativno sporo, ali zato promiljeno. Pogrean izbor sorte teko se ispravlja i skupo plaa (Cin-dri i dr, 1994).

Opte je prihvaeno da se rod Vitis deli na dva podroda:1. Muscadinia Planchon2. Euvitis Planchon


Vrste iz podroda Euvitis (prava loza) nalaze se na vrlo velikom prostranstvu u umerenoj i suptropskoj klimi Amerike, Evrope i Azije.

Danas se u okviru podroda Euvitis jasno razlikuju tri velike geografske grupe:1. severnoamerike vrste2. istono-azijske vrste3. evropsko-zapadno-azijske vrste

Evroazijske vrsteNa evroazijskom kontinentu su se formirale dve vrste: V. silvestris Gmel. (umska loza) i V. vinifera L. (vinova loza). U mnogo karakteristi-ka ove dve vrste se razlikuju, a zajedniko im je da su osetljive na filokseru i na gljivine bole-sti, a otporne na kre u zemljitu. umska loza danas nema praktinog znaaja, dok je vinova loza osnov vinogradarstva. Ova druga se obi-no zove evropska loza, a neki je zovu pitoma ili plemenita loza.

Kolevkom vinogradarstva se smatra Zapa-dna Azija, jer je verovatno ovde pre 6000 go-

dina poela da se gaji vinova loza. Na ameri-ki kontinent evropsku lozu prvi su preneli panski kolonizatori u 16. veku i to prvo u da-nanji Peru, a zatim u ile i Argentinu. U Se-vernu Ameriku evropska loza je verovatno pre-neta krajem 16. veka, ali je ovde brzo propadala jer su je unitavale bolesti i tetoine. V. vini-fera sorte su se u Kaliforniji proirile tek u 19. veku, isto kao i u Australiji. U junoj Africi je to bilo znatno ranije (17. vek). Danas se vinife-ra sorte nalaze na svim kontinentima (Cindri i dr, 1994; Grainger, Tattersall, 2005; Jackson, 2008).

U okviru vrste V.vinifera smatra se da ima preko 10.000 sorti. U proizvodnji ih se moe nai vie hiljada. Taan broj sorti je nemogu-e ustanoviti, jer dosta nejasnoa unose razlii-ti sinonimi (razni nazivi za istu sortu), a esto i homonimi (isti naziv za razne sorte). Sa druge strane selekcioneri irom sveta neprestano stvaraju nove sorte (Cindri i dr, 1994).

Najee gajene sorte vinove loze u Vojvodini

Teritorija Vojvodine je s obzirom na poloaj, tradiciju gajenja, ekoloke uslove, povoljni-ja za gajenje belih nego sorti obojene pokoi-ce. Otuda u vinogradarskim rejonima i podre-jonima Vojvodine dominiraju bele vinske sorte. Dominiraju sorte za kvalitetna i vrhunska bela vina: rizling italijanski, rizling rajnski, ardo-ne, sovinjon, traminac, muskat otonel, silva-nac zeleni. Prisutne su i nove bele vinske sorte poput upljanke, neoplante, sirmijuma. Od sorti za obina bela vina najvie ima ruice cr-vene (dinke), slankamenke i dr. Sorte za obo-

jena vina su zastupljene u mnogo manjoj meri i to u pojedinim lokalitetima. Zastupljene su sorte merlo, kaberne sovinjon, game crni, ska-darka, frankovka i dr. Prisutne su i neke nove sorte za obojena vina poput probusa, rumen-ke i dr. Vina Vojvodine su zapadnjakog tipa uglavnom sa manje alkohola, manje ekstrak-ta, vie ukupnih kiselina, zelenoute i utoze-lene boje, vrlo pitka, harmonina. Posebno se kvalitetom istiu vina traminca, muskat oto-nela, silvanca, zatim vina tipa rizlinga i ardo-nea (uni, 2003).


Klimatski faktori od vanosti za uzgoj vinove loze

Uticaj suneve svetlosti na vinovu lozuIzvor energije i ivota na Zemlji je suneva svetlost. Neophodna je za procese stvaranja organske materije, zagrevanje zemljita i vaz-duha, razvia, rastenja i plodonoenja vino-ve loze. Delovanje suneve svetlosti na vinovu lozu zavisi od spektralnog sastava, intenzite-ta i trajanja sunevog zraenja. Spektralni sa-stav sunevog zraenja ine nevidljivi (ultra-ljubiasti i infracrveni) deo spektra i vidljivi deo spektra. Vidljivi deo spektra ima najnepo-sredniji uticaj. Od intenziteta zraenja aktiv-nog vidljivog dela spektra zavisi odvijanje najvanijih procesa u biljci, a pre svih fotosin-teze. Pored direktnog zraenja veliku korist za vinovu lozu ima i difuzno sunevo zrae-nje. Difuzna svetlost dolazi do izraaja u toku oblanih dana i nadoknauje donekle direk-tnu sunevu svetlost. Vinova loza zahteva ve-liku koliinu suneve svetlosti. Raspoloiva svetlost u nekom podruju izraava se dui-nom trajanja sunevog sjaja u toku vegetacio-nog perioda (uni, 2003). Da bi se obezbedili povoljni uslovi za ivotne procese vinove loze neophodno je minimum 1400 sati sunevog sjaja godinje i minimum 6-7 sati dnevno za vreme sazrevanja - od aprila do oktobra na se-vernoj hemisferi, odnosno od oktobra do apri-la na junoj hemisferi. Regioni sa suvie sunca dovode do toga da vino ima vie alkohola, a regioni sa manje sunevog sjaja proizvode vina sa manjim procentom alkohola (Grain-ger, Tattersall, 2005). Samo suvie jak intenzi-tet svetlosti koji je obino kombinovan sa vi-sokom temperaturom i smanjenom vlanou zemljita i vazduha ima negativan uticaj na vi-novu lozu.

