POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŽBA VRANJE

BROŠURA

Mr Nebojša Mladenović, dipl.ing.

GAJENJE LESKE

DECEMBAR 2010.

PROIZVODNJA LEŠNIKA U SVETU

Godišnja svetska proizvodnja lešnika je u proseku oko 500.000 tona. Najveći proizvođači su: Turska sa više od 315.000 tona (ili 63%), Italija sa oko 115.000 tona (23 %), a daleko iza njih Španija sa približno 29.000 tona i SAD sa približno 17.500 tona. Svetski izvoz je oko 350.000 tona. Najveći izvoznik je Turska sa oko 75% od ukupnog svetskog izvoza. Većina evropskih zemalja su uvoznici lešnika. Najveći uvoznici oljuštenog lešnika su : Nemačka (63.800 tona), Austrija (16.000 tona), Rusija (15.700 tona), Francuska (15.500 tona ), Švajcarska (11.200 tona), Engleska (7.900 tona), Holandija (6.400 tona), Belgija (4.900 tona).

PROIZVODNJA LEŠNIKA U SRBIJI

Proizvodnja lešnika u Srbiji je mala, posebno proizvodnja namenjena za tržište. Srbija uvozi 95% ploda lešnika da bi podmirila sopstvene potrebe. Gajenje leske ograničeno je uglavnom na okućnice, a plantažni zasadi su retki. Zasadi nisu veći od 10 ha. Godišnja proizvodnja ne prelazi 1.000 tona. Srbija nema dužu tradiciju u proizvodnji lešnika, pa je i to sigurno jedan od razloga što se ona na ovim prostorima malo gaji. Tek početkom osadesetih godina prošlog veka prišlo se intenzivnijem podizanju plantažnih zasada leske i to prvenstveno italijanskih sorti. Sa druge strane treba navesti činjenice koje predstavljaju trenutno stanje, mogućnosti i daju prednosti gajenju leske u Srbiji: - Tolerantnost na argoekološke uslove, - Raskorak između stvarnih potreba za plodovima i stanja te proizvodnje, - Stručni pristup – osnova za uspešnu i rentabilnu proizvodnju i prelaz iz ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju, - Postoje preduslovi da se uvoz supstituiše izvozom, - Povoljna cena na tržištu, - Povećanje standarda i obezbeđenje egzistencije većeg broja ljudi. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije subvencioniše podizanje savremenih zasada leske. Najveće plantaže nalaze se uglavnom oko G. Milanovca (oko 250 ha), Subotice itd..

ZNAČAJ PROIZVODNJE LEŠNIKA

Leska predstavlja vrlo značajnu vrstu jezgrastog voća čiji su plodovi vrlo cenjeni na domaćem i svetskom tržistu. Plod leske u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Sadržaj ulja u jezgri lešnika kreće se od 60% do 65%, proteina 15% do 17%, ukupnih šecera od 5% do 6%, vode 5% do 6% , mineralnih materija od 1,8% do 3% i sadrže vitamine: E, A, kompleks B vitamina i dr. Oni su odlična hrana i desert. Imaju dobru aromu a sadrže više kalorija od mesa. Leska ima plodove čije je jezgro najkvalitetnija sirovina u konditorskoj industriji. Dosta se koristi i u domaćinstvu. Lešnici su transportabilni i lako se čuvaju. Ljuska se lako lomi i jezgro se lako odvaja od ploda. Zato su plodovi cenjeni i vrlo traženi na domaćem i inostranom tržištu.

AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE

Svetlost - Leska je heliofit – to znači da su za njeno gajenje pogodniji osvetljeni položaji. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvrđuje zahteve leske za insolacijom kako bi se oni formirali. Potvrdu ove činjenice nalazimo u njenom gajenju oko Sredozemnog mora. Temperature - Leska se može gajiti i u rejonima u kojima se temperatura zimi spušta i od -22°C (po nekim autorima podnosi i do -30°C ), tako da minimalne zimske temperature nisu ograničavajući faktor za gajenje leske. Leska sirurno donosi rod u području gde je srednja godišnja minimalna temperatura oko -4 °C i apsolutni godišnji minimum od -11° do -12°C. Muški cvetovi dok su zatvoreni izdrže do -16°, odnosno -18°C , a kad su otvoreni svega -8° do -10° C , dok u momentu oslobađanja polena samo -5° do -7° C . Ženski cvetovi pre cvetanja izdrže -13° do -16° C, a u momentu cvetanja -7° do -8° C. Mrazevi sa temperaturom -4° do -6° C mogu da oštete mlade letoraste i do 50%. Voda i vlažnost - Za uspešno gajenje traži dovoljno vode u zemljištu i dosta visoku relativnu vlažnost vazduha, odnosno 70-80% (rečne doline i osojne

