GAJENJE MALINEBrouraSuzana Jerki dipl. Ing.Voarstva PSSS-Vranje

Decembar -2010

Znaaj proizvodnje malineMalina je posle jagode najznaajnija vona vrsta. Desertno je voe a plod se moe koristiti u sveem ili smrznutom stanju, kao i za razliite oblike prerade- sok, sirup, vino, prirodni liker , kompot, slatko dem, marmelada,kandirano voe ,sladoled, malina u prahu i pulpi. Malina ima vie prednosti u odnosu na druge voke.Lako se razmnoava poinje da raa u prvoj ili drugoj godini posle saenja a u treoj godini dostie pun rod.Plod dozreva u junu i julu kad na tritu nema dovoljno sveeg voa.Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge vone kuture jer joj grad, mraz i vetar ree priinjavaju tete. Najvei proizvoa maline je rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t,ile 35000, SAD 32100 t,Nemaka 28285 t, Maarska 27277t. U Srbiji se proizvodi 40-60.000 t maline.U naoj zemlji povrine pod malinom iznose oko 10.000 ha,s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano poveanje to to govori i injenica da su 2006 god. ukupne povrine iznosile 16.354 ha. Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veliine 10 do 30 ari u brdskoplaninskim podrujima, gde daje najbolje rezultate. Na tako usitnjenim parcelama proizvodnja se esto odvija bez ikakve kontrole, ime se ne obezbeuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji trae da se potuje minimum tehnoloke discipline.Podizanjem savremenih zasada maline sa inoviranim sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom tritu e se ponuditi vee koliine kvalitetnog stonog voa i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno e se omoguiti bolje i potpunije korienje postojeih hladnjaa, kao i podizanje novih preraivakih kapaciteta.

Hemijski sastav i hranljiva vrednost malinePlod umske divlje maline teak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi 85-88% vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku i pokoicu. Teina ploda plemenite maline kree se 1.7-8,4 g, a neki plodovi su teki i do 12 g.Sadraj vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve materije od 9,1 -22,6 %, rastvorljive suve materije 8,0-13,0 % i pepela 0,4-0,8 %. Sadraj eera se kree 3,4-6,9 %, Ukupne kiseline se kreu 0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8 %, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %, azotne materije 0,8-1,9 %, vitamin C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52. Plod maline sadri i znaajne koliine aromatinih materija. U semenu se nalazi 14,6 % masnih materija.

Morfologija malineMalina je viegodinja bunasta listopadna biljka cvetnica.Kao takva malina sadri vegetativne i fruktifikacione organe.

2

Vegetativni organi slue odravanju ivota jedinke i diferencirani su na koren, stablo , list. Fruktifikacioni organi ili organi za razmnoavanje omoguuju opstanak vrste. Tu spadaju cvet, seme i plod.

KorenKoren je osnovni vegetativni organ maline.Radijalne je simetrije, viegodinji je i dobro razvijen.Uloga korena maline je mnogostruka. Iz zemljita usisava vodu i i u njoj rastvorene mineralne materije, utvruje biljku u zemljitu , slui kao organ za skladitenje organskih materija i za vegetativno razmnoavanje korenove reznice crvene maline.

StabloStablo je osnovni vegetativni organ maline i radijalne je grae. Na stablu maline listovi su spiralno rasporeeni a u pazuhu listova nalaze se pupoljci. Stablo zajedno sa liem gradi izdanak, koji se sastoji od dva dela. Nad zemljom u vazduhu nalazi se aerofilni , fotofilni izdanak koji ivi nepotpune dve godine i podzemni geofilni izdanak koji je viegodinji i bogat je rezervnim hranljivim materijama. U drugoj polvini letana podzemnim izdancima i na mladim ilama obrazuje se vei broj pupoljaka od kojih nastaju naovi mladi izdanci. Ovi izdanci rastu u toku jeseni i zime sve dok se zemljite ne smrzne.Narednog prolea izdanci poinju da izbijaju na povrinu u zavisnosti od ostvarenog porasta u prethodnoj godini.Na podzemnom delu izdanaka razvijaju se adventivni korenovi.Izdanci koji do sredine vegetacije ne izbiju na povrinu oni uginu. Poznavanje naina obrazovanja i rastenja izdanaka maline pod zemljom od velike je vanostiza odreivanje i prikladnog sistema odravanja zemljita u rodnim zasadima i zasadim za proizvodnju sadnice. Nadzemni izdanak ivi nepune dve godine, on dostie punu visinu na kraju prve godine.Mladi jednogodinji izdanci nose krupne neparno peraste listove sa 3ili 5 liski.U pazuhu listova jednogodinjih izdanaka razvij se obino po jedanili dva a ree tri pupoljka koji su rasporeeni jedan iznad drugog serijalno. Ako postoje po dva pupoljka gornji su bolje razvijeni i iz njih se razvijaju naredne godine rodne granice.Donji pupoljci ostaju ne razvijeni i od njih se razvijaju rozete.Pri povredi gornjeg pupoljka 3

pozni mraz onda iz donjeg pupoljka se moe razviti rodna grana.Jednogodinji izdanci maline dostiu duinu od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra.Duina izdanka zavisi od sorte, fizilokog stanja biljke, plodnosti zemljita, meteorolokih prilika i nege.Jednogodinji izdanak sazreva od osnove ka vrhu.Stoga kod sorata koje su osetljive prema mrazevima i temperaturnim kolebanjima najpre izmrzavaju vrhovi izdanaka. Dvogodinji izdanci maline ne obrazuju kambijalni prsten, ne debljaju sekundarno i ne stvaraju godove.U toku druge godine iz bonih pupoljaka nadzemnog izdanka mogu da se razviju rodne granice, koje nose cvetove i plodove.Najvei broj i najkrupniji plodovi maline obrazuju se na rodnim granicama na srednjoj treini izdanka, a kad kad na rodnim granicama donjeg dela vrne treine izdanaka.Zbog toga rezidbu maline treba podeavati tako da se sauvaju najvei broj rodnih granica. Vrni pupoljci na jednogodinjem izdanku nekih sorata maline razvijaju se u rodne granice i donose rod krajem prve vegetacione periode septembar- oktobar tu spadaju lord dord, krupna dvoredna , septembar . Prema nameni postoje dve vrste izdanaka za zamenu i za razmnoavanje. -Izdanci za zamenu izbijaju iz pupoljaka na podzemnom viegodinjem izdanku. Oni slue za zamenu dvogodinjih izdanaka, koji su doneli rod i potom se osuili. - Izdanci za razmnoavanje izbijaju iz adventivnih pupoljaka na ilama i slue za proizvodnju sadnica maline koji se koriste za podizanje novih malinjaka.

ListList je pored korena i stabla osnovni vegetativni organ maline.U listu maline vri se sinteza organske materije fotosinteza, razgraivanje organske materije-disanje i isparavanje vodene pare transpiracija. Listovi postaju od lisnih zaetaka, koji se diferenciraju u lisnu osnovu, lisnu drku i liske. List maline je sloen neparno perast i sastoji se od 3 ili 5 jajastih liski.Listovi su na stablu maline rasporeeni spiralno.Neparno perasta graa listova i njihov spiralni raspored omoguavaju malini da potpuno iskoristi raspoloive koliine svetlosti za proces fotosinteze.

