Cene Zavrena Skripta

  • View
    83

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Teorija cena

Text of Cene Zavrena Skripta

1.Budetski skup:svojstva,dejstvo poreza,subvencija i racionisanjeBudetski skup predstavlja skup potroakih korpi koje potroa moe sebi da priuti po cenama ( i dohotkom ().To su one korpe dobara koje ne kotaju vie od dohotka ().Zato je budetsko ogranienje ,gde je koliina novca potroena na dobro 1.Budetska linija predstavlja skup korpi koje kotaju tano ,tj. ili

horizontalni odseak koliko bi se moglo kupiti dobra 1 ili 2 ako bi potroa sav svoj vertikalni odseak troio na dobro 1 ili 2. nagib budetske linije : stopa po kojoj je trite spremno da zameni dobro 1 dobrim 2. To je i oportunitetni troak konzumiranja dobra 1 (da bi troili vie dobra 1,moramo da se odreknemo dela potronje dobra 2).

Svojstva: kako se menja budetski skup i budetska linija kada se promene cene dobara i dohodak?1) promena dohotka : poveanje vertikalnog i horizontalnog odseka,bez promene nagiba budetske linije paralelno pomeranje navie (za rast ) ili nanie (za smanjenje ) budetske linije2) promena cene dobara 1,pri nepromenjenoj ceni dobra 2 : horizontalni odseak se smanjuje u budetska linija postaje strmija,jer opada,a raste,jer se poveava3) promena cena i jednog i drugog dobra (rast 2 puta) : Mnoenje obe cene istim brojem je isto to i deljenje tim brojem.To znai da ako se cene oba dobra udvostrue,i horizontalni i vertikalni odseak se pomeraju ka koordinatnom poetku sa faktorom 0,5,pa se i budetska linija pomera ka unutra.4) istovremena promena cene i dohotka (smanjenje ,cene oba dobra rastu) : To implicira da se horizontalni i vertikalni odseak ( i ) moraju smanjiti,pa se budetska linija pomera ka koordinatnom poetku.Njen nagib se takoe menja u zavisnosti od odnosa i .Ako se povea vie od ( se smanjuje) onda je nagib blai.Ako se povea vie od ( se poveava) i nagib budetske linije postaje strmiji.

Porezi,subvencije i racionisanje: S gledita potroaa,porez je isto to i via cena dobra.Koliinski porez porez na svaku kupljenu jedinicu odreenog dobra (sa na )Porez prema vrednosti (ad valorem) porez na vrednost,tj. cenu nekog dobra (sa na (1+))Koliinske subvencije drava daje izvesnu sumu () potroau,koja zavisi od koliine kupljenog dobra.Cena za potroaa tada postaje .Ad valorem subvencije subvencija koja se zasniva na ceni dobra koje se subvencionie.Ako se dobro 1 subvencionie prema vrednosti po stopi onda je stvarna cena dobra 1 (1-).Paualni porez (subvencija) drava uzima (daje) odreenu fiksnu sumu novca bez obzira na ponaanje pojedinca.Zakljuak : Porez je isto to i via cena,a subvencija nia cena nekog dobra.U zavisnosti koje se dobro oporezuje i subvencionie,nagib budetske linije e bivati strmiji ili blai.Samo u sluaju paualnog poreza,budetska linija ne menja nagib,ve se pomera paralelno ka unutra.

Racionisanje: Nivo potronje nekog dobra ne sme biti vei od neke koliine.

Potroa ne moe da potroi vie od .

Kombinovanje poreza,subvencija i racionisanje

Potroa konzumira dobro 1 po ceni do nivoa .Na svaku potronju preko plaa se porez .Nagib budetske linije postaje strmiji desno od .

2. Pretpostavke o preferencijama potroaa; normalne preferencije

Postoje 3 aksioma u vezi sa preferencijama potroaa :

1)Potpunost rangiranja bilo koje dve korpe dobara mogu da se uporeuju.Ako je data bilo koja korpa X i Y,pretpostavljamo da je XY ili YX,ili oba sluaja kada je potroa indiferentan izmeu korpe X i Y.2)Refleksivnost rangiranja pretpostavka da bilo koja korpa dobara nije gora od same sebe.Tj. (,)(,).3)Tranzitivnost rangiranja ako je XY i YZ onda pretpostavljamo da je XZ.Tj. ako potroa smatra da je X dobro barem kao to je Y i da je Y dobro barem kao Z,onda potroa smatra da je X dobro barem kao Z.

Prvi aksiom (potpunost rangiranja) je sporan sa aspekta vrste izbora.Rei da se bilo koje dve korpe dobara mogu uporediti znai da je potroa spreman da napravi izbor izmeu ivota i smrti,gde bi rangiranje alternativa moglo biti teko,ali ovakve situacije su van domena ekonomske analize.Drugi aksiom (refleksivnost rangiranja) je trivijalan.Bilo koja korpa je sigurno dobra barem toliko koliko je dobra ista takva korpa dobara.Trei aksiom (tranzitivnost rangiranja) vie je problematian.Nije jasno da je tranzitivnost preferencija neophodno svojstvo koje bi one trebalo da imaju.Kada preferencije ne bi bile tranzitivne,tada bi verovatno postojao skup korpi dobara za koje ne postoji najbolji izbor.

KARAKTERISTINA OBELEJA NORMALNIH PREFERENCIJA

1)Pretpostavimo da vie znai i bolje tako da ako imamo 2 korpe dobra X i Y,tako da Y korpa ima istu koliinu jednog dobra i veu koliinu drugog dobra nego korpa X,onda e YX.To je monotonost preferencija.Ovo ukazuje na to da krive indiferentnosti imaju negativan nagib.