položaje). Potrebno je od 700-800 mm vodenog taloga godišnje, ali padavine pravilno raspoređene po mesecima posebno u periodu vegetacije. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta, voda je najpotrebnija – to su meseci: od polovine maja do polovine avgusta. Nadmorska visina - Može se uspešno gajiti u širokom rejonu. Najbolje uspeva u brdskim i priplaninskim rejonima. Uspeva na nadmorskoj visini od 200 do 800 m (postoje primeri uspešnog gajenja do 1.200 metara). Ekspozicija - Odgovaraju joj severne, severozapadne i severoistočne ekspozicije u toplijim krajevima (hladnije su - kasnije cvetanje) a severoistočne, severozapadne i zapadne ekspozicije u hladnijim krajevima. Vetar - Vetrovi su vrlo štetni u fazi cvetanja, pogoduju joj blagi i vlažni vetrovi (povetarci) zbog raznošenja polena i bolje oplodnje.. Zemljište - U odnosu na zemljište nije veliki prodirač (srednje plodna, laka, peskovito-glinovita, humusno-karbonatna i umereno vlažna). Ne podnosi plitka, siromašna, skeletna, suva i kisela zemljišta. Najbolje rezultate daje na peskovito – ilovačastim, aluvijalnim i deluvijalnim tipovima zemljišta koja su uz to duboka najmanje 100 cm. Na aluvijumima na nadmorskoj visini 100-500 metara može da rodi 4-5 t/ha. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda nisu pogodna za gajenje leske. Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) leska je tolerantna, jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 7,5 (pH od 8 izaziva hlorozu lista) . Leska ne podnosi močvarna zemljišta. U divljem stanju leska se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijanje korenove mreže kako lateralno, tako i po dubini. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovođenje u odgovarajuće optimalne uslove. Zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline; 20-30% sitnog peska; 15-20% koloida; 30-50% krupnog peska. Korać navodi da je za rast i razviće leske dovoljno plodno zemljište koje sadrži: preko 3% humusa; 250 - 300 ppm lako usvojivog kalijuma i 120 -140 ppm lako usvojivog fosfora. Naša zemlja ima odlične ekološle uslove za gajenje leske.

MORFOLOŠKE OSOBINE

KOREN

Kod leske se po načinu postanka, razlikuju dva korena: vegetativni i generativni. Generativni koren značajan je za proizvodnju podloga od divlje leske (C. colurna), pošto ne daje izdanke. U praksi se praktikuje proizvodnja sadnica leske na neki od vegetativnih načina razmnožavanja. Sve su one na vegetativnom korenu. Masa korena vegetativno razmnožene leske je na površini koja ne prelazi površinu projekcije, odnosno oko 6-7% mase korena može se nekada naći izvan krune. Koren joj je razgranat i u tome je njena velika sposobnost da maksimalno koristi vodu iz zemljišta, odnosno da podnosi sušu. Osnovna masa korena je na dubini od 40 cm (do 70 cm) i oko 1 m u poluprečniku od debla. Leska ima biološku sposobnost vegetativnog razmnožavanja. Međutim u isto vreme na stalnom mestu formira masu izdanaka, što poskupljuje proizvodnju.

KRUNA

U spontanom stanju formira žbun sa malim izuzetkom u nekih vrsta leske - C. colurna. U žbunu su grane nejednake starosti, pa se i njihova boja kore razlikuje. U mlađih grana kora je siva, pokrivena dlačicama dok je kod starijih grana kora glatka i zatvorenije boje

LIŠĆE

Lišće je kod leske široko, obrnuto jajoliko, na vrhu špicasto, po periferiji nepravilno nazubljeno. Na licu je glatko a sa naličja maljavo.

CVET

Leska je jednodoma voćna vrsta (monoična) na istoj biljci nalaze se odvojeni muški i ženski cvetovi grupisani u cvasti. Muški cvetovi poređani su u vidu vretena i nazivaju se rese. One su u vreme cvetanja duge od 4-10 cm (i do 15 cm). Rese mogu biti pojedinačne ili 2-3 zajedno (ređe više resa). Svaka resa sastoji se od 130 -290 muških cvetova. Svaki muški cvet sastoji se od jedne brakteje, dve brakteole i četiri prašnika koji su razgranati i svaki ima po dve antere. Formiranje začetaka muških cvetova počinje u maju mesecu. Ženski cvetovi grupisani su 2-20 (prosečno oko 8) u cvasti glomerule. One predstavljaju u stvari mešovite pupoljke, obavijene su ljuspastim listićima i do početka cvetanja se ne razlikuju od vegetativnih pupoljaka. Glomerule se sastoje iz dva dela: donjeg vegetativnog dela sa malom osovinom koja sadrži začetke 6-7 internodija i gornjeg rodnog pupoljka (cymulae) koji se sastoji od prosečno četiri brakteje od kojih svaka u osnovi ima po dva cveta. Svaki ženski cvet ima jedan tučak sastavljen od dve karpele. U vreme cvetanja, ženski cvet sastoji se od dva stubića koji se završavaju dugim crvenim tučkovima (vrh tučka liči na bradu). U osnovi oni nose mali meristem plodnika. Formiranje začetaka ženskih cvetova počinje u junu mesecu.

RODNE GRANČICE

Rodne grančice leske su jednogodišnje i mogu biti različite dužine. Kod kraćih rodnih grančica (dužine do 20cm) rese i glomerule se uglavnom formiraju terminalno – na vrhu grančice. Povećanjem dužine grančica zona u kojoj se najviše formiraju cvasti postepeno se udaljava od vrha. Takođe, sa povećanjem dužine rodnih grančica povećava se broj glomerula koje se na njima formiraju i to do dužine od 40 cm. (posle toga se broj glomerula smanjuje). Neke sorte formiraju veliki procenat glomerula na peteljkama resa (Halsi Džin, Enis), dok druge sorte formiraju vrlo malo (Barselona).

