Malina - Proizvodnja maline - Gajenje maline - Agronomija.pdf

7/18/2019 Malina - Proizvodnja maline - Gajenje maline - Agronomija.pdf

1/39

8/4/2015 Malina - Proizvodnja maline - Gajenje maline - Agronomija

http://agronomija.rs/2014/malina/ 1/39

Agronomija(http://agronomija.rs/)

Poetna (Http://Agronomija.Rs) > Proizvodnja (Http://Agronomija.Rs/Category/Proizvodnja/) >

Malina

MALINA

Malina je posle jagode najznaajnija vona vrsta. Desertno je voe a plod se moe koristiti

u sveem ili smrznutom stanju, kao i za razliite oblike prerade- sok, sirup, vino,prirodni liker

, kompot, slatko dem, marmelada,kandirano voe ,sladoled, malina u prahu i pulpi.
http://agronomija.rs/http://agronomija.rs/category/proizvodnja/http://agronomija.rs/


2/39


3/39



Koren je osnovni vegetativni organ maline. Radijalne je simetrije, viegodinji je i dobro

razvijen.Uloga korena maline je mnogostruka. Iz zemljita usisava vodu i u njoj rastvorene

mineralne materije, utvruje biljku u zemljitu , slui kao organ za skladitenje organskih

materija i za vegetativno razmnoavanje korenove reznice crvene maline.

Stablo

Stablo je osnovni vegetativni organ maline i radijalne je grade. Na stablu maline listovi suspiralno rasporeeni a u pazuhu listova nalaze se pupoljci. Stablo zajedno sa liem gradi

izdanak, koji se sastoji od dva dela. Nad zemljom u vazduhu nalazi se aerofilni , fotofilni

izdanak koji ivi nepotpune dve godine i podzemni geofilni izdanak koji je viegodinji i

bogat je rezervnim hranljivim materijama. U drugoj polvini leta na podzemnim izdancima i

na mladim ilama obrazuje se vei broj pupoljaka od kojih nastaju novi mladi izdanci. Ovi

izdanci rastu u toku jeseni i zime sve dok se zemljite ne smrzne. Narednog prolea izdanci

poinju da izbijaju na povrinu u zavisnosti od ostvarenog porasta u prethodnoj godini. Na

podzemnom delu izdanaka razvijaju se adventivni korenovi. Izdanci koji do sredinevegetacije ne izbiju na povrinu oni uginu.

Poznavanje naina obrazovanja i rastenja izdanaka maline pod zemljom od velike je

vanostiza odreivanje i prikladnog sistema odravanja zemljita u rodnim zasadima

i zasadim za proizvodnju sadnice.

Nadzemni izdanak ivi nepune dve godine, on dostie punu visinu na kraju prve godine.

Mladi jednogodinji izdanci nose krupne neparno peraste listove sa 3 ili 5 liski.U pazuhu

listova jednogodi

njih izdanaka razvij se obi

no po jedan ili dva a re

e tri pupoljka koji surasporedeni jedan iznad drugog serijalno. Ako postoje po dva pupoljka gornji su bolje

razvijeni i iz njih se razvijaju naredne godine rodne granice.Donji pupoljci ostaju ne

razvijeni i od njih se razvijaju rozete. Pri povredi gornjeg pupoljka pozni mraz onda iz

donjeg pupoljka se moe razviti rodna grana. Jednogodinji izdanci maline dostiu duinu

od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra. Duina izdanka zavisi od sorte,

fizilokog stanja biljke, plodnosti zemljita, meteorolokih prilika i nege. Jednogodinji

izdanak sazreva od osnove ka vrhu. Stoga kod sorata koje su osetljive prema mrazevima i

temperaturnim kolebanjima najpre izmrzavaju vrhovi izdanaka.

Dvogodinji izdanci maline ne obrazuju kambijalni prsten, ne debljaju sekundarno i ne

stvaraju godove. U toku druge godine iz bonih pupoljaka nadzemnog izdanka mogu da se

razviju rodne granice, koje nose cvetove i plodove. Najvei broj i najkrupniji plodovi maline

obrazuju se na rodnim granicama na srednjoj treini izdanka, a kada na rodnim

granicama donjeg dela vrne treine izdanaka. Zbog toga rezidbu maline treba podeavati

tako da se sauvaju najvei broj rodnih granica.

Vrni pupoljci na jednogodinjem izdanku nekih sorata maline razvijaju se u rodne granice

i donose rod krajem prve vegetacione periode septembar oktobar tu spadaju lord dord,krupna dvoredna , septembar . Prema nameni postoje dve vrste izdanaka za zamenu i za

razmnoavanje.


4/39


5/39



(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Cvet-maline.jpg)

Cvet

Obrazovanje cvetnih pupoljaka maline poinje u septembru ili oktobru. Najpre se obrazuje

terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj je najbri. Ostali cvetovi formiraju se ka osnovi u vidu

nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporiji.Cvet maline je dvopolan hermafroditan.

Sastoji se od aice, krunice, pranika i tukova. aica maline sastoji se od pet ainih

listia zelene boje , krunica ima pet kruninih listia bele ili ruiaste boje. Pranika ima

mnogo i oni grade prsten oko tukova. Cvetovi maline su skupljeni u cvasti , cvetanje

obino traje 20-25 dana.

Plod
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Cvet-maline.jpg


6/39



Zbirni plod maline sastoji se iz velikog broja kotunica sakupljenih oko sasuene cvetne

loe. Plod maline izgraen je od 20-160 pojedinanih kotunica. Svaka kotunica nastaje

od po jednog oplodnog listica- karpele. Plod je obino crvene, ute ili crne boje. Izduenog

ili loptastog oblika. Ako je oploenje slabije neke se kotunice ne razvijaju, pa plod moe da

bude nepravilnog oblika. Sorte iji se plodovi osipaju ne trebaju se gajiti.Teina ploda

plemenite maline iznosi 1,7- 8,4 g, a katkad i do 12 g.

(https://reader009.{domain}/reader009/html5/0315/5aaa7eb4a3a47/5aaa7eb9aee07.jpg)

Seme

Razviem semenog zametka maline posle oploenja nastaje seme. Ono sadri opnu

,semenjau i klicu. Kad seme maline doe u povoljne uslove ono klija.

Faze U Godinjem Ciklusu Maline

U ivotu maline razlikuju se dva doba:

doba aktivnog ivota ili vegetacije

doba zimskog odmora

Vegetacija traje od trenutka kad se razviju prvi pupoljci maline, pa sve dok ne otpadne lice

u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor. U toku godi

njeg ciklusa malina prolazi krozsledece fenofaze:

poetak rastenja i listanja
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/seme-crne-maline.jpg


7/39



cvetanje

opraivanje i oplodenje

obrazovanje i razvoj ploda

obrazovanje cvetnih pupoljaka i

zimski odmor

Poetak Rastenja I Listanja

Tokom aprila i prve polovine maja, novi izdanci poinju da izbijaju na povrinu zemlje.

Njihovo rastenje je najintezivnije od sredine maja do kraja juna. Dvogodiji izdanci malinepoinju da listaju poetkom aprila, a poetak i trajanje listanja zavisi od sorte, temperature i

drugh inilaca sredine. Iz pupoljka u pazuhu listova dvogodinjih izdanaka obrazuju se

rodne granice.

Cvetanje

U naim malinarskim podrujima malina poinje da cveta u drugoj dekadi maja, a cvetanje

traje 20-30 dana u zavisnosti od sorte i meteorolokih prilika. Razlika u cvetanju izmeu

ranih i poznih sorti iznosi 6-10 dana.

Opraivanje I Oploenje

Malina je entomofilna biljka, a najvaniji opraivainsekt je medonosna pela.Veina

sorata maline ima hermafroditan cvet, koji se sastoji od aice ,krunice,pranika i tukova.

Uspeno opraivanje je uslov za oplodenje. Plod maline je zbirna kotunica, izgraena od

20-160 pojedinanih kotunica. Da bi se zbirni plod maline normalno razvio neophodno da

se opraivanje obavi u svim ili skoro svim tukovima.

Obrazovanje I Razvoj Ploda

Iz oplodene jajne elije-zigota, obrazuje se klica-embrion, a zid plodnika razvija se u plodov

omota-perikarp. On je izgraen od tri sloja spoljanjeg-egzokarpa, sredinjeg-mezokarpa i

unutranji endokarpa. Sa praktine take gledita najvei prinosi i najbolji kvalitet ploda

maline postie se ako se vlanost zemljita sauva povrinskom obradom ili

navodnjavanjem, ili ako bude obilnih padavina na dvadeset dana posle punog cvetanja,

odnosno na 12-14 dana pre poetka berbe.

