Priručnik za Proizvodnju maline za svežu uPotrebuDr Kortni Veber

�

�

Priručnik za Proizvodnju maline za svežu

uPotrebuDr Kortni Veber

�

PriPrema Pre sadnje

Odabir parcele

Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od ošteće-nja koja mogu da izazovu vetar i mraz. promen-ljive zimske i prolećne temperature prouzroku-ju većinu oštećenja. prednosti sadnje maline na severnim i severno-istočnim stranama uglavnom pretežu u odnosu na ranije sazrevanje maline zasa-đene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba venti-lacija i pojava mraznih “džepova” takođe mogu da prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće.

dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlaž-nost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogo-duje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazva-nog gljivicama. Međutim, prejak vetar, naročito tokom zime, može dovesti do lomljenja i isuši-vanja izdanaka. Ova oštećenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ubla-žili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz na-gib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva, a služe za stvaranje zavetrine.

divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i glji-vičnih patogena. ako ste u mogućnosti, elimini-šite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

ZeMljište i pripreMa ZeMljišta

Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilova-či) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće između 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava. Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga ko-ren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine

pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unoše-njem kreča, a smanjiti unosom sumpora. postu-pak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat.

Labaratorije za testiranje u Srbiji su:

InStItut za zemLjIšteteodora drajzera 7, 11000 beograd

PoLjoPrIvrednI FakuLtet Nemanjina 6, 11080 Zemun, beograd

agro FerICroPpap pala 17, 24000 Subotica

Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti ba-

rem godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. pojavu Guščje trave (u Srbiji odoma-ćeni naziv za elytrigia repens) i druge višegodišnje korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. Višegodišnji korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom zemljišta, mada hemijska sredstva daju bolje re-zultate. Uopšteno govoreći, jesenja primena her-bicida na bazi glifosata je efikasna. lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.

štetočine, kao što su junska buba (phyllophaga ssp.) i skočibuba (agriotes sputator) kao i nema-tode mogu predstavljati problem. Usmeravanje zasada u pravcu jednogodišnjih useva kao što su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove poteš-koće. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ovaj postupak uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu. Više o postupku fumigacije može se naći u drugim izdanjima.

Količina organskih materija u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva u količini od 22 – 44 t/ha. Najčešće se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu ko-ristiti i druge vrste đubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji po-java semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). alter-nativno, parcela se u godini pre sadnje može zase-jati površinskim usevima koji obezbeđuju dodat-ne organske materije i smanjuju pojavu oštećenja izazvanih nematodama.

pOVršiNSKi USeV

latiNSKO iMe

dOZa SeMeNa

biljNa MaSa

VrSta USeVa/Vre-Me SetVe iNdiKacije

Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha 4.5-ll t/ha Zimski, jednogodišnji /kasno u jesen

Suzbijanje alelopatskog korova. dobra biljna masa. Nije pogodan kao domaćin nematodama i pythium. Može se mešati sa ovsem, grahoricom i

slatkom detelinom.

HeljdaFagopyrum esculentum F. sagittatum

80 kg/ha 1-1.5 t/ha letnji, jednogodišnji usev /rano leto

Seje se na slabo kiselim zemljištima (pH). Koristi kalcijum i fosfor iz slabo plodnih zemljišta. Uništava korov. Ukoliko se ostavi ponovo rađa u

sledećoj vegetaciji.

Neven tagetes spp. 10 kg/ha letnji, jednogodišnji usev /rano proleće

Uništava nematode. Slaba biljna masa. Sadnice koje se sade u leju mogu se koristiti

samo na relativno malim površinama. Verovatno se teže nabavlja u većim količinama.

Sirak metlaš Sorghum bicolor 90 kg/ha 16-22 t/ha letnji jednogodišnji usev /kasno proleće Uništava korov. dobra biljna masa.

Zob avena sativa 112 kg/ha 9-13 t/ha letnji, jednogodišnji usev / rano proleće

prolećni usev brzog rasta. Zasejati pre zametanja semena. Seje se na slabo kiselim zemljištima

(5.5pH). Može se sejati kao jesenji usev. Ne prezi-mljuje. Može se mešati sa ražom i grahoricom.

ražna trava/italijanski ljulj

lolium multiflorum 22.5 kg/ha letnji, jednogodišnji usev /

kasno proleće

Odgovaraju mu teža zemljišta sa malom količinom azota. dobra biljna masa. Meša se sa mahunastim

usevima.

ražna trava lolium perenne 28 kg/ha Višegodišnji usev /kasno proleće

Suzbijanje alelopatskog korova. dobra biljna masa Meša se sa mahunastim

usevima..

Sirak metlaš Sorghum bicolor 39-56 kg/ha 16-22 t/ha letnji, jednogodišnji usev /kasno proleće Uništava korov. dobra biljna masa.

detelina lucerka Medicago sativa 16 kg/ha 8 t/ha suvo Višegodišnji mahunasti usev /proleće-leto

Uspeva na zemljištima kiselosti (6-7 pH).Generalno uništava korov i uravnotežava nivo

azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama. Može se mešati sa travama.

beladetelina trifolium repens 4.5 kg/ha

12-25 t/ha + 40-270 kg

N/ha

Višegodišnji mahunasti usev/proleće-leto

Zahteva kisela zemljiišta sa visokim nivoom fosfora. Generalno uništava korov i doprinosi

uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama.

Može se mešati sa travama i detelinom.

crvena detelina trifolium pratense 20 kg/ha5,5 t/ha +

50 kg N/ha

Višegodišnji mahunasti usev / proleće-leto

Uspeva na zemljištima kiselosti > 5,6 pH i na više vrsta zemljišta. Generalno uništava korov i

doprinosi uravnotežavanju nivoa azota. Može da bude domaćin nekim štetočinama.

Može se mešati sa travama.

