Универзитет у Нишу

Филозофски факултет

Департман за српски језик

Индиректни објекат у делима савремених српских писаца

д и п л о м с к и р а д

Ментор: Кандидат:

проф. др Срето Танасић Невена Димитријевић 1524

Ниш, 2014.

Садржај

Увод......................................................................................................................... 3

Предмет и циљ рада................................................................................................6

Генитив.................................................................................................................... 7

Генитив без предлога............................................................................................. 8

Генитив са предлогом............................................................................................ 10

Датив....................................................................................................................... 12

Слободни датив...................................................................................................... 12

Датив са предлогом................................................................................................ 16

Акузатив.................................................................................................................. 18

Акузатив са предлогом ЗА..................................................................................... 19

Акузатив са предлогом НА.................................................................................... 21

Акузатив са предлогом У....................................................................................... 25

Инструментал.......................................................................................................... 27

Инструментал без предлога................................................................................... 27

Инструментал са предлогом НАД......................................................................... 30

Инструментал са предлогом СА............................................................................ 31

Инструментал са предлогом ЗА..............................................................................34

Локатив..................................................................................................................... 35

Локатив са предлогом О......................................................................................... 35

Локатив са предлогом У.......................................................................................... 37

Локатив са предлогом ПО....................................................................................... 38

Локатив са предлогом НА....................................................................................... 39

Закључак.....................................................................................................................41

Литература................................................................................................................. 42

2

Увод

За означавање различитих односа у реченици употребљавају се поједини облици имена, тј. падежи. Међутим, има много више тих односа него што у језику има падежних облика. Зато се појединим овим облицима означава по неколико сродних односа. У српском језику се сви односи казују са пет различитих падежних облика, а то су генитив, датив, акузатив, инструментал и локатив. Поред ових пет падежа, наш језик има још два, номинатив и вокатив. Праве падеже који означавају односе међу речима називамо зависним падежима, што они и јесу, јер увек зависе од неке друге речи у реченици коју одређују или допуњују. Номинатив и вокатив су, мађутим, именски облици који не зависе ни од једне друге речи у реченици, па се зато називају независни падежи. Номинатив и вокатив као посебни облици, имају своју функцију у реченици (номинатив) или ван реченице (вокатив). И поред тога што не означавају никакав однос према другим речима, јер нису зависни од других речи, ови падежи имају свој, најчешће посебан облик и своју језичку функцију у језику, па се зато с разлогом увршћују у падеже, иако не означавају никакав однос према другим речима. (Стевановић ,1989, 160 - 164) Полазећи од реченице као предикатске структуре у којој тзв. централне позиције чине граматички субјекат и директни беспредлошки објекат, падежи се могу поделити на централне и периферне. Номинатив, акузатив и генитив могу да искажу централна синтаксичка значења – номинатив субјекат, а акузатив и генитив директни објекат, па се у том смислу могу назвати централним падежима; датив, инструментал и локатив се не могу наћи у тим позицијама, па их називамо периферним. Централни падежи не морају увек изражавати централна значења, односно, централност не мора бити стално обележје датих падежа, док периферност мора. Важну улогу у функционисању падежног система имају обележја директивности и обухватности. Акузатив из групе централних и датив из групе периферних имају обележје директивности (усмерености), а генитив из групе централних и локатив из периферних падежа, имају обележје обухватности. Дакле, акузатив и датив су опозициони парњаци (централни / периферни ) са обележјем директивности, док су генитив и локатив опозициони парњаци са обележјем обухватности. Номинатив и

3

инструментал као преостали опозициони пар, немају посебног обележја. (Пипер и други, 2005, стр. 120-121)Падежни облик у српском језику остварује се као:1. слободни падежни облик,2. падеж везан предлогом,3. падеж везан обавезним детерминатором и4. падеж везан предлогом и обавезним детерминатором. У слободном падежном облику могу се наћи номинатив, генитив, датив, акузатив и инструментал, када се нађу у функцији субјекта или беспредлошког објекта. Дакле, сви сем локатива који се не може наћи ни у једној од ових функција. У овом случају, наставак је једини показатељ падежног облика. Код падежа који стоје са предлогом, поред наставка који је показатељ падежног облика, јавља се и предлог у истој функцији. Није ретка појава да један предлог стоји уз два, па и три падежа, односно у конструкцији са разним падежима један предлог може имати различита значења, па предлоге можемо поделити на истозначне и хомонимичне. Генитив се комбинује са највећим бројем предлога, а датив са најмањим. Што се тиче обавезног детерминатора, у овој функцији најчешће се јављају придеви, затим заменице, прилози и други падежни облици.Везани падежи могу се поделити у две групе - падежи контакта и падежи конексије. Падежи контакта су датив, акузатив и локатив, јер се помоћу њих конкретизује природа контакта који се предикацијом успоставља са појмом у датом падежном облику. Падежи конексије су генитив и инструментал, чија је употреба условљена представом о повезивању два појма. Слободне падежне форме могу остварити директан однос са предикатом, у позицијама субјекта, директног и индиректног беспредлошког објекта. Номинатив се остварује искључиво као слободан падежни облик, док се локатив остварује искључиво као везани. Датив се претежно реализује као слободни, а ређе као падеж везан предлогом. Генитив, акузатив и инструментал се могу реализовати у сва четири лика. И слободни падежи и они везани предлогом могу имати објекатско значење. Акузатив у слободној форми изражава прави, директни објекат, а у тој функцији може се наћи и слободни генитив. Падежни облици са предлозима, јављају се у служби индиректног објекта. Индиректни објекат се може везати за глагол и преко директног, правог објекта, код глагола комплексне рекције, који захтевају две допуне (позајмити некоме нешто). У служби индиректног објекта могу се наћи сви зависни падежи сем слободног акузатива. (Ивић М, 1983, 197-205)

4

Номинатив је именски облик у коме стоји име покретача и вршиоца глаголске радње, носиоца стања или особине која се износи у реченици. Тај облик је независтан од осталих речи, а све друге речи у реченици су зависне од њега. Вокатв је облик у који се ставља име онога коме хоће да се скрене пажња на нешто што се у реченици износи и којим се неко дозива. Вокатив нема никакве непосредне везе с било којим делом реченице. Зато се он од њих, као и свака друга уметнута реч, одваја запетама. (Стевановић, 1957, 340)

5

Циљ рада

Циљ рада је да прикаже учесталост коришћења падежних облика у функцији индиректног објекта код писаца чија су дела узета за прикупљање грађе, као и коришћење тих падежних облика уз одређене глаголе. За прикупљање грађе узела сам романе Хазарски речник М. Павића, Чедомир Илић М. Ускоковића и Мансарда Д. Киша. Романи су из различитих временских раздобља, како бих добила потпунију слику о исказивању индиректног објекта у књижевности XX века. Иако је роман Чедомир Илић написан 1914. године, у њему је обрађена и данас актуелна тема – тема дошљака из мале средине у велику и њихово прилагођавање и сналажење у њој. Ово је у исти мах и љубавни и социјални роман, с обзиром на то да се у њему преплићу љубав и неверство, револуционарне идеје, политичка неодлучност, духовна и морална пропаст... Сатирична поема - роман Мансарда, прво дело Данила Киша, написана је средином XX века, 1962. О овом роману је сам писац рекао да се у њему налази талог искуства који ће се наћи и у његовим каснијим књигама, које су покушај тражења пишчеве личности, унутрашњег ЈА. Хазарски речник, најпознатији роман Милорада Павића, овјављен је 1984. и исте године добио НИН- ову награду, а десетак година касније и награду за роман деценије. Роман је преведен на неколико језика, укључујући и кинески. Написан je у виду лексикона, што омогућава читаоцу да чита како он жели – редом, од позади, од средине. На основу ових романа и уз помоћ стручне литературе, покушаћу да што прецизније и тачније направим класификацију падежних облика у функцији индиректог објекта у овим делима. Такође, на основу сакупљене грађе упоредићу ова дела по томе колико се у њима јављају падежи индиректног објекта, као и по томе има ли међу делима разлике у погледу употребе појединих падежа у овој функцији.