Obrazovanje Cvetnih Pupoljaka


8/39



Cvetni pupoljci se obrazuju u jesen u godini koja prethodi cvetanju.Kod crvenih malina

cvetni pupoljci se diferenciraju postepeno od vrha izdanka ka osnovi, dok je ta sklonost

manje izraena kod crnih i purpurnih malina. Diferenciranje pupoljaka poinje u prvoj

polovini septembra a kod crnih sorata u toku oktobra.

Zimski Odmor

Zimski odmor u naim uslovima poinje u novembru, kad otpadne lie. Zimski odmor jeveoma bitan za malinu bez njega se nemogu obrazovati rodne granice na dvogodinjem

drvetu.

Podneblje Klima

Za uspevanje maline su bitni sledei klimatski elementi:

Temperatura

Vlanost

Vetar

Svetlost

Temperatura

Temperatura je veoma vaan inilac koji odreuje raspored biljaka maline na zemljinoj

povrini. Divlja evropska crvena malina i artika malina rasprostranjene su daleko na

severu. U tim krajevima su srazmerno niske biljke koje pod snenim pokrivaem podnose

niske temperature do -35 C. U odsustvu snega izdanci maline mogu da izmrznu na

temperaturi od -18 do -26 C,

to zavisi od sorte i njenog fiziolo

kog stanja.

Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemljita -12 do -14 C, naroito kad nije

zaten snegom. Kolebljive temperature u prolee mogu da priine znaajne

tete izdancima. Naroito ako se smenjuju temperature iznad 6 C i -7 C.

Malina ne podnosi podneblja sa visokim letnjim temperaturama. Ona najbolje uspeva

u oblasti sa prohladnim letom i zimama koje nisu suvie otre. Dvorodne sorte maline

su osetljivije prema niskim temperaturama nego jednorodne. U hladnim krajevima

vrhovi nedozrelih izdanaka izmrzavaju.

Vlanost


9/39



Glavni proizvodni rejoni maline nalaze se u semihumidnim i humidnim krajevima gde

godinja suma padavina prelazi 800 mm taloga , a vlaga je pravilno rasporedena u toku

vegetacionog perioda. Malina ne podnosi suu. Pri nedovoljnim koliinama vlage u

zemljitu i vazduhu smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste a

broj izdanaka i njihova bujnost se smanjuju.Malinjak se proreduje a prinosi su mali.

Malina dobro uspeva na propustljivim zemljitima s visokim vodenim kapacitetom,

posebno ako se malinjak nalazi u blizini uma, koje pruaju sveinu, povoljnu vlanost i

strujanje vazduha.

Na suvie vlanom zemljitu malina slabo raste a na zabarenom ugine. Podzemna voda ne

sme da bude blia povrini vie od 1 m.

Vetar

Malinu treba tititi od hladnih, suvih i olujnih vetrova. Olujni vetrovi mogu da polome

izdanke maline a naroito duge rodne granice pred berbu i u toku berbe. Blagi povetarci su

korisni za malinu, jer spreavaju ili otreavaju pojavu gljivinih bolesti.

Svetlost

Malina je biljka koja za uspevanje zahteva dosta svetlosti i vlage. Na severu kulturne sorte

maline uspevaju na osunanim junim poloajevima. Dok u junim krajevima preteno se

gaje na severnim ekspozicijama. Malina daje dobre rezultate ako se gaji po sistemu ive

ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna koliina svetlosti. Malina teko podnosi

jau zasenu.

Zemljite

Za malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo kisela zemljita , bogata organskim

materijama, koja mogu da prime i zadre dovoljne koliine vlage u toku sunog perioda

vegetacije. Malina ne podnosi laka, suva ,krena i peskovita emljita, a ni teka i zbijena

zemljita sa visokim nivoom podzemne vode.

Za gajenje maline najpodesnije su gajnjae, blago otpozoljene gajnjae i aluvijumi. Teke

smonice i teki podzoli nisu pogodni za malinu. Na krenim zemljitima esto se pojavljujenedostatak gvoda i magnezijuma, to dovodi do hloroze lia i oteane fotosinteze.

Za malinu su najpogodnija zemljita iji je pH oko 6 , tanije ako se pH kree od 5,5-6,5.

Orografija

Orografski inioci obuhvataju: nadmorsku visinu, poloaj i ekspoziciju. U naoj zemlji

plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine.

Poloaj znatno utie na izmrzavanje maline. Malinjake treba podizati na poloajevimasa dobrom vazdunom drenaom. Malina izmrzava u irokim dolinama sa uskim izlazom,

u uskim uvalama, i na poloajevima koji su na udaru hladnih vetrova-severac, koava,


10/39



pa takve poloajeve treba izbegavati pri podizanju malinjaka. Severne ekspozicije su

hladnije i vlanije od junih, istonih i zapadnih pa su u naim prilikama najbolje za

malinu.

Izbor Mesta , Poloaja I Zemljita Za

MalinjakKao viegodinja kultura malina ostaje na istom mestu 10,15 i vie godina. Stoga je veoma

bitno da se za malinjak odabere pogodno mesto. Malina najbolje uspeva kada je u

potpunosti izloena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeena dovoljnom koliinom vlage i uz

zatitu od oteenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i

prolene temperature prouzrokuju veinu oteenja. U naem podneblju malina daje

najbolje rezultate kad se gaji na blago nagnutim do 10% severnim ekspozicijama. Na

takvim poloajima ne zadrava se voda i hladan vazduh, dok je sneni pokrivac

obino dugotrajan. Previe nagnuti poloaji preko 10% i polaji izloeni jakim vetrovima

nisu pogodni za malinu, jer nisu dovoljno vlani, mehanizacija radova u malinjaku je

oteana, a rodne granice i izdanci esto se lome pri udaru jakih vetrova.Poeljno je da u

zasadu bude dobra cirkulacija vazduha jer umanjuje mogunost pojave brojnih

gljivinih oboljenja. Slab protok vazduha poveava vlanost vazduha oko plodova i

izdanaka, to pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Divlja

malina i kupina koje rastu oko parcele predviene za postavljanje zasada takode mogu

predstavljati problem. One su dobro stanite za tetoine, a esto predstavljaju izvor virusai gljivinih patogena. Ako ste u mogunosti, eliminiite ih u krugu od 200 metara oko

zasada.

Izbor Zemljita Za Malinjak

Malina najbolje raa na visoko propustljivim zemljitima (peskovitoj ili muljevitoj ilovai)

koja sadre visok stepen organske materije (>3%) i ija se kiselost (pH) kree izmedu 5,5

6,5. Kod teih, manje propustljivih zemljita poveana je mogunost pojave oboljenja

korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublaiti izborom otpornijih sorti maline,postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.

Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm povrinskog sloja zemljita

iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije.

Priprema Zemljita

Priprema zemljita treba da obezbedi normalan prirast izdanaka i obilnnu rodnost maline.

Poto je malina viegodina biljka, priprema zemljita mora da se obavi pravilno

i blagovremeno. Priprema zemljita za podizanje malinjaka obuhvata:

unitavanje korova


11/39



vaenje kamenja i la i panjeva

ubrenje

oranje

poravnjavanje i usitnjavanje povrine

kao i parcelisanje zemljita

Ako je zemljite zakorovljeno dugovenim korovskim biljkama, onda posle

skidanja preduseva, u junu zemljite treba tretirati nekim herbicidom radi unitavanja

korova. Priprema nezakorovljenog zemljita moe da pone 1-2 meseca pre poetkasadenja maline.

Poto se zemljite oisti od korova, kamenja ,ila i panjeva, pristupa se ubrenju odnosno

unoenju organskih i mineralnih ubriva. Koliina ubriva zavisi od tipa zemljita i njegove

plodnosti. Koliina stajnjaka kree se od 20.000-60.000 kg/ ha, super fosfata 500-600 kg/

ha, kalijum- sulfata ili 40%-tne kalijumove soli 800-1000 kg/ ha, amonijum sulfata 200-500

kg/ ha. Zemljite za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm.

Posle oranja sve ile drvea treba prikupiti i spaliti, a zemljite poravnati i usitniti

tekom drljaom ili tanjiraom.

Malinjaci vei od 5 ha treba da budu podeljeni na parcele veliine do 2 ha. Osnovni putevi u

malinjaku treba da budu iroki oko 5m da bi se mogla primenjivati mehanizacija.

