Univerzitet u Nišu

Ekonomski fakultet

Z A V R Š N I R A D

Predmet: Korporativno upravljanje

Tema: Dimenzije društvene odgovornosti kompanije

Nokia Solutions and Networks sa sedištem u

Finskoj

Mentor: Student:

Dr Vesna Sekulić Marija Mihajlović

Br. indеksa 39985

Niš, Februar 2014.

2

SADRŢAJ

UVOD…………………………………………………………………………. 3

1. Opšti podaci o kompaniji Nokia Solutions and Networks……………. 4

1.1. Nastanak i razvoj kompanije…………………………………………. 4

1.2. Opseg i organizacija poslovanja……………….............................. 5

1.3. Kvalitet kao karakteristika NSN-a…………………………………… 8

2. O korporativnoj društvenoj odgovornosti.……………………………..8

2.1. Nastanak i razvoj društvene (socijalne) odgovornosti……………... 10

2.2. Društveno odgovorno poslovanje u EU……………………………… 13

2.3. Nova evropska politika o društvenoj odgovornosti preduzeća …………….. 15

2.4. Korporativna odgovornost u Srbiji…………………………………... 15

2.5. Poslovna opravdanost primene koncepta društvene odgovornosti… 16

3. Društvena odgovornost u NSN-u……………………………………….. 18

4. Dimenzije društveno odgovornog poslovanja…………………………. 21

4.1. Interna dimenzija društveno odgovornog poslovanja…………..... 21

4.1.1.Upravljanje ljudskim resursima............................................ 21

4.1.2.Upravljanje ljudskim resursima u NSN-u.............................. 22

4.1.3. Zdravlje i sigurnost na poslu....................... ........................ 23

4.1.4. Zdravlje i sigurnost na poslu u NSN-u................................. 24

4.1.5. Upravljanje ţivotnom sredinom.......................................... 25

4.1.6. Upravljanje ţivotnom sredinom u NSN -u............................ 25

4.1.7. Upravljanje rizikom i promenama....................................... 28

4.2. Eksterna dimenzija društveno odgovornog poslovanja................ 29

4.2.1. Briga o lokalnoj zajednici.................................................. 29

4.2.2. Briga o lokalnoj zajednici i NSN........................................ 29

4.2.3. Odnos sa partnerima, dobavljačima i potrošačima ................ 29

4.2.4. Odnos sa partnerima, dobavljačima i potrošačima i NSN ...... 30

4.2.5. Poštovanje ljudskih prava…………………………………….. 31

4.2.6. Poštovanje ljudskih prava u NSN-u………………………….. 32

4.2.7. Globalne brige o problemima zaštite ţivotne sredine………. 34

ZAKLJUČAK………………………………………………………………… 35

LITERATURA……………………………………………………………….. 36

3

UVOD

Od izvorno američkog koncepta i praktičnog kompanijskog fenomena, koji je ishodište

imao u etici solidarnosti tradicionalnih društava i duhu američkog preduzetničkog dobročinstva

(filantropije), društveno odgovorno poslovanje je u poslednjih tridesetak godina postalo vitalan i

inovativan svetski pokret u koji su uključene sve vaţne vladine i nevladine organizacije, vlade,

multinacionalne kompanije, poslovni sektor u celini i mediji. Ideja i praksa američke društvene

odgovornosti prihvaćena je, modifikovana i raširena preko Evrope i Australije na razvijene

azijske zemlje, a potom i na zemlje Bliskog istoka.

Integracija principa odrţivosti i ekološki odgovornog poslovanja u osnovne poslovne

funkcije stvara preduzeća koja su prilagodljiva u svetu brzih promena. To stvara brendove koji

su atraktivniji potrošačima i rukovodstvo takvog preduzeća je više poštovano od strane radnika i

finansijskih trţišta.

Corporate Social Responsibility (CSR) odnosno društvena odgovornost kompanija

podrazumeva vrednovanje odnosa kompanije prema društvenoj zajednici i sam koncept

poslovanja kompanije. Korporacija se primarno osniva radi obavljanja odreĎenog biznisa i

stvaranja profita. Danas postoji i relevantno okruţenje kompanije, te se osim ispunjavanja

poslovnih ciljeva i obaveza prema vlasnicima, očekuje ispunjavanje i nekih drugih ciljeva.

Neminovno, da bi efikasno poslovala, kompanija mora uvaţavati svaku od dimenzija svoga

poslovanja. Pozicije kompanije u odnosu na “društvo”, odnosno interesne grupe koje postoje “u”

i “oko” kompanije, kao i odnos društva prema kompaniji, posebno su značajne i interesantne za

razumevanje društvene odgovornosti kompanije.

U prvom delu rada se daje opis kompanije i njene osnovne karakteristike, nastanak i

vizija kompanije. Zatim, daje se pregled dosadašnjeg poslovanja i pravac u kome se kompanija

razvija u cilju očuvanja liderske pozicije u telekomunikacionoj industriji kao i kvalitet kao

osnova na kojoj bazira celokupno poslovanje kompanije. U drugom delu se definiše koncept

društvene odgovornosti uopšte, njegov nastanak, širenje i razlozi postojanja i primene koncepta.

Opisuje se primena ovog koncepta u Evropskoj Uniji i Srbiji. U trećem i četvrtom delu razmatra

se interna i eksterna dimenzija korporativne odgovornosti i opisuje se primena koncepta u

kompaniji Nokia Solutions and Networks.

……………………………………….

4

1. Opšti podaci o kompaniji Nokia Solutions and Networks

Nokia Solutions and Networks, ranije poznata kao Nokia Siemens Networks, je

multinacionalna kompanija koja se bavi obezbeĎivanjem prenosa podataka i telekomunikacione

opreme. Predstavništvo kompanije se nalazi u Finskoj, a u vlasništvu je kompanije Nokia

Corporation. Kompanija Nokia Siemens Networks je nastala kao zajedničko ulaganje kompanija

Nokia iz Finske i Siemens iz Nemačke. U 2013. god. Nokia je kupila 100% kompanije otkupivši

deonice Siemens-a. Nokia Siemens Networks je tada promenila ime u Nokia Solutions and

Networks ili skraćeno NSN. Ime Nokia Solutions and Networks je nastalo iz zahteva da se zadrzi

stara skraćenica NSN, jer je u toku poslovanja ova kompanija postala poznatija po svojoj

skraćenici, nego originalnom imenu, pa se smatralo da bi se promenom skraćenice izgubio stari

poznati brend.

1.1. Nastanak i razvoj kompanije

Kompanija je nastala kao rezultat zajedničkog ulaganja kompanija Siemens

Communications i Nokia Network Business Group. Kompanija je zvanično osnovana na 3GSM

Svetskom Kongresu u Barseloni, u Februaru 2007. NSN je počeo sa radom 1. aprila 2007. god.

sa predstavništvom u gradu Espoo u Finskoj. Siemens je imao samo finansijski interes, a

svakodnevne operacije su se odvijale pod kontrolom Nokie.

U Januaru 2008. god. NSN je preuzeo izraelsku kompaniju Atrica koja koja se bavi

sistemom prenosa podataka za mreze u podzemnim ţeleznicama (metroima). Smatra se da je ova

transakcija kostala NSN oko 100 miliona $ (iako zvanici podaci ove transakcije nikada nisu

objavljeni).

U Februaru 2008. god. NSN je otkupio kompaniju Aperitio iz Velike Britanije koja se

bavi obezbeĎivanjem alata za upravljanje odnosima sa kupcima za mobilne operatere. Ova

transakcija je koštala 140 miliona evra. Sa ovom transakcijom, NSN je dobio korisnike/partnere

u sferi mobilnih operatera kao što su Orange, T-Mobile, O2, Vodafone i Hutchison 3G.

U aprilu 2011. god. NSN je objavio prisvajanje dela kompanije Motorola, koji se bavi

proizvodnjom opreme za beţične mreţe za 975 miliona dolara. Kao deo transakcije, oko 6900

zaposlenih kompanije Motorola postali su zaposleni kompanije NSN.

U novembru 2011. god. NSN je objavio da će preusmeriti svoje poslovanje na opremu za

obezbeĎivanje mobilnog širokopojasnog interneta, segment trţišta koji najbrţe raste.

Postavljanje novog fokusa je dovelo do restrukturiranja kompanije i planiranih otpuštanja 17000

radnika. Ovaj plan bi trebalo da smanji broj radnika u kompaniji za 23% od 74000 radnika,

koliko je NSN imao u 2011. god. i da pomogne kompaniji da smanji operativne troskove za 1,35

milijardi dolara do kraja 2013. god.

Posle procesa restrukturiranja, NSN je ostvario pozitivan rezultat u poslovanju. Već šest

kvartala za redom, kompanija ostvaruje pozitivan finansijski rezultat.

U Avgustu 2013 god., kompanija je zavrsila akvizicuju Siemens-ovog udela i promenila

ime u „Nokia Solutions and Networks“. Posle akvizicije, Nokia je postala jedini vlasnik NSN-a.

5

1.2. Opseg i organizacija poslovanja

NSN posluje u više od 150 zemalja i ima oko 58400 zaposlenih (prema podacima iz

2012.). Većina zaposlenih radi u jednom od šest centralnih predstavništava širom sveta,

uključujući: Espoo u Finskoj, Minhnen u Nemačkoj, Budimpeštu u MaĎarskoj, Chennai i

Bangalore u Indiji, Guangdong u Kini i Lisabon u Portugalu. Glavni proizvodni pogoni se nalaze

u Chennai u Indiji, Kini, Oulu u Finskoj i u Berlinu u Nemačkoj.

Rajeev Suri je izvršni direktor kompanije. On je na ovoj poziciji nasledio Simon-a

Beresford-Wylie-ja koji je podneo ostavku 1.oktobra 2009. posle integracije kompanije.

Finansijski direktor NSN-a je Samih Elage. Pre ovoga, u martu 2012, Samih je bio COO

medjutim u februaru 2013 ova pozicija je ukinuta. Predsednik upravnog odbora je Jesper

Ovesen, a prethodni predsednik je bio Olli-Pekka Kallasvuo, prethodni izvršni direktor Nokie.

Potpredsednik izvršnog odbora je Rudi Lamprecht, savetnik izvršnog direktora Siemensa.

NSN je organizovan u 2 poslovne jedinice:

1. MBB – Mobile Broadband

2. GS – Global Services

Proizvodi

Osnovna delatnost i cilj NSN-a je omogućavanje poslovanja pruţaocima usluga

(mobilnim operaterima): podrška korisničkom servisu, upravljanje ureĎajima, fiksne – mobilne

mreţe, hosting, upravljanje zalihama, IPTV, mobilna televizija, outsourcing, sistemi objedinjene

naplate i fakturisanja, WCDMA frekvencija, optički multiplekseri (jedinica za optičke mreţe

prodata kompaniji Coriant od Maja 2013).

Nokia Solutions and Networks

Vrsta kompanije Kompanija ćerka, DOO

Idustrija Telekomunikaciona oprema

Godina osnivanja 2007

Predstavništvo Espoo, Finska

Oblast poslovanja Globalna

Ključni ljudi Rajeev Suri (CEO), Samih Elhage(CFO), Jesper

Ovesen (Chairman)

Proizvodi Beţični širokopojasni mobilni internet,

konsultanske usluge, multimedijalna tehnologija

Prihod 13,1 milijardi evra (2012)

Zaposleni 58411 (2012)

Kompanija majka Nokia

Dostignuća u poslednjem kvartalu – nastavljen period profitabilnosti

Kompanija je na početku svog poslovanja konstantno ostvarivala negativan finansijski

rezultat. Tek u 2012. god. posle skoro šest godina poslovanja ostvarila je pozitivan rezultat. Ova

situacija se zadrţala u 2013.godini, jer se smatra da će profit koji je NSN ostvario u 2013. godini

(prema nezvaničnim informacijama) iznositi oko 15 miliona evra.

Najveće dostignuće u 2013.godini → NSN je postao lider mobilnog širokopojasnog

interneta. NSN se nalazi na drugom mestu, kao kompanija-lider u telekomunikacionoj industriji.

6

Trenutno, vodeću poziciju zauzima Ericsson, a za prevlast se bore i kompanije Huawei, Acatel

Lucent i ZTA. Ostala dostignuća u 2013. godini:

- Demonstrirao prvi u svetu 4G TD-LTE mreţu u Finskoj i postavio osnovu za stvaranje

nove 5G mreţe

- Targetirane investicije u inovacije, kontinuirani fokus na iskustvo korisnika

- NSN nastavlja da investira u inovacije u cilju zadrţavanja pozicije lidera u obezbeĎivanju

mobilnog širokopojasnog interneta

- Svakog dana, skoro četvrtina ukupnog svetskog stanovništva je povezana putem

proizvoda i resenja koje je proizveo NSN.

Slika 1: Gartnerovi magični kvadrati za LTE mrežnu infrastrukturu

Slika 2: Customer Experience Management Survey – Anketa o zadovoljstvu klijenata

1.3. Budućnost NSN-a

Gartner je pozicionirao NSN u Liderski kvadrat

Magičnih kvadrata za LTE Mreţnu Infrastrukturu, već

drugu godinu za redom, postavljajući NSN meĎu 3

globalna dobavljača mreţnih usluga koji su najbolje

pozicionirani i sposobni da podrţe budućnost mobilnih

operatera u LTE, TD-LTE i LTE-Advanced mreţama

.

Amdocs Source: Current Analysis, February 2012.

Which vendors do you hold a very positive perspective as CEM solution providers?