Ako se kreemo nadole i ulevo idemo ka loijoj poziciji.Ako se kreemo nagore i udesno idemo ka preferiranijoj poziciji.Ako se kreemo ka jednoj indiferentnoj poziciji moramo da se kreemo ili levo i gore ili desno i dole.Zato kriva indiferentnosti mora imati negativan nagib.

2)Pretpostavka da su prosene vrednosti preferirane u odnosu na ekstremne vrednosti Ako imamo 2 korpe dobara na istoj krivi indiferentnosti X i Y,i ako uzmemo ponderisanu sredinu ove 2 korpe,onda e prosena korpa dobara biti u najmanju ruku ili dobra ili striktno preferirana u odnosu na bilo koju od 2 ekstremne korpe dobara.Korpa sa ponderisanom sredinom ima prosenu koliinu dobara 1 i 2 koja je prisutna u obe korpe.Zato se ona nalazi na sredini prave linije izmeu X i Y.To znai da je skup korpi slabo preferiranih u odnosu na X konveksan skup.Konveksan skup ima obeleje da bilo koje 2 take tog skupa meusobno povezane,daju segment koji se potpuno nalazi u skupu.

Preferencije koje nisu konveksne volim sladoled i masline,ali ne volim da ih troim u isto vreme!Pretpostavljamo da su normalne preferencije konveksne,zato to se dobra najee zajedno troe.Striktna konveksnost ponderisana sredina dve indiferentne korpe dobara je striktno preferirana u odnosu na dve ekstremne korpe dobara.Konveksne preferencije mogu imati ravne delove,dok striktno konveksne preferencije moraju imati krive indiferentnosti koje su zaobljene.

3. Karakteristike krivih indiferentnosti : komplementarna dobra,savreni supstituti,neeljena dobra,neutralna dobra i nedeljiva dobra;

Krive indiferentnosti predstavljaju pogodan grafiki nain da se opiu preferencije pojedinca.Ove krive prikazuju skup svih korpi dobara prema kojima je potroa indiferentan u poreenju sa izabranom korpom dobara.Polje iznad krive indiferentnosti je slabo preferiran skup skup svih korpi dobara koje su dobre barem kao i korpa dobara X.

Jedna do najvanijih karakteristika krvih indiferentnosti jeste: krive indiferentnosti koje predstavljaju razliite nivoe preferencije ne mogu da se seku!Ova situacija nije mogua: X striktno preferirana u odnosu na Y; XZ i ZY iz aksioma tranzitivnosti sledi da je i X Y,to je u suprotnosti sa XY.

PRIMERI PREFERENCIJA

Savreni supstituti

Dva dobra su savreni supstituti ako je potroa spreman da zameni jedno dobro drugim po konstantnoj stopi.Najjednostavniji primer savrenih supstituta se deava kada je potroa spreman da zameni dobra po osnovi 1 za 1.Krive indiferentnosti su sve paralelne linije sa konstantnim nagibom (-1).Korpe dobara sa ukupno vie dobara preferiraju se u odnosu na korpe sa ukupno manje dobara.Smer poveane preferencije ide nagore i udesno.

Savreni komplementi

Savreni komplementi su dobra koja se uvek troe zajedno u odreenim fiksnim proporcijama.To su dobra koja dopunjuju jedna druga (primer: leva i desna cipela).Krive indiferentnosti su u obliku slova L,pri cemu se u vrhu slova L izjednaava broj levih i desnih cipela.Smer poveane preferencije je nagore i udesno vana stvar u vezi sa savrenim komplementima je da potroa preferira da troi dobra u fiksnim proporcijama,a ne nuno u proporciji 1 za 1.

Neeljena dobra

Neeljena dobra su dobra koja se potroau ne dopadaju,koje on eli to manje da koristi.Ako potroau damo vie neeljenog dobra,onda kao kompenzaciju za to moramo poveati i koliinu eljenog dobra,zato krive indiferentnosti moraju imati pozitivan nagib.Smer poveane preferencije je nadole i udesno prema opadajuoj potronji neeljenog dobra i poveanoj potronji eljenog dobra ( je neeljeno dobro).

Neutralna dobra

Neutralna dobra su dobra za koje potroa nije zainteresovan na ovaj ili onaj nain,krive indiferentnosti su vertikalne linije.Potroa je zainteresovan samo za eljeno dobro i eli da ga ima to vie.Njega uopte ne interesuje koliko ima neutralnog dobra.Smer poveane preferencije je udesno.

Nedeljiva dobra

Nedeljiva dobra su dobra koja su raspoloiva samo u koliinama izraenim celim brojevima.( je nedeljivo dobro, je suma novca koja se troi na druga dobra).Krive indiferentnosti su isprekidane linije,povezuju zajedno korpe dobara koje su indiferentne.Slabo preferiran skup su vertikalne linije koje predstavljaju korpe dobara koje su barem toliko dobre kao i data korpa dobara.

PRIMER ZASIENJA:

Zasienje kada postoji neka sveukupna najbolja korpa dobara za potroaa,i to je on blii toj najboljoj korpi u toliko je u boljem poloaju to se tie svojih preferencija.Taka (,) je taka zasienja ili blaenstva.to je potroa dalji od nje u gorem je poloaju.Krive indiferentnosti imaju negativan nagib kada potroa ima jako malo ili jako mnogo obe vrste dobara ,a imaju pozitivan nagib kada potroa ima previe jednog dobra.Kada ima previe jednog dobra ono postaje neeljeno dobro i smanjenje njegove potronje pribliava potroaa taki blaenstva.A ako ima previe od oba dobra,oba ta dobra su neeljena,pa smanjivanje njihove potronje pribliava ga njegovoj taki bl