Demografska ekspanzija i kvalitet ivotne sredine
Demografska ekspanzija i kvalitet ivotne sredine
www.maturski.orgSadraj:Uvod.............................................................................................................
31. Demografska ekspanzija i kvalitet ivotne
sredine.................... 4 1.1. Podaci i
metode.................................................................................
7 1.2. Vani
pojmovi...................................................................................
72. Uticaj demografske ekspanzije na kvalitet ivotne
sredine........ 8 2.1. Efekat staklene
bate...........................................................
10
2.2. Koliko je veliki uticaj saobraaja na zagaenje vazduha.....
11
3. atita ivotne sredine od demografske
ekspanzije..................
13Zakljuak.......................................................................................
18
Literatura.......................................................................................
19UvodDemografija je drutvena nauka o stanovnitvu . Ovaj termin je
prvi upotrebio belgijski statistiar Akil Giljar 1855 godine.
Demografija istrauje i prouava zakonitosti i pravilnosti u biolokom
i migratornom kretanju stanovnitva, promene u demografskim
strukturama (biolokim, socio-ekonomskim i intelektualnim), prouava
kakve su vrste te zakonitosti, njihovo kvantitativno i kvalitativno
delovanje i utvruje meusobne odnose kretanja stanovnitva sa drugim
drutvenim i ekonomskim pojavama.
Demografija je interdisciplinarna nauka povezana sa matematikom
i statikom, ekonomijom, socijologijom, medicinom i epidemiologijom,
psihologijom, antropologijom i biologijom .Demografija kao nauka o
dinamici stanovnitva obuhvata prouavanje njegove veliine, strukture
i podele, kao i to kako se stanovnitvo menja tokom vremena zbog
raanja, umiranja, migracija i starenja. Demografska analiza moe da
se odnosi na celokupno stanovnitvo ili grupe definisane
kriterijumima kao obrazovanje, nacionalnost, religija, ekonomska
aktivnost i ostalim. Postoji mnogo podela demografije po razliitim
kriterijumima. Najee se u evropskim zemljama deli na: medicinsku,
matematiku, socijalnu i ekonomsku. Grane matematike, ekonomske i
socijalne demografije su se veoma razvile poslednjih godina.esta
podela demografije je i na formalni i meterijalnu demografiju.
Formalna demografija prouava iste demografske varijable: raanje,
umiranje, migracije i statistike manipulacije u vezi ovih
pokazatelja.Materijalna demografija (population studies) je ire
polje demografije koje podrazumeva prouavanje: fertiliteta,
mortaliteta, i migracija u irem socio-ekonomskom i kulturnom
kontekstu koristei pri tom kvantitativne i kvalitativne metode.
Primena raunara u XX veku nije zaobila ni ovu nauku, tako da na
osnovu primene informacionih sistema moemo lake vriti kompjuterske
simulacije i raditi projekcije stanovnitva za budunost sa vie
zavisnih varijabli, takoe mnogi novi oblici uticanja na brojno
stanje i kvalitet populacije kao to su kloniranje i reprogenetika e
u budunosti doi do veeg izraaja. Bilo je puno polemika o potrebi
postojanja demografije kao samostalne discipline, ak i o tome da li
je demografija nezavisna nauka ili set povezanih poddisciplina kao
to su matematika, ekonomska, socijalna i istorijska demografija.
Tome je posledica da danas mnogi demografi rade u mnogim
disciplinama pored demografije (ekonomiji, sociologiji,
antropologiji).1. Demografska ekspanzija i eksponencijalni
rastOsnivanje naselja postalo je mogue kada su pre vie hiljada
godina nomadska plemena otkrila upotrebu semena i kada su poeli sa
nastanjivanjem. Naselja su postajala pijace i trnice ukoliko su
imale povoljan saobraajni poloaj. I socijalno-ekonomski i
politiko-pravni okvirni uslovi igrali su odluujuu ulogu u razvoju
naselja u gradove.Kao primer za grad Be je karakteristino da se
istorija u izuzetno velikoj meri ogleda u arhitekturi grada.