ГЕНИТИВ6

Генитив је облик у коме стоји име појма који само делимично обухвата глаголска радња, кога се нешто тиче, од кога потиче, или коме припада оно што означава реч уз коју долази. Он је по свом значењу најсложенији, а по функцији најобухватнији падеж. Генитив има три основна значења, а то су значење партитивности, аблативности и посесивности. Партитивни генитив је генитив у коме стоји име појма који само делимично обухвата глаголска радња или га се нешто само додирује. Аблативним генитивом називамо генитив у коме стоји име појма од кога нешто потиче, од кога се нешто одваја и удаљава. Посесивни генитив је облик генитива у коме стоји име појма коме нешто припада. (Стевановић, 1989, 165)

Генитив спада у групу централних падежа с обзиром на то да у реченици може бити у служби директног беспредлошког објекта, а то је једна од централних синтаксичких позиција. Спада у групу падежа конексије. Зависно од значења и функције, генитив се појављује у сва четири структурна лика - као слободан падеж, као падеж везан предлогом, као падеж са обавезним детерминатором и као падеж везан и предлогом и обавезним детерминатором. (Пипер и други, 2005, 127)

Генитив без предлога

7

Генитив без предлога углавном има функцију правог објекта, кад се јавља уз глаголе или придеве. У функцији индиректног објекта уз глаголе са морфемом СЕ, генитив без предлога нема могућност замене са слободним акузативом. Такви примери јављају се уз глаголе типа дотаћи се, дочепати се, дохватити се. (Пипер и други, 2005, 134) Његова вика није се дотицала ситних слабости и рачуна. (Милутин Ускоковић, 43) Они се дохватише шешира и изађоше на улицу. (М.Ускоковић, 62)

Према Пиперовој Синтакси савременог српског језика, генитив без предлога у функцији индиректног објекта стоји и уз тзв. медијалне глаголе, по правилу са морфемом СЕ и значењем психолошког дистанцирања: (Пипер и други, 2005, 135)

Мада је био висок чиновник, није се могао отрести простачких склоности сељачког сина. (М. Ускоковић, 76) Покушавала је да се отресе те мисли, која ју је опседала, али је глас Чедомиров звонио у њеним ушима... (М. Ускоковић, 27) Покушавала је да се отресе те узбуђености. (М. Ускоковић, 27)

Ови и слични глаголи истовремено могу бити и глаголи непотпуне семантике са обавезно експлицираном објекатском допуном. То су глаголи типа одрећи се, ослободити се, клонити се. (Пипер и други, 2005, 135)

Па, забога, козороги, нисам ли ти сто пута рекао да ја пишем зато да бих се ослободио свог егоизма. (Данило Киш, 37) Заправо на шта си мислио: ослободити се првог лица или првог хица? (Д. Киш, 20) -Одреци се наследства- говорила је... (М. Ускоковић, 21) Треба храбро поћи ка идеалу нове жене, јер нама требају жене на висини наших дана, ослобођене свих предрасуда... (М.Ускоковић, 25)1

А код М. Павића се јавља и пример генитива који стоји уз глагол ослободити, који се јавља без морфеме СЕ, у смислу ослободити некога/нешто нечега:

1 У последњем примеру генитив без предлога у функцији индиректног објектастоји уз трпни глаголски придев.

8

Једини начин да кир Аврам ослободи ропства своје снове да нађе тог туђинца... (Милорад Павић, 55)2

Слободни генитив у функцији даљег објекта стоји уз медијалне глаголе по правилу са морфемом СЕ с обележјем партитивности (доности) типа најести се, зажелети се, напити се... ( Пипер и други, 2005, 134)

Сачекао је март, најео се дрењина, и позвао Калину да прошетају крај Дунава. (М. Павић, 45) ... и празну не пуштах никоју сенку да се напије крви пре него пророке питах... (М. Павић, 47) Ужелела сам се Београда, бога ми! (М. Ускоковић, 63)

Генитив без предлога у функцији даљег објекта јавља се и уз глаголе сећања: (Стевановић, 1989, 195)

Сећаш ли се оног нашег разговора на мансарди? (Д. Киш, 27) Тада се сети великих планова Радојевих и целог његовог говора на Моравинској обали. (М. Ускоковић, 113) Одједном, такорећи, она се присети свог гласа. (Д. Киш, 43)

Уз глаголе неугодног осећања:

Бојим се возова. (Д. Киш, 11) Није се морала бојати својих наставница. (М. Ускоковић, 65) Гадио сам се својих руку, својих уста. (Д. Киш, 68)

Уз глаголе се значењем дотицања:

...окрену се нагло на здравој пети, дохвати се отворених врата и,поклецнувши само једанпут својом хромом ногом, већ беше у другојсоби. (М. Ускоковић, 13)Сутрадан сам средио мансарду и поново се латио своје лауте.(Д. Киш, 43) Придев пун такође захтева допуну у генитиву, јер се пуно постаје увек узимањем, одосно добијањем дела одога што значи име допуне : (Стевановић, 1989, стр. 199) Очи су јој биле пуне суза. (М. Ускоковић, 98) Гробље је пуно поломљених грнчарских судова с урезаним менорама. 2 Уз овај глагол јавља се, поред индиректног објекта, и директни објекат у акузативу без предлога, што је у овом случају синтагма своје снове. Таква употреба овога глагопла регуларна је у књижевном језику.

9

(М. Павић, 66)

Генитив са предлогом

Односи који се казују падежима не означавају се увек њима самима, већ се често за означавање тих односа употребљавају поједини падежи са предлозима, који се са њима по свом значењу слажу. С генитивом се слажу предлози који и сами означавају одвајање, додиривање или нешто слично. Највећи број предлога нашег језика има неко од ових значења. Највише њих се, дакле, слаже са генитивом. (Стевановић, 1957, 349) Генитив са предлогом, при вршењу функције индиректног објекта, стоји са предлогом ОД. На пример, код глагола типа одговарати (се), одвраћати, тј. довести субјекат у неку ситуацију против своје воље:

Тако се каган одврати од Јеврејина и поново нађе да су најисправнији разлози Константина филозофа. (М. Павић, 83)

Уз неке глаголе са морфемом СЕ- уздржати се, разликовати се:

Каја се опет изненади, али се уздржа од заједљивости и одговори мирно. (М. Ускоковић, 28) Младић се не могаде уздржати од једног покрета. (М. Ускоковић, 38) Он се разликовао од осталих трговаца по томе што се није вајкао. (М. Ускоковић, 38) Нису се много разликовали од осталих хазарских огледала. (М. Павић, 34)

У конструкцијама добити, чути или научити од некога нешто:

10

То сам добио од једног урођеника. (Д. Киш, 39) Ту песму ниси чуо од мене. (Д. Киш, 35) Међу њима је било доста Солуњана и Константин је учио од људи који су били истакнути противници икона. (М. Павић, 67)

Јављају се примери и уз неке друге глаголе као што су очекивати, одвојити се, сакрити :

Наша интелигенција се одвојила од народа који пати. (М.Ускоковић, 25) Он је од ове крилате речи очекивао све... (М. Ускоковић, 20) Сигурно си зато почео да кријеш од мене своје папире. (Д. Киш, 61) Сем тога, моји родитељи очекују од мене, од моје школе ... од новца , напослетку, који су потрошили на мене. (М. Ускоковић, 28)

Генитив са предлогом ОД, може стајати и уз непроменљиве врсте речи. Код Д. Киша јавља се пример генитива даљег објекта који стоји уз прилог лепо:

Није лепо од њега. (Д. Киш, 19)

ДАТИВ

11

Датив је падеж намене, облик самосталнох речи у коме стоји име појма коме се нешто на било који начин намењује, коме је (или чему је) нешто управљено односно окренуто. (Стевановић, 1989, 359) Датив спада у групу периферних падежа јер се у реченици не може наћи ни у једној од централних синтаксичких позиција. Поред овога, поседује и обележје директивности, односно усмерености. Објекат исказан дативом има карактеристику учесника према коме је радња усмерена тј. има улогу адресата. При томе се та усмереност врши од субјекта ка објекту. Глаголи могу бити прелазни или непрелазни, просте или сложене рекције, а датив може бити у слободној форми или праћен предлозима ПРЕМА и КА. (Пипер и други, 2005, 176-177)