OSNOVE RODNOSTI

CVETANJE, OPRAŠIVANJE, OPLODNJA I PORAST PLODA

Cvetanje - Leska cveta vrlo rano. U našim uslovima u toku februara ili marta.U uslovima toplije mediteranske klime u januaru (ili čak u decembru – Francuska, Španija). Cvetanje je znato pre listanja. Muški i ženski cvetovi nemaju istovremenu fiziološku funkciju. Kod leske su prisutne sledeće karakteristike cvetanja: Dihogamija - muški i ženski cvetovi se ne otvaraju i ne cvetaju istovremeno; Homogamija - muški i ženski cvetovi otvaraju se istovremeno i cvetaju istovremeno (ili sa vrlo malom razlikom); Protandrija - ranije cvetanje i sazrevanje muških cvetova (češća pojava); Protoginija - ranije cvetanje i sazrevanje ženskih cvetova (izuzetno je retka kod leske). Muški i ženski cvetovi se ne otvaraju istovremeno prisutna je dihogamija i to češće protandrija. Muški cvetovi imaju manje potrebe za relativno niskim temperaturama (manje od 7,2° C), 100-860 h (350-600 h) dok su kod ženskih cvetova one veće 290-1550 h (600-800 h). Niže temperature utiču na brže otvaranje ženskih, a više (veće od 9° C) na brže otvaranje muških cvetova. Dužina cvetanja zavisi uglavnom od temperature. Niže temperature usporavaju i produžavaju cvetanje. Cvetanje muških cvetova traje 7-30 dana, a ženskih cvetova je znatno duže 15-60 dana.

Cvetanju muških cvetova prethodi izduživanje resa. Oslobađanje polena traje 3-4 nedelja ali ga hladne zime usporavaju (na T od -8 ° do -12 °C izostaje). Sorte leske ranog resanja nekih godine resaju od decembra do januara, tako da ne opraše ni jednu sortu. Početak i tok cvetanja kod leske zavise od starosti zasada, klimatskih prilika itd. Topla jesen, zima i proleće ubrzavaju resanje. Iz tih razloga neka sorta jedne godine cveta homogamno, a druge dihogamno. Kada je mlađi zasad ona ranije resa. Suša takođe ubrzava resanje leske i ono kraće traje. U kontinentalnom uslovima proizvodnje leske čak su veće razlike u resanju između godina nego između sorti. Ženski cvetovi su na jednogodišnjoj grančici i razvijaju se iz mešovitih pupoljaka. Prvo se razvije porast sa više listova (obično 3-5), a na vrhu porasta su u rano proleće oprašeni, ali neoplođeni ženski cvetovi. Veći porast je kod mlađih voćaka.

Oprašivanje - Leska je praktično stranooplodna - autosterilna voćna vrsta. Ona se obično oprašuje nekoliko meseci pre oplodnje. Oprašivanje se obično vrši u februaru a oplodnja u maju. Oprašivanje se vrši pomoću vetra – anemofilno. Ekonomski značajnijeg roda ne može biti pri samooplodnji jer se dobijaju niži prinosi i veći procenat praznih plodova.Zato je pri gajenju leske obavezno obezbediti oprašivače – oko 6 do 15% stabala. Oprašivači ne treba da su udaljeni više od 20 m od glavne sorte. Ne postoji sorta univerzalni oprašivač kao što ne postoje ni standardne svetske sorte (sortiment se karakteriše više obeležjima svake zemlje). Isto tako postoje i intersterilne grupe sorti. Smatra se da se Daviana i Cosford ne oplođuju (intersterilne su). Postoje sorte koje izuzetno rano resaju (Tonda Gentile della Langhe, Tonda di Giffoni, Sivri, Barcelona idr.), i sorte koje vrlo kasno resaju (Halski džin, Lambert crvenolisni, Purpurea maxima,Contorta). Sorte koje kasnije počinju vegetaciju obično kasnije razvijaju žig tučka. Tu spadaju: Halško čudo, Enis i dr. Oprašivanju prethodi zrenje polena kao i formiranje, izduživanje i izlazak iz pupoljaka crvenkastih žigova tučka na kojima će polen klijati i ući u pupoljak leske. Pre oplodnje (kraj maja – polovina juna) može se primetiti visok procenat otpadanja ženskih cvetova. Utvrđeno je da razlog ovog otpadanja najčešće nije nedostatak oprašivanja, već pojava apikalne dominacije koja je kod leske jako izražena. Zato se plodovi obično nalaze na vrhu grančice ili pri vrhu petelje rese.

Oplodnja - se dešava tek posle tri meseca (kraj maja ili prva polovina juna meseca kada je prečnik plodova oko 7-10mm). Za dobar rod potrebno je da se izvrši oplodnja više od 60 - 85% ženskih cvetova. Neoplođeni ili slabo oplođeni ženski cvetovi daće prazne plodove koji najčešće opadaju pre zrenja. Na oplodnju veliki uticaj ima jaka suša, slada ishrana, sorta itd. Kod leske je česta pojava formiranja besemenih plodova (nedostatak dvojnog oplođenja, nedostatak vlage u zemljištu, niske temperature i obilne kiše u toku dve nedelje posle oplođenja – česta pojava kod sorte Barselona i Tonda Gentile delle Langhe).