Urbanistiki razvoj dokumentuje svakako i veliku prekretnicu
evropske istorije. Ovaj vremenski luk protee se od srednjeg veka sa
gotikim katedralama, preko simbola svetovne moi i doba renesanse i
baroka, do dominantne slike grada u doba osnivanja krajem XIX
veka.
1857 godine je odlueno da se srue bastioni koji su okruivali
centar grada. Ova odluka do dan danas trajno utie na strukturu
grada.Umesto prostranih livada oko venca gradskih zidina pojavila
se ulica Ring koju je monarhija uinila svetski poznatim spomenikom
do dana dananjeg.U Beu se nalazi mesto koje je UNESCO proglasio
svetskom kulturnom batinom, zato se mora prihvatiti izazov da se s
jedne strane ouva istorijsko graevinsko naslee, i da se s druge
strane dozvoli umeren moderan razvoj centra grada i arhitekture
budunosti.
Najvaniji ciljevi koje je naunik Step dao su:1. obezbeivanje
povoljne investicione klime za privredu pomou atraktivnih lokacija,
infrastrukture i inovativnih ustanova kao i obezbeivanje oblinjih
resursa za snabdevanje,2. jemstvo za raznovrsnost i kvalitet
ivotnog prostora u regionu Bea obezbeivanjem i proirenjem zelene
zone i dunavskog predela zajedno sa Donjom Austrijom,
3. koncentrisanje urbanistikog razvoja oko sposobnih javnih
prevoznih sredstava, tedljivo ophoenje sa resursima zemljita,
forsiranje kombinovanog korienja i spreavanje funkcionalnog i
socijalnog izdvajanja,
4. poveanje uea ekolokog paketa (bicikl, peaenje, javni prevoz)
i ujedno redukovanje motorizovanog individualnog saobraaja,
5. garancija za kvalitet ivljenja u gradu pomou ravnopravnog
pristupa ustanovama kulturnog ivota, socijalnim, obrazovnim,
zdravstvenim i starateljskim ustanovama, stambenom prostoru
dovoljne veliine i kvaliteta kao i zonama prirode i
relaksacije,
6. i svakako voenje rauna o zahtevima naunog drutva odgovarajuim
unapreenjem istraivanja i nauke i na taj nain kontinuinirano
poziciranje grada kao metropole znanja.Na poetku istorije
oveanstva, broj stanovnika na Zemlji bio je stabilan. Njegovu
dinamiku su odreivali bioloki faktori,a visok natalitet bio je
praktino eliminisan visokom smrtnou.
U periodu 7.000 6.000 godina pre nae ere, kada se zemljoradnja
tek poela razvijati, procenjuje se da je na naoj planeti ivelo 5 10
miliona stanovnika. Na poetku nae ere ivelo je oko 300 miliona, a
1750. godine neto vie od 750 miliona.
Prema procesu UNESCO-a, 1830. godine oveanstvo je imalo oko
milijardu stanovnika. Od 1900. godine, u svetu je broj stanovnika
porastao od 1,5 na preko 6 milijardi.
Sada u svetu ivi preko 6 milijardi ljudi. Svake dve sekunde rodi
se 10, a umre 5 osoba. To znai da svake dve sekunde ima 5
stanovnitva vie na zemlji ili preko 200.000 ljudi za dan.
Pretpostavlja se da zemljinu kuglu moe da naseli 30 milijardi
ljudi.
Svake nedelje u gradove irom sveta doseli se preko milion novih
stanovnika. Tako preko 200 gradova ima vie od milion stanovnika, a
desetak ima vie od 10.000.000 stanovnika. Dolazak novog stanovnitva
premaio je procene svetskih eksperata. Konkretnije: 90 % rasta
populacije dogodie se u urbanim sredinama.
Tabela 1 Svetski megagradovi 1970. i 2015. godine
Redni Naziv Naziv Populacija Naziv Naziv Popul-
broj grada drave (miliona) grada drave acija (miliona)
1970. 2015. 1. TOKIO JAPAN 16,5 BOMBAJ INDIJA 28,2
2. Njujork SAD 16,2 Tokio Japan 26,4
3. angaj Kina 11,2 Lagos Nigerija 23,2
4. Osaka Japan 9,4 Daka Banglade 23,0
5. Meksiko Meksiko 9,1 Sao Paolo Brazil 20,4
6. London Engleska 8,6 Karai Pakistan 19,8
7. Pariz Francuska 8,5 Meksiko Meksiko 19,2
8. Buenos Argentina 8,4 Nju Indija 17,8
Airas Dersi9. Los SAD 8,4 Njujork SAD 17,4 Andjelos
10. Paking Kina 8,1 Dzakarta Indonezija 17,3
1.1. Podaci i metode Demografija se oslanja na upotrebu ogromnih
koliina podataka, ukljuujui rezultate popisa stanovnitva i beleenje
roenja, braka i smrti. Prvi moderni popis je obavljen u francuskim
teritorijama Severne Amerike 1665. godine, a moderni u dananjem
smislu je obavljen 1801. godine u Engleskoj i Velsu kada je i
odreeno da e se obavljati svakih 10 godina. Ovaj metod skupljanja
demografskih podataka se danas koristi u celom svetu.
U mnogim zemljama, posebno u treem svetu, pouzdani demografski
podaci se jo uvek teko prikupljaju. Stanovnitvo Nigerije je, na
primer, tokom 1980-ih procenjeno na oko 100 miliona ljudi, dok je
popisom stanovnitva iz 1991. popisano manje od 89 miliona
ljudi.1.2. Vani pojmovi
Opta stopa nataliteta, godinji broj ivoroenih na hiljadu
stanovnika sredinom godine posmatranja. Poto ova mera zavisi od
ukupnog stanovnitva to je ona via mera rasta stanovnitva nego mera
nivoa raanja.
Opta stopa plodnosti ili fertilitet, godinji broj ivoroenih na
1000 ena u fertilnom kontigentu (esto se uzima period od 15. do 49.
godine starosti, ali ponekad i od 15. do 44. godine).
Specifine stope fertiliteta po starosti, godinji broj ivoroenih
(od majki starih izmeu x do x+n) na 1000 ena u odreenim starosnim
grupama (obino starost po petogodinjim starosnim grupama 15-19,
20-24 itd.) Opta stopa smrtnosti ili mortaliteta, godinji broj
umrlih na 1000 stanovnika sredinom perioda posmatranja.
Stopa smrtnosti o dojadi ili infantilnog mortaliteta, godinji
broj umrle dece mlae od 1 godine na 1000 ivoroenih. Oekivano
trajanje ivota, broj godina koje pojedinac odreene strosti moe
oekivati da e doiveti iz aktuelni nivo smrtnosti po starosti. Stopa
ukupnog fertiliteta, broj ivoroenih na 1 enu u njenom
reproduktivnom ivotu,ako bude raala po istim specifinim stopama
fertiliteta po starosti kao i u godini posmatranja, to jest to je
suma specifinih stopa fertiliteta po starosti. Za prosto
obnavljanje stanovnitva potreban je nivo od oko 2,14 dece po eni,
pri niskim mortalitetnim uslovima. Bruto stopa reprodukcije, broj
enske dece koje e roditi ena u toku svog reproduktivnog perioda po
aktuelnim specifinim stopama fertiliteta, a moe se izraunati i kao
proizvod stope ukupnog fertiliteta i verovatnoe raanja enskog
deteta ( 0,485 ). Neto stopa reprodukcije, broj enske dece koje e
roditi jedna ena po istim specifinim stopa mortaliteta i stopa
fertiliteta kao u godini posmatra, to jest ako bude izloena datom
rasporedu raanja i umiranja. Za prosto obnavljanje stanovnitva
potrebno je da ova mera bude 1, to bi znailo da svaka ena rodi 1
ensko dete. Ova mera se moe dobiti i kao prizvod bruto stope
reprodukcije i medijane verovatnoe doivljenja za starost od 50
godina.
2. Uticaj demografske ekspanzije na kvalitet ivotne sredine
Kao rezultat intenzivne urbanizacije, industralizacije i razvoja
poljoprivredne proizvodnje vodeni baseni su izloeni eutrofizaciji,
odnosno unosu razliitih otpadnih materija. Kao rezultat
eutrofizacije dolazi do poremeaja ravnotee u ekosistemu koji se
manifestuju remeenjem ivotnih aktivnosti vodenih organizma i
izmenom kvaliteta vode. Drastino remeenje ravnotee u ekosistemu
usporava ili zaustavlja proces autopurifikacije, odnosno
samopreiavanje, tokom koga se pod uticajem fizikih
(razblazenje,taloenje), hemijiskih (oksidacija,redukcije,hidroliza)
i biolokih procesa kvalitet vode, nakon nekog vremena od uliva
eflueta,poboljava. Zemlju smo prostrli i po njoj nepomine planine
razbacali i uinili da na njoj sve s merom raste. Pod pojmom ivotne
okoline podrazumeva se sve ono to okruuje oveka. To su: vazduh,
zemljite, voda, vegetacija i ostali ivi svet koji egzistira u tri
sredine, meusobno povezane u dinaminu ravnoteu.Biljni svet koristei
mineralne stvari, energiju Sunca i ugljendioksid iz vazduha
proizvodi organske materije i kiseonik, neophodne za ivot oveka i
ivotinja.
Uginule biljke i ivotinje vremenom se mineralizuju do
neorganskih materija koja su polazna osnova za sintezu sloenih
organskih materija u biljkama, koje dalje koriste ivotinje i
ovek.To se neprestalno deava, inei veni krug ivota i ravnoteu, koja
je daleko od statine.Kljunu ulogu ine mikroorganizmi koji razlau
organsku materiju do krajnjih anorganskih spojeva: vode,
ugljendioksida i amonijaka i tako omoguavaju obnovu i odravanje
ivota na Zemlji.
ivotnu okolinu ine tri medija: vazduh, voda i zemljite. Vazduh,
iji omota koji okruuje Zemlju do priblino 970 km visine i koji ima
masu od 5,3 X 1015 tona. ist vazduh je osnov za zdravlje i ivot
ljudi i itavog ekosistema. Vazduh je smea gasova koja ini
atmosferu, a sastoji se priblino od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo
malih koliina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona,
vodene pare i raznih neistoa. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos
poremeti.
Zagaeni vazduh utie na razliite naine na zdravlje ljudi i itav
ekosistem. Atmosfera slui i kao sredstvo transporta zagaujuih
materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagaenja kopna i
vode. Zagaenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagaivaa.
Glavni izvori zagaenja vazduha su zagrevanje stanova,
industrijske aktivnosti i saobraaj.
Najese zagadjujue materije su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid
(SO2), azotdioksid (NO2), mikrooestice ai. Specifine zagaujue
materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom,
cink i drugi teki metali i organske materije koje nastaju kao
rezultat razliitih aktivnosti.
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i
ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih
goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen
monoksid je toksian u visokim koncentracijama i indirektno
doprinosi globalnom zagrevanju ozona. Emisije potiu uglavnom od
saobraaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupne
svetske emisije ovog gasa.
Emisija SO2 jedinjenja drastino je vea u zimskom nego u letnjem
periodu, zbog sagorevanja fosilnih goriva. Zimski smog pojavljuje
se najee i najvie u centralnoj, junoj i jugoistonoj Evropi. Zato su
vlasti u dravama ovih regiona krenule u kampanju za redukciju
upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima. Koncentracija SO2 u
atmosferi zapadno-evropskih gradova primetno je opala u odnosu na
1970. godinu. Pad koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je
redukcije korienja fosilnih goriva u zagrevanju domainstava.