POVR INSKI USEV LATINSKO IME DOZA SEM

Ozima ra Secale cereale 125 kg/ha

Heljda Fagopyrum esculentum,F. sagittatum 80 kg/ha

Neven Tagetes spp. 10 kg/ha

Sirak metla Sorghum bicolor 90 kg/ha

Zob Avena sativa 112 kg/ha

Rana trava/ital i janski l jul j Lolium multi florum 22.5 kg/ha

Rana trava Lolium perenne 28 kg/ha

Detelina lucerka Medicago sativa 16 kg/ha


12/39



Bela detelina Trifol ium repens 4,5 kg/ha

Crvena detelina Trifol ium pratense 20 kg/ha

Agrotehnika U Malinjaku

Sadnja Maline

Crvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima.

Jesenje sadnja maline u na

im klimatskim uslovima ima vi

e prednosti u poredenju sprolenom.

Pre svega pri jesenjem saenju koriste se izdanci maline koji su pre kratkog

vremena izvaeni iz matinjaka za proizvodnju izdanaka. Sadnice maline posaene u jesen

ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturama zemljita iznad take mrnjenja one tokom

zimskih meseci razvijaju korenov sistem. Zbog toga malinjaci zasaeni u jesen razvijaju u

prvoj vegetaciji snane izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod.

Kasno u prolee sadi se malina koja je dugo vreme provela u trapovima. Ako je

prolee suno a nema mogunosti da se malinjak redovno zaliva onda je prijem sadnicaveoma slab.

Saenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je nego saenje maline u prolee ako je

zemljite pogodno za rad a temperature nisu ispod take mrnjenja. Crne i purpurne maline

uvek se sade u prolee, jer se tek tada vrhovi izdanaka oile, podrazumeva se da ovo

saenje treba obaviti to ranije u martu, dok jonije krenula vegetacija.

Izbor Sadnog Materijala

Veoma je vano da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad nee dati

dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz

pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal

nije zaraen. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na

drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose

najvii stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po vioj ceni, ali se obino

isplate kroz povean rod i dui vek eksploatacije zasada.

Razmak izmeu sadnica takoe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedioadekvatan broj sadnica. Razmak izmeu redova zavisi od mehanizacije koja e se koristiti i

naslona koji e se eventualno postavljati. Razmak izmeu redova kree se od 2,4 3,3 m.

Mora se imati u vidu irina kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti


13/39



dovoljno prostora izmeu redova za neometano koenje, prskanje i berbu. Istraivanja su

pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postie vea produktivnost ukoliko je broj

redova vei i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na

veem odstojanju. Razmak izmeu sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9

m, u zavisnosti od bujnosti. Uopteno govorei, malina se gaji u obliku buna ili ivice, sa

velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor

izme

u primarno posa

enih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao

to je Titan i kod sortipurpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz buna i te sorte se mogu gajiti u

sistemu uzdignutih leja.

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povrinu izraunava se pomou obrasca: ukupna

povrina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom izmeu sadnica. Na

primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m izmeu redova podeljeno sa 0,9 m izmeu

sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba poruiti u zimu pre

sadnje da bi se obezbedila adekvatna koliina.

Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodni (letnje) i dvorodne (jesenje).

Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose, daju

manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline. Malina je prirodno

dvogodinja biljka sa viegodinjim bunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji

jednogodinji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske

temperature i raaju sledee godine. Jednogodinje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo

dvogodinjim izdancima, jer cvetavaju. Posle plodonoenja ovi izdanci odumiru i sledeeg

prolea se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodinji izdanci postaju dvogodinji.

Orezivanje dvogodinjih izdanaka u prolee, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci,ima pozitivan uticaj na zatitu maline od bolesti kao i na poveanje dimenzije ploda.

Dvorodne sorte raaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od

plodonoenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog radjanja

duinom celog izdanka, kod sorti kao to su Autumn bliss i Polka. Kod dvorodnih sorti

sa kasnim vremenom zrenja, kao to je Heritage, rani mrazevi mogu da utiu na umanjen

prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vri koenjem do nivoa zemlje pre izbijanja

jednogodinjih izdanaka u rano prolee. Plodovi sorti koje se koriste za sveu upotrebu su

svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu, vreg su mezokarpa i mogu se drati u

hladnjai do deset dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje u hladnjai manje

tamne i manja je verovatnoa da e usled manipulacije i transporta pokazati

znake oteenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije meu sortama. Trite

takoe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, ukljuujui i veu

naklonost potroaa ka krupnijim plodovima, kao i zbog lake berbe. Plodovi ovih sorti

imaju vea udubljenja koja se usled nepaljivog rukovanja deformiu.

Priprema Izdanaka Maline Za SadnjuIzdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah posle vaenja. To esto nije

mogue pa je sadnice najbolje uvati u trapovima i hladnjaama , da bi se sauvale od

isuivanja izmrzavanja i mehankih oteenja. Ako izdanci due vreme provedu


14/39



u transportu, treba ile odmah pri prispeu potopiti u vodu, ostaviti u njoj 24 sata pa

onda saditi.

Za saenje se koriste izdanci iji je identitet sorte poznat i koji su garantovano zdravi

(sertifikovani sadni materijal). Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 8-

10mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih ila, pri emu je svaka od tih

ila duga 12-20 cm i sa to vie sitnih ila. Na sadnici treba da bude to vie ouvanih

pupoljaka, a ile na preseku svee i svetle boje.

Pre saenja ile se skrate na i potope u razreenu kaastu smeu od vode i jednakuh

delova govee balege i ilovae uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva npr. Previcur

(0,25%) ili Benomil (0,1%). Zeleni izdanci se retko koriste za podizanje malinjaka.

Naini Saenja I Sistemi Gajenja Maline

Malina se moe gajiti u obliku razliitih sistema u zavisnosti od uslova sredine, sorte i

odabrane agrotehnike. Najee se primenjuju sledei sistemi gajenja:

Sistem buna sa kva dratnim rastojanjem

Sistem buna sa pravougaonim rastojanjem

Sistem pantlji ke

Sistem ive ograde

SISTEM BUNA SA KVADRATNIM RASTOJANJEM

Razmak sadnje 1,5 1,5 m do 2,5 2,5 m to zavisi u naim klimatskim uslovima od

bujnosti sorte i radnog zahvata maine za obradu. Na jedno sadno mesto sadi se

jedna sadnica, a ree 3-4. Pri dovoljno velikom kvadratnom rastojanju moe se vriti

obrada u dva pravca. Pri ovom sistemu gajenja stane mali broj sadnica po jedinicipovrine. Ovaj sistem gajenja moe se koristiti na ravnim povrinama i povrinama sa

blagim nagibom.

SISTEM BUNA SA PRAVOUGAONIM RASOJANJEM

Rastojanje izmeu redova iznosi 2,5-3 m a u redu 1-1,5 m. Ovde se takoe na jedno sadno

mesto stavlja jedna sadnica ree vie. Prvih godina mogua je unakrsna obrada dok

kasnije mo

e se obra

ivati samo me

uredno rastojanje. Pri pravougaonom rastojanjuprinosi su neto vei u odnosu na kvadratni sistem.

SISTEM PANTLJIKE
https://www.facebook.com/Agronomija.rshttps://www.facebook.com/mile.almasihttps://www.facebook.com/zemka.prosichttps://www.facebook.com/sharer/sharer.php?app_id=1400203766902230&u=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FAgronomija.rs&display=popup&ref=plugin&src=pagehttps://www.facebook.com/mladen.stojanovic.56232https://www.facebook.com/majakucurskihttps://www.facebook.com/dragisa.zivkovic.zrhttps://www.facebook.com/Agronomija.rshttps://www.facebook.com/people/Robin-Hud/100000520487688https://www.facebook.com/Agronomija.rshttps://www.facebook.com/milovan.stevic.3


15/39



Kod ovog sistema rastojanje izmeu redova se kree 2,5-3 m , a u redu 0,30-0,50 m. U

praksi se sreu sistem irokih pantljika 60-90 cm, i sistem uskih pantljika 30-40 cm.

Sistem irokih pantljika ima nekoliko mana. Poto u irokoj pantljici izbija veliki

broj izdanaka to je u njoj obrada nemogua. Rodne granice su u sredini redova preguste,

pa berai teko uoavaju plodove. Izdanci su slabi esto se savijaju pa se plodovi prljaju.

Kvalitet plodova je slabiji ali su prinosi veliki. Sistem velikih pantljika nije za preporuku.