4

CvetObrazovanje cvetnih pupoljaka maline poinje u septembru ili oktobru.Najpre se obrazuje terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj je najbri.Ostali cvetovi formiraju se ka osnovi u vidu nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporij.Cvet maline je dvopolanhermafroditan. Sastoji se od aice, krunice, pranika i tukova.aica maline sastoji se od pet ainih listia zelene boje , krunica ima pet kruninih listia bele ili ruiaste boje. Pranika ima mnogo i oni grade prsten oko tukova.Cvetovi maline su skupljeni u cvasti , cvetanje obino traje 20-25 dana.

.

PlodZbirni plod maline sastoji se iz velikog broja kotunica sakupljenih oko sasuene cvetne loe.Plod maline izgraen je od 20-160 pojedinanih kotunica.Svaka kotunica nastaje od po jednog oplodnog listia- karpele.Plod je obino crvene, ute ili crne boje.Izduenog ili loptastog oblika.Ako je oploenje slabije neke se kotunice ne razvijaju, pa plod moe da bude nepravilnog oblika. Sorte iji se plodovi osipaju ne trebaju se gajiti.Teina ploda plemenite maline iznosi 1,78,4 g, a katkad i do 12 g.

5

SemeRazviem semenog zametka maline posle oploenje nastaje seme.Ono sadri opnu ,semenjsu i klicu.Kad seme maline doe u povoljne uslove ono klija.

Faze u godinjem ciklusu malineU ivotu maline razlikuju se dva doba: -doba aktivnog ivota ili vegetacije, -doba zimskog odmora Vegetacija traje od trenutka kad se razviju prvi pupoljci maline, pa sve dok ne otpadne lie u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor. U toku godinjeg cilusa malina prolazi kroz sledee fenofaze: -poetak rastenja i listanja, -cvetanje, -opraivanje i oploenje, -obrazovanje i razvoj ploda, -obrazovanje cvetnih pupoljaka i -zimski odmor

Poetak rastenja i listanjaTokom aprila i prve polovine maja, novi izdanci poinju da izbijaju na povrinu zemlje.Njihovo rastenje je najintezivnije od sredine maja do kraja juna.Dvogodiji izdanci maline poinju da listaju poetkom aprila, a poetak i trajanje listanja zavisi od sorte, temperature i drugh inilaca sredine. Iz pupoljka u pazuhu listova dvogodinjih izdanaka obrazuju se rodne granice.

CvetanjeU naim malinarskim podrujima malina poinje da cveta u drugoj dekadi maja, a cvetanje traje 20-30 dana u zavisnosti od sorte i meteorolokih prilika.Razlika u cvetanju izmeu ranih i poznih sorti iznosi 6-10 dana.

Opraivanje i oploenjeMalina je entomofilna biljka, a najvaniji opraiva insekt je medonosna pela.Veina sorata maline ima hermafroditan cvet, koji se sastoji od aice ,krunice,pranika i tukova.Uspeno opraivanje je uslov za oploenje. Plod maline je zbirna kotunica, izgraena od 20-160 pojedinanih kotunica.Da bi se zbirni plod maline normalno razvio neophodno da se opraivanje obavi u svim ili skoro svim tukovima.

6

Obrazovanje i razvoj plodaIz oploene jajne elije-zigota, obrazuje se klica-embrion, a zid plodnika razvija se u plodov omota-perikarp.On je izgraen od tri sloja spoljanjeg-egzokarpa, sredinjeg-mezokarpa i unutranji endokarpa. Sa praktine take gledita najvei prinosi i najbolji kvalitet ploda maline postie se ako se vlanost zemljita sauva povrinskom obradom ili navodnjavanjem, ili ako bude obilnih padavina na dvadeset dana posle punog cvetanja, odnosno na 12-14 dana pre poetka berbe.

Obrazovanje cvetnih pupoljakaCvetni pupoljci se obrazuju u jesen u godini koja prethodi cvetanju.Kod crvenih malina cvetni pupoljci se diferenciraju postepeno od vrha izdanka ka osnovi, dok je ta sklonost manje izraena kod crnih i purpurnih malina.Diferenciranje pupoljaka poinje u prvoj polovini septembra a kod crnih sorata u toku oktobra.

Zimski odmorZimski odmor u naim uslovima poinje u novembru, kad otpadne lie. Zimski odmor je veoma bitan za malinu bez njega se nemogu obrazovati rodne granice na dvogodinjem drvetu.

Podneblje klimaZa uspevanje maline su bitni sledei klimatski elementi: Temperatura, Vlanost, Vetar i Svetlost

TemperaturaTemperatura je veoma vaan inilac koji odreuje raspored biljaka maline na zemljinoj povrini. Divlja evropska crvena malina i artika malina rasprostranjene su daleko na severu.U tim krajevima su srazmerno niske biljke koje pod snenim pokrivaem podnose niske temperature do -35 C. U odsustvu snega izdanci maline mogu da izmrznu na temperaturi od -18 do -26 C, to zavisi od sorte i njenog fiziolokog stanja. Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemljita -12 do -14 C, naroito kad nije zaten snegom.Kolebljive temperature u prolee mogu da priine znaajne tete izdancima, Naroito ako se smenjuju temperature iznad 6 C i -7 C. Malina ne podnosi podneblja sa visokim letnjim temperaturama.Ona najbolje uspeva u oblasti sa prohladnim letom i zimama koje nisu suvie otre.Dvorodne sorte maline su osetljivije prema niskim temperaturama nego jednorodne.U hladnim krajevima vrhovi nedozrelih izdanaka izmrzavaju.

7

VlanostGlavni proizvodni rejoni maline nalaze se u semihumidnim i humidnim krajevima gde godinja suma padavina prelazi 800 mm taloga , a vlaga je pravilno rasporeena u toku vegetacionog perioda. Malina ne podnosi suu.Pri nedovoljnim koliinama vlage u zemljitu i vazduhu smanjuju se prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste a broj izdanaka i njihova bujnost se smanjuju.Malinjak se proreuje a prinosi su mali. Malina dobro uspeva na propustljivim zemljitima s visokim vodenim kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini uma, koje pruaju sveinu,povoljnu vlanost i strujanje vazduha. Na suvie vlanom zemljitu malina slabo raste a na zabarenom ugine.Podzemna voda nesme da bude blia povrini vie od 1 m.

VetarMalinu treba tititi od hladnih, suvih i olujnih vetrova. Olujni vetrovi mogu da polome izdanke maline a naroito duge rodne granice pred berbu i u toku berbe.Blagi povetarci su korisni za malinu, jer spreavaju ili otreavaju pojavu gljivinih bolesti.

SvetlostMalina je biljka koja za uspevanje zahteva dosta svetlosti i vlage.Na severu kulturne sorte maline uspevaju na osunanim junim poloajevima.Dok u junim krajevima preteno se gaje na severnim ekspozicijama.Malina daje dobre rezultate ako se gaji po sistemu ive ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna koliina svetlosti.Malina teko podnosi jau zasenu.