26%

26%

25%

14%

9%

7%

5%

5%

3%

3%

1%

NSN

HP

IBM

Ericsson

Alcatel-Lucent

Huawei

Openet

ZTE

Netcracker

Tekelec

% of respondents, N=76

7

NSN je kompanija koja se stalno menja, a u poslednjih godinu dana doslo je do promene

vlasničke strukture kompanije. NSN je do avgusta 2013.godine bio u vlasništvu Nokie i

Siemens-a. U avgustu je Nokia otkupila deonice NSN-a od Siemensa i tako postala jedini vlasnik

NSN-a. Nokia je zatim prodala svoj deo, koji se bavi proizvodnjom mobilnih ureĎaja, Microsoft-

u. Posle ovih promena, NSN je postao osnova poslovanja Nokie i smatra se da postao izvor 90%

prihoda Nokie. Pošto će se poslovanje Nokie od sada zavisiti od uspešnosti poslovanja NSN-a,

smatra se da će Nokia uloţiti u NSN novac koji je dobila od Microsofta. Posle uspešnog

restruktuiranja i preuzimanja dela Motorole, NSN ima pozitivan bilans novčanih tokova u

poslednjih šest kvartala i nastavlja da posluje sa povećanim profitom na veoma zahtevnom

trţištu.

Postoje različite prognoze od strane IT stručnjaka i finansijskih eksperata o budućnosti

kompanije. TakoĎe se spominje mogućnost promene organizacione forme kompanije, pri čemu

se razmatra mogućnost da NSN postane akcionarsko društvo. Smatra se da novcem dobijenim od

Microsoft-a, Nokia moţe da finansira razvoj i akvizicije NSN-a.

NSN je spreman za rast u Radio mreţama (RAN), SDN (Software Defined Networking),

Cloud Based Voice i IMS services i sa novim investicijama ima mogućnosti za razvoj

infrastrukture. Ovo moţe stvoriti kompaniju koja će ličiti na “mini Ericsson” sa veoma

konkurentnom strukturom troškova.

Mnogi smatraju da je najverovatnija i najuspešnija strategija koju Nokia moţe da

sprovede kupovina Alcatela. Ako Nokia uspe da preuzme poslovanje posrnulog Alcatel-Lucenta

(koji je trenutno jedan od konkurenata NSN-a), imaće 32% svetskog trţišta opreme za beţične

mreţe. Naime, nakon što Nokia u prvom tromesečju 2014. godine dovrši prodaju svog dela

Microsoftu imaće zalihe gotovine veće od 14 milijardi evra, a kako je pokazala analiza

Bloomberga po zalihama gotovine biće osma evropska kompanija ne računajući financijski

sektor. Istovremeno predsednik Uprave Alcatel-Lucenta Michael Combes ubrzava planove

smanjenja kompanije, izmeĎu ostalog i prodajom imovine, kako bi osigurao njen opstanak.

Nokia ţeli da ojača svoju poziciju proizvoĎača opreme za beţične mreţe, posebno nakon

što je Microsoftu prodala svoje poslovanje proizvodnje moblinih telefona. Tako je, mesec pre

zaključenja posla s Microsoftom, od Siemensa potpuno preuzela nadzor na do tada zajedničkim

poslovanjem Nokia Solutions and Networks. To poslovanje ostvaruje 13 milijardi evra godišnje i

generisaće više od 90% prodaje Nokije nakon što se povukla iz proizvodnje mobilnih telefona.

Preuzimanjem poslovanja Alcatel-Lucenta Nokia bi pridodala još 3,4 milijardi evra

godišnjeg prihoda, bez usluga i softvera. Nova kompanija imala bi globalni trţišni udeo od 32%

čime bi Finci pretekli kineski Huawei Technologies, koji drţi 22% udela i pribliţili se tik do

trţišnog lidera Ericssona koji drţi 36% globalnog trţišta. Preuzimanje divizije Alcatel-Lucenta

takoĎe bi osiguralo Nokiji i uporište na perspektivnom trţištu, gdje Finci trenutno imaju gotovo

zanemariv trţišni udeo od 4%

8

1.3. Kvalitet – značajna karakteristika NSN-a

Principi kvaliteta na kojima NSN bazira svoje svakodnevno poslovanje:

1. Kupci na prvom mestu (Customer First) – fokus na potrebe kupaca, slušanje potreba

kupaca. ObezbeĎivanje da su potrebe kupaca pravilno identifikovane i da su isporučeni

jako kvalitetni proizvodi, usluge i rešenja u cilju maksimizacije investicija kupaca koji

saraĎuju sa NSN-om

2. Savršena isporuka (Execution Excellence) – cilj je uraditi sve ispravno već iz prvog

pokušaja. Teţi se ranom identifikovanju problema i izbegavanju nezadovoljstva kupaca

3. “Posedovanje kvaliteta” (I Own Quality) – svaki zaposleni u NSN-u preuzima odgovornost

za svoje akcije i odluke koje donosi u cilju maksimiranja zadovoljstva kupaca.

Cilj je stvoriti partnerstva sa kupcima i postaviti kvalitet kao osnovno sredstvo diferencijacije u

odnosu na konkurenciju.

Vizija 2020 – isporučiti 1 gigabajt podataka po korisniku svakog dana

NSN teţi dostizanju ovog visokog cilja svakodnevim poboljšavanjem sopstvenog poslovanja,

ostvarivanjem pozitivnih rezultata i koncentracijom na ostvarivanje što većeg kvaliteta proizvoda

i zadovoljstva klijenata.

2. Konceptualni okvir korporativne društvene odgovornosti

Društveno odgovorno poslovanje (Corporate Social Responsibility, CSR) se, u

najopštijem smislu reči, odnosi na načine na koje preduzeće u komunikaciji sa svojim

stejkholderima odrţava ravnoteţu izmeĎu ekonomskih i socijalnih aspekata, kao i aspekata

ţivotne sredine. 1

1 Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

9

Počev od 1990-tih godina pokret za društveno odgovorno poslovanje zauzima vaţno

mesto u političko-ekonomskim debatama ali i u poslovnim strategijama vodećih kompanija i kao

takav stavlja naglasak na samoregulaciju preduzeća kad je reč o pitanjima radnih prava, ljudskih

prava, zdravlja i bezbednosti, zaštiti ţivotne sredine, borbe protiv korupcije kao i o dobrovoljnim

inicijativama kojima se podrţavaju projekti lokalne i šire društvene zajednice. Ključnu ulogu u

razvoju društveno odgovornog poslovanja u Evropi igra CSR Europe, vodeća evropska

neprofitna mreţa za društveno odgovorno poslovanje koja okuplja 71 kompaniju i 34 nacionalne

partnerske organizacije kao članove.2 CSR Europe deluje kao evropska platforma za kompanije i

zainteresovane strane preko koje oni razmenjuju i saraĎuju kako bi sa ostalim evropskim

liderima postigli odrţivu konkurentnost i društveno blagostanje. Mreţa je osnovana 1995. godine

od strane evropskih poslovnih lidera kao odgovor na apel tadašnjeg predsednika Evropske

komisije Jacques Delor-a upućen kompanijama da se uključe u borbu protiv socijalne

isključenosti.

Osnovni pincipi društveno odgovornog poslovanja koji se odnose na kompanije koje teţe

da se ponašaju kao odgovorni članovi duštvene zajednice predstavljeni su u dokumentu Principi

Globalnog sporazuma Ujedinjenih nacija. UN Global Compact (UN Globalni sporazum),

koji je 1999. godine pokrenut na inicijativu Generalnog sekretara UN, Kofi Anana predstavlja

najveću meĎunarodnu inicijativu u oblasti društveno odgovornog poslovanja.

Više je definicija društvene odgovornosti i svaka od njih ukazuje na pojedine aspekte ove

kategorije. Tako Evropska komisija društveno odgovorno poslovanje odreĎuje kao odgovornost

preduzeca za uticaj koji imaju na društvo.3 Da bi u celini implementirali principe društvene

odgovornosti, svi poslovni subjekti moraju uspostaviti proces koji integriše ljudska prava,

socijalna, ekološka, etička i potrošačka pitanja u njihovo poslovanje i temeljnu strategiju, sa

sledećim ciljevima:

1) Kreiranja zajedničkih vrednosti za njihove vlasnike/akcionare i ostale zainteresovane

strane (stejkholdere) kao i drustvo u celini;

2) Identifikovanja, prevencije i ublažavanja njihovih mogućih nepovoljnih uticaja na

okruţenje.

Prema Business in the Community (BITC), korporativna društvena odgovornost

predstavlja pozitivan uticaj koji kompanije vrše na društvo i ţivotnu sredinu preko svog

poslovanja, proizvoda ili usluga, ili kroz interakciju sa ključnim stejkholderima, kao što su

zaposleni, klijenti, investitori, lokalne zajednice i dobavljači.4 Business in the Community je

jedna od vodećih dobrotvornih organizacija usmerena na promociju društveno odgovornih

praksi. Preko 850 kompanija su članice BITC, dok je dodatnih 10700 kompanija angaţovano u

njihovim kampanjama na globalnom nivou. Njihova vizija je odgovorno poslovanje

preduzeća/organizacija kako bi se na taj način obezbedila odrţiva budućnost za sve.

World Business Council for Sustainable Development (WBCSD) - Svetski poslovni

savet za odrţivi razvoj – naglašava da je društvena odgovornost poslovanja kontinuirana

posvećenost kompanija etičkom ponašanju i doprinosu ekonomskom razvoju, uz istovremeno

unapreĎivanje kvaliteta ţivota radne snage i njihovih porodica, kao i lokalne zajednice i društva

2 Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

3 Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

4 Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

10

u celini.5 Svetski poslovni savet za odrţivi razvoj je globalno udruţenje koje okuplja oko 200

meĎunarodnih kompanija koje se isključivo bave pitanjima poslovanja i odrţivog razvoja.

2.1. Nastanak i razvoj društvene (socijalne) odgovornosti

Društvena odgovornost preduzeća javlja se u pravom smislu te reči s pojavom

korporacija u 19.veku, kada su vlasnici preduzeća pomagali društvu najčešće kroz finansiranje

gradnje stanova, škola, bolnica, muzeja, a za šta su bili i podsticani poreskim olakšicama. Mnoge

javne graĎevine u velikim svetskim gradovima, nastale su upravo donacijama preduzeća. Tada

poznati industrijalci, osnivali su humanitarne fondacije, smatravši da je to njihova civilna

obveza. I danas postoje primeri takve aktivnosti, a zajednička su im dva motiva: etičnost i

vlastita korist. Dugoročni motiv nalazi se u obliku poznatom kao društveno investiranje, kojim

preduzeća ulaţući u društvo očekuju povratak investicija. Na primer, investiranje u škole i

bolnice dovodi do obrazovanijih i zdravijih zaposlenih u budućnosti.

Ipak, potrebno je razlikovati društvenu odgovornost preduzeća od humanitarnih donacija

i dobrih dela. Ti prvi napori preduzeća usmereni na društvo zapravo nisu predstavljali ono što se

danas podrazumeva pod društveno odgovornim ponašanjem. Društvena odgovornost preduzeća

je po svom smislu iznad humanitarnih donacija te zahteva od preduzeća da u potpunosti uzima u

obzir uticaj svojih odluka na sve interesne grupe i okolinu. Filantropija ranih industrijalaca nije

mnogo učinila u pogledu smanjivanja društvene nejednakosti karakteristične za rana industrijska

kapitalistička društva. To je doprinelo stvaranju novih ideologija, poput komunizma i socijalizma

s idejama o socijalnoj drţavi, koja bi preuzela veću odgovornost prema društvu.

Pojam i praksa društvene odgovornosti preduzeća odnose se na celokupni raspon

delovanja i na sve odnose koje pri tom uspostavlja. Šta neko preduzeće proizvodi, kako kupuje i

prodaje, kako utiče na okolinu, kako zapošljava, osposobljava i utiče na razvoj zaposlenih, kako

ulaţe u društvenu zajednicu i poštuje ljudska i radna prava – sve to odreĎuje ukupni uticaj tog

preduzeća na društvo. Dakle, preduzeća bi trebalo da sprovode politike i programe i preduzimaju

aktivnosti koje doprinose dobrobiti i interesima društva i preduzeća, što znači da sprečavaju i

ispravljaju negativne uticaje svojih delovanja na društvo, kao i da se odriču dela svog profita za

dobrobit društva.

Društvena odgovornost preduzeća moţe se vezati uz bilo koju aktivnost preduzeća, tako

da svako preduzeće danas ima svoju priču kojom se predstavlja kao društveno

odgovorno.Preduzeće danas postavlja ispred sebe tri osnovna cilja, a to su ostvarivanje profita,

doprinos zaštiti okoline i doprinos rešavanju društvenih problema. Finansijski i društveni ciljevi

nisu meĎusobno isključivi, već su dugoročno uglavnom komplementarni.

U SAD-u se ideja o društvenoj odgovornosti preduzeća razvila početkom 20. veka. U to

vreme doslo je do raznih kritika korporacije da su prevelike, previse moćne i da deluju protiv

društva. Kroz razne zakone o suzbijanju trustova nastojalo se da se ograniči njihova moć.

Posledice razmišljanja o preduzeću kao društveno odgovornom subjektu bila su dva

principa, koja su obeleţila gotovo ceo 20. vek: principi filantropije i opsluţivanja. Princip

filantropije se odnosi na dobrovoljne humanitarne donacije od strane preduzeća. Princip

opsluţivanja odnosi se na verovanje da korporacije imaju obvezu da se ponašaju u interesu svih

članova društva na koje poslovanje preduzeća ima uticaj.

5 Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

11

Početkom 20. veka rasprave o društvenoj odgovornosti preduzeća svodile su se samo na

rasprave o radničkim pravima i unutrašnjem upravljanju preduzećem. MeĎutim, nakon drugog

svetskog rata, a posebno tokom 1950 – tih u Zapadnoj Evropi i Japanu postepeno jača uticaj

potrošača na ponašanje preduzeća. Tokom 1970 – ih godina raste i briga za okolinu, a 1980 – tih

jačaju ekonomske i političke promene u svetu i ponovno stavljaju u prvi plan pitanja društvene

odgovornosti preduzeća.

Mnoge multinacionalne korporacije tada su bile optuţene zbog ignorisanja sigurnosti

potrošača, kršenja ljudskih prava, zagaĎenja okoline, podmićivanja vladinih sluţbenika.