Porast ploda – Period porasta ploda traje 4-5 meseci. Može se podeliti u tri faze. Prva faza počinje krajem maja i traje do kraja juna. U njoj plod intenzivno raste i dostiže ¾ svoje maksimalne mase. Brz porast ploda počinje oko deset dana pre oplodnje (u vreme oplodnje prečnik ploda je 7-10 mm) i nastavlja se 2-3 nedelje posle oplodnje. U drugoj fazi dimenzije i masa ploda se sporije uvećavaju uz istovremeni intenzivan porast jezgra.Ova faza se završava početkom avgusta meseca – kada plod dostiže maksimalne dimenzije. Treća faza traje do zrelosti ploda i u njoj se masa i dimenzije ploda blago smanjuju, a dimenzije jezgra blago povećavaju. Sazrevaju kod nas u zavisnosti od klimatskih uslova od polovine avgusta do polovine septembra. Proizvedena iz semena prorodi od 5-10 godine a kalemljena posle 3-4 godina. Dužina života je do 80 godina u zasadima do 50 godina, dok je eksploatacioni period odično 20-25 godina. Prosečan prinos je 5 - 10 kg/stablu, odnosno 2.500 -5.000 kg/ha (navodnjavanje). Iz svega navedenog dolazimo do zaključka da je za dobar rod leske, potrebno u svakom zasadu obezbediti najmanje tri sorte koje se dobro oprašuju.

TEHNOLOGIJA GAJENJA LESKE

PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU

Uređenje zemljišta – Leskare ne treba podizati na svežim krčevinama voćnjaka, vinograda ili šuma jer su takva zemljišta najčešće zaražena prouzrokovačima gljivičnih i bakterijskih oboljenja. Uništavanje korova – Može se vršiti mehanizovano (obradom zemljišta) i pomoću totalnih herbicida na bazi glifosata (što je brže, sigurnije i jeftinije) – sistemični herbicidi deluju translokaciono preko nadzemnih zeljastih delova i treba ih upotrebiti u toku pune vegetacije korova – najbolje od juna do avgusta mesecu. Agrohemijsko ispitivanje plodnosti zemljišta – ima za cilj da se utvrdi hemijski sastav zemljišta i da se na osnovu rezultata daju preporuke za meliorativno đubrenje. Meliorativno đubrenje – obavlja se pred duboku obradu zemljišta na osnovu rezultata agrohemijske analize ili se po potrebi dodaje kompleksno mineralno NPK đubrivo (8:16:24) - 700-800 kg/ha i organsko đubrivo (goveđi ili ovčiji stajnjak) – 30-50 t/ha. Duboko oranje (rigolovanje) – izvodi se na dubini od oko 60 cm, najmanje mesec dana pred sadnju teškim traktorima i plugovima rigolerima. U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori, odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti, jer se zemljište ne prevrće, a rastresa se na celoj željenoj dubini. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta, to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta, kao i opšte poroznosti. Površinska priprema zemljišta – izvodi se tanjiračama, drljačama i setvospremačima neposredno pred sadnju, kako bi se zemljište usitnilo i poravnalo.

IZBOR SADNICA

Može se razmnožavati na sopstvenom korenu ili kalemljenjem. Za zasnivanje komercijalnih zasada koristi se isključivo leska na sopstvenom korenu. Ako se kalemi onda se to čini na sejancima mečje leske (Corylus

colurna) radi eliminacije izdanaka. Ona je veoma bujna kao podloga. Na njoj okalemljena stabla kasnije prorode. Koristi se kao podloga za ukrasnu lesku, gde proizvodnja plodova nije najbitnija. Koristiti samo sortno čiste, zdravstveno ispravne, zrele i umereno razvijene sadnice, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i dosta sačuvanih pupoljaka.

SORTE LESKE

Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajuci sortiment. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca kao što su: - Biološka priroda sorte (rodnost, bujnost, oblik ploda, randman jezgra, odvajanje omotača-kupule, veličina ploda) - Ponašanje prema uslovima sredine (otpornost na niske temperature, nedostatak vode itd.). - Tržište – namena proizvodnje: Prehrambena industrija (sitni do srednje krupni plodovi, okruglog ili ovalnog oblika, tanke ljuske i visokog randmana jezgra); Stona upotreba (krupniji plodovi, atraktivnog izgleda i oblika) i Kombinovanu namenu.

Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod, obilno i redovno rađanje, kvalitet plodova, oslobađanje iz omotača, otpornost prema bolestima, štetočinama, suši i sl., homogamija, autofertilnost ili interfertilnost. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). Za proizvodnju plodova leske mora se predvideti odgovarajući sortiment.

Sorte leske dele se u četiri grupe:

• Lambert sorte su zavijene u omotač i ne ispadaju lako. Ljuska ploda je ravna i nema vlaknastih materija kao u Celskih lešnika.Tipični predstavnici su Lambert beli i Lambert crvenolisni.

• Celske sorte lešnika imaju otvoren omotač. Tu spada npr. Halski džin.

• Lambert hibridi više liče na Lambert, a zreli plodovi najčešće ispadaju iz omotača.

• Celski hibridi više liče na Celske sorte leske. Predstavnici ovegrupe sorti su Sivri, Daviana i dr.