�

Tabela 1: Površinski usevi pogodni za pripremu zemljišta pre sadnje malina

�

Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje pozitivno će uticati na povećanje organskih ma-terija, uzoranost zemljišta i količinu azota u ze-mljištu. postoji više rešenja čijom se primenom može popraviti kvalitet zemljišta (tab.1). Neven (Fugetes spp.) i sirak metlaš (Sorghum vulgare) redukuju nivo zastupljenosti nematoda i uništa-vaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azo-ta, dok ostali onemogućavaju rast korova. Većina površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljišta na kojima rađa malina. Sitno zrnevlje i trava upijaju azot iz zemljišta i polako ga osloba-đaju raspadanjem. pristupite prihrani zemljišta prema preporukama dobijenim na osnovu rezul-tata testiranja zemljišta pre sadnje, dodavanjem 45-56 kg N/ha i usklađivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselosti zemljišta (pH). površinski usevi koji se seju pre zasnivanja zasada maline obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. bu-senite trave ili raž koriste mrtve ostatke i suzbija-ju pojavu korova. Sistematski herbicidi, kao što je glifosat, koriste se da ‘umrtve’ zasad, a malina se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.

Postavljanje zasada

iZbOr SadNOG Materijala

Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati do-bre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasad-nika koji prodaje sertificirane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen. rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz stakle-nika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslo-vima nose najviši stepen rizika. biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek ek-sploatacije zasada.

razmak između sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio ade-kvatan broj sadnica. razmak između redova za-visi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji ća se eventualno postavljati. razmak između redova kreće se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odno-

sno treba obezbediti dovoljno prostora između redova za neometano košenje, prskanje i berbu. istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost uko-liko je broj redova veći i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. razmak između sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavi-snosti od bujnosti. Uopšteno govoreći, malina se gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor između primarno posađenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što je „titan“ i kod sorti purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja.

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povr-šinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna po-vršina zasada podeljeno sa brojem redova pode-ljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između redova podeljeno sa 0,9 m između sadnica jed-nako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7). Sadnice treba poručiti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.

Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jed-norodne (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoli-ko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji je-senji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogo-dišnja biljka sa višegodišnjim žbunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i rađaju sledeće godi-ne. jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cveta-vaju. posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Ore-zivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao i na povećanje dimenzije ploda.

dvorodne sorte rađaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plo-donošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog radjanja dužinom ce-log izdanka, kod sorti kao što su „autumn bliss“ i „polka“. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao što je „Heritage“, rani mrazevi mogu da

�

utiču na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jed-nogodišnjih izdanaka u rano proleće. plodovi sorti koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu, čvršćeg su mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset dana pod idealnim uslovima. plodovi svetlije boje u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da će usled manipulacije i transporta pokazati znake oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije među sortama. tržište takođe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razlo-ga, uključujući i veću naklonost potrošača ka kru-pnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe. plodovi ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled ne-pažljivog rukovanja deformišu.

SOrte Na tržištu se neprekidno pojavljuju nove sor-

te i velika većina njih ne uspe da zauzme mesto među vodećim iz mnogo razloga, uključujući sla-bu adaptibilnost različitim rejonima gajenja, ne-predviđene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive za potrošače. Nijedna sorta ne može da uspeva na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljišta i pod različitim sistemima gajenja, ali mnoge od njih pokazale su se uspešnim u različitim uslovi-ma gajenja. lista sorti koju navodimo nikako nije konačna, ali bi navedene sorte mogle da se gaje u različitim regionima. Gajenjem većeg broja sorti moguće je obezbediti rod od ranog leta do po-četka zimskih mrazeva (uz zaštitu i duže) u veći-ni lokaliteta u Srbiji, sa samo kratkim periodom «praznog hoda» u proizvodnji u kasno leto.

evropskim tržištem svežom malinom dominira samo nekolicina dvorodnih i jednorodnih sorti, uključujući Glen ample, tulameen, polka, Him-bo top i Heritage. U grupu važnijih sorti svrstava-ju se Glen lyon, autumn bliss i Oktavija. Gaji se i nekoliko drugih sorti, a mnoge nove sorte su u fazi ispitivanja na različitim lokalitetima.

jedNOrOdNe SOrte MaliNe

Prelud (cornell University, Njujork, Sad) je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. plod je srednje krupan, okrugao i čvrst,

dobrog ukusa. izdanci su uspravni, bujni i čvr-sti. Veoma je otporna na trulež korena koju iza-ziva phytophthora fragariae. dobro podnosi ni-ske temperature. Umeren jesenji rod je dovoljan da obezbedi i jesenju berbu.

kenbi (USda, Oregon, Sad). izdanci su viso-ki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti. plodovi su srednje krupni do krupni, čvrsti, jar-ko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupolj-ci su podložni izmrzavanju. Osetljiva je na trulež korena koju izaziva phytophthora fragariae.

glen empl (Scri, engleska) je sorta srednjeg vremena zrenja i rađa krupne, slatke, svetlo cr-vene plodove kupastog oblika. izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa bilj-nih vaši vektora virusa. ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Kvalitet Glen empl plodova uzima se kao indu-strijski standard.

glen moj (Scri; engleska) rađa velike, svetlo crvene plodove umerene čvrstine, Sorta ranog vre-mena zrenja sa plodovima koji se lako beru. izdan-ci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno rađaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trulež korena koju izaziva phytophthora fragariae. Otporna je na 2 bi-otipa biljnih vaši vektora virusa i na rbdV virus.