ZemljiteZa malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo kisela zemljita , bogata organskim materijama, koja mogu da prime i zadre dovoljne koliine vlage u toku sunog perioda vegetacije.Malina ne podnosi laka,suva ,krena i peskovita emljita, a ni teka i zbijena zemljita sa visokim nivoom podzemne vode. Za gajenje maline najpodesnije su gajnjae, blago otpozoljene gajnjae i aluvijumi.Teke smonice i teki podzoli nisu pogodni za malinu. Na krenim zemljitima esto se pojavljuje nedostatak gvoa i magnezijuma, to dovodi do hloroze lia i oteane fotosinteze. Za malinu su najpogodnija zemljita iji je pH oko 6 , tanije ako se pH kree od 5,5-6,5.

OrografijaOrografski inioci obuhvataju:nadmorsku visinu, poloaj i ekspoziciju. U naoj zemlji plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine.

8

Poloaj znatno utie na izmrzavanje maline.Malinjake treba podizati na poloajevima sa dobrom vazdunom drenaom.Malina izmrzava u irokim dolinama sa uskim izlazom, u uskim uvalama, i na poloajevima koji su na udaru hladnih vetrova-severac, koava, pa takve poloajeve treba izbegavati pri podizanju malinjaka. Severne ekspozicije su hladnije i vlanije od junih, istonih i zapadnih pa su u naim prilikama najbolje za malinu.

Izbor mesta , poloaja i zemljita za malinjakKao viegodinja kultura malina ostaje na istom mestu 10,15 i vie godina. Stoga je veoma bitno da se za malinjak odabere pogodno mesto. Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izloena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeena dovoljnom koliinom vlage i uz zatitu od oteenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolene temperature prouzrokuju veinu oteenja. U naem podneblju malina daje najbolje rezultate kad se gaji na blago nagnutim do 10% severnim ekspozicijama.Na takvim poloajima ne zadrava se voda i hladan vazduh,dok je sneni pokriva obino dugotrajan. Previe nagnuti poloaji preko 10% i polaji izloeni jakim vetrovima nisu pogodni za malinu, jer nisu dovoljno vlani, mehanizacija radova u malinjaku je oteana, a rodne granice i izdanci esto se lome pri udaru jakih vetrova.Poeljno je da u zasadu bude dobra cirkulacija vazduha jer umanjuje mogunost pojave brojnih gljivinih oboljenja. Slab protok vazduha poveava vlanost vazduha oko plodova i izdanaka, to pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviene za postavljanje zasada takoe mogu predstavljati problem. One su dobro stanite za tetoine, a esto predstavljaju izvor virusa i gljivinih patogena. Ako ste u mogunosti, eliminiite ih u krugu od 200 metara oko zasada

Izbor zemljita za malinjakMalina najbolje raa na visoko propustljivim zemljitima (peskovitoj ili muljevitoj ilovai) koja sadre visok stepen organske materije (>3%) i ija se kiselost (pH) kree izmedu 5,5 6,5. Kod teih, manje propustljivih zemljita poveana je mogunost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublaiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm povrinskog sloja zemljita iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije.

Priprema zemljitaPriprema zemljita treba da obezbedi normalan prirast izdanaka i obilnnu rodnost maline.Poto je malina viegodina biljka, priprema zemljita mora da se obavi pravilno i blagovremeno. Priprema zemljita za podizanje malinjaka obuhvata: -unitavanje korova

9

-vaenje kamenja ila i panjeva -ubrenje -oranje -poravnjavanje i usitnjavanje povrine -kao i parcelisanje zemljita Ako je zemljite zakorovljeno dugovenim korovskim biljkama, onda posle skidanja preduseva, u junu zemljite treba tretirati nekim herbicidom radi unitavanja korova. Priprema nezakorovljenog zemljita moe da pone 1-2 meseca pre poetka saenja maline. Poto se zemljite oisti od korova, kamenja ,ila i panjeva, pristupa se ubrenju odnosno unoenju organskih i mineralnih ubriva.Koliina ubriva zavisi od tipa zemljita i njegove plodnosti.Koliina stajnjaka kree se od 20.000-60.000 kg/ ha, super fosfata 500-600 kg/ ha, kalijum- sulfata ili 40%-tne kalijumove soli 800-1000 kg/ ha, amonijum sulfata 200-500 kg/ ha. Zemljite za podizanje malinjaka se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm.Posle oranja sve ile drvea treba prikupiti i spaliti, a zemljite poravnati i usitniti tekom drljaom ili tanjiraom. Malinjaci vei od 5 ha treba da budu podeljeni na parcele veliine do 2 ha.Osnovni putevi u malinjaku treba da budu iroki oko 5m da bi se mogla primenjivati mehanizacija.

Sadnja malineCrvena malina se sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima.Jesenje sadnja maline u naim klimatskim uslovima ima vie prednosti u poreenju s prolemom. Pre svega pri jesenjem saenju koriste se izdanci maline koji su pre kratkog vremena izvaeni iz matinjaka za proizvodnju izdanaka. Sadnice maline posaene u jesen ne oskudevaju u vlazi, a na temperaturama zemljita iznad take mrnjenja one tokom zimskih meseci razvijaju korenov sistem.Zbog toga malinjaci zasaeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snane izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod. Kasno u prolee sadi se malina koja je dugo vreme provela u trapovima.Ako je prolee suno a nema mogunosti da se malinjak redovno zaliva onda je prijem sadnica veoma slab. Saenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je nego saenje maline u prolee ako je zemljite pogodno za rad a temperature nisu ispod take mrnjenja. Crne i purpurne maline uvek se sade u prolee, jer se tek tada vrhovi izdanaka oile, podrazumeva se da ovo saenje treba obaviti to ranije u martu, dok jo nije krenula vegetacija.

Priprema izdanaka maline za sadnjuIzdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah posle vaenja. To esto nije mogue pa je sadnice najbolje uvati u trapovima i hladnjaama , da bi se sauvale od isuivanja izmrzavanja i mehankih oteenja.Ako izdanci due vreme provedu u

10

transportu, treba ile odmah pri prispeu potopiti u vodu, ostaviti u njoj 24 sata pa onda saditi. Za saenje se koriste izdanci iji je identitet sorte poznat i koji su garantovano zdravi (sertifikovani sadni materijal). Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih ila, pri emu je svaka od tih ila duga 12-20 cm i sa to vie sitnih ila.Na sadnici treba da bude to vie ouvanih pupoljaka, a ile na preseku svee i svetle boje. Pre saenja ile se skrate na i potope u razreenu kaastu smeu od vode i jednakuh delova govee balege i ilovae uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva npr.Previcur (0,25%) ili Benomil (0,1%). Zeleni izdanci se retko koriste za podizanje malinjaka.

Naini saenja i sistemi gajenja malineMalina se moe gajiti u obliku razliitih sistema u zavisnosti od uslova sredine, sorte i odabrane agrotehnike. Najee se primenjuju sledei sistemi gajenja: -Sistem buna sa kvadratnim rastojanjem, -Sistem buna sa pravougaonim rastojanjem, -Sistem pantljike, -Sistem ive ograde.

