UTICAJ SAVREMENIH KOMUNIKACIONIH SISTEMA NA …

Ekonomski izazovi, Godina 4, broj 7, str. 145-168UDK: 007:004]:005.57 Datum prijema rada: 18.02.2015.

Datum prihvatanja rada: 01.04.2015.

UTICAJ SAVREMENIH KOMUNIKACIONIH SISTEMA NAPOSLOVANJE ORGANIZACIJA

Eldin Dobardžić, doc. dr

Univerzitet Privredna Akademija, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžmentNovi Sad, Srbija

[email protected]

ApstraktU ovom radu prikazan je uticaj komunikacija na razvoj savremenih organizacionih sistema.U prvom delu definisane su osnovne pojmovne odrednice koje definišu različite nivoekomuniciranja u jednoj organizaciji. Predstavljen je i uticaj najznačajnih faktora na proceskomuniciranja u savremenoj poslovnoj organizaciji kao i razlike između formalnog ineformalnog komuniciranja. Dalje rad prikazuje uticaj savremenih informatičkih tehnologijana proces komuniciranja u organizaciji. U poslednjem delu rad prikazuje uticaj savremenihkomunikacionih sistema na poslovanje najveće berze u svetu-Njujorške berze kao primerjednog velikog organizacionog i poslovnog sistema.

Ključne reči: organizacija, komunikacija, savremeni

INFLUENCE OF MODERN COMMUNICATION SYSTEMSINTO ORGANIZATIONS MANAGEMENT

AbstractThis paper shows influence of communication on the development of modern organizationalsystems. The first section defines the basic conceptual guidelines which define the differentlevels of communication in an organization. Presented is also the influence of the mostimportant factors in the process of communication in modern business organizations as wellas the differences between formal and informal communication. Further, the paper shows theinfluence of modern information technology in the process of communication inorganization. In the last part, paper shows the influence of modern communication systemsin business of the largest stock exchange in the world-New York Stock Exchange as anexample of a major organizational and business system.

Key words: organization, communication, contemporary

JEL codes: D83

UVOD

Komuniciranje je jedno od najsloženijih, najobuhvatnijih i svakako najdinamičnijihaktivnosti u ljudskom društvu. Nema ni jednog oblika društvene organizacije čijanužna pretpostavka ne bi bilo postojanje komunikacionih procesa. Informaciono-komunikacioni sistem nastao je umnožavanjem kanala koji pospješuju i ubrzavaju

146 | Eldin Dobardžić

ljudsku komunikaciju. Od svoje pojave na planeti Zemlji čovjek je neprestanorazvijao svoje sposobnosti, ali ne manje i sredstva koja su zadovoljavala njegovutemeljnu potrebu za komuniciranjem. Mnoga od tih sredstava nisu kanali koji bispadali u ono što danas smatramo sastavnim delom informaciono-komunikacionogsistema. U te istorijske oblike komunikacionih kanala ubrajaju se razmena itrgovina, saobraćaj, velike migracije ljudi, Komuniciranje među ljudima staro jekoliko i samo ljudsko društvo. Iako pod različitim nazivima komuniciranje se,najpre u okrilju filozofije, izučavalo u drevnoj Kini i staroj Grčkoj, a preko razvojapre svih sociologije i psihologije krajem prošlog veka ona postaje centralna temamnogih društvenih nauka. Različitost tema koje uzima u razmatranje, odintrapsihičkih do makro-komunikacijskih sistema, predstavlja glavni problem sakojima se komunikologija kao sada već zasebna nauka pokušava definisati svojpredmet a ujedno i svoje granice.Istorijski posmatrano, prva faza u razvoju ljudske komunikacije trajala najduže.

Tačnije, trajala je više stotina hiljada godina u kom su se najprimitivniji oblicisporazumevanja izraženi kroz gestikulaciju, neartikulisane krike i mimikutransformisali u govor. Kao druga fazau razvoju informacije i komunikacije smatrase pojava izražavanja i sporazumevanja ljudi putem raznih znakova, crteža, simbola,i sl. Ova faza se javila u doba neolita i trajala je oko 7000 godina. Treća faza urazvoju komunikacije vezuje se za pojavu znakovnih, pisanih simbola koji se mogupodvesti pod alphabet. U pitanju je tzv. sumersko klinasto pismo nastalo uMesopotamiji oko 3000 god.p.n.e. Četvrtu fazu komunikacijskog razvoja označavapojava alfabetskog pisma,odnosno sistema pisanih znakova-slova što je i dan danasosnovni metod i sredstvo pisane komunikacije i sporazumevanja među ljudima.Pismo je predstavljalo pravu revoluciju u procesu komuniciranja i doprinelo jebrzom razvoju nauke, širenju culture i obrazovanja, privrednom progresu i uopštevećem i bržem zbližavanju ljudi. Pismo je omogućilo beleženje govornekomunikacije i nije umanjilo značaj i dominaciju neposrednog govornogsporazumevanja ljudi. Početak intezivnog razvoja informacionih i komunikacijskihaktivnosti posebno se vezuje za pronalazak štamparske prese za masovnoumnožavanje tekstova od strane Johanesa Gutenberga 1440. godine [1].U vremenu u kom danas živimo značaj komunikacija se kvantitativno ne može niizraziti.Sa razvojem sredstava komuniciranja sve veći broj ljudi bez bilo kakvoguticaja koji bi ga stimulisao, uviđa ogroman značaj koji komunikacija ima zasvakodnevni covekov život. Kvalitet odnosa u jednoj zajednici i njena efikasnostzavise od mnogo faktora, ali osnov svega čini komunikacija članova zajednice.Komunikacija između njih samih i prema spoljnjem svet. Način komuniciranja,komunikacioni kanali, pravila komuniciranja mogu biti određeni, manje ili višedetaljno i strogo definisani, i uglavnom i jesu u dobro organizovanim zajedniciama,ali samo od ljudi, pojedinaca zavisi hoće li dobrom međusobnom komunikacijomostvariti veću harmoniju odnosa i bolju efikasnost organizacije. Pravilakomuniciranja mogu biti detaljno regulisana u nekoj organizaciji i svi članovizajednice ih se mogu pridržavati, a da opet izostanu optimalni rezultati -organizacija tehnički dobro funkcioniše i relativno je efikasna, ali bez iskreneposvećenosti svih članova zajednice i otvorene i direktne komunikacije između njihizostaje onaj fini, neuhvatljivi fluid koji atmosferu u jednoj organizaciji čini

Uticaj savremenih komunikacionih sistema na poslovanje organizacije | 147

prijatnom, i za one koji su stalno tu, i za one koje se trenutno nađu. Zato veštinakomuniciranja danas mnogo znači u svim, a naročito u poslovnim odnosima. Danasje usled prave eksplozije usavršenih metoda komuniciranja, praktično nemogućeostati van ovih tokova i tendencija. Shodno tome vek u kome živimo možemoslobodno nazvati i vekom komunikacija. Komunikacija određuje pravac u kom senaš život kreće jer bez komuniciranja savremeni čovek faktičko kao da i ne postoji.U suštini se sve svodi na prikupljanje i emitovanje informacija o stanju itendencijama u okruženju, konkurenciji, ljudima, tako da je pribavljanje iemitovanje informacija postalo jedna od najbitnijih aktivnosti za ostvarenje različitihciljeva. U savremenom svetu onaj ko poseduje monopol nad informacijama, i uz toukoliko ume na pravi način da to iskoristi ima zapravo monopol znanja i upravljanja.A kada neko poseduje monoplo nad znanjem on je automatski obezbedio sebi mestona globalnom polju uspešnih. Svakodnevne promene, a za neke oblasti i trenutnenemoguće je pratiti bez razvijenih informaciono-komunikacionih sistema pa će i uskladu sa tim u radu biti pokazan značaj savremnih komunikacionih sistema taposlovanje sa osvrtom na značaj komunikacija na efikasnost i kvalitet rada najvećeberze u svetu, Njujorške berze.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE

Shvatanje značaja koju komunikacija ima za život čoveka uslovila je razvoj naukekoja se isključivo bavi proučavanjem ove oblasti i koja je danas poznata kaokomunikologija. Komunikologija ima za zadatak da teoretski uz korišćenjepraktičnih rezultata i istraživanja pokaže i objasni značaj komuniciranja. Sam pojamkomunikacije ima različite teorisjke interpretacije među različitim autorima koji sebave ovom problematikom. Tako neki autori komunikaciju definišu kao svakurazmenu za primaoca značajnih informacija u kojoj učestvuju jedan ili višesagovornika [2]. Drugi komunikaciju predstavljaju kao nezamenjiv mehanizamrazmene socijalne, informacione i fizičke materije među ljudima [3]. Ono što jestezajedničko za sve definicije jeste da se komunikacija nesumnjivo odnosi na razmenuinformacija između bilo koje dve strane koje međusobno razmenjuju nekuinformaciju. Informacija je danas za veliki broj kompanija koje posluju u svetu inajvažniji resurs. Onaj ko prvi dođe do ovog resursa nesumnjivo u prednosti nadsvojom konkurencijom. Upravo iz tog razloga značaj komuniciranja u smislurazmene poslovnih informacija ima ogroman značaj i doprinos današnjem velikom ibrzom razvoju celokupne svetske ekonomije. Opšte je prihvaćena činjenica da smoušli u vreme najčvršće i najbrutalnije konkurencije koju pamti poslovni svet. Uposlednjih desetak godina proces ubrzane globalizacije u Evropi i svetu postavio jezahteve za: visokim stepenom poslovne komunikacije, i razvijenom integritetu svakog pojedinca koji je uključen u proces

poslovanja.Ciklični karakter modernog poslovanja neprestano smenjuje cikluse rasta i cikluseopadanja poslovnih aktivnosti. Ciklusi se menjaju a time i načini poslovanja. Uvremenima opadanja i krize proces poslovnog razmišljanja i odlučivanja je drugačiji


nego u časovima ekonomskog procvata. Samo od dobre komunikacije zavisi hoće lipreduzeće duže i stabilnije plivati u vodama rasta i napretka, uspešno odgovarajućina izazove iz okruženja. Najveći neprijatelj uspeha u poslu je strah predkomunikacijom, on je taj koji blokira uspostavljanje kontakata i razmenuinformacija. U takvim slučajevima poslovna izolacija je neizbežna. Utvrđjeno je daformula savremenog poslovnog uspeha sadrži samo 15% znanja i veština, a da jenajveći deo, 85% zapravo umetnost komuniciranja [4].Komunikacija je jedan od ključnih procesa u funkcionisanju ciljno orijentisanihsistema i stoga bilo koji oblik poslovanja pretpostavlja njeno postojanje. Posebnauloga procesa komuniciranja vezuje se za proces, nauku ili profesiju menadžmenta.Ako imamo u vidu da je komunikacija proces razmene informacija između dvaentiteta putem razumljivih simbola a menadžment proces obavljanja, odnosnoizvršavanja funkcija sa ciljem da se na efikasan način obezbede, raspodele i iskoristeljudski napori i fizički resursi kako bi se postigao neki cilj [5], vidimo da susvrsishodnost i komunikabilnost dodirne tačke ovih procesa. S druge strane, svih petosnovnih funkcija menadžmenta: planiranje, organizovanje, kadrovanje, vođenje ikontrolisanje se oslanjaju na proces komuniciranja, te komunikacija mora zauzimaticentralno mesto u analizi organizacija jer su struktura,obim i širina organizacijeskoro u potpunosti determinisani putem komunikacionih tehnika. Komunikacija jeneophodna za uspostavljanje i sprovođenje ciljeva preduzeća, razvoj planova zanjihovo ostvarenje, organizovanje ljudskih i drugih resursa na najuspešniji inajdelotvorniji način, zatim za izbor, razvoj i ocenjivanje članova organizacije, kao iza vođenje, usmeravanje, motivisanje i kreiranje klime u kojoj su ljudi voljni dadoprinose ciljevima. I sama kontrola ostvarenja ciljeva počiva na procesukomunikacije. Zbog toga menadžer mora poznavati proces komuniciranja, osnovneelemente tog procesa, zavisnost tih elemenata i principa funkcionisanja, različitetipove komuniciranja sa prednostima i nedostacima svakog od njih, kao ikomunikacione barijere i načine njihovog otklanjanja. Samo na osnovu ovih znanjamenadžer je sposoban da razvija efikasne kanale komuniciranja ili da povećaefikasnost postojećih u cilju efektivnijeg funkcionisanja sistema u kome upravlja. Topred njega postavlja novu dimenziju odgovornosti za efektivnu komunikaciju. Jednaod kategorija prepreka uspešnoj komunikaciji proizlazi iz prirode organizacionestrukture koja može biti nedovoljno artikulisana organizaciona situacija u kojojorganizaciona struktura i odnosi među ljudima nisu jasno definisani. U ovakvimsituacijama se ne zna ko je nadređen ili podređen, ko je odgovoran za kojeaktivnosti, ili se radi o nedostatku pravih objašnjenja o propisanim kanalima zakomunikaciju, nesporazumu oko ciljeva, nedostatku informacija o ljudima sa kojimatreba sarađivati na problemu. Ključ uspeha organizacionih sistema komunikacijejeste mera do koje oni mogu da obezbede dvosmernu ili trosmernu komunikaciju ida prevaziđu jednosmernu. Menadžer je tu da otkloni sve vrste prepreka ukomunikaciji, odnosno da izabere adekvatan način i puteve komuniciranja, daobezbedi mehanizme povratne sprege i da potpomogne jasno definisanje struktureorganizacije kao preduslova uspešne komunikacije. Poslovna komunikacija sedefiniše i kao namerna razmena ideja, mišljenja i informacija sa ciljnim grupamaputem simbola, signala i slika [6]. Kako bi se postigli ciljevi organizacije, poslovnakomunikacija mora da bude osmišljena kao namerna aktivnost u smislu postojanja


određenog cilja koji je u skladu sa propisanim ciljevima organizacije. Ona bi trebaloda se zasniva na razmeni ideja, mišljenja, instrukcija, informacija, između dvaorganizaciona entiteta, sa sadržajem zavisnim od svrhe i okolnosti. Smatra se dadobra komunikacija može poboljšati organizacioni učinak, učinak menadžmenta injihovo odlučivanje, posvećenost zaposlenih, kao i doprineti organizacionomnapredovanju. Uticaj koji na jedan organizacioni sistem ima okruženje i njegovielementi prikazan je na sledećoj slici:

Slika 1. Grafički prikaz intrakcije organizacionog sistema i elemenata okruženja

Kao što se na slici (1) može videti u savremenom poslovanju svaki organizacionisistem je izložen permanentnom uticaju odgovarajućih faktora koji dolaze izspoljnog okruženja. Neki od tih faktora su zajednički za sve poslovne sisteme dokneki faktori zavise od same delatnosti sistema. Ono što je zajedničko kod svihsistema jeste da se na strani ulaznih i izlaznih veličina nalaze odgovorajućeinformacije. Naravno, sadržaj tih informacija je različit jer se ulaskom uorganizaciju one transformišu i na izlazu imaju potpuno drugačije značenje ivrednost. Upravo iz tog razloga je razvijenost komunikaciono-informacionogsistema danas od presudnog značaja za konkurentsku prednost jednog poslovnogsistema u odnosu na drugi. Da bi jedna organizacija danas uopšte mogla i dafunkcioniše, jedan od osnovnih uslova je da u njoj samoj i njenom okruženju,egzistira komuniciranje. Generalno gledano u svakom poslovnom sistemu postoje 2osnovna nivoa (segmenta) komunikacije [7]:

1) Upravljački (menadžment), u kome se donose taktičke i operativne odluke, i2) Izvršni, u kome se se odluke realizuju kroz proces proizvodnje i pružanja

usluga klijentima.


Treći segment (informacioni), čini samim tim sponu menadžment i izvršnog nivoaomogućavajući njihovu nesmetanu i stalnu komunikaciju, odnosno jedinstvo udonošenju najvažnijih odluka za uspešno poslovanje organizacije. Poslovnokomuniciranje stoga po svom osnovnom funkcionalnom cilju pripadainformacionom segmentu. To znači da je informacija srž procesa komuniciranja.Suština komunikacionog napora jeste pridobijanje druge strane na saradnju, gdeključ te saradnje čini veština uspešnog komuniciranja. Obzirom da je svrhakomuniciranja uspostavljanje što boljeg interpersonalnog ili interorganizacionogodnosa to je prvenstveno neophodno veoma dobro razumeti suštinu komunikativnogprocesa koja je prikazana na slici 2 [1].