Leo (Hri east Malling, engleska) rađa kru-pne, skoro potpuno okrugle plodove kasnog vremena zrenja. Ukus je izuzetan, a plodovi su takođe pogodni za preradu. U vegetaciji daje umeren broj novih izdanaka. rađa na dugim rodnim bočnim grančicama, velikog potencijla rodnosti. Otporna je na botrytis (sivu plesan) i uvenuće pupoljaka. Otporna na lisne vaši vek-tore mozaik virusa. Može se mehanički inficirati rbdV, ali u polju pokazuje dobru otpornost na prenošenje virusa putem polena.

oktavija (Hri east Malling, engleska) je jed-norodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon između letnje i jesenje sezone. izdanci su uspravni i obilno rađaju.. plod je kru-

�

pan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. plodovi dobro podnose skladište-nje. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik viru-sa. Umereno je otporna na sivu plesan (botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na sušenje pu-poljka. Osetljiva je na rbdV i phytophthora tru-lež korena maline. Ovo je relativno nova sorta.

tulamin (ag canada, britiš Kolumbia, Kana-da) rađa krupne, čvrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vaši vektore mozaik virusa. Srednje do slabo ot-porna na niske temperature, a pupoljci su pod-ložni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.

dVOrOdNe SOrte

autumn Bliss (Hri east Malling, UK) je malina ranog vremena zrenja, krupnih plodova izuzetnog ukusa. Sazreva 10-14 dana pre sorte Heritidž. Veliki deo roda donosi u prve dve ne-delje berbe, što je prednost u severnijim podne-bljima. izdanci su kratki sa malo bodlji. plod je blago tamne boje. Osetljiva je na rbdV, a ot-porna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa. Otporna je na trulež korena koju izaziva phytophthora fragariae.

autumn Britten (Hri east Malling, engle-ska) je rana sorta, krupnih i čvrstih plodova, dobrog ukusa. U poređenju sa sortom autumn bliss, izdanci ove sorte su viši, plodovi su boljeg kvaliteta, prinos je sličan ili veći, a manje je buj-na. rađa dan ili dva posle sorte autumn bliss. Osetljiva je na rbdV , a otporna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa.

Polka (poljska) ima srednje krupne plodove ranog vremena zrenja. Sve se više gaji u evropi. Kvalitet plodova je vrlo dobar a prinosi su visoki.

Himbo-top (rafzaqu) (švajcarska) na jedno-godišnjim izdancima rađa krupne plodove do-brog kvaliteta nedelju dana posle sorte autumn bliss. plodovi su kupastog oblika, svetlo crvene boje i dobrog ukusa. izdanci su bujni, uspravni, srednje visine, pa postavljanje naslona olakšava berbu. Otporna je na trulež korena koju izaziva phytophthora fragariae.

karolina (University of Maryland, Sad) ima krupne plodove kupastog oblika i do-brog ukusa. izdanci su visoki i uspravni. branje plodova sa kratkih bočnih rodnih grančica može biti otežano, ali daje dobre jesenje prinose. posle dužeg skladištenja plodovi dobijaju tamniju boju. Otporna je na trulež korena koju izaziva phytophthora fragariae.

Heritidž (cornell University, Njujork, Sad) sorta smatra se standardnom dvorod-nom sortom. Njeni visoki i čvrsti izdanci imaju izražene bodlje. Sorta sa izuzetno vi-sokim prinosima. plodovi na jednogodišnjim izdancima sazrevaju relativno kasno. Srednje su veličine, dobre boje, ukusa, čvrstoće, a po-godni su za zamrzavanje. Otporna je na veći-nu bolesti. Osetljiva je na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa.

džoan Skvajer (Medway Fruits, engleska)

bere se oko 2 nedelje posle sorte autumn bliss, sa sličnim prinosima. plodovi su krupni, čvrsti, kompaktni i duge trajnosti. pokožica je srednje čvrsta, osrednje crvena. izdanci su bez bodlji i traže postavljanje naslona tokom berbe.

jedNOrOdNe SOrte

ranog vremena zrenja

Srednjeg vremena zrenja

Kasnog vremena zrenja

prelud Kenbi leoGlen Moj Glen empl Oktavija

tulamindVOrOdNe SOrte

autumn bliss Karolina Heritidž

autumn britten džoan Skvajer

polka

Himbo-top

Tabela 2: Klasifikacija sorti maline po vremenu berbe. Datumi berbe variraju u zavisnosti od po-dručja, a kreću se od kraja juna, za sorte sa naj-ranijim vremenom zrenja, do kraja jula i početka avgusta, za jednorodne sorte sa najkasnijim vreme-nom zrenja. Početak sazrevanja dvorodnih sorti je od sredine do kraja avgusta, a završetak u vreme prvih jačih mrazeva.

�

Postavljanje zasada

pripreMa ZeMljišta

Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ra-nije u proleće. Višegodišnje površinske useve ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom širokog spektra. Za primenu tehnike sistemskog uništavanja preostalog busenja (sodizacija) ne-ophodno je oformiti redove. leje isto tako treba formirati u isto vreme. One treba da budu 25 - 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m široke pri osno-vi. Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teških i vlažnih zemljišta, jer omogućava adekvatnu drenažu. poželjno je da sadne leje budu ujednačene, što podrazumeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usit-nili krupniji busenovi. U zavisnosti od obrade zemljišta tokom prethodnih sezona neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje.

redove je najbolje postaviti u pravcu sever-jug kako bi se obezbedila maksimalna izloženost suncu, ili u pravcu duvanja vetra, zbog bolje ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odga-jivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora stvarati više poteškoća na datoj parceli.

SadNja

Mladi izdanci koji su prošli kroz period zimskog mirovanja koriste se za sadnju crvene maline. Oni se preuzimaju kao zelene sadnice sa golim kore-nom i mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište spremno za obradu. Sadnja se može obaviti i u jesen, mada je, generalno, manje uspešna od pro-lećne sadnje u regionima sa hladnijom klimom. jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malči-ranje kako bi se izbegle ekstremne temperature zemljišta i promene u stepenu vlažnosti zemljišta tokom zime, koje za posledicu mogu imati podi-zanje i spuštanje zemljišta i uginuće biljke.

Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu na kojoj su bile pre presađivanja. Koren treba položiti u jamić koji treba da je neznatno dublji od jamića u rastilu. izdanak sadnice treba orezati do visine od 12 cm i zaliti.

Korenove reznice se takođe mogu koristiti za sadnju. One se mogu odgajiti u rasadniku i ra-saditi u rano proleće, kada izdanci dostignu visi-

nu 12 – 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje može biti problematično, jer su korenove rezni-ce zelene i lako mogu da uvenu. Kao alternativa, delovi korena prečnika ne manjeg od 25 mm i promenjive dužine mogu se postaviti neposred-no u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g pod-loge po ogrtaju ili po dužnom metru.

Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba za-saditi kao rasadu pošto prođe opasnost od pojave mrazeva. drvenaste reznice koje su prošle kroz pe-riod mirovanja mogu se zasaditi i ranije. Korenov sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. Najbo-lji način da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste da se po sadnji zemlja dužinom brazde prekrije slojem slame, u svrhu malčiranja, u godini sadnje. treba imati na umu oštećenja koja prouzrokuju poljski miševi. Ovo ne samo da je dobro za suz-bijanje korova, već omogućava brži rast izdanaka, raniji i viši prinos u prvoj sezoni. Neophodna je primena navodnjavanja, a organski malč treba od-straniti po dolasku nižih tempreratura u oktobru.

nega zasada u godini sadnje

NaVOdNjaVaNje

Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvat-no navodnjavanje kojim se obezbeđuje zadrža-vanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem očuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbo-lje se vrši tenziometrom.

priHraNa SadNica

U godini sadnje veštačko đubrivo treba pri-meniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 – 39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da đubriva u prahu mogu da “sa-gore” mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeđuje 39 kg/ha čistog azota). procenat azo-ta u drugim konvencionalnim veštačkim đubri-

10

vima dat je u tabeli 2. Ne zaboravite da količinu veštačkog đubriva treba da izračunate samo za po-vršinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna širina leje sa zasadom 1,5 m a između redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno 1/3 od količine đubriva koju biste upotrebili za čitav hektar – prim. ur). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti drugo đubrenje u avgustu. ispitivanjem zemljišta može se utvrditi da primena veštačkih đubriva nije neophodna u godini sadnje, naročito na težim zemljištima.

VeštačKO đUbriVO

HeMijSKa FOrMUla

aZOt%

Kalicijum nitrat ca(NO3)2 15

amonijum nitrat NH4NO3 34

Urea cO(NH2)2 46.6

amonijum sulfat (NH4)2SO4 20.5

Kalijum nitrat KNO3 13

amonijak NH3 82

Natrijum nitrat NaNO3 16

Stajnjak promenljiva 1-15

SUZbijaNje KOrOVa

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite malč, a ne herbicide. U godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbe-gla upotreba herbicida i napredovanje korova. pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napro-pamidom i/ili malom dozom simazina 6 meseci nakon toga, po uputstvu proizvođača. Herbicid setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim neće dati zadovoljavajuće rezultate. pokušajte da održite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi tre-

balo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se malčiranjem može stimulisati trulež korena.

OdržaVaNje MeđUredNOG prOStOra

Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i oslobođen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jese-ni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. površinski usevi takođe utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje organskih materija i, generalno, do-prinose održavanju i privlačnijem izgledu mali-njaka.

Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (lolium pere-nne) i prava livadarka (poa pratensis)) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati sa-mostalno. treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo spreči-lo. Sezonski površinski usevi, kao što su raž, raž-ne trave i ječam, takođe se svake godine mogu posejati između redova, i tada služe kao prirodni malč. pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema maline. U tabeli 4 dato je nekoliko rešenja za useve koji se seju u međurednom prostoru.

Postavljanje naslona

jedNOrOdNe SOrte

postavljanje naslona u zasadu smatra se stan-dardnom, konvencionalnom tehnikom u gaje-nju maline. Naslon treba formirati u prvoj go-dini zasnivanja zasada. postoji više vrsta sistema uključujući V-špalir, vertikalni sistem, viseći na-slon i varijante visećeg naslona. Ovde će biti reči samo o V-špaliru i vertikalnom sistemu jer se oni najviše koriste u gajenju maline.

Tabela 3: Hemijska formula i procenat azota u ve-štačkim đubrivima koja se koriste

11

pOVršiNSKi USeV latiNSKi NaZiV KOličiNa

SeMeNaVreMe SetVe

pOtreba Za HraNljiViM MaterijaMa

(N/p/l KG/Ha)trajNOSt

USeVa

crveni vijuk Festuca rubra 80 kg/ha avg-Sept 67/90/45 Vrlo dobra

žvakajući crveni vijuk

Festuca rubra var. commutata 85 kg/ha avg-Sept 67/90/45 Vrlo dobra

bela detelina trifolium repens 17 kg/ha apr-Maj 11/90/67 prilično slaba

Visoki vijuk Festuca arundinacea 85 kg/ha avg-Sept 56/67/45 Odlična

Sirak metlaš Sorghum bicolor 80 kg/ha jun-avg 90/45/45 loša

prava livadarka poa pratensis 85 kg/ha avg-Sept 67/90/45 dobra

engleski ljulj lolium perenne 95 kg/ha avg-Sept 67/90/45 dobra

ražna trava lolium multiflorum 67 kg/ha apr-Maj

avg-Sept 67/90/45 loša

Ozima raž Secale cereale 125 kg/ha Maj-Sept 34/67/34 loša

Heljda Fagopyrum esculentum F. sagittatum 85 kg/ha Maj-aug 34/45/34 loša

Zob avena sativa 112 kg/ha apr ili avg 34/67/34 loša

V-špalir

Sistem koji se preporučuje kod gajenja vi-šegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog siste-ma, stubovi se postavljaju pod uglom od 20 - 30° ili, u nekim slučajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 25°. Na svaki od stubova po-stavljenim u zemlju, kao što je opisano, pri-čvršćuju se dva reda žice (Sl.1). prvi red žice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 - 70 cm između žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spolj-ne strane reda, kako bi se omogućila berba, dok se jednogodišnjim izdancima omoguća-va rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

Tabela 4: Usevi za sejanje u međurednom prostoru

Slika 1: V -špalir

1�

VertiKalNi NaSlON

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak iz-među redova kreće se između 2,5 – 3 m i 0,25 - 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stu-bovi istesani od bagrema, ili nekog drugog dr-veta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stu-bovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m. Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu po-dupre kosnicima. drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7 m, a betonski na 8-10 m.

Ovaj sistem može se upotrebiti kod t ili i špa-lira. U prvom slučaju (sl. 2) postavlja se popreč-na letva širine 60 - 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprečna letva širine 45 - 60 cm pričvršćuje se na približ-no 1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka. žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilago-đavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka.