Randman jezgra leske nešto je niži nego u oraha (oko 45%), ali su jezgra lešnika traženija, pa i skuplja. Lešnici su sitniji, ali ih obično ima više u grupi nego kod oraha. Rađaju kao i orah (oko 4 t/ha). Zato je leska najtraženija voćka kod nas pa ćemo opisati vodeće sorte, kako bismo gajili najbolje za naše uslove. U Srbiji najviše se gaje Istarski dugi, Rimski, Tonda đentile dela lange, Kosford, Enis, Halski Đžin.

SIVRI

Celski hibrid, Sazreva rano (avgust), Plod je srednje krupan (oko 2,6 g), Broj plodova u grupi je u proseku 4, Radman jezgre oko 45%.

TONDA GENTILE ROMANA

Sazreva srednje kasno (kraj avgusta), Cveta homogamno, odlične rodnosti (kosford, tonda di đifoni), Otporna prema lisnoj grinji, Odlične rodnosti, Plod je srednje krupnan (oko 2,7 g), Broj plodova u grupi je u proseku 3,2, Radman jezgre oko 45%.

TONDA GENTILE DELLE LANGHE

Sazreva rano (polovina avgusta) Formira dosta izdanaka Loš oprašivač Osrednje rodnosti Plod je sitan (oko 2,3 g). Broj plodova u grupi je u proseku 2,9 Radman jezgre oko 47%.

TONDA DI GIFFONI

Sazreva srednje kasno (kraj avgusta-početak septembra), Cveta protoandrično, Dobre rodnosti u toplojim krajevima (kosford, negret), Plod je srednje krupnan, okrugao (oko 2,4 g), Broj plodova u grupi je u proseku 2,8, Ima radman jezgre oko 46%.

NOCCHIONE

Sazreva srednje rano, Plod srednje krupan (2,7 g), U grupi se nalazi po 3,4 ploda, Radman jezgre je vrlo nizak (oko 39%)

TONDA BIANCA

Sazreva rano (avgust), Plod je srednje krupnan (oko 2,8 g), Broj plodova u grupi je u proseku 1,5 Ima nizak radman jezgre, oko 41%.

DAVIANA

Sazreva srednje kasno (kraj avgusta-početak septembra ), Plod je srednje krupnan (oko 3 g), Dobre rodnosti, Broj plodova u grupi je u proseku 2 Radman jezgre oko 51%.

ENNIS

Sazreva kasno (prva polovina septembra), Kasno kreće sa vegetacijom, Cveta protoandrično, ima polen loše klijavosti, Odlične rodnosti, Plod je vrlo krupan (oko 4,7 g), Radman jezgre oko 49%.

NEGRET

Sazreva srednje rano (avgust), Plod je srednje krupan (oko 2,5 g), Broj plodova u grupi je u proseku 2,5, Radman jezgre oko 48%.

BARCELONA

Sazreva srednje rano (avgust), Odlične rodnosti, Plod je krupnan (oko 3,3 g), Broj plodova u grupi je u proseku 3, Radman jezgre oko 45%.

COSFORD

Sazreva srednje kasno (početak septembra), Formira dosta izdanaka, Plod je sitan do srednje krupnan (oko 2,5 g) izduženog oblika, Osetljiva prema zimskim mrazevima, Broj plodova u grupi je u proseku 1,2, Radman jezgre oko 54%, Preporučuje se za toplije krajeve

ISTARSKI DUGI

Puno se gaji oko Ptuja u Sloveniji, U Srbiji je vodeća sorta, Sazreva srednje rano (krajem avgusta), Plod je lep, duguljast, krupniji od Lunga d' Espagna (oko 3,4 g), Zreli plodovi teško ispadaju iz kupole, Radman jezgre je oko 46%

SADNJA LESKE

Tehnika sadnje – postoje razlike u načinu sadnje sadnica leske i drugih voćaka. Postoje specifičnosti - vrlo rano počinje vegetaciju - ima relativno kratak period vegetacije Neuporedivo je bolje da se sadnja obavi u jesen i to rano nego u proleće. Sadnice leske saditi na onu dubinu na koju su bile u rastilu. Preduboko zasađene sadnice prve dve do tri godine slabije rastu i razvijaju se a kasnije i prorode. Razmak sadnje – pošto je leska izraziti heliofit razmak između redova ne treba da je manji od 5m. Kod bujnijih sorti, u uslovima navodnjavanja i na plodnijim zemljištima koristi se veći razmak sadnje.

– Žbun 6 X 4 m (buj.) 5 X 4 m (sl. buj.) – Stablo (sops. koren) 5 X 4 m 5 X 3 m – Stablo (na C. colurna) 6 X 5 m 6 X 4 m

Prosečna rastojanja sadnje 5-6m X 3-4m U novije vreme podižu se zasadi sa gušćom sadnjom 5-6m X 2,5-3m. (posle 10-12 godine može se vršiti odstranjivanje svakog drugog stabla u redu - ako je potrebno). Međutim najčešće preporučivani razmaci sadnje u novije vreme su 4 X 3 m (sops. koren), 4 X 4 m (žbun) i 5 X 4 m (na C. colurna)

IZBOR SISTEMA GAJENJA

Postoje dva osnovna načina gajenja leske – kao žbun ili kao stablašica (sa formiranim deblom). U vidu žbuna ranije prorodi i daje veće početne prinose u prvim godinama rodnosti (do desete godine). Formirana kao stablašica kasnije prorodi, početni prinosi su niži, ali kasnije bolje i duže rađaju.