Slika 2. Šema opšteg modela komuniciranja

Iz šematskog prikaza se vidi da se proces komuniciranja zasniva na slanju i primanjuporuka ali i na dostavljanju odgovora u povratnom procesu kao reakcija primaoca narazumevanje poslate poruke. To razumevanje koje se šalje putem odgovora uprocesu feedback-a jeste i sam rezultat i svrha procesa uspešnog komuniciranja. Uslučajevima kada povratnog odgovora odnosno informacije nema ili je onaneadekvatno shvaćena neophodno je preduzeti odgovarajuće mere da bi se tootklonilo jer je u tom slučaju proces komuniciranja blokiran. Poruka odnosnoinformacija ima osnovni zadatak da u procesu komunikacije prenese smisao koji imasa pošiljaoca na primaoca poruke. Suštinski ona ima za zadatak da sačuva tajsmisao. U procesu komuniciranja očuvanje takvog smisla najčešće jeste i glavnirazlog nastajanja probelama u komuniciranju. U procesima kodiranja1 i dekodiranja2

poslate poruke veoma često dolazi do odgovarajućih neslaganja zbog čega ni samirezultati ne mogu biti isti, te otuda i različita interpretacija iste poruke. Te razlike uinterpretiranju i shvatanju iste poruke na različite načine od strane učesnika u

1 Pretvaranje poruke u simbole.2 Ponovno tumačenje poruke pošiljaoca.


komuniciranju, nastaju usled različitih stanovišta koje učesnici zauzimaju. Tomedoprinose i individulane karakterisitke učesnika, njihovi sistemi vrednosti, verovanjai druge crte ličnosti. Proces od koga zavisi na koji način će se poruka percepiratiprikazana je na sledećoj slici [9]:

Slika 3. Prikaz kretanja poruke od pošiljaoca (enkodera) ka primaocu (dekoderu)

Razni autori usled razlike u sagledavanju komunikacionog procesa, različitokalsifikuju učesnike u komunikacionom procesu. Najprihvatljiviju klasifikacijuelemenata komunikacionog procesa dao je čuveni marketinški guru Filip Kotler [10]definišući ih kao:

I. Strane u komunikaciji,i) Komunikator-pojavljuje se u procesu komuniciranja kao pošiljalac

poruke, odnosno informacije. On poruku šalje nekoj drugoj osobi, grupiljudi ili masovnom auditorijumu, čime faktički započinje proceskomuniciranja. Komunikator ili pošiljalac poruke predstavlja izvorkomunikacionog toka i inicijator je celokupnog procesa komuniciranja.To može biti pojedinac, organizacija ili njen dio koji poseduje poruku iima nameru da na osnovu te poruke započne proces komuniciranja.

ii) Recipijent- je strana koja u procesu komuniciranja prima poruku i možese takođe pojaviti kao pojedinac, grupa ili masa primalaca poruke.

II. Instrumenti u procesu komuniciranja su:a) Informacija odnosno poruka kojom se process komuniciranja inicira, a plasira

se putem jezičkog, grafičkog ili vizuelnog oblika prezentiranja. Porukasadrži najbitnije i najrelevantnije informacije koje pošiljalac ima nameru dapošalje primaocu. Poruka prvenstveno mora biti razumljivog i jednostavnogsadržaja jer u protivnom može nastati problem u razumevanju od straneprimaoca te poruke.

b) Komunikacioni kanali, odnosno mediji su putevi kojima se šalju, prenose ivraćaju poruke i informacije između pošiljaoca i primaoca. Kanali su ujednoi mehanizmi u komunikacionom procesu sposobni da obave prenos porukaputem njihobvog šifrovanja i dešifrovanja sadržaja. U današnjem poslovnomsvetu komunikacioni kanal predstavljaju verovatno i najvažnijikomunikacioni resurs koji veoma često strani koja poseduje savremeniji ibrži komunikacioni kanal omogućava konkurentsku prednost. U najvažnije


komunikacione kanale koji se danas upotrebljavaju spadaju:televizija, radio,štampa, internet mreža, film, telekomunikacione mreže, 3Gtelekomunikacioni sistemi, satelitski multimediji, itd.

Sam proces komuniciranja u današnjem okruženju pored osnovnog cilja, a to jesvakodnevno sporazumevanje među ljudima, postao je jako interesantan zaizučavanje kada se uvideo značaj koji process komuniciranja ima u poslovnomsvetu. U tom kontekstu se danas sve više govori o poslovnom komuniciranju. Velikiuticaj na to je svakako imao i stalni tehnološki napredak komunikacionih kanala istalna potreba za njegovim usavršavanjem. I u samom procesu komuniciranjanezavisno kojim kanalima se prenos poruke obavlja, postoje odgovarajuća pravila iliznanja koja mogu pomoći u boljem ostvarenom rezultatu. Ali univerzalna pravilanažalost ne postoje. To leži u činjenici različitih kultura i običaja koji vladaju urazličitim delovima sveta, a koji ponekada mogu biti od presudnog značaja za uspeh.Međutim danas se sve više govori o odgovarajućim faktorima koji imaju uticaj naposlovno komuniciranje. Od tih faktora po nekim autorima najznačajniji su [2]:

Vreme-ovde se prvenstveno misli na radnu aktivnost zaposlenih upojedinim periodima dana. Dok je u jutarnjim momentima organizamzaposlenog najsposobniji za zadatke koji ga očekuju dotle je sa primicanjemkraja radnog dana njegov učinak sve slabiji usled zamora organizma.Znajući to preporučuje se organizacija aktivnosti tako što će se u jutarnjimterminima sa početkom dana obavljati brifinzi gde će se dogovaratiaktivnosti za taj dan, a na kraju radnog dana održavanjem debrfinga sumirationo što se na početku definisalo kao radni zadatak. Ovakvim rasporedomposlovnih aktivnosti omogućuje se postizanje najboljih mogućih rezultata.

Mesto-kao prostor u kome se vodi poslovna komunikacija radi ostvarivanjašto boljih poslovnih trezultata. Nravno nije uvek radni prostor mesto gdetreba intezivno komunicirati sa svojim kolegama. To pre svega zavisi odtoga da li u jednoj prostoriji boravi više osoba i da li je za njihov radneophodna tišina. Ukoliko posao na kom se radi zahteva timski rad u tomslučaju je međusobna komunikacija i neophodna. U zavisnosti od delatnostiposlovna komunikacija je neophodna u svakom momentu radnog vremenasvih zaposlenih (primer beryi u svetu). Ili apsolutni mir i koncentrisanost(rad naučnika ili profesora na nekom projektu).

Ambijent-sagledava političko-ekonomske i socijalne prilike u jednoj zemljii regionu, koji mogu imati uticaja na poslovnu klimu. Na ovaj ambijentumnogome utiče i obrazovna struktura stanovništva kao i određene navike iobičaji koji vladaju u jednom društvu ili regionu. Na pozitivnost poslovnogambijenta utiču i određeni zakonski propisi koji ga mogu unaprediti iliunazaditi.

Poslovna situacija-igra bitnu ulogu u komunikacionim procesima u jednojposlovnoj organizaciji. Ukoliko organizacija ostvaruje dobit to će sepozitivno odraziti na zaposlene i unaprediće komunikaciju među njima jer toautomatski znači das u oni jednim delom zasluđni za takav rezultat. Sadruge strane ukoliko organizacija pravi gubitke i nalazi se pred bankrotomili stečajem komunikacija među zaposlenima je minimalna i uz određenetenzije se odvija.


Odnosi među učesnicima-utiču na intezitet i kvalitet u komuniciranju nanačin da se zaposleni koji imaju stalnu i pozitivnu komunikaciju, ukoliko sedobro poznaju, ukoliko je kvalitet komuniciranja dobar, uticaće i na boljukomunikaciju i saradnju među njima a u krajnoj instance i na boljecelokupno poslovanje i klimu u celoj organizaciji.

Karakteristike učesnika-jedan je od najkompleksnijih faktora koji moguimati veliku uticaj na ishode u poslovnim komunikacijama. Taj uticaj se presvega ogleda kroz kompleksnost i osobenost svake ličnosti. Njegovepersonalne karakterisitke komunikaciji uvek mogu dati izgled koji se nasamom početku nije očekivao. Stanje stresa, umora takođe mogu imatiposledice na komunikaciju. Shvatanja društva iz koje osba dolazi takođemogu imati bitan uticaj na tok komuniciranja kao i hijerarhijski položaj uorganizaciji koju osobe u komunikaciji imaju. Svi ovi i još veliki broj drugihkarakterisitka učesnika u komunikaciji mogu umnogome uticati nanegativan ili pozitivan ishod u zavisnosti da li su ili nisu dovoljno uzeti uobzir.