2.1. Efekat staklene bate
Osnovni nauni dokazi pokazuju da CO2 igra znaajnu ulogu kad je u
pitanju efekat staklene bate. Inae, ovo je prirodni fenomen -
rezultat apsorpcije kratkotalasnog Sunevog zraenja koje Zemlja
apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova
u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos, ve
ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno
infracrveno zraenje). Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja
atmosfere do take koja je mnogo via nego to bi to normalno bio
sluaj, jer je znatno poveana prisutna koncentracija CO2 i drugih
gasova staklenika u atmosferi.
2.2. Koliko je velik uticaj saobraaja na zagaenje
vazduha?Istraivanja pokazuju da se, u veini gradova, taj uticaj
kree izmeu 40 i 50%, to znai da je za polovinu od ukupnih izvora
emisije krivac - saobraaj.Na nivo zagaenosti vazduha utiu: starost,
odnosno kvalitet vozila kvalitet goriva koje se korsiti propusna mo
ulica, nain na koji je planiran saobraaj unutar jednog grada (izmeu
ostalog i to da li postoje prstenovi koji vode tranzitni saobraaj
van grada) nain organizovanja gradskog saobraaja (npr, da li
postoji podzemna eleznica ili ne, kao to je sluaj u Beogradu gde se
veina gradskog prevoza obavlja autobusima) poloaj grada,
meteoroloke prilike podruja. Istraivanja pokazuju da 50 %
aerozagaenja u gradovima potie od saobraaja. 22. septembar je
Svetski dan bez automobila. Uticaj demografske ekspanzije na
zemljite
Zemljite na kome ovek ivi je neposredno vezano za njegov ivot i
opstanak. Sastavljeno je od mineralnih stvari, organskih materija i
vode. U njemu egzistira poseban ivi svet. Poseban znaaj i ulogu
imaju mikroorganizmi koji su prisutni u zemljitu. Cilj kontrole je
ispitivanje zemljita, obrada podataka, formiranje i dopunjavanje
baze podataka o stepenu i karakteristikama zagaenja, kao i vrstama
prisutnih polutanata. Pored toga cilj istraivanja je identifikacija
osetljivih i optereenih podruja, posebno u zoni zatite izvorita i
monitoring efekta zagaenja na vodu koja se zahvata za
vodosnabdevanje, vodu za zalivanje poljoprivrednih kultura, kao i
na zdravlje populacije. Sistematsko praenje kvaliteta zemljita
zahteva primenu adekvatnih metodolokih pristupa i specifinu
statistiku obradu podataka, kako bi dobijeni rezultati mogli biti
komparirani i vrednovani. Zemljite predstavlja najpovrniji sloj
Zemljine kore u kome se neprekidno odvijaju dinamiki procesi pod
uticajem klimatskih, biolokih, hemijskih i mehanikih faktora, a pre
svega ljudske aktivnosti. Uopteno gledano zemljite je sastavljeno
od slojeva, profila, od kojih svaki ima svoje specifinosti.
Povrinski sloj predstavlja sloj humusa, a debljine je odnekoliko
sentimetara do 1,5m. Ovaj sloj se tokom vremena stvara slaganjem
biljnog materijala, razloenih ili delimino razloenih organskih
materija. Prelazni sloj zemljita nastaje spiranjem razliitog
geolokog materijala vodom, a dublje slojeve izgrauju glineni
minerali u kojima dolazi do akumulacije neorganskog i organskog
materijala i vode. Ujedno, zemljite predstavlja veoma kompleksan
eko sistem u kome ive razliiti obliciivog sveta (bakterije,
gljivice i plesni, aktinomicete, virusi, protozoe, amebe,
infuzorije, hematode, gliste, lankari, insekti, krtice i glodari,
alge i drugi biljni i ivotinjski svet). Zagaenje zemljita poreklom
iz otpadnih voda:
otpadne vode iz tehnolokih postupaka u industriji i
privredi;vode zagaene usled poljoprivrednih aktivnosti (vetaka
ubriva, pesticidi iorganski otpaci razliitog porekla);
otpadne vode iz individualnih domainstava, kolektiva,
ugostiteljstva i drugo.