Može se formirati kao stablašica i na sopstvenom korenu (manji razmak sadnje nego kada se gaji u vidu žbuna) – ali se javlja problem uklanjanja izdanaka. Bolje je kalemiti na mečju lesku - na njoj ima veću bujnost za oko 30% pa je potreban veći razmak sadnje.

FORMIRANJE KRUNE U VIDU ŽBUNA

Nakon sadnje sadnice se skraćuju na 15 - 30 cm. Broj osnovnih grana zavisi od bujnosti sorte, i ostavlja se onoliko koliko je potrebno da se opšti porast umanji odnosno za formiranje žbuna Žbun se sastoji iz 3-6 osnovnih grana koje treba formirati od korenovin izdanaka Bočne grane uklanjaju se do visine od 60-70 cm. U toku formiranja rezidba se svodi na redovno ulanjanje izdanaka - proređivanje, samo se ostavljaju oni koji su potrebni za formiranje žbuna.

Rastojanje sadnje je 5-6 X 4-5m.

FORMIRANJE KRUNE U OBLIKU VAZE

Ova kruna nema vođice – ima 3-4 osnovne grane. Na određenoj visini za deblo ostavlja se deo sa pupoljcima iz kojih će se razviti osnovne grane. Između osnovnih grana ostavljati 15-20 cm (bolja veza sa deblom) i ravnomerno ih rasporediti u prostoru. Osnovne grane treba da su ravnomerno raspoređene u prostoru. Na svakoj primarnoj osnovnoj grani formiraju se 3-4 sekundarne grane, koje su postavljene tako da je prva od osnove udaljena oko 30 cm, druga od prve 50-100 cm, a treća od druge kao druga od prve. Prva serija sekundarnih grana je između svake osnovne grane, druga serija suprotna prvoj, a treća suprotna drugoj seriji.

U periodu formiranja značajno je da se grane ravnomerno razvijaju a rezidba se sastoji u blagoj intervenciji – uklanjaju se letorasti koji smetaju jedan drugom, oni koji se razvijaju u unutrašnjosti krune i oni letorasti koji su bujniji od drugih.

Deblo visine 40-80 cm.

ŽBUNASTA VAZA

Ovaj oblik krune je prelaz između vaze i žbuna. Prilikom sadnje zasade se 3-4 sadnice. U pravcu redova se okrenu dve i dve ka međurednom prosrtoru na rastojanju od oko 40 cm. Sadnice su zasađene malo ukošeno, tako da formiraju široku vazu već od prve godine. Ukoliko se leska gaji na ovaj način, bolje je da su sadnice na podlozi C. colurna, jer neće da formiraju izdanke. Kod leske mogu da se formiraju i ostali oblici krune (pr. Palmeta sa kosim granama).

DVOSTRUKA ŽIVA OGRADA

Rastojanje sadnje 5X2,5 m

NEGA ZASADA U RODU

ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA

JALOVI UGAR – podrazumeva stalno obrađeno zemljište. Izvodi se plitkim jesenjim oranjem i većim brojem kultiviranja u toku vegetacije.Ovaj način održavanja zemljišta sprečava razvoj korovske flore, pozitivno deluje na vodni, vazdušni i toplotni režim u zemljištu i smanjuje intenzitet pojave bolesti i štetočina. Dubina obrade ne sme biti veća od 10 cm.

MALČ(TRAVA) – Zemljište se u međurednom prostoru veštački zatravi setvom višegodišnjih klasastih trava, a unutar redni prostor drži se čist od korova primenom herbicida ili vrlo prikladnom obradom rotacionim bočnim sitnilicama (freza). Zatravljeni međuredni prostor kosi se 6-8 puta u toku godine (10cm). Okošena i isitnjena trava ostaje na tom prostoru, razlaže se i tako obogaćuje zemljište organskom materijom. Dobre osobine ovog načina su: manji troškovi održavanja u odnosu na jalovi ugar, mogućnost primene mehanizacije u svim periodima godine (rezidba, zaštita, berba i transport plodova sa parcele), stabilniji vodno-vazdučni i toplotni režim i značajno ublažavanje štetnih erozionih delovanja.

ĐUBRENJE

Norme đubriva koje unosimo treba da usaglasimo sa njenim potrebama. Leska dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Značajno je obezbediti dovoljne količine kalijuma u zemljištu za uspešno gajenje leske (u SAD svake treće godine 500 - 800 kg/ha kalijumovog đubriva a u Francuskoj godišnje 350-400 kg/ha).Ukoliko u zemljištu ima 15 mg/100gr v.s.z. nije potrebno dodavanje kalijumovih đubriva. Orijentacione norme đubriva za lesku su N – 80 kg/ha, P – 40 kg/ha i K – 160 kg/ha. Dobro reaguje na đubrenje stajnjakom i preporučuje se količina od 30-50 t/ha svake 3-4 godine. Preporučuje se i đubrenje svake godine sa NPK đubrivima (8:16:24) u količini 400 – 500 kg/ha. Preporučuje se i korišćenje azotnih đubriva (KAN, AN ili UREJA) na početku vegetacije (KAN 200 – 250 kg /ha) u dva navrata po 50% preporučene količine. Dejstvo đubriva može se umanjiti nedostatkom vode u zemljištu, što se često dešava jer se u takvim krajevima ova voćka gaji. Koren leske fiksira slobodan azot iz atmosfere kao leguminoze. Preporučuje se agrohemijska analiza zemljišta svake godine i na osnovu rezultata i datih preporuka za đubrenje obavljati ovu agrotehničku meru.