Слободни датив

Слободни датив уз прелазне глаголе сложене рекције као прву допуну добија слободни акузатив у функцији директног објекта, а појам исказан дативом представља објекат намене, упућивања: (Антонић, 2004, 79)

Он узе кајсију и нехотице направи девојци један комплимент. (М.Ускоковић, 14) Такви су једном поверили ствар принцези Атех...(М. Павић, 87) Али је цену свакој шали одређивао другачије. (М. Павић, 101)

У овом примеру, функција синтагме свакој шали, може се тумачити на два начина: а) као неконгруентни атрибут који стоји уз именицу цена б) као индиректни објекат, објекат намене који стоји уз глагол одређивати

12

Датив без предлога стоји уз глаголе противљења:

Стари кујуџија се противио у почетку новотаријама свог сина. (М.Ускоковић, 42) Уз глаголе припадања:

Кућа је некад припадала његовој левоногој баби на коју је био леворук. (М. Павић, 107) То све као да указује да је некропола у Челареву припадала делимично јудаизираним Хазарима. (М. Павић, 66)

Датив у функцији друге рекцијске допуне, поред акузатива, може се појавити, ређе у савременом српском језику, и уз глаголе подучавати, учити, научити (некога нечему). У овом случају, појам у дативу семантички представља предмет радње, односно предмет проучавања, а појам у акузативу објекат намене тј. адресат. Ови глаголи јављају се и код И. Антонић и код Пипера и групе аутора (Пипер и други, 2005, 184)

Сељака треба научити читању и писању. (М. Ускоковић, 46)

Стевановић наводи глаголе типа помоћи/ помагати, сметати, запасти, (по)служити, судити, и каже да када се садржина онога што ти глаголи значе намењује коме, његово име стоји у дативу, а то што му се намењује служи му у корист или на штету. И дативи у функцији допуне тих глагола су дативи користи или штете. (Стевановић, 1989, 363). Ја сам овакве дативе пронашла уз два глагола, а то су помоћи и сметати, и то су примери уз глагол помоћи у већем броју:

Ред је да помогнем мајци. (М. Ускоковић, 24) Место тога, он је прионуо у дућану и лепо помогао сатром Остојићу. (М. Ускоковић, 42) Што си ми помогао да срушим онај споменик од злата, од меса, од месечине. (Д. Киш 56) Принцеза Атех је помогла хебрејском представнику у познатој хазарској полемици... (М. Павић 207) Твоје ми присуство смета у овој поеми о љубави... (Д. Киш 20) Они теже да се упознају, јер им разлике не сметају. (М. Павић 60)

Уз глаголе физиолошких и психолошких стања:

Чудила се тој несаници, покушавала да се отресе те узбуђености. (М. Ускоковић, 27)

13

Или, може бити, рођака завиди рођаку што је великошколац, образован човек, виши од ње. (М. Ускоковић, 29) Завидим ти на вечитој младости. (М. Павић 284) Њено одбијање падало је врло тешко младом студенту. (М.Ускоковић, 71) Бунио се против неправди које су чинили слабијим од себе, смејао се њиховој уображености, вређао их отворено. (М. Ускоковић, 163)

Уз глаголе давања (Стевановић, 1989, 159; Антонић, 2004, 80) :

Дотрчаше однекуд пашини момци с коритом топле воде, окупаше кир-Аврама и предадоше га неком старчићу... (М. Павић, 65) Дао је први златник из своје касе једном трубачу... (М. Павић, 72) Када је на хазарски двор стигло посланство од цара Тиберија са захтевом да се Јустинијан изручи Грцима, овај је још једном побегао и кренуо на престоницу. (М. Павић, 75) Речи које се некоме, усмено или писмено упућују, траже именску допуну у дативу, односно глаголи који значе говорење, исказивање и изражавање допуњују се обликом датива имена појма коме се намењују. (Стевановић, 1989, 360)

Писаћу ти радије о овом крају, о људима у Заливу Делфина. (Д. Киш, 21) Но пре тога да ти испричам како се вршио избор и гласање. (Д. Киш, 26) Све је то Бела испричала Илићу брзо, без везе, задихано... (М. Ускоковић, 10) Тада се кагану јавио један Јеврејин, и рекао да ће решити каганове тешкоће. (М. Павић 85) Нарочито ми је препоручивала да не пушим пре доручка, наште срца. (Д. Киш, 66) ... затим се обрати своме сину... (М. Ускоковић, 13)

И глаголи лагати и саветовати значе говорење, и уз њих, када је потребно казати коме се намењује оно што они значе, име појма који те глаголе допуњује стоји у облику датива. Од претходне групе глагола говорења одвојени су зато што они могу имати допуну и у акузативу без предлога, који би представљао директни објекат. (Стевановић, 1989, 361)3

Писац саветује читаоцу да се не лаћа ове књиге без велике невоље.

3 Ни у једном од ова три романа нисам пронашла пример са глаголом лагати, а само један је пример уз глагол саветовати.

14

(М. Павић, 23)

Датив се јавља у овој функцији и уз многе друге глаголе као што су требати, подавати се, пребацити, одговорити некоме: У стану је имао што треба младом човеку. (М. Ускоковић, 68) Он није био човек који се подаје првом осећању. (М. Ускоковић, 46) - Па кад ћеш ми већ једном доћи? - пребаци Каја своме рођаку. (М. Ускоковић, 24) - Можда је какво посланство - одговори младић самом себи. (М. Ускоковић, 9)

Јавља се и уз придеве драг, мио, довољан, изложен, склон:

Твоја дела нису драга господу, али твоје намере јесу. (М. Павић, 78) Та девојачка школа није довољна модерној жени. (М. Ускоковић, 25) Зато су делфини склони љубави. (Д. Киш, 25) После ове девојке дошао је Младен, бистар дечко, али ленштина, склон свима слабостима простог народа... (М. Ускоковић, 8) Према другим изворима, посланик је био изложен бројним непријатностима. (М. Павић, 77)4

Датив са предлогом

4 У последњем примеру јавља се трпни глаголски придев, изведен од глагола изложити.

15

Уз глаголе кретања и управљености према појму с именом у дативу, често долазе предлози који се својим значењем слажу с овим именским обликом. Таквих предлога у нашем језику има свега неколико, а од њих су најчешћи у употреби предлози К (КА) и ПРЕМА, који се по свом значењу углавном слажу. Разлика међу њима је у томе што први стоји само уз датив, а други се слаже још и са локативом. (Стевановић, 1957, 358) Предлог ПРЕМА, наводи се као елемент предлошког датива. У структури синтаксичко-семантичких јединица дативу са предлогом ПРЕМА, доступне су следеће функције: синтаксичка функција индиректног објекта са семантичком улогом адресата (с напоменом да предлошки индиректни објекат у дативу подразумева одговарајућу лексичку рестрикцију) и функција индиректног објекатског комплемента са семантичком улогом експлицирања значења основног глагола или придева у копулативној предикацији. ( Пипер и други, 2005, 193) Датив са предлогом ПРЕМА стоји уз прелазне глаголе сложене рекције с обележјем усмерености типа осећати/ осетити, показивати, испољити/ испољавати, јавити/ јављати, које овде подразумева поседовање, исказивање или упућивање различитих осећања и расположења која се именују слободним акузативом/ генитивом у функцији директног објекта. Датив овде има функцију индиректног објекта тј. адресата коме су упућена осећања. (Антонић, 2011, 165)

Имали су неког чудног респекта према нашим нечујним корацима, према нашим загрљајима. (Д. Киш, 98) Наравно, имаћу толико обзира према теби да те не описујем. (Д. Киш, 20) Послуга се обазривије понашала према домаћем учитељу. (М. Ускоковић, 124) Илић осети извесно сажаљење према тој размаженој девојчици. (М. Ускоковић, 83) Подозрење према Самуелу Коену и казне које су уследиле, јавише се на више страна одједном и из више разлога. (М. Павић, 240)