Sistem buna sa kvadratnim rastojanjemRazmak sadnje 1,5x1.5 m do 2,5 x2,5 m to zavisi u naim klimatskim uslovima od bujnosti sorte i radnog zahvata maine za obradu.Na jedno sadno mesto sadi se jedna sadnica, a ree 3-4. Pri dovoljno velikom kvadratnom rastojanju moe se vriti obrada u dva pravca.Pri ovom sistemu gajenja stane mali broj sadnica po jedinici povrine.Ovaj sistem gajenja moe se koristiti na ravnim povrinama i povrinama sa blagim nagibom .

Sistem buna sa pravougaonim rasojanjemRastojanje izmeu redova iznosi 2,5-3 m a u redu 1-1,5 m.Ovde se takoe na jedno sadno mesto stavlja jedna sadnica ree vie.Prvih godina mogua je unakrsna obrada dok kasnije moe se obraivati samo meuredno rastojanje.Pri pravougaonom rastojanju prinosi su neto vei u odnosu na kvadratni sistem.

Sistem pantljikeKod ovog sistema rastojanje izmeu redova se kree 2,5-3 m , a u redu 0,30-0,50 m. U praksi se sreu sistem irokih pantljika 60-90 cm, i sistem uskih pantljika 30-40 cm.

11

Sistem irokih pantljika ima nekoliko mana . Poto u irokoj pantljici izbija veliki broj izdanaka to je u njoj obrada nemogua.Rodne granice su u sredini redova preguste, pa berai teko uoavaju plodove.Izdanci su slabi esto se savijaju pa se plodovi prljaju.Kvalitet plodova je slabiji ali su prinosi veliki.Sistem velikih pantljika nije za preporuku. Sistem uskih pantljika je pogodan za gajenje maline.Redovi su udaljeni 2,5-3 m, a irina reda je 30-40 cm.Rastojanje izmeu redova zavisi od radnog zahvata maine koje se koriste za obradu, kao i od bujnosti sorte u zasadu.Broj izdanaka po hektaru je srazmerno veliki pa se dobijaju i visoki prinosi.Malina gajena po ovom sistemu dobro raa, a plodovi su kvalitetni.

Sistem ive ogradeRazmak saenja je 2,5-3m izmeu redova i 0,25-0,5m u redu.Gajenjem maline po sistemu ive ograde postiu se dobri rezultati, utroak radne snage je mali, zatita laka, prinosi veliki, a kvalitet ploda dobar.Na sadno mesto se sadi jedan a ree po dva izdanka.irina pojasa u kome rastu maline je oko 40 cm, bunovi su meusobno razmaknuti, pa je mogua obrada oko njih a osunavanje izdanaka je dobro.

Naslon za malinuIzdanci maline posebno kod bujnih sorti savijaju se pod teretom roda ka zemlji da bi se to spreilo postavljaju se nasloni.Kod sistema bunova koristi se kolje 200x5 cm, a kod pantljike i ive ograde 200x10 cm. Izmeu direka postavlja se poncikovana ica 2-3 mm. Direci mogu biti od drveta (bagrem,hrast), gvoa ili armiranog betona.Drvene direke treba do polovine njihove visine nagoreti, potopiti u bordovsku orbu ili premazati masnom bojom.Gvoe se zatiuje od korozije osnovnom i masnom bojom.Direci se pobijaju u zemlju na 8-10m jedan od drugog. Naslon moe biti: -Sa jednom icom na visini 1,20-1,50m, za koju se vezuju izdanci. -Sa dve ice jedna ispod druge na 60 i 120 cm, izmeu koih se provlae izdanci i vezuju za gornju icu. -Sa dve ice u istom nivou na 100 do 120 cm izmeu kojih se uvlae izdanci ostavljeni za rod rastojanje izmeu ica je 30-40 cm, koje se postie zakivanjem daice za direke i ice za daice. -Sa etri ice od kojih su po dve na istom nivou na 60 cm i na 100-120 cm izdanci se uvlae izmeu ica koje su udaljene 30-40 cm.

V-palirSistem koji se preporuuje kod gajenja viegodinjih sorti je V-palir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20- 30 ili, u nekim sluajevima, pod neznatnoveim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a izmeu vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao to je opisano, privruju se dva reda ice (Sl.1). 12

Prvi red ice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 -70 cm izmeu ica. U prolee, dvogodinji izdanci se orezuju i vezuju za icu sa spoljne strane reda, kako bi se omoguila berba,dok se jednogodinjim izdancima omoguava rast sa unutranje strane, za berbu sledee godine. Ovim sistemom gajenja poveava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omoguava maksimalna izloenost sunevim zracima.

Vertikalni naslonKod sistema vertikalnog naslona, razmak izmeu redova kree se izmeu 2,5 3 m i 0,25 - 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, to znai da se visina stubova iznad zemlje kree od 1,82,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od duine redova, preporuuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 67 m, a betonski na 8-10 m. Ovaj sistem moe se upotrebiti kod T ili I

13

palira.Uprvom sluaju (sl. 2) postavlja se poprenaletva irine 60 - 90 cm na predvienu visinu rasta dvogodinjih izdanaka, a druga poprena letva irine 45 - 60 cm privruje se na priblino1/3 do 1/2 visine dvogodinjih izdanaka. ica se postavlja na spoljni deo poprenih dasaka na koje se dvogodinji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogunosti prilagoavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodinjih izdanaka. Kod I palira ne koriste se poprene letve, ve 1 do 2 pojedinane ice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodinji izdanci. Ovakvim nainom vezivanja spreava se lomljenje izdanaka usled vetra, meutim utie se na to da se jednogodinji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, to moe oteavati berbu i prskanje.

14

SORTE MALINEMEKEER Sorta maline stvorena u SAD. U Srbiju je unet 1994. godine. Poinje da zri poetkom tree dekade juna, nedelju dana posle Vilameta.Plod je krupan (4,5 grama) i ujednaen je tokom cele berbe. Plodovi su vrsti, zarubljeno-kupasti, jarko crvene boje i privlanog izgleda. Zbog dugih rodnih granica ova sorta zahteva dodatne naslone.Dobro podnosi manipulaciju i transport.Dobro podnosi smrzavanje. Ima perspektivu u gajenju u Srbiji.

WILLAMETTE Sorta maline stvorena u SAD. Za sada je privredno najznaajnija sorta maline u Srbiji. Poinje da zri krajem prve dekade juna, a zavrava polovinom jula. Period zrenja traje oko 30 dana. Plod je srednje krupan, zaobljenokupast, tamnocrvene boje, vrst i slatkonakiseo. Lako se bere i dobro podnosi transport.

15

TULAMEEN Tulamin raa krupne, vrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vai vektore mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su podloni izmrzavanju u hladnijim podnebljima

16

PRELUD Prelud je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje krupan, okrugao i vrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i vrsti. Veoma je otporna na trule korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske temperature.

KENBI Izdanci su visoki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, vrsti, jarko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podloni izmrzavanju. Osetljiva je na trule korena koju izaziva Phytophthora fragariae

GLEN EMPL Glen je sorta srednjeg vremena zrenja i raa krupne, slatke, svetlo crvene plodove kupastog oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vai vektora virusa. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podloni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao industrijski standard.