Kod i špalira ne koriste se poprečne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jed-na) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdan-ci. Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomlje-nje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

dVOrOdNe SOrte

dvorodne sorte često se gaje bez naslona, mada bi većini njih pogodovao privremeni naslon radi lak-še berbe. Uopšteno govoreći, u tu svrhu koristi se t naslon sa pokretnim stubovima. šipka širine 90 cm postavlja se u visini od oko 120 cm na potporni stub; na nju se pričvršćuje uže za jednokratnu upotrebu kojim se podupiru izdanci tokom berbe. Stubovi se postavljaju u prethodno iskopane jame zajedno sa komadom cevi koja sprečava da se jama zatrpa, ili se privremeno mogu pobiti metalni stubovi dok se ne završi berba. armatura za beton sa 2 poprečne šipke zavarene za druge 2 vertikalne šipke je dobar privre-meni naslon koji se može koristiti i više puta. Gor-nja poprečna šipka mora biti dovoljno široka da kroz nju mogu da se provuku i privežu krajevi kanapa. Naslon se uklanja posle berbe, kako bi se omogućilo košenje izdanaka u toku perioda mirovanja.

organizacija sezonske Proizvodnje

prOlećNa reZidba

rezidbu treba obaviti do ranog proleća. žbu-nove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom, i to važi kako za jednorodne tako i za dvorodne sorte maline. Mnogo je bolje imati više uskih nego manji broj širokih redova. Kod redova sa uzanim žbunovima izloženost sunčevim zracima i ventilaciji je veća, što je važno za suzbijanje bo-lesti, a uz to se i berba olakšava.

jedNOrOdNa crVeNa MaliNa

Kod jednorodnih sorti odstranite sve dvogodiš-nje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje. Odstranite i izdanke koji su oštećeni ili oboleli, i proredite ostatak jednogodišnjih izdanaka (one Slika 2: T -špalir

1�

koji će plodonositi u toj godini) na 10 - 13 zdravih izdanaka po metru, pri 30 cm širine žbuna. izdan-ci se mogu skratiti na visinu prikladnu za berbu, mada ne za više od 25% dužine izdanka. Ovakav način rezidbe omogućava redovan prinos iz godi-ne u godinu. Ovo je najjednostavniji način održa-vanja prirasta maline. informacije o alternativnim tehnikama rezidbe, kao što su košenje svake druge godine ili suzbijanje rasta jednogodišnjih izdana-ka, mogu se dobiti u ostalim publikacijama, mada ove tehnike nisu u široj upotrebi. Za crvenu ma-linu se ne preporučuje letnja rezidba u rejonima sa hladnijom klimom, jer se njome odlaže rast iz-danaka i ne stimuliše bujnost, a rezidba doprinosi osetljivosti biljke na niske temperature.

dVOrOdNa crVeNa MaliNa

Kod dvorodnih sorti, jednostavno pokosite sve izdanke do nivoa zemlje srpom. Obratite pažnju da ne kosite isuviše blizu izdanaka. trebalo bi da osta-ne nepokošeno 5-7 cm prostora do izdanka kako bi se sprečilo eventualno oštećenje žbuna. Kod jedno-godišnjih sorti, poželjno je da ostane što veći broj izdanaka po kvadratu, stoga proređivanje izdanaka nije potrebno. rezidbu bi trebalo obaviti tokom pe-rioda mirovanja, obično kasno u proleće, kako bi se izbeglo oštećenje jednogodišnjih izdanaka.

priHraNa

veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće

preporučuje se da se svake druge godine vrši testi-ranje sastava zemljišta i lišća, kako bi se optimalizo-vao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od 45 - 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeđuje se ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu veštačkih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva nači-na. Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama. Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godi-ni po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota. Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljištima. ako, na primer, koristite natrijum nitrat, biće vam

potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota). procenat azota u običnim veštačkim đubrivima naveden je u tab. 3.

dvorodne sorte traže više azota, zbog intenzivi-ranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78 kg/ha čistog azota godišnje. što se tiče jednorodnih sorti, jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. izvor azota kod dvorodnih sor-ti može biti isti kao kod jednorodnih.

Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne. Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubri-va treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani. Mlade zasade treba upola manje đubriti od starijih. dvorodne sorte imaju manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih, jer višak azota utiče na odlaganje zametanja, i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva.

NaVOdNjaVaNje

Svim sortama maline pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, naročito na peskovitim zemlji-štima. Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode ne-deljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok prinos. Ovaj uslov može se ispuniti navodnjava-njem i padavinama. tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, odnosno berbe, neop-hodne su veće količine vode, da bi se obezbedila količina vode potrebna za razvoj plodova. izbe-gavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako preno-se bolesti i umanjuje kvalitet ploda.

BerBa i rukovanje Plodovima Posle BerBe

HlađeNje i čUVaNje

plodovi maline ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se obez-bedili maksimalni prinosi. berbu obavljajte če-sto, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego nastupe visoke temperature. razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom

1�

berbe je imperativ. Svaki sat kašnjenja odlaganja plodova u hladnjaču posle berbe umanjuje du-gotrajnost plodova za otprilike 1 dan.

Maline bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 2°c) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade skoro do temperature 0°c, palete sa gajbi-cama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu ko-moru na temperaturi od -1°c – 0°c, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, da bi se smanji stepen dehidratacije. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova.