ORGANIZACIONA KOMUNIKACIJA

U okviru poslovne komunikacije nemoguće je ne kazati nešto o komunikaciji usamoj organizaciji. Organizacija predstavlja specifičan tip grupe, u koju seindividue udružuju kako bi zajedno rešile neki problem ili ostvarile zajednički cilj[12]. U okviru svake organizacije razvija se promišljeni sistem koji razvija formalnostrukturisane odnose među zaposlenima u cilju koordinisanog delovanja iostvarivanja zajednički postavljenih ciljeva i podele posla koji treba da se obavi.Sam process komuniciranja u jednoj organizaciji moguće je sagledavati u odnosu natipove, pravce i vrste komunikacije u organizaciji. Komunikacija se u okviru jedneorganizacije najčešće opisuje kao formalna i neformalna. Formalna komunikacijaodnosi se na komunikaciju koja prati lanac komande koji polaze od samog vrhahijerarhije u organizaciji ili je deo komunikacije koja je neophodna za obavljanjejednog posla3. Svaka komunikacija koja se obavlja u okviru propisanog radnogprograma organizacije tretira se kao formalna komunikacija. Formalnokomuniciranje može imati različite pravce prenosa informacija među zaposlenima uzavisnosti od organizacione šeme. Samim tim je i brzina kojom se informacijeprenose u organizaciji direktno zavisna i od broja hijerarhijskih nivoa, čime seznačajno može uticati na efikasnost u radu. Formalno komuniciranje na osnovudefinicije i njegovog uticaja koji ima na rad organizacije može imati pozitivne inegativne strane. Obzirom na unapred poznat tok informacija kod formalnogkomuniciranja kao prednosti ovakvog komuniciranja javljaju se [11]:

a) Deluje ozbiljnije i profesionalnije pa ostavljaju jači utisak,

3 Naredba izdata od strane menadžera u jednoj organizaciji svom zaposlenom predstavljaprimer formalne komunikacije.


b) Osigurava neki efekta komuniciranja-manji je rizik da ćemo ostati bezodgovora zbog postojanja proceduralnog pritiska da se odgovori na nekizahtev ili da obrazloženje,

c) Smanjena je mogućnost da će kvalitet i kvantitet informacije biti ugrožen jerje unapred utvrđen oblik i način slanja informacije.

Sa druge strane postoje i nedostaci formalnog komuniciranja, koji se pre svegaodnose na brzinu protoka informacija koja je značajno smanjena upravo zbogprocedura koje se moraju ispoštovati. Pored toga nedostatak se ogleda i unemogućnosti uticaja sa strane na redosled i tok izvršenja određenih aktivnosti usledopet postojanja određenih procedura koje moraju prethodno biti zadovoljene.Neformalna komunikacija, kako joj samo ime govori, predstavlja svaku onukomunikaciju u okviru organizacije koja ne ide formalnim tokovima i ne podležeproceduralnim pravilima koja joj organizacija nameće4. Neformalni sistemkomuniciranja ispunjava 2 cilja organizacije [12]:

1) Omogućava službenicima da zadovolje svoju potrebu za društvenominterakcijom, i

2) Poboljšava radni učinak organizacije kreirajući alternativno i često brže iefikasnije kanale komunikacije.

Neformalna komunikacija koja postoji u svakoj organizaciji zasnovana je naspekulacijama i glasinama koje se neformalnim kanalima jedne organizacije veomabrzo šire. Glasine veoma često mogu doneti i dobre vesti i time u pojedinimsituacijama značajno podizati moral zaposlenih. Ovakva vrsta komuniciranja koja jelišena organizacijskih normi je veoma bitna za sve zaposlene iz razloga stvaranjadobrih međuljudskih odnosa među zaposlenima. Taj vid zbližavanja omogućavamnogo bolje razumevanje među zaposlenima kod rešavanja određenihorganizacijskih zadataka i poželjan je u svakoj organizaciji. Pored toga informacijena ovaj način se mnogo brže razmenjuju i mogu se mnogo bolje razumeti međuzaposlenima. To znači da se u krajnjoj liniji bez neformalne komunikacije mogudesiti značajne poteškoće koje mogu imati nesagledive posledice za celuorganizaciju. Uz prednosti neformalna komunikacija ima i određene nedostatke [2]:

a. Informacija prenesena neformalnim kanalima često gubi na svom kvantiteu ikvalitetu jer neformalno komuniciranje nema propisanu proceduruprenošenja. Ekstreman primer ovog nedostatka je javljanje tračeva ipoluistina u organizaciji, koja na kraju često preraste u dezinformaciju.

b. Takođe, neformalno komuniciranje ima veliki nedostatak u tome da unapredzahteva lično poznavanje osoba i unapred poznate kanale komuniciranja, štočesto nije izvodivo.

c. Neformalno komuniciranjeiako više obećava da će postići veći efekat jer sesagovornici poznaju nosi veći rizik da do dogovora neće doći, jer ne postojiformalni pritisak za takav dogovor.

4 Komunikacija zaposlenih u hodnicima ili restoranu organizacije jeste vid neformalnogkomuniciranja.


U okviru jedne poslovne organizacije informacije koji cirkulišu kroz komunikacionisistem se mogu kretati u različitim pravcima. Na osnovu toga možemo govoriti osledećim vrstama komuniciranja:

1. Komunikacija nadole-predstavlja pravac kretanja informacije od menadžerado službenika. Ova vrsta komuniciranja koristi se za infomisanje, davanjenaloga, koordinisanje i ocenu službenika koji rade u okviru nižihhijerarhijskih nivoa u organizaciji. To znači da ona igra veoma bitnu uloguu ostvarenju postavljenih ciljeva od strane menadžmenta organizacije iusmereni su prema ostalim zaposlenima od čijeg razumevanja zavisi iostvarenje tih ciljeva. Ovaj vid komuniciranja može se izvesti svimraspoloživim metodama komuniciranja.

2. Komunikacija nagore-predstavlja suprotan pravac kretanja informacija ujednoj organizaciji. U ovom slučaju informacije se od nižih nivoa uorganizaciji kreću ka menadžmentu i predstavljaju primaran izvorinformisanja menadžera o stanju u organizaciji po svim osnovama. Često jeovaj vid komuniciranja u bliskoj prošlosti stvarao dosta problema uodređenom broju organizacija koje su gajile pretežno i uglavnomkomunikaciju nadole. To je dovodilo i do velikih problema na relacijimenadžment-zaposleni. Ovaj vid komuniciranja zavisi prvenstveno odorganizacione kulture koju jedna organizacija gaji. Informacije kojemenadžment dobija od zaposlenih veoma često predstavljaju i samukonkurentsku prednost u odnosu na iste organizacije koje nemaju takvuorganizacionu kulturu.

3. Lateralna komunikacija-predstavlja komunikaciju među zapooslenima kojirade na istom hijerarhijskom nivou u organizaciji. To znači da letaralnakomunikacija ustvari jeste horizontalna komunikacija u jednoj organizaciji.Ovakav vid komuniciranja karakterisitčan je za organizacije u kojimatimski rad igra značajnu ulogu u organizovanju i izvršavanjuorganizacijskih zadataka.

4. Dijagonalna komunikacija-predstavlja vid komuniciranja među zaposlenimakoji prpadaju različitim organizacionim delovima i nivoima u jednojkompaniji. U današnjem poslovnom svetu to jeste veoma često i utiče napovećanje efikasnosti i brzine u donošenju nekih bitnih odluka koji su važniza celu organizaciju. Ovome je svakako doprinelo i stalno usavršavanjekomunikacionih i infomatičkih sredstava putem kojih se ovakva vrstakomunikacije i obavlja.