У значењу усмеравања одређених осећања, могу се наћи и неки придеви, а примере за то сам пронашла уз придеве равнодушан, нежан и неправичан, немаран:

Чедомир је још давно наслутио да девојка није равнодушна према њему . (М. Ускоковић, 14) Мајка и укућани били су је размазили, те је желела да и Чедомир буде нежан према њој . (М. Ускоковић, 73) Ја сам била неправична према њему. (М. Ускоковић, 94) Сашењка, тако си увек био немаран према мени... (М. Павић,108)

16

Знаш како сам неповерљив према љубавним писмима, а ипак морам да ти пишем. (Д. Киш, 21)

У следећим примерима, датив са предлогом ПРЕМА стоји уз транзитивне глаголе комплексне рекције и комплексне транзитивности с обележјем директивности (усмерености) типа осећати, показати, испољити, изразити и сл. која овде подразумева поседовење, исказивање или упућивање различитих осећања и расположења: дивљење, интересовање, љубав, мржњу, наклоност, (не)поверење, поштовање, сажаљење и сл. која се именују слободним акузативом у синтаксичкој функцији директног објекта. Датив је овде у синтаксичкој функцији индиректног објекта и семантичкој улози адресата коме су упућена осећања. ( Антонић, 2011, 165)

Ћерка која је била на удају, није имала наклоности ни према каквом озбиљном послу. (М. Ускоковић, 82) Затим, чинило му се да ни Бела нема према њему изузетно дубоких осећаја. (М. Ускоковић, 88) Осећала је дубоку захвалност према младом земљаку који се тако нашао у невољи око оца. (М. Ускоковић, 114) Погађао је сву одвратност која ће је обузети према њему, према свим људима, према свему, свему . .. (М. скоковић, 117) Наравно, имаћу толико обзира према теби да те не описујем. (Д. Киш, 20)

Оваква конструкција је допуна глголу или именском изразу којим се казује став, расположење или стање. Та допуна овде открива на кога се односи дотично стање, односно расположење или осећање. (Стевановић, 1989, 378)

Акузатив

17

Акузатив је падеж у коме стоји име појма који потпуно обухвата глаголска радња или га се у целини тиче оно што се износи у реченици тим обликом. У нашем језику, уз све прелазне глаголе, објекат на који радња прелази обично стоји у акузативу. Акузатив је, дакле, падеж објекта. (Стевановић, 1957, 360) Акузатив припада групи централних падежа, јер у реченици може имати службу директног објекта који је једна од централних синтаксичких позиција. Поседује обележје директивности. У зависности од значења и функције, може се јавити у сва четири структурна лика - као слободни падежни облик, као падеж везан предлогом, као падеж везан обавезним детерминатором и као падеж везан и предлогом и обавезним детерминатором. ( Пипер и други, 2005, 195) Акузатив је падеж који се чешће од свих осталих падежа употребљава у служби допуне; њиме се допуњују глаголи и изрази од којих он зависи. Тако радња означена прелазним глаголима обухвата појам правог објекта (чије име стоји у акузативу без предлога) на коме се она врши. Зато овај падеж и називамо падежом правог објекта. (Стевановић, 1957, 358) Као објекатска допуна, предлошки акузатив представља део предметног садржаја који је конкретне или апстрактне природе, која егзистира ван дате ситуације и независно од њеног носиоца, али се у односу на њих понаша као обавезни учесник у реализацији одређене активности, или је сама заступа, повезујући се на тај начин и са управном радњом и њеним носиоцем. Дати појам у акузативу се понаша као индиректни објекат. (Арсенијевић, 2011, 145) У највећем броју забележених примера објекатску улогу имају акузативне конструкције са три предлошка решења: У, НА, ЗА.

Акузатив са предлогом ЗА

18

Поред најфреквентнијег значења намене акузативна конструкција са предлогом ЗА значи још и предмет интересовања или бриге, а заступа и објекатско значење. Такви су примери уз глаголе бринути се, занимати се. (Пипер и други, 2005, 203; Арсенијевић, 2011, 149)

Не може се закључити колико се занима за жене. (М. Павић, 40) За скандалозну страну тог догађаја бринуо се Младен, који је вукао свог учитеља за рукав... (М. Ускоковић, 10)

По Н. Арсенијевић, појавом садржајне допуне праћена је и тематска допуна у акузативу уз глаголе као што су чути и знати:

Она се питала шта би мислио њен отац да је сазнао за посету младићеву. (М. Ускоковић, 113) А ви сте, судећи по саопштењу које ћете нам прочитати, још како чули за Хазаре . (М. Павић, 287) Села у којима се никад није се знало за оскудицу, боре се сад за насушни хлеб. (М. Ускоковић, 44)5

Акузатив са предлогом ЗА стоји уз глаголе типа (за)везати, држати, хватати, узимати: (Пипер и други, 2005, 206)

Међутим, ви сте за народне масе везани хиљадама многоструких задатака. (М. Павић, 40) Ако ваше јаје заиста има ту вредност, зашто га не задржите за себе? (М. Павић, 119) Младић тога дана кад је месечина најзвонкија узима за руку своју изабраницу и води је на Танга Сихака (Хрид љубави). (Д. Киш, 32)

или уз формално интранзитивне облике ових глагола с морфемом СЕ у функцији индиректног предметног објекта - објекат физичког/ емоционалног контакта:

Напомињао је такође да су се у једном тренутку Грци били везали за тај народ-двојник уместо за праве Хазаре и то у раздобљу које покрива осма велика хазарска година. (М. Павић, 76)

5 Овде имамо пример обезличене реченице, у којој је присуство субјекта онемогућено увођењем елемента СЕ, али у којој се свакако јавља индиректни објекат у акузативу.

19

... ја сам већ прилепио своје усне за њене... (Д. Киш, 5)6

Акузатив са предлогом ЗА уз прелазне глаголе са слободним акузативом у служби директног објекта, у функцији је индиректног пропозиционог објекта - објекта намене. (Пипер и други, 2005, 205)

Тако се може објаснити и легенда према којој је принцеза Атех имала друго лице за сваког учесника у хазарској полемици. (М. Павић, 32) Врачара има засебан сто за Бранковића у свом станишту и на тај сто баци нову карту кад год се напољу промени ветар. (М. Павић, 41) Била је пуна хвале за младог чиновника. (М. Ускоковић, 21)7

У следећим примерима видећемо да позицију управног члана заузимају глаголи комуникације - говорити, казати, питати, тврдити, уз које увек иде акузатив са предлогом ЗА: (Арсенијевић 2011, 150)

Срби кажу за њега да воли свој крај и да је свећа и со својима, али он има чудних мана... (М. Павић, 40) Изненадило га је што га госпођица пита за мишљење... (М. Ускоковић, 78) Тврде за тебе да си срећан човек. (М. Ускоковић, 106) Од тада се за ердељске Бранковиће говори да лажу на влашком, да ћуте на грчком... (М. Павић, 35)

Акузатив са предлогом ЗА у функцији даљег објекта може стајати и уз неке друге глаголе:

Он држи међу слугама Србе, Румуне, Грке и Копте, а недавно је узео неког Турчина из Анадолије за слугу. (М. Павић, 40) ...те га је Илић подучавао за скромну награду . (М. Ускоковић, 8) То је за Хазаре значило време кад је човек најнеотпорнији. (М. Павић, 31 )

Акузатив са предлогом НА

6 Овде имамо пример и са слободним акузативом у функцији директног објекта.7 Директни објекат овде се јавља уз трпни глаголски придев, а индиректни објекат се јавља у служби објекта намене.