Zagaenje zemljita poreklom iz atmosfere:
emisija iz industrijskih tehnolokih procesa; emisija usled
sagorevanja fosilnih goriva u industriji, kapaciteta za proizvodnju
energije (TO-TE), individualnih i lokalnih kotlarnica i dr.;
emisija poreklom od motornih vozila koja koriste naftu i derivate;
emisija prilikom sagorevanja razliitih organskih materijala,
biomase i sl.Zagaenje zemljita vrstim otpadnim materijalom poreklom
iz privrede, domainstava,poljoprivrede i dr. Buka je zvuk koji je
neprijatan za uho. Nekada je poticala od prvobitnih fenomena
grmljavine sa praskom groma, eksplozije vulkana, duvanje vetrova i
morskih talasa . Sa pojavom raznih zanata,kod koih je buka
neizbena, samo odreeni broj ljudi je ugroen ( kovai, kujundzije,
zvonari, bubnjari ). Danas skoro da nema naselja i radnih meska
koje nije manje ili vie izloeno buci.
Zvuk je oseaj koji se prima preko organa uha izazvan promenama
vazdunog pritiska, odnosno zvuk je sve ono to ujemo.
Buka odnosno zvuk nastaje kada oscilacije u vazduhu
logintudijalnih talasa stignu do naeg uha. Uestalost tih talasa
nalazi se u rasponu od 20 20000 Hz. Zvuk moze da se prostire u
bezvazdunom prostoru . Za njegov postanak i prenoenje neophodna je
materija. Buka nastaje nepravilnim treperenjem vrstih, tenih i
gasovitih materija ije se oscilacije prenose do uha. Kod zvuka
(buke) se razlikuju : boja,jaina i visina. Otpad predstavlja
proizvode iz domainstva, poljoprivrede, industrije . On moze biti
vrst, tean i gasovit.
Ranije je izbacivan u spoljanju sredinu dok se nije videlo da
priroda ne moze uvek da se izbori sa njim. Pesticidi, povean
organski otpad, toksini material, teki metali, plastika.
Gasovi SO2, CH4, CO2, freoni stvaraju ozonsku rupu,vraaju se na
zemlju u vidu kiselih kia . vrsti otpad on je nastajao jo u
najprimitivnijim oblicima ljudske zajednice. ovek sve to nije mogao
da iskoristi on je to bacio I tako stvorio otpad. Opasan otpad ini
smea materija koje sadrze niz opasnih toksinih jedinjenja, maker i
u mikrokoliinama.Opasni otpadi mogu na 6 naina da izazovu opasnost:
1. Njihovim ispitivanjem moe doi do zagaivanja podzemnih voda.
2. Zagauju se povrinske vode, a jo ee podzemne vode.
3. Zagauje se vazduh usled njihovog sagorevanja
isparavanja i sublimacije.
4. Moe doi do neposrednog trovanja.5. Preko lanca ishrane.
6. Vatra i eksplozija.3. Zatita ivotne sredine od demografske
ekspanzijeU cilju zatite izvorita vodosnabdevanja, zatite zdravlja
stanovnitva, ouvanja kvaliteta vodnih resursa i prevencije
ukljuivanja perzistentnih opasnih neorganskih i organskih materija
u lance ishrane. Dobijeni podaci, u viegodinjem nizu, mogu se
koristiti i kao osnova za procenu efikasnosti preduzetih mera
sanacije.
BUKA. Definitivno reavanje problema buke je mogue jedino
regulisanjem saobraaja van stambenih i drugih zona kojima buka
remeti kvalitet ivota. Ublaavanje njegovog dejstva moe se
postii:
reenjem vezanim za saobraajnu, i rastojanjem te saobraajnice od
objekta, sputanjem na nizu kotu postavljanjem objekta-barijera ili
zelenog rastinja, upotrebom materijala koji je loiji rezonator i
drugo i
reenjem u okviru pojedinih objekta.