Svi gore pobrojani pravci kretanja informacija u okviru komunikacionih kanala ujednoj organizaciji, kombinacijama daju razne vrste komunikacionih mreža. Danasse zna za 3 najopštija tipa komunikacionih mreža koji se dobijaju kombinacijamagore nabrojanih pravaca komuniciranja u jednoj organizaciji. Te tri vrstekomuniciranja prikazane su na sledećoj slici:


Slika 4. Tri opšte komunikacione mreže sa ocenjivanjima kriterijuma efikasnosti

Kao što je vidljivo iz gore datih komunikacionih mreža najbolja komunikacija ujednoj organizaciji jeste u slučaju mreže sa svim kanalima gde svi zaposlenimeđusobno komuniciraju. Za takve organizacije kaže i one u praksi i jesu najbolje.Sa druge strane kod mreže lanac postoji autoritativan lider, i sva komunikacija seobavlja na relaciji tog lidera i ostalih zaposlenih. Kod komunikacione mreže lanac,celokupna komunikacija među zaposlenima odvija se po strogo formalnomkarakteru. I na kraju, gledajući kriterijume efikasnosti uočljivo je da se jedino kodkomunikacione mreže svi kanali, svi članovi odnosno zaposleni zadovoljni dokostalih mreža to nije slučaj.


Slika 5. Funkcionalna dekompozicija komunikacija u organizacionoj strukturi

Gore data slika veoma jasno i slikovito prikazuje kako se u jednoj organizaciji uokviru fomalnih tokova komuniciranja kreću informacije. Uz već pobrojane pravce injihove karakterisitke, neophodno je spomenuti i slabosti dva prepoznatljiva inajčešća pravca kretanja informacija. Uostalom horizontalni tokovi informacijapraktično i nemaju prepoznatljivih slabosti. Slabosti koje se javljaju ukomunikacijama uzlaznog tipa u jednoj organizaciji, a prikazane su i na gornjoj slicijesu:

Veličina,kompleksnost organizacije-u većim kompanijama ovo je veomačest problem zbog velikih procedura koje umnogome umanjuju brzinu iefikasnost u donošenju vrlo bitnih odluka od strane menadžmenta.


Nerealne pretpostavke-uzročnici ekonomskih problema koji se javljaju ujednoj organizaciji, a nastaju kao rezultat slabe komunikacije izmeđumenadžmenta i zaposlenih. Ovde se prvenstveno misli na nedostatakslušanja I čitanja obaveštenja o učinku pojedinih zaposlenih koji često utičuna ekonomski učinak nekih delova ili cele organizacije.

Filtriranje i iskrivljenost-ono se javlja kada menadžment ima utisak da jesve pozitivno, a u stvarnosti postoji ogromna uznemirenost odnosnonezadovoljstvo zaposlenih.

Strah od prezentiranja loših vesti-problem koji je vezan za srednji (middle)menadžment, koji iz vlastitog interesa ili nenamerno odlaže prikazivanjeloših vesti sa nadom da će se problem rešiti ili eliminisati pre uključivanjaglavnog menadžmenta u rešavanje problema.

Posledice od gubljenja koraka-menadžeri koji se boje kvalitetnihpodređenih radnika naročito doprinose ovakvoj lošoj slici, jer očekuju da ćei ti radnici unositi neproduktivnost i nekreativnost, što na kraju umanjujekvalitet u radu cele organizacije.

Superiorni-podređeni odnos-podrazumeva postojanje dva faktora kojiugrožavaju uzlaznu komunikaciju (strah od kažnjavanja i verovanje daemocije ne treba pokazivati).

Uska grla-u samom procesu i toku kretanja informacije kroz komunikacionisistem u organizaciji javlja se nekoliko vrsta uskih grla: filtriranjeinformacija, skupljanje informacije u lične svrhe, rivalsko zadržavanjeinformacija.

Iz svega navedenog vrlo lako se može zaključiti da je nedovoljna i nejasnakomunikacija između različitih nivoa u organizaciji. Najčešći razlozi takojkomunikaciji jesu neke vrste interesa pojedinih menadžera i ostalih zaposlenih izkojeg razloga nema istinite i iskrene razmene informacija koja bi imala za ciljpoboljšanje poslovanja. Stoga, cilj svakog menadžmenta jeste poboljšanjekomunikacije među zaposlenima i prilagođavanje komuniciranja na horizontalninivo čime bi se izbegla razna uska grla i predupredio timski rad kao faktor boljegrazumevanja i upoznavanja svih zaposlenih.

UTICAJ INFORMATIČKIH I SAVREMENIH TEHNOLOGIJA NAPROCES KOMUNICIRANJA U ORGANIZACIJI

Svakodnevno smo svedoci ogromnog uticaja koji savremeni tehnološki pronalasaciimaju na svakodnevni čovekov život. Veoma često ti pronalasci utiču prekopromene dugogodišnjih navika koji svaki čovek stiče u svom životu. Ono što jenesumnjivo značajno za savremne tehnologije jeste napredak cele civilizacije i presvega olakšan život u gotovo svim njegovim sferama. Što se tiče uslova savremenogposlovanja, informatičke idruge savremene tehnologije su dale ogroman doprinosu.Danas je nezamislivo za organizaciju i kompaniju iz bilo koje branše nekorišćenjesvetske globalnemreže Interneta. Jer usotalom onaj ko želi da bude konkurentanmora stalno raspolagati sa najnovijim informacijama a to mu internet mreža upravo


omogućava. Pored Interneta tu su i razna softverska5 rešenja koja imaju za cilj dasvojim korisnicima olakšaju posao i omoguće povezivanje korisnika. Funkcije kojeinformaciono-komunikacioni sistem ima u globalnom društvu među prvim jedefinisao Harold Lasvel i po njemu postoje tri takve funkcije:

1. nadzor nad okolinom,2. povezivanja delova društva i usmjeravanje njihove reakcije na okruženje,3. prenošenje kulturne baštine sa generacije na generaciju.

Ovakav napredak tehnologije, a posebno informatičke uticao je na korenitu promenukomuniciranja u odnosu na relativno blisku prošlost. Velika tržišna borba za svakogklijenta uticala je na stalno menjanje i prilagođavanje brzim promenama uposlovnom okruženju. Stoga, menadžeri su danas dužni da održavaju nesmetanofunkcinisanje svoje organizacije, da stalno poboljšavaju svoje poslovanje i budukonkurentni i sve to u uslovima rpidnih promena u okruženju i samoj organizaciji.Mada je promena tehnologije značajan izvor neizvesnosti koji dolazi iz neposrednogokruženja sa kojom se danas svi suočavaju, ovaj tehnološki napredak omogućio jemenadžerima da koordiniraju radne napore zaposlenih da bi se povećala efikasnost iefektivnost. Tehnologija, ili preciznije informativna tehnologija, radikalno jepromenila način komunikacije članova organizacije. Ona je u velikoj meripoboljšala sposobnost menadžera u praćenju individualnog ili timskog poslovanja.Savremena informatička tehnologija je omogućila zaposlenima kompletnije podatkeradi bržeg donošenja odluka i pružila je zaposlenima preko potrebnu saradnju irazmenu informacija. Pored toga, možda i najveći doprinos koju je informatičkatehnologija omogućila jeste potpuna dostupnost svih zaposlenih u svakom momentu,bez obzira na to gde se nalaze. Zaposleni ne moraju uvek biti za svojim stolom, sauključenim kompjuterom da bi komunicirali sa ostalima u organizaciji. Tumogućnost su dala dva nesumnjivo velika dostignuća ove tehnologije, a to su:umreženi kompjuterski sistemi i bežična oprema.