Sistem uskih pantljikaje pogodan za gajenje maline. Redovi su udaljeni 2,5-3 m, a

irina reda je 30-40 cm. Rastojanje izmeu redova zavisi od radnog zahvata maine koje

se koriste za obradu, kao i od bujnosti sorte u zasadu. Broj izdanaka po hektaru je

srazmerno veliki pa se dobijaju i visoki prinosi. Malina gajena po ovom sistemu dobro raa,

a plodovi su kvalitetni.

SISTEM IVE OGRADE

Razmak saenja je 2,5-3m izmedu redova i 0,25-0,5m u redu. Gajenjem maline po sistemu

ive ograde postiu se dobri rezultati, utroak radne snage je mali, zatita laka, prinosi

veliki, a kvalitet ploda dobar. Na sadno mesto se sadi jedan a ree po dva izdanka. irina

pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, bunovi su meusobno razmaknuti, pa je

mogua obrada oko njih a osunavanje izdanaka je dobro.


16/39



(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/T-naslon.jpg)

Naslon Za Malinu

Izdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji da bi se to

spreilo postavljaju se nasloni. Kod sistema bunova koristi se kolje 200 5 cm, a kod

pantljike i ive ograde 200 10 cm. Izmeu direka postavlja se pocnikovana ica 2-3 mm.
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/T-naslon.jpg


17/39



Direci (stubovi) mogu biti od drveta (bagrem,hrast), gvoda il i armiranog betona.

Drvene direke treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku orbu

ili premazati masnom bojom. Gvode se zatiuje od korozije osnovnom i masnom bojom.

Direci se pobijaju u zemlju na 8-10m jedan od drugog.

Pojedini navode da je bolje stubove odmah postaviti nakon sadnje jer je lake nego kada

maline porastu.

Naslon moe biti:

Sa jednom icom na visini 1,20-1,50m, za koju se vezuju izdanci.

Sa dve ice jedna ispod druge na 60 i 120 cm, izmeu koih se provlae izdanci

Sa dve ice u istom nivou na 100 do 120 cm izmeu kojih se uvlae izdanci ost

Sa etri ice od kojih su po dve na istom nivou na 60 cm i na 100-120 cm izdan

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/V-spalir.gif)
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/V-spalir.gif


18/39



V-PALIR

Sistem koji se preporuuje kod gajenja viegodinjih sorti je V-palir. Kod ovog sistema,

stubovi se postavljaju pod uglom od 20- 30 ili , u nekim sluajevima, pod neznatno veim

uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se

postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a izmeu vrha stubova 107 cm, i

pri uglu od 25. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao to je opisano, privrujuse dva reda ice. Prvi red ice postavlja se na visini od 70 80 cm, a drugi na visini 160

170 cm, uz razmak od 60 -70 cm izmedu ica. U prolee, dvogodinji izdanci se orezuju i

vezuju za icu sa spoljne strane reda, kako bi se omoguila berba,dok se jednogodinjim

izdancima omoguava rast sa unutranje strane, za berbu sledee godine. Ovim sistemom

gajenja poveava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omoguava

maksimalna izloenost sunevim zracima.

VERTIKALNI NASLON

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak izmeu redova kree se izmeu 2,5 3 m i 0,25

0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog

drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 12 10

cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na

cm, to znai da se visina stubova iznad zemlje kree od 1,82,0 m. Frontalne stubove

treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od duine redova, preporuuje

se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na

rastojanju od 67 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem moe se upotrebiti kod T iliI palira. Uprvom sluaju postavlja se poprena letva irine 60 90 cm na

predvienu visinu rasta dvogodinjih izdanaka, a druga poprena letva irine 45 60 cm

privruje se na priblino do visine dvogodinjih izdanaka. ica se postavlja na

spoljni deo poprenih dasaka na koje se dvogodinji izdanci naslanjaju. Mana ovog

sistema ogleda se u nemogunosti prilagoavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom

branja plodova sa jednogodinjih izdanaka.

Kod I palirane koriste se poprene letve, ve1 do 2 pojedinane ice (sa svake strane

stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodinji izdanci. Ovakvim nainomvezivanja spreava se lomljenje izdanaka usled vetra, meutim utie se na to da se

jednogodinji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, to moe oteavati berbu

i prskanje.

SORTE MALINE

Klasifikacija sorti maline po vremenu berbe. Datumi berbe variraju u zavisnosti od podruja, asa najranijim vremenom zrenja, do kraja jula i poetka avgusta, za jednorodne sorte sa najkasnisazrevanja dvorodnih sorti je od sredine do kraja avgusta, a zavretak u vreme pr

Jednorodne sorte


19/39



Ranog vremena zrenja Srednjeg vremena zrenja Kasnog

Prelud Kenbi Leo

Glen Moj Glen Empl Oktavia

Tulamin

Dvorodne sorte

Autumn Bliss Karolina Heritid

Autumn Britten Doan Skvajer

Polka

Himbo-Top

Jednorodne Sorte Maline (Letnje Sorte Maline)

MEKEER (Miker)


20/39



(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Sorte-maline.jpg)

Najmanje otporna, plodovi sa najvie eera, najbolji ukus.

Sorta maline stvorena u SAD 1967 godine. U Srbiju je unet 1994. godine. Poinje da

zri poetkom tree dekade juna, nedelju dana posle Vilameta. Plod je krupan (4,5 grama)

i ujednaen je tokom cele berbe. Plodovi su vrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje

i privlanog izgleda. Zbog dugih rodnih granica ova sorta zahteva dodatne naslone. Dobro

podnosi manipulaciju i transport. Dobro podnosi smrzavanje. Ima perspektivu u gajenju u

Srbiji.

WILLAMETTE (Vilamet)

Otporna, tamno crveni plodovi, ukusa oporog ali dobrog, odlina za kuvanje.
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Sorte-maline.jpg


21/39



Vilamet raa krupne tamno crvene i ukusne plodove od sredine do kasnog leta. Stabljika je

dvogodinja, ova malina najbolje uspeva na punom suncu sa dosta vode i dobrim

ubrenjem u vreme cvatnje. Vilamet su trnate maline dok ima varieteta bez trnja. Beli

cvetovi pojavljuju se od Aprila do Juna zavisno od kultivara, plodovi su crveni, ponekad

mogu biti uti. Vezivanje u icu je neophodno. Za najbolje rezultate odsecite stabljike koje

su dale plod odmah na kraju sezone branja.

TULAMEEN I CHILLIWACK

Tulamen i ilivak daju plodove, obe su slatke, zreli plodovi su svetlo-crvene, ree purpurno

crvene, imaju jak ukus maline. Tulamen ima produen period zrenja maline tako da moe

da se otprema svea due vreme. ilivak(Chilliwack) rano sazreva, berba traje 2-3 nedelje i

dobra je za proizvoae koji ele veliku berbu, veliki prinos u kratkom periodu.

ilivak se komercijalno sadi najvie u ileu, gde je zovu ile-vak!

Tulamen sorta je razvijena 1989 g. Plodovi su veoma krupni, dugi i konini, srednje crveni,

sjajni i vrsti. Poinje da zri kad i Miker, ali ima duu sezonu berbe, najdui period zrenja od

svih letnjih malina.(oko 50 dana). Odlina je za trite svee maline zbog svog ukusa i

veliine. Srednje otporna na truljenje korena, otporna na mozaik viruse maline.

PRELUD

Prelud je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje krupan,

okrugao i cvrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i vrsti. Veoma je otporna na trule

korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske temperature.


22/39



(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Canby-Kenbi.jpg)

CANBY (KENBI)Kanbi je izrazito jaka malina, jako otporna na neke viruse maline i biljne vai. Stabljika i

grane bez trnja, raaju krupne i svetlo crvene plodove. Plodovi Kanbi maline su slatki, veliki,

dosta su krupniji od Mikera. Plodovi Kanbi dugo zadravaju sveinu i vrstinu, due od

ostalih sorti maline, tako da su idealni za runo branje. Takoe su odlini za zamrzavanje.