Odlaganje otpada se moe vriti bez izdvajanja konverznih
proizvoda i energije. Danas se uglavnom odlae ostatak nakon obrade
otpada.
Deponija u odnosu na nekontrolisanja smetlita, to su mesta gde
se odreenim tehnolokim procesima i sanitarnim pravilima tretmana
vrstih otpadaka vri zatita okoline od zagaenja , podzemnih,
povrinskih voda, zemljita i atmosfere.
U blizini deponije ne sme da bude znaajni resursi podzemnih ,
povrinskih voda,kao i da zemljite nije atraktivno za neku drugu
svrhu.
Dva naina deponovanja vrstog otpada :
1. povrinski
2. odlaganje u rovovima
Na teritoriji cele Srbije nije adekvatno reeno upravljanje
otpadnim materijama. Na postojeim deponijama zavrava celokupan
komunalni otpad sa opasnim otpadom bez predhodnog tretmana.
Povrina postojeih deponija se svake godine poveava to je poseban
problem, jer se mnoge nalaze u neposrednoj blizini gusto naseljenih
mesta. Lokacije sadanjih deponija nisu predhodno pripremljene za
odlaganje otpada, tako da na njima ne postoji sloj koji spreava
prodiranje ocednih voda sa deponije u vode i zemljite. Sadanje
deponije predstavljaju dugoronu opasnost po zdravlje stanovnitva
jer zagauju povrinske i podzemne vode i zemljite. Zbog navedenih
injenica, a u cilju zatite ivotne sredine, zatite zdravlja
stanovnitva, zatite voda i zemljita, kao i kvaliteta vazduha
potrebno je izgraditi regionalne sanitarne deponije.Otpadne vode.
Pored iskorienih, a ne preienih voda, u vodotokove se isputaju i
vode koje nastaju prirodnim luenjem rudarskih kopova odlagalita i
jalovita. Tako u vodotokove dospevaju vee koliine otpadnih voda od
zahvaenih sa izvorita i godinje se ispusti preko 22 miliona kubika.
Ove vode se isputaju bez ikakvog ili nedovoljnog preiavanja.
Tretman otpadnih voda. Postrojenje za preiavanje otpadnih voda.
Osnovne faze u preradi otpadnih voda na veini postrojenju su:
odvajanje grubog otpada sistemom reetki
odvajanje peska u peskolovu
taloenje grubih koloida u primarnom taloniku
taloenje estica veliine molekula i sitnijih kloida i stvaranje
bioloki aktivnog mulja (kultura bakterija koja vri preiavanje
otpadnih voda) u skundarnom taloniku
bioloki proces prerade otpadne vode aktivnim bakterijama u
aerobnom procesu u bazenima za bioaeraciju u kojima te bakterije
razgrauju i unitavaju otpad u vodi koja se prerauje
odvajanje bioloki preraene vode od mulja koji u ovom procesu
nastaje i njegovo skladitenje u poljima za suenje
isputanje bioloki preiene vode koja zadovoljava ekoloke
standarde u recipijent
Ovakav nain prerade otpadnih voda, potpuno je ekoloki
prihvatljiv jer se ne upotrebljavaju dodatna hemijska sredstva to
omoguava da se u reku isputa gotovo ista voda i dobijanje mulja
koji se moe koristiti kao ekoloko ubrivo u poljoprivredi.Kvalitet
vazduha. Dotrajalost gasovoda i ostale opreme kojom se gasovi iz
topionice transportuju do fabrika sumporne kiseline,
Veliki problem jeste nizak nivo ekoloke svesti, nedostatak radne
i tehnoloke discipline i neodgovarajua organizacija rada. Smog je
naroito opasan za decu i starije.