UMREŽENI KOMPJUTERSKI SISTEM

U umreženom kompjuterskom sistemu organizacija povezuje sve svoje kompjutereformirajući pri tom organizacionu mrežu. Članovi takve mreže imaju mogućnost dameđusobno komuniciraju i da prenesu informaciju sa bilo kog mesta na kome setrenutno nalaze. Mogućnosti koje savremni kompjuterski sistemi daju su ogromne istalno se usavršavaju. Od standardnih i najviše primenjivanih metoda savremenekomunikacije treba spomenuti:

a) E-mejl (i-mejl)-je vid komuniciranja putem trenutne transmisije pisanihporuka na povezanim kompjuterima i predstavlja veoma brz i pogodan načinza članove organizacije da razmenjuju informacije i da na taj način efikasnokomuniciraju.

b) Instant poruke-predstavljaju još brži vid razmene informacija međuzaposlenima. Međutim jedan od uslova da svaki zaposleni trenutno dobijeporuku od nekog svog kolege, jeste da mora biti konektovan na internet

5 Više od 70 % od 350.000 zaposlenih u IBM redovno koristi softver za instant poruke ukomunikacijama i kontaktu na radnom mestu.


mrežu i ulogovan na kompjutersku mrežu organizacije koju koriste svizaposleni.

c) Faks mašine-omogućavaju brzu transmisiju dokumenata koji sadrže I tekst Igrafikone preko redovnih telefonskih linija. Ovakav vid komunikacijeomogućava da npr. jedan zaposleni iz organizacije koji je trenutno na putu unekoj dalekoj zemlji dobije ovim putem nedostajući document u oblikugrafika ili slike što nekada može biti presudno za postizanje nekogposlovnog dogovora.

d) Razmena elektronskih podataka-je način da organizacije razmenjujustandardna dokumenta za poslovne transakcije kao što su fakture,porudžbine, ugovori, koristeći direktne mreže kompjuter na kompjuter.Informacija o transakcijama šalje se sa kompjuterskog sistema jedneorganizacije na drugi putem telekomunikacione mreže. Štampanje irukovanje papirnim dokumentima u jednoj organizaciji eliminisano je kao iubacivanje podataka u drugoj.

e) Video i telekonferencije-radne grupe koje zbog zahteva svog posla veomačesto su prinuđene da borave na različitim lokacijama širom sveta. Ovaj alatomogućava razmenu i slanje informacija uz vizulenu sliku onoga koji šaljete poruke čime se odbija i personalni karakter, iako nema direktnog kontaktaizmeđu strana koje razmenjuju poruke. Sa druge strane telekonferencijapredstavlja komunikaciju kao i u slučaju video konferencije osim što dvestrane u kontaktu ne mogu ostvariti i vizuelni kontakt.

f) Intranet-u razmeni informacija među zaposlenima koristi internet mrežu ipredstavlja organizacionu komunikacionu mrežu koja je dostupna samozaposlenima u jednoj organizaciji. To znači da ona predstavlja internukomunikaciju zaposlenih.

g) Extranet-je organizaciono-komunikaciona mreža koja takođe koristitehnologiju internet i omogućava ovlašćenim korisnicima u okviruorganizacije da komuniciraju sa licima koja su van organizacija, tj. ona licakoja nisu zaposlena u istoj.

MOGUĆNOSTI BEŽIČNE TEHNOLOGIJE

Pronalazak i upotreba bežične tehnologije unela je pravu dinamiku u poslovanju imnoge stvari ubrzala do neverovatnih brzina. Bežična tehnologija, koju koristibežična komunikacija zavisi od signala poslatih u prostor bez bilo kakvog fizičkogkontakta, korišćenjem satelita, radio talasa i radio antena,infracrvenih svetlosnihzrakova i mnogo štošta što se jednostavno ne može ni identifikovati. Najvećinapredak u ovom pogledu dao je pronalazak internet6 čijom upotrebom može seslobodno reći svet definitivno nije isti kao što je bio. Zahvaljujući Internetu i drugimmrežnim bežičnim tehnologijam, pojavljuju se nove vrste organizacija u kojima sepovezuju ljudi koji nemaju fizičkog kontakta u svojim odnosima jer se nalaze na

6 Reč engleskog porekla koja predstavlja složenicu sastavljenu od reči inter-što značimeđunarodna i net-što znači mreža, i predstavlja najveću internacionalnu kompjuterskumrežu na svetu.


različitim i udaljenim lokacijama. To su sve popularnije virtuelne organizacije. Ovevirtuelne organizacije zadovoljavaju važne ekonomske i socijalne potrebe i stvarajunove poslovne ideje i projekte povećavajući timski rad. Interakcijom s elektronskomzajednicom i učestvovanjem u razmeni informacija i iskustava poslovi jedneorganizacije mogu razviti bliže odnose sa postojećim i potencijalnim klijentimaorganizacije. Internet je važan jer omogućava ljudima da komuniciraju lako,brzo ipre svega jeftino,sa bilo kim, bilo gde u svetu bez ikakvih barijera. Da bikomunikacija među korisnicima Internet mreže bila moguća neophodno je primenitiodređene telekomunikacione standarde. Standard za Internet je TCP/IP7 kojipredstavlja set protokola koji omogućava komunikaciju između skoro svakog tipakompjutera i mreže. Podaci (koji se mogu sastojati od dokumenata, e-mail poruke ilitabele) podeljeni su u pakete i prenose se paketskim prebacivanjem od mreže domreže, dok ne stignu do svog odredišta, gde se ponovo formira prvobitna poruka.Servisi koje internet mreža pruža i koji se svakodnevno i svakog momenta koristeprikazani su na sledećoj slici:

Slika 6. Servisi internet mreže za personalnu i poslovnu komunikaciju

O većini servisa koje Internet pruža korisnicima bilo je reči u prethodnim stranamarada. Ovde ćemo reći nešto o novim servisima koji do sada nisu spomenuti, a to su:

a. Gopher-omogućava pretraživanje tekstualnih baza podataka. Gopherssajtovi imaju dve odlike koji ih čine prepoznatljivim i veoma atraktivnim zaupotrebu. Prvo, oni imaju niz menija koji su veoma laki za korišćenje da bise došlo do željenih fajlova. Druga odlika Gopher sajtova je to što njihovimeniji uključuju listing koji su povezani sa drugim istovetnim sajtovimakoji sadrže zbirke fajlova na opisanu temu.

7 Eng. Transmission Control Protocol/Internet Protocol


b. File Transfer Protocol (FTP)-koristi se kao i Gopher za brzi protok idostupnost u organizacijama svih vrsta, kao što su univerziteti, korporacije,vlade. Korišćenjem ovog servisa za informacionu dostupnost može seostvariti pristup bilo kom kompjuteru u svetu koji je povezan na Internet ikoji ujedno dozvoljava FTP pristup.

c. World Wibe Web (WWW)8-upravo preko ovog servisa Internet je dobioogromnu popularnost jer ovaj servis korisnicima Internet mreže omogućavadizajniranje sopstvene prezentacije uz kombinovanje teksta, zvuka, grafičkihi video prikaza. Jedan od razloga popularnosti ovog servisa jeste činjenicada je ova tehnologija veoma jednostavna za korišćenje i mogu je koristitiljudi koji se ne bave profesionalno kreiranjem web prezentacija. Korist odovog servisa je takođe velika, a njeno korišćenje je besplatno.

Internet je danas kao što je nekada bio telefon ili možda pisaća mašina, aliInternet sasvojim servisima objedinjuje i daje mnoge nove mogućnosti koje još uvek nisuiscrpljene do kraja. U okviru poslovnih organizacija Internet se može koristiti zamerenje efektivnosti u rešavanju postavljenih poslovnih ciljeva, a koji koristeInternet kao sredstvo za rešavanje problema. Osnovni kriterijumi efektivnostiupotrebe mogu biti sledeće njegove prednosti [13]:

1. Brz pristup informacijama-Internet omogućuje trenutni pristupneograničenom broju informacija za šta su nekada bili potrebni meseci igodine. Pojedinac ili organizacija može upotrebom Internet mreže doćido raznih podataka iz različitih oblasti koji mogu biti od neprocenjivevažnosti.

2. Ubrzana diseminacija novog znanja i naučnih otkrića-Internet jedanas glavni izvor upotrebe novog znanja. U prošlosti podaci supredstavljani putem štampanih knjiga i drugih pisanih izvora, za šta jebilo potrebno 13 meseci. Sada se ovi podaci elektronski, putem mrežeprezentuju sa totalnim vremenom od 48 sati. Naučnici se danas okrećuInternetu kao bržoj i jeftinijoj alternativi i pokušavaju da formiraju svoječasopise i informaciona udruženja šaljući svoje članke umesto u štampudirektno na Internet mrežu čime on postaje trenutno dostupan.Tradicionalno, naučni radovi se objavljuju u štampanim časopisima,međutim ona ima tendenciju da se promeni, odnosno zameniInternetom.

3. Brža i efikasna elektronska trgovina-Internet se sve više koristi zaelektronsku trgovinu, tj, procese kupovine i prodaje robe elektronski.Kompjuterizovanjem kupoprodajnih naloga poslovne organizacijesmanjuju period od narudžbe do isporuke robe čime trgovinu čineznačajno efikasnijom i jeftinijom.