REZIDBA

Cilj rezidbe je da se dobije što veći broj dugih jednogodišnjih grančica (20-40 cm) jer one daju najbolji rod, kao i da se postigne dobra osvetljenost krune. Pri rezidbi se ne preporučuje prekraćivanje jednogodišnjih grančica (eventualno duže od 45 cm). Rezidba se uglavnom svodi na proređivanje grana. Može se izvoditi svake godine ili svake 2-3 godine ( u Italiji se vrši svake 3. godine, au SAD svake 5. godine, dok se u Turskoj reže svake godine). Podmlađivenje – obavlja se kada prinosi počnu da opadaju a grane da ogoljavaju – obično posle 10-12 godine treba vršti podmlađivanje. Kod žbuna vrši se tako što se svake treće godine ostavlja po jedan novi izdanak, koji služi za zamenu jedne osnovne grane i tako se postepeno zamenjuju sve osnovne grane. Kod stabla se vrši prekraćivanje skeletnih grana za1/4 do 1/3 osnovne dužine. U toku godine treba vršiti uklanjanje suvišnih mladara.

NAVODNJAVANJE

Značajan činilac radi ostvarivanja stabilnih prinosa. Nedostatak vode manifestuje se - kroz otpadanje plodova (do 60%), - nedovoljno formirano jezgro, - kvalitet plodova je smanjen, - krupnoća nije karakteristična i - jezgro je lošeg kvaliteta Osetljivije su sorte na lakom, peskovitom kao i na plitkom zemljištu. Redovna mera od maja do avgusta (950-1.000 mm). Kritični periodi vegetacije kada je navodnjavanje neophodno: - Intenzivan porast vegetativne mase, - Intenzivan porast plodova i - Posle lignifikacije ljuske kada se formira jezgro. Mora se stvoriti mogućnost navodnjavanja po potrebi. Zbog skupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazde. Preporučuje se savremeni sisitem za navodnjavanje kap po kap,

a prednosti ovog sistema su ekonomično trošenje vode, ravnomerno kvašenje zemlje u zoni korena, ne kvase se biljke, radovi se mogu nesmetano odvijati u zasadu, može se primeniti na svim konfiguracijama terena, a zahvaljujući usavršenoj tehnologiji isticanja vode ravnomernost je ista na početku i na kraju reda i moguća je primena rastvorljivih đubriva kroz sistem (fertirigacija).

ZAŠTITA OD BOLESTI I ŠTETOČINA

BOLESTI LEŠNIKA

Trulež ploda leske Sclerotinia coryle i Monillia frutcigenae Oboleli plodovi se lako raspoznaju, oboljevaju sasvim mladi i kasnije pred berbu. Plodovi potamne, prekida im se porast i sasušuju se. Teško ispadaju iz omotača. Do promene boje može doći na bilo kom delu ploda. Za suzbijanje se koriste fungicidi Sygnum, Ronilan, Switsh i dr.Tretiranje se vrši prema uputstvu proizvodača.

Pepelnica - Phyllactinia corylea

Pepelnica se manifestuje pre svega na listu, koji menja boju, žuti, pa čak i opadne. Češce se javlja u mediteranskom podneblju. Bolest je utoliko štetnije što može izazvati defolijaciju. Parazit prezimljuje u opalom lišću pa se preporučuje sakupljanje i spaljivanje lišća. Suzbija se jednim od sledećih fungicida: Rubigan, Tilt, Zato i dr.

Na leski se često javljaju i gljivične bolesti kao što su: Nectria

galligena- rak rana na voćkama i Rosallinia necatrix- trulež korena drvenastih biljaka’’bela trulež’’.Ove se bolesti suzbijaju orezivanjem i spaljivanjem zaraženih grana, tretiranjem preparatima na bazi bakra u

početku opadanja lišća i kada opadne barem polovina lišća. Za suzbijanje truleži korena preporučuje se manje navodnjavanja, organsko đubrenje, drenaža terena, izbegavanja podizanja zasada na krčevinama. Obavezna je i dezinfekcija zemljišta: hlorpikrinom, formalinom,metil-bromidom i dr.

Nectria galligena Rosallinia necatrix

BAKTERIJSKE BOLESTI

Xanthomonas campestris corylina - prouzrokovač paleži

Bolest se manifesestuje tako što se nekroza javlja na vrhovima lista i zahvata prostor između nerava. Zaraženo lišće se vremenom suši. Na zaraženim mladarima tkivo nekrotira, kora puca i javlja se dublje ulegnuće usled prodora patrazita. Deo mladara iznad obolelog mesta vene, a na nekrotičnom delu, pod dejstvom vetra dolazi do lomljenja mladara. Obolele rese opadaju ako su rano zahvačene bolešću. Česta je bakterioza kod leske. Plodovi trpe velika oštećenja. Ako su zaraženi mladi plodovi,oni se suše, smežuraju i opadaju. Suzbijanje: Gajenje otpornih sorti leske, Upotreba zdravog sadnog materijala, Uklanjanje i spaljivanje obolelog lišća i delova mladara i Hemijske mere borbe-primena preparata na bazi bakra.