20

Акузатив са предлогом НА стоји уз глаголе мислити, помислити, а у смислу: (Арсенијевић, 2011, 146)

а) усмерити мисли на некога/нешто:

А кад ти једног дана твоја срећа допусти да мислиш на оно што је прошло, сети ме се по ономе што је лепо било у мени. (М. Ускоковић52) Нисмо ли рекли кад препуниш чашу, помисли на кристал и бежи. (Д. Киш, 27) Мислио сам на Еуридику. (Д. Киш, 67) Да нисам рекао, сад не бих ни мислио на све то. (Д. Киш, 5)

б) односити се на некога/нешто:

Знаш добро да нисам мислио на фабулу, него на атмосферу. (Д. Киш, 37) Ја на то питање нисам мислио. (М. Ускоковић, 78)

в) водити рачуна о некоме/нечему:

Поред бриге за личну будућност, он је мислио и на будућност Србије. (М. Ускоковић, 52) Ја се чудим како на то раније нисмо мислили. (М. Ускоковић, 70)

Уз глагол заборавити, Нада Арсенијевић наводи три акузативне форме: слободну, везану за предлог и везану за предлог и детерминатор. (Арсенијевић, 2003, 147) Слободни акузатив, који је овде и функцији директног објекта, заступа појам који је потпуно обухваћен процесом заборављања:

Други не заборављају своје мртве, а зар ми живи да се заборавимо? (М. Ускоковић, 156)

Форма акузатива са предлогом јавља се у ситуацији када је реч о управљености глаголске радње уз временску ограниченост:

Она се мирила са том вароши, заборавила је на рђаве часове које је у њој доживела... (М. Ускоковић, 152)

21

Акузатив са предлогом НА стоји уз глаголе којима се изражава негативна емоционална реакција: (Арсенијевић, 2011, 149)

Ако се љутиш на цео свет, то није разлог. (Д. Киш, 56) Његов отац, кујунџија Марко, јако се наљутио због тога на свог сина и хтео га убити. (М. Ускоковић, 41)

Уз глаголе жалити се, пожалити се у смислу обратити се некоме изражавајући незадовољство према некоме/нечему: (Арсенијевић, 2011, 153)

Свак се жали на своје стање. (М. Ускоковић, 149) Кад би пак био рђаве воље, жалио се на реуматизам у десном колену, који је добио на робији и грдио свог сина. (М. Ускоковић, 80)

Уз глаголе типа гледати, мотрити и сл. у смислу: (Арсенијевић, 2011, 155)

а) односити се према нечему да одређен начин:

Не, не гледајте на ту ситницу, на новац. (М. Ускоковић, 25)

б) у смислу управљања чула вида:

-Larron значи лопужа- рече златар не дижући очи на мене. (Д. Киш,11) Стезао је руку Анадолца у својој и крадом мотрио на све присутне. (М. Павић, 57)

Такође, акузатив са предлогом НА стоји уз глагол рачунати, у смислу ослонити се на некога, тражити подршку: (Арсенијевић, 2011, 159)

Рачунали смо на људску лакомост. (Д. Киш, 86) ...са уживањем би рачунао на први од месеца, кад се прима плата. (М. Ускоковић, 175)

Н. Арсенијевић наводи следеће групе глегола уз које стоји акузатив са предлогом НА:

обазирати се, обратити пажњу:

Тада је Методије скренуо пажњу брату на четири крчага која су

22

стајала у прозору њихове ћелије... (М. Павић, 70) Нисам у то време обраћао пажњу на возове. (Киш, 11)

пристати, прихватити нечији предлог:

Боље је пристати на живот, пустити се у њега. (М. Ускоковић, 167) ... узвратио сам не пристајући више на његове игре... (М. Павић, 118)

утицати, деловати:

Смрт је јако утицала на рањену девојкину душу. (М. Ускоковић, 142) Он није био приметио дубоки утисак који је на њу био учинио. (М. Ускоковић, 157)

навикнути се, навићи се:

Он се већ био навикао на љубак додир тога девојчета. (М. Ускоковић, 38) Али, испоставило се да се на икону Богородице могао навићи, али на Богородицу не. (М. Павић, 33) Навикла сам се на своје мисли као на своје хаљине. (М. Павић, 33) Јеси ли се свикла на наш живот? (М. Ускоковић, 148)

Наићи, налетети, натрчати у смислу срести се случајно са неким, односно наћи нешто:

...а тамо, уместо својега, наиђе на хебрејски Шеол или на хришћански Хад где ћу га ја дочекати. (М. Павић, 60) Уместо на Иблиса, налетеће на Луцифера. (М. Павић, 60)

показати, скренути нечију пажњу на некога/нешто:

Филозоф, пак, показујући на кагана и првог његовог саветника рече... (М. Павић, 80) -Ах, ево га! - додаде млада жена и показа руком на једног развијеног дерана... (М. Ускоковић, 148)

Потом се Никон Севаст окрете прозору и показа четком кроз окно на њиву пред Никољем...(М. Павић, 99)

личити, подсећати на некога/нешто:

Улице изроване због неких општинских радова, личиле су на низове

23

ископаних рака . (М. Ускоковић, 55) Бдео је загледан у сребрнасте крошње дрвећа на Босфору, које личе на клобуке дима. (М. Павић, 78) Укус ваниле подсетио ме на њена уста. (Д. Киш, 70)

Пипер наводи и тзв. објекат ослонца, са значењем објекта уз који нешто пријања. (Пипер и други, 2005, 207)

... наслони се на дрвену држалицу и изгуби се... (М. Ускоковић, 143) Анри Поенкаре ослања се у геометрији више на осећање него на разум. (М. Ускоковић, 182)

Акузатив са предлогом НА, као индиректни објекат, стоји и уз многе друге глаголе:

Илић погну главу и спреми се на пљусак грдњи. (М. Ускоковић, 85) Он не уме да стави тачку на разговор... (М. Павић, 40) Сад могу да пређем на тежи део задатка. (М. Павић, 50)

и уз неке придеве:

Не треба бити осетљив на неприлике у животу. (М. Ускоковић, 174) Наша мисао је љубоморна на туђу мисао... (М. Павић, 89)

Акузатив са предлогом У

24

Акузатив са овим предлогом стоји уз глагол веровати са значењем: (Арсенијевић, 2011, 158)

а) сматрати да је нешто истинито

Кад бих и поверовао у вашу причу, зашто бих куповао дан који већ имам? (М. Павић, 118) Да смо, затим, и трунчице веровали у загробни живот, знам да бисмо се убили онда. (Д. Киш, 28)

б) полагати наде у некога:

Она је веровала у њих, у њино брзо остварење, у њихов велики принцип... (М. Ускоковић, 66) Полагао је последњих година велике и неразумљиве наде у разрешење свог случаја... (М. Павић, 103) Људи су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе. (М. Ускоковић, 109) Мајстор се надао бар у сина, да ће изаћи на пут... (М. Ускоковић, 41)

Код глагола гледати, погледати допуне у акузативу са предлогом У најчешће означавају објекат који је уједно и локализатор погледа. (Арсенијевић, 2011, 155)

...који је гледао у мртве, а не у живе. (М. Павић, 63) Ја у углачаном бакру својих вратница гледам у његово лице... (М. Павић, 88)

Загледати, завиривати, буљити, бленути: (Арсенијевић, 2011, 157)

И други пут немој да завирујеш у моје папире. (Д. Киш, 61) Она се зачас загледа у луткино лице... (Д. Киш, 13) Лежала је на леђима у свелом лишћу, загледана у тамно ноћно небо. (Д. Киш, 13)

Ту смо данима, тј. ноћима, буљили у звезде и откривали неке за нас још непознате галаксије. (Д. Киш, 16)

Како наводи Н. Арсенијевић, уз глагол заљубити се, увек иде поменута конструкција: (Арсенијевић, 2003, 150)

Причају да се у тебе заљубљују министарке или њихове ћерке.