Uticaj temperature na vinovu lozuTemperatura zemljita i vazduha je klimatski faktor koji esto ima odluujuu ulogu u odre-ivanju pogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Otuda temperatura moe imati pozitivan i ne-gativan uticaj na rast, razvie i plodonoenje vi-nove loze. Za osnovne fizioloke procese kao to su fotosinteza, disanje, transpiracija, apsorpcija hranljivih materija i dr, neophodna je tempera-tura u odreenim granicama. Optimalna tem-peratura je ona pri kojoj proces najbre tee.

Da bi se ocenila pogodnost pojedinih podru-ja za gajenje vinove loze potrebno je znati slede-e: koja je srednja godinja temperatura vazduha, srednja dnevna temperatura za period vegetaci-je, temperaturna suma u toku godine i u toku ve-getacije. Takoe, neophodno je poznavanje tem-peraturnih suma u pojedinim fazama razvoja vinove loze i uestalost pojava ekstremno viso-kih i niskih temperatura. Vinova loza se gaji u podrujima sa srednjom godinjom temperatu-rom od 9 do 21C. Najnia srednja dnevna tem-peratura koja omoguava cvetanje vinove loze je od 12 do 14C. Visoke temperature dovode do dehidracije itave biljke i njenog suenja. U kon-tinentalnim uslovima gajenja vinove loze vee tete vinovoj lozi nanose niske temperature. Po-sledice negativnog dejstva niskih temperatura mogu se ublaiti primenom razliitih agroteh-nikih mera. To su sve mere koje doprinose bo-ljem sazrevanju i pripremi tkiva i organa za pre-zimljavanje (uni, 2003).

Uticaj vlage na vinovu lozuZa uspean rast, razvie i plodonoenje vinove loze neophodna je odreena koliina vode. Iako


je vinova loza biljka koja bolje uspeva u toplijem podruju, neophodno je prisustvo dovoljne koli-ine vode koja je sastavni deo svih biljnih orga-na, sastavni je deo organske materije i potrebna je radi transporta materija kroz biljku. Pogodnost nekog podruja za gajenje vinove loze ocenjuje se na osnovu odgovarajue vlanosti zemljita i vaz-duha. Vlanost vazduha i zemljita obezbeuje se koliinom padavina u vidu kie i snega. Pogod-nost nekog podruja za gajenje vinove loze odre-uje se ne samo ukupnom koliinom padavina ve i pravilnim rasporedom tokom godine. Po-druja u kojima godinje padne 500-700 mm pa-davina uz pravilan raspored smatraju se idealnim sa stanovita vlanosti za uspeno gajenje vinove loze (Grainger, Tattersall, 2005). Za veinu feno-faza najpovoljnija relativna vlanost vazduha se kree u granicama od 70-80%. Kada je u pitanju vlanost zemljita kao najpovoljnija se smatra ona koja se kree u granicama 50-60% poljskog vod-nog kapaciteta kod teih tipova zemljita, a oko 50% kod lakih tipova zemljita.

Blizina velikih vodenih povrina, reka, je-zera i mora povoljno deluje na vinovu lozu, jer se relativna vlanost vazduha odrava na dosta visokom nivou (uni, 2003).

Uticaj strujanja vazduha (vetra) na vinovu lozu

Strujanje vazduha (vetra) kao i svi meteoro-loki inioci moe imati pozitivan i negati-

van uticaj na rast, razvie i plodonoenje vino-ve loze. Strujanje vazduha deluje na promenu svih ostalih klimatskih elemenata. Meanje to-plih i hladnih, vlanih i suvih vazdunih masa povoljno deluje na itav ivi svet pa i na vinovu lozu. Vinovoj lozi odgovaraju samo blaga stru-janja vazduha. Ona doprinosi boljem i brem suenju suvine vode, boljem procesu oplodnje, brem odvijanju procesa fotosinteze, jer dovo-de nove koliine ugljen-dioksida. Najpovoljni-ja brzina vetra za proces opraivanja iznosi 2-3 m/s. Jaki, a pogotovo olujni vetrovi vrlo nepo-voljno deluju na vinovu lozu. U cilju spreava-nja negativnog dejstva jakih vetrova kod zasa-da vinove loze podiu se vetrozatitni pojasevi (uni, 2003).

Sastav vazduha i njegov uticaj na vinovu lozu

Kada je u pitanju sastav vazduha od znaaja za vinovu lozu je sadraj ugljen-dioksida. On ue-stvuje u procesu fotosinteze koji je najintenzi-vniji ukoliko je koncentracija (0,1%) vea 2-3 puta od normalne (0,03%). Blago strujanje vaz-duha omoguava stalnu obnovu novih kolii-na ugljen-dioksida, to je povoljno za vinovu lozu. Takoe, dovoljna koliina organske ma-terije u zemljitu i njenim razlaganjem oboga-uju se donji

Documents

vinski knjiga.pdf