17

GILEN MOJ

Glen Moj raa velike, svetlo crvene plodove umerene vrstine. Sorta ranog vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno radaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trule korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih vai vektora virusa i na RBDV virus.

18

OKTAVIJA Oktavija je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon izmeu letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno raaju.. Plod je krupan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladitenje. Otporna je na lisne vai vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na suenje pupoljka. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora trule korena maline. Ovo je relativno nova sorta

DVORODNE SORTEHeritagePoreklo i rasprostranjenost Stvorena u SAD (Geneva, New York) 1969. godine iz ukrtanja (Milton x Cuthbert) x Durham. Gaji se u SAD, Italiji, Poljskoj, a sporadino i u Srbiji. Osobine biljke Bujna sorta dugakih, uspravnih i vrstih izdanaka po emu je karakteristina. Izdanci su pokriveni sitnim bodljama.Osobine ploda Plodovi su sitni do srednje krupni, zarubljeno kupastog oblika, vrsti, tamnocrveni, slatkonakiselog ukusa i blage arome. Mogu dobro da se uvaju. Agrotehnike osobine i otpornost Plodovi prvog (letnjeg) roda poinju da zru poetkom jula, a drugog (jesenjeg) roda u toku septembra pa se ova sorta ne preporuuje za podruja gde postoji opasnost od ranih jesenjih mrazeva. Jesenji rod je vei od letnjeg. Otporna je na pepelnicu (Oidium tuckery), tolerantna na RBDV i RMV viruse. Osetljiva je na prouzrokovae sive trulei plodova (Botrytis cinerea) i uvenua pupoljaka i rodnih granica maline (Didymella applanata). Dobro podnosi neto tea zemljita, ali u sluaju slabe dreniranosti razvija se trule korena. Opta ocena Sorta pogodna za gajenje na okunici, ali i u komercijalnim zasadima u blizini veih trita. Pogodna je za sve vidove potronje.

19

Autumn BlissPoreklo i rasprostranjenost Dobijena kompleksnim ukrtanjima vie vrsta (Rubus arcticus, Rubus occidentalis, Rubus idaeus strigosus) i sorte Lloyd George 1973. godine u Ist Molingu (Velika Britanija). Priznata za sortu 1983. godine. Gaji se u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Maarskoj, poinje da se gaji i u Srbiji.Osobine biljke Ima kratke, uspravne izdanke prekrivene bodljama. Broj izdanaka nije velik. Osobine ploda Plodovi su srednje krupni, okruglo-kupasti, prosene mase 3,3 g, crveni do tamnocrveni, prijatnog ukusa i dobre sposobnosti uvanja. Veliina ploda ne opada mnogo tokom sezone. Odvajanje plodova moe biti oteano kod plodova koji prvi sazru.

20

Agrotehnike osobine i otpornost Jedna od najranijih dvorodnih sorti maline. Drugi rod poinje da sazreva u avgustu, te se ova sorta nastavlja na sezonu sazrevanja jednorodnih sorti kao to je Tulameen. Sezona traje sve do prvih mrazeva u oktobru. Prinosi su visoki. Radi lake berbe potrebno je postaviti potporu (vezivo) na obe strane reda pred berbu. Autumn Bliss je jedina komercijalna sorta maline koja je otporna na trule korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Takoe je otporna na sve etiri rase vai (Amphorophora idaei) koje su prenosioci RBDV virusa. Opta ocena Kvalitet plodova, sposobnost uvanja i sezona sazrevanja su glavna preporuka ove sorte za njeno gajenje u Srbiji.

PolkaPoreklo i rasprostranjenost Polka je nova poljska sorta dobijena slobodnom oplodnjom selekcije iji roditelji potiu od sorte Autumn Bliss. Masovno se gaji u Poljskoj, a polako se iri i u zapadnoevropskim zemljama.Osobine biljke Bujna sorta uspravnih izdanaka. Formira veliki broj bonih granica koje konkuriu rodnim granama. Osobine ploda Plodovi su srednje krupni, prosene mase 3,2 g. Odlikuju se dobrom vrstoom i svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi mnogo bre tamne. Testovi su pokazali dobar hemijski sastav i dobre organoleptike osobine. Pogodna za stonu potronju i za preradu.Agrotehnike osobine i otpornost Sorta sazreva u isto vreme kad i sorta Autumn Bliss. Na plodnim zemljitima sa navodnjavanjem potrebno je

21

pred berbu oko reda postaviti potporu u vidu veziva.Opta ocena Nedovoljno poznata sorta koja tek treba da pokae svoje osobine u Srbiji.

Himbo topPoreklo i rasprostranjenost Sorta dobijena ukrtanjem Autumn Bliss x Himbo-Queen var. Rafzater u privatnom oplemenjivakom programu u vajcarskoj. Gaji se u Italiji, vajcarskoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama Zapadne Evrope. Osobine biljke Veoma bujna sorta, dugakih izdanaka sa manje bodlji nego Autumn Bliss. Osobine ploda Plodovi su esto veoma krupni (6-8 g), vrsti, svetlocrvene boje koja ne tamni sa zrenjem. Lako se bere i moe da se koristi za stonu potronju i za preradu.Sadraj eera je visok. Agrotehnike osobine i otpornost Poinje sazrevanje 68 dana posle sorte Autumn Bliss. Sezona berbe traje 6-8 sedmica. Zbog velike bujnosti potrebno ju je saditi na veim rastojanjima (2,5-3,0 m x 0,40-0,50 m), a treba postaviti i potporu. Veoma je interesantna za gajenje u plastenicima gde daje najbolje rezultate. Visoko prinosna sorta. Tolerantna na trule korena maline (Phytophthora fragariae var. rubi). Opta ocena Veoma interesantna sorta pre svega zbog krupnoe plodova i visokih prinosa. Tek je treba ispitati u naim uslovima.

22

PolanaPolanaPored sorte Autumn Bliss, druga je komercijalna sorta iz grupe remontantnih varijeteta. Rana sorta po vremenu zrenja (10.-15.07.). Poto rod donosi na jednogodinjim izdancima, sukcesivnim proreivanjem tj. koenjem izdanaka tokom vegetacije diktira se vreme berbe.I zdanci su vrsti i ne poleu, prosene visine oko 150cm. Uspeno se gaji bez naslona.Vrlo je rodna sorta formira od 13 do 18 rodnih prirasta od same osnove izdanka, sa prosenim brojem plodova u cvasti oko 10.Prosean prinos po m2 je 13,4 kg. Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma vrste konzistencije i uniformnog oblika.

23

Golden BlissRemontantna sorta maline, stvorena u Vel. Britaniji 2004. godine. Srednje je bujna do bujna sorta sa velikom produkcijom izdanaka, koji su uspravnog rasta i pokriveni srednje krupnim, zelenim trnovitim izratajima. Rodnost je velika i redovna. Zrenje poinje rano - polovinom jula meseca i traje 6 do 7 nedelja. Plod je krupan, iroko konusan, atraktivne ute boje pokoice, slatko-nakiselog ukusa i aromatian.