Vijetnamski rat i naftne krize poljuljali su poverenje javnosti u korporacije. Tokom 1970 – ih

godina akcionari postaju društveno aktivniji, izraţavajući svoje poglede na politiku

zapošljavanja, sigurnost proizvoda i investiranja u inostranstvu. U tom periodu i Kodeksi

ponašanja, po prvi put razvijeni 1920 – ih i 1930 – ih godina, postaju široko prihvaćeni u

poduzećima.

Takvo stanje svesti dovelo je do toga da se značajno smanjila uloga drţave kroz

privatizaciju, smanjenje poreskog opterećenja, deregulaciju niza sektora, smanjivanje javnih

troškova i subvencija, a veća odgovornost stavljena je na preduzeća i pojedince. Sledilo je i

otvaranje trţišta putem stvaranja različitih ekonomskih integracija, došlo je do brzog napretka u

telekomunikacijama i drugim oblicima komunikacija, što je ubrzalo putovanje vesti i

informacija. To je pomoglo razvoju multinacionalnih korporacija, koje počinju sa poslovanjem

daleko od svoje matične zemlje, ali i razvoju tzv. CNN sveta, u kome globalne televizijske mreţe

i Internet omogućavaju jednostavan pristup informacijama. Tako javnost postaje informisanija,

potrošači su obrazovaniji i svesniji svojih prava. Dakle, evolucija društveno odgovornog

ponašanja preduzeća rezultat je, izmeĎu ostalog i globalizacije koja je prisilila preduzeća da

implementiraju standarde kvaliteta ukoliko ţele biti konkurentna.

Tokom 1990-ih godina pokret društvene odgovornosti preduzeća ojačao je putem pojave

različitih kodeksa ponašanja i izveštavanja o društveno odgovornim akcijama. Ti kodeksi

ponekad budu nametnuti od strane vlada, a ponekad razvijeni za potrebe kompanije.

Najveću svetsku inicijativu društveno odgovornog poslovanja predstavlja Globalni

sporazum UN-a, sa preko 8700 kompanija i drugih zainteresovanih strana iz preko 130 zemalja.6

Globalni sporazum je lansiran u junu 2000. godine kao odgovor na poziv Generalnog sekretara

UN-a, Kofi Anana, koji je 1999. godine, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu pozvao

svetske biznis lidere da prihvate i primene principe društveno odgovornog poslovanja. Global

Compact od kompanija zahteva da, u okviru svojih sfera uticaja, usvoje, promovišu i primenjuju

osnovne vrednosti, tj. deset načela, koja su podeljena u sledeća četiri osnovna područja:

1. ljudska prava,

2. radna prava,

3. zaštita ţivotne sredine i

4. antikorupcija.

Četvrta vaţna obaveza članica Globalnog sporazuma je godišnje izveštavanje o napretku

u društveno odgovornom poslovanju, tj. načinima na koje su ovaj sporazum integrisale u svoje

poslovanje. Članicama se preporučuje da za izveštavanje o realizovanim i planiranim

6 Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

12

strategijama i akcijama koriste okvir Global Reporting Initiative-a (GRI), inicijativu za globalno

izveštavanje koja je strateški partner Globalnog sporazuma. 7

Inicijativa zaglobalno izveštavanje - Global Reporting Initiative-a (GRI) predstavlja za

sada najšire prihvaćeni okvir za izveštavanje o odrţivosti, a oblikovana je tako da ponudi

globalno primenljive smernice za izradu opštih izveštaja o odrţivosti u kompanijama,

uključujući i društvene i ekološke pokazatelje. GRI je svoje prve Smernice za izveštavanje o

odrţivosti objavio 1999. godine, a danas je stalno, nezavisno telo sa upravljačkom strukturom iz

svih društvenih sektora. Osnovni zadatak Inicijative za globalno izveštavanje je briga o

Smernicama, njihovo poboljšavanje i informisanje o njima kroz proces savetovanja i

uključivanje svih društvenih aktera. Inicijativa promoviše i druge bliske inicijative i standarde:

UN Global Compact, ISO 14000 i 26000, AA 1000, SA 8000.

ISO 26000 je meĎunarodni standard koji pruţa smernice za društvenu odgovornost

organizacija.8 Objavljen je u novembru 2010. sa ciljem da podstakne dobrovoljnu posvećenost

društvenoj odgovornosti širom sveta. Izrada standarda je trajala 6 godina, a izazvala je rekordno

interesovanje - radna grupa ISO/WG SR je brojala preko 450 članova-eksperata iz 99 zemalja, pa

je tako ovo postao jedan od najpoznatijih i najvaţnijih ISO standarda.

Ovaj standard predstavlja alat za praktikovanje društvene odgovornosti, kojim se mogu postići:

• Konkurentska prednost

• Prepoznatljiva reputacija

• Sposobnost da se privuku i zadrţe radnici ili članovi organizacije, potrošači, klijenti ili

korisnici

• Odrţanje morala, posvećenosti i produktivnosti radnika

• Pozitivan stav investitora, vlasnika i finansijera

• Dobri odnosi sa kompanijama, vladinim sektorom, medijima, dobavljačima, saradnicima,

potrošačima i društvenom zajednicom i dr., a sve u cilju odrţivog razvoja.

TakoĎe, standard moţe da se koristi kao alat za izveštavanje o društvenoj odgovornosti.

Njegova upotreba je dobrovoljna. Kako se ne radi o menadţment standardu poput ISO 9001, ISO

14001, ISO 22000 i kako ISO 26000 ne sadrţi zahteve već dobrovoljne smernice, nije predviĎen

za sertifikaciju.

7 Škola biznisa, Uglješa Atanackovic, 2011

8 Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

13

Slika 3: Sedam ključnih tema ISO 26000

Najsveobuhvatniji skup meĎunarodno prihvaćenih pravila za poslovanje multinacionalnih

kompanija definisala je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (The Organization for

Economic Cooperation and Development - OECD) kroz Smernice za multinacionalna preduzeća.

Radi se o preporukama koje su vlade uputile multinacionalnim kompanijama koje posluju u

zemljama potpisnicama ali i van njih, kako bi odgovorile na sve veću zabrinutost javnosti zbog

njihovog uticaja. Smernice pruţaju neobavezujuće principe i standarde za odgovorno poslovno

ponašanje u globalnom kontekstu u skladu sa vaţećim zakonima i meĎunarodno priznatim

standardima. Vlade potpisnice su se obavezale za promociju, i preuzele odgovornost za doprinos

realizaciji ovog multilateralno dogovorenog i sveobuhvatnog kodeksa društveno odgovornog

ponašanja. One osnivaju Nacionalne kancelarije za kontakt, najčešće unutar ministarstava koja

su odgovorna za ekonomsku politiku, koje su zaduţene za promotivne aktivnosti, obradu zahteva

za informacijama i davanje doprinosa rešavanju problema koji bi se mogli pojaviti.

Iako nemaju obavezujuću snagu, Smernice nisu fakultativne za kompanije i one nemaju

pravo da prave razliku izmeĎu odredaba Smernica niti da im daju sopstvena tumačenja. Njihova

primena ne podleţe saglasnosti kompanija. To su jedina kompletna pravila sa multilateralnom

saglasnošću koja su sačinjena kroz pregovore sa vladama i kroz koje vlade preuzimaju obavezu

da će doprineti rešavanju problema u kompanijama.

2.2. Društveno odgovorno poslovanje u EU

Imajući u vidu značajnu ulogu profitnog sektora u obezbeĎivanju odrţivog razvoja, i

istovremeno se suočavajući sa ekološkim, socijalnim, meĎuetničkim i drugim izazovima, drţave

Evropske unije u poslednjih desetak godina pristupaju društveno odgovornom poslovanju

strateški, dugoročno planirajući metode i instrumente za njegovo sprovoĎenje. Prve inicijative

Evropske unije u oblasti društveno odgovornog poslovanja su bile usmerene na trţište rada i

politike zapošljavanja. Tako je još 1993. Predsednik Evropske komisije Ţak Delor uputio apel

kompanijama da se uključe u borbu protiv društvene isključenosti. Ostale oblasti, kao što je

zaštita ţivotne sredine, su se odvojeno razvijale.

Godine 1996. pokrenuta je inicijativa pod nazivom Evropska biznis mreža za socijalnu

koheziju, koja je 2000. godine preimenovana u CSR Europe. Ova mreţa je odigrala ključnu

14

ulogu u jačanju dijaloga i saradnje izmeĎu kompanija, donosioca odluka i drugih zainteresovanih

strana za unapreĎenje korporativne društvene odgovornosti u Evropi i svetu.

Evropski savet je 2000. godine u Lisabonu poslao poseban poziv kompanijama u pogledu

društvene odgovornosti i promovisanja dobrih primera celoţivotnog učenja, organizacije rada,

jednakih mogućnosti, društvene inkluzije i odrţivog razvoja. Jedan od rezultata sastanka u

Lisabonu je bio Zeleni dokument (CSR green paper) koji je Evropska komisija objavila 2001.

godine. Cilj njegovog objavljivanja je davanje doprinosa osvešćivanju celokupne evropske

javnosti o konceptu društveno odgovornog poslovanja. U Zelenom dokumentu Evropske

komisije, koncept društveno odgovornog poslovanja se definiše kao „koncept u okviru kojeg

kompanije integrišu društvena pitanja i pitanja zaštite ţivotne sredine u svoje svakodnevno

poslovanje i odnose sa svojim zainteresovanim stranama na dobrovoljnoj osnovi“.9 Nadalje, ovaj

dokument naglašava da biti društveno odgovoran ne znači samo ispunjavati zakonske obaveze,

već ići dalje od pukog pridrţavanja zakona i ulagati još više u ljudski kapital, okruţenje i odnose

sa zainteresovanim stranama.

Opredeljenje Evropske unije, izraţeno naročito kroz delovanje Evropske komisije, jeste

da društveno odgovorno poslovanje predstavlja jedan od suštinskih elemenata evropskog

socijalnog modela i da pozitivno doprinosi evropskoj strategiji odrţivog razvoja: stvaranju

maksimalno „konkurentne privrede, zasnovane na znanju, koja moţe da obezbedi odrţivi

privredni rast sa novim i bolje plaćenim radnim mestima i većom socijalnom kohezijom".10

Godine 2004. EU forum više aktera o CSR-u u završnom izveštaju objavljuje zajednička

načela i vrednosti društveno odgovornog poslovanja, pojmovnik i osnovu za razumevanje

koncepta i devet preporuka za razvoj istraživanja i institucionalni razvoj društveno

odgovornog poslovanja u Evropi i svetu.

Od 2007. godine Savez za društveno odgovorno poslovanje (European Alliance for CSR)

je osnovao 20 laboratorija uključivši stotine predstavnika preduzeća i interesnih grupa širom

Evrope. Laboratorije su kreirane kako bi se istraţili inovativni modeli za saradnju te pripremili

praktični alati za suočavanje sa izazovima koji se nalaze pred društveno odgovornim

preduzećima. Prvi rezultati laboratorija predstavljeni su 2008. godine u obliku Evropskog skupa

alata o društveno odgovornom poslovanju za konkurentnu i odgovornu Evropu. Skup alata

uključuje informacije i savete za kompanije i zainteresovane strane u suočavanju s društvenim

izazovima i izazovima vezanim za pitanja zaštite ţivotne sredine, integrišući društvenu

odgovornost u svoje poslovne prakse.

Nekoliko laboratorija za društveno odgovorno poslovanje, krajem 2010.godine dovelo je

do lansiranja inicijative CSR Europe-a pod nazivom Enterprise 2020. U kontekstu nove

strategije „Evropa do 2020. godine“ EU, Enterprise 2020 pruţa temelj za obnovljeno partnerstvo

izmeĎu Evropske komisije, Saveta i Parlamenta. Projekat podrţava cilj Komisije da „od Evrope

napravi centar za izuzetnost društveno odgovornog poslovanja“ i promoviše društvenu

odgovornost kao deo evropske strategije za pametan, odrţiv i sveobuhvatan rast.

9 Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

10 Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

15

2.3. Nova evropska politika o društvenoj odgovornosti preduzeća

U oktobru 2011. god. Evropska Komisija je objavila novu politiku o društveno

odgovornom poslovanju (“new policy on corporate social responsibility”). U njoj se navodi da

preduzeća, kako bi u potpunosti bila društveno odgovorna “treba da uspostave proces kojim će

integrisati brigu o društvenim, zatim pitanjima zaštite ţivotne sredine, etičkim pitanjima i

ljudskim pravima, u svoje poslovanje i temeljne strategije, u uskoj saradnji sa svojim interesnim

grupama”. 11

Cilj je da se istovremeno poveća pozitivni uticaj – npr. kroz inovacije novih proizvoda i

usluga koje su od koristi kako za društvo tako i za sama preduzeća – i da se negativni uticaji

minimiziraju i spreče. Nova politika ističe program delovanja za period 2011-2014. god. kojim

pokriva 8 oblasti:

- Jačanje vidljivosti društveno odgovornog poslovanja i širenje dobre prakse: to uključuje

stvaranje Evropske nagrade i uspostavljanje sektorskih platformi za preduzeća i zainteresovane

strane, kako bi se zajednički obavezali i pratili napredak;

- Poboljšanje i praćenje nivoa poverenja u biznise: Evropska komisija će pokrenuti javnu

debatu o ulozi i potencijalu preduzeća i organizovati istraţivanja o poverenju graĎana u poslovni

sektor;

- Poboljšanje procesa samoregulacije i koregulacije: Komisija predlaţe da se razvije

kratki protokol za voĎenje razvoja budućih samostalnih i partnerskih inicijativa regulacije;

- Jačanje trţišnog nagraĎivanja društveno odgovornih kompanija (to znači usklaĎivanje

politika EU o potrošnji, davanje prednosti pri odabiru investicija i javnih nabavki, kako bi se

promovisala nagrada trţišta za kompanije koje odgovorno posluju);

- Poboljšanje procesa prikupljanja podataka preduzeća o društvenim i pitanjima zaštite

ţivotne sredine: nova politika potvrĎuje nameru Komisije da iznese novi zakonski predlog po

tom pitanju;

- Dalje integrisanje koncepta društvene odgovornosti u obrazovanje, obuku i istraţivanje:

Komisija će dalje obezbeĎivati podršku za obrazovanje i obuku o društveno odgovornom

poslovanju, i istraţiće mogućnosti za finansiranje više istraţivanja;

- Naglašavajući značaj nacionalnih i podnacionalnih društveno odgovornih politika:

Komisija poziva zemlje članice da predstave i aţuriraju svoje planove za promociju odrţivosti do

sredine 2012. godine;

- Bolje usklaĎivanje evropskog i globalnih pristupa društveno odgovornom poslovanju.