Koliko je Internet prisutan u komunikacijama i poslovanju najbolje pokazuju sledećedve tabele na kojima se vidi rapidan rast broja korisnika Interneta u celom svetu[14]:

8 U prvoj godini upotrebe w.w.w. američka kompanija Wrigley procenjuje da je web sajtprodavcima skratio vreme istraživanja podataka za 15.000 časova i pomogao im da buduefikasniji i efektivniji.


Tabela 1. Ukupan broj korisnika Interneta po regionima ( u hiljadama)

Tabela 2. Broj korisnika Interneta na 1000 stanovnika

Pored pobrojanih prednosti, postoji još veliki broj drugih čijim bi se nabrajanjemizašlo iz konteksta ovog rada. Pored prednosti Internet poseduje i određenenedostatke koji su najviše vezani za sigurnost i pouzdanost podataka koji ovommrežom i pored odgovarajućih sigurnosnih softverskih rešenja mogu i bivaju čestozloupotrebljeni. Komunikacija i razmena informacija među članovima organizacionemreže nije više geografski i vremenski ograničena. Zaključak je da bez Interneta ibežične tehnologije kao i savremenih komunikacionih sistema ćivot savremenogčoveka, a posebno poslovne organizacije praktično nije moguć. Ovi civilizacijskipronalasci i blagodati omogućile su nesmetan razvoj i usavršavanje svih čovekovihdelatnosti, a ono što je najvažnije skratile su vreme za obavljanje velikog brojaposlova.

UTICAJ SAVREMENIH KOMUNIKACIONIH SISTEMA KROZPRIMER RADA NJUJORŠKE BERZE

Njujorška berza9 je najveća i najpoznatija institucija ove vrste i ima dominirajućiznačaj na finansijskim tržištima savremenog sveta. Iz tog razloga privlači posebnupažnju i teretskih istraživača i analitičara koji se bave praktičnim pitanjima rada oveinstitucije. Početak rada Njujorške berze vezuje se za kraj XVIII veka i vezan je za

9 eng. NYSE-New York Stock Exchange

Regioni 1995 2000 2005

Svet 44.324 349.254 765.776

Severna Amerika 30.771 150.850 231.451

Zapadna Evropa sa Skandinavijom 8.713 87.743 213.670

Istočna Evropa 375 10.806 45.472

Azija sa Pacifikom 3.547 72.066 189.651

Južna i Centralna Amerika 410 10.629 56.051

Srednji Istok i Afrika 508 8.160 29.481

Regioni 1995 2000 2005

Svet 7,8 57,5 118

Severna Amerika 104,9 492,6 720,6

Zapadna Evropa sa Skandinavijom 22,1 220,5 529,9

Istočna Evropa 1,3 37,2 157,7

Azija sa Pacifikom 1,1 20,7 50,9

Južna i Centralna Amerika 0,9 38,4 101,2

Srednji Istok i Afrika 0,6 7,9 26,1


svetski poznatu Wall Street ulicu, gde su se prvi put sastajali brokeri kao trgovciakcijama i drugim hartijama od vrednosti. Prva regultaiva o radu Njujorške berzedonesena je na inicijativu brokera i dilera 1817. Godine i imala je za cilj da uredipravni okvir rada berze. Te iste godine berza je dobila svoju zgradu čime je izvanično postala institucija trgovine HoV. Intenzivan razvoj berze dogodio se posle1870. godine, kada su počele da se emituju HoV u cilju finansiranja izgradnježelezničke infrastrukture u SAD. Nova etapa u razvoju Njujorške berze nastupila jeposle prvog svetskog rata. Sa razvojem novih industrija i to posebno sa razvojemautomobilske, hemijske, elektronske i avio industrije. Taj intenzivan razvoj trajao jedo sloma berze i početka velike svetske ekonomske krize, kada se pristupilo traženjuuzroka koji su doveli do toga. Posle te krize koja je poznata kao Velika depresija10,država je promenila regulativu i uvela veću kontrolu nad radom berze osnivanjemKomisije za hartije od vrednosti poznatije kao SEC11. Do 70-tih godina prošlog vekatrgovina na Njujorškoj berzi je bila značajno umanjena, što zbog posledivaekonomske krize što zbog posledica koje je ostavio II svetski rat. 1971. godineNjujorška berza postaje neprofitna organizacija koja promenom statusa prelazi uakcionarsko društvo čime se omogućava da vlasnici ove berze postanu sva lica kojaposeduje akcije ove berze. Danas je Njujorška berza najveća berza na svetu poakcijskom kapitalu12. Kupci i prodavci se susreću direktno u fer, otvorenom i tržišnozasnovanom takmičenju za najbolju moguću cenu kao rezultat tržišno kreiraneponude i potražnje. Ono što je nesumnjivo prednost Njujorške berze u odnosu naostale berze u svetu, jeste usmerenost i privrženost najnovijim i najsavremenijimtehnologijama omogućuje održavanje berzanskog kvaliteta i usluga berze.

SALA ZA TRGOVINU I TEHNOLOGIJE KOJE SE U NJOJKORISTE

Kada se prvi put susretnete sa ovakvom berzom brzina i prometne aktivnosti koje sena njoj obavljaju mogu vas vrlo brzo ostaviti zbunjenim. Sala za trgovinu kaoglavno mesto na kome se i proces kupoprodaje naloga dobijenih iz celog sveta,predstavlja i suštinu svake pa i Njujorške berze. Sala za trgovinu jeste i zvaničniodnosno regularni deo berze na kome se svakog trenutka utvrđuju cene svih HoV sakojima se trguje. Sala za trgovinu Njujorške berze se sastoji od 5 prostorija ukupnepovršine od 5.275 m2. Lidersku poziciju koja se ogleda kroz najveći broj kompanijakoje se listiraju na njoj kao i kroz najveće profite, Njujorška berza ostvarujeprvenstveno zbog primene najsavremnije i najsofisticiranije komunikacione iračunarske tehnologije koja joj omogućava najbržih i najpouzdanijih kupoprodajnihnaloga i različitih izveštaja. NYSE ima kapacitet za trgovinu od celih 6 milijardiakcija na dan što svakako predstavlja impresivan podatak. Takav razvoj njenihmogućnosti prate i ogromna ulaganja u unapređenje komunikacione tehnologije kojase meri milijardama američkih dolara. Ta ulaganja su usmerena i na razvoj novihelektronskih radnih mesta za specijaliste sa ravnim ekranima, sistem porudžbina za

10 trajala je od 1929-1933. godine.11 eng. Securities and Exchange Commission12 Kapital kompanija koje se listiraju na berzi.


brokere13, bežične ručne komunikacione uređaje, mrežu za mobilne telefone u sali istudio za emitovanje simulacije sale za trgovinu. Na Njujor[koj beryi 100% nalogasu sitematizovani. Oni su direktno usmereni na pult ya trgovinu, kabine ili ručnekompjutere u Sali prema sledećem redu: Super Dot (Designed Order Turnaround System)-više od 95% naloga za

kupovinu ili prodaju akcija dosegne specijalizovano radno mesto direktnona pult14 putem ovog elektronski usmerenog sistema za naloge. Nakon štodođe do transakcije na berzi, izveštaj o ostvarenoj trgovini se prosleđujedirektno nazad do kancelarije firme članice istim putem kao što je i došao usalu za trgovinu. Ovim sistemom se prosleđuje najveći broj naloga, dok jeza velike naloge koji procentualno predstavlju manji obim trgovine zaduženBBSS sistem.

BBSS (Broker Booth Support System)-ovaj kompleksan sistem se koristi yaprimanje naloga u Sali za trgovinu. Sistem je poveyan sa specijalnim pultomza trgovinu i brokerovim ručnim kompjuterom.

MREŽA NJUJORŠKE BERZE KAO PODSTICAJEFIKASNIJEM TRGOVANJU

Ovo je nedavni serijski izum koji je imao jako veliki uticaj na tehnologiju radaNjujorške berze kroz pružanje bolje usluge korisnicima i omogućavanje korektnog,transparentnog i cenovno obaveštajnijeg procesa na berzi. Jedan od najvidljivijihaspekata uključuje obradu portfolia15 naloga, izvršenih usluga i berzansko-informacionih ostvarenja. Ovo omogućava bliski vezu berze sa korisnicima ikorisnika sa berzom. Izgled jednog takvog komunikacionog sistema dat je nasledećoj slici:

Slika 7. SFTI sistem komunikacije između berze i njenih korisnika

13 Ovlašćeni učesnici na berzi koji isporučuju kupoprodajne naloge od svojih klijenata i za tonaplaćuju određenu proviziju.14 Pult ili ring mesto na kome se vrši uparivanje kupoprodajnih naloga brokera i dilera koji senalaze u Sali za trgovinu berze.15 Portfolio-skup različitih HoV i finansijskih instrumenata koji u svom vlasništvu imapojedinačni ili grupni investitori, a koji se kreira radi minimiziranja rizika i maksimiziranjapotencijalne dobiti.


