Doc. Dr Bogdana Vujić

Bogdana.vujic@tfzr.rs

Opis neke industrijske aktivnosti (opis

tehnološkog postupka), sa šemama i skicama

Identifikacija glavnih izvora emisije za datu

industrijsku aktivnost i identifikacija

pritisaka karakterističnih polutanata iz

predmetne aktivnosti na životnu sredinu

Uputstvo za pisanje seminarskog -naknadno

Većina zagađujućih materija nalazi se u životnoj sredini jer su one, najvećim delom, i inače sastavni deo životne sredine i živih organizama u prirodnom stanju, ali, u granicama koje nisu štetne po život.

Svaki živi organizam ispušta u životnu sredinu određenu količinu zagađujućih materija.

To isto se dešava i iz svih privrednih procesa koje organizuje čovek ali sa znatno snažnijim i negativnijim efektom na naše zdravlje i životnu sredinu

Supstance koje se emituju u atmosferi bilo da su iz antropogenih ili prirodnih izvora su uzrok sadašnjih i potencijanih problema u našem okruženju jer dugoročno ispuštanje može da izazove:

1. acidifikaciju,

2. degradaciju kvaliteta ambijentalnog vazduha, vode, zemljišta

3. globalno zagrevanje i klimatske promene,

4. narušavanje materijalnih dobara (infrastructura, zgrade..),

5. smanjenje debljine ozonskog omotača,

6. narušavanje zdravlja ljudi i ekositema koji su važni za opstanak vrsta na planeti.

Definicija:

Zagađujuća materija je supstanca ili grupa

supstanci koja može biti štetna po životnu

sredinu ili ljudsko zdravlje zbog njenih

svojstava ili zbog njenog unošenja u velikim

koncentracijama u životnu sredinu

PRIMERI KLASIFIKACIJE ZAGUJUĆIH

STUPSTANCI ŽIVOTNE SREDINE

PREMA POREKLU

prirodno

antropogeno

PREMA FIZIČKO-HEMIJSKOJ PRIRODI

a) fizičko stanje

gasni polutanti

tečni polutanti

čvrsti polutanti

b) hemijska priroda

neorganski

organski

PREMA SVOJSTVIMA

rastvorljivi u vodi, ulju, mastima

stepen disperzije i razblaženja

postojanost

reaktivnost prema drugim supstancama

PREMA SEKTORIMA/elementima Ž. SREDINE

polutanti vazduha

polutanti vode

polutanti zemljišta

PREMA IZVORU

produkti sagorevanja goriva

polutanti industrijskog porekla

komunalni otpaci

otpaci poljoprivrednog porekla

produkti mikrobijalne aktivnosti

PREMA EFEKTIMA

direktni i indirektni

toksikanti akutnog i i hroničnog delovanja

korozivni agensi

toksikanti sa efektima na ciljne organe

(blokatori nervnog sistema, inhibitori enzima, mutageni, teratogeni, kancerogeni, itd)

U osnovi mogu se razlikovati dve grupe zagađivača:

prirodni i

antropogeni.

Koncentrisani izvori

Rasuti izvori

Transport

Depozicija (suva/vlažna)

Lokalne-globalne promene

1.t, gasni režim, pH

2.Truljenje, vrenje –pogorhanje hidrohemijskog

režima vode

3.Narušvanje kompleksnih rekakcija organizama

1.Nije mobilna-brže i lakše nagomilavanje

Šta je katastar zagađivača

Katastar zagađivača ili registar ispuštanja je

baza podataka o potencijalno opasnim

hemijskim supstancama I/ili zagađujućim

materijama koje se ispuštaju u vazduh,

vodu, na zemljište ili se premeštaju sa

mesta određenog za odlaganje Iili tretman.

Integralni katastar zagađivača

Registar zagađivača

Registar ispuštanja

REGISTAR EMISIJA

Eng. Inventory

Neki katastri mogu da sadrže I podatke

(procenjene podatke) iz difuznih izvora, kao

što su poljoprivreda, ili transport.

Pojedini nacionalni registri mogu da variraju

u smislu opasnih hemijskih supstanci I

drugih pulutanata koji se unose u registar,

zatim oko tipa industrije koje moraju da

izveštavaju za registar, kao I o vrstama

ispuštanja.

Katastar može da sadrži podatke o tri tipa

izvora zagađenja:

tačkastih izvora

izvora karakterističnih za određeno područje

linijskih izvora.

procenjene emisije se odnose na individualna

postrojenja (obično postrojenja velikog

kapaciteta).

Podaci koji su neophodni za procenu emisija

iz indusutrijskih aktivnosti, odnosno njihovih

tačkastih izvora, pored konkretnih

koncentracija zagađujućih materija, su

podaci o lokaciji postrojenja, kapacitetu

proizvodnje, uslova rada postrojenja I sl.

sva industriska postrojenja,

rudnici,

luke i pristaništa, koja imaju sopstvene energane, kanalizaciju i deponije čvrstog otpada;

sva energetska postrojenja

sva poljoprivredna dobra

stočarske farme i ribnjaci koji imaju vodovodne i kanalizacione (odvodne) sisteme;

sva naselja koja imaju toplane, vodovode, kanalizaciju i organizovano prikupljane i deponovanje čvrstog otpada;

sve uređene deponije čvrstog i tečnog otpada

su obično svi izvori emisija za određeno

područje

Procenjene emisije za ovaj tip izvora se

obično odnose na relativno mala

administrativna područja, kao što su zemlje,

regioni ili za određene programe koji imaju

definisane površine (npr.EMEP 50x50 grid).

sistemi za odvodnjavanje poljoprivrednog

zemljišta,

naselja bez kanalizacije,

saobraćajnice, stacionarni i mobilni

saobraćaj,

septičke jame,

neuređene deponije čvrstog i tečnog

otpada

male pumpne stanice za tečna goriva.

Katastar zagađivača reke Tamiš*

Primer katastra za određeno područje

*dr Jordan Aleksić i saradnici: Katastar zagađivača reke Tamiš-Univerzitet Singidunim, Fakultet za primenjenu ekologiju-Futura- Susedski program Srbija-Ruminija "Eko status reke Tamiš" Beograd, 2010

Izvor zagađenja koordinate

Jaša Tomić

Fekalna Kanalizacija 45◦ 26’ 37’’ N

20◦ 51’ 43’’ E

JKP Deponija 45° 27' 14" N

20° 49' 9" E

Divlja deponija 45° 26' 38" N

20° 51' 45" E

Kanal "Jer"-atmosferska i sanitarna otpadna voda iz Jaše

Tomić

45°25'57" N

20°51'20 E

Šurjan

Divlja deponija

Boka

Ribnjak

Fekalna kanalizacija 45° 21' 6" N

20° 49' 9" E

Napušten magacin katodnih cevi 45° 20'51" N

20°49'45" E

Divlje deponije 45° 20' 45" N

20° 49' 56" E

45° 21' 51" N

20° 50' 36" E

JKP Deponja 45° 20' 60" N

20° 51' 01" E

Meliracioni kanal-crpna stanica "Birda"

Otpadne vode postrojenja za eksploataciju nafte

45° 22' 15" N,

20° 50' 40" E

45° 19' 45" N

20° 51' 27" E

Avtivity/Sector Potential pollutants* Pollutants according to the Serbian

Regulation**

Kanalizacija

Ukupni azot (N)

Organokalajna jedinjenja (kao ukupni Sn)

Toluen

Ukupni fosfor (P)

Heksahlorobenzen (HCB)

Tributilkalaj i jedinjenja (kao ukupni tributilkalaj)

Arsen i jedinjenja arsena (kao As)

Naftalen

Trifenilkalaj i jedinjenja (kao ukupni trifenilkal)

Kadmijum i jedinjenja kadmijuma (kao Cd)

Benzen

Ukupni organski ugljenik (TOC)

Hrom i jedinjenja hroma (kao Cr)

Lindan

Trifluralin

Bakar i jedinjenja bakra (kao Cu)

Mireks

Ksileni (o-, m- i p- ksilen) (kao ukupni ksileni)

Živa i jedinjenja žive (kao Hg)

Trihloroetilen

Hloridi (kao ukupni Cl)

Nikl i jedinjenja nikla (kao Ni)

Trihlorometan

Azbest

Olovo i jedinjenja olova (kao Pb)

Pentahlorofenol (PCP)

Cijanidi (ukupni CN)

Cink i jedinjenja cinka (kao Zn)

Polihlorovani bifenili (PCBs)

Fluoridi (ukupni F)

Atrazin

Simazin

Oktilfenoli i oktilfenol etoksilati

1,2-dihloretan (EDC)

Tetrahloroetilen (PER)

BPK5, HPK, Ukupne suspendovane materije,

Ukupan N, Ukupan P

Farma

Ukupan N,

Ukupna P,

NH4+,

K, Mg, S, Na

NO3-,

Azot iz Uree

TM (Cd, Pb, Zn, Cr, Cd, Cu,

Zn, Ni)

antibiotici, metaboliti i

lekovi.

Ukupni organski ugljenik

(TOC)

Temperatura

pH

Suspendovane materije

BPK5

HPK

Ukupni neorganski azot

(NH4-N, NO3-N, NO2-N)

Amonijak (kao NH4-N)

Ukupan fosfor

podrazumevaju izvore zagađenja iz

saobraćaja koji potiče od automobila i drugih

prevoznih sredstava kao što su železnički

saobraćaj, avio saobraćaj, morski ili rečni

saobraćaj.

Podaci se obezbeđuju za određenu linijski

sekciju.

Registar takođe, može da sadži informacije o

akcidentnim situacijama I ispuštanjima

tokom akscidentih stanja ili o emisijama

koje nastaju tokom požara na postrojenju

Kako bi se sagledali benefiti postojanja i

adekvatnog vođenja registra, potrebno je

razjasniti nekoliko pitanja

Ko su zaista zagađivači, odnosno ko ispušta ili

transportuje štetne materija

Koje su opasne I štetne materije koje ispuštaju

odnosno tranpostuju

Koje količine su ispuštene ili transportovane

supstance u određenom vremesnkom periodu

U koje medijume životne sredine su te supstance

ispuštene, I koji udeo ide u vazdu, vodu ili zemljište

Kakva je geografska distribucija tih supstanci nakon

njihovog ispuštanja ili transporta.

Kada se supstance jednom pravilno

kategoriše u registru, za takvu supstancu je

lako pratiti svako ispuštanje tokom

određenog vremenskog perioda.

Na osnovu ovoga se mogu zatim definisati

prioriteti za smanjenje ili čak eliminaciju

polutanata koji se kategorišu kao oni koji

imaju veoma štetno dejstvo na zdravlje I

životnu sredinu tzv. integrisana prevencija I

kontrola zagađenja.

Pravilno uspostavljen i vođen registra

zagađenja i zagađivača može da bude od

koristi

Zagađivačima-industriji,

Nadležnim insitutcijama,

u naučne svrhe,

pojedincima,

nevladinim organizacijama.

Rezultati katastra mogu da ukažu na potencijalne kandidate koji bi trebalo da razmotre uvođenje novih, čistijih, tehnologija. Pretpostavimo, da dva postrojenja slične aktivnosti, koje koriste slične sirovine, a samim tim imaju I iste izlaze, ali jedna od njih izveštava o mnogo većim količinama ispusta određene hemikalije ili drugog polutanta.

Ovo može biti signal da je investicija u tehnologiju odnosno čistiju proizvodnju, primenu alternativnih goriva, primenu manje opasnih sirovina i hemikalija dobra investicija za fabriku koja više zagađuje.

Takođe, ovo može da bude znak za potrebu poboljšanja kontrole procesa proizvodnje, povećanje efikasnosti opreme i poboljšanje u industrijskom procesu i dizajnu proizvoda i ambalaže.

Dakle, katastar zagađivača je osnova za programe prevencije zagađenja ali i alat za pomoć u identifikaciji oštećenja i grešaka na postrojenjima i opremama, kao i drugih neefikasnosti, koji dovode do povećanja emisija zagađujućih materija i neefikasnog i neekonomičnog funkcionisanja postrojenja. Pored toga Katastar ima potencijal da podstakne transfer znanja i tehnologija između kompanija.

Registar je važan alat za sveukupno vođenje politike zaštite životne sredine jer se na nekin način podstiče smanjenje zagađenja a s druge strane dobija podrška javnosti. Takođe, prilikom postavljanja dugoročnih ciljeva politike održivog razvoja, registar može da posluži kao sredstvo za razmatranje realnosti podstizanja istih ciljeva.

Nadležnim institucijama vođenje registra može da pomogne da se dostigne prevencija I sprečavanje od zagađenja, smanjujući optrećenje odnosno umanjujući potrebu sprovođenja zakonskih obaveza koji često zahtevaju dugotrajni proceduru monitoringa I sprovođenja. Objasnjenje za ovo je jednostavno: otpad koji se ne generiše ne zahteva deponiju, a ukoliko ne postoje polutanti u otpadnim vodama nije potrebno ni postrojenje za tretman otpadnih voda.

Takođe katastar može da posluži kao podloga prilikom planiranja upotrebe zemljišta odnosno prilikom izrade urbanističkih planova,

priliko izdavanja dozvola za različite tipove postrojenja koji su potrenvcijalni izvori zagađenja, počevši od velikih postrojenja preko malih I srednjih presuzeća.

Ukoliko je registar intenacionalan I kompatabilan sa drugim registrima može biti od koristi za postavljanje I monitoring internacionalnih ciljeva. Objavljivanje i razemna podataka iz registra može doprineti i pomoći zemljama da udruže i time povećaju svoje napore za smanjenje rizika.

Podaci iz registra antropogenih i prirodnih zagađivača u naučne svrhe se koristi za modelovanje zagađenja vazduha i klimatski promena jer nap. modeli za kvalitet vazduha, pored koncentracija zagađujućih materija, zahtevaju i podatke o svim izvorima zagađenja na posmatranom području, što ne uključuje samo emisiju već i geografsku distribuciju odnsno transport, disperziju i druge karakteristike vezane za uticaj rasprostrinja zagađujućih materija u atmosferi.

Svaki katastar zagađivača treba da sadrži u sebi potrebne informacije o životnoj sredini na lokalnom, nacionalnom I internacionalnom nivou, koje u svakom trenutku mogu da pruže sliku o realnoj situaciji I stanju životne sredine.

Takođe treba naći način za prezentovanje

ove informacije javnosti kako bi se stekla

realna slika.

Širenje i razmena podataka iz registra je

dovelo do kompeticije među onih koji

generišu zagađujuće I hazardne supstance,

da smanje njihovo ispuštanje u atmosferu.

Na kraju niko ne želi da bude shvaćen, od

strane šire javnosti, kao onaj koji doprinosi

zagađenju životne sredine I time da utiće na

zdravlje ljudi, pa i svoje dece.

Princip da radnici i članovi zajednice imaju pristup informacijama o zagađenju iz okolnih postorenja ima uporište u činjenici da onaj ko je potencijalno izložen riziku ima pravo da zna o tim rizicima i da mogu da donesu određene zaključke i preduzmu odgovarajuće aktivnosti.

Dobro informisani radnici mogu da preduzmu značajne mere da zaštite sebe i druge od dejstva zagađujućih materija i mogućih nesreća

U razvijenim zemljama je dokazano da je dobro informisana javnost dobar partner državnim organima i industriji u donošenju odluka o životnoj sredini.

Dobro informisana javnost može da da doprinos u naporima za poboljšanje kvaliteta života i stanja životne sredine u lokalnoj zajednici.

Na konferenciji UN u Riu 1992. godine,

nekoliko internacionalnih tela, kao što su

Evropska zajednica,

Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu

-UNECE i

Organizacije za ekonomsku kooperaciju i razvoj

(Organisation for Economic Co-operation and

Development -OECD)

dala je preporuke i pripremila vodiče koji se

tiči vođenja registra emisija.

Ovaj protocol je potisan u Kujevu na “5.

Ministarskoj konferenciji“ 21. Maja 2003.

godine, od strane zemalja potpisnica Arhuske

konvencije odnosno evropske zajednice I

zemalja članica

Arhuska koncencija-povezuje oblast životne sredine i ljudska prava

Konvencija o dostupnosti informacija, uĉešću javnosti u odluĉivanju i

dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se ti ču životne sredine je

usvojena 25. Juna 1998. Godine u Danskom grDU Arhusu na 4.

Ministarskoj konferenciji, kao deo procesa “Životna sredina za

Evropu” Konvencija je stupila na snagu 30. Oktobra 2001.godine.

"right-to-know"

Konvencija o dostupnosti informacija, uĉešću javnosti u odluĉivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se ti ču životne sredine je usvojena 25. Juna 1998. Godine u Danskom grDU Arhusu na 4. Ministarskoj konferenciji, kao deo procesa “Životna sredina za Evropu” Konvencija je stupila na snagu 30. Oktobra 2001.godine.

Arhuska konvencija uspostavlja mnogobrojna prava javnosti (čoveku kao pojedinciu I različitim asocijacijama) po pitanjima životne sredine. Od članica Konvencije se zahteva da obezbede različite uslove kako bi javni sektor ( na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou) doprineo da ova prava budu efektivnija: Konvencija obezbeđuje:Pravo svakome da dobije informaciju koja se tiče životne sredine. Ovo može da uključi informaciju o stanju životne sredine, ali I sto tako o plitici koja se vodi u ovoj oblasti ili o merama koje su preduzete da bi se sprečilo Ili smanjilo zagađenje, kao I informaciju o stanju zdravlja stanovništva tamo gde ono može biti ugroženo zagađenjem. Zatražene informacije se moraju dobiti u troku od 10 dana bez posebnog obrazloženja za čega su informacije zaista potrebne.Pravo da javnost učestvuje u donošenju odluka, odnosno da se javnosti (NVO-Nevladine organizavije) omogući pristup I eventualna korekcija dokumentacije za realizaciju nekog projekta/plana/programa koji bi potencijalno mogli da utiču na životnu sredinu. Pravo za reviziju procedure ukoliko prethodno pomenuta dva prava nisu poštovana I sprovedena tokom donošenja odluke.

Definiše Izgled, struktura i obim, kao i pravila vezana za prikupljanje i arhiviranje podataka, izveštavanje, procenu njihovog kvaliteta, javni pristup informacijama, poverljivost podataka i informacija, učešće javnosti u razvoju Registra, međunarodna saradnja u ovoj oblasti

Definiše Obaveze izveštavanje o godišnjima nacionalnim emisijama SO2, NOx, NMVOC, CH4, CO i NH3, različitih teških metala.

Cilj ovog protokola je unapređenje dostupnosti informacija javnosti preko uspostavljanja usklađenih, integrisanih, nacionalnih registara ispuštanja I prenosa zagađujućih materija (PRTR) , što bi moglo da olakša učešće javnosti u donošenju odluka po pitanjima životne sredine, kao I da doprinese sprečavanju I smanjenju zagađenja životne sredine

Sve države mogu učestvuju u Protokolu, uključujući I zemlje koje su potpisnice Arhuske konvencija, kao I zemlje koje nisu članice ECE (Economic Commission for Europe).

Ovaj protokol je dizajniran da bude otvoren na globalnom nivou, odnosno za sve države koje nađu interes u Protokolu.

http://www.unece.org/fileadmin/DAM/env/pp/PRTRmapf.html

.. . Akt kojim se protokol ratifikuje na nivou EU

Iako je na evropskom nivou je već postojao registar zagađivača (1) koji je uspostavljen na osnovu Evropske IPPC direktive (2) novi registar o ispuštanju i tranportu zagađujućih materija, međutim, pokriva mnogo veći obim supstanci u odnosu na UN-ECE Protokol, jer uzima u obzir postojeću EU legislativu koja se prvenstveno odnosi na ispuštanja u vodu i perzistentne organske polutante (POPs), kao I na druge polutante i aktivnosti za koje je identifikovan značajan uticaj na zdravlje ljudi I životnu sredinu. Takođe EU Protokol postavlja mnogo kraće rokove za dostavljanje podataka u odnosu na UN-ECE protokol.

1) European Pollutant Emission Register (EPER) 2000/479/EC

2) Directive 2008/1/EC of the European Parliament and of the Council of 15 January 2008 concerning integrated pollution prevention and control.),

Obuhavata podatke godišnjih izveštaja od oko 24.000 industrijskih

postrojenja u okviru 65 ekonomske aktivnosti

iz 9 industrijskih sektora:

Energetika

Proizvodnja i procesiranje metala

Mineralna industrija

Hemijska industrija

Upravljanje otpadom i otpadnim vodama

Proizvodnja i prerada papira i drveta

Intenzivno stočarstvo i akvakultura

Biljna i životinjska proizvodnja iz sektora proizvodnje hrane i pića

Ostale aktivnosti;

Registar obezbeđuje informacije o 91

zagađujućoj materiji koje su podeljene u 7

grupa:

Gasovi staklene bašte

Ostali gasovi

Teški metali

Pesticidi

Hlorovane organske materije

Ostale organske materije i

Neorganske materije;

http://www.prtr.net/

Prvo periodično sistematsko prikupljanje podataka o emisiji

zagađenja u životnu sredinu u Holandiji organizovano je 1974.

godine.

Ono je obuhvatilo podatke iz industrije, putnog, željezničkog i avio

saobraćaja, domaćinstva i korišćenja zemljišta.

U SAD je od 1988. godine u primeni sistem za inventarisanje zagađivanja životne sredine “Inventar toksičnih ispuštanja (zagađenja) Toxic Release Inventory (TRI)”.

U Kanadi je u okviru “Zelenog plana” pokrenut program izrade “Nacionalnog registra ispuštanja zagadjenja” (NPRI) National Pollutant Release Inventory.

Nacionalni inventar zagađivača (National Pollution Inventory-NPI) Australije ustanovljen je sa ciljem da u jednoj upravljačkoj bazi objedini podatke o emisiji zagađenja u vodu, vazduh i zemljište.

NPY obuhvatA podatke o ispuštanju zagađujućih suspstanci koje su od značaja za životnu sredinu i zdravlje u Australiji.

U Finskoj se podaci prikupljaju od strane nadležnih organa

iz domena životne sredine i to iz individualnih postrojenja.

Finska izveštava o prekoračenjima emisjia pojedinih

postrojenja, a svi podaci su dostupni javnosti preko internet

straneice EEA.

U UK, Agencija za zaštitu životne sredine je kreirala

katastar 1998. godine, u cilju prikupljanja podataka I

izveštavanja na godišnjem nivou

Češki integrisani registar zagađivača (IPR) uspostavljen 2005. godine na osnovu Zakona br. 76/2002 o uspostavljanju IPR, including reporting requirements and the responsibility of reporter (EPER and PRTR)

Regulativa broj 368 /2003 uključuje detalje vezane za listu postrojenja, metodologiju definisanja zagađivača, forme izveštavanja, NOSE-P kod, itd.

On-line baza podataka uključuje podatke o 72 zagađivača

Održavan od strane CENIA Agencije

Od 2009. god, uključeno je 88 polutanata

Neke od graničnih vrednosti su strožije nego

one definisane od strane EPER ili PRTR

Protokola

Izveštavanje je i elektronsko i u papirnom

formatu

Servis za rad sa strankama

Brošure, publikacije za promovisanje, vodič

za izgradnju kapaciteta i trening

Veb-sajt: http://www.irz.cz/

Od 2008 godine, u Nemačkoj je obavezno

izveštavanje o ispuštanje I emisijama koje

prekoračuju definisane granične vrednosti.

Katastar je javan i dostupan javnosti.

http://www.home.prtr.de/index.php?pos=&lang=en

Prema opšte prihvaćenoj definiciji u Republici Srbiji integralni katastar zagađivača (IKZ) je registar informacija i podataka o zagađivačima životne sredine i predstavlja osnovu za identifikaciju i monitoring izvora zagađivanja životne sredine.

IKZ je ustanovljen da bi zadovoljio rastuće potrebe državnih organa, ali i šire zajednice, za informacijama o izvorima i količinama zagađujućih materija emitovanih u životnu sredinu.

Baziran je na principima PRTR protokola Arhuske konvencije i harmonizovan sa odgovarajućom zakonskom regulativom Evropske Unije.

Prema utvrđenoj metodologiji UNECE preduzeća sama dostavljaju potrebne podatke.

IKZ nije jednokratan, već predstavlja proces koji se obnavlja svake godine.

IKZ predstavlja proizvod partnerskog odnosa privrednih subjekata i Agencije za zaštitu životne sredine kao državnog organa ovlašćenog za obavljanje ovih poslova.

IKZ je jedan od segmenata informacionog sistema životne sredine Republike Srbije i uspostavlja se i vodi u Agenciji za zaštitu životne sredine.

U Ustavu Republike Srbije zaštita životne sredine je posebno naglašena, čime je utvrđeno pravo građana na zdravu životnu sredinu, ali i dužnost građana da štite i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom.

Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine, zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta donošenjem niza zakona kojima se ostvaruje održivo upravljanje prirodnim resursima, zaštita i unapređivanje životne sredine i obezbeđuje kvalitet života stanovnika Srbije.

Na osnovu člana 112. Ustava RS 2011. godine, donešen je Zakon o potvrđivanju registrima ispuštanjai prenosa zagađujućih materija uz Konvenciju o dostupnosti informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i prava na pravni zaštitu u pitanjima životne sredine (“Sl. Gasnik RS” br. 8/2011.), što u principru predstavlja obavezu primene prethodno pomenutog PRTR Protkola.

Član 17. Zakona o ministarstvima (Sl. glasnik

br. 48/07) prepoznaje Agenciju kao državni

organ zadužen za uspostavljanje i vođenje

IKZ.

Značenje izraza – član 3: katastar zagađivača jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o zagađivačima medijuma životne sredine sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama,materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za prečišćavanje, tokovima otpada i zagađujućih materija i mestu njihovog ispuštanja, tretmana i odlaganja

Integralni katastar zagđivača- član 75: Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vodi se integralni katastar zagađivača u skladu sa ovim zakonom. Integralni katastar zagađivača vodi Agencija za zaštitu životne sredine.

Ministar propisuje metodologiju za izradu integralnog katastra zagađivača, kao i vrstu, načine, klasifikaciju i rokove dostavljanja podataka.

Ovim pravilnikom su

propisane su obaveze pravnih i fizičkih lica koja svojom aktivnošću zagađuju životnu sredinu.

Pravno ili fizičko lice dužno je da dostavlja Agenciji za zaštitu Životne sredine / nadležnom organu jedinice lokalne samouprave podatke za najkasnije do 31. marta tekuće godine za predhodnu godinu.

Šta sadrži integralni katastar zagađivača ?

Integralni katastar zagađivača sadrži podatke o izvorima, vrstama, količinama,načinu i mestu ispuštanja zagađujućih materija u vazduh i vode, kao i o količinama, vrsti, sastavu i načinu tretmana i odlaganja otpada.

Koje su zakonske obaveze preduzeća?

Preduzeća moraju redovno pratiti količine emitovanih zagađujućih materija u vazduh i vode iz svojih postrojenja, kao i količine generisanog otpada.

Две основне функције Инспекције:

1. Контрола достављања података за ИКЗ (од 2008.)-Упутство за контролу достављања података за ИКЗ

Успостављање ефикасног и ефективног система контроле испуњавања обавезе достављања података за ИКЗ од стране оператера у чијим се погонима одвијају активности које имају негативан утицај на животну средине

2. Контрола квалитета достављених података (од 2009.)

Инспекција заштите животне средине има значајну

улогу у процесу успостављања и вођења катастра.

Информативну;

Саветодавну и

Спроводи механизам принуде.

Информативна улога Инспекције се састоји у

обавештавању оператера о обавезама према катастру.

Ова активност се спроводи током целе године, а

нарочито током новембра, децембра, јануара,

фебруара и марта месеца, када оператери треба да се

припреме за

извештавање и доставе извештаје Агенцији.

Саветодавна улога се састоји у помoћи задуженим

особама у предузећима да правилно и што

потпуније попуне све потребне податке из

упитника.

Ова активност се спроводи током целе године.

У циљу имплементације регистра, држава треба да предузме одговарајуће мере принудног спровођења.

Ове мере се предузимају против оператера одговорног за:

недостављање података,

достављање података који не испуњавају захтеве катастра или

достављање неистинитих података,

што се може сматрати немарношћу и обманом државног органа.

Сарадња Агенције са инспекцијом заштите животне средине на свим нивоима.

Законом о заштити животне средине предвиђене су

казнене одредбе које се примењују према

загађивачима који не испуњавају обавезе

достављања података за ИКЗ.

16) ne dostavlja podatke od značaja za vođenje registra izvora

zagađivanja životne sredine na propisan način (iz člana75. stav

5);

Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000

dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik

ako:

Ko izveštava za katastar?-Liste I i II

Spisak zagađujućih materija

Obrasci

Део 1. - Општи подаци;

Део 2. - Подаци о погону;

Део 3. - Подаци о емисијама у ваздух;

Део 4. - Подаци о емисијама у водe;

Део 5. - Подаци о отпаду

1 Енергетски сектор

2 Производња и прерада метала

3 Минерална индустрија

4 Хемијска индустрија

5 Управљање отпадом и отпадним водама

6 Производња папира и дрвета и прерада

7 Интензивна производња стоке и рибарство

8 Прехрамбена индустрија

9 Остале активности

Lista I -spisak delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje za

nacionalni registar izvora zagađivanja

Lista II spisak delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje za

lokalni registar izvora zagađivanja

Да ли се делатност Вашег предузећа

налази на списку делатности?

(Прилог 1. Колона 2. Правилника)

НЕНе треба

извештај

Да ли се су инсталисани капацитети

већи од граничних капацитета ?

(Прилог 1. Колона 3. Правилника)

НЕ

Треба

извештај

Да ли се је просечни годишњи број

запослених већи од граничног броја?

(Прилог 1. Колона 4. Правилника)

ДА

НЕ

Треба

извештај

ДА

ДА

Не треба

извештај

1. Bazna organska hemijska industrija-

proizvodnja ugljovodonika koji sadrže P?

2. Postrojenje za spaljivanje komunalnog

otpada kapaciteta 2, tone na sat i 20

zaposlenih

4.Površinki kop površine 15h

5. Pivara kapaciteta 25000t

Редни број

CAS број Zagađujuća materija

1 74-82-8 Metan (CH4)

2 630-08-0 Ugljen monoksid (CO)

3 124-38-9 Ugljen dioksid (CO2)

4 Fluorougljovodonici (HFCS)

5 10024-97-2 Azot suboksid (H2O)

6 7664-41-7 Amonijak (NH3)

7 Nemetanska isparljiva organska jedinjenja (NMVOC)

8 Azotni oksidi (NOx/NO2)

9 Perfluorougljovodonici (PFCS)

10 2551-62-4 Sumpor heksafluorid (SF6)

Spisak zagađujućih materija po elementima i

sektorima:

Spisak zagađujućih materija koje se emituju u

vazduh u zavisnosti od delatnosti

Spisak zagađujućih materija koje se emituju u

vode u zavisnosti od delatnosti

Spisak zagađujućih materija koje se emituju u vazduh u zavisnosti od

delatnosti

Pronaći polutante čije koncentracije treba da

se izveštavaju za registar za:

Klanice

Postrojenja gradju,farbanje i skidanje boje

sa brodova

Postrojenja za spaljivanje, pirolizu,

procesiranje, hemijski tretman....otpada

Za koncetrisane zagađivače treba da se prikupljaju:

Opšti podaci o izvoru:

o lokaciji i adresi zagađivača,

šifri delatnosti,

postojanju ili ne uređaja za tretman otpadnih voda i gasova,

broju zaposlenih kao i

broju tehnoloških jedinica na lokaciji zagađivača.

PODACI O PREDUZEĆU

Poreski identifikacioni broj (PIB)

Matični broj preduzeća

Pun naziv preduzeća

Adresa

Mesto

Šifra mesta

Poštanski broj

Ulica i broj

Telefon

Telefaks

E mail

Opština

Šifra opštine

Šifra pretežne delatnosti

Svaki zagađivač dobije svoj matični broj, Svaki pogon, ako je u pitanju zagađivač koji ima više različitih vrsta proizvodnje i otpada, bude posebno registrovan I dobije svoj matični broj. Svaki ispust, na koji dospevaju zagađujuće materije, bez obzira iz koliko pogona, takođe dobije svoj matični broj.

Nastavak:

Podaci o radu

kapacitet proizvodnje (instalisani i prosečno angažovani kapacitet),

režimu rada (dnevni, sedmično sezonski i godišnji).

tehnološka šema pogona na situacionom planu.

Podaci o proizvodnji:

Korišćeni materijali i sirovine

Korišćena goriva – energenti,

Međufazni proizvodi,

Finalni proizvodi,

PODACI O ZAPOSLENIMA U POSTROJENJU

Ukupan broj zaposlenih u postrojenju Stalno

Povremeno

Broj zaposlenih po smenama

Prva smena

Druga smena

Treća smena

PODACI O KORIŠĆENIM GORIVIMA U POSTROJENJU

Gorivo br. 1.

Naziv goriva

Tip goriva

Jedinica mere

Potrošnja na dan

Način lagerovanja

Maksimalni kapacitet lagera

Prosečna količina na lageru

PODACI O PROIZVODIMA IZ POSTROJENJA

Proizvod br. 1.

Šifra proizvoda

Naziv proizvoda

Opis

Jedinica mere

Godišnja proizvodnja

Instalisani kapacitet

Prosečno angažovani kapacitet

Način lagerovanja

Maksimalni kapacitet lagera

Prosečna količina na lageru

PODACI O SIROVINAMA U POSTROJENJU

Sirovina br. 1.

Hemijski naziv (po IUPAC-u)

Trgovačko ime

Agregatno stanje pri lagerovanju

Jedinica mere

Potrošnja na dan

Način lagerovanja

Maksimalni kapacitet lagera

Prosečna količina na lageru

Otpadni gasovi:

Poreklo otpadnih gasova,

Karakteristike ispusta,

Merenja ispuštanja otpadnih gasova,

Količine i kvalite otpadnih gasova

PODACI O IZVORU

Broj i naziv izvora Broj

Naziv

Vrsta izvora Energetski

Industrijski

Geografska dužina i širina N

E

Nadmorska visina (mnv)

Instalisana toplotna snaga na ulazu (MWth) 2.

Godišnja iskorišćenost kapaciteta (%)

Visina izvora (m)

Unutrašnji prečnik izvora na vrhu (m)

Srednja godišnja temperatura izlaznih gasova na mernom mestu (°C)

Srednja godišnja brzina izlaznih gasova na mernom mestu (m/s)

Srednji godišnji izlazni protok na mernom mestu (m3N/h)

Režim rada izvora Kontinualan

Diskontinualan

PODACI O RADU

Broj radnih dana izvora godišnje

Broj radnih sati izvora na dan

Ukupni broj radnih sati godišnje

Raspodela godišnjih emisija po sezonama (%)

Zima (Dec, Jan, Feb)

Proleće (Mar, Apr, Maj)

Leto (Jun, Jul, Avg)

Jesen (Sep, Okt, Nov)

PODACI O KORIŠĆENOM GORIVU2

Gorivo Gorivo 1 Gorivo 2 Gorivo 3 Gorivo 4

Naziv goriva

Ukupna godišnja potrošnja (t)

Donja toplotna moć goriva (kJ/kg)

Sastav goriva (mas. %)

S

N

Cl

Otpadne vode:

Poreklo otpadnih voda,

Ispuštanje otpadnih voda,

Kontrola ispuštanja otpadnih voda,

Merenja ispuštanja otpadnih voda,

Količine i kvalitet otpadnih voda

PODACI O ISPUSTU

Broj i naziv ispusta Broj

Naziv

Vrsta otpadne vode koja se ispušta

Sanitarne

Tehnološke

Rashladne

Atmosferske

Geografske koordinate ispusta 1. N

E

Režim rada ispusta Kontinualan

Diskontinualan

Projektovani kapacitet ispusta (l/s)

Vremenski period ispuštanja (dan/god)

Ukupne količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m3/god)

Vrsta recipijenta

Naziv recipijenta

Sliv

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

Uređaji u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV)

Mehaničko prečišćavanje

Rešetka

Sito, mehanički filter

Peskolov

Aerisani peskolov

Taložnik - uzdužni

Taložnik - laminarni

Taložnik - radijalni

Separator masti i ulja

Flotator

Peščani filter

Hemijsko prečišćavanje

Uređaj za neutralizaciju

Uređaj za detoksikaciju

Jonska izmena

Hlorisanje

Ozonizacija

Biološko prečišćavanje

Laguna

Aeracioni bazen

Bio-filter

Bio-disk

Nitrifikacija

PODACI O BILANSU EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA

Naziv zagađujuće materije

CAS broj

Srednja godišnja izmerena vred. zag. materije u otpadnoj vodi

Emitovane količine 1.

Način određivanja 3.

Metoda određivanja

Pri redovnom radu postrojenja

U akcidentnoj situaciji

mg/l kg/god 2 kg/god 2

PODACI O RECIPIJENTU

Naziv zagađujuće materije

CAS broj

Jedinica mere

Analiza recipijenta Način

određivanja Metoda

određivanja pre ispusta otpadnih voda

posle ispusta otpadnih voda

Recipijent otpadnih voda

Ukupna površina teritorije opštine (ha)

Procenat ukupnog stanovništva priključenog na vodovod (%)

Količina proizvedene vode (m3/god)

Ukupna količina vode isporučena svim potrošačima (m3/god)

Ukupna količina vode isporučena stanovništvu (m3/god)

Ukupna količina vode isporučena industriji i drugim institucijama (m3/god)

Glavni industrijski potrošači vode

Naziv Šifra pretežne

delatnosti

Količina isporučene vode

(m3/god)

VODOVODNI SISTEMI

Procenat ukupnog stanovništva priključenog na kanalizaciju (%)

Da li se vrše merenja količina otpadnih voda na kanalizacionom sistemu?

Volumetrijski

Mernom opremom

Da li se vrši kontrola kvaliteta otpadnih voda (Uneti broj puta godišnje)

Na sistemu

Na izlivu

Kanalizacioni SISTEMI

PODACI O LOKACIJI ODLAGANJA

Broj i naziv lokacije na koju se odlaže otpad

Broj

Naziv

Geografske koordinate lokacije 1. N

E

Vrsta otpada koji se odlaže

Indeksni broj otpada koji se odlaže

Količina odloženog otpada u toku izveštajne godine (t/god)

Ukupna količina odloženog otpada (t)

Operacija odlaganja Odlaganje otpada na/u tlo (D2)

Duboko ubrizgavanje (D3)

PODACI O BILANSU ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA

Naziv zagađujuće materije

CAS broj

Koncentracija zagađujuće materije u otpadu

Količina zagađujućih materija u odloženom otpadu Način

određivanja 3. Metoda

određivanja mg/kg c.m. kg/god 2.

Čvrst otpad:

Poreklo čvrstog otpada,

Karakteristike čvrstog otpada,

Mernja generisanja čvrstog otpada,

Količina i kvalitet čvrstog otpada,

Način evakuacije čvrstog otpada

VRSTE I KLASIFIKACIJA PROIZVEDENOG OTPADA

Mesto nastanka otpada

Geografske koordinate lokacije otpada 1. N

E

Vrsta otpada

Opis otpada

Naziv otpada

Kategorija otpada - Q lista 2. Q

Indeksni broj otpada iz Kataloga otpada 2.

Karakter otpada 3.

Inertan

Neopasan

Opasan

Izveštaj o ispitivanju otpada Broj:

Datum izdavanja:

Oznaka opasne karakteristike otpada 2. H / H / H

Kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu 2. Y / Y / Y

Fizičko stanje otpada 3.

Čvrsta materija - prah

Čvrsta materija - komadi

Viskozna pasta

Tečna materija

Talog

Komponente koje otpad čine opasnim

CAS broj Hemijski naziv Sadržaj opasne

materije (kg o.m. / kg otpada)

KOLIČINE OTPADA 4.

Količina proizvedenog otpada u izveštajnoj godini (t)

Stanje privremenog skladišta na dan

1. januar

31. decembar

Način određivanja količina otpada 5.

Broj dokumenta

o kretanju

otpada / opasnog

otpada

Datum

predaje

otpada prevozniku

Transport otpada Skladištenje otpada Odlaganje / Tretman otpada Izvoz otpada

Naziv

prevoznika

otpada

Broj

dozvole

za prevoz

opasnih

materija

Tip

prevoznog

sredstva

Naziv postrojenja

za

skladištenje otpada

Broj dozvole

Otpad predat na

skladištenje Naziv

postrojenja

za odlaganje

/ tretman otpada

Broj dozvole

Otpad predat na

odlaganje

Otpad predat na

tretman

Zemlja izvoza

Količina

izvezenog

otpada (t)

D ili R oznaka

Naziv i

adresa

postrojenja za odlaganje

/ tretman

otpada

Količina

(t)

D

oznaka

Količina

(t)

D

oznaka

Količina

(t)

R

oznaka

U koncipiranju obrazaca pošlo se od sledećih osnovnih postavki:

Svaki zagađivač mora biti registrovan sa svojim položajem u prostoru,

Ako je u pitanju zagađivač sa više pogona svaki pogon mora posebno biti registrovan,

Svaki ispust zagađenja takođe mora biti registrovan sa svojim položajem u prostoru,

Količina i kvalitet zagađenja koja se ispuštaju treba da budu registrovani kao vremenske serije.

Obrasci za izradu katastra bi trebalo da budu napravljeni tako da tako

da se sa registrovanim podacima:

Može manipulisati,

Da se podaci mogu čuvati,

Da se mogu printati, ili

Na drugi način koristiti.

1. Primeri klasifikacije zagujućih stupstanci životne sredine

2. Šta je katastar/registar zagađivača

3. Koji su benefiti katastra (navedi institucije i benefite za svaku ponaosob)

4. Internacionalni zahtevi za vodjenje registra zagađenja (navesti dookumente)

5. ZAKONSKI OSNOV U RS (navesti sve akte)

6. šta definiše i sadržaj (struktura) Pravilnika o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka

7. Sektori koji izveštavaju za IKZ

8. Polutanti za koje se izveštava za IKZ

9. Nivoi uzveštavanja za IKZ (Lista I i II)