Ova sorta maline je izuzetno otporna na hladnou i viruse. Nedostatak Kanbi je da ne

podnosi vlano zemljite. Ova malina je osetljiva na vlano zemljite. Drenaa zemljita je

vaan faktor pri odabiru malinjaka. Ako je koren stabljike maline u podvodnom zemljitu za

vie od nekoliko dana normalno da e odumreti zbog nedostatka kiseonika ili zbog napadagljivinih obolenja na koren maline. Malina je dvogodinja i uspeva najbolje na punom

suncu sa dosta vode i dobrim ubrenjem u vreme cvatnje. Blago toplo prolee je potrebno

za optimalno cvetanje i dobar rod. Vezivanje maline u icu takoe je potrebno. Beli cvetovi
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Canby-Kenbi.jpg


23/39



se pojavljuju kasnog Aprila do Juna nakon ega se pojavljuju crveni a ponekad i uti

plodovi, zriju kasnog prolea ili poetkom leta. Odlino uspeva u hladnim podrujima, tako

da je gaje na Aljasci. Gajenje ove sorte maline je uglavnom kao gajenje Vilemet-a.

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Glen-ample-Glen-emple.jpg)

GLEN AMPLE (GLEN EMPL)

Glen je sorta srednjeg vremena zrenja i rada krupne, slatke, svetlo crvene plodove kupastog

oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vai vektora virusa.

Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci

su podloni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao industrijski standard.
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Glen-ample-Glen-emple.jpg


24/39



(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Glen-moy-Glen-moj.jpg)

GLEN MOY (GLEN MOJ)Glen Moj raa velike, svetlo crvene plodove umerene vrstine. Sorta ranog vremena zrenja

sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno raaju.

Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trule

korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih vai vektora

virusa i na RBDV virus.

OCTAVIA (OKTAVIJA)

Oktavija je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon izmedu

letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno raaju. Plod je krupan, zatupasto-

okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladitenje.
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/Glen-moy-Glen-moj.jpg


25/39



Otporna je na lisne vai vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu plesan

(Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na suenje pupoljka. Osetljiva je na RBDV i

Phytophthora trulekorena maline. Ovo je relativno nova sorta.

DVORODNE SORTE

HERITAGE (Heritid)

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/HERITAGE-Heritidz.jpg)

Poreklo i rasprostranjenost Stvorena u SAD (Geneva, New York) 1969. godine iz ukrtanja

(Milton x Cuthbert) x Durham. Gaji se u SAD, Italiji, Poljskoj, a sporadino i u Srbiji. Osobine

biljke Bujna sorta dugakih, uspravnih i vrstih izdanaka po emu je karakteristina.Izdanci su pokriveni sitnim bodljama. Osobine ploda Plodovi su sitni do srednje krupni,

zarubljeno kupastog oblika, vrsti, tamnocrveni, slatkonakiselog ukusa i blage arome.

Mogu dobro da se uvaju. Agrotehnike osobine i otpornost Plodovi prvog (letnjeg) roda
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/HERITAGE-Heritidz.jpg


26/39



poinju da zru poetkom jula, a drugog (jesenjeg) roda u toku septembra pa se ova sorta ne

preporuuje za podruja gde postoji opasnost od ranih jesenjih mrazeva. Jesenji rod je vei

od letnjeg. Otporna je na pepelnicu (Oidium tuckery), tolerantna na RBDV i RMV viruse.

Osetljiva je na prouzrokovae sive trulei plodova (Botrytis cinerea) i uvenua pupoljaka i

rodnih granica maline (Didymella applanata). Dobro podnosi neto tea zemljita, ali u

sluaju slabe dreniranosti razvija se trulekorena. Opta ocena Sorta pogodna za gajenje

na oku

nici, ali i u komercijalnim zasadima u blizini ve

ih tr

i

ta. Pogodna je za sve vidovepotronje.

(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/AUTUMN-BLISS.jpg)

AUTUMN BLISS
http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/03/AUTUMN-BLISS.jpg


27/39



Poreklo i rasprostranjenost Dobijena kompleksnim ukrtanjima vie vrsta (Rubus arcticus,

Rubus occidentalis, Rubus idaeus strigosus) i sorte Lloyd George 1973. godine u Ist

Molingu (Velika Britanija). Priznata za sortu 1983. godine. Gaji se u Velikoj

Britaniji, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Maarskoj, poinje da se gaji i u Srbiji. Osobine biljke

Ima kratke, uspravne izdanke prekrivene bodljama. Broj izdanaka nije velik. Osobine ploda

Plodovi su srednje krupni, okruglo-kupasti, prosene mase 3,3 g, crveni do

tamnocrveni, prijatnog ukusa i dobre sposobnosti

uvanja. Veli

ina ploda ne opada mnogotokom sezone. Odvajanje plodova moe biti oteano kod plodova koji prvi sazru.

Agrotehnike osobine i otpornost Jedna od najranijih dvorodnih sorti maline. Drugi

rod poinje da sazreva u avgustu, te se ova sorta nastavlja na sezonu sazrevanja

jednorodnih sorti kao to je Tulameen. Sezona traje sve do prvih mrazeva u oktobru. Prinosi

su visoki. Radi lake berbe potrebno je postaviti potporu (vezivo) na obe strane reda pred

berbu. Autumn Bliss je jedina komercijalna sorta maline koja je otporna na trulekorena

maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Takoe je otporna na sve etiri rase

vai (Amphorophora idaei) koje su prenosioci RBDV virusa. Opta ocena Kvalitetplodova, sposobnost uvanja i sezona sazrevanja su glavna preporuka ove sorte za njeno

gajenje u Srbiji.

POLKA

Poreklo i rasprostranjenost Polka je nova poljska sorta dobijena slobodnom oplodnjom

selekcije iji roditelji potiu od sorte Autumn Bliss. Masovno se gaji u Poljskoj, a polako se

iri i u zapadnoevropskim zemljama. Osobine biljke Bujna sorta uspravnih izdanaka.

Formira veliki broj bonih granica koje konkuriu rodnim granama. Osobine ploda Plodovi su srednje krupni, prosene mase 3,2 g. Odlikuju se dobrom vrstoom i

svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi mnogo bre tamne. Testovi su

pokazali dobar hemijski sastav i dobre organoleptike osobine. Pogodna za stonu

potronju i za preradu. Agrotehnike osobine i otpornost Sorta sazreva u isto vreme kad i

sorta Autumn Bliss. Na plodnim zemljitima sa navodnjavanjem potrebno je pred berbu

oko reda postaviti potporu u vidu veziva. Opta ocena Nedovoljno poznata sorta koja tek

treba da pokae svoje osobine u Srbiji.

HIMBO TOP

Poreklo i rasprostranjenost Sorta dobijena ukrtanjem Autumn Bliss x Himbo-Queen

var. Rafzater u privatnom oplemenjivakom programu u vajcarskoj. Gaji se u Italiji,

vajcarskoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama Zapadne Evrope. Osobine biljke Veoma

bujna sorta, dugakih izdanaka sa manje bodlji nego Autumn Bliss. Osobine ploda

Plodovi su esto veoma krupni (6-8 g), vrsti, svetlocrvene boje koja ne tamni sa zrenjem.

Lako se bere i moe da se koristi za stonu potronju i za preradu. Sadraj eera je visok.

Agrotehnike osobine i otpornost Poinje sazrevanje 6 8 dana posle sorte Autumn

Bliss. Sezona berbe traje 6-8 sedmica. Zbog velike bujnosti potrebno ju je saditi na veim

rastojanjima (2,5-3,0 m 0,40-0,50 m), a treba postaviti i potporu. Veoma je interesantna za

gajenje u plastenicima gde daje najbolje rezultate. Visoko prinosna sorta. Tolerantna na


28/39



trulekorena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Opta ocena Veoma interesantna

sorta pre svega zbog krupnoe plodova i visokih prinosa. Tek je treba ispitati u naim

uslovima.

POLANA

PolanaPored sorte Autumn Bliss, druga je komercijalna sorta iz grupe

remontantnih varijeteta. Rana sorta po vremenu zrenja (10.-15.07.). Poto rod donosi najednogodinjim izdancima, sukcesivnim proreivanjem tj. koenjem izdanaka tokom

vegetacije diktira se vreme berbe. Izdanci su vrsti i ne poleu, prosene visine oko 150 cm.

Uspeno se gaji bez naslona.Vrlo je rodna sorta formira od 13 do 18 rodnih prirasta od

same osnove izdanka, sa prosenim brojem plodova u cvasti oko 10. Prosean prinos po

m je 13,4 kg. Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma vrste konzistencije i

uniformnog oblika.

Nega Zasada MalineNega Mladog Zasada

Posle saenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola. Meuredna rastojanja

u malinjaku potrebno je opraiti mainama, a u redovima runo. Narednog prolea prazna

mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama. Nega maline u prvoj godini posle

sadnje ogleda se u redovnoj obradi, unitavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i zatiti mladih

biljaka od bolesti i tetoina. Najvanije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakihizdanaka koji e u drugoj godini doneti rod. Ako se posadi u novembru, malina veu prvoj

godini moe da donese rod, koji pokriva trokove proizvodnje.