Komisija naglašava značaj Smernica Evropske organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj

(OECD) za multinacionalne kompanije;

Izveštaj o implementaciji ovog plana akcije treba da bude pravovremeno objavljen za

evaluacioni sastanak koji će biti organizovan sredinom 2014. godine.

2.4. Korporativna odgovornost u Srbiji

Unutar Privredne komore Srbije funkcioniše Savet za društveno odgovorno poslovanje

koji, izmeĎu ostalog, dodeljuje Nagadu za društveno odgovorne prakse. TakoĎe, u saradnji sa

NVO Smart kolektiv i drţavnom Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)

11

Mreža za društvenu odgovornost, Marina Vukovid i Lidija Brnovid, 2012

16

kreirana je baza podataka primera dobre prakse u oblasti društveno odgovornog poslovanja u

Srbiji. TakoĎe, u Srbiji je tokom 2008.godine lansiran Forum poslovnih lidera (BLF Srbija),

prva koalicija društveno odgovornih preduzeća u Srbiji. Uspostavljanje Foruma poslovnih lidera

Srbije rezultat je višegodišnjih aktivnosti organizacije Smart kolektiv na polju podsticanja i

razvoja društveno odgovornog poslovanja u Srbiji. Konačno, Ministarstvo rada i socijalnog

staranja je u saradnji sa ostalim relevantnim stejkolderima izradilo, a Vlada RS usvojila

Nacionalnu strategiju društveno odgovornog poslovanja za period 2010-2015.

Praksa društvene odgovornosti preduzeća uveliko se razvila i proširila u poslednjih

desetak godina. Tome je doprinelo više faktora: globalizacija, razvoj informacionih tehnologija,

bolje obrazovani potrošači i svesnije graĎanstvo, rast potraţnje za socijalno osetljivim

investicijama. Nezanemarljiv uticaj na proširenost društvene odgovornosti imala je činjenica da

su trţišni lideri u mnogim zemljama zagovarali upravo ovakav način korporativnog ponašanja, te

da se društveno odgovorno ponašanje preduzeća pokazalo zaista korisnim za preduzeća u gotovo

svim aspektima poslovanja, uključujući i financijsku uspešnost i dugoročnu odrţivost.

2.5. Poslovna opravdanost primene koncepta društvene odgovornosti

Iako moralno posmatrano društvena odgovornost preduzeća ima smisla, često se javljaju i

potpuno suprotna razmišljanja. Naime, mnogi veruju da društvena odgovornost preduzeća deluje

štetno i ne ide u korist akcionarima preduzeća jer umanjuje stvorenu vrednost te udaljava resurse

od snaţnih komercijalnih aktivnosti. S druge, pak, strane se veruje da implementiranje društvene

odgovornosti u poslovanje preduzeća pozitivno doprinosi preduzeću, jer omogućava

identifikovanje s trţišnim prilikama i praćenje promena na trţištu. Isto tako doprinosi stvaranju

pozitivne slike o preduzeću u javnosti, što privlači potencijalne klijente.

Vaţno pitanje je da li uopšte preduzeće moţe snositi društvenu odgovornost? Kao

odgovor je nastala teorija korporativne nemoralnosti koja korene vuče iz korporativnog prava.12

Još u istoriji Sir Edward Coke smatrao je da korporacije nemaju dušu te zato ne mogu počiniti

izdaju. Krajem 19. veka smanjuje se uloga vlade u oblikovanju preduzeća što utiče na olakšano i

pojednostavljeno osnivanje preduzeća usled čega nastaje veći broj novih preduzeća. Paralelno s

navedenim dogaĎajima javlja se i ideja o preduzeću kao tvorevini privatnog dogovora i tome da

preduzeće ne moţe imati moralnu odgovornosti odvojenu od odgovornosti svojih akcionara.

Nadalje se kroz istoriju razvijaju korporacije i njihova uloga. Tada se javlja teorija o

korporaciji kao stvarnom entitetu. Kroz 1939. korporacije dobijaju institucionalni status. Time

postaju odgovorne, ne samo prema deoničarima, već i prema drugim učesnicima što implicira

moralnu odgovornost preduzeća. Ipak da bi se ovakav stav prihvatio potrebno je još niz godina.

Milton Frideman najveći je kritičar društvene odgovornosti preduzeća.13

Naime, on smatra da je

osnovni cilj svakog preduzeća maksimirati prinose akcionara. U skladu sa time odgovornost

mogu imati samo pojedinci, a ne i preduzeće. Unutar preduzeća podreĎeni su odgovorni

nadreĎenima, što znači da postoji individualna odgovornost unutar same organizacije. Kako je

ranije rečeno, cilj preduzeća je maksimirati profit. Često u tim situacijama menadţeri ne biraju

način.

Poznato je da su pojedini delovi sveta manje razvijeni i imaju nepismeno i neobrazovano

stanovništvo. Neka preduzeća tada na takva trţišta izvoze proizvode znajući da stanovništvo nije

sposobno prepoznati sastojke. Isto tako, kako bi se postigli niţi troškovi proizvodnje u

siromašnim zemljama preduzeća angaţuju decu kao jeftinu radnu snagu, s obzirom da bi

12

Njavro Đ. Krkač K.: op.cit., p. 75 13

Business and Society, McGraw Hill, 1996, str. 36.-43

17

modernizacija pogona i zapošljavanje odraslih bili daleko skuplji. To opravdavaju time da bi

deca u slučaju zapošljavanja odraslih ostala bez posla i pronalazila lošije izvore zaraĎivanja. Isto

tako se veruje da preduzeća često u javnosti stvaraju laţnu sliku svoje društvene odgovornosti,

jer time zapravo nastoje samo stvoriti pozitivnu sliku o sebi. Danas nije moguće negirati ulogu

korporacija.Ta velika uloga u ţivotu čoveka, povlači i moralnu odgovornost preduzeća koja

dolazi s tom velikom moći. Osim navedenih argumenata koji ne idu u korist društvenoj

odgovornosti preduzeća, postoji i niz onih koji doprinose postojanju društvene odgovornosti

preduzeća. Jedan od argumenata za društveno odgovorno ponašanje preduzeća je da na taj način

preduzeća menjaju vlastitu okolinu, doprinose društvenim promenama i zapravo sebi

poboljšavaju uslove poslovanja.

Na osnovu prethodno navedenih podataka moguće je grupisati argumente za i protiv

društvene odgovornosti preduzeća:14

1. Argumenti u korist društvene odgovornosti

1) Uravnoteţava moć i odgovornost

2) Obeshrabruje vladinu regulaciju

3) Promoviše dugoročne profite

4) Poboljšava sliku o preduzeću u javnosti i privlači investitore

5) Odgovara na promenljiva očekivanja javnosti

6) Ispravlja društvene probleme uzrokovane od strane preduzeća

7) Koristi poslovne resurse za rešavanje teških problema jer često drugim institucijama

nedostaje sredstava i alata za planiranje

8) Prepoznaje moralne obaveze preduzeća.

2. Argumenti protiv društvene odgovornosti

1) Smanjuje ekonomsku efikasnost i profite

2) Nameće nejednake troškove meĎu konkurentima

3) Nameće skrivene troškove društvu

4) Stvara nesklad unutar preduzeća i nejednaka očekivanja javnosti

5) Zahteva posebne društvene veštine koje preduzeća nemaju

6) Odgovornost stavlja na preduzeća umesto na pojedince.

Kao prednosti društvene odgovornosti preduzeća ističu se:

1. Veći finansijski rezultat

2. Smanjenje operativnih troškova

3. Povećanje ugleda preduzeća

4. Povećanje prodaje i veća lojalnost kupaca

5. Povećanje proizvodnosti i kvaliteta

6. Bolja privlačnost kompanije i veća lojalnost zaposlenih

7. Smanjivanje pravnog nadzora

8. Bolji pristup kapitalu.

Društveno odgovorno poslovanje temeljeno na uzajamnom poverenju i razvoju i

zajedničkom ulaganju u budućnost, čini most izmeĎu poslovnog sveta i zajednice. Društvena

odgovornost donosi preduzećima brojne prednosti ukoliko se ostvaruje na pravi način. Ona ne

predstavlja puko rasipanje resursa ili besplodnu investiciju zarad nekakve političke korektnosti.

U zemljama razvijene trţišne ekonomije, društvena odgovornost u sve većoj meri postaje

14

Imprid – Jurid, S.: Norma o druptvenoj odgovornosti tvrtke, Državni zavod za normizaciju i mjeriteljstvo, 2002., br. 10-12., str. 188-189

18

značajna prilikom odlučivanja i opredeljivanja potrošača za odreĎeni proizvod, čime društveno

odgovorna preduzeća stiču prednost u odnosu na konkurenciju. Zemlje u tranziciji, i preduzeća

koja dolaze iz njih, ukoliko ţele da posluju sa uspehom moraće da usvoje sve zahteve globalnog

trţišta, od kojih jedan sve više postaje – društvena odgovornost. Nijedan biznis, veliki ili mali,

nije odvojen od društva u kome se obavlja.

Kotler Philip i Lee Nancy objašnjavaju da društveno odgovorno poslovanje doprinosi

povećanju konkurentnosti preduzeća jer dovodi do povećanja prodaje i trţištnog učešća, jačanje

pozicije brendova, jača korporativni imidţ i uticaj, jača sposobnost preduzeća da privuče,

motiviše i zadrţi zaposlene, smanjuje troškove poslovanja i povećava privlačnosti za invenstitore

i finansijske analitičare.15

Porter i Kramer ukazuju na to da pored direktnog doprinosa društveno

odgovornog poslovanja konkurentnosti preduzeća postoji i povratni indirektan uticaj,

posredstvom društvene zajednice.16

Pošto su privreda i društvo meĎusobno povezani i uslovljeni elementi, razvoj jednog

elementa povratno pozitivno utiče na drugi i obrnuto. Na primer, ako preduzeća pomaţu

sprovoĎenje projekata za unapreĎenje obrazovnih sistema odreĎenog društva, doprineće

unapreĎenju obrazovne strukture stanovništva, što povratno doprinosi povećanju uspešnosti

njihovog poslovanja zahvaljujući ponudi kvalifikovanije radne snage.

Ljudi su istinski zainteresovani za to na koji se način preduzeće ophodi prema njima,

ţivotnoj sredini i društvu uopšte. Ipak, nije dovoljno samo formalno objaviti svoju posvećenost,

jer prazne reči bude sumnjičavost. Potrebno je prezentovati svoju predanost i pokazati da je ona

stvarna i da donosi stvarne rezultate. To znači identifikovanje onih postupaka i akcija koje mogu

doneti dobrobit osnovnoj delatnosti preduzeća i društvu u celini – i komuniciranje o njima.

3. Društvena odgovornost u NSN-u

Ne postoji alternativa za modernu kompaniju osim da prati odrţive smernice i primenjuje

ih u svakodnevnom poslovanju. Kako rastu zahtevi na zakonodavnoj strani i strani klijenata

izveštavanje i pokazivanje da kompanija prati stroge meĎunarodne standarde je minimalni uslov

koji kompanija mora da ispunjava.

NSN pristup odrţivosti je veoma jednostavan. Ono što NSN radi na polju odrţivosti je

ugraĎeno njegovo svakodnevno poslovanje: proces razvoja proizvoda, rešenja i usluga i proces

unapreĎenja poslovanja. Iznad svega NSN se zalaţe da se interno sprovode programi koji

pozitivno utiču na zaposlene i zdravlje i bezbednost na radu.

Tri cilja poslovanja NSN-a koji predstavljaju osnovu odrţivog razmišljanja su:

1. Ljudi

2. Planeta

3. Profit

Ekonomska, ekološka i socijalna dimenzija su meĎusobno

povezane i imaju jasan uticaj jedna na drugu. NSN teţi ostvarivanju

što većeg profita ali vodeći računa o zajednici u kojoj posluje: o

ţivotnoj sredini, koristeći zelena rešenja u svakodnevom poslovanju,

15

www.doiserbia.nb.rs 16

www.doiserbia.nb.rs

19

ali i o ljudima, svojim zaposlenima i zaposlenima svojih partnera. Kompanija sprovodi i projekte

kojima se podiţe svest ljudi o značaju zaštite okruţenja i ljudskih prava.

NSN ističe svoj cilj o istrajnosti i transparentnosti u smeru rasta odrţivog biznisa i

ispunjavanja obaveza prema ljudima i planeti. Strategija koju NSN primenjuje je podrška

poslovanja putem zadovoljavanja interesa vlasnika, minimiziranjem negativnog uticaja i

maksimiranjem pozitivnih doprinosa. NSN se fokusira na 3 ključna stejkholdera:

1. Zaposlene

2. Kupce

3. Planetu

NSN poštuje sve relevantne zakone, regulacije i

internacionalne standarde. Cilj kompanije je da stvori

organizaciju u kojoj je etička poslovna praksa izvor

ponosa, a zaposleni rade u sigurnom, motivacionom

okuţenju. Kodeks ponašanja NSN-a je osnova za

odreĎivanje odgovornosti. Ovo je podrţano obaveznim

godišnjim obukama za svakog zaposlenog i detaljnim

uputstvima i smernicama. TakoĎe postoji jak sistem za borbu protiv korupcije, ljudska prava,

uslove rada, bezbednost i zdravlje na radu i standarde ţivotne sredine. Same aktivnosti NSN-a

imaju relativno mali uticaj na ţivotnu sredinu ali NSN ima ambiciozan cilj da poboljša ekološku

efikasnost u svojim objektima, IT uslugama, putovanjima.

Održiva vrednost za kupce

Cilj NSN-a je da visoke zahteve koje teţi da ispuni u pogledu odrţivosti podeli i sa

svojim dobavljačima. NSN, takoĎe, blisko saraĎuje sa kupcima u cilju poboljšanja sigurnosti

svih radnika uključenih u viskoko rizičnu izgradnju tornjeva i radove sa instalacijama. NSN

takoĎe ulaţe napore u pomoć kupcima u smanjenju njihovog uticaja na ţivotnu sredinu. NSN je

obezbedio vodeću energetsku efikasnost svojih baznih stanica ali i rešenja za optimizaciju

potrošnje energije u celoj mreţi.

Dobar komšija

NSN se trudi da pomogne očuvanje ţivotne sredine u svim oblastima u kojima posluje i

zapošljava radnike. To postiţe tako što minimizira štetne efekte poslovanja na ţivotnu sredinu i

povezivanjem sa lokalnim zajednicama.

Pozitivan uticaj na planetu

Najveći doprinos koji NSN moţe učiniti za odrţivost je da koristi tehnologiju kojom će

doprineti zajednici i ţivotnoj sredini. Telekomunikacije su u jedinstvenoj poziciji da vode

socijalni i ekonomski napredak u pravcu smanjivanja negativnog uticaja na ţivotnu sredinu u

mnogim idustrijama. Npr. NSN radi sa partnerima u cilju isporuke M2M (mašina – mašini)

rešenja kao i na štednji energije u telekomunikacionim mreţama. NSN se prepoznaje svoju

odgovornost da proizvodi proizvode koji će podrţavati, a ne narušavati ljudska prava.

20

Uključenost

NSN je član Globalnog Sporazuma Ujedinjenjih Nacija i posvećen je sprovoĎenju

njihovih principa. Kompanija godišnje objavljuje Izveštaj o odrţivosti kao način komuniciranja

svog napora sa stejkholderima. Nokia Group, uključujući NSN je uključena u Dow Jones

Sustainability Index („Technology Spersector Leader“ u 2009 i 2010.) i FTSE4Good. NSN ţeli

da odrţi aktivan i otvoren dijalog, angaţovanjem u cilju pronalaţenja novih i boljih načina da

usluţi stejkholdere i poboljša performanse.

Upravljanje održivošću

Odrţivost je kritičan faktor uspeha kompanije. Članovi izvršnog odbora su odgovorni za

integrisanje koncepta odrţivosti u poslovnu strategiju NSN-a. Izvršni odbor proverava rezultate

u pogledu odrţivosti bar jednom godišnje i daje smernice. Direktor marketinga i korporativnih

poslova je član izvršnog odbora koji je direktno odgovoran za odrţivost.

Dva tela u kompaniji kordinišu aktivnosti u cilju odrţivosti – jedno za Odrţive poizvode i

usluge i drugo za Odrţive operacije (aktivnosti). Oni okupljaju stručnjake u ovoj oblasti,

poslovne jedinice i funkcije kao što su HR i IT iz svakog regiona u cilju razvoja i implementacije

strategije odrţivosti. Kroz ova tela, NSN sluša i odgovara na potrebe stejkholdera, definiše

ciljeve odrţivosti i ključne pokazatelje i primenjuje globalne sisteme upravljanja. Tela (forumi)

su podrţani od strane radnih grupa eksperata iz oblasti odrţivosti u poslovanju.

Mreţa zaposlenih „Kultura Šampiona“ podstiče odrţivo razmišljanje i ponašanje meĎu

kolegama, promoviše blagostanje zaposlenih i razmenu znanja. Oni takoĎe pomaţu kolegama u

razumevanju „Kodeksa ponašanja“ i promovišu usklaĎivanje sa istim.

Izveštavanje

NSN je izveštavao o svom radu na pitanjima odrţivosti svake godine od svog osnivanja.

Godišnji izveštaj o odrţivosti pokriva rad ove kompanije na problemima koje je NSN

identifikovao kao najznačajnije. Izveštava se kroz niz ključnih pokazatelja performansi u odnosu

na targete (ciljeve) i ključne aktivnosti tokom godine. Izveštaj iz 2011.god. je eksterno potvrĎen

koristeći AccountAbility’s AA100 Assurance Standard 2008. NSN takoĎe objavljuje indeks

usklaĎenosti sa GRI (Global Reporting Initiative) smernicama i 10 principa Globalnog dogovora

(Global Compact).

Povezivanje i razvoj

Informacione i komunikacione tehnologije mogu voditi društveni i ekonomski napredak

uz praćenje smanjenja ekoloških uticaja mnogih industrija i ljudskih aktivnosti. DovoĎenje

širokopojasne veze do udaljenih ili siromašnih oblasti moţe stvoriti nove mogućnosti dok

napredne aplikacije kao što su Cloud tehnologija, M2M povezivanje i Social media mogu

omogućiti nove usluge. Iako je povezivanje samo po sebi korisno, NSN promoviše „korisne

veze“ koje pruţaju veći stimulans.

Postoje različiti aspekti IT rasporeĎivanja koji odreĎuju u kojoj meri ljudi koriste

infrastrukturu za maksimiranje sopstvenih koristi. Prvi uslov za „korisne veze“ je prisup visokim

peformansama, veliki kapacitet širokopojasnih mreţa, fiksnih ili mobilnih. Pokrivenost i pristup

treba da bude široko dostupan i pristupačan. Krajnji korisnici moraju biti svesni, sposobni i

21

motivisani da koriste mreţne servise, koji bi trebalo da budu jednostavni za korišćenje, sigurni,

pouzdani i uvek na raspolaganju.

Povoljan regulatorni i fiskalni okvir, uključujući i dostupnost spektra mobilnih

širokopojasnih usluga, će omogućiti servis provajderima da ponude ekonomične širokopojasne

usluge i promovišu širenje IT infrastrukture i korišćenje usluga.

Connectivity Scorecard (balansna karta povezanosti) je globalna IT studija i kompozitni

indeks koji promoviše ove poruke i demonstrira napredak koji drţave čine. Rezultati i koncet

CS-a je predstavljen na sastancima sa vladama, industrijskim grupama, ekonomskim ekspertima

i kupcima širom svera, sa ciljem podizanja svesti o vaţnosti mnogih faktora koji doprinose

„korisnim vezama“.

4. Dimenzije društveno odgovornog poslovanja

Kako bi ostvarila svoje ciljeve – zadovoljenje interesa stejkholdera, ostvarivanje

profita i konkurenske prednosti, kompanija mora da vodi računa o interesima različitih strana.

Zato društvenu odgovornost poslovanja treba sagledati i kroz njene interne i eksterne aspekte.

4.1. Interna dimenzija društveno odgovornog poslovanja

Unutar preduzeća, socijalno (društveno) odgovorna praksa uključuje zaposlene i

odnosi se na područja kao što su investiranje u ljudski kapital, zdravlje i sigurnost, upravljanje

promenama.17

Odgovorna praksa u sferi zaštite ţivotne sredine odnosi se, uglavnom, na

upravljanje prirodnim resursima koji se upotrebljavaju u proizvodnji.

4.1.1. Upravljanje ljudskim resursima

Jedan od velikih izazova pred današnjim preduzećima je – kako privući i zadrţati

zaposlene koji poseduju odgovarajuće znanje i veštine za rad. U tom kontekstu,odgovarajuće

mere mogu uključivati: Long Life Learning concept, odnosno koncept doţivotnog učenja i

osnaţivanja zaposlenih; bolji protok informacija unutar kompanije; bolju uravnoteţenost

izmeĎu rada, porodice i slobodnog vremena; jednake plate i uslove za napredovanje ţena;

sigurnost na poslu itd. Aktivno praćenje zaposlenih koji ne mogu da rade zbog invaliditeta ili

povrede na radu, takoĎe je deo društveno odgovornog poslovanja, koje ujedno doprinosi

smanjenju troškova. Odgovorno ponašanje pri zapošljavanju, uključujući nediskriminirajuću

praksu koja doprinosi zapošljavanju pripadnika manjina, starijih radnika, ţena, duţe vremena

nezaposlenih,osoba sa invaliditetom itd.

U odnosu na koncept doţivotnog učenja, preduzeća imaju vaţnu ulogu na nekoliko

nivoa: prepoznavanje potreba za edukacijom svojih radnika kroz partnerstva s lokalnim

trening organizacijama, kako bi prilagodili edukacijske programe; podupiranje prelaza mladim

ljudima iz škole na posao, kroz osiguravanje pripravničkih mesta; osiguravanje povoljnog

radnog okruţenja i ohrabrivanje celoţivotnog učenja zaposlenih, naročito onih manje

obrazovnih, onih s manje veština, kao i starijih.

17

http://www.odraz.hr/media/21845/dop.pdf

22

4.1.2. Upravljanje ljudskim resursima u NSN-u

NSN zapošljava preko 50000 ljudi u više od 120 zemalja. Kultura i vrednosti kompanije

proţimaju svaku aktivnosti u kompaniji. NSN ţeli da stvori jedinstveno radno okruţenje gde se

svako oseća vredno, motivisano i inspirisano za dostizanje svog punog potencijala. Radi podrške

ovog cilja, NSN obezbeĎuje različite mogućnosti obuke i razvoja zaposlenih, konkurentne

nagradne pakete, jednake mogućnosti i fleksibilno radno vreme.

Interni komunikacioni sistem sluţi za izveštavanje zaposlenih o poslovnoj strategiji i radi

na podršci zaposlenih u prolaţenju kroz promene u preduzeću.

1) Kultura i vrednosti

NSN ţeli da bude posmatran od strane sndašnjih i potencijalnih zaposlenih kao odlično

mesto za rad u kome se razvijaju odnosi poverenja, poštovanja, iskrenosti i otvorenosti. Teţnja je

za uspostavljanjem kulture visokih performansi i nepohodno je da zaposleni to razumeju i rade u

tom pravcu.

Pet vrednosti čine kamen temeljac kulture i pomaţu zaposlenima u njihovom radu. To su:

1. Fokus na kupca

2. Pobediti zajedno (win together)

3. Inovacija

4. Otvorena komunikacija

5. Ispiracija

NSN pomaţe svojim klijenatima u razvoju i napretku njihovog poslovanja i ulaţe napore

da prevaziĎe njihova očekivanja. Kontinuirano se radi na boljem razumevanju poslovanja

klijenata i njihovih izazova što dodaje vrednost ponudi i maksimizira njihovo zadovoljstvo i

lojalnost. Mreţa „kulture šampiona“ komunicira vrednosti u kompaniji i ima zadatak da podigne

svest o NSN politici o etici i usklaĎenosti sa istom, odrţivosti i dobrom radnom okruţenju.

Dobrobit zaposlenih je jedan od prioriteta. U kompaniji postoji odeljenje čiji je zadatak

da pomaţe menadţerima u svakodnevnom upravljanju poslovanjem, zaposlenima, stresom,

slobodnim vremenom. Ovaj okvir, dizajniran za menadţere, uključuje grupni coaching, forume,

rotacije posla, fitness dane...Ovi programi su prilagoĎeni potrebama u različitim zemljama i

primenjeni lokalno.

“People’s Choice Award“ je nagrada koja se dodeljuje zaposlenima u Aziji koji

demonstriraju NSN vrednosti. Nagrada se dodeljuje svaka četiri meseca. Pobednike predlaţu

kolege iz svih zemalja. Pobednici postaju „Ambasadori Vrednosti“ i oni treba da predstave

kompaniju novim zaposlenima, a da ostalima prezentuju NSN kulturu i vrednosti.

2) Obuka i razvoj talenata

NSN nudi širok spektar formalnih programa obuke kroz NSN akademiju i online

biblioteku i promoviše neformalno učenje.

Strategija razvoja zaposlenih se bazira na sledećim pretpostavkama:

- 70% učenje na poslu

- 20% samoedukacija, cocahing i mentoring

- 10% struktuirano učenje

23

NSN prati razvoj zaposlenih i dva puta godišnje vrši vrednovanje razvoja. To pomaţe

zaposlenima da identifikuju ciljeve, razumeju mogućnosti u NSN-u i naprave svoj razvojni plan

u cilju sprovoĎenja svojih ambicija.

Globalni program identifikuje zaposlene sa liderskim potencijalom i podstiče ih da

razvijaju liderske sposobosti. „License to Lead“ i „Consistency in Leadership“ su treninzi koje

prolaze svi menadţeri i predsatvljaju osnovu za dalje unapreĎenje pojedinaca.

NSN ima globalni model za utvrĎivanje platnih spiskova i platnih redova. Ipak,

kompenzacioni paket je usklaĎen sa platama na lokalnom trţištu. U cilju zadrţavanja talenata,

kompenzacioni paket je prilagoĎen zalaganjima i rezultatima pojedinca pa moţe da varira. Da bi

se osiguralo da svi zaposleni razumeju i jednako vrednuju sistem odreĎivanja visine

kompenzacionog paketa, NSN je organizovao edukacioni program za menadţere koji sluţi

razjašnjavanju nedoumica po pitanju visine zarada.

3) Angažovanje i uključivanje zaposlenih

Slobodna i otvorena komunikacija je od ključnog značaja u angaţovanju zaposlenih.

Interni kanali komunikacije uključuju redovne biltene, online blogove, ćaskanja i forume gde se

zaposleni podstiču da se uključe u diskusije sa menadţerima na višim nivoima o odreĎenim

temama.

Povratna informacija (feedback) se dobija na osnovu godišnjeg upitnika uz pomoć koga

se izračunava Employee Engagement Index koji se sastoji iz 3 ključne komponente:

1) Think – racionalno razumevanje strateških ciljeva organizacije i vrednosti i kako se

zaposleni tu uklapaju

2) Feel – emocionalna povezanost sa organizacijom

3) Act – motivacija i spremnost da uloţe napor za napredovanje

Rezultati ovog upitnika se koriste za utvrĎivanje ključnih oblasti za uključivanje

zaposlenih i sprovoĎenje poboljšanja kroz programe na globalnom nivou, nacionalnom nivou ili

na nivou tima.

4) Različitosti

NSN vrednuje različito iskustvo i ekspertizu zaposlenih. Različitost zaposlenih je jako

cenjena zbog mogućnosti inovacija, zatim mogućnosti boljeg razumevanja trţišta i

inspirativnijeg radnog okruţenja. Kompanija takoĎe radi na uspostavljanju balansa izmeĎu broja

muškaraca i ţena, naročito na nivou menadţmenta. NSN teţi stvaranju jednakih mogućosti za

sve zaposlene i promoviše različitosti globalno, regionalno i na nivou organizacionih jedinica.

4.1.3 Zdravlje i sigurnost na poslu

Zdravlje i zaštita na radu tradicionalno se rešavaju propisima i obaveznim merama.

Preduzeća, vlade, poslovne organizacije i udruţenja sve više pokušavaju da pronaĎu dodatne

načine promocije zdravlja i sigurnosti, bilo kao element u marketingu ili vodeći računa o tome

pri kupovini drugih kompanija. TakoĎe, društveno odgovorne kompanije često propisuju

pored normalnog broja radnih sati i dozvoljeni prekovremeni rad, kao i korišćenje zaštitnih

uniformi. Ovo je razlog zbog kog organizacije posvećuju veliku paţnju dobrobiti zaposlenih

na radu, koja uveliko prevazilazi obaveze koje oni imajuu na osnovu zakona,a primer ovakve

prakse jeste primena OHSAS 18001 (“Occupational Health and Safety Assessment”).

24

4.1.4. Zdravlje i sigurnost na poslu u NSN-u

NSN ima odgovornost da obezbedi pristojne uslove rada i lečenja za svoje zaposlene.

Kodeks ponašanja i Globalni Standardi rada postavili su standarde za uslove rada i polise koje

obezbeĎuju fer zaposlenje. Politika kompanije je u skladu sa meĎunarodnim zakonima o radu i

standardima. Gde god je to moguće, NSN teţi da nadmaši zahteve zakona o radu, zajedno sa

propisima u zemljama u kojima posluje.

Kodeks ponašanja postavlja jasne standarde o uslovima rada. NSN poštuje prava

MeĎunarodne organizacije rada (MOR) gde god da posluje.

Globalni standard rada zahteva visoke standarde etičkog ponašanja i usklaĎen je sa

relevantnim konvencijama MOR, CA8000 i zajedničkim industrijskim kodeksom ponašanja.

On obuhvata :

• Zabranu rada dece

• Volonterski rad

• Slobodu udruţivanja

• Nediskriminaciju

• Humano postupanje

• Radno vreme

• Kompenzaciju za rad

• Zdravlje na radu

• Bezbednost na radu.

NSN podrţava pravo slobode udruţivanja i pravo na kolektivno pregovaranje,

prepoznaje lokalne radničke savete u relevantnim zemljama i spreman je da se angaţuje sa

njima.

NSN ima fabrike u četiri zemlje – Finskoj, Nemačkoj, Indiji i Kini. U Finskoj i

Nemačkoj prava svih zaposlenih regulisana su kolektivnim ugovorima. Deo radne snage u Kini

i Indiji je takoĎe pokriven kolektivnim ugovorima, a postoje i sindikati u NSN fabrikama u

Šangaju, Pekingu i Suzhou.

NSN objavljuje informacije iz Globalnog standarda rada na intranetu i obezbeĎuje

obuku za osoblje odeljenja za ljudske resurse za razvoj zajedničkog razumevanja i razmenu

najboljih praksi.

Praćenje uslova rada

NSN prati i procenjuje uslove rada, posebno u okviru proizvodnih operacija. Svaka

fabrika je obavezna da izvrši samostalnu procenu uslova rada koristeći E-Ta1sc, alat za

upravljanje rizikom lanca snabdevanja koji obezbeĎuje platformu za prikupljanje, upravljanje i

analizu informacija o korporativnoj odgovornosti. Ove informacije se zatim dele sa klijentima

radi praćenja standarda u lancu snabdevanja. Ove samoprocene pomaţu u pravljenju plana za

poboljšanje svake od fabrika. Kompanija ima striktnu politiku protiv dečijeg rada i koristeći

etiku i politiku ljudskih resursa procesi su dizajnirani tako da obezbede da se deca ne

zapošljavaju.

25

NSN takoĎe prati uslove rada svojih dobavljača kroz program revizije dobavljača.

4.1.5. Upravljanje životnom sredinom

Smanjenje potrošnje resursa, a pogotovo smanjenje emitovanih gasova koji izazivaju

zagaĎenje ţivotne sredine i ispuštanja otpadnih materija dovode do situacije smanjenog uticaja

organizacije na prirodno okruţenje u kome posluje. TakoĎe, ovakvi trendovi dovode i do

smanjenja troškova energije i oštećenog materijala, što predstavlja sniţavanje opštih troškova

ulaza, kao i računa koji se organizaciji ispostavljaju za otklanjanje zagaĎenja prirode koje je

načinila. Organizacije polako shvataju da je primenom koncepta menadţmenta ţivotnom

sredinom moguće značajno uvećati profitabilnost i konkurentnost.

Jedan od najpopularnijih oblika delovanja u oblast menadţmenta ţivotnom sredinom je

primena zahteva stadarda ISO 14001. Ova čitava serija standard menadţmenta, koja nosi

oznaku ISO 14000 bavi se najaktuelnijim i najtipičnijim problemima eko menadţmenta. U

tom svetlu, ona pruţa model kako za razvoj sistema eko menadţmenta, tako i za sprovoĎeje

programa njegove provere.

Osim toga, sve popularnija postaje i šema za menadţment zaštite ţivotne sredine i

proveru njegove efikasnosti, zasnovana na dobrovoljnoj osnovi i poznata kao EMAS (akronim

od eng. “The Eco-Menagement and Audit Scheme”). Njen cilj je prepoznavanje i nagraĎivanje

organizacija koje, svojim delovanjem na polju zaštite ţivotne sredine, prevazilaze granice

zakonom postavljenog minimum i na taj način neprestalno poboljšavaju (smanjuju) svoj eko

učinak. Od ovakvih organizacija se još zahteva i da redovno objavljuju dokumente u kojima se

i šira javnost izveštava o njihovom eko učinku. Ovakva publikacija, dakle, sadrţi informacije

o pitanju zaštite ţivotne sredine, čija je tačnost i pouzdanost proverena od strane nezavisnog

kontrolora, što čitav projekat čini dostojnim poverenja.

4.1.6. Upravljanje životnom sredinom u NSN-u

Cilj NSN-a je da sačuva energiju, vodu i druge resurse, smanji emisiju štetnih gasova i

efekat staklene bašte i zaštiti ţivotnu sredinu. To znači da NSN teţi poboljšanju sopstvenih

performansi poslovanja ali i pomaţe klijentima da urade isto. NSN je postavio izazovne ciljeve

za smanjenje emisije gasova iz sopstvenog poslovanja, a njegova tehnologija baznih stanica je

vodeća na trţištu u pogledu energetske efikasnosti.

Postoje tri stanovišta NSN strategije:

1. Raditi efikasnije

2. Projektovati proizvode i usluge uz razmatranje njihovog uticaja na okolinu i

pomagati mobilnim operaterima da smanje utrošak energije u svojim mreţama

3. Obezbediti rešenja koja olakšavaju neto pozitivan uticaj

Najveći uticaj dolazi iz aplikacija van IT sektora gde se oko 98% energije koristi

globalno. NSN radi sa klijentima u cilju obezbeĎivanja pametnih aplikacija kao što je upravljanje

električnom mreţom koja će pomoći u stvaranju ekonomije niskog stepena ugljenika.

Minimiziranje negativnog uticaja poslovanja

Smanjenje uticaja na ţivotnu sredinu u kancelarijama, laboratorijama, fabrikama i drugim

poslovnicama je ključni element NSN-ove strategije zaštite ţivotne sredine. Ovo uključuje

korišćenje prirodnih resursa na najefikasniji način i smanjenje emisije gasova i otpada.

26

Razumevanje i akcije od strane zaposlenih su od suštinskog značaja i NSN teţi da uključi

ljude u upravljanje zaštitom ţivotne sredine. EMS (Environmental management system) – sistem

upravljanja ţivotnom sredinom koji primenjuje NSN je u skladu sa ISO14001. Prioritet je

smanjenje emisije štetnih gasova. Godinu dana pre originalnog datuma NSN je ostvario cilj

smanjenja emisije CO2 iz zgrada za 30%, u odnosu na 2007, do kraja 2012.

NSN radi na smanjenju trošenja energije kroz mere energetske efikasnosti, kupovinom

obnovljivih izvora energije za svoje mreţe i smanjenjem putovanja signala i putovanja sa manje

ugljenika. Fokus je i na poboljšanju efikasnosti kompjutera i data centara u cilju smanjenja

emisija iz NSN IT operacija.

Energetska efikasnost u zgradama

NSN usklaĎuje svoj prilaz u dizajnu, razvoju i renoviranju zgrada sa okvirom utvrĎenim

od strane United States Green Building Council. Npr, jedan od glavnih NSN centara u u Noidi,

Indija, je certifikovan kao LEED Gold posle renoviranja od strane NSN-a.

Laboratorije su naveći potrošači energije pa NSN poboljšava njihovu efikasnost

sistemima za hlaĎenje u cilju smanjenja utroška energije. Redovne revizije potrošnje energije

pomaţu NSN-u u identifikovanju oblasti koje treba poboljšati kao npr. sisteme za hlaĎenje i

ventilaciju i osvetljenje.

Efikasnije korišćenje zgrada, sa fleksibilnim radnim prostorima i mogućnosti rada od

kuće, takoĎe štedi energiju zato što do zahteva manji kancelarijski prostor.

Putovanja i logistika

Novi načini poslovanja su smanjili potrebu za poslovnim putovanjima. Halo video

konferencije i drugi virtuelni alati za sastanke kao što je WebEx omogućavaju zaposlenima da

imaju sastanke iz svoje kancelarije sa celim svetom.

NSN je smanjio prosečnu emisiju gasova iz novih sluţbenih automobila u Evropi i uveo

hibridne automobile, a planira da uvede električne automobile.

NSN teţi poboljšanju efikasnosti logistike smanjenjem uticaja ţivotne sredine od

transporta komponenti od dobavljača i proizvoda do kupaca. Naglasak je na povećanju količine

proizvoda prevezenih u svakom kontejneru, uključujući i smanjenje i redizajniranje pakovanja i

smanjenje upotrebe vazdušnog tereta.

Voda i otpad

NSN ţeli da minimizira upotrebu vode i smanji prosečnu količinu otpada dok povećava

količinu recikliranog otpada.

Napori za upravljanje opadom su fokusirani na:

- Smanjenje količine ukupnog otpada, uključivanjem zaposlenih, podizanjem svesti i

uspostavljanjem kontrole

- Minimiziranje količine otpada koji se odlaţe na deponiji povećanjem recikliranja

- Ponovno korišćenje proizvoda i materijala i izvegavanje proizvoda za jednokratnu

upotrebu u što većoj meri

27

Zeleni IT

Informaciona tehnologija doprinosi odrţivosti ţivotne sredine korišćenjem alata kao što

su video konferencije u cilju smanjenja broja poslovnih putovanja. MeĎutim, ekspanzija

informacione tehnologije takoĎe rezultira povećanjem potrošnje energije koja se koristi za

odrţavanje centara za obradu podataka, računara i ostalih sistema.

Cilj NSN-a je da smanji emisiju CO2 iz svojih IT operacija i korišćenje IT proizvoda za

20% do 2015, u odnosu na 2011. Efikasnost infrastrukture centara za obradu podataka (DciE)

koja pokazuje procenat ukupne snage posvećen aktuelnim IT operacijama više nego okolnoj

infrastrukturi kao što je hlaĎenje treba u proseku da iznosi 0,5 do 2015. NSN radi na poboljšanju

efikasnosti centara za obradu podataka sa efikasnijim sistemima za kontrolu temperature,

konsolidaciju i virtualizaciju servera (koristeći manje fizičke servere za skladištenje i čuvanje

iste ili veće količine podataka). Svi novi računari moraju biti certifikovani kao Energy Star 5.0 i

NSN podstiče zaposlene da isključuju kompjutere i koriste standby mode u cilju smanjenje

utroška energije. Podrazumevana podešavanja za štampače su crno-belo obostrano štampanje u

cilju smajenja potrošnje papira.

Ekološki menadţment

NSN-ov globalni EMS (Environmental management system) ili sistem upravljanja

zaštitom ţivotne sredine pomaţe u praćenju performansi i inetifikovanju načina za poboljšanje.

NSN ima ISO14001 sertifikaciju koja pokriva sve objekte i aktivnosti. Ovo će podstaći jos

ekoloških poboljšanja u kompaniji. Svaka oblast poslovanja je odgovorna za identifikovanje

poboljšanja u svojoj oblasti.

EMS se zasniva na politici zaštite ţivotne sredine odobrenoj od strane izvršnog odbora i

dostupnoj na sedam jezika. Standardi ţivotne sredine navode kako će politika biti sprovoĎena, a

svaka poslovna jedinica i funkcija ima svoje specifična Uputstva o zaštiti ţivotne sredine.

Postoje postavljeni ciljevi u ključnim oblastima i rezultati se mere kroz niz ključnih indikatora.

Angaţovanje zaposlenih

Oslanjajući se na zaposlene kao podršku u ostvarivanju postavljenih ekoloških ciljeva

kompanija ih postiče da budu savesniji u potrošnji energije i ostalih resursa na radnom mestu.

Promoviće se ideja o „ekološki odrţivoj kancelariji“. NSN obezbeĎuje on-line treninge i web

kampanje za zaposlene, u cilju podizanja svesti o ključnim pitanjima odrţivosti i ulozi koju

svako ima u tome.

Zaposleni dobijaju redovnu obuku o ekološkim pitanjima relevantnim za njihove uloge,

koja pokriva politiku i strategiju zaštite ţivotne sredine kompanije.

Minimiziranje uticaja proizvoda na životnu sredinu

Proizvodi neminovno utiču na ţivotnu sredinu jer proizvodnja, distribucija i upravljanje

njima zaheva utroške energije i drugih resursa. Proširenje poslovanja u cilju zadovoljavanja

svetske rastuće traţnje za komunikacijama će povećati ukupan uticaj, što naglašava potrebu za

poboljšanjem efikasnosti korišćenja resursa i korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Neke od supstanci koje se koriste u proizvodima mogu biti štetne ako se njima ne

upravlja na odgovarajući način.

28

Energetski efikasna tehnologija

Potrošnja energije tokom upotrebe proizvoda je prioritet jer se u fazi korišćenja potroši ¾

emisije gasova u odnosu na čitav ţivotni ciklus proizvoda. Za urbane lokacije u Evropi, procena

ţivotnog ciklusa proizvoda je dokazala da faza upotrebe čini 84% potencijala globalnog

zagrevanja.

NSN poseduje baznu stanicu Flexi koja je lider na trţištu u pogledu energetske

efikasnosti. Planirana su i nova poboljšanja kojima se postiţu dodatne uštede, kao što su serveri i

kontrolori manjih snaga, softver i rešenja za obezbeĎenje više kapaciteta sa manje snage.

Energetska rešenja

NSN je postavio 3 konkurentna faktora koji pomaţu mobilnim operaterima da ostvare 3

osnovna cilja:

1. Proširenje u oblastima bez mreţa ili oblastima sa nepouzanim mreţama

2. Smanjenje troškova poslovanja kroz efikasniju upotrebu energije

3. Smanjenje emisije štetnih gasova i izlaţenje u susret klimatskim promenama

Obnovljivi izvori energije su posebno vaţni zato što je procenjeno da će 75000 objekata

biti izgraĎeno svake godine u zemljama u razvoju u toku sledećih nekoliko godina. Ovi objekti

su tradicionalno bili snabdevani energijom uz pomoć dizel generatora ali su oni često u

udaljenim oblastima do kojih je teško stići. Ovo oteţava mogućnost regularnog snabdevanja ovih

generatora dizelom i često se dolazi do kraĎe. Obnovljiva enerija je atraktivna alternativa.

NSN energetski pristup se zasniva na tri stuba:

1. Fokus: fokusiranje na ono što je operaterima zaista potrebno. Personalizovana analiza

procene njihovih energetskih potreba i utrošaka sa novim rešenjima za svoje nove i

prisvojene objekte. NSN ima ponudu „ključ u ruke“, pa samim tim brine o dizajnu,

isporuci, primeni, odrţavanju i obukama zaposlenih.

2. Inovacije u sferi smanjenja utrošaka energije su ono što se mora unapreĎivati, a NSN to

podrţava pronalaţenjem novih proizvoda i rešenja

3. Kvalitet: od verifikacije, testiranja usloga, procesa i praksi i rešenja za uštedu energije

kod moblnih širokopojasnih lokacija širom sveta – NSN uključuje faktore kvaliteta u

svaku aktivnost

4.1.7. Upravljanje rizikom i promenama

Jedan od najvećih razloga zbog kojih se organizacije odlučuju na primenu koncepta

društvene odgovornosti upravo je da bi uspostavile odgovarajući sistem menadţmenta

rizikom. Suština je da se primenom ovog koncepta upravljanja prepoznaju svi mogući rizici,

vrši njihova procena i razvijaju strategije za njihovo eliminisanje, ili, pošto to često nije

moguće, ublaţavanje njihovih mogućih posledica.

Restruktuiranje na društveno odgovoran način podrazumeva odrţavanje ravnoteţe,

voĎenje računa o interesima i brigama svih onih koji su tangirani ovaknim promenama. Da bi

se restrukturiranje postiglo, potrebno je nastojati da se sve zainteresovane strane uključe,

prevashodno kroz otvorenost i dostupnost informacija i uspostavljanje dvosmerne

komunikacije. Dalje, potrebno je utvrditi najveće rizike, proračunati sve troškove u vezi sa

29

mogućim strategijama i politikom, kako neposredne, tako i posredne.

4.2. Eksterna dimenzija društveno odgovornog poslovanja

Društveno odgovorno poslovanje proteţe se i izvan samog preduzeća – na lokalnu

zajednicu i različite aktere (pored zaposlenih i akcionara), poslovne partnere i dobavljače,

potrošače, javnu upravu, lokalne nevalidne organizacije.18

Ovaj aspekt društveno odgovornog

poslovanja dolazi najviše do izraţaja u javnosti i čini samo preduzeće prepoznatljivim u

velikoj meri utiču na kreiranje korporativnog imidţa.

4.2.1. Briga o lokalnoj zajednici

Pojam društveno odgovornog poslovanja obuhvata i proteţe se na integrisanje

preduzeća u okruţenje u kojem posluje. Preduzeća doprinose lokalnim zajednicama kroz

osiguranje radnih mesta i plaćanje poreza. S druge strane, preduzeća zavise od zdravstvenog

stanja radne snage, stabilnosti i prosperitetu zajednice u kojoj rade, zainteresovana su za

znanje i veštine lokalne radne snage, a često su im i klijenti iz okruţenja. Stoga, vrlo je vaţan

ugled preduzeća kao proizvoĎača i poslodavca, ali i aktera na lokalnoj sceni. Mnoga preduzeća

su, stoga, uključena u ţivot lokalne zajednice: osiguravajući prekvalifikaciju ili

dokvalifikaciju, pomaţući u očuvanju zaštite ţivotne sredine, zapošljavanjem ljudi sa

invaliditetom, partnerstvom sa zajednicom, sponzorisanjem lokalnih sportskih

klubova,kulturnih manifestacija i sl.

Razvoju lokalne zajednice kompanije mogu doprineti i biranjem lokalnih dobavljača,

ulaganjem u lokalnu infrastrukturu, volontiranjem zaposlenih preduzeća u društvenoj

zajednici, ulaganjem u obrazovanje i stipendiranje mladih, pruţanjem mogućnosti studentima

da steknu iskustvo radeći volonterski u preduzeću i sl.

4.2.2. Briga o lokalnoj zajednici i NSN

NSN ima za cilj da podrţava zajednicu kroz projekte koji se fokusiraju na povećanje

benefita informacione tehnologije. NSN smatra da tu moţe da ponudi najveći doprinos koristeći

svoje ključne kompetence u komunikacionoj tehnologiji – gde zaposleni mogu najviše doprineti

volontiranjem. Fokus je na 3 ključne oblasti:

1. Edukacija vezana za IT – NSN doprinosi edukaciji širom sveta povezujući se sa školama

i univerzitetima i podrţavajući online programe koji se fokusiraju na odreĎena pitanja

kao što je promocija sigurnijeg korišćenja interneta za mlade

2. Spremnost za katastrofe – NSN dobrovoljno nudi tehničku stručnost u obnavljanju

telekomunikacija koje mogu napraviti ţivotnu razliku u slučaju humanitarne katastrofe

3. Ţivotna sredina - podrţava lokalne projekte kao deo posvećenosti minimiziranju uticaja

na ţivotnu sredinu.

Mnogi zaposleni volontiraju i pomaţu lokalnoj zajednici.

4.2.3. Odnos sa partnerima, dobavljačima i potrošacima

Odnosi se grade kroz sticanje poverenja, fer odnose i poštovanje ţelja i potreba

partnera,dobavljača i potrošača, te dobrim kvalitetom proizvoda. Stvaranje partnerstava moţe

18

http://www.odraz.hr/media/21845/dop.pdf

30

imati za rezultat fer cene, poštovanje rokova izrade i nabavke kvalitetnih proizvoda i usluga, te

se na taj način moţe postići društveno odgovorno poslovanje u celom lancu.

4.2.4. Odnos sa partnerima, dobavljačima i potrošacima u NSN-u

NSN se direktno povezuje sa relevantnim grupama stejkholdera i organizacijama u cilju

sagledavanja njihovih perspektiva i ciljeva i komuniciranja kompanijinih. NSN se sastaje

formalno i neformalno sa kupcima, nevladinim organizacijama, dobavljačima i ostalim

stejkholderima da bi slušao, učio i komunicirao o različitim aspektima odrţivosti. Moţe se raditi

o komunikaciji o konkretnim pitanjima, kao što su ljudska prava ili o širim temama odrţivosti.

NSN komunicira sa zaposlenima kroz formalne aktivnosti kao što su godišnje ankete

(upitnici) i obuke o etici kao i putem redovnog neformalnog dijaloga kroz razgovore uzivo i

različite online alate.

NSN saradjuje sa ostalima u svojoj industrijskoj grani npr. sa Global e-Sustainability

Initiative (GeSI) i Digital Europe.

NSN ima hiljade dobavljača širom sveta. Od njih se očekuje da ispune iste visoke

standarde koje NSN postavio za sebe, da posluju kao fer i odgovorni poslodavci, poštuju radna

prava i ţivotnu sredinu poštuju etičke standarde. NSN ima „Bazu dobavljača“ u kojoj su

definisani svi dobavljači sa kojima kompanija posluje. Kompanija sprovodi redovne revizije

baze da bi identifikovala rizike i procenila usaglašenost sa zahtevima. NSN se trudi da podigne

svest i radi sa dobavljačima na poboljšanju sposobnosti odrţivosti u lancu snabdevanja

organizovanjem obuka i treninga i pruţanjem povratne informacije. TakoĎe kompanija radi sa

dobavljačima na konkretnim pitanjima, kao što su energija i klimatske promene. Zaposleni u

nabavnoj sluţbi su obučeni kako bi se osiguralo da razumeju elemente odrţivosti i zahteve i da

ih efikasno komuniciraju dobavljačima.

Radi promovisanja odrţivih poboljšanja u lancu snabdevanja NSN, zahteva od

dobavljača da postave slične zahteve odrţivosti za svoje dobavljače. Kompanija takoĎe saraĎuje

sa drugima u industriji za poboljšanje standarda u lancu snabdevanja.

NSN postavlja zahteve svojim dobavljačima u različitim oblastima poslovanja.

Dobavljači moraju ispoštovati ove zahteve u cilju ostvarivanja i odrţavanja saradnje sa NSN-om.

Neke od oblasti u kojima NSN postavlja zahteve od dobavljača su:

Planiranje i regrutovanje radne snage - Dobavljač će osigurati dostupnost radne snage za

sadašnje i buduće poslovne potrebe, na odrţiv i etičan način, na organizacionom i nivou jedinica.

Planiranje resursa - Resursi treba da budu na raspolaganju za tekuće i buduće poslovne

potrebe u skladu sa strategijom kompanije. Planiranje resursa se vrši na organizacionom,

globalnom i lokalnom nivou. Konkretno, maloletni radnici ili laţna šema šegrtovanja ne sme da

se koristi.

Regrutovanje i procedure za prestanak radnog odnosa - Dobavljač će obezbediti da su

kompetentni i kvalifikovani pojedinci regrutovani, prema sposobnostima, pod jednakim

uslovima i na dobrovoljnoj osnovi. Dobavljač će proveriti podobnost kandidata i utvrditi da li

prelaze minimalnu zakonsku starosnu granicu zapošljavanja. Nakon zasnivanja radnog odnosa,

pojedincu će biti dostavljen ugovor o radu i osnovne početne edukacije. Prinudni rad ne sme da

se koristi. Zaposleni će biti slobodan nakon što dostavi razumnom roku obaveštenje da napušta

31

kompaniju. Dobavljač će obezbediti da su procedure za prestanak radnog odnosa u skladu su sa

zakonskim propisima, meĎunarodnim standardima rada i vaţećim kolektivnim ugovorima.

Sporazumi o poverljivosti - Dobavljač će obezbediti da su zaposleni koji rade na NSN-

ovim proizvodima ili projektima ili imaju pristup NSN-ovim specifičnim znanjima,

informacijama ili podacima, ili rade u NSN-ovim objektima, potpisali Sporazum o poverljivosti.

Dobavljač će obezbediti da zaposleni u potpunosti razumeju njegove praktične implikacije.

Bezbednost i zdravlje na radu - Dobavljač će obezbediti da fizički i mentalni uslovi rada

omogućavaju zaposlenima da obavljaju svoje zadatke bezbedno i efikasno. Dobavljač mora da

obezbedi procedure za identifikovanje, minimiziranje i sprečavanje opasnosti. One će biti

implementirane kao, na primer, bezbedonosne instrukcije, procedure rada, preventivno

odrţavanje, obuka zaposlenih, identifikacija potencijalnih opasnosti i odgovarajućih sigurnosnih

ureĎaja, lična zaštitna oprema i odeća. Dobavljač predlaţe i trenira lica odgovorna za bezbednost

i zdravlje zaposlenih. Dobavljač će imati posebne procedure za zaposlene mlaĎe od 18 godina

(mladih radnika).

Pogodnosti za zaposlene - Dobavljač će obezbediti da zaposleni dobijaju pristup pijaćoj

vodi i čiste toalete. Menze i objekti za pripremu hrane treba da budu čisti i bezbedni, a hrana će

biti obezbeĎena po razumnoj ceni.

Napredovanje i razvoj zaposlenih - Dobavljač će obezbediti da zaposleni imaju

obrazovanje, obuku i veštine potrebne za njihov poloţaj i zadatke. Dobavljač će razvijati planove

za obuku na osnovu analize komentenci. Dobavljač mora voditi evidenciju obuke.