U okviru ove mreže Njujorške berze korsite se sledeći informaciono-komunikacionisistemi:

NYSE Direct + -omogućava brzu elektronsku konekciju između firmičlanica berze i berze koja omogućava trenutno automatsko izvršenjekorisnikovih naloga od 1099 lotova16 i manje.NYSE e-Broker-bežično-ručnaupravljačka programska podrška za naloge koja omogućava brokerima uSali da bolje organizuju naloge, prate trgovinu i brzo prosleđuju informacijeo trgovini krajnjim korisnicima.

NYSE MarkeTrac-on-line programska podrška koja omogućavainvestitorima direktan pristup podacima sa berze uz pomoć Interneta.Investitori mogu korišćenjem ovog servisa da svakog momenta određenojakciji i svim informacijama koje su za nju vezane.

Tiker Traka (Consolidated Tape System CTS)-predstavlja integrisani sistemkoji prenosi izveštaje o transakcijama širom sveta, o cenama i obimutrgovine listing hartije od vrednosti, na sve berze u svetu gde se trguje HoV.Ažuriranje svake promene se neprekidno elektronski obavlja čimeinvestitori svakog momenta mogu pratiti kretanja cene ciljne HoV. Poredovih izveštaja, na ovom sistemu se beleže sve informacije koje su vezane zarad berze, a uključuju objave o vremenima početka i zatvaranja berze,nepravilnosti trgovanja, periodični, dnevni, mesečni,i drugi izveštaji.

Primer komunikacije između dve kompanije koje su listirane na Njujorškoj berzii korišćenje podataka o kretanjima cena akcija dat je na sledećoj slici:

Slika 8. Komunikacija između dve kompanije listirane na berzi korišćenjemnaprednih komunikacionih sistema Njujorške berze

16 Lot predstavlja broj kojim se označava 100 akcija.


KONTROLA SISTEMA NJUJORŠKE BERZE

Njujorška berza uz pomoć svoje napredne tehnologije za obradu i prenos podataka,ne obezbeđuje samo trgovinu akcijama, već ona svoje sisteme koristi i za praćenje idetektovanje nepravilnih aktivnosti koji mogu inicirati ilegalnu trgovinu. Jedan odmehanizama takve kontrole jeste korišćenje savremenog Stock Watch-a17. Ovajsavremeni sistem neprestano nadgleda rad berze radi pronalaženja sumnjivih signalasa liste HoV berze i nepravilnih trgovina, kao štp su iznenadne i velike razlike u cenineke hartije koje ne mogu biti lako objašnjive. Za celokupan nesmetan rad berzekoriste se i najsavremeni komunikacioni sistemi zaposlenih na berzi, koji imaju zazadatak da kontrolišu samu regulative berze i eventualne zloupotrebe službenogpoložaja. Sistem komuniciranja među zaposlenima je strogo formalne prirode jersam predmet rada berze je toliko osetljiv da bilo koja neformalnost može ponekadaotići toliko daleko da neki od investitora ili kompanija budu teško materijalnooštećeni. Tu se pre svega misli na poštovanje pravila koje postavlja sama berza, zakoje su direktno odgovorni njeni supervizori.

ZAKLJUČAK

Primer rada Njujorške berze jeste primer najefikasnijeg korišćenja najsavremnijekomunikaciono-informatičke tehnologije koja joj omogućava da već dugi niz godinabude lider u svom poslu. Time sama berza korišćenjem ovih sistema postaje primeruspešnog poslovanja I postavlja standard za sve koji žele da budu kao Njujorškaberza. Sam kvalitet i efikasnost u radu berze potvrđuju najbolje svetske kompanijekoje se listiraju na berzi. To znači da prisustvo na Njujorškoj berzi pored,ekonomskih koje svakako najbitnije imaju i ulogu prestiža. Taj kvalitet u radu berzaduguje i strogoj kontroli koja nesumnjivo ima velikog uticaja na njen svetskirenome. Održavanje na visokom standardu rada, berza duguje i velikiminvesticionim ulaganjima u najsavremenije komunikacione sisteme čime joj seefikasnost iz godine u godinu povećava. Tu se prvenstveno misli na stalnopovećavanje obima broja realizovanih kupoprodajnih transakcija po čemu se iefikasnost jedne berze meri. Primer ovakvog rada i umrežavanja rada kao idostupnost svima koji žele biti uključeni u rad berze omogućio je pristup milionimaljudi širom sveta. Zasluga svim ovim uspesima, nesumnjivo najviše pripada Internetglobalnoj mreži jer se uz njenu pomoć informacije koje su neophodne milionimaklijenata berze dostupne u svakom momentu i na svakom mogućem mestu širomsveta. Time se otvara jedna nova kapija u međuorganizacijskim odnosima koji presvega imaju ekonomski ali i moralni karakter.

17 Savremena komjuterska kontrolna jedinica, koja nadgleda NYSE berzu i sve akcije koje suna njoj listirane i aktivnosti koje mogu ukazati da se radi o nelegalnoj transakciji.


BIBLIOGRAFIJA

1. Čkovrić, V. (2007) Poslovna komunikologija, Viša tehnička škola: Čačak.2. Kapor-Stanulović, N. i Vrgović, P. (2009) Komunikologija za menadžere, FTN

Izdavaštvo: Novi Sad.3. Banjanin, M. (1999) Efektivne poslovne komunikacije, Saobraćajni fakultet: Beograd.4. Simić. N. (2006) Poslovne komunikacije, Regionalni centar za permanentno obrazovanje,

Kragujevac.5. Jovanović, P. (2003) Leksikon menadžmenta. Fakultet organizacionih nauka: Beograd.6. Filipović, V., Kostić, M. i Prohaska, S. (2003) Odnosi s javnošću. Fakultet

orhanizacionih nauka:7. Beograd.8. Banjanin, M. (1993) Organizacione i instruktivne komunikacije, Naučna knjiga: Beograd.9. Mihailović, D., Ristić, S. (2006) Menadžment-ljudska strana, Fakultet tehničkih nauka:

Novi Sad.10. Kotler, F. (1988) Upravljanje marketingom, Informator: Zagreb.11. Tomić, Z. (2003) Komunikologija, Čigoja štampa: Beograd.12. Robbins, S., Coulter, M. (2005) Menadžment, Data status: Beograd.13. Banjanin, M. (1999) Efektivne poslovne komunikacije, Saobraćajni fakultet:Beograd.14. Dolinger M. (2003) Entrepreneurship, Prentice Hall: New Jersey, third edition.

RESUME

This paper shows influence of communication on the development of modernorganizational systems. The first section defines the basic conceptual guidelines whichdefine the different levels of communication in an organization. Presented is also theinfluence of the most important factors in the process of communication in modernbusiness organizations as well as the differences between formal and informalcommunication. Further, the paper shows the influence of modern informationtechnology in the process of communication in organization.The example of the New York Stock Exchange shows the most efficient use of the mostcontemporary communications and information technology, which enables it to be theleader in its business. The quality and efficiency of the work of stock exchange isconfirmed by the fact that the world's best companies are listed on the stock market. Thismeans that the presence at the New York Stock Exchange is besides economic reasonsalso due to prestige. The quality of the work and to strict rules which undoubtedly have agreat influence made this stock exchange very popular. Maintaining this high standard ispossible by huge investments in the most modern communication systems allowing herto increase its effectiveness from year to year. This is primarily related to the constantlyincreasing volume of the number of realized sales transactions, which is the mainindicator for the efficiency of a stock exchange. This networking and availability to allwho want to be involved in the stock exchange has enabled access to millions of peoplearound the world. The merit of all these successes, most certainly belongs to the Internet,because with its help information which is indispensable to millions of customers isavailable at any time and wherever possible throughout the world.

Documents

UTICAJ SAVREMENIH KOMUNIKACIONIH SISTEMA NA …