Nega Zasada U Periodu Plodonoenja

Nega maline u rodu poinje rano u prolee druge godine po saenju i traje sve dok su

maline produktivne. U periodu rodnosti malinjaka primenjuju se sledee agrotehnike mere:

obrada zemljita

unitavanje korova

ubrenje

navodnjavanje

prihrana

u godini sadnje: prihrana sadnica,suzbijanj e korova,odravanje meurednog pr

orezivanje i zatita od nepovoljnih metereolkih ini laca


29/39



Svrha sviha svih ovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snanih , rodnih izdanaka koji su

u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.

Obrada Zemljita U MalinjakuTreba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedila dovoljna koliina vlage u zemljitu, jer

izdanci rastu a plod se razvija u toku prolea i leta, kad esto nedostaje vode. Vlanost vie

od drugih inilaca utie na krupnou ploda, pa prema tome i na prinos. Briljiva obrada je

najefikasnije sredstvo da se sauva vlaga u zemljitu. Poetak obrade zemljita pada rano

u prolee im se zemljite dovoljno prosui. Zemljite treba plitko i esto obraivati

mainama prvenstveno traktorom izmeu redova, a runo u redu da bi se spreio razvoj

korova i stvaranje pokorice. Malina ima plitak koren te prilikom obrade trebamo voditi

rauna da obrada bude plitka najvie do 10 cm kako se korenov sistem nebi otetio. Unaim uslovima preporuuje se da se malinjak obradi pet puta:

prvi put u martu poto se sneg otopi

drugi put sredinom aprila

trei put poetkom maja- pre poetka cvetanja

etvrti put poetkom juna-pre poetka berbe

peti put u drugoj polovini jul a il i poetkom avgusta-posle zavretka berbe

Obrada malinjaka se kombinuje sa gajenjem kultura za zelenino ubrenje kao to

su facelija i lupina. Ove biljke se seju u septembru a u junu naredne godine, u cvetu plitkose zaoru na dubinu od 10 cm ili tanjiranjem unesu u zemljite. Facelija i lupina su

osetljive prema mrazu te nemogu da zakorove malinjak. Ako se u malinjaku ne primenjuje

zelenino ubrenje onda posle ubrenja stajnjakom ili mineralnim ubrivima treba

zemljite poorati il i potanjirati na dubinu od 10 cm, najbolje krajem oktobra.

Narednog prolea ciklus obrade zemljita se ponavlja.

ubrenje Maline


30/39



Od svih voaka malina uzima najvie hranljivih sastojaka iz zemljita. Malina zahteva

velike koliine organskih materija u zemljitu. Da bi se to postiglo potrebno je svake godine

uneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta. Unoenjem organskih materija u zemljite poboljava

se njegov vodni, vazduni i toplotni reim. Najvaniji hranljivi elementi za malinu su kalijum

,fosfor i azot.

Kalijum

Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke, a mezofil izmeu

nerava je crvenkastomrk. U sluaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju ka

naliju. Malina zahteva najvie kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja

ploda. Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba ubriti svake godine sa 200-

400 kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova ubriva treba dodavati malinjacima u jesen

prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za

rod u narednoj godini. Za malinu u rodu je bolje ubrivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer

se pri vi

egodi

njoj primeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemlji

tuije dejstvo moe biti toksino.

Azot

Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i ukastozeleni, pa

otpadaju rano u jesen. Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih granica. Usled vika

azota izdanci su prebujni i soni, a internodije vrlo duge. Takvi izdanci obrazuju veliki broj

rodnih granica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi nii nego kod normalne

snabdevenosti. Listovi maline su pri vi

ku azota

iroki i tamnozeleni, a plodovi so

niji i te

epodnose transport. Dozrevanje izdanaka je oteano te mogu da stradaju od mraza. U

zavisnosti od pH zemljita, koliine organskih materija, meteorolokih prilika i primenjene

agrotehnike vri se izbor i odreivanje koliine azotnih dubriva. Nitromonkol treba koristiti

na zemljita iji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemljita gde je pH iznad 6. Pomenuta

ubriva daju se u koliinama 200-400 kg/ha, s tim to se zemljitima slabije obezbedenim

organskim materijama daje vie azota i obrnuto.

Fosfor

Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline. Meutim za razliku od azota i

kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao inilac koji ograniava proizvodnju maline.

Ako se u pripremi zemljita za malinjak unesu dovoljne koliine fosfornih ubriva, onda u

toku eksploatacije malinjaka treba ubrenjem odravati taj nivo.To se postie ubrenjem

sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svake tree

godine. Osim kalijuma, azota i fosfora moe se u malinjaku javiti i nedostatak gvoa,

mangana, sumpora i bora.

Gvode

Nedostatak gvoda ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove izdanaka, a u

nedostatku mangana prvo su zahvaeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka.


31/39


32/39



Bez obzira to korenov sistem dostie dubinu i do 175 cm (Makosz, 1986) glavni deo

korena raste neposredno u povrinskom sloju zemljita (Slovik, 1973.; Makosz, 1986). Po

nekim drugim autorima, glavni koren dopire u dubinu do ak 2,5 m, ali jegotovo 70 %

ukupne mase korenovog sistema maline locirano do dubine zemljita od 25 cm, a itavih

90 % do dubine od 50 cm, to ustvari i jeste efektivna dubina navodnjavanja. Najvei deo

vode malina usvaja korenovim sistemom iz povrinskog sloja zemljta do dubine od

desetak centimetara. U navodnjavanju je va

no da upravo povr

inski sloj zemlji

ta neostane bez vode, jer malina ne moe kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva

zemljita. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste

za definisanje reima navodnjavanja, odnosno zalivnih normi i i dinamike navodnjavanja.

Malina je veoma osetljiva na deficit vode u zemljtu, ak i u sluajevima pojave

kratkih sunih perioda, to se veoma negativno odraava na porast i prinos. Kritian period

za nedostatak vode u zemljiu jeste faza cvetanja, porasta i sazrevanja plodova. Na

navodnjavanje najbolje reaguje u periodu porasta plodova.

S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne

osobine zemljita na kojim se gaji malina u Srbiji poeljno je da se laterali sa rastojanjem

emitera maksimalno do 30 cm, postave sa obe strane reda i na taj nain obezbedi idealna

distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaenja po duini i irini

rizosfernog sloja. Prema mehanikim osobinama zemljita u naim glavnim malinogrjima,

najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10

l/h/m. Veoma je znaajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo

samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijih proizvoaa, visinska razlika na

duini reda moe iznositi i preko 35 m.

Treba stalno imati na umu, da je korenov sistem maline podjednako osetljiv na

nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Prevlaivanje dovodi do ozbiljnih problema, pa

u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na

dubini od 10 cm i na dubini od 50 cm, kako bi se definisao to precizniji reim

navodnjavanja zasada maline. injenica da malina spada u useve koji za uspean rast i

razvoj korenovog sistema zahtevaju puno kiseonika da ak ni privremeno ne podnosi

prevlaivanje, zahteva da predzalivna vlanost treba da padne neposredno ispod take

optimalne obezbeenosti, pratei vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na

dubini od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajue stanje vlanosti

zemljita detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 50 cm.