Radno vreme - Dobavljač će obezbediti da zaposleni mogu da efikasno obavljaju

poverene poslove bez prekoračenja maksimalne duţine radnog vremena, kako je definisano

lokalnim zakonima o radu i vaţećim kolektivnim ugovorima. Dobavljač će obezbediti da

zaposleni imaju najmanje jedan slobodan dan u nedelji, a prekovremeni rad je dobrovoljan.

Praznici (npr. drţavni praznici ) moraju biti u skladu sa lokalnim zakonima o radu i vaţećim

kolektivnim ugovorima.

Kompenzacije i koristi - Dobavljač će obezbediti za sve zaposlene pravične naknade

(plate / nadnice).

Pravičan tretman - Dobavljač će obezbediti da se zaposleni na svojim objektima tretiraju

sa poštovanjem i dostojanstvom i da su bezbedni od zlostavljanja, uznemiravanja ili maltretiranja

bilo koje vrste (npr. fizičko, verbalno, psihičko, seksualno, rasno, kulturno).

Komunikacija i koordinacija - Dobavljač će obezbediti da su informacije relevantne za

zaposlene saopštene od strane organizacije. Dobavljač će poštovati pravo svih zaposlenih da

obrazuju i stupe u sindikate po svom izboru i pravo na kolektivno pregovaranje.

Feedback i kanali za ţalbe - Dobavljač mora imati sistem kroz koji zaposleni moţe da

pruţi povratne informacije ili da se ţali zbog neetičkog ponašanja, nepravednog tretmana ili

prakse, da prijavi kršenje vrednosti, politike i procedura kompanije, ili daje ideje i sugestije.

Rukovodstvo treba da obezbedi da ne postoje negativne posledice kao rezultat davanja povratne

informacije .

4.2.5. Poštovanje ljudskih prava

Poštovanje ljudskih prava je kompleksno, ono obuhvata političke, pravne i moralne

32

dimenzije. Pored poštovanja ljudskih prava, tu spada poštovanje radnih standarda i radnog

prava, a obuhvata i elemente zaštite ţivotne sredine. Svakako, tu spada i borba protiv

korupcije, kao bitnog problema razvoja, što zahteva transparentno poslovanje. Pod pritiskom

nevladinih organizacija i udruţenja za zaštitu potrošača, preduzeća sve više usvajaju različite

kodekse i pravila ponašanja, koji regulišu uslove rada, ljudska prava, zaštitu ţivotne sredine.

4.2.6. Poštovanje ljudskih prava u NSN-u

NSN je posvećen poštovanju ljudskih prava gde god da posluje. Ova obaveza je jasno

navedena u Kodeksu ponašanja. TakoĎe NSN je postavio jasne etičke zahteve poslovnim

partnerima i dobavljačima.

Demonstriranje poslovnog integriteta i borba protiv korupcije je dva veoma bitna u cilja

radi zadovoljavanja strogih etičkih zahteva klijenata, i zaštite reputacije. Svi zaposleni moraju

biti upoznati sa Kodeksom ponašanja, a svi imaju obavezu da proĎu jednom godišnje obuku o

etičkom poslovnom ponašanju.

Obuka osveţenja znanja o etičkom poslovnom ponašanju na intranetu je dizajnirana da

pomogne zaposlenima identifikuju i reše etičke dileme sa kojima se mogu suočiti u stvarnim

ţivotnim i radnim situacijama, da znaju od koga treba da traţe pomoć i gde da prijavljuju

probleme. NSN je stavio poseban naglasak na mere protiv korupcije, za male ciljane grupe

zaposlenih u visoko rizičnim ulogama kao što je prodaja.

Veliki broj telekomunikacionih operatera i proizvoĎača je zajedno došlo na ideju da se

bave pitanjima privatnosti i slobode izraţavanja koje se odnose na sektor telekomunikacija, kroz

Industrijski dijalog. Kompanije trenutno uključene u Industrijski dijalog se takoĎe angaţuju sa

nizom drugih zainteresovanih strana, uključujući mobilne operatere, nevladine organizacije,

organizacije civilnog društva i vladine zvaničnike, u cilju podizanja interesovanja za ovo pitanje.

Industrijski Dijalog je objavio Principe telekomunikacione industrije o slobodi

izražavanja i privatnosti podataka 2013.god. Ovi principi se bave pitanjima privatnosti i slobode

izraţavanja koje se odnose na sektor telekomunikacija, posebno istraţujući interakciju i granice

izmeĎu duţnost vlade da štiti ljudska prava i korporativne odgovornosti telekomunikacionih

kompanija da poštuju ljudska prava.

NSN ohrabruje zaposlene i druge zainteresovane da prijave bilo kakve probleme u vezi

neetičkog ponašanja ili sumnjivih povreda Kodeksa ponašanja - bilo lično ili anonimno. Postoji

odeljenje u NSN-u koje se bavi pitanjima etike i istraţuje prijave povreda ljudskih prava.

Kodeks ponašanja

NSN Kodeks ponašanja podvlači posvećenost ove kompanije visokim etičkim

standardima. Kodeks pokriva:

1. Ljudska prava - NSN poštuje ljudska prava uvrĎena Univerzalnom Deklaracijom

Ujedinjenih Nacija o ljudskim pravima, uključujući:

1) Slobodu od diskriminacije po bilo kom osnovu

2) Slobodu od pritvaranja, mučenja ili ubistva

3) Slobodu mirnog okupljanja i udruţivanja

4) Slobodu misli, svesti i veroispovesti

5) Slobodu mišljenja i izraţavanja

33

2. Etičko ponašanje – NSN je posvećen sprovoĎenju najviših standarda etičkog ponašanja u

skladu sa vaţećim domaćim i medjunarodnim pravima, uključujući pitanja kao što su:

1) Uslovi rada

2) Antimonopolizam i promovisanje fer konkurencije

3) Prevencija mita i korupcije

4) Dobro korporativno upravljanje

5) Zaštita autorskih prava, imovine kompanije i ostalih oblika intelektualne svojine

6) Zaštita privatnosti i podataka

3. Okruženje - NSN je odlučan u ţelji da bude ekološki svestan u svemu što radi,

unapreĎenjem performansi okruţenja u kome poslujemo i kroz ţivotni ciklus svojih

proizvoda.

4. Ljudi (zaposleni) – NSN je posvećen obezbeĎivanju sigurnog i zdravog radnog okruţenja

gde se svi zaposleni tretiraju sa poštovanjem i obezbeĎivanju jednakih uslova za razvoj i

napredak pojedinaca

5. Borba protiv korupcije – NSN ima nultu toleranciju na korupciju. Zaposleni moraju

izbegavati aktivnosti koje mogu voditi konfliktima interesa, uključujući:

1) Poklone i gostoprimstva

2) Mito i plaćanje olakšica

3) Političke donacije

6. Partneri – NSN zahteva od poslovnih partnera i dobavljača da posluju u skladu sa svim

vaţećim zakonima i propisima i ohrabruje ih da idu dalje u nameri da poboljšaju

upravljanje svojim etičkim, ekološkim i socijalnim pitanjima

7. Primena – Prati se primena Kodeksa u praksi i odsupanja od njega

Kontroverze u vezi sa poštovanjem ljudskih prava u NSN-u i posledice koje je kompanija

pretrpela

NSN je pravi primer kako kompanija moţe pretrpeti ozbiljne posledice ako se ne

pridrţava principa društveno odgovornog poslovanja. U ovom slučaju, NSN je optuţen za

kršenje ljudskih prava što je negativno uticalo na imidţ kompanije ali i na prihode.

U 2008.god. NSN je obezbedio tehnologiju koja je omogućila praćenje telefonskih

poziva svojih klijenata za iranskog mobilnog operatera, inace monopolsku kompaniju. Sudeći po

novinskim izveštajima, NSN je obezbedio mogućnost internet cenzure za iransku vladu. U junu

2009.god. NSN je izjavio da iako su obezbedili opremu za zakonito presretanje i praćenje

lokalnih poziva za Iran, nisu obezbedili opremu ili usluge koji pruţaju mogućnost prepoznavanja

govora, praćenja Interneta ili drugih mreţa ili mogućnost cenzure.

U julu 2009.god. stanovnici Irana koji su podrţavali iranske izborne proteste, počeli su da

bojkotuju Nokia proizvode. Prodaja Nokiinih proizvoda u Iranu ali i ostalim zemljama je zbog

negativnog imidţa kompanije znatno opala.

Bivši izvršni direktor Nokie, Chip Pitts je izjavio da su problemi praćenja poziva

pokrenuti od strane NSN-a i da Nokia nije uključena u tu aferu. U septembru 2010.god. NSN je

izjavio da je prekinuo rad povezan sa praćenjem poziva u Iranu u 2009.god., takodje je ograničio

aktivnosti u Iranu i izjavio da je svestan da su iranske vlasti koristile komunikacionu tehnologiju

da bi suzbile političku aktivnost na način koji nije u skladu sa zakonom o ljudskim pravima.

34

4.2.7. Globalne brige o problemima zaštite životne sredine

Danas se rasprave o ulozi organizacija u ostvarivanju odrţivog razvoja uglavnom vode

na globalnom nivou. Teţi se uspostavljanju partnerstva izmeĎu organizacija i drţava u

postizanju globalnih društvenih i eko poboljšanja.

Širom sveta se pojavljuju tzv. “zeleni fondovi” koji imaju za cilj da podstiču

invenstiranje koje pogoduje ţivotnoj sredini, odnosno da novac koji su veliki investitori

predvideli za ulaganja preusmeravaju na one organizacije koje se obavezuju da će, prilikom

korišćenja tih sredstava, delovati ekoodgovorno.

Jedna od NSN akcija za zaštitu ţivotne sredine sprovedela lokalno od strane NSN-a u

saradnji sa WWF (World Wide Fond for Nature). Organizovan je niz radionica pod nazivom

"Jedna planeta lidera" radi edukacije zaposlenih i klijenata, njihovog boljeg razumevanja

ţivotne sredine i podizanja svesti o zaštiti ţivotne sredine prilikom donošenja svakodnevnih

poslovnih odluka.

Interesantna je i jedna akcija u Kini gde je oko 80 zaposlenih iz NSN-a u kancelariji u

Kini zasadilo 180 stabala u jednoj ruralnoj oblasti na periferiji Pekinga.

NSN konstantno sprovodi akcije koje se tiču zaštite ţivotne sredine, ali se u većini

slučajeva te akcije sprovode lokalno, jer kompanija posluje u 150 zemalja pa je vrlo teško

zadovoljiti potrebe svih globalnim akcijama. TakoĎe se veruje da lokalna predstavništva bolje

poznaju potrebe okruţenja u kome posluju.

35

ZAKLJUČAK

Nekada se o poslu razmišljalo isključivo kao o duţnostima koje odreĎeno mesto nosi.

Danas je to prilika da se, osim obezbeĎivanja sredstava za ţivot da doprinos unapreĎenju i

razvoju sveta u kome ţivimo. Društveno odgovorno poslovanje nije trošak za kompanije, ono

utiče na stvaranje dodatne vrednosti čiji je glavni pojavni oblik profesionalno i lično

zadovoljstvo onih koji su u takav način poslovanja uključeni. Na duge staze, ostvaruju se i

materijalni efekti. Aktivnosti društveno odgovornog poslovanja su raznovrsne – od pruţanja

pomoći u razvoju društvene zajednice, preko zaštite ţivotne sredine do uključivanja u

razrešavanje sukoba, kao najnovijeg vida. Krizna vremena u kojima se globalna ekonomija

našla početkom XXI veka pokazala su da je dosadašnji princip poslovanja neodrţiv i da je

neophodno izvršiti promenu u načinu rada i korišćenju resursa.

Kompanija Nokia Solutions and Networks ima razvijen program društvene

odgovornosti. Kompanija teţi da postane lider na trţištu telekomunikacionih usluga, pa zato

ulaţe velike napore u zadovoljenje ineresa svih stejkholdera. Kako trţište i klijenti kompanije

vide partnere isljučivo u kompanijama koje pored isporuke kvalitetnih proizvoda imaju

razvijene programe društvene odgovornosti, NSN posmatra ovaj program kao investiciju u

ostvarivanje konkurentske prednosti. TakoĎe, NSN postavlja stroge zahteve od svojih

dobavljača i očekuje da se i oni ponašaju jednako društveno odgovorno. Filantropija se više

razvija na lokalnom nivou i kompanija ne ulaţe velike iznose novca u humanitarne akcije, ali

teţi da primeni koncept društvene odgovornosti u svim aspektima svog poslovanja. Poštujući i

postavljajući visoke zahteve u pogledu brige o zaposlenima i ţivotnoj sredini, kompanija je

dokazala da je to pravi put ka ostvarivanju pozitivne slike u javnosti, jakog brenda i

pozitivnog finansijskog rezultata.

36

LITERATURA

1. Carrol A., 1996. Business & Societe Ethics and Stake Holder Management, South Western College

2. Frank G.A. Bakker, Peter Groenewegen, Frank Den Hond, (2005.), A Bibliometric Analysis of 30

Years of Research and Theory on Corporate Social Responsibility and Corporate Social

Performance, in "Business Society"

3. Imprić – Jurić, S.: Norma o druptvenoj odgovornosti tvrtke, Drţavni zavod za normizaciju i

mjeriteljstvo, 2002., br. 10-12., str. 188-189

4. Intranet sajt kompanije Nokia Solutions and Networks

5. Kotler P., Lee, N. (2005), Corporate Social Responsibility, Doing the most good for your company

and your cause, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, New Jersey.

6. McGraw Hill, Business and Society, 1996, str. 36.-43

7. Radenković-Jocić D., Sekulić, V. (2010), Korporativno upravljanje, Ekonomski fakultet, Niš

8. www.drustvenaodgovornost.me

9. www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0038-03181101021I

10. www.ekonomskaenciklopedia.com

11. www.nsn.com

12. www.smartkolektiv.org

13. www.wikipedia.com