25

(М. Ускоковић, 106)

Као и уз неке друге глаголе:

Како сам се себично уживео у своју нову улогу. (Д. Киш, 48) Он се малко уозбиљи, затим прасну у смех. (Д. Киш, 61) Они не спадају у моју надлежност... (Д. Киш, 108) То осећање прогонства прелазило је у неку врсту фикс-идеје, море, мучног лудила. (М. Ускоковић, 73) Ја уопште не свирам у чело. (М. Павић, 117)

Уз глагол кладити се у нешто:

Кладио бих се у живот да више не знаш о чему си почео. (Д. Киш, 54)

и уз неке придеве, у овом сучају трпни глаголски придев:

Иза њих су се шаренеле две покретне стражаре од дасака, обојене у српску тробојку... (М. Ускоковић, 8)

Инструментал

26

Инструментал је падеж у коме стоји име оруђа или средства којим се врши радња и и ме појма у чијој заједници се врши радња. (Стевановић, 1957, 367) Инструментал припада групи периферних падежа. Поред овог, нема ни једно друго обележје, што га ставља у позицију директног корелата номинативу из групе централних падежа. Може се појавити у сва четири структурна лика. Спада у тзв. падеже конексије. (Пипер и други, 2005,242) Инструменталом је обележен сваки појам, искључујући субјекат, који у тренутку вршења глаголске радње, а у вези с њом, бива обухваћен кретањем (а да није при том њен циљ) или стањем или постаје представник извесног својства. (Ивић М, 1954) Као падеж средства и друштва, инструментал у реченици може вршити функцију индиректног објекта, и то стојећи самосатално или са предлогом.

Инструментал без предлога

Обликом инструментала без предлога означава се предмет (појам) помоћу кога се врши радња, тј. који служи као средство или одуђе за вршење радње. Право оруђе за вршење радње имамо у облицима инструментала којим се означава било предмет намењен вршењу одређене радње, било друго шта чиме се дотична радња случајно врши. Овде се могу сврстати и апстрактни појмови који се метафорички употребљавају у овој функцији. (Стевановић, 1957, 441)

Објекатски однос уз одређене групе глагола изражава се инструменталом без предлога. Такав је пример имамо код Пипера и групе аутора уз глаголе управљања: управљати, (за)владати, господарити, бавити се, служити се...

27

Ви се бавите хазарским азбучником већ деценијама... (М. Павић, 59) ... тај сан је потпуно завладао његовим животом... (М. Павић, 51) Ето, зато се морамо послужити отровом и камом... (Д. Киш, 81)

Као и уз глагол оженити се:

Ту се оженио, подоцкан, ћерком једног поштара. (М. Ускоковић, 16) ...оженио је свог сина Константина кћерком хазарског кагана, Ирином. (М. Павић, 76)

С обзиром на то да се инструментал дефинише као падеж средства, Милка Ивић у својој студији о инструменталу, према улози коју појам у овом падежу има у вршењу, поделила је инструментал „оруђа“ на два основна типа: спроводнички и омогућивачки. Према тој подели инструменталом је исказан спроводник тј. појам подређен субјекту или његов део који врши радњу идентичну са радњом самог субјекта, или омогућивач, појам подређен субјекту који му помаже при остваривању акције на било који начин. Она такође наводи да је очигледна тенденција језика да инструментал „оруђа“ сведе искључиво на спроводничку категорију и да је омогућивачка категорија инструментала данас готово изгубљена. Слободни инструментал јавља се уз глаголе „кретања“ које је такве природе да се при његовом остваривању у кретању налази сам појам у инструменталу, односно, њиме се открива појам који је и сам захваћен вршењем радње коју субјекат остварује. При том се, нјчешће, ради о тзв. појму-органу, делу живог организма који се покреће вољном или рефлексном радњом субјекта-агенса. Оваква функција инструментала односи се, у ствари, на речи са значењем предмета, односно делова тела којима се човек служи при вршењу неке радње. (Ивић М, 1954, 8-120)

Другом руком он је обави око паса. (М. Ускоковић, 100) Када се и последња буба успела уза зид, гурнух ногом гвоздена врата и запевах... (Д. Киш, 17) Или је он показао прстом на велики жути плакат... (Д. Киш, 58) Радња може бити и таква да се врши спонтано, без неког одређеног циља, слична некој физиолошкој радњи.

Она се као мало замисли, па слегну раменима. (Д. Киш, 40) ...храмала око студента, пљескала рукама, пуцала прстима. (М. Ускоковић, 10)

28

По Ивић М, инструментал може стајати уз глаголе који значе стицање неке особине:

Њено се рошаво лице обли шипарачким руменилом. (Д. Киш, 40) Очи му се полако напунише сузама и стидом. (Д. Киш, 41) ...а трепавице јој се облише тамним пелудом. (Д. Киш, 26)

Слично органима, и предмети се у одређеним ситуацијама понашају као спроводници акције, односно средство којим се врши одређена радња, а ти појмови могу бити исказани инструменталом без предлога у функцији даљег објекта, врло често уз глаголе гађати, бацати (се). (Ивић М, 1954, 102)

Хтео се бацити блатом на све што је прошло. (М. Ускоковић, 72) Тешко ономе ко би се у том часу бацио љагом на свемоћ слободе и њене заточенике. (М. Ускоковић, 34) ...и три стрелца су га гађали стрелама. (М. Павић, 105)

Исто значење инструментал има и уз неке друге глаголе, који би у следећим примерима били радити, обдарити, крстити:

...обдарио га је цветном грозницом, оном што се јавља с пролећа, кад ускласају траве и цветови засеју ветар и воду прахом. (М. Павић, 43) Радиш снагом, а не мозгом. (М. Ускоковић, 41) ...те ране крстио је сабљом ... (М. Павић, 102)

И неки други глаголи - јамчити, снабдети, располагати, мучити, својим значењем захтевају инструментал средства као објекат:

Вашим именом и угледом јамчићете за исправност својих поступака. (М. Ускоковић, 69) Но они су ме мучили својим јауцима... (Д. Киш, 11) Он се трудио многим средствима да придобије њену наклоност. (М. Ускоковић, 71) А отац је Петкутина морао снабдети и болешћу... (М. Павић, 43)

Бранковић располаже свим доступним подацима о Ћирилу и Методију... (М. Павић, 54)

Инструментал као глаголска допуна у виду објекта, стоји и уз трпне глаголске придеве:

Та глава је била окружена мирисавом маглом црне косе.

29

(М. Ускоковић, 87) Обележени овим врелим гвожђем сурењивости, они улазе у полкитику и губе своје илузије. (М. Ускоковић, 19) ...били су у њему везани чврстим спонама... (М. Ускоковић, 52) ...његов говор није био окићен социолошким и економским терминима... (М. Ускоковић, 44) Овде се Остојић заустави као опоменут једном унутрашњом примедбом... (М. Ускоковић, 49) После је дошла карта, испуњена јевтиним плавим мастилом које је можда сам газда-Митар правио. (М. Ускоковић, 59) Ишли су по стази посутој шљунком. (М. Ускоковић, 46) У то време смо били толико заузети загрљајима да нисмо обраћали пажњу на тако нешто. (Д. Киш, 9)

Инструментал са предлогом НАД

Инструментал са предлогом НАД јавља се уз глагол бдети: (Пипер и други, 2005, 243)

Коен је био човек којега је Масуди прорекао бдијући над својим хазарским речником. (М. Павић, 176)8

Јавља се уз глаголе типа владати, победити... и уз девербативне именице које су настале од тих и сличних глагола, при чему девербативна именица може заузимати различите позиције у реченици:

А то ови одозго, који владају над свима, добро знају и користе. (М. Павић, 24) ...који имају власт у прстену и моћ над фијуком сабље. (М. Павић, 24)

8 Пример за инструментал са предлогом НАД уз овај глагол пронашла сам једино код Павића.