Prema Iwanov-u (1984) navodnjavanje sistemom kap po kap poveava prnos maline 2,4

do 19,2% u poreenju sa navodnjavanjem oroavanjem. Na lakim zemljitima zalivne

norme su nie, a intervali izmeu zalivanja krai. Navodnjavanjem sorte Polana na veoma

lakom zemljitu, sa niim sadrajem humusa (1,9%) u uslovima Poljske dobijene su

zna

ajne u

tede u vodi za navodnjavanje kod sistema kap po kap u odnosu na sistemoroavanja. Ukupna norma navodnjavanje smanjena je sa 328 mm na godinjem nivou na

samo 203 mm to je doprinelo, poveanju prinosa, krupnoe i kvalteta maline, sadraju

eera i vitamina. Od ukupno usvojenih kolina vode u navodnjavanju zasada maline


33/39



sistemom kap po kap na lakim zemljitima, solidno obezbeenih organskom materijom,

proseno se po biljci usvoji Iz sloja do dubine do 10 cm 36% ukupnh koliina vode, iz

sloja dubne 10 do 20 cm jo25 % , potom iz sloja dubine 20 do 30 cm jo19 %, dok se iz

podorinog sloja dubine 30 do 50 cm usvoji svega 7% ukupnih potreba biljke u vodi

(Rolbiecki et al., 2002). U navodnjavanju zasada maline postoji stalni konflikt u potrebi da

se intenzivnim navodnjavanjem postigne to vea krupnoa plodova, a da se ne pretera

pogledu broja i bujnosti izdanaka za slede

u sezonu. Tenziometri su idealni sa stanovi

takontrole veliine zalivnih normi kod navodnjavanja maline i jagodastog voa uopte

(Hoppula i Salo, 2007), jer na bazi odreene predzalivne vlanosti (-150 hPa; -300 hPa i

-600 hPa) moemo definisati i visok prinos (obilno navodnjavanje), ali i vrstina plodova i

uee rolenda moe biti visoka. Obilno navodnjavanje naroito treba izbegavati kasno

tokom sezone da ne bi dolo do izmrzavanja izdanaka za narednu godinu, tako da sadraj

vlage na tenyiometra bude u okviru sile dranja vode od -600 hPa (Hoppula i Sallo, 2006).

Navodnjavanjem zasada mailne u ileu Gurovich (2008) je na bazi

potencijalne evapotranspiracije, karakteristika zemljita i kvaliteta vode za navodnjavanje

razvio specifine modele navodnjavanjai mineralne ishrane sa ciljem postizanja idealnekrupnoe i vrstine ploda na racionalnim i odrivim osnovama.

Navodnjavanje nije jedini nain da se utie na vodni reim maline. Drugi veoma vaan

aspect modern tehnologije kojim se smanjuje potreba za dopunskim navodnjavanjem jeste

nastiranje leje crnom mal folijom (Mage 1982, Makosz 1986, Stojanowska 1986, Rechnio

1989 i Lipecki 1992). Osim to se smanjuje evaporacija sa slobodne povrine zemljita,

eliminiu se korovi I gubici zemljine vlage u kompeticiji sa zasadom (Stojanowska 1986,

Rechnio 1989, Lipecki 1992). Makosz (1986 po Tharatanols) navode mnogo vee prinose

kod zasada na foliji, u odnosu na zasade u kojima su korovi suzbijani upotrebom herbicida.

Kada je zasad maline gajen na visokoj leji sa nastiranjem malfolijom u

punom vegetativnom porastu, onda ni padavine od 20 mm ne mogu znaajno prorediti

uobiajenu dinamiku navodnjavanja, veeventualno odloiti zalivnu normu za dan ili

dva. Zahvaljujui injenici da su supstrati na bazi treseta, ili kokosove kore i vlakna idelani

sa aspekta ukorenjavanja, onda je kod gajenja u saksijama dovoljno svega 3 do 5 l

zapremine po biljci. Kod zemljita srednjeg mehanikog sastava rastojanje meu

emiterima mo

e biti i do 50 cm. Vrlo je zna

ajno da se zbog promene u distribucijizemljine vlage, novi izdanci za narednu godinu javljaju iskljuivo u zoni reda, to smanjuje

koliinu rada u njihovoj kontroli.

Prihrana

Prema ispitivanjima Jaroslavceva, (1987) malina za bazini prinos od 8 t/ha

ukljuujui ukupnu organsku produkciju zajedno sa uklanjanjem lastara, iz zemljita u

proseku iznese 50 kg/ha N, 15 kg/ha P2O5 i 65 kg/ha K2O. Mineralna ishrana zavisie od

obezbeenosti zemljita najvanijim makroelemntima i njihove pristupanosti biljkama,

katakterisitikama klime odreenog proizvodnog podruja i meteorolokim uslovim u datoj

proizvodnoj sezoni, agrotehnikih i pomotehnikih mera koje se praktikuju, ali i od


34/39



specifinosti odreenih sorti. Kod ekstremne hemijske rekcije zemljinog rastvora, kako kod

kiselih, tako i kod alkalnih zemljita, u sluajevima nepristupanih formi odreenog

makroelemenata, neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva, ali i u sluaju

neadekvatne vlanosti zemljita, korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne

koliine hraniva, neophodnih za normalan porast i razvie, ak i na zemljitima veoma

bogatim u pogledu sadraja osnovnih biogenih elemenata.

Najvaniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum. Za organsku produkciju

i vegetativni porast azot predstavlja nezamenljivo makrohranivo, dok je kalijum presudan

za prinos i kvalitet, ali i otpornost na bolesti, ili pak na suu i zimske razeve.

Vetaka ubriva koja se primenjuju u prolee. Preporuuje se da se svake druge godine

vri testiranje sastava zemljita i lia, kako bi se optimalizovao program prihrane. Zasadi

maline stari 2 godine i vie imaju potrebu za istim azotom u koliini od 45 90 kg/ha

godinje. Ova koliina obezbeuje se ili kroz prirodne procese u zemljitu ili kroz

primenu ve

ta

kih

ubriva, ili kroz kombinaciju ova dva na

ina. Generalno, 50 kg/ha

istogazota je doza koja se primenjuje na jednogodinjim sadnicama, 84 kg/ha istog azota na

dvogodinjim i starijim sadnicama. Neznatno vea koliina e biti potrebna na

lakim zemljitima, a neto manja na tekim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji

jeftiniji izvor azota. Ne treba koristiti kompozitna vetaka ubriva u odnosu 15:15:15, osim

na peskovitim zemljitima. Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, bie vam potrebno 165

kg/ha da biste obezbedili 56 kg istog azota, 247 kg/ha za 84 kg istog azota (u

natrijum nitratu ima 34% azota). Dvorodne sorte trae vie azota, zbog

intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i

vie potrebno je 78 kg/ha istog azota godinje. to se tie jednorodnih sorti, jednogodinjesadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sorti moe biti

isti kao kod jednorodnih. Vetako ubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja

pupoljaka u prolee, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne

sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne. Kod zasada koji nisu navodnjavani

vetaka ubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani.

Mlade zasade treba upola manje ubriti od starijih. Dvorodne sorte imaju manju potrebu za

ubrenjem od jednorodnih, jer viak azota utie na odlaganje zametanja, i kasniji rod moe

izostati usled pojave mrazeva.

Nega Zasada U Godini Sadnje

Navodnjavanje

Uspeno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeuje

zadravanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporuuje se sistem zalivanja u

tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se moe pridodati donjem delunaslona, kako bi se sistem ouvao. Kontrola vlage u zemljitu najbolje se vri

tenziometrom.


35/39



Prihrana Sadnica

U godini sadnje vetako ubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 39

kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so)

ili nekom vetakom ubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da ubriva u prahu

mogu da sagore mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeuje 39 kg/ha istog

azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim vetakim ubrivima dat je u tabeli. Ne

zaboravite da koliinu vetakog ubriva treba da izraunate samo za povrinu redova

(leja) sa zasadima (ako je prosena irina leje sa zasadom 1,5 m a izmeu redova

ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba priblino 1/3 od koliine ubriva koju biste

upotrebili za itav hektar prim. ur). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti

drugo ubrenje u avgustu. Ispitivanjem zemljita moe se utvrditi da primena vetakih

ubriva nije neophodna u godini sadnje, naroito na teim zemljitima.

Hemijska formula i procenat azota u vetakim ubrivima koja se ko

VETAKO UBRIVO HEMIJSKA FORMULA AZOT %

Kalici jum nitrat Ca(NO3)2 15

Amonijum nitrat NH4NO3 34

Urea CO(NH2)2 46.6

Amonijum sulfat (NH4)2SO4 20.5

Kali jum nitrat KNO3 13

Amonijak NH3 82

Natri jum nitrat NaNO3 16

Stajnjak promenlj iva 1-15

Suzbijanje Korova

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 8 nedelja primenite mal, a ne herbicide.

U godini sadnje obino se javlja potreba za plitkom obradom zemljita oko sadnice, kako bi

se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre pojave korova, zelene sadnice sa

golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom

dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvoaa. Herbicid setoksidim se

moe koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozuuljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim nee dati zadovoljavajue rezultate.

Pokuajte da odrite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malne bi trebalo primenjivati u

prvoj godini po sadnji, jer se maliranjem moe stimulisati trulekorena.


36/39



Odravanje Meurednog Prostora

Uobiajeno je da meuredni prostor ostane nezasaen i osloboen od korova, a odrava

se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi

viegodinji ili sezonski usevi. Zasaivanje povrinskih useva usporava rast korova,

umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljita i suzbija pojavu odreenih bolesti i

tetoina. Povrinski usevi takoe utiu na poboljanje kvaliteta zemljita i poveanje

organskih materija i, generalno, doprinose odravanju i privlanijem izgledu

malinjaka. Meavina zdruenih useva (trave roda Festuca (vijuk), viegodinja rana trava

(Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis)) najbolja su kombinacija koja

obezbeuje dugotrajnost zemljita, nisku potronju hranljivih materija i vode i lako

odravanje viegodinjih useva, iako se vijuk, detelina ili obina trava mogu sejati

samostalno. Treba se truditi da viegodinji usevi ne zau u red sa tendencijom

preuzimanja vode i hranljivih materija od buna maline. Povrinske useve treba redovno

kositi kako bi se ovo spreilo. Sezonski povrinski usevi, kao to su ra, rane trave i jeam,

takoe se svake godine mogu posejati izmeu redova, i tada slue kao prirodni mal. Preponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se

izbegla eventualna oteenja korenovog sistema maline.

Rezidba Maline

Izdanak crvene maline ivi dve godine. U prvoj godini dostie svoju punu visinu a u drugoj

godini donosi plod i ugine. Koren maline je viegodinji, i na njemu se svake godinestvaraju novi izdanci. Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u prvoj godini

bez intervencija. U martu druge godine kad proe opasnost od mrazeva vri se orezivanje.

Uklanjaju se svi slabi izdanci, a po potrebi i neki jai, tako da u bunu ostane 5-7

najsnanijih , dobro rasporeenih izdanaka. Izdanci koji su ostavljeni za rod skrauju se na

visinu od 120-150 cm ,to zavisi od bujnosti sorte i vlanosti sredine. Izdanci se skrauju

toliko da bi mogli da ostanu uspravno pod teretom roda. Ukoliko u paliru ima izdanaka sa

prevremenim bonim granicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez

bonih granica, ujednaene debljine i bez prisutnih znakova obolenja. Otro skraivanje

izdanaka u prolee ima vie nedostataka. Prinosi se smanjuju,a krupnoa plodova ne

poveava, novi izdanci mogu da zaklone rodne granice pa je berba oteana, plodovi

dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju. Kad se zavri berba u drugoj polovini jula,

dvogodinji izdanci crvene maline se oreu do zemlje (koji su doneli rod), da bi se pruilo

dovoljno prostora za porast novih izdanaka.

Zelena Rezidba Maline

Izvodi se u periodu vegetacije Ariljski metod (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu

od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) moe da

obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za

navodnjavanje ne moe se bezuslovno primenjivati!!!


37/39



Berba Maline

Plodovi maline ne sazrevaju jednovremeno. Zato se berba obavlja u vie navrata i traje tri

do etri nedelje.Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu ali se time omoguuje

snabdevanje trita sveom malinom. Poetak berbe maline zavisi od sorte ,meteorolokih

prilika i primenjene agrotehnike.U naim uslovima malina poinje da zri sredinom juna aberba se zavrava sredinom jula. Osim letnje berbe remontne sorte donose plod u jesen u

septembru ili oktobru. Prinosi jesenje berbe iznose 20% onoga to se bere u leto.

Razlika u zrenju izmeu ranih i poznih sorti je 12 dana. Malina se bere kad je plod dobio

karakteristinu boju sorte i kada se lako odvaja od cvetne loe, ali se ne gnjei. Plodovi se

beru bez cvetne loe i peteljke. Plodove maline treba brati svaki drugi dan u toku pune

sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda svaki dan. Plodovi se beru veoma paljivo,da

bi se izbeglo oteenje ploda a zatim se paljivo sputaju u ambalau. Najbolje vreme za

berbu maline je rano izjutra i kasno popodne.

Pakovanje I Kvalitetni Stepeni Maline

Plodovi maline za upotrebu u sveem stanju pakuju se u ambalau koja hvata od 0,5 do 1

kg plodova. Ova ambalaa se izraduje od parafinisanog kartona, perforiranih plastinih

supstanci il i od drveta. Veliina ovih kutija je tako podeena da se one mogu smestiti u

male otvorene plitke letvarice holandeze. Malina za smrzavanje pakuje se u dva sloja udrvene ili plastine holandeze. Vei broj slojeva oteavao bi smrzavanje plodova. Malina za

pulpu pakuje se u pulpaku burad koja sadre sumpornu kiselinu kao konzervans. Prema

kvalitetu malina se stavlja u promet kao malina ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta.

Plodovi ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju odlike karakteristi

Plodovi I kvali teta moraju biti pravilno razvijeni ujednaeni po veliini i zrelosti

Maline II kvaliteta mogu biti neujednaene zrelosti i imati 10% plodova sa ai

Transport Maline

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja dokrajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka deava se usled loe manipulacije plodovima posle

berbe, to ukljuuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku

tako i kao upakovanog proizvoda smanjie se i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se


38/39



odrava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice bi trebalo

transportovati na paletama, ne doputajui pri tom da lee na podu ili dodiruju stranu

prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha. Temperatura u gajbicama koje dodiruju

pod ili stranu prikolice moe biti via za ak 11C.

Isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih tokova kamiona, kako bi se smanjilo

truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih

mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje mogunosti treba koristiti kamion-

hladnjau. Meutim, kod veine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajua, i

temperatura ne moe da se odri ispod 4C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga,

maksimalno hlaenje plodova pre utovaranja je ak i vanije, kako bi proizvod stigao na

trite u to boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjaa nije na raspolaganju, gajbice sa

plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se odrala nia

temperatura. Ovaj postupak se ne preporuuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tr

i

ta

esto je izvankontrole odgajivaa. Na poboljanje kvaliteta proizvoda koji stie do potroaa utie

razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove

edukacije kako da na adekvatan nain postupaju sa sveom malinom. Poeljan je lini

kontakt izmeu prodavca i kupca pre prve isporuke, a u sluajevima kada to nije mogue,

od pomoi moe biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz poiljku.

uvanje Plodova Maline

Poto je plod osetljiv, njegovo uvanje u sveem stanju je teko i kratkotrajno. Svei plod

maline se moe uvati 10-14 dana u hladnjai na -0,6 do 0 stepeni C i pri relativnoj

vlanosti vazduha od 85-90 %. Danas se malina sve vie smrzava u obliku pojedinanih

plodova rolen roba i tako pripremljena uva do upotrebe. Ovaj postupak se sastoji iz:

1-prethodnog hlaenja plodova do 0 C

2-dubokog smrzavanja na -35 do -45 C

3-cuvanja plodova na -18 do -20 C

Duboko smrznuti plodovi maline mogu da se cuvaju veoma dugo na -18 do -20

C.Ovi plodovi posle odmrzavanja mora da se upotrebe za kratko vreme.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nasti

Korien tekst : Prirunik za proizvodnju maline

Objavljeno March 21, 2014 / Predrag Nasti / u kategoriji proizvodnja

(http://agronomija.rs/category/proizvodnja/) / 462
http://agronomija.rs/category/proizvodnja/


39/39


Pretrai

Trai

Agronomija :

(https://www.facebook.com/Agronomija.rs)

(https://twitter.com/agronomijars)Korisni Linkovi :

Ministarstvo Poljoprivrede (Http://Www.Mpzzs.Gov.Rs/)

Uprava Za Veterinu (Http://Www.Vet.Minpolj.Gov.Rs/)

Uprava Za Zatitu Bilja (Http://Www.Uzb.Minpolj.Gov.Rs/)

Sistem Trinih Informacija Poljoprivrede (Http://Www.Stips.Minpolj.Gov.Rs/)

Agroponuda (Http://Www.Agroponuda.Com/)

Prognozno Informativne Slube Zatite Bilja (Http://Www.Pisvojvodina.Com/Default.Aspx)

Produktna Berza (Http://Www.Proberza.Co.Rs/)

Agronomija.rs824

Agronomija (index.php) Copyright 2015
http://agronomija.rs/2014/malina/index.phphttp://www.proberza.co.rs/http://agronomija.rs/2014/malina/index.phphttp://www.pisvojvodina.com/default.aspxhttp://www.stips.minpolj.gov.rs/https://twitter.com/agronomijarshttp://www.uzb.minpolj.gov.rs/http://www.mpzzs.gov.rs/http://www.vet.minpolj.gov.rs/http://www.agroponuda.com/https://www.facebook.com/Agronomija.rs

Documents

Malina - Proizvodnja maline - Gajenje maline - Agronomija.pdf