Svake godine emituje se preko 200.000 t sumpordioksida i 300 t
arsena.
Zemljite sve vie postaje kiselog karaktera to utie na njegovu
plodnost i poveava pokretljivost tekih metala koji mogu dospeti u
biljke. Kiselost je najvea kod poljoprivrednih povrina koje
neposredno okruuju rudarsko-metalurki kompleks.
Arsen i teki metali su prisutni u zemljitu. Po domaim propisima
dozvoljen je sadraj bakra od 100 mg/kg a arsena 25mg/kg. Sadraj
bakra prekorauje ove norme u katastarskim optinama Otrelj, Slatina
i Buje. Na ostalim prostorima je veoma blizu graninih vrednosti.
Sadraj arsena je u svim zemljitima veoma blizu propisanim normama.
Ovo ukazuje na neophodnost preduzimanja hitnih mera zatite,
rekultivacije i revitalizacije. Time bi se postiglo: poveanje
poljoprivredne proizvodnje, proizvodnja zdravstveno ispravnih
ivotnih namirnica, razvoj sela, smanjenje cena ivotnih namirnica,
smanjenje siromatva, poboljanje kvaliteta ishrane i poboljanje
zdravlja stanovnitva. Za rekultivaciju je mogue korienje krenjaka
iz rudnika u neposrednoj blizini to bi doprinelo poboljanju
ekonomskog poloaja.
ZakljuakNekada su ljudi iveli u skladu sa prirodom. Tada im je
priroda davala onoliko koliko im je bilo potrebno i oni nisu
uzimali vie nego to im je bilo potrebno. Sa porastom broja
stanovnika planete Zemlje, kao i sve veem okretanju ka
jednostavnijem ivotu, ljudi su okrenuli ledja prirodi. Najvei
predator posao je ovek. Ako se u budunosti nastavimo ponaati kao i
do sada, planeta nee moi da obezbedi budunost za naredne
generacije. Davno je reeno mi nau planetu nismo nasledili od naih
roditelja, nego smo je pozajmili od nae dece.
Sve vei razvoj gradova je neminovan, ali i pored toga moramo se
truditi da obezbedim bolji sklad izmeu nas i planete Zemlje.
Literatura1. dr Prvoslav M. Jovanovi: EKOLOGIJA VODE, Via
tehnoloka kola za nemetale, Odsek: Tehnologija vode Aranelovac,
2002.2. dr Prvoslav M. Jovanovi: ZATITA IVOTNT SREDINE, Milnijum
d.o.o. , Aranlovac, 2003.3. mr Marica Stamenkovi : TEHNOLOGIJA
VODE, Via tehnoloka kola za nemetale, Odsek: Tehnologija vode
Aranelovac, 2003.4. mr Filipovi D.: MODELOVANJE ZAGAIVANJA IVOTNE
SREDINE GRADOVA MONITORING I ZATITA, Zadubina Andrejevi, Beograd,
1999.5. dr Mara ukanovi: EKOLOKI IZAZOV, Elit, Beograd, 1991.6. dr
Larisa Jovanovi: IVOTNA SREDINA I LJUDSKO ZDRAVLJE, Drutvo za
irenje i primenu nauke u zatiti ivotne sredine SCG EKOLOGICA ,
Beograd, 20 22. 04. 2005.7. Internet arhiva
www.maturski.orgSlika 1 - Stanovnici Njujorka (uline guve)
Slika 2 - Mlaznjeci na mlaznom avionu
Slika 3 Emisija SO2 u Boru i Koicama i prerada koncentrata
Slika 4 Sadraj tekih metala u zemljitu
Engleski (United Nations Educational, Scientific and Cultural
Organization) O ooe, HYPERLINK
"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%9D" \o "" ee e e e ee oo
HYPERLINK "http://sr.wikipedia.org/wiki/1946" \o "1946" 1946. oe.
Oo oe e oee o o oe e o ooe, o eo oe eo oo e, o, oo oo.
Strana | 19
