1

Osiguravajuće kompanije kao institucionalni investitori

2

EKSPANZIJA OSIGURANJA:broj osiguranih u sistemu penzijskog osiguranja SAD 1960–2000

3

Broj kompanija osiguranja života u SAD, 1950-1999

4

BROJ STANOVNIKA SAD OBUHVAĆENIH PRIVATNIM

PENZIJSKIM PLANOVIMA 1975–1999

5

RAST VREDNOSTI AKTIVE FONDOVA SOCIJALNE SIGURNOSTI, DOMINANTNO

PENZIONIH U SAD 1957–2000

6

KONSEKVENCE EKSPANZIJE:

1. Rast tražnje na finansijskim tržištima

2. Povećanje kapitalnih budžeta osiguravajućih kompanija

3. Problem pogrešnog izbora (negativne selekcije)

4. Problem moralnog hazarda

5. Reakcija supervizije na ove probleme

7

Visoka izloženost na tržištu HOV: struktura aktive kompanija osiguranja života u SAD

(stanje početkom 2000)

8

PROBLEMI SA IZLOŽENOŠĆU: primer reakcije na rastući rizik: učešće hipotekarnih instrumenta u strukturi aktive

kompanija životnog osiguranja

9

SPECIFIČNOSTI RAZLIČITIH VRSTA OSIGURANJA: STRUKTURA AKTIVE PRIVATNIH PENZIJSKIH PLANOVA (SAD, stanje krajem 99)

10

PROBLEM KONSTRUKCIJE I ODRŽAVANJA OPTIMALNOG PORTFOLIA

• Naivni i optimalni portfolio• Šta je optimalni portfolio? Tri analogije:

smeša, legura ili jedinjenje elementa• 4 osnovna koraka u procesu upravljanja

portfoliom• Ograničenja i specifičnosti osiguranja

11

Proces upravljanja portfoliom ima 4 osnovne faze

I Definisanje investicione strategije i politike

U ovoj fazi je bitno: • definisati investicione ciljeve prihvatljivi nivo

rizika. Ograničenja: vrsta delatnosti u osiguranju i eksterna pravila supervizije

• Investiciona strategija se revidira periodično • Upotreba strategije:pojednostavljeno – vodič za

pojedinačne investicione odluke

12

Druga faza procesa

• Istraživanje finansijskih i ekonomskih uslova i prognoza budućih trendova.

• Nalazi se koriste da se definisao najkraći put za dostizanje ciljeva iz prve faze.

• Analize se redovno obnavljaju.

13

Treća faza procesa:KONSTRUKCIJA PORTFOLIA

• Alokacija raspoloživih fondova available funds na što više alternativa koje vode minimizaciji rizika maksimizaciji prinosa. Ili – obrnuto.

• Bitno: alokacija treba da zadovolji specifične ciljeve iz prve faze. Ako su ti ciljevi uslovljeni vrstom delatnosti i apriornim pravilima problem se pojenostavljuje. (Slučajevi portfolia sa 2-3 HOV)

14

Četvrta faza: monitoring i obnavaljanje portfolia

• U slučaju revizije investicionih ciljeva iz faze 1potrebno je trenutno modifikovati strukturu portfolia

• U slučaju kada su ciljevi stabilni izvodi se redovna evaluacija portfolio performansi.

• U slučaju pogoršanja radi se revizija strukture

15

Za prvu konstrukciju portfolia posebno su bitne sledeće varijable:

• Poreklo kapitala ili izvora dohotka koji se ulaže. Različite delatnosti u osiguranju imaju različite izvore.

• Koliko je portfolio bitan za finansijsku poziciju?• Da li postoje i koje su zakonske restrikcije koje

utiču na strukturu portfolia. (Penzijsko versus osiguranje života)

• Kada i kako se revidira portfolio: da li neočekivane prolazne promene u vrednosti njegovih elemenata zahtevaju promenu investicione politike?

16

Standardi evaluacije portfolio performansi

• Definisanje kriterijumskog (Benchmark) portfolia. Ovo je preporučljivo rešenje. Ključne varijable su rizik i prinos.Koriste se posebne analitičke alatke. (Sharpeov, Jensenov i Treynerov index, kao osnovne)

• Uparivanje preferencija prema riziku i investicionih ciljeva. Manje preporučljivo rešenje za osiguranje. Pogodno za individualne investitore i specifične investicione strategije. Tehnički teško primenljivo jer – Zahteva analzu tolerancije na rizik– Reviziju ciljeva iz faze 1. Stepen slobode izbora

osiguranja

17

Ograničenja investicione strategije

• Potrebe održanja likvidnosti• Potrebe genersanja prihoda ili ulaganje u

druge alternative (zgrade, opremu, ljude itd)• Vremenski horizont ulaganja

– Duži vremenski horizont favorizuje preuzimanje rizika

– Kratkoročna ulaganja favorizuju nisko rizične HOV jer je verovatnoća generisanja kapitalnog dobitka ili poboljšanja performansi date HOV mala.

18

OGRANIČENJE U OSIGURANJA

• Ograničenja vezana za ulaganje kapitala (risk based capital requirement -RBCR)

• Za svaku vrstu aktive definiše se ponder rizika u rasponu od 0% za najmanje rizične do 100% za najrizičnije alaternative

• Proizvod pondera i vrednosti ulaganja daje apsolutnu vrednost RBCR

• Pitanje: da li su ovi ponderi definisani kod nas i kako ih definisati?

19

Specifičnosti vrsta osiguranja

• Osiguranje života ima pogodnije uslove za definisanje optimalne investicione politike zbog veće verovatnoće predviđanja primitaka i izdataka

• Regulator unapred determiniše dopustive proporcije portfolia (Minimizacija učešća rizičnih HOV)

20

DVE TIPIZIRANE STRATEGIJE UPRAVLJANJA PORTFOLIOM U OSIGURANJU (STRUKTURNE

STARTEGIJE)

• Dublirajuća strategija (dedicated portfolio strategy). Rezultat: tok prinosa (ili primitaka) koji odgovaraju budućim obavezama nezavisno od promene kamatnih stopa

• Pogodna u delatnostima osiguranja života i penzijskog osiguranja

21

STRATEGIJA IMUNIZACIJE

• Ova strategija rezultira izvesnim fiksnim iznosom vrednosti ulaganja nezavisno od promene kamatnih stopa

• Dopunske strategije zavise od vrste dominantnih proizvoda odnosno varijabilnost i predvidivosti budućih obaveza

22

PORESKA OGRANIČENJA I PREDNOSTI

– Kuponski prinos i devidenda se oporezuju

– Specifični poreski režimi ulaganja u pojedine vrste osiguranja (Penzijski planovi)

– Uvek postoji poreski rizik (Verovatnoća revizije stopa i osnovica)

23

Osiguranje imovine – cash flows je manje predvidiv

predictable– Fiducijerna odgovornost– Ograničenja likvuidnosti– Regulacija je permisivna

24

4 ključna pitanja prve konstrukcije portfolia

1. Koje vrste hartija su prihvatljive za ulaganje

2. Koje su poželjne proporcije u strukturi portfolia

3. Rang hartija prema značanosti

4. Definisanje specifičnih hartija (emitent, vrsta, rok, prinos) koje se unose u portfolio

25

ZNAČAJ PRVOG IZBORA

• Najveći deo prinosa (85% to 95%) portfolia je determinisan sa prve dve odluke a ne selekcijom pojedinačnih HOV

• Izbor dobre pojedinačne HOV može uvećati vrednost portfolia ali ne može bitno promeniti njegovu strukturu

• Definisanje ranga HOV koje se primarno biraju bitno utiče na održavanje optimalne strukture portfolia

26

Posebna pažnja - kombinovano dejstvo oporezivanja i inflacije. (Dokaz:efekat poreza i

inflacije na prinos HOV u periodu 1926 – 1998.)

-2

0

2

4

6

8

10

12Obicne akcije

dugorocnedrzavneobvezniceBlagajnicki zapsi

Municipalneobveznice

After Taxes and

Inflation

After Taxes

Before Taxes

27

TRADICIJA, KULTURA I... STRUKTURA PORTFOLIA

• U SAD institutionalni investitori drže prosečno 45% alocirane aktive u akcijama

• U Velikoj Britaniji akcije čine oko 72% vrednosti alocirane aktive

• U Nemačkoj – akcije učestvuju us trukturi portfolia institucionalnih investitora sa svega 11%

• U Japanu, negde između, 24% ukupne aktive