NEGA ZASADA MALINENega mladog zasadaPosle saenja treba svaku biljku prihraniti sa 20-30 g. Nitromonkola.Meuredna rastojanja u malinjaku potrebno je opraiti mainama, a u redovima runo.Narednog prolea prazna mesta se popunjavaju zelenim ili zrelim reznicama. Nega maline u prvoj godini posle sadnje ogleda se u redovnoj obradi, unitavanju korova, zalivanju 3-4 puta, i zatiti mladih biljaka od bolesti i tetoina. Najvanije je da se u prvoj godini razvije nekoliko jakih izdanaka koji e u drugoj godini doneti rod.

24

Ako se posadi u novembru, malina ve u prvoj godini moe da donese rod, koji pokriva trokove proizvodnje.

Nega zasada u periodu plodonoenjaNega maline u rodu poinje rano u prolee druge godine po saenju i traje sve dok su maline produktivne. U periodu rodnosti malinjaka primenjuju se sledee agrotehnike mere: -obrada zemljita -unitavanje korova -ubrenje -navodnjavanje -orezivanje i zatita od nepovoljnih metereolkih inilaca. Svrha sviha svih ovih mera je da se obrazuje dovoljan broj snanih , rodnih izdanaka koji su u stanju da obezbede visok prinos i dobar kvalitet plodova.

Obrada zemljita u malinjakuTreba preuzeti potrebne mere da bi se obezbedilaa dovoljna koliina vlage u zemljitu, jer izdanci rastu a plod se razvija u toku prolea i leta, kad esto nedostaje vode. Vlanost vie od drugih inilaca utie na krupnou ploda, pa prema tome i na prinos.Briljiva obrada je najefikasnije sredstvo da se sauva vlaga u zemljitu. Poetak obrade zemljita pada rano u prolee im se zemljite dovoljno prosui.Zemljite treba plitko i esto obraivati mainama prvenstveno traktorom izmeu redova, a runo u redu da bi se spreio razvoj korova i stvaranje pokorice.Malina ima plitak koren te prilikom obrade trebamo voditi rauna da obrada bude plitka najvie do 10 cm kako se korenov sistem nebi otetio. U naim uslovima preporuuje se da se malinjak obradi pet puta: -prvi put u martu poto se sneg otopi, -drugi put sredinom aprila, -trei put poetkom maja- pre poetka cvetanja, -etvrti put poetkom juna-pre poetka berbe i -peti put u drugoj polovini jula ili poetkom avgusta-posle zavretka berbe Obrada malinjaka se kombinuje sa gajenjem kultura za zelenino ubrenje kao to su facelija i lupina.Ove biljke se seju u septembru a u junu naredne godine,u cvetu plitko zaoru na dubini od 10 cm ili tanjiranjem unesu u zemljite.Facelija i lupina su osetljive prema mrazu te nemogu da zakorove malinjak. Ako se u malinjaku ne primenjuje zelenino ubrenje onda posle ubrenja stajnjakom ili mineralnim ubrivima treba zemljite poorati ili potanjirati na dubinu od 10 cm, najbolje krajem oktobra.

25

Narednog prolea ciklus obrade zemljita se ponavlja.

26

ubrenje malineOd svih voaka malina uzima najvie hranljivih sastojaka iz zemljita.Malina zahteva velike koliine organskih materija u zemljitu .Da bi se to postiglo potrebno je svake godine uneti 25 t/ha stajnjaka ili komposta.Unoenjem organskih materija u zemljite poboljava se njegov vodni, vazduni i toplotni reim.Najvaniji hranljivi elementi za malinu su kalijum ,fosfor i azot. Kalijum Pri nedostatku kalijuma izdanci se slabo razvijaju, internodije su kratke,a mezofil izmeu nerava je crvenkastomrk.U sluaju velikog nedostatka kalijuma listovi se savijaju ka naliju.Malina zahteva najvie kalijuma u vreme cvetanja, zametanja i razvoja ploda. Malina je kalijumova biljka, te zasade u rodu treba ubriti svake godine sa 200-400 kg/ha-kalijum sulfata. Kalijumova ubriva treba dodavati malinjacima u jesen prethodne godine i zaorati ili zatanjirati na dubini od 10 cm da bi se kalijum iskoristio za rod u narednoj godini.Za malinu u rodu je bolje ubrivo kalijum sulfat od kalijum hlorida jer se pri viegodinjoj primeni kalijum hlorida dolazi do nagomilavanja hlora u zemljitu ije dejstvo moe biti toksino.

Azot Pri nedostatku azota izdanci su slabo bujni i tanki, a listovi mali i ukastozeleni, pa otpadaju rano u jesen.Rodnost se smanjuje zbog slabosti rodnih granica. Usled vika azota izdanci su prebujni i soni, a internodije vrlo duge.Takvi izdanci obrazuju veliki broj rodnih granica nego normalno razvijeni izdanci, pa su i prinosi nii nego kod normalne snabdevenosti.Listovi maline su pri viku azota iroki i tamnozeleni, a plodovi soniji i tee podnose transport.Dozrevanje izdanaka je oteano te mogu da stradaju od mraza. U zavisnosti od pH zemljita, koliine organskih materija, meteorolokih prilika i primenjene agrotehnike vri se izbor i odreivanje koliine azotnih ubriva.Nitromonkol treba koristiti na zemljita iji je pH ispod 6, a amonijum-sulfat na zemljita gde je pH

27

iznad 6. Pomenuta ubriva daju se u koliinama 200-400 kg/ha, s tim to se zemljitima slabije obezbeenim organskim materijama daje vie azota i obrnuto.

Fosfor Kao biogeni element je neophodan za rast i razvoj maline.Meutim za razliku od azota i kalijuma fosfor se ne nikad ne pojavljuje kao inilac koji ograniava proizvodnju maline.Ako se u pripremi zemljita za malinjak unesu dovoljne koliine fosfornih ubriva, onda u toku eksploatacije malinjaka treba ubrenjem odravati taj nivo.To se postie ubtenjem sa 150-200 kg/ha super fosfata svake godine , ili sa 450-600 kg superfosfata svake tree godine. Osim kalijuma, azota i fosfora moe se u malinjaku javiti i nedostatak gvoa, mangana, sumpora i bora. Gvoe Nedostatak gvoa ispoljava se u obliku hloroze, koja zahvata najpre vrhove izdanaka, a u nedostatku mangana prvo su zahvaeni listovi na izvesnom rastojanju od vrha izdanaka. Sumpor Nedostatak supora se ispoljava u hlorozi tkiva du nerava.Nedostatak se ne pojavljuje ako se malinjak ubri amonijum-sulfatom ili kalijum-sulfatom. Bor Prvi simnomi nedostatka bora u malinjaku se ogledaju u zakanjenju otvaranja pupoljaka, a u teim sluajevima pupoljci uopte ne kreu.Nedostatak bora se moe ukloniti primenom boraksa u koncetraciji od 40-50 kg/ha.Ovu koliinu boraksa valja izmeati sa desetostrukom koliinom peska ili suve zemlje pa onda rasturati po malinjaku.

28

Navodnjavanje malineZa normalan porast izdanaka i razvoj ploda maline neophodno je da zemljite bude dobro snabdeveno vlagom od marta do sredine jula, ili tanije od poetka vegetacije do zavretka berbe. U naim uslovima prvo navodnjavanje se vri-sredinom aprila, drugo poetkom maja, tree poetkom juna tanije 12-14 dana pre poetka berbe,etvrtokrajem juna, odnosno u vreme pune berbe,peto sredinom jula posle zavretka berbe. Posle svakog navodnjavanja(izuzev etvrtog) malinjak treba obraditi, da bi se rabila pokorica i sauvala vlaga u zemljitu.

Rezidba malineIzdanak crvene maline ivi dve godine.U prvoj godini dostie svoju punu visinu a u drugoj godini donosi plod i ugine.Koren maline je viegodinji, i na njemu se svake godine stvaraju novi izdanci.Izdanak maline treba ostaviti da se razvija u prvoj godini bez intervencija U martu druge godine kad proe opasnost od mrazeva vri se orezivanje.Uklanjaju se svi slabi izdanci, a po potrebi i neki jai, tako da u bunu ostane 5-7 najsnanijih , dobro rasporeenih izdanaka. Izdanci koji su ostavljeni za rod skrauju se na visinu od 120-150 cm ,to zavisi od bujnosti sorte i vlanosti sredine.Izdanci se skrauju toliko da bi mogli da ostanu uspravno pod teretom roda. Ukoliko u paliru ima izdanaka sa prevremenim bonim granicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bonih granica, ujednaene debljine i bez prisutnih znakova obolenja. Otro skraivanje izdanaka u prolee ima vie nedostataka Prinosi se smanjuju,a krupnoa plodova ne poveava,novi izdanci mogu da zaklone rodne granice pa je berba oteana,plodovi dozrevaju kasnije nego pri umerenom orezivanju. Kad se zavri berba u drugoj polovini jula,dvogodinji izdanci crvene maline se oreu do zemlje (koji su doneli rod),da bi se pruilo dovoljno prostora za porast novih izdanaka. Zelena rezidba maline Izvodi se u periodu vegetacije Ariljski metod (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) moe da obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za navodnjavanje ne moe se bezuslovno primenjivati!!!

29

ZATITA MALINE(Byturus tom entosus ) Malinina bubaOdrasli insekti pojavljuju se krajem aprila ipoetkom maja. Hrane se mladim liem, uglavnom na novim izdancima. Kod velikih oteenja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim lezdama. Kasnije se malinina buba premeta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. enke polau jaja u skoro otvorene cvetove (izmeu pranika i tuka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodovima maline. esto se, prilikom branja plodova,mogu nai izmeu ploda i peteljke, mada se esto zadravaju u udubljenju ploda. Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. Potrebno je primeniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. Dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu tetoinu.

Malinin moljac (Lampron ia rubiella)Larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljitu, pri dnu izdanaka. Pojavljuju se u rano prolee, penju se uz izdanak i smetaju u bone pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija zaraenost izdanaka ovim insektom moe da izazove radikalna

30

oteenja na rodnim izdancima. Do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. enke polau jaja u cvet, na mestu spajanja udubljenja i peteljke. Mlade larve se na poetku hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju na zemlju, presvlae se i ulaze u fazu mirovanja.Kontrola ove tetoine usmerena je na larve koje se razvijaju u prolee. Od hemijskih sredstava primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbijaju malationom ili drugim organofosfatnim insekticidima

Pregalj (Tetranychus urticae)Pregalj se hrani na naliju lista, to prouzrokuje pegavost gornje povrine lista. Oteenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, naroito kada je leto vrlo toplo i sa malom koliinom padavina. Primena visokihdoza azotnog ubriva moe stimulisati rast mladih izdanaka sa sonim liem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a moe se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takoe primenjuje u kontroli ove tetoine, nakon berbe.

31

Velika (Amphorophora idaei) i mala (Aphis idaei) malinina vaVai mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izraena zaraenost maline vaima utie na smanjenje prirasta biljke. Meutim, vea oteenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao to je npr.mozaik virusa i bunaste krljavosti maline. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo vie od 2 vai na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suzbijanje ove tetoine mogu se koristiti disulfoton,koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.

pansk i popac (Oecanthus pellucens )teta koju nanosi panski popac odnosi se prvenstveno na tetu izazvanu polagajem jaja u unutranjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana du izdanaka moe da se poloi i do 80 jaja. Ovo moe prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. Prisustvo prirodnih parazita, odravanje sadnice adekvatnim suzbijanjemkorova, suzbijanje pojave divljih kotunica u okruenju, rezidba i spaljivanje zaraenih izdanaka u prolee generalno obezbeuju kontrolu ove tetoine. Prouzrokovana teta obino je manjih razmera, i hemijska kontrola retko je neophodna, iako se moe primeniti u jesen, sa ciljem da se unite enke pre nego to poloe jaja. U ovu svrhu uspeno se koristi karbaril.

32

Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi)Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano prolee, i ako su zastupljeni u veem stepenu mogu znatno da umanje prinose. enka polae jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj drci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada. Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove tetoine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog znaaja, jer ova tetoina razvija samojednu generaciju godinje. Potrebno je esto nadgledati zasad i pratiti pojavu ove tetoine.

Eriofidna grinja (Ph yllocoptes gracilis) Oteenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom utih neravnina na listu maline, mogu se pogreno uzeti za oteenja nastala usled virusnih bolesti. Oteenja na plodovima obino dovode do prevremenog sazrevanja kotunica, usled ega plodovi ostaju deformisani. Ozbiljnije zaraeni plodovi se sasue ubrzo nakon opadanja kruninih listia. Suzbijanje ove tetoine moe biti oteano, jer mnogi insekticidi unitavaju grinje-predatore i tako pogoravaju stanje.Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efikasnim. Meu sortama Tulamen, Leo i dr. primeene su znatne razlike upogledu otpornosti. Meu osetljivim sortama je i Glen empl ali i druge.

33

Malinina muica (Reseliella theobaldi)Malinina muica, siuna muva, retko uzrokuje ozbiljne tete, ali cecidoidno suenje maline koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine muice, mogu znatno redukovati prinose. Malinina muica polae jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i prolea. Poto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajui lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora. Suzbijanje malinine muice moe se postii uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. Druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje enka polae jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija tetoine. Kao alternativa, nanoenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka moe biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u prolee.Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticide siao do osnove izdanka.Primena preparata spinosad takoe moe biti efikasna mera kontrole ove tetoine.

34

Prouzrokovai gljivinih OboljenjaTule korena (prouzrokova Phytophthorafragariae var. rubi)Trule korena obino se pojavljuje na vlanim,slabo propustiljivim zemljitima. Izdanci iznenadno uvenu i propadaju, a lie uti i postaje spreno po ivicama. Zaraeni izdanci ostaju isueni i propadaju pre berbe.Koren i bun izgledaju sasueno po iskopavanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne vanosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propustljivosti zemljita, I sadnja sorti otpornih na prouzrokovaa ovog oboljenja. Zatim, tu je i primena hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i genetska otpornost sorte. Natapanje zemljita mefanoksamom u prolee i jesen prua najbolju hemijsku zatitu. Folijarna primena fosetil-Ala u prolee, kada se prirast povea za 7,5 cm, takoe moe dati rezultate.