Najbolji stepen zrelosti plodova maline za svežu upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije crvenu boju, odnosno pre nego što poprimi tamno crvenu boju. plodovi koji se oberu pre perioda pu-nog zrenja biće dugotrajniji od onih koje su pot-puno zreli ili prezreli u vreme berbe. dobra praksa kod proizvodnje maline za svežu upotrebu jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno.

berači mogu ubrane plodove neposredno po ber-bi stavljati u plastične posude koje se odmah mogu proslediti u klimatizovane uslove, i odatle plasirati na tržište. posude od čiste clamm-shell plastike, zapremine 100 - 150 g, predstavljaju industrijski standard za veleprodajno tržište. Ove posude su jeftine, omogućavaju brzo hlađenje plodova i pro-vidne su. Na dno posude može se staviti upijajuća podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri. U posudi ne bi trebalo da bude više od 4 sloja mali-ne, kako se plodovi na dnu ne bi ugnječili. preciznu veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kup-cima. posude od celuloze još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište.

traNSpOrt

procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u pe-riodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca. Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipu-lacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi tran-sporta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazdu-

ha. temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za čak 11°c. isto tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kami-ona, kako bi se smanjilo truckanje. da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to po-stoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vaz-duha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°c, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizo-vanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgaji-vača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom malinom. poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uput-stvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

SUZbijaNje štetOčiNa

Malina je osetljiva na mnoštvo bolesti i šteto-čina. adekvatnom negom zasada može se suzbiti veliki broj štetočina, ili se može uticati na sma-njenje stepena njihove zastupljenosti. Održava-nje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje naslona, u cilju poboljšanja ventilacije u zasadu, dobra zaštita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi smanjenju uticaja bolesti i štetočina. pri tom, odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciljem povećanja otpornosti na ci-ljane prouzrokovače bolesti, takođe se umanjuje njihov uticaj. Međutim, kada pri monitoringu prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prino-su prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi, u mnogim slučajevima, mogu da obezbede do-bru kontrolu. Obratite pažnju na uputstva pro-izvođača, kako biste obezbedili najbolji efekat i zadovoljili zahteve izvoznog tržišta.

1�

insekti štetočine

MaliNiNa bUba (bytUrUS tOMeNtOSUS)

Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i početkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglav-nom na novim izdancima. Kod velikih ošteće-nja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim žlezdama. Kasnije se malinina buba premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. ženke polažu jaja u skoro otvorene cvetove (između prašnika i tučka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodo-vima maline. često se, prilikom branja plodo-va, mogu naći između ploda i peteljke, mada se često zadržavaju u udubljenju ploda. Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. potrebno je pri-meniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu štetočinu.

MaliNiN MOljac (laMprONia rUbiella)

larve malininog moljca period mirovanja pro-vode u zemljištu, pri dnu izdanaka. pojavljuju se u rano proleće, penju se uz izdanak i smeštaju u bočne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija za-raženost izdanaka ovim insektom može da iza-zove radikalna oštećenja na rodnim izdancima. do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. ženke polažu jaja u cvet, na mestu spajanja udubljenja i peteljke. Mlade larve se na početku hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja. Kontrola ove štetočine usmerena je na larve koje se razvijaju u proleće. Od hemijskih sredstava

primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbi-jaju malationom ili drugim organofosfatnim in-sekticidima.

preGalj (tetraNycHUS Urticae)

pregalj se hrani na naličju lista, što prouzro-kuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa ne-dovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. primena viso-kih doza azotnog đubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisa-nje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. bifenazat se takođe pri-menjuje u kontroli ove štetočine, nakon berbe.

Slika 3: Malinina buba

Slika 4: Malinin moljac

Slika 5: Pregalj

1�

VeliKa (aMpHOrOpHOra idaei) i Mala (apHiS idaei) MaliNiNa Vaš

Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izražena zaraženost maline vašima utiče na smanje-nje prirasta biljke. Međutim, veća oštećenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao što je npr. mozaik virusa i žbunaste kržljavosti maline. Uko-liko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suz-bijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton, koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.

špaNSKi pOpac (OecaNtHUS pellUceNS)

šteta koju nanosi španski popac odnosi se prven-stveno na štetu izazvanu polagajem jaja u unutrašnjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duž izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Ovo može prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. prisustvo prirodnih pa-razita, održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem korova, suzbijanje pojave divljih koštunica u okruže-nju, rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće generalno obezbeđuju kontrolu ove štetočine. prou-zrokovana šteta obično je manjih razmera, i hemijska kontrola retko je neophodna, iako se može primeniti u jesen, sa ciljem da se unište ženke pre nego što polo-že jaja. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril.

jaGOdiN cVetOjed (aNtHONOMUS rUbi)

Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano pro-leće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu znatno da umanje prinose. ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada. postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. potrebno je često nad-gledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine.

eriOFidNa GriNja (pHyllOcOpteS GraciliS)

Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na listu maline, mogu se pogrešno uzeti za oštećenja nastala usled virusnih bolesti. Oštećenja na plodo-vima obično dovode do prevremenog sazrevanja koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani. Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon opadanja kruničnih listića. Suzbijanje ove štetoči-ne može biti otežano, jer mnogi insekticidi uni-štavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje. Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom va-midotiona pokazalo se efikasnim. Među sortama tulamen, leo i dr. primećene su znatne razlike u pogledu otpornosti. Među osetljivim sortama je i «Glen empl» ali i druge.

Slika 6: Malinina vaš

Slika 7: Španski popac

Slika 8: Jagodin cvetojed

Slika 9: Eriofidna grinja

1�

MaliNiNa MUšica (reSeliella tHeObaldi)

Malinina mušica, sićušna muva, retko uzrokuje oz-biljne štete, ali cecidoidno sušenje maline koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine mušice, mogu znatno redukovati prinose. Malinina mušica polaže jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i proleća. pošto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajući lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora. Suzbijanje malinine mušice može se postići uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija štetočine. Kao alternativa, nanošenje hlorpirifos ili fe-nitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suz-

bijanju odraslih insekata kada se pojave u proleće. Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticid sišao do osnove izdanka. primena preparata spino-sad takođe može biti efi-kasna mera kontrole ove štetočine.

