LETNJI TIP

odnosno kultivari dvogodinjeg tipa maline, koji plodonose jednom tokom godine, uglavnom sredinom leta.

Vilamet (Willamette) Miker (Meeker) Tulamin (Tulameen)JESENJI TIP

Sorte jednogodinjeg ili dvorodnog tipa maline,koje ostvaruju manji prinos u navedenom periodu, a vei krajem leta i u jesen,odnosno sve do jakih mrazeva na kraju sezone.

Polka PolanaRazlika izmeu ova dva tipa maline ogleda se u ciklusu plodonoenja biljaka. Maline imaju viegodinji koren (ivi vie od dve godine) i krunu (korenov vrat - mesto na prelazu korena u nadzemni sistem), te nadzemni sistem (izdanci) koji ivi samo dve godine. U prvoj godini rasta, novi izdanci, koji su naravno jednogodinji, kod sorti maline koje pripadaju letnjem tipu, obezbeuju samo vegetativni rast (ne proizvode plodove).

Jesenji tip maline nosi plodove na vrhu ovih jednogodinjih izdanaka za veinu sorti posle prvog avgusta. Takoe, kod ovog tipa, razvoj plodova se nastavlja i u srednjoj zoni du izdanka, a time i formiranih redova, ali i prema osnovi prirasta sve do prvog jakog mraza. Drugog leta, izdanci koji su se pojavili predhodne godine, kod letnjeg tipa maline e proizvesti plodove tokom leta u periodu oko mesec dana, te potom odumiru. Kod jesenjeg tipa maline, izdanak koji se pojavio i plodonosio predhodne jeseni e plodonositi na svom ostatku, dakle prema osnovi, te potom u leto odumreti. Kako se jednogodinji izdanci pojavljuju svake godine i rastu konkurentno sa dvogodinjim, proizvodnja plodova se nastavlja iz godine u godinu za oba tipa maline spram kriterija plodonoenja. Jedina razlika je u tome da bilo koji izdanak letnjeg tipa maline ima samo jedan rod, dok kultivari jesenjeg tipa mogu imati dva roda na istom u dve razliite sezone.

Prema drugom kriterijumu, boji ploda, maline se dele na: crvene, crne, purpurne i ute. Crvene i crne maline su odvojene, zasebne vrste, dok su purpurne maline hibridi izmeu ova dva genotipa. Veina malina ute boje ploda su prirodne kolor varijante crvenih, te su one identine njima na svaki drugi nain. Sorte koje pripadaju letnjem tipu maline dominantno imaju crveno obojene plodove preteno svetlijih nijansi, ali obuhvataju i one koje imaju uto obojenu pokoicu ploda.

Glavna razlika izmeu maline i kupine je u nainu odvajanja ploda od peteljke u vreme berbe. Kod maline se plod prilikom berbe odvaja od sri, poznatoj kao plodite, istu ostavljajui na biljci kada se ubere. Rezultat su plodovi maline slini naprstku, sa upljinom u centru ( jedan od razloga zato malina ubrzo nakon berbe kalira). Kupina se, s druge strane, odvaja od baze plodita tako da ubrani plodovi ukljuuju i sr kao svoj sastavni deo. Isti je sluaj i sa hibridima maline i kupine. Dakle, sada je jasno mogue razlikovati crnu malinu od kupine.

VILAMET (Willamette)Vilamet je sorta dvogodinje maline crvene boje ploda koja je nastala na Univerzitetu u Oregonu (SAD) ukrtanjem sorti NEWBURGH i LOYD GEORGE. Predstavlja hibrid amerike maline i evropske maline. Ovaj kultivar je selekcionisan 1936. godine, a u proizvodnji je od 1943. godine.I nakon pedeset godina od uvoenja u produkciju ovaj kultivar predstavlja najzastupljeniju sortu iz grupe jagodastog voa na podruju Srbije. U svetskoj proizvodnji je bila vodea sorta gotovo 40 godina, ali je u ovoj deceniji dolo do irenje produkcije drugih sorata iz ove grupe jagodastog voa vodei se rauna o kvalitetu ploda, otpornosti na bolesti i tetoine i zahtevima trita. Genotip WILLAMETTE je bio dugo vremena vodea industrijska sorta.

Vilamet raa krupne tamno crvene i ukusne plodove od sredine do kasnog leta. Stabljika je dvogodinja, ova malina najbolje uspeva na punom suncu sa dosta vode i dobrim ubrenjem u vreme cvatnje. Vilamet su trnate maline dok ima varieteta bez trnja. Beli cvetovi pojavljuju se od aprila do juna zavisno od kultivara, plodovi su crveni, ponekad mogu biti uti. Vezivanje u icu je neophodno. Za najbolje rezultate odsecite stabljike koje su dale plod odmah na kraju sezone branja.

MIKER (Meeker)Sorta razvijena 1967 g. ukrtanjem Vilameta i Katberta. Plodovi su srednje veliine, srednje crveni, vrsti, sa dobrim ukusom. Zri sredinom leta, plodovi se lako odvajaju i veoma je pogodna za mainsko branje.

Sjedinjene drave su trei najvei proizvoa maline u svetu, a drava Vaington nacionalni lider u produkciji crvene maline koja je u 2010. godini ostvarila produkciju od oko 31.818 t industrijske maline. Sve ovo je zasluga kultivara MEEKER koji je najvie uzgajana sorta maline na pacifikom severozapadu (Vaington, Oregon i Britanska Kolumbija, Kanada) I skoro vie od etrdeset godina nakon nastanka zastupljenost kultivara MEEKER u produkciji maline za industriju na irem podruju Severne Amerike je 60%, dok ostatak pripada ostalim sortama, i to Willamette 30%, a 10% ostale sorte. Dakle zahvaljujui ovoj sorti, podruje Vaingtona je postalo jedno od vodeih regija sveta u produkciji maline.

Osetljiva je na neke viruse koji se prenose polenom, srednje otporna na truljenje korena.

TULAMIN (Tulameen)Sorte maline nastale u okviru oplemenjivakog programa u Vankuveru tradicionalno dobijaju imena po izvornim indijskim reima, pa je tako i kultivar TULAMEEN dobio ime. Tulameen je naziv za reku u indijskoj provinciji iz koje se vadi crveno zemljite. TULAMEN je postao je dan od vodeih kultivara maline za sveu potronju. Njegova istorija je najbolji nain da se opie ovaj kultivar i predstave injenice zbog kojih je isti postao tako vaan. Kultivar TULAMEEN je nastao ukrtanjem sorata NOOTKA i GLEN PROSEN 1980. godine u okviru oplemenjivakog programa centa za istraivanje u Kanadi (PARC). Njegov roditelj dvogodinji kultivar NOOTKA ranije je stvoren u okviru oplemenjivakog programa u Velikoj Britaniji 1978. godine, ukrtanjem sorata CARNIVAL i WILLAMETTE. Iako je bila pogodna za mainsko branje, te poznata po visokom sadraju topivih supstanci koje su dobro balansirane sa kiselinama, ova sorta nije postigla vei uspeh prvenstveno zbog relativno niskog prinosa. Drugi roditelj GLEN PROSEN nastala je u okviru oplemenjivakog programa centa za istraivanje u kotskoj 1981. godine. Glen Prosen se odlikovao izuzetnom vrstoom i krupnoom plodova. Zavidnu vrstou plodova duguje genima dobivenim od izvorne sorte crne maline iz Severne Amerike. Ovi geni su uvrteni u oplemenjivake programe kroz istraivaki rad u okviru Centra za istraivanje smetenog u East Malling, Engleska. Otporna je na biljne vai vektore mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su podloni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.

POLKAJedan od najboljih kultivar maline introdukovan poslednjih godina. Ista je pobudila znaajan interes meu strunjacima irom Evrope sa dugim pospisom svojih zavidnih osobina. Kultivar POLKA je postigao ono to oplemenjivai jednogodinje maline tee godinamau stvaranju novih sorti, a to je prinos identian onom kod dvogodinjih kultivara ove vrste. POLKA je dvorodna sorta maline nastala kao slobodna oprasena selekcija od P 89141 koji ima "Autumn Bliss" u svom poreklu u Berzezna, poljska eksperimentalna stanica istraivakog instituta za pomologiju i florikulturu u Skjernevie (Skierniewice), Poljska. Dakle, nastala je u istom istraivakom centru kao i kultivar POLANA. Njen autor je jedan od najpoznatijih oplemenjivaa dananjice dr Jan Danek. Testirana kao P 93563, introdukovana 2001., aregistar upisana 24.01.2003 godine,

POLANAMalina POLANA je poljska sorta iji autor je Dr. Jan Danka. Nastala je ukrtanjem sorte HARITAGE i ZEVA HERBSTFRNTE. Sorta je upisana u Registar sorti 1991. godine i automatski je dobila osiguranje patenta (LICENCU).

Malina POLANA je ponavljajua sorta i raa na jednogodinjim lastarima (rastu od prolea). Berba ploda maline poinje oko polovine jula i traje do prvih jesenjih mrazeva (novembar). Malina izrasta u uspravne, samostojee i vrste lastare, visine 120-140 cm, te poseduje male bodlje na stabljici.

Polana

Polka

Polka

Tulamin

Tulamin

Polana

Polka

Polka

Tulamin

Tulamin

Malina "Polana" i kod nas

"Polana" se lako gaji, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato to se gaji bez naslona. Redovno i dobro raa, a plodovi dugo zadravaju sveinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potroaa. Proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.

Kpajem jula sazrevaju prvi plodovi maline i poinje berba, a posao se ne prekida sve do prvih mrazeva. Na bujnim i uspravnim izdancima istovremeno se pojavljuju cvetovi, formiraju zeleni plodovi i ubiraju zreli. A kada pozna jesen ostavi tragove na biljkama, one se jednostavno pokose da bi na npolee ponovo krenule.

Navedeni podaci zvue neverovatno. Ipak, da je sve to tano uverili smo se u urevu, selu nadomak Novog Sada. Zasad su podigli Sinia Stanojevi, Vlada Kuhar i Jozef Pakulski. Pre tri godine na blizu etiri hektara posadili su "polanu", poljsku sortu maline. Stvorena je ukrtanjem "hertida" i "zeve jesenje". U naoj zemlji prava je retkost.