Ljubiasta pegavos t izdanaka maline (prouz rokov a Didymella applanata)Prouzrokova Didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubinaste pege oko pojedinanih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. Pupoljci zahvaeni ovim oteenjima nemogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije. Odravanjem odgovarajueg razmaka izmeu izdanaka prilikom rezidbe

35

omoguava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunevih zraka i umanjuje se mogunost pojave ljubiaste pegavosti izdanaka maline. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krenim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prenika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu povrinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola moe se postii primenom azoksistobina (nanoenje ovog preparata na jabuku oteuje plodove), piraklostrobin (naizmenino rotirati sa drugim preparatima),meavina piraklostrobina i boskalida (naizmenino rotirati sa drugim preparatima), ili meavina kaptana i fenheksamida. Obratite panju na usklaivanje otpornosti sorte i klasa korienih fungicida prilikom rotiranja preparata.

An traknoz a ili pegavos t izdanaka (prouzrokova Elsinoe veneta)Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege koje su sporadino zastupljene itavom duinom mladih izdanaka, a javljaju se u prolee. Vremenom se pege ire, blago ulubljuju u sredinjem delu, poprimajui sivu boju sa purpurnim ivicama. Lezije se irenjem meusobno spajaju nanosei jaka oteenja na rodnim izdancima. Odravanjem odgovarajueg razmaka izmeu izdanaka prilikom rezidbe omoguava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunevih zraka i umanjuje mogunost pojave ljubiaste pegavosti izdanaka maline.Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krenim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prenika 6 12 mm). Da bi mera zatite bila efikasna neophodno je poprskati celu povrinu izdanka.Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti,jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola moe se postii primenom azoksistobina (nanoenje ovog preparata na jabuku oteuje plodove), piraklostrobin (naizmenino rotirati sa drugim preparatima),meavina piraklostrobina i boskalida (naizmenino rotirati sa drugim preparatima) ili meavina kaptana i fenheksamida. Obratite panju na usklaivanje otpornosti sorte i klasa korienih fungicidaprilikom rotiranja preparata.

36

Suenje izdanaka maline (prouz rokova Leptosphaeria coniothyrium )Suenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bonih izdanaka, a praeno je uvenuem lia oko nekrotinih pega. Mrke,odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proiriti za nekoliko centimetara.Zaraenost se uglavnom povezuje sa oteenjima izazvanim orezivanjem povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvae pre potpuno suenje izdanaka nego antraknozu ili ljubiastu pegavost izdanaka. Odravanjem odgovarajueg razmaka izmeu izdanaka prilikom rezidbe omoguava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunevih zraka i umanjuje se mogunost pojave ljubiaste pegavosti izdanaka maline. Trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina),kako bi se povrede sanirale. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krenim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prenika 6 12 mm). Da bi mera zatite bila efikasna neophodno je je poprskati celu povrinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

37

Siva plesan (prouz rokova Botrytis cinerea)Kod zaraenosti maline sivom plesni karakteristina je skramna siva masa plesni koja se formirana plodovima. Gljivice se brzo ire i od samo jednog zaraenog ploda moe se zaraziti itav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i odravanja kojima se omoguava dobra cirkulacija vazduha meu izdancima, redovno branje zrelih plodova(kao i zaraenih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivaa primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa vie padavina.Viestruki fungicidi, kao to su fenheksamid,meavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion,piroklostrobin, meavina piraklostrobina i boskalida i meavina kaptana i fenheksamida obezbeuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5 10%) obavite tokom perioda poetka cvetanja cvetanja.Tretiranje ponovite jo dva puta u intervalu od 14 dana, naroito ukoliko je period cvetanja praen veom koliinom padavina. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.

Smea pegavos t lista maline (prouz rokov a Sphaerulina rubi)Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na naliju lia, obino leti, u vidu sitnih (15 mm) pega krunog oblika. Pege se proiruju i spajaju kako vegetacija odmie. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lia. Primena hemijskog sredstva moe biti efikasna (miklobutanil),ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije je korienje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.

38

Berba malinePlodovi maline ne sazrevaju jednovremeno.Zato se berba obavlja u vie navrata i traje tri do etri nedelje.Postepeno sazrevanje plodova poskupljuje berbu ali se time omoguuje snabdevanje trita sveom malinom. Poetak berbe maline zavisi od sorte ,meteorolokih prilika i primenjene agrotehnike.U naim uslovima malina poinje da zri sredinom juna a berba se zavrava sredinom jula.Osim letnje berbe remontne sorte donose plod u jesen u septembru ili oktobru.Prinosi jesenje berbe iznose 20% onoga to se bere u leto.

Razlika u zrenju izmeu ranih i poznih sorti je 12 dana. Malina se bere kad je plod dobio karakteristinu boju sorte i kada se lako odvaja od cvetne loe, ali se ne gnjei.Plodovi se beru bez cvetne loe i peteljke.Plodove maline treba brati svaki drugi dan u toku pune sezone, a ako je vreme vrlo suvo i toplo onda

39

svaki dan.Plodovi se beru veoma paljivo,da bi se izbeglo oteenje ploda a zatim se paljivo sputaju u ambalau. Najbolje vreme za berbu maline je rano izjutra i kasno popodne.

Pakovanje i kvalitetni stepeni malinePlodovi maline za upotrebu u sveem stanju pakuju se u ambalau koja hvata od 0,5 do 1 kg plodova.Ova ambalaa se izrauje od parafinisanog kartona, perforiranih plastinih supstanci ili od drveta.Veliina ovih kutija je tako podeena da se one mogu smestiti u male otvorene plitke letvarice holandeze. Malina za smrzavanje pakuje se u dva sloja u drvene ili plastine holandeze.Vei broj slojeva oteavao bi smrzavanje plodova. Malina za pulpu pakuje se u pulpaku burad koja sadre sumpornu kiselinu kao konzervans. Prema kvalitetu malina se stavlja u promet kao malina ekstra kvaliteta, I kvaliteta i II kvaliteta. -Plodovi ekstra kvaliteta moraju imati oblik, razvijenost i boju odlike karakteristine za datu sortu.Osim toga moraju biti ujednaeni po veliini, obliku zrelosti I boji. -Plodovi I kvaliteta moraju biti pravilno razvijeni ujednaeni po veliini i zrelosti i sa karakteristinom bojom za odreenu sortu. Maline ovog kvaliteta mogu imati plodove do 5% sa aicom. -Maline II kvaliteta mogu biti neujednaene zrelosti i imati 10% plodova sa aicom.

40

uvanje plodova malinePoto je plod osetljiv, njegovo uvanje u sveem stanju je teko i kratkotrajno.Svei plod maline se moe uvati 10-14 dana u hladnjai na -0,6 do 0 stepeni C i pri relativnoj vlanosti vazduha od 85-90 %. Danas se malina sve vie smrzava u obliku pojedinanih plodova rolen roba i tako pripremljena uva do upotrebe.Ovaj postupak se sastoji iz 1-prethodnog hlaenja plodova do 0 C 2-dubokog smrzavanja na -35 do -45 C 3-uvanja plodova na -18 do -20 C Duboko smrznuti plodovi maline mogu da se uvaju veoma dugo na -18 do -20 C.Ovi plodovi posle odmrzavanja mora da se upotrebe za kratko vreme.

41