30

Аргус је задихано цвилео нада мном... (Д. Киш, 87)

Инструментал са предлогом СА

Ово је конструкција која је широко распрострањена у српском језику. Оваква конструкција стоји уз сентенцијално-транзитивне глаголе типа почети, наставити, завршити, прекинути и сл. (Пипер и други, 2005, 244)

Требало је да почнемо са адаптацијом крајем јесени... (Д. Киш, 76) ...престајући са падањем само ноћу, када пада и душа заједно с каменом. (М. Павић, 51) ...и да у исто веме када дође до падања са стуба заврши и с овом другом смрћу . (М. Павић, 262) И Чедомир је прекинуо сваку везу са својом породицом. (М. Ускоковић, 22)9

Уз глаголе срести се, наћи се, састати се, растати се (са неким), представља инструментал друштва. (Ивић М, 1954, 170-172)

Сада је она била сиротица и Бранковић је удесио да се она сретне с њим. (М. Павић, 45) Срео би се с њом. (М. Ускоковић, 71) ...и нађе се са својим вршњацима, децом такође из бољих кућа... (М. Ускоковић, 82) Јер се ви с оним својим риђокосим куросом никако не можете срести све да се он и појави овде у Цариграду. (М. Павић, 60) Бранковић очекује да се једног дана састане с њиме... (М. Павић, 51) Отуда народ верује да се Бранковић састаје с анђелима и вели за

9 У овом примеру јавља се, поред индиректног, и директни објекат у виду акузатива без предлога.

31

њега... (М. Павић, 310) Увече, пошто сам се растао са Осипом, прошетах предграђем... (Д. Киш, 94)

Поред глагола са значењем позитивног односа између појмова, а то би били (по)мирити се, поздравити се, познавати се, забављати се са неким: (Ивић М, 1954, 173)

Ако не можеш да се помириш са чињеницом да Еуридика... (Д. Киш, 83) Али она се морала мирити са стањем ствари... (М. Ускоковић, 29) Упита се да Каја није сурењива што се она познаје са њеним сродником. (М. Ускоковић, 28) А сад, она се забављала с њима, они се забављали с њом... (М. Ускоковић, 72)

јављају се и глаголи са значењем негативних односа - сукобити се/ посвађати, тући се: (Ивић М, 1954, 173)

Вишњин поглед сукоби се са Радојевим очима. (М. Ускоковић, 49) ...где се већ туку Аустријанци са Турцима... (М. Павић, 61) Глаголи говорења говорити, разговарати, шалити се, сложити се са неким, могу имати допуну у виду инструментала друштва:

Ускоро ћу отпочети да говорим са неким пријатељима... (М. Ускоковић, 49) Не шалим се са таквим стварима, знаш добро. (Д. Киш, 62) Тада би Методије схватио да губи време, склапао књигу и разговарао с братом . (М. Павић, 89) ...срео ју је и разговарао с њом. (М. Павић, 139) Потпуно се слажем са тобом . (Д. Киш, 58)

Код М. Ускоковића јавља се и пример глагола разговарати са морфемом СЕ:

Матовић је био пријатан према њему, разговарао се с њим дуго... (М. Ускоковић, 68)

У роману „Чедомир Илић“ налазимо уз глагол верити се, један пример инструментала са предлогом СА:

Верио се са њиховом сусетком, женом из народа, удовицом једног

32

инжињера, бившом дворском дамом своје мајке, старијом од себе десет година. (М. Ускоковић, 9)

Примери овог инструментала јављају се уз глаголе пољубити, заменити, поклапати се, (у)поредити, погодити/нагодити се са неким/ нечим:

Пољубио се са сопственим ликом... (М. Павић, 59) Заменила је с непознатом особом у коју се претварала... (М. Павић, 52) Вишња је слушала ове речи које су се чудно поклапале са оним нечим новим што јој је надирало у душу. (М. Ускоковић, 34) Када ју је много година касније у хазарској полемици поредио са служинчади из каганове пратње, упоредио ју је с човеком, а не са женом. (М. Павић, 69) Погодио сам се са једним сељаком да му преко зиме чувам краве на острву. (Д. Киш, 89) Тада се каган окренуо Грцима, склопио са њима нови савез и узео њихову веру као своју. (М. Павић, 86)

Срећемо и следеће примере уз неке друге глаголе, као што су дружити се, бити, односно проводити време или живети са неким:

Данас сам био са урођеницима у лову на делфине. (Д. Киш, 29) Илић се није дружио са првом врстом својих вршњака. (М. Ускоковић, 19) Она је била провела готово цело детињство са њом и њеним братом Радојем. (М. Ускоковић, 40) ...полажу много на беседништво, и живе, скривено по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом . (М. Ускоковић, 19) ...па како ови заједно са њима живети не могу, беже од њих напоље. (М. Павић, 81)

Инструментал са предлогом ЗА

У функцији допуне, инструментал са предлогом ЗА је обично допуна глагола, односно глаголских именица, којима се означава расположење

33

или стремљење за чим. Инструментал са предлогом ЗА је ту, као и акузатив са овим предлогом, најчешће неправи објекат. (Стевановић, 1989, 464)

За стопама твојим тулипани туже. (Д. Киш, 16) Девојка је за оцем плакала у потоцима... (М. Павић 45) Једно женсако срце куцало је за њим. (М. Ускоковић, 60)

Од ових се врло мало разликују случајеви употребе предлога ЗА са инструменталом имена појма који се подржава, који се тражи и жели. (Стевановић, 1989, 464)

Можда они сањају мене, као и ја њих, и жуде за оним што ја знам. (М. Павић, 254) Ко схвати да је његов дом само туђа ноћ...трагаће за правим даном. (М. Павић, 165) ... и настављала и непитана оно што је једном одбила да размотри, одлутавши за својим лепршавим мислима. (М. Павић, 137) ... па ја с правом жудим за другом двојицом као они можда за трећим. (М. Павић, 255)10

Локатив

Локатив припада групи периферних падежа, јер не може у реченици заузети ни једну од тзв. централних синтаксичких позиција. Поред обележја периферности, локатив поседује и обележје обухватности, тако

10 Оваквих примера има доста код Павића, али не и код Киша и Ускоковића.

34

да са дативом чини групу двоструко обележених падежа у систему. Овај падеж спада у падеже контакта јер се њиме конкретизује природа контакта и по тој особини локатив се повезује са предлошким акузативом и предлошким дативом. (Пипер и други, 2005, 273) Локатив је, како и сам његов назив каже, падеж места. Али је, осим тога, често и падеж даљег, неправог објекта. За локатив је карактеристично то што се увек појављује са предлозима, а неки од предлога су О, У, ПО, НА.

Локатив са предлогом О

Татјана Батистић у својој студији о локативу, његову објекатску функцију доводи у везу са предлогом О и то најчешће у синтагмама са глаголима говорења и мишљења. Функцију неправог објекта датој конструкцији приписује и Стевановић.

-Говорио сам о роговима - рекох поново. (Д. Киш, 62) ... није хтео причати о сиротињи свога оца. (М. Ускоковић, 42) Говори се само о сељаку. (М. Ускоковић, 35) Они су седели тако, јели кајсије, говорили о професору Матовићу, о новој политичкој ситуацији, о будућности која чека замљу. (М. Ускоковић,13)

У Синтакси савременог српског језика П. Пипера и групе аутора, наводи се да се локатив са предлогом О јавља са слободним дативом у позицији прве рекцијске допуне у функцији индиректног објекта, уз глаголе говорити, причати. (Пипер и други, 2005, 277)

Они ће му причати о много чему, о много кому, па и о њему, Илићу...(М. Ускоковић, 53)

35

Изгледа да до сада није о томе причао никоме... (Д. Киш, 68) ... да је том приликом хазарски каган својим гостима објаснио понешто о секти ловаца на снове. (М. Павић, 90) Теби првој о њој казујем... (М. Ускоковић, 4) -Говорио сам о роговима - рекох поново. -О твојим и о мојим.“ (Д. Киш, 55)

Што се тиче глагола мишљења, примери уз локатив са предлогом О су следећи:

Нека о том упозорењу размисли наш Масуди. (М. Павић, 58) У последње време, понекад сам размишљао о слободи. (Д. Киш, 47) ...увек прерано престанем да мислим о свакој ствари. (М. Павић, 55) Тамо ћу размислити о свему. (Д. Киш, 83)

Локатив са предлогом О стоји уз глаголе просте прелазности типа чути, знати, слушати, писати, обавестити (се), питати (се):(Пипер и други, 2005, 277)