Agrobacterium tumefaciens – bakterijski rak

Najčešće se javlja na korenu i korenovom vratu u obliku zadebljanja – tumora. Prodire u biljku kroz rane nastale usled obrade zemlje, rezidbom, radom insekata i drugih životinja.Tumori su mrke boje i ometaju provođenje vode i hranljivih materija kroz koren. Bolest se širi zaraženim zemljištem i zaraženim sadnicama. Suzbijanje: Izbor zdravog sadnog materijala, Nezaraženo zemljište za sadnju i Primena fitosanitarnih mera pri izvođenju radova.

VIRUSNE BOLESTI

Virusna oboljenja u lešniku nisu dovoljno proučena pominju sevirus mozaika jabuke na leski, linijski mozaik leske, virozno uginuće leske.Virusne bolesti se prenose sadnim materijalom,vektorima i neprimenjivanjem fitosanitarnih mera u radu.Virusi izazivaju na leski razne nekrotične pege,zaostatak u porastu lastara,skraćivanjeinternodija,kržljave plodove a često i neformiranje plodova. Suzbijanje: Zdrav sadni matrijal, Suzbijanje vektora, Primena fitosanitarnih mera u toku nizvođenja radova.

Virus mozaika jabuke na leski Virus uginuća leske

ŠTETOČINE LEŠNIKA

Lešnikov surlaš- Balaninus-Curculio-nucum

Vrlo česta štetočina lešnika (pipa crne boje). Ima 2-3 generacije godišnje a izaziva štete i do 70%. Masovno se javlja u maju mesecu. Ženka u plod polaže jaje iz koga se izlegne gusenica – crv bele boje. Vrlo često dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i u čauri se u zemlji, gde prezimi. U proleće izlazi imago, hrani se lišcem do polaganja jaja. Ovo je opasna štetocina i zato bi trebalo početi sa borbom protiv nje čim se primeti. Značajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Suzbijanje se vrši jednim od sledećih preparata: Zolone, Decis, Perfektion Cipkord i dr.

Myzocallis coryli – lisna vaš leske

Lisne vaši na leski nisu naročito štetne.Nanose direktne i indirektne štete.Suzbijaju se na početku formiranja kolonija.Suzbijaju se i suzbijanjem nekih drugih štetočina.Tretiranja se obavljaju jednim od insekticida: Actara, Voley, Cipkord, Decis, Skud i dr.

Lešnikova grinja – Eriopheyes avellanae

Javlja se na naličju lista. Ženka položi jedno jaje u neotvoren pupoljak. Suzbija se tokom vegetacije i zime. Pri većem napadu može dovesti do defolijacije. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u obliku jaja u zemlji na dubini od oko 5 cm i otpalom lišću. Za zimsko suzbijanje se koriste uljani preparati, a u toku vegetacije mogu se koristiti Flumite, Omite, Nisorun i dr.

Napominjemo da su štete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od glodara, miševa. Posebno su velike štete koje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je pronadeno 129 kg lešnika. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti pažnju da se plodovi sačuvaju od ovih štetočina.

BERBA, PAKOVANJE I ČUVANJE

Plodovi su sazreli kad promene boju I kad lako ispadaju iz omotača, tada imaju najbolji kvalitet i najviše oleinske kiseline. Prerano ubrani plodovi gube u kvalitetu (jezgra se smežuravaju, postaju žilava i sl.). Berba je kod nekih sorti otežana jer svi plodovi ne sazrevaju istovremeno (treba ih rasporediti prema vremenu sazrevanja) ili se teško oslobađaju iz omotača. Berba se obavlja ručno ili mehanizovano. Ručna berba primenjuje se na manjim površinama (jedan radnik-jedan dan-oko 50 kg plodova).

Mehanizovana berba

Na velikim plantažama koriste se dve mašine – jedna za trešenje a druga za sakuljanje (usisavanje plodova), Obrani plodovi propuštaju se kroz mašine za odvajanje: omotača, grančica, delova lišća, zemlje i dr.

Čisti plodovi se odnose na sušenje (30-35% vlage – suše se na 40 °- do standardne vlage od oko 10%), Suše se i na suncu na ravnoj površini u tankom sloju – omotač ploda pri ovom sušenju puca i oslobađa plod.

Mehanizovano sakupljanje plodova

Klasiranje plodova odnosi se na plodove u ljusci i jezgru, i on se razvrstava u kategorije: kvalitet I, kvalitet II i kvalitet III. Čuva se u običnim magacinima ili hladnjačama, pod uslovima najpovoljnijim za njegovo održavanje. Temperatura skladišta je od 8 do 10 ° a relativna vlažnost vazduha oko 80%. Plodovi se pakuju u vreće (nepropustive za vodu) sanduke, burad isl. i skladište do upotrebe. Čuvanjem plodovi izgube oko 22% težine. Jezgra su osetljivija zbog direktne izloženosti toploti, svetlosti i kiseoniku iz vazduha – čuvati pod odgovarajućim uslovima. Čuvaju se u ispravnom stanju kraće vreme apreporučuje se ljuštenje one količine koja se u kraćem vremenu može prodati (hermetički zatvorena ambalaža).