Siguran rod bez velikih ulaganja

- Polanu smo izabrali jer se lako gaji - objanjava Sinia Stanojevi. - Takoe, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato to se gaji bez naslona. Redovno i dobro raa, a plodovi dugo zadravaju sveinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potroaa.

Odovara joj plodno, rastresito, propustljivo, to istije i ravno zemljite. Treba da je blago kiselo, s najmanje tri odsto humusa, etiri miligrma fosfora, isto toliko magnezijuma i 12-18 miligrama kalijuma na sto grama vazduno suve zemlje. Optimala pH vrednost je 5,5-6,5. Veliki je ljubtelj vode, pa je proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.

Sadi se u jesen ili na polee. Ovde se primenjuje jesenja sadnja, jer je prijem sadnica gotovo stopostotni. Dobri predusevi su kukuruz, strna ita i mahunarke. Nisu pogodni paradajz, krompir, paprika i jagoda, zbog mogunosti prenoenja bolesti koju izaziva gljiva verticilijum.

Zemljite se priprema nekoliko meseci pre sadnje. Obavezno se analizira sadraj najvanijih hranljivih elemenata i dodaju samo oni koji nedostaju. Posle skidanja preduseva, totalnim herbicidima unite se korovi, a potom se tlo podriva na 70-90 centimetara dubine i dodaju potrebna hraniva.

Stajnjak je obavezan, ak i ako humusa ima dovoljno. Po hektaru se rastvri oko 50 tona i duboko zaore. Pre sadnje zemljite se dobro usitni i poravna jer neravnine oteavaju saenje i omoguavaju da se izdanci kose na odgovarajuu, istu visinu.

Pripremljene sadnice sade se centimetar dublje nego to su bile rasadniku. Meuredni razmak je tri, a u redu pola metra. Jamii duboki petnaestak centimetara kopaju se aovom. Koren se pravilo rasporedi i pokrije zemljom, koja se povremeno sabija. Na kraju, sadnice se skrate osnove i zemljite ponovo poravna.

S kretanjem vegetacije poinje i razvoj mladih izdanaka. Najvaniji, gotovo jedini posao je obrada zemljita. Meuredni prostor se frezira, a u redu okopava, kad god se trava pojavi. Herbicidi se koriste tek u druoj ili treoj godini. Ako nema dovoljno padavina, obavezno je navodnjavanje. Sistem "kap po kap" obezbeuje dovoljno vode.

Istovremeno ima cvetove i plodove

Bez obzira na to da li je saena u jesen ili prolee, "polana" prorodi u prvoj godini, a prinos pokriva trokove sadnica i radne snage. Prvi cvetovi pojavljuju se kada izdanak dostigne najveu vinju, oko 150 centimetara. Cvetanje poinje od vrha biljke i traje sve do kasne jeseni. Zato ova malina uvek ima cvetova, zrelih i zelenih plodova. Pun rod postie u drugoj godini.

Plodovi sazrevaju krajem jula ili poetkom avgusta. Beru se svaki drugi ili trei dan. Istovremeno se klasiraju i pakuju u specijalne kutije. Boju, ukus i miris zadravaju nekoliko dana.

Posle prvog mraza izdanci se sue i tada prestaje berba. Ostave se petnaestak dana da se sokovi "smire" i potom pokose, odnosno odstrane do zemlje. Ponovo se radi analiza zemljita i dodaju samo one hranljive materije koje mu nedostaju. Nastavlja se i obrada.

"Polana" je odline rodnosti. Ako je posaena na odgovarajuem zemljitu i dobro negovana, po hektaru moe da se ubere preko dvanaest tona. Plodovi su konini, tamnocrveni, ukusni kad su svei, ali pogodni i za preradu.

Minimalna zatita

- Jedan izdanak "polane" u prvoj vegetaciji daje do osam novih biljaka - kae Vlada Kuhar. - Svake godine taj broj se udvostrui. Meutim, optimalno je da u punoj rodnosti na dunom metru bude dvadesetak biljaka. Zato se jo u toku berbe proreuju izdanci s kojih je ubrano najmanje 70 odsto roda.

- Po otpornosti prema bolestima i tetoinama ova sorta se ne razlikuje od drugih - napominje Jozef Pakulski, inae strunjak koji je u Poljskoj stekao bogato iskustvo u gajenju "polane". - Meutim, zatita je minimalna, jer se koenjem izdanaka smanjuju uslovi za pojavu bolesti i tetoina. Takoe, u blizini malinjaka nema izvora zaraze. Zato su dovoljna tri prskanja, uglavnom preventivna. Prvo kada izdanci izrastu 30 centimetara, drugo kada imaju 90 centimetara, a tree na poetku cvetanja. Posle odsecanja izdanaka ne postoji rizik od izmrzavanja. Rodnost ove maline poinje da opada posle petnaest godina. Tada se kri i ustupa mesto odgovarajuim usevima.

Na isto zemljite vraa se tek posle tri - etiri godine.