Млади човек није хтео да чује о тој операцији која би га лишила очевине. (М. Ускоковић, 21) Све што је Чедомир знао о свом претку било је да се борио на Засавици... (М. Ускоковић, 15) Кладио бих се у живот да више не знаш о чему си почео. (Д. Киш, 54) Они су од свог учитеља и пријатеља Фотија, који је био у вези с Хазарима, слушали о том моћном народу... (М. Павић, 89) ...сетио сам се шта сам слушао о мишљењу и доказима извесног научника... (М. Павић, 234) Писаћу ти радије о овом крају, о људима у Заливу Делфина. (М. Ускоковић, 43)

Илић је писао о ситним догађајима, прочитаним књигама, о Зарији Ристићу и о великим врућинама у Београду. (М. Ускоковић, 60) Није ли се неко међу Грцима или неко међу Јеврејима обавештавао о хришћанском, односно хебрејском мудрацу присутном на оној расправи...(М. Павић, 168) И питао се најзад о томе јесу ли се срела два савременика... (М. Павић, 93)

А реченица може бити и у пасиву:

...Константин Филозоф је тада био упитан о једном обичају који је

36

упознао још код сараценскога калифе у Самари. (Павић, 81)

Локатив са предлогом У

Што се тиче конструкције локатива са предлогом У, пронашла сам примере уз глаголе оскудевати, састојати се, уживати:

Није јој тада измицало да он оскудева понекад у јаким аргументима... (М. Ускоковић, 34) Његова се наука састоји, тврдио је, у давању необичног смисла обичним речима и излагањау врло разумљивих ствари на неразумљив начин. (М. Ускоковић) Тражио је самоћу; уживао у лењом губљењу времена. (М. Ускоковић, 53) Затим ухватити, спречити, видети, са слободним акузативом као првом рекцијском допуном, при чему је акузатив у позицији директног објекта: (Пипер и други, 2005, 278)

Девојка поцрвене сва као да ју је неко ухватио у нечему недопуштеном. (М. Ускоковић, 44) Ништа на свету није било кадро спречити га у његовој борби за народ. (М. Ускоковић, 75) Видео је у томе неку прилику за себе. (М. Павић, 214) Он је у новцу видео силу која учвршћава живот... (М. Ускоковић, 79)

37

Локатив са предлогом ПО

Локатив са предлогом ПО стоји уз прелазне глаголе типа (по)миловати, ударити, тући, лупити, тапкати, (по)чешати, ошинути, лизати, изгазити: (Пипер и други, 2005, 279)

...затим рече милујући га по подбратку. (М. Ускоковић, 122) Миловали су га по њушци, тапкали по сапима. (М. Ускоковић, 184) Тукао ју је расквашеном уздом по губици док није повратила воду из обе грбе... (М. Павић, 175) Рабаджија га удари песницом по њушци. (М. Ускоковић, 184) ...све док ме није један риђи маринац очешао по глави пивском флашом. (Д. Киш, 63) Робинсон ме лупи по челу. (Д. Киш, 85) ...да је могао човека репом по устима ошинути. (М. Павић, 63) ...али ју је ноћу пас лизао по темену... (М. Павић, 111) Треба наћи неко дете да те изгази по леђима. (М. Павић, 111)

Јавља се и пример уз глагол опрљити, у смислу опећи се нечим:

Шибица ме поново опрљи по прстима и нервозно је бацих. (Д. Киш, 99)

У роману „Мансарда“ Данила Киша, уз глагол пребирати по нечему имамо неколико примера:

Као да су прсти сумрака пребирали по жицама. (Д. Киш, 26) Он поче збуњено да пребире по шкољкама. (Д. Киш, 34)

38

На кратком кажипрсту, док је пребирао по јеловнику, блистао се дијамантски прстен избрушен у виду мртвачке главе. (Д. Киш, 75)

Локатив са предлогом НА

Локатив са предлогом НА је, рекла бих, најмање заступљен и најређе се користи у функцији индиректног објекта, с обзиром на то да сам у овим романима пронашла мало примера, и то уз глагол свирати, што се наводи и код Стевановића и код Пипера и група аутора:

Тако смо једне касне зимске вечери имали прилику да чујемо како једна млада жена свира на харфи Дебисијеву „Месечину“. (Д. Киш, 79)11

А код Стевановића се јавља и глагол радити уз који стоји индиректни објекат у локативу са предлогом НА:

Кад би она била његова, неуморно би радио на започетој тези. (М. Ускоковић, 173) Да би утишала своју савест, радила је готово претерано на школским предметима. (М. Ускоковић, 35) На њему он ради неуморно и с нарочитим циљем. (М. Павић, 53) ...који је веома рано радио на откопавањима у Челареву... (М. Павић, 66)

11 Ово је једини пример који сам пронашла уз глагол свирати.

39

Закључак

Како је тема овог рада била индиректни објекат у делима савремених српских писаца, на основу изабраних романа, могу рећи да су готово сви падежни облици у функцији даљег објекта заступљени у делима наших

40

писаца, у мањој или већој мери. Грађу сам прикупила из целих романа Мансарда и Чедомир Илић, који броје стотинак страна, а што се тиче Хазарског речника, примере сам углавном узимала из првог дела, тзв. Црвене књиге, која такође има око сто страна. Најзаступљенији код свих писаца су акузатив и инструментал, нарочито акузатив са предлогом НА и инструментал без предлога, односно инструментал са предлогом СА. Употреба инструментала је уочљивија код М. Павића у Хазарском речнику, док се код М. Ускоковића јавља већи број примера акузатива у функцији даљег објекта у односу на примере са инструменталом у овој функцији. Код Д. Киша је уочљив нешто мањи број оваквих примера, али су и код њега свакако најзаступљенији акузатив и инструментал. Веома фреквентна је и употреба датива и локатива, а нарочито локатива. Датив се у већем броју примера јавља без предлога, што је нарочито уочљиво у Хазарском речнику и Мансарди, где сам за датив са предлогом ПРЕМА у функцији даљег објекта пронашла само неколико примера. Локатив се чешће јавља код М. Ускоковића, мада је та разлика у учесталости употребе овог падежа, у односу на друга два писца занемарљива. Ипак, код свих је најфреквентнија употреба локатива са предлогом О, а најмање је коришћен локатив са предлогом НА, па га тако у Мансарди има у само једној реченици. У функцији индиректног објекта ретко се користи и локатив са предлогом У, кога код Д. Киша уопште и нема, а код М. Павића у само једном примеру. Што се тиче употребе генитива у овој функцији, највећи број примера се јавља код М. Ускоковића, мада и друга два писца не заостају у коришћењу овог падежа. Код сва три писца заступљенији је генитив без предлога. Уопштено, могу рећи да се највећи број падежних облика у функцији даљег објекта, јавља код М. Ускоковића, а најмањи број примера пронашла сам код Д. Киша. Та разлика је видљива при коришћењу свих падежних облика, али рецимо да је најмања код генитива.

Литература:

1. Антонић И, Синтакса и семантика датива, Јужнословенски филолог, бр.60, 2004.

2. Антонић И, Синтакса и семантика предлога ПРЕМА, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, вол. 54, бр. 2, 2011.

41

3. Арсенијевић Н, Транзитивност и падежи објекта у српском језику, Зборник Матице српске за славистику, бр. 71-71, 2007.

4. Арсенијевић Н, Акузатив с предлогом у савременом српском језику, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, вол.54, бр.2, 2011.

5. Ивић М, Значења српскохрватског инструментала и њихов развој, Институт за српски језик и књижњвност, САНУ, Београд, 1954.

6. Ивић М, О структури српскохрватског падежног система, Лингвистички огледи, Библиотека 20.век, Београд

7. Пипер П. и група аутора, Синтакса савременог српског језика, Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, 2005.

8. Стевановић М, Граматика српскохрватског језика, Београдски грфички завод, 1957.

9. Стевановић М, Савремени српскохрватски језик II, Научна књига, Београд, 1989.

Извори:

1. Киш Д, Мансарда, 1962.2. Павић М, Хазарски речник, Нова књига, 2012.3. Ускоковић М, Чедомир Илилћ, Народна књига, 2004.

42

43