MaliNiNa MUVa Galica (laSiOptera rUbi)

Mallinina muva galica, sićušna muva, formira gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdan-cima koja se teže uočavaju. ženka polaže jaja u cvetne pupoljke maline u vreme odvajanja kru-ničnih listića. ispiljene larve se ubušuju u izda-nak, gde se obrazuje gala koja se pogrešno može identifikovati kao oštećenje nastalo usled mraza. Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila zastupljena muva galica mogu se tretirati bifen-trinom ili malationom, neposredno pre cveta-nja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se

Prouzrokovači gljivičnih oBoljenja

tUlež KOreNa (prOUZrOKOVač pHytOpHtHOra

FraGariae Var. rUbi)trulež korena obično se pojavljuje na vlaž-

nim, slabo propustiljivim zemljištima. iz-danci iznenadno uvenu i propadaju, a lišće žuti i postaje sprženo po ivicama. Zaraženi izdanci ostaju isušeni i propadaju pre berbe. Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopa-vanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva in-tegrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne važnosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propustljivosti zemljišta, i sadnja sorti otpornih na prouzrokovača ovog oboljenja. Zatim, tu je i primena hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i ge-netska otpornost sorte. Natapanje zemljišta mefanoksamom u proleće i jesen pruža naj-bolju hemijsku zaštitu. Folijarna primena fosetil-ala u proleće, kada se prirast poveća za 7,5 cm, takođe može dati rezultate.

Slika 11: Malinina muva galica Slika 12: Trulež korena

Slika 10: Malinina mušica

suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u proleće. Novije hemijsko sredstvo spinosad takođe može da obezbedi suzbijanje ove štetočine.

1�

ljUbičaSta peGaVOSt iZdaNaKa MaliNe (prOUZrOKOVač didyMella applaNata)

prouzrokovač didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubičnaste pege oko pojedinačnih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno kra-jem leta. pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima ne mogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije. Održavanjem odgovara-jućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Stan-dardna mera kontrole obuhvata obavezno prska-nje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 mm). da bi ova mera bila efika-sna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostro-bin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kap-tana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađi-vanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

aNtraKNOZa ili peGaVOSt iZdaNaKa (prOUZrOKOVač

elSiNOe VeNeta)Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege

koje su sporadično zastupljene čitavom dužinom mladih izdanaka, a javljaju se u proleće. Vremenom se pege šire, blago ulubljuju u središnjem delu, po-primajući sivu boju sa purpurnim ivicama. lezije se širenjem međusobno spajaju nanoseći jaka ošte-ćenja na rodnim izdancima. Održavanjem odgova-

rajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobod-na apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje moguć-nost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hi-droksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). da bi mera zaštite bila efika-sna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostro-bin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kap-tana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađi-vanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

SUšeNje iZdaNaKa MaliNe (prOUZrOKOVač leptOSpHaeria

cONiOtHyriUM)Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu po-

jedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimeta-ra. Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenji-ma izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom

Slika 13: Ljubičasta pegavost izdanka Slika 14: Antraknoza

1�

povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili lju-bičastu pegavost izdanaka. Održavanjem odgova-rajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. trudi-te se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavi-na), kako bi se povrede sanirale. Neophodna stan-dardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je je po-prskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

SiVa pleSaN (prOUZrOKOVač bOtrytiS ciNerea)

Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteri-stična je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jed-nog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha među izdancima, redovno branje zrelih plodo-va (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavi-na. Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid, mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion, piroklostrobin, mešavina piraklostrobina i bo-skalida i mešavina kaptana i fenheksamida obez-beđuju kontrolu ovih gljivica. prvo tretiranje (5 – 10%) obavite tokom perioda početka cveta-

nja. tretiranje ponovite još dva puta u intervalu od 14 dana, naročito ukoliko je period cvetanja praćen većom količinom padavina. Ne zaboravi-te da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.

SMeđa peGaVOSt liSta MaliNe (prOUZrOKOVač

SpHaerUliNa rUbi)Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na na-

ličju lišća, obično leti, u vidu sitnih (15 mm) pega kružnog oblika. pege se proširuju i spajaju kako vegetacija odmiče. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. prime-na hemijskog sredstva može biti efikasna (miklo-butanil), ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.

Slika 15: Sušenje izdanaka

Slika 16: Siva plesan

Slika 17: Smeđa pegavost lista

�0

UVeNUće iZdaNaKa (Verticilli-UM albO-atrUM i/ili V. daHliae)

Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na lišću koje žuti, vene i na kraju opada. bolest prvo zahvata donje delove izdanaka, a potom se proširuje na gornje delove. često se simp-tomi javljaju samo na jednom delu izdanka, ili na nekolicini izdanaka u žbunu. Većina sorti crvene maline je u izvesnom stepenu otpor-na na ovu bolest. Nega i održavanje malinja-ka je od primarnog značaja u suzbijanju ovog oboljenja. treba izbegavati sadnju jagodastih vrsta i drugih vrsta domaćina ovog oboljenja, kao što su jagoda i vrste iz roda cucurbitace-ae (krastavac, tikva, lubenica, dinja itd. prim. prev.). Mnoge vrste korova mogu biti doma-ćini Vert. albo, stoga je pre sadnje obavezno

adekvatno suzbijanje ko-rova. primena hemijskih preparata ne daje rezul-tate nakon pojave obolje-nja. primena fumigacije pre sadnje može umanjiti pojavu ovog oboljenja, ali se ovaj postupak ne kori-sti često kod ove, manje značajne, bolesti.

virusna oBoljenja

Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije mogu-ća. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog materijala, kontrolu insekata prenosioca virusa (kada je to moguće) i uništavanje obolelih sadnica.

oboljenja virusa mozaika na malini odnose se na oboljenja prouzrokovana kompleksom virusa, odnosno virusom nekroze crne mali-ne (brNV), virusom uvijenosti lista maline (rlMV) i virusom pegavosti lišća (rlSV). Simptomi se razlikuju, a ispoljavaju se na li-stovima koji se uvijaju, poprimaju žućkaste, odnosno svetlo zelene pege, ostaju sitni, ne-razvijeni i deformisani, a biljke obično ostaju slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Simptomi su najizraženiji u proleće, a kako u leto tempe-ratura vazduha raste imaju tendenciju maskira-nja. Kontrola ovog oboljenja ogleda se u izboru zdravog sadnog materijala, izolovanju novih za-sada kako od starih zasada tako i od divljih žbu-

nova i eliminaciji zaraženih biljaka po njihovom pojavljivanju. intenzivnija kontrola prenosilaca virusa hemijskim sredstvima takođe će uticati na smanjenje širenja oboljenja.

virus žbunaste kržljavosti maline (rBdv) je virus koji se prenosi u seme biljke polenom, a onemogućava razvoj koštunica, tako da se plo-dovi sparuše. takođe se prenosi mehanički, ko-rišćenjem inficiranih alatki za orezivanje. Ostali simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u kombinaciji sa brNV su pojava lisne hloroze i kržljavih izdanaka. Suzbijanje ovog virusa vrši se isključivo eliminacijom zaraženih izdanaka.

Bakterijska oBoljenja

raK KOreNa i iZdaNaKa MaliNe (aGrObacteriUM

tUMeFacieNS i/ili a.rUbi)Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obič-

no pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposred-no ispod površinskog sloja zemlje. Ova zadeblja-nja se takođe mogu javiti na korenu i izdancima, na mestima oštećenim rezidbom, kao i u puko-tinama izdanaka. abnormalne izrasline se javlja-ju u proleće i ometaju normalno upijanje vode i hranljivih materija. Zadebljanja obično nestaju tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u proleće. Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na nezaraženim parcelama, uz odabir zdravog sad-nog materijala. treba izbegavati parcele na kojima

Slika 18: Lišće požutelo usled uvenuća izdanaka

Slika 19: Sparušeni plodovi usled delovanja virusa žbunaste kržljavosti

Slika 17: Uvenuće izdanka

�1

je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus, kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza. pre-vencija pojave ove bolesti primenom sredstva a. radiobactor, soj K84, pokazao se perspektivnim, mada se njime bolest ne može izlečiti.

baKterijSKO SUšeNje (pSeUdOMONaS SyriNGae)

Karakteristični simptomi ovog oboljenja javlja-ju se u proleće, u vidu mrkih pega na lišću, lisnim peteljkama, internodijama i vrhovima kako jed-nogodišnjih tako i mladih izdanaka. pege se šire i dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu se zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i u jesen, naročito kod primene visokih doza azota. Ovo oboljenje može se pogrešno zameniti virusnim oboljenjem, nastalim usled niskih temperatura i na-pada insekata, ali se napad bolesti može utvrditi pri-sustvom curenja i odumiranja provodnih sudova. Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne mere postiže se primenom bakarnog sredstva bor-dovska čorba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog kreča, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.

suzBijanje korova

Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege tako i na mere hemijske zaštite. Malčiranje u go-dini sadnje, permanentno međuredno gajenje useva i plevljenje može umanjiti potrebu za in-tenzivnom hemijskom zaštitom. Međutim, do-stupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za održavanje malinjaka. Herbicidi se svrstavaju u više kategorija, u zavisnosti od ciljne grupe biljaka kod kojih se primenjuje (širokolisni korovi nasu-prot travnatim), u zavisnosti od perioda primene u okviru različitih vrsta korova (pre pojave korova ili po izbijanju korova) i specifičnosti (herbicidi širokog spektra/sa potpunim dejstvom ili onih koji se primenjuju kod određenih biljnih vrsta).

Slika 20: Rak korena maline

Slika 21: Bakterijsko sušenje

��

HeMijSKi preparati

NačiN priMeNe

prepOrUčeNa dOZa

(KGai/Ha)iNdiKacije

diklobenil pre pojave korova 4.5

primeniti kasno u jesen ili rano u zimu, pri temperturi nižoj od 7°c i pre pojave pupoljaka pri osnovi. Neophodno je ravnomerno nanoše-

nje preparata odgovarajućim aparatom.

Napropamid pre pojave korova 4.5

primeniti kasno u jesen ili u rano proleće, pre pojave sejanaca korova. primeniti prilikom obrade zemljišta i zaliti u roku od 24 h po

tretiranju.

Norflurazon pre pojave korova 2.25-4.5

prska se usmereno, direktno na izdanak, u rasponu od jeseni do ranog proleća, pre pojave

korova i tokom zimskog mirovanja kupine. Neke sorte su osetljive na preparat. Ne koristiti

na lakim zemljištima.

Orizalin pre pojave korova 2.25-4.5

primeniti kasno u jesen ili u rano proleće, pre pojave korova. Ne preporučuje se primena na zemljištima bogatim hranljivim materijama.

potrebno je 2,5 cm vode u periodu od 21 dana. Može se mešati sa parakvatom, norflurazonom

ili simazinom

Simazin pre pojave korova 2.25-4.5 primeniti u jesen ili u proleće, pre pojave

korova.

terbacil pre pojave korova 0.9-1.8

primeniti u jesen ili rano proleće u rastvoru naj-manje 85 l/ha. poprskati sa donje strane žbuna. Sagoreva otvorene listove. Na jednogodišnjim

izdancima primeniti samo u jesen.

Fluazifop-butil Nakon pojave korova

Nakon pojave korova

primeniti na travu-korov čija visina ne prelazi 20 cm.

Glifosat Nakon pojave korova 0.28-0.84

preparat širokog spektra sa potpunim delova-njem. Koristi se za pripremanje parcele. Spora-dično se koristi na mestima sa jačim korovima. Uništava izdanke kupine ukoliko se nanese na

zelena tkiva

parakvat Nakon pojave korova 0.67-1.0

preparat širokog spektra sa potpunim delova-njem. Naneti na korov koji je izbio, u rastvoru

212 l/ha vode. primeniti pre pojave lišća.

pelargonskakiselina

Nakon pojave korova

9-90 l3-10% rastvor

preparat širokog spektra sa potpunim delova-njem, primenjuje se pre pojave lišća na izdanci-ma kupine, ili pošto izdanci postanu drvenasti. Veće doze preparata koriste se za supresiju rasta

jednogodišnjih izdanaka.

Setoksidim Nakon pojave korova

0.16-0.53 + 1% uljani

koncentrat

primeniti na izraslu travu-korov čija visina ne prelazi 20 cm. Kod višegodišnjih trava-korova

primeniti jače doze.

Tabela 5: Herbicidi za suzbijanje korova u starijim zasadima maline i preporučena doza aktivne supstance (A) po hektaru.

This publication was made possible through support provided by the Economic Policy and Finance Office, Bureau for Europe and Eurasia, US

Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro, under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. The opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily

reflect the views of the US